l

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
ЕНЦИ
Удружење

ЗНАМЕНИТЕ
К Л О П ЕНиша
стваралаца
„ЦАР КОНСТАНТИН“
(УСН)
ДИЈА

Нишки културни центар

ЗНАМЕНИТЕ
(НКЦ)
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
ЛИЧНОСТИ
ЛИЧНОСТИ
НИША
НИША

zzlnn
ЗНАМЕНИТЕпрво издање

ЛИЧНОСТИ
Н И Ш, 2 0 1 8.

НИША

l Редактор Мр Новица С. Ранђеловић

Удружење стваралаца Ниша
Удружење
„ЦАР

Нишки
стваралаца Ниша
КОНСТАНТИН“
„ЦАР КОНСТАНТИН“
(УСН)
(УСН)
Нишки културни центар
културни центар
(НКЦ)
(НКЦ)
Удружење стваралаца Ниша
„ЦАР КОНСТАНТИН“
(УСН)

Нишки културни центар

(НКЦ)
прво издање
прво издање
Н И Ш, 2 0 1 8.
Н И Ш, 2 0 1 8.
ЗНАМЕНИТЕ

sa blagoslovom wegove svetosti

patrijarha srpskog g. irineja
i sa blagoslovom wegovog
preosve{tenstva
vladike ni{kog arsenija
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

ЛИЧНОСТИ НИША
ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА НИША
У I СВЕТСКОМ РАТУ
и 140 ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА НИША ОД ТУРАКА
Енциклопедија
ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НИША
(ПрвоЕнциклопедија
издање)
ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НИША
(Прво издање)
Издавачи:
УДРУЖЕЊЕ СТВАРАЛАЦА НИША „ЦАР КОНСТАНТИН“ (УСН)
Издавачи:
НИШКИ КУЛТУРНИ
УДРУЖЕЊЕ ЦЕНТАР (НКЦ)
СТВАРАЛАЦА НИША „ЦАР КОНСТАНТИН“ (УСН)
НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР (НКЦ)
За издаваче:
За издаваче:
Проф.Проф.
др Миле Новаковић,
др Миле председник
Новаковић, Скупштине
председник УСН
Скупштине УСН
СрђанСрђан
Савић, директор НКЦ
Савић, директор НКЦ
РЕДАКЦИОНИ
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР: ОДБОР:
Мр Новица С. Ранђеловић,
Мр Новица С. Ранђеловић, проф., проф., главни
главни уредник
уредник
Проф. др Ненад Живановић, заменик главног уредника
Проф. др Ненад Живановић, заменик главног уредника
Богољуб Боги Станковић
Проф. др Хранислав Анђелковић
Бранислав Тикић
Генерал-мајор
ПротојерејМирко Старчевић
– ставрофор Бранислав Цинцаревић
Љиљана Ђуровић
Видосав Вице Петровић
Богољуб Станковић
Драган Видојковић
МицаЖивојин
Ђенић, проф.
Станисављевић
Видосав ВицеЂуровић
Љиљана Петровић
Проф.Емеритус
мр Мирослав
проф.Анђелковић
др Љубиша Митровић
Проф.Проф.
др Соња Цветковић
др Миле Новаковић
СашаГенерал – мајор Мирко Старчевић
Хаџи Танчић
Проф.
Емеритус мр Мирослав
проф. др Љубиша Анђелковић
Митровић
Мица Ђенић,
Драган Видојковић проф.
Саша
Живојин Хаџи-Танчић
Станисављевић
Проф.Проф. др Соња
др Миле Цветковић
Новаковић
Проф. др Хранислав Анђелковић
Протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић
Бранислав Тикић
Рецензенти:
Емеритус проф. др Љубиша Митровић
Проф. др Видоје Стефановић
Рецензенти:
Емеритус проф. др Љубиша Митровић
СТРУЧНИ КОНСУЛТАНТИ:
Проф. др Видоје Стефановић „Од Ниш нема поНиш,
Проф. др Братислав Миловановић
Академик проф. др Милорад Митковић Ниш си је најНиш“
СТРУЧНИ
Проф.КОНСУЛТАНТИ:
др Радослав Бубањ
Академик проф. др Милорад
Генерал- потпуковник Митковић
Милосав Симовић
Проф.Димитрије
др Радослав Бубањ
Миленковић, књижевник
Проф.Проф.
др Братислав Миловановић
др Мирослав Ђурђановић
Мрпотпуковник
Генерал арх. Михаило Медведев
Милосав Симовић
Димитрије Миленковић, књижевник
Проф.Корице: Миле Радичевић,
др Мирослав Ђурђановићграфички дизајнер
Александар
Лектор:Павићевић,
Мица Ђенић, акад. сликар
проф.

уредник: прелом: Милена Момировић, дипл. филол.

Компјутерски
Графички
МилеШтампа:
Радичевић, графичкиМедивест
Штампарија дизајнер КT
Тираж:
Лектор:
МицаISBN:
Ђенић, проф.

Компјутерски прелом:
Милена Момировић, дипл. филол.

Штампа: Штампарија .....

Тираж: ............ примерака
 ПРЕДГОВОР

Поштовани читаоци,
Ово је књига о људима.
Књига о сталним, повременим или
привременим НИШЛИЈАМА.
Књига о људима, који се вољом судбине
родише у Нишу, у њему проведоше своје ђачке
и/или студентске дане, свој радни век и/или
пензионерске дане, или пак у њему нађоше свој
вечни мир.
Књига о људима који својим
надпросечним делима и стваралачким
достигнућима надмашише време и простор у
коме су живели и који су допринели промоцији и
афирмацији града у који су стално или делимично
живели и стварали.
Истраживања Тима ентузијаста Удружења
стваралаца Ниша (УСН), који је годинама радио
на креацији овог дела, показују да је галерија
таквих ликова импозантна, те да велики број
таквих људи заслужује епитет знаменитих
личности Ниша (ЗЛН).
Идеја о приређивању Енциклопедије ЗЛН
рођена је још пре готово две деценије, када је
уочено да су у Нишу (и околини) рођени, стално
или повремено у њему живели, стварали, за
Ниш се борили и ослобађали га, људи о којима се мало (или готово нимало)
зна или су њихови животописи расути по разним писаним (и/или интернет)
изворима. Личности које служе на понос града у коме су својим деловањем
оставили својеврстан печат и задужили га за сва времена. Најмање чиме се
град може одужити таквим појединцима је сабирање њихових биографија (и
фотографија) и објављивање у писаном (и електронском) облику, како би их
њихови потомци памтили и њиме се поносили.
Прве конкретне активности мање групе ентузијаста (окупљене
око неформаоне групе) на попису потенцијалних имена и изради неке
врсте азбучника будуће енциклопедије ЗЛН и прикупљању грађе за писање
(исписивање) њихових биографија започеле су крајем прошлог (XX), а
настављене почетком овог (XXI) века.
 Да овај замашан подухват поприма карактер озбиљног истраживачког
и издавачког пројекта схваћено је на самом почетку друге деценије овог века
(2011), када је формирано Удружење стваралаца Ниша „Цар Константин“,
коме је као један од приоритетних програмских задатака поверено управо
приређивање Енциклопедије ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НИША (Е-ЗЛН).
Одмах је именован први сазив (састав) Редакционог одбора Енциклопедије
кога су чинили већ афирмисани ствараоци и публицисти, добри познаваоци
историјских и актуелних прилика у Нишу. То су људи који довољно воле
свој град, да се осећају његовим дужницима и који у односу на свој град не
скривају атрибут локалпатриоте. И управо је пројекат ове Енциклопедије
реализован у стваралачкој радионици Удружења стваралаца Ниша „Цар
Константин“ уз институционалну и персоналну подршку интелектуалног
окружења нашег града.
Један од кључних проблема (и дилема) са којима се је Редакција
суочила на самом почетку (а који готово да није разрешен ни до саме
финализације пројекта) био је (и остао) – критеријуми за добијање статуса
ЗЛН???
- Да ли статус ЗЛН може добити личност која је рођена у Нишу, а
потом се винула у висине и каријеру направила негде другде (Цар
Константин, Душко Радовић, Пикси Стојковић и др.)

- Или личност која је детињство, школовање и део младости провела у

Нишу, а потом бриљантну каријеру направила у некој другој средини
(Љубиша Смоки Самарџић, Бора Станковић, Ирфан Менсур и др.)

- Или личност која је рођена негде другде, а врхунац свог стваралаштва

остварила у Нишу (Стеван Сремац, Владимир Јасић, Дејан Рамбо
Петковић и многи други)

- Да ли статус ЗЛН може добити личност која је у одређеном периоду

била на челу значајних институција у граду (Епархије Нишке –
владике, Општине и града – председници општине, градоначелници,
Универзитета – ректори, војних формација – команданти начелници...)
или су били на високим државним функцијама – председници Владе,
министри, амбасадори и сл.

- Јесу ли ЗЛН и личности које су се стицајем историјских околности

бориле за Ниш (Стеван Синђелић) или се као команданти војних
формација сматрају ослободиоцима Ниша (генерал Милојко Лешјанин,
војвода Петар Бојовић, Коча Поповић и др.)

- Или су ЗЛН све напред акцентиране личности и још по неки:

академици наука – у науци, олимпијци и освајачи медаља на
светским и европским првенствима – у спорту, носиоци високих
професионалних признања – у уметности и високих друштвених
признања – у политици, и др.
 Као методолошки оквир за писање енциклопедијских одредница
прихваћњна је адаптирана методолошка апаратура Матице Српске из Новог
Сада за Српски биографски речник. У разрешење неких наведених недоумица
и конципирање Енциклопедије укључио се нешто касније (2016) и Издавачки
савет пројекта, у чији састав су ушли представници значајних културних
установа и представници референтних институција у граду (Универзитет,
Епархија, Војска, Привредна комора, Секретаријат за културу и др.). За
одређене области (секторске редакције), ангажовани су и експерти, као
стручни консултанти.
Оно по чему се ова Енциклопедија разликује од других сличних
издавачких подухвата је особеност да се поред детаљног представљања
знаменитих личности Ниша њиховим биографијама и фотографијама у књизи
објављује и преко 30 регистара знаменитих, заслужних и значајних (ЗЗЗ)
личности (30 слова азбуке – 30 регистара ЗЗЗ) са именима личности које су
се налазиле на челу значајних институција, предузећа и установа (владике,
градоначелници, ректори Универзитета, команданти војне области, директори
већих предузећа и установа и сл.). У посебном поглављу представљене су и
знамените нишке фамилије из различитих области деловања. Енциклопедија,
такође обилује и другим „пикантеријама“ које ће привући пажњу корисника
овог капиталног дела.
Протеклих година рад на припреми Енц. одвијао се на бази чистог
ентузијазма и локалпатриотизма уредника појединих области и њихових
сарадника (тзв. Секторске редакције) и у сарадњи са појединим
институцијама и установама културе (НКЦ, Историјски архив, Народни музеј
и др.). Изостала је одговарајућа материјална и институционална подршка
градских власти, све до ове 2018, када је град, преко Секретаријата за
културу подржао овај пројекат са 150.000,00 (и словима: стопедесет хиљада)
динара. Дакле, свакако симболична, али прва конкретна подршка пројекту,
као подстрек за интензивирање активности на завршетку и предаји јавности
Енциклопедије. Очекује се да партнери на пројекту (НКЦ, УСН и др.)
обезбеде и додатна средства за покриће не малих трошкова приређивања и
издавања Е-ЗЛН у тзв. папирном и (евентуално) електронском облику.
Редакција Енц. је свесна ризика немогућности потпуног обухвата
ЗЛН за ово (прво) издање Енциклопедије из разумљивих разлога. Али је
извесно да је могуће, након суда јавности, критичких опсервација, предлога
и сугестија корисника да се у наредним издањима изврше неопходне допуне
и коректуре и на тај начин надоместе празнине у првом издању. Редакција,
такође, изражава неизмерну захвалност свим људима добре воље који су на
било који начин допринели да ово издање Енц. има садржај који има.

У Нишу, септембра 2018.

РЕДАКЦИЈА
 НАПОМЕНЕ РЕДАКТОРА

Поштовани корисници,

Свесни смо да ово издање пати од недостатака релевантних података за одређене области
или за поједине одреднице - које смо решавали у ходу и у складу са могућностима: временским,
кадровским и материјалним. Међутим, на више места сусретали смо се и са „вишком“ података.
Углавном се ради о току и времену школовања, о набрајању објављених дела, одиграних улога,
учешћа на изложбама и сл. Најчешће смо се одлучивали за задржавање података, јер могу
бити од користи, свесни да се ти подаци, ако их испустимо, никада више неће наћи у писаним
изворима који су нам и данас оскудни. Због тога обим појединих одредница није зависио само
од њихове важности, већ врло често и од доступности потребних информација.
За податке до којих нисмо могли да дођемо (потпун датум рођења или смрти, детаљнији
допринос афирмацији Ниша и сл.) прихватили смо енциклопедијска правила која су коришћена
у сличним пројектима. Поједине личности представљене у Енциклопедији оствариле су
запажене резултате у више области. Биографије таквих су презентоване у најдоминантнијој
области њиховог деловања, док су у другим поглављима стављене упутнице, где се биографија
налази.
И поред великог броја одредница које се налазе у овом енциклопедијском тому, извесно
је да смо некога, или неки битан податак, нехатно изоставили. На другој страни, не успевајући
да се јасно разграниче критеријуми између знаменитих, познатих и популарних

личности, књига је оптерећена и представљањем неких личности за које није било

неопходно да се ту нађу. Зато ћемо уочене мањкавости и нове енциклопедијске одреднице
сакупити и накнадно објавити, у извесно наредним издањима овог пројекта. Планирано је,
такође, и прилагођавање садржаја и приређивање Енциклопедије у електронском облику који
ће моћи да се повремено допуњује новим одредницама.
Важно је напоменути да је у овој верзији књиге извршена само делимична лектура и
коректура текста, из претежно објективних разлога, па молимо кориснике за разумевање код
уочених пропуста. На инсистирање већине чланова Редакционог одбора, Енциклопедија ЗЛН
је приређена по областима (поглављима) из практичних разлога, а одреднице су
сортиране по азбучном реду презимена личности. На другој страни, приложени
регистри су претежно дати по хронолошком реду. Наравно, да су неки регистри непотпуни
или недовршени из разумљивих разлога.
Један број одредница, укључујући и фотографије, по избору редактора, преузете су из
томова Енциклопедије Ниша Култура и Спорт, уз неопходну адаптацију и уз признавање
ауторства аутора у оригиналу.
Свуда где смо могли ставили смо литературу, извор, или обоје, како бисмо и на тај начин
омогућили будућим истраживачима лакши почетак прикупљања релевантних података.

Као илустративни материјал коришћене су приватне збирке и разна пригодна и научна

издања, међу којима и илустрације из књиге Улице и тргови града Ниша аутора Живојина
Станисављевића и мр Милана Димитријевића, Енциклопедије Ниша – томови Култура и
Спорт, из Википедије и других интернет извора.
 zln
САДРЖАЈ

Предговор�������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 5
Напомене редактора��������������������������������������������������������������������������������������������� 8
Религија��������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 13
Историја��������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 47
Политика�������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 61
Наука и образовање������������������������������������������������������������������������������������������ 125
Привреда������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 171
Војска����������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 201
Здравство����������������������������������������������������������������������������������������������������������� 213
Архитектура, урбанизам и грађевинарство���������������������������������������������������� 241
Књижевност и публицистика�������������������������������������������������������������������������� 273
Позориште, фотографија, филм и медији����������������������������������������������������� 293
Ликовна уметност��������������������������������������������������������������������������������������������� 349
Музика��������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 371
Спорт������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 395
Знамените нишке фамилије����������������������������������������������������������������������������� 437
Редакциони одбор��������������������������������������������������������������������������������������������� 465

Пројекат је реализован уз препоруку Савета за културно стваралаштво

при Секретаријату за културу.
zln „ Ниш си је убав,
убав,
најубав “
ИНИЦИЈАЛИ
И АУТОРИ ОДРЕДНИЦА

А.З. – Др Александра Зарубица

ЖС
А.Н. Живојин
– Ана Жика Станисављевић
Никезић
БС Богомир Боги Станковић
Ж.С. – Богомир Боги Станковић
НР Мр Новица Ранђеловић
Б.Н. – БојанаТикић
БТ Бранислав Нешић
СЦ Проф.
Б.Л. др Соња
– Борица Цветковић
Лилић
СК
Б.Ћ. Проф. др Сузана Костић
– Бранимир Ћирић
КЈ Катица Јовановић
Б.М.
ММ Мр –Михаило
Бранислав Милтојевић
Медведев
АН Ана–Никезић
Б.Т. Бранислав Тикић
ХИ Христо
Б.М. Ивановски
– Проф. др Братислав Миловановић
МС генерал мајор Мирко Старчевић
В.С. – Проф. др Видоје Стефановић
МД Мр Милан Димитријевић
В.М.
МП Марјан – Виолета Миличевић
Петровић
ХА Проф.
В.Ст др Хранислав
– Витомир Анђелковић
Стаменковић
НЖ Проф. др Ненад Живановић
Д.М. – Ђакон Далибор Мидић
НП Невена Петровић
Д.М.
СС Проф. – Димитрије Миленковић
др Светислав Смиљанић
ТП Проф.
Д.В.В. др Томислав
– Драган Павловић
В. Видојковић
ВС
Д.С. Проф. др Видоје Стефановић
– Драган Стојановић
МН Проф. др Миле Новаковић
Д.Ма
ДС Драган – Душан Марковић
Стојановић
Ж.П.
ЉЂ Љиљана – Живомир
ЂуровићР. Подовац
МЂ Мица
З.М. Ђенић
– Зоран Зоза Марјановић
ДВ Драган Видојковић
И.З. – Ивана Здравковић
ВС Витомир Стаменковић
Ј.Ђ.К.
ДМ Ђакон – Проф. др ЈеленаЂорђевић
Далибор Мидић.. Козаров
ЗМ Зоран
К.Ј. Зоза Марјановић
– Катица Јовановић
ММ Ст. –Проф.
Љ.Ђ. др Мића
Љиљана Стојановић
Ђуровић
АП Александар Павићевић
Љ.Ћ.К. – Љиљана
БЋ Бранимир Ћинкул
Ћирић
М. Р. – Малина Радоњић
М.С. – Маријан Станисавић
М.П. – арх. Марјан Петровић
zln „ Ниш си је убав,
убав,
најубав “
ИНИЦИЈАЛИ
И АУТОРИ ОДРЕДНИЦА
М.Д. – Мр Милан Димитријевић
М.Н.
ЖС Живојин– Проф. др Миле
Жика Новаковић
Станисављевић
БС Богомир
М.Т. Боги Тодоровић
– Милица Станковић
НР Мр Новица Ранђеловић
М.С. – генерал мајор Мирко Старчевић
БТ Бранислав Тикић
М.М.Ст. –
СЦ Проф.Проф. др Мирољуб
др Соња ЦветковићСтојановић
СК Проф.
М.М. – МрдрМихаило
Сузана Костић
Медведев
КЈ Катица Јовановић
М.Ђ. – Мица Ђенић
ММ Мр Михаило Медведев
Н.Ј.
АН Ана–Никезић
Проф. др Надежда Јовић
ХИ Христо
Н.Д. Ивановски
– Наташа Дрча
МС
Н.О. генерал мајор
– Мр Небојша Мирко Старчевић
Озимић
МД Мр Милан Димитријевић
Н.Пе – Небојша Петровић
МП Марјан Петровић
Н.П.
ХА Проф. – Невена Петровић
др Хранислав Анђелковић
НЖ Проф.
Н.Ж. др Ненад
– Проф. Живановић
др Ненад Живановић
НП Невена Петровић
Н.Р. – Мр Новица Ранђеловић
СС Проф. др Светислав Смиљанић
П.Н.
ТП Проф. – Предраг Нешовић
др Томислав Павловић
ВС
Р. П. Проф. др Видоје
– Радивоје Стефановић
Петковић
МН
Р. К. Проф. др Миле
– Радмила Новаковић
Костић
ДС Драган Стојановић
Р.
ЉЂ С. Љиљана
– Радосав Стојановић
Ђуровић
С.Ви
МЂ Мица – Сања
ЂенићВидојковић
ДВ Драган
С.С. Видојковић
– Проф. др Светислав Смиљанић
ВС Витомир Стаменковић
С.Х. – Слађан Христов
ДМ Ђакон Далибор Мидић..
С.В.
ЗМ Зоран – Соња
ЗозаВукашиновић
Марјановић
ММ Ст. –Проф.
С.Ц. Проф. дрдр
Мића
СоњаСтојановић
Цветковић
АП
С.К. Александар Павићевић
– Проф. др Сузана Костић
БЋ Бранимир Ћирић
Т.П. – Проф. др Томислав Павловић
Х.А. – Проф. др Хранислав Анђелковић
Х.И. – Христо Ивановски
 РЕЛИГИЈА
ВЛАДИКЕ (ЕПИСКОПИ) НИШКЕ ЕПАРХИЈЕ
(Хронолошки регистар)
Епископи нишки до краја VI в.:
1� Киријакус (Cyriacus), епископ нишки
(? – пре 343. године)
2� Гауденциус (Gaudentius a Dacia de
Naiso), епископ нишки од 343. до 351
3� Боносус (Bonosus), епископ нишки
од 351. до 409.
4� Марцианус (Marcianus), епископ
нишки од 409. до 411, 414
5� Далмације, епископ нишки 448–449�
6� Гајанус (Gaianus), епископ нишки
од 516. до ?
7� Пројектус (Proiectus), епископ нишки
око 553.
Епископи нишки XI–XVI в.:
8� Дионисије, епископ нишки око 1204�
9� Кирик, епископ нишки после 1204.
10� Никодим, епископ нишки око 1279.
11� Матеј, епископ нишки око 1528.
12� Јефтимије 1592�
13� Георгије, епископ нишки око 1597.
Епископи нишки од XVII в. до данас:
14� Герасим, епископ нишки
око 1645. (умро 1649)
15� Гаврило, епископ нишки око 1650.
16� Рувим, епископ нишки од 1680.
до 1692.
17� Јоаникије I , епископ нишки
од 1709. до 1734.
-1-
- 13 -
18� Пагелос, епископ нишки 1735.
19� Георгије (Поповић), нишко-белоцр-
квански митрополит од 1735. до 1737
20� Гаврило, митрополит нишки
пре 1752. до 1777�
21� Калиник, митрополит нишки око 1753.
22� Никодим, митрополит нишки око 1754.
23� Атанас, митрополит нишки око 1755.
24� Макарије, митрополит нишки пре 1806.
25� Макарије II, митрополит нишки
од 1806. до 1815.
26� Мелетије (Μελέτιος) Мученик,
митрополит нишки од 1815. до 1821.
27� Данило, митрополит нишки око 1821.
28� Венедикт I, митрополит нишки
око 1821.
29� Јосиф, митрополит нишки пре 1830.
30� Григорије, митрополит нишки
од 1833. до 1842.
31� Венедикт II, митрополит нишки
од 1843. до 1845.
32� Никифор, епископ нишки од 1845.
до 1847�
33� Јоаникије II, митрополит нишки
од 1848. до 1858.
34� Стеван Koвачевић, митрополит нишки
1858–1862�
35� Калиник II, митрополит нишки
од 1858. до 1871.
36� Виктор (Чолаковић) Хиландарац,
митрополит нишки од 1872. до 1878,
епископ нишки од 1878. до 1883.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
37� Нестор (Поповић), епископ нишки
од 1883. до 1884.
38� Димитрије (Павловић), епископ
нишки од 1884. до 1889.
39� Јероним (Јовановић) Бишинац,
епископ нишки од 1889. до 1894.
40� Инокентије (Павловић), епископ
нишки од 1894. до 1898, митрополит
Србије од 1898. до 1905.
41� Никанор Ружичић, епископ нишки
1898–1911�
42� Доментијан Поповић, епископ нишки
1911–1913�
-2-
- 14 -
43� Св. Доситеј Васић, епископ нишки
1913–1933�
44� Др Јован (Јордан) Илић, епископ
нишки од 1933. до 1975.
45� Иринеј (Мирослав) Гавриловић,
епископ нишки 1975–2011, Патријарх
српски, 2011 –�
46� Др Јован (Младен) Пурић, епископ
нишки од 2011- 2015
47� Владика Теодосије (администратор
Нишке епархије) 2015–2017
48� Арсеније (Миломир) Главчић, епи-
скоп нишки 2017 – (Н.Р.)

ВЛАДИКЕ (ЕПИСКОПИ) НИШКИ
Боносус (Bonosus), епископ нишки од 351.
до 409�
Епископ нишки, чије ће име постати по-
знато широм Васељене због јереси која је
понела његово име, а која ће касније уздр-
мати веру Цркве и довести до сазивања мно-
гих сабора широм Империје. Помиње се на
Сирмијумском сабору из 351. године, када
су осуђена учења Фотина Сирмијумског.
Противник ове осуде, између осталих, био је
и нишки епископ Боносус. Боносус је своје
јеретичко учење засновао на Фотиновом,
али и на учењу Павла Самосатског, које је
било актуелно и после скоро сто година од
његове осуде. Изграђена на оваквим теме-
љима, Боносијанска јерес изнела је тезу да је
Христос тек после оваплоћења постао Син
Божији. Такође, Боносус је учио и против
приснодјевства Пресвете Богородице, гово-
рећи да је после Христовог рођења она и-
мала још деце са праведним Јосифом. Прет-
поставља се да је своје учење изнео око 344.
године.
Највише података о овој јереси и њеном
оснивачу Боносу налазимо у делу светог
Амвросија Миланског De institutione virginis
и у посланици сабора одржаног у Капуи 392�
године Epistola de causa Bonosi, непознатог
аутора. Боносова јерес помиње се у IV веку
чак у Галији и Риму. Како је Наисус тада био
под омофором римског епископа, ово је до-
вело до тога да папа Сириције 391. године
интервенише и сазове сабор у Капуи. Орга-
низација сабора поверена је светом Амвро-
сију Миланском.
Боносус је одбио да се повинује одлу-
кама сабора у Капуи и наставио је да врши
своју епископску службу. У то време, нишка
епископија била је окружена са Југа еписко-
пима Македоније, који су били под духов-
ном јурисдикцијом митрополита тесалонике
Анисија. Са Истока она се граничила са епи-
скопијом града Remesiana, чији ће епископ
одиграти главну улогу у боносијанском
спору. Папа Сириције је заповедио да се Бо-
-3-
- 15 -
Религија
носус удаљи из Ниша и да му се забрани вр-
шење свих Светих тајни и свештенодејстава.
До овога није дошло, јер се присуство Боно-
суса у Нишу помиње и 414. године. У међу-
времену он је и даље вршио своју епископ-
ску службу и рукополагао. Око 409. године,
Боносус је одбио да се повинује вољи Цркве,
отишао у раскол и наставио да врши своју
епископску службу. Његово место ипак је
било попуњено другим канонским еписко-
пом.
ЛИТЕРАТУРА: Patrologia Latinae; Epistola de causa
Bonosi; Augustinus, De instintutione virginis. (Д.М.)
Венедикт I, митрополит нишки око 1821�
О њему нема сачуваних података�
Венедикт II, митрополит нишки од 1843. до
1845�
По доласку у Нишку митрополију, по-
четком 1843. године, кир Венедикт II трудио
се, као и његов претходник, да заведе ред
међу свештеницима, који су се поред своје
свештеничке службе бавили многим другим
пословима. Од нишког учитеља Спиридона
Јовановића научио је да чита и пише српски.
Из Београда је добио књиге за српску школу
као „књажев дар“ и поставио је Атанасија
Петровића за првог учитеља Нишлију у срп-
ској школи. Он је чак успео и да из Цари-
града од султана издејствује ферман о ко-
ришћењу клепала приликом богослужења у
малој нишкој Саборној цркви. Ово је изаз-
вало велико противљење турског станов-
ништва, па је паша морао да постави стражу
испред цркве да не би дошло до инцидента.
Међутим, Турци су пред Васкрс 1844. го-
дине побунили Арнауте из топличког округа
да нападну хришћане у Нишу. Из неког раз-
лога до тога није дошло. Митрополит Вене-
дикт II је због свог труда да заведе ред међу
распуштеним свештенством ступио у сукоб
са виђенијим хришћанским првацима Ниша.
Наиме, извесни свештеник Наум био је пи-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
сар код тада виђеног нишког трговца кир
Косте Тодоровића. Његова ћерка Настасија
била је заручена за митрополитовог брата
Димитрија. Поменути свештеник Наум је
због свог посла код кир Косте Тодоровића
често каснио на богослужења, због чега га је
митрополит Венедикт казнио са три дана
затвора, коју је издржавао у згради митропо-
лије. Кир Коста је од митрополита затражио
да пусти Наума јер му је био потребан у ње-
говим пословима, што је он одбио. Ово је до-
вело до тога да његова кћи раскине веридбу
са митрополитовим братом, али и до смене
митрополита Венедикта. Као утицајан чо-
век, кир Коста Тодоровић је извршио прити-
сак на Порту да смени митрополита. Како га
Турци због клепала, али и због заштитнич-
ког постављања према своме стаду нису во-
лели, то је и учињено 2. априла 1845.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Ј. Хаџи Васиљевић, Просветне и поли-
тичке прилике у јужним српским областима, Бео-
град 1928; Т. Станковић: Нишки владика Венедикт,
1843–1845, Глас Епархије нишке за 1909. годину.
(Д.М.)
Виктор (Чолаковић) Хиландарац, митро-
полит нишки од 1872. до 1878, епископ
нишки од 1878. до 1883.
Пре монашког
чина и завета Виктор
се звао Вуколо. Родио
се 1783. у Калоферу у
источној Румелији. У
младости је изучио
кројачки занат. Једно
време је живео у Ца-
риграду, где је преле-
жао колеру. После
живота у Цариграду,
постао је сабрат манастира Хиландара. Брат-
ство манастира изабрало га је за чувара Хи-
ландарског метоха у Нишу око 1832.
Маја 1872. хиротонисан је у Цариграду
за нишког митрополита. Иако је био Буга-
-4-
- 16 -
рин, није желео насилно да спроводи егзар-
хију нити да се бори за бугарске школе. До-
чекао је ослобођење Ниша 28/29. децембра
1877. На челу депутата 1. јануара 1878. го-
дине отишао је у Алексинац да поздрави
кнеза Милана Обреновића, а 3. јануара исте
године, кнез Милан је свечано дошао у Ниш,
дочекан од целокупног грађанства, на челу
са литијом и свима свештеницима града
Ниша. После ослобођења Ниша, митропо-
лит Виктор остао је и даље на управи Нишке
епархије, али сада у српској митрополији.
Његовим заузимањем и руководством убр-
зано је завршење радова на великој нишкој
Саборној цркви, која је освећена 13. фебру-
ара 1878. Подигао је и Цркву Светог Панте-
лејмона, коју је осветио 1879. Црква Светог
Николе, која је до ослобођења била џамија,
поново је претворена у православну цркву.
Због својих заслуга и помоћи у ослобо-
ђењу јужне Србије, 1. јула 1878. одликован
је од кнеза Милана Таковским крстом II сте-
пена. Када је српска јерархија дошла у сукоб
са државним властима 1881. око доношења
новог закона о црквеним таксама и када је
смењен митрополит Михаило, владика Вик-
тор остао је постојано уз митрополита Ср-
бије и уз остале архијереје. Због тога је кра-
љевским указом од 2. априла 1883. разрешен
са епископске дужности. Након овога пресе-
лио се у Београд, где је и умро 31. маја 1888.
у 95. години живота. Сахрањен је у Цркви
Светог Марка у Београду.
ЛИТЕРАТУРА: Ф. Каниц, Србија, земља и станов-
ништво; Сава Вуковић, епископ шумадијски, Српски
јерарси од деветог до двадесетог века, Крагујевац
1996. П. Гагулић: Деда Виктор Чолаковић Хиланда-
рац у Православна мисао, Београд 1967. (Д.М.)
Гаврило, епископ нишки око 1650.
За њега је записано у турским тефте-
рима да је „дошао на место монаха именом
Герасима, који је умро.“
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, Српски јерарси, Кра-
гујевац 1996. (Д.М.)

Гаврило, митрополит нишки пре 1752. до
1777�
Први пут као нишки митрополит поми-
ње се 27. јуна 1752. године у једном запису,
написаном приликом хиротоније дабробо-
санског митрополита Пајсија Лазаревића.
Према документима Порте, нишки митропо-
лит Гаврило, син Николин, затражио је да му
се изда берат као пећком патријарху 1752.
године, јер је његов претходник и имењак
Гаврило Михаиловић умро. Његова молба је
испуњена и он је постао пећки патријарх.
Међутим, на овом положају није дуго остао.
По свему судећи, Турци су вршили велики
притисак на њега, па се повукао. У Нишу,
новембра 1761, у епископском двору одр-
жан је Сабор српских епископа који су
остали на својим дијацезама које су припа-
дале Пећкој патријаршији. Са овог сабора,
сви епископи шаљу писмо карловачком
митрополиту Павлу Ненадовићу у коме га
моле да им помогне да среде немире у Цркви
и да са своје стране утиче на патријарха
Гаврила да се врати на свој престо у Пећ.
Као представник Нишке митрополије на о-
вом сабору, јавља се извесни „архимандрит
Глигорије од Кастриотов“, који је најверо-
ватније администрирао нишком митрополи-
јом. Овај документ сведочи да је Ниш у ово
време био центар црквеног живота Срба под
Турцима. Патријарх Гаврило је, по свему су-
дећи, одбио овај захтев. У време укидања
Пећке патријаршије, он је поново нишки
митрополит. Он је одмах после пећког
патријарха Калиника потписник молбе
патријарху цариградском Самуилу Ханце-
рису да се укине Пећка патријаршија, а већ
11. септембра 1766. године, актом патри-
јарха Самуила, она је укинута.
По својој жељи,13. септембра, добија
берат турског султана о постављењу на
Нишку митрополију. Територија Нишке
митрополије у ово време обухвата Ниш,
Алџа- хисар (Крушевац), Лесковац, Урћуп
(Прокупље), Параћин и Алексинац са окру-
зима њиховим и селима. Незадовољство
због укидања Пећке патријаршије и нацио-
-5-
- 17 -
Религија
налне јерархије, довешће до отвореног суко-
ба митрополита Гаврила са српским свеште-
ницима, који нису желели да признају нову
духовну власт. У турским документима из о-
вог периода, сачуван је један ферман сул-
тана Мустафе III из 1773. године. Ферман је
издат поводом тужбе нишког митрополита
Гаврила цариградском патријарху против
извесног свештеника Мирче. У ферману
стоји да је свештеник Мирча „бунтовник
који квари мир и поредак у народу, против
државних и црквених закона, и не одговара-
јући свом знању уплеће се у послове митро-
политове, сметајући му вршити послове
црквене управе над мирним и поштеним на-
родом. Патријарх из сажаљења према на-
роду, кога исти поп никако на миру не
оставља, умолио је владу, да тога попа вла-
сти у Нишу нађу, свежу и пошаљу под стра-
жом у изгнање у тврдињу Егри-паланку.“ У
архиви манастира Светог Прохора Пчињ-
ског чува се једна синђелија митрополита
нишког Гаврила из 1776. године, издата
свештенику Димитрију.
У архиви манастира Дечани чува се фер-
ман султана Абдул-Хамида нишким кади-
јама из 1777. године, у којима их опомиње
да не сметају митрополиту Гаврилу прили-
ком сакупљања пореза. У овом ферману је
записан интересантан податак да су већи-
лими (изасланици) нишког митрополита Га-
врила приликом сакупљања пореза често
пресвлачили своје хаљине да би избегли хај-
дуке и да су због тога носили и оружје.
ЛИТЕРАТУРА: Гласник СПЦ 1937. године; Гласник
српског ученог друштва XXXV, 1872; И. Јастребов,
Подаци за историју Српске цркве, Београд 1879;
Зборник Православног богословског факултета II,
Београд 1951. (Д.М.)
Гајанус (Gaianus), епископ нишки од 516.
до ?
Његово име срећемо 516. године, у Мар-
целиновој Хроници. Овај период у историји
хришћанске цркве остао је упамћен по мо-
нофизитском спору који се водио и након IV
Васељенског сабора одржаног у Халкидону
Енциклопедија Знамените личности Ниша
451� године. У то време, на престолу Визан-
тијске империје столовао је цар Анастасије I
(491– 518), присталица монофизита. Илир-
ски епископи били су једни од највећих про-
тивника верске политике цара Анастасија и
као такви пристали су уз западну Цркву и
римског епископа. Како је читав простор И-
лирика био територијално под управом Ви-
зантије, цар Анастасије 516. године позива у
Константинополис све епископе са ових
простора, међу којима је био и нишки епи-
скоп Гајанус. Као жестоки противник моно-
физита из Цариграда се није вратио, као ни
никопољски епископ Алкисонос. Марцели-
нус у својој Хроници каже да су обојица
отровани и сахрањени у Цариграду.
ЛИТЕРАТУРА: Ж. Зелер, Почеци хришћанства на
Балкану, Подгорица 2005; Oxford University Press,
Count Marcellinus and his Chronicle, New York 2001.
(Д.М.)
Гауденциус (Gaudentius a Dacia de Naiso),
епископ нишки од 343. до 351 (? – 351)
Помиње се у посланици сабора Источ-
них епископâ, који је одржан у граду
Φιλιππούπολη (данас Пловдив у Бугарској)
343. године, као наследник Киријакуса.
Gaudentius је постао епископ нишки непо-
средно пред сабор у Сардики.
Западни епископи који су остали на са-
бору у Сардики прихватили су се да реше ак-
туелне проблеме Цркве. Поред исповедања
вере, које је убрзо одбачено, сабор је донео
и 21 канон. Значајну улогу у формирању ка-
нонских одредби имао је и епископ Гауден-
циус. Тако он предлаже 4. 18. и 20. канон, од
којих је најважнији 4. канон, који се тиче
обласних сабора и коначне одлуке римског
епископа као неке врсте вишег црквеног су-
да. Сабор је такође рехабилитовао свргнуте
епископе. Међутим, њихову рехабилитацију
нису прихватили Источни епископи, па је
Источни цар Констанције одбио да врати
светог Атанасија у Александрију. Због тога,
он након сабора у Сардики долази у Ниш
код свог пријатеља нишког епископа Гау-
денциуса. Како сазнајемо из његовог 19.
-6-
- 18 -
Пасхалног писма, он је након овог сабора,
три Пасхе провео изван Александрије, од
којих је прва у Нишу. До када је правоверни
Гауденциус остао на катедри нишких прво-
јерараха, за сада се не може знати. Његов
наследник помиње се 351. године у доку-
ментима Сирмијумског сабора.
Георгије, епископ нишки око 1597.
У време митрополита Георгија, године
1597, преписана је августа месеца једна бо-
гослужбена књига – Псалтир, у манастиру
Светог Јована Крститеља у Горњем Мате-
јевцу код Ниша.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи I, Београд 1902. (Д.М.)
Георгије (Поповић), нишко-белоцрквански
митрополит од 1735. до 1737 (1700–1757)
Рођен је око 1700.
године у Старом Вла-
ху, од оца Милоша,
који је био свеште-
ник, и мајке Ефроси-
није. За митрополита
нишког и белоцркван-
ског хиротонисан је
од пећког патријарха
Арсенија IV Јовано-
вића 5. августа 1735. године.
Живео је у епископском двору који је
његов претходник Јоаникије подигао поред
Цркве Светог Николаја. У тефтерима нишке
митрополије се помиње двор на два нивоа са
тремом, подрумом и баштом. Помиње га и
Георгије Поповић у писму Марији Терезији.
Баш је био велелепно здање. Срушен је
после 1878, а Турци су га користили као
меџлис. Наредне 1736. године, отпочео је
рат између Турске и Русије. На страну Ру-
сије стала је и Аустрија, која је одмах сту-
пила у контакт са пећким патријархом Арсе-
нијем IV Јовановићем. Аустрија је покушала
да преко патријарха и српских епископа по-
дигне хришћанско становништво на уста-
нак. Почетком марта 1737. патријарх Арсе-

није се тајно састаје са рашким епископом
Јефтимијем, штипским Атанасијем и само-
ковским Симеоном. На овом састанку је до-
говорено да се народ позове на устанак.
Митрополит Георгије није био присутан на
овом састанку, али је на њему имао свог и-
засланика, архимандрита Григорија. Аус-
тријска војска је ушла у Ниш 23. јула 1737.
године. Према једном званичном извештају,
аустријска војска се са великим поштова-
њем опходила према хришћанском станов-
ништву Ниша, па су „народна добра, имо-
вина и плодови на сваки начин поштована.“
У истом документу се говори и да је нишки
митрополит Георгије Поповић био „на челу
нашег (аустријског) покрета раје у својој е-
пархији.“
У време аустријског освајања града,
митрополит Георгије је боравио у манастиру
Светог Јована у Горњем Матејевцу. Позвао
је народ на устанак и заклетву аустријском
цару. Главна команда аустријске војске му
из Ниша шаље 500 војника. Због његових
заслуга главни заповедник аустријске војске
у Србији, гроф Секендорф, одликовао га је
привилегијама које је имао београдски
митрополит. Истог дана у село Тешица до-
шао је патријарх Арсеније IV са неколико
народних првака и састао се са командом а-
устријске војске. На овом састанку било је
говора о припреми устанка на Косову и Ме-
тохији. Ипак, неозбиљност аустријске вој-
ске и појачање које је стигло Турцима до-
вешће до тога да се 11. октобра, Али-паша
са 20.000 војника нађе испред Ниша. Већ 18.
октобра град је поново предат Турцима, а 25.
октобра евакуисан. Оправдано уплашен од
одмазде турске војске, патријарх Арсеније
ΙV предлаже народу повлачење на север пре-
ко Саве и Дунава у Аустрију. Заједно са па-
тријархом и народом кренули су и митропо-
лит нишки Георгије и епископи ужички и
рашки. Митрополит Григорије је на једном
месту записао да приликом бежања „и ха-
љине једва себи и својима због брзине бек-
ства уграби.“
-7-
- 19 -
Религија
Након преласка у Аустрију, извесно
време провео је у Сремским Карловцима,
где је помагао патријарху Арсенију IV и
дуго био члан конзисторије Карловачке
митрополије. Желео је да добије епископију,
али је на то дуго чекао. Наиме, његов прет-
ходник Јоаникије се доста задужио прили-
ком обнове Нишке митрополије. По доласку
на трон нишких митрополита, Георгије По-
повић је пристао да његов дуг узме на себе.
Како услед новонасталих околности то није
успео, зајмодавци су вршили притисак на
турске власти, које су се обратиле аустриј-
ским властима. Аустријанци су тражили да
митрополит Георгије измири дуг, или неће
добити епископију. По захтеву турских и за-
узимању аустријских власти, митрополит
Георгије поднео је патријарху Арсенију IV
писмени извештај, чији је препис сачуван у
другом тефтеру Цркве Светог Николаја. У о-
вом извештају, митрополит Георгије вели да
наслеђени дуг није лични, већ га је он насле-
дио као митрополит нишки. Како са собом
није понео ништа од имовине нишко-бело-
цркванске митрополије, то он моли да се
њему дуг обрише и преда новом нишком ми-
трополиту. У овом писму он износи значајне
податке о земљишним поседима Нишке ми-
трополије, који су за то време били велики.
Након ове изјаве проблем је био решен, а дуг
је био преписан на новог нишког митропо-
лита који још увек није био постављен.
Претпостављамо да ће дуг доцније испла-
тити Цариградска патријаршија.
Патријарх Арсеније је желео да митро-
полита Георгија постави за епископа севе-
ринског, међутим, народ се противио због
тога што је био необразован и није знао не-
мачки и латински језик. Након смрти теми-
шварског владике Николе Димитријевића
(епископ темишварски од 1728. до 1744) 27�
јуна 1744. године, царица Марија Терезија је
24. фебруара наредне године потврдила за
темишварског епископа Георгија Поповића.
О овом периоду његовог живота имамо нај-
више података у историографији. Подигао је
Енциклопедија Знамените личности Ниша
и осветио темишварску саборну Цркву, епи-
скопски двор, школу за омладину и школу за
образовање парохијског свештенства. По
свему судећи, иако необразован, добро се
снашао у новом окружењу. Веома интере-
сантне податке о њему нам је оставио Доси-
теј Обрадовић у свом делу Живот и прикљу-
ченија. Он је и лично упознао владику и како
сам бележи, оставио је на њега велики ути-
сак. Забележио је како владика Георгије има
слободан дух, како је „трезвенијех погледа“
на религиозни живот, Цркву и друштво. За-
писао је и да је јео месо, због чега су га
многи осуђивали�
Митрополит нишки и белоцрквански и
епископ темишварски Георгије Поповић
преминуо је изненада 12. децембра 1757. го-
дине у шест часова изјутра. Сахрањен је у
темишварској Саборној цркви у гробу који
је себи унапред припремио. По његовој
жељи, тело му је балсамовано.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Ковачевић: Белешке и натписи, у:
Гласник друштва србске словесности LVI, Београд
1884; Ф. Каниц, Србија, земља и становништво I, Бе-
оград 1987; И. Иванић, Из Црквене историје Срба у
Турској у XVIII и XIX веку, Београд– Нови Сад 1902�
(Д.М.)
Герасим, епископ нишки око 1645. (умро
1649)
Манастиру Хиландару даривао је 1645.
године Јеванђелистар у коме је оставио свој
потпис.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи I, Београд 1902. (Д.М.)
Григорије, митрополит нишки од 1833. до
1842�
Запис на његовом гробу, који се налази
иза мале Саборне цркве Светих архангела,
говори нам да је митрополит Григорије ро-
ђен у трнском округу у селу Кожин у данаш-
њој Бугарској. Први историјски податак о
његовом присуству у Нишу, записан поло-
вином XIX века, говори да се он већ као кли-
рик ту налазио 1819. године, када се помиње
-8-
- 20 -
као један од сарадника у школи коју је он
основао око 1819/1820. године. Потврду за
ово налазимо у Мемоарима Атанасија Пет-
ровића, где каже да је „око себе купио ђаке
и ђакон Григорије у кући некога Милоша.
Ђакон Григорије је доцније постао нишким
владиком.“ На основу овог сведочанства за-
кључујемо да је имао неко образовање, нај-
вероватније манастирског типа. Не можемо
ближе одредити које године тачно он
„постаје нишким владиком“, али можемо
претпоставити да је то било пре 1833. Ј.
Хаџи-Васиљевић помиње га као архиепи-
скопа нишког већ 1827.
О животу и делатности митрополита
Григорија у Нишкој митрополији остало је
доста података. Његов највећи допринос
свакако је била просвета. Митрополит Гри-
горије био је на челу свих црквено-школ-
ских општина у Нишкој митрополији. Он је
постављао учитеље, вршио надзор над њима
и одређивао из којих књига ће се ђаци учити
писмености. Сукобио се са првим нишким у-
читељем „новог метода“ Спиридоном Јова-
новићем, а касније су заједно, уз помоћ ни-
шких трговаца и занатлија, купили кућу и
формирали школски фонд у износу од 1.000
дуката. Без обзира на оштро противљење но-
вом систему образовања, митрополит Гри-
горије никада није бранио учење словенског
језика. Чак је био и велики љубитељ српске
народне књижевности, нарочито Доситеја
Обрадовића. Године 1836. био је претплат-
ник на његова дела Ижица, Мезимац и Хри-
стоитије�
Поред своје просветне делатности,
митрополит Григорије био је и веома ревно-
стан у својој епископској служби. За време
свог архипастировања, записао је у Пенти-
костару мале Саборне цркве Светих архан-
гела, штампаном у Москви 1782. године, че-
тири важна догађаја која су се догодила у пе-
риоду од 1838. до 1841. Између осталог, он
наводи да је 1838. године уз помоћ нишког
Измет-паше наредио свештеницима да носе
камилавке, а калуђери да носе капе тенџер-
лије по угледу на светог Спиридона. У ар-

хивској грађи којом располажемо остала су
нам сачувана имена двојице свештеника
које је митрополит Григорије рукоположио
– учитеља Николе Кратовалије Георгијевића
1835. и Јована Поповића, каснијег Иконома,
оца проте Петра Икономовића. Период ње-
говог владичанствовања у Нишкој митропо-
лији остао је упамћен и по великом броју
цркава и манастира који су обновљени или
изнова подигнути. Тако је 1839. године про-
ширена катедрална Црква Нишке митропо-
лије посвећена Светим архангелима. Том
приликом дограђени су тремови са јужне,
северне и западне стране, дограђена је кро-
вна конструкција и срушен је високи зид
који је заклањао Цркву од очију Турака. Та-
да је постављен и иконостас, који је направ-
љен 1815. у време митрополита Макарија.
Црква је по други пут освећена 6. октобра
1839. Ову Цркву и митрополита Григорија је
посетио 17. фебруара 1840. године кнез Ми-
хаило Обреновић са својом мајком кнеги-
њом Љубицом по повратку из Цариграда.
У време митрополита Григорија у два
наврата, 1838. и 1842. године, у Нишу је вла-
дала епидемија колере. У напред поменутом
запису, архиепископ Григорије је записао да
због чуме „брат брата не могаше чувати ни
саранити. Сви попови нишки отишли су из
града, а мртве сарањују они што су чуму
преболели, па је се нису бојали по други пут�
Хиландарски јеромонах Виктор, који је у
Цариграду био прележао ту болест, опевао
је мртве, и тад стече силне паре.“ Ниш је
тада имао око 30.000 становника, а колера је
односила по стотинак живота дневно. Чи-
таве породице су умирале. Деда Виктор Чо-
лаковић Хиландарац, потоњи владика ни-
шки, био је у то време духовник Хиландар-
ског метоха у Нишу. Као имун на колеру, о-
билазио је болеснике који су читаво своје и-
мање давали деда Виктору да га проследи
манастиру Хиландару. Четврти запис ми-
трополита Григорија говори о буни из 1841�
У Пентикостару пише да су због народног
устанка Турци попалили и поробили сву
нишку нахију. Устанак је избио у Томину
-9-
- 21 -
Религија
недељу 18. априла 1841. у Каменици. Због
неорганизованости устанак је брзо угушен,
а Турци су у одмазди опљачкали и запалили
224 села. Тада је преко 11.000 људи побегло
у Србију. Митрополит Григорије остао је на
катедри архијереја нишких до своје смрти
18. октобра 1842. Сахрањен је иза мале Са-
борне цркве Светих архангела у Нишу. У
његов гроб 1846. године биће положене
свете мошти његовог духовног оца, митро-
полита Мелетија Мученика.
ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Краљевина Ср-
бија, Београд 1884; Ј. Хаџи Васиљевић, Просветне и
политичке прилике у јужним српским областима, Бе-
оград 1928; Ф. Каниц, Србија, земља и становниш-
тво I, Београд 1987. (Д.М.)
Данило, митрополит нишки око 1821.
Пре доласка у Нишку митрополију био
епископ ужички. Са катедре ужичког епи-
скопа смењен је 1815. године актом патри-
јарха Кирила VI, због тога што је „варалица,
која крчми Богом и тргује Христом... Он је
као опак и гладан вук растргао стадо Хри-
стово тирански и свирепо, градећи од бо-
жанских тајни средство, да се дође до новца
и грешнога добитка.“ Као такав, ипак је на-
кон само шест година постављен за нишког
митрополита. Уз пратњу турских пандура је
ишао по митрополији да сакупља димницу,
а када се обогатио, побегао је у Аустрију.
ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Православна српска црква,
Крагујевац 1989. (Д.М.)
Димитрије (Павловић), епископ нишки од
1884. до 1889.
Рођен је у Пожаревцу октобра 1846. О-
сновну образовање је стекао у Пожаревцу,
Великом Селу и Београду. У Београду је
завршио и гимназију. Године 1868. завршио
је Београдску богословију. Године 1868. по-
стављен је за учитеља у селу Ратковићи, а
годину дана касније за учитеља у селу Бр-
зану. Године 1870. ступа у брак са Јелицом,
ћерком лаповског свештеника Луке Радова-
новића, и постаје свештеник у Лапову. Го-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
дине 1873. остаје удовац. Након овога упи-
сује у Београду Високу школу, у којој 1878.
дипломира на историјско-филолошком од-
секу. Исте године постављен је за професора
Београдске богословије. На том положају ће
1884. дочекати избор за епископа нишког.
Хиротонисан је 8. новембра на дан Светог
великомученика Димитрија. Прву свету ли-
тургију у Нишу служио је на дан Светог Ни-
колаја Мириликијког. Напредњачка влада је
укинула Неготинску и Ужичку епископију,
па је 1. децембра 1886. године Нишка епи-
скопија обухватала много већи простор. У
њен састав улазили су Топлички, Врањски,
Књажевачки, Пиротски, Црноречки и Алек-
синачки округ. 1. септембра 1887. године са
његовим благословом основана је Црквено-
певачка дружина Бранко, која и данас по-
стоји. Након повратка митрополита Миха-
ила из емиграције у Русији 1889. године,
владика Димитрије се као неканонски епи-
скоп повлачи са свог епископског трона у
Нишу и одлази у Париз, где је три године и-
зучавао књижевност, философију и агроно-
мију. У Србију се враћа 1898. године, када
постаје епископ шабачки. 19. августа 1905.
изабран је за митрополита Краљевине Ср-
бије, а 31. октобра 1920. године постаје први
патријарх наново васпостављене Српске
патријаршије. Умро је у Београду 6. априла
1930�
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Ђ. Слијепчевић, Историја СПЦ, Мин-
хен 1986. (Д.М.)
Дионисије, епископ нишки око 1204�
Помиње се у време бугарског цара Ка-
лојана 1204. године, када је Ниш ушао у
састав бугарске државе, а Нишка епархија у
састав трновске патријаршије. У ово време
Ниш често прелази из византијских у срп-
ске, бугарске и угарске руке. У оваквим о-
колностима, тешко је било сачувати писана
сведочанства о именима нишких епископа.
- 10 -
- 22 -
ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, прва
књига до 1537, политичка историја, Београд 1952.
(Д.М.)
Доментијан (Поповић), епископ нишки од
1911. до 1913.
Рођен је 24. окто-
бра 1872. у Сокобањи
у свештеничкој поро-
дици. На крштењу је
добио име Драгутин.
Основну школу завр-
шио је у Сокобањи, а
гимназију у Алексин-
цу. Био је у сродству
са тадашњим српским
митрополитом Миха-
илом, који га шаље у Кијев на студије, које
успешно завршава 1899. године. По повра-
тку у отаџбину био је писар у шабачком ду-
ховном суду и професор у Шабачкој гимна-
зији. У монаштво ступа на Крстовдан 1903.
у манастиру Петковица код Шапца. Наредне
1904. године постављен је за професора и
васпитача у Београдској богословији. 1906.
годину провео је у Лајпцигу и Берлину, где
је усавршавао археологију. Он је у највећој
мери подржао од свих критикованог Сте-
вана Мокрањца, када је 1908. изашао из
штампе његов Осмогласник. На редовном
пролећном заседању Светог архијерејског
сабора 1911. једногласно је изабран за ни-
шког епископа. Устоличен је на Духове 11.
јуна 1911. у великој Саборној цркви у Нишу.
У време кратког столовања нишком е-
пископијом задобио је велико поштовање
верног народа и српске јавности. Угледни
прота Алекса Илић, уредник часописа Хри-
шћански весник, пожелео му је успех у својој
епископској служби, нагласивши да је „пре-
освећени г. Доментијан отпочео зидати на
потпуно здравој подлози и успех ће погла-
вито зависити од моралног квалитета подре-
ђених му чинилаца, којима он има да опе-
рише у својим архипастирским креацијама.

Ми му искрено желимо успеха, јер успех ње-
гов биће наш општи успех.“ У време Балкан-
ских ратова, Ниш је био војни центар и у
њему су збрињавани болесници. Приликом
обилазака болесника, владика Доментијан
добио је тифус и од њега умро 21. марта
1913. „Тако су се брзо срушиле све наде, ве-
зиване за честиту, смерну и скромну лич-
ност блаженопочившег епископа Доменти-
јана.“ Сахрањен је 23. марта у великој
нишкој Саборној цркви са десне стране. До
великог пожара на јужном зиду цркве посто-
јала је мермерна плоча са натписом: „До-
ментијан епископ нишки (рођен 24. окт.
1872 – умро 8. марта 1913). Спомен му по-
диже мати Милева.“
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Хришћански весник XII, од децембра
1911. године; Весник СПЦ за 1913. годину, Издање
свештеничког удружења, Београд 1913. (Д.М.)
Свети Доситеј (Васић), епископ нишки од
1913. до 1933.
Рођен је у Београ-
ду 5. децембра 1877�
Гимназију и богосло-
вију завршио је у Бео-
граду, а звање канди-
дата богословља сте-
као 1904. након завр-
шене Кијевске духо-
вне академије, у коју
је отишао као пито-
мац митрополита Ми-
хаила. Усавршавао се у Берлину на фило-
софско-богословској групи наука, а у Лај-
пцигу је студирао чисту и експерименталну
психологију. Био је суплент Београдске бо-
гословије, а 25. маја 1913. је хиротонисан за
епископа нишког. Већ децембра исте године
пригодно је обележен јубилеј хиљадушест-
стогодишњице од доношења Миланског е-
дикта.
У Нишу ће владику Доситеја затећи и
Први светски рат. Када је почетком октобра
1915. године бугарска војска кренула на
- 11 -
- 23 -
Религија
Ниш, заједно са народом сачекао их је на у-
лазу у град. Неколико дана касније је интер-
ниран у Бачковски манастир. Из заробље-
ништва се вратио 1918. године. У време рата
бугарска војска је побила више од половине
свештеника и монаха Нишке епархије. Био
је велики чувар културне баштине. Подигао
је споменик митрополиту Мелетију Муче-
нику и споменик чегарским јунацима. Један
је од оснивача Народног универзитета у
Нишу. Основао је Привредну задругу Епар-
хије нишке, црквену штампарију Цар Кон-
стантин, хумано друштво Света Јелена,
Енглески дом за ратну сирочад и Дом за
слепу децу у манастиру Липовац. Од 1920.
до 1925. владика Доситеј је био делегат Срп-
ске православне цркве у Чехословачкој.
Тада је из римокатоличке цркве иступило
преко милион људи, који су тражили да буду
примљени у окриље православне цркве. Ова
мисија је била поверена њему.
На редовном заседању Архијерејског
сабора 1933. године, владика Доситеј је иза-
бран за митрополита загребачког. Приликом
одласка из Ниша, владику је на железничкој
станици испратило неколико стотина људи.
Умро је 13. јануара 1945. у манастиру Ваве-
дење у Београду од последица мучења које
је проживео у Загребу. 22. маја 1998.
увршћен је у Календар светих православне
цркве. Његов спомен се празнује 13. јануара.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Доситеј Васић, епископ нишки, Штам-
парија Цар Константин, Ниш 1933; Сведок Христов
веран до смрти, Светигора 2004; Архив Епархије
нишке – Н. Д. С. 121–412. (Д.М.)
Инокентије (Павловић), епископ нишки од
1894. до 1898, митрополит Србије од 1898.
до 1905.
Рођен је 1. августа 1840. у Шапцу у све-
штеничкој породици. Његов отац је познати
српски прота Јован Павловић, који је био по-
сланик на Светоандрејској скупштини од
1858. до 1859. На крштењу је добио име Ја-
ков. Основно образовање и четири разреда
Енциклопедија Знамените личности Ниша
гимназије завршио је
у Шапцу. Богословију
је започео у Београду,
где је положио два ра-
зреда, а завршио је у
Кијеву. У Кијеву упи-
сује и завршава и поз-
нату Духовну акаде-
мију, једну од најбо-
љих у тадашњем пра-
вославном свету. Ову
академију завршили су многи српски епи-
скопи, свештеници и учитељи.
По завршетку кијевске Духовне акаде-
мије враћа се у Србију и постаје професор
крагујевачке гимназије. Године 1870. бива
постављен за професора Богословије у Бео-
граду. У међувремену, 28. августа 1863. ру-
коположен је у свештенођаконски, а 29. ав-
густа исте године у презвитерски чин. Једно
време обављао је службу војног свештеника
у Крагујевцу. Године 1877. бива постављен
за ректора Београдске богословије. До 1886.
године обављао је и функцију начелника
Министарства просвете и црквених дела.
Као свештеник дуго је вршио и дужност
дворског духовника краља Милана и кра-
љице Наталије.
Поставши удов,22. јула 1892. године,
примио је монашки постриг у манастиру Ра-
ковица добивши име Инокентије.Исте го-
дине, 29. новембра, постао је архимандрит.
Једногласно је изабран за епископа нишког
1. августа 1894. године, а посвећен је већ
сутрадан у великој Саборној цркви у Нишу.
Као епископ нишки није оставио запажен
траг. Бавио се књижевним радом и по раз-
ним часописима објављивао богословско-
педагошке чланке. Написао је и око 250 про-
поведи, који нису, у целини, до данас објав-
љене. 15. фебруара 1898. године изабран је
за митрополита Србије. Умро је 19. маја
1905. године у Београду и сахрањен је у Са-
борној цркви.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Српски Сион 8, Београд 1889. (Д.М.)
- 12 -
- 24 -
Иринеј (Гавриловић), епископ нишки од
1975. до 2011, Патријарх српски од 2011.
Рођен је 1930� у
селу Видова код Ча-
чка од оца Здравка и
мајке Милијане. На
крштењу добио је име
Мирослав.
У родном селу за-
вршио је основну шко-
лу, а потом гимназију
у Чачку. По заврше-
тку гимназије уписао је и завршио Богосло-
вију у Призрену, а затим и Богословски фа-
култет у Београду. По повратку из војске
убрзо бива постављен за суплента Призрен-
ске богословије. Пре ступања на дужност
професора октобра 1959. у манастиру Рако-
вица, од Његове Светости Патријарха срп-
ског Германа прима монашки чин, добивши
монашко име Иринеј.
Истога месеца, на дан Свете Петке, 27.
октобра 1959. у цркви Ружици на Калемег-
дану бива рукоположен у чин јеромонаха.
Док је службовао као професор у Призрен-
ској богословији, бива упућен на постди-
пломске студије у Атину. Године 1969. бива
постављен за управника монашке школе у
манастиру Острог, одакле се враћа у Приз-
рен и бива постављен за ректора Призренске
богословије. Са те дужности 1974. изабран
је за викарног епископа Његове Светости
Патријарха српског са титулом епископа мо-
равичког. Годину дана касније, године 1975,
изабран је за епископа нишког.
Патријарх Иринеј је у Ниш дошао у те-
шка времена. Смирено је и са огромном до-
зом толеранције и разумевања за свакога у-
спео да народ у многољудном Нишу поново
приведе Цркви. Изградио је много нових
цркава у Нишу и околини. Подигнут је ме-
тох манастира Хиландара, започета изгра-
дња велелепне цркве Светог цара Констан-
тина и царице Јелене, изграђена је црква на
Новом гробљу, широм епархије подигнуто
је стотинак цркава, а преко шездесет обнов-
љено је из темеља.

На Светом архијерејском сабору Српске
православне цркве 22. јануара 2010. изабран
је за архиепископа пећког, митрополита бе-
оградско-карловачког и патријарха српског.
Чин устоличења извршен је 23. јануара 2010.
на светој архијерејској литургији у сабор-
ном Светоархангелском храму у Београду.
Свету архијерејску Литургију је служио Ње-
гова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз
саслужење своје браће архијереја, свеште-
ника и ђакона, као и представника Руске и
Грчке Цркве.
ЛИТЕРАТУРА: Глас Православне епархије нишке,
Ниш 1975; Православље, новине Српске патријар-
шије, Београд 2005. (Д.М.)
Јевтимије, епископ нишки око 1592.
Помиње се приликом одређивања гра-
ница између нишке и белоцркванске (топли-
чке) епископије. Године 1592. даривао је бо-
гослужбену књигу Триход извесном попу
Вујку.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи I, Београд 1902. (Д.М.)
Јероним (Јовановић) Бишинац, епископ
нишки од 1889. до 1894, оснивач Народне
библиотеке у Нишу
Рођен је 1825. године у Шапцу. На крш-
тењу је добио име Јован. Родитељи су му се
доселили с презименом Бишинац из Босан-
ске крајине. У Шапцу је завршио основну
школу и два разреда гимназије, а у Београду
трећи разред гимназије и Богословију 1845.
године, с одличним успехом, када је постав-
љен за учитеља у селу Дреновцу, среза мач-
ванског. Године 1850. рукоположен је прво
за ђакона, онда за свештеника мишарске па-
рохије, где му је умрла супруга. После њене
смрти 1853. одлази у Кијев, где завршава
Духовну академију. Због свог слободоумља
упућен је по казни као вероучитељ Београд-
ске гимназије на парохију Шопић. За време
бомбардовања Београда, образује своју ле-
гију од својих пријатеља лицејаца. Истиче се
у борби цркве с министром Цукићем и доби-
- 13 -
- 25 -
Религија
ја од цркве протојерејски чин. Власт га тера
из Београда у Јагодину, па затим у Крагује-
вац, где је био принуђен да поднесе оставку,
али га народ бира за народног посланика.
Био је кореспондентни члан Друштва српске
словесности од 25. јануара 1863. и дописни
члан Српског ученог друштва од 10. августа
1864�
Неко време је био старешина манастира
Петковице, одакле је 1875. постављен за
ректора Богословије. Кад је 20. јуна 1876.
пукао топ, отишао је на границу и преузео
бригу о рањеницима као главни војни свеш-
теник. Године 1877. биран је за шабачког е-
пископа. Са ове функције је смењен због
подршке митрополиту Михаилу. За време
Другог српско-турског рата половину своје
епископске плате даје држави на ратне ци-
љеве. Године 1883. доставља српској влади
протест због бесправља према Српској
цркви и због уклањања митрополита Миха-
ила. За то бива кажњен са 1.000 динара и у-
пућен, по казни, у манастир Горњак, где је
провео извесно време.
Након овога одлази у Париз, одакле је
доцније прешао у Швајцарску, где је остао
све до повратка митрополита Михаила. Због
тога што је напредњачка влада угасила Ша-
бачку епархију, владика Јероним је 28. маја
1899. постао епископ нишки. Својим теста-
ментом је скоро сав свој иметак даривао за
оснивање Народне библиотеке у Нишу. Са
тим циљем, поклонио је своју кућу и богату
личну библиотеку.
Умро је у болници St. Johann у Салцбур-
гу после неуспешне операције бубрега. Ње-
гово тело је возом од Београда до Ниша
допратио архимандрит Инокентије. Сахра-
њен је 28. јуна 1894. поред Саборне цркве у
Нишу. У свом тестаменту је нагласио да
жели да буде сахрањен „код цркве Светог
Пантелија више олтара споља.“ Није поз-
нато због чега му последња воља није испу-
њена. На опелу је чинодејствовао митропо-
лит београдски Михаило. После изградње е-
пископске гробнице у Саборној цркви 1911.
године, ковчег са телом епископа Јеронима
Енциклопедија Знамените личности Ниша
пребачен је у ову гробницу. Изнад гробнице
на јужном зиду до пожара постојала је спо-
мен плоча од шареног црвенкастог мермера
на којој је писало: „Епископ нишки Јероним
(1823–1894). Просветном добротвору за ве-
чни помен. Благодарна његова Задужбина
Народна библиотека у Нишу.”
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Т. Урошевић, На својој бразди II, Ниш
1929; П. Пузовић, Прилози за историју СПЦ I, Ниш
1998; Библиозона I, часопис Народне библиотеке у
Нишу, Ниш 2010. (Д.М.)
Јоаникије, епископ нишки од 1709. до 1735.
Први је носио титулу митрополита
нишког и белоцркванског. Први пут се по-
миње 1709. године у Хрисовуљи издатој 4.
новембра у Пећкој патријаршији. Иако већ у
позним годинама, митрополит Јоаникије је
успео да подигне опустелу митрополију.
Обновио је Цркву Светог Николаја Мирили-
кијског у Нишу, која је спаљена 1690. го-
дине, и започео обнову Цркве Светог вели-
комученика Прокопија у Прокупљу. Зна-
чајни документи о његовој делатности при-
ликом обнове Нишке митрополије су тзв.
Тефтери храма светог Николаја. Они садр-
же податке о приходима и расходима митро-
полије, о раду у митрополији и другоме. Ми-
трополит Јоаникије је према тефтерима, у-
зео на себе дуг митрополије. Реч је о зајму
који је Митрополија нишка узела од изве-
сног Димитрија Костуранина. Интересантно
је да су у тефтерима забележени и расходи
за разне поклоне турским првацима Ниша. У
тефтеру је записано и да је 23. августа 1732.
године у Ниш дошао паша и да му је тада
митрополит Јоаникије уручио вредне по-
клоне. Митрополит Јоаникије умро је 1735.
године и сахрањен је највероватније у Цркви
Светог Николаја у Нишу. То је црква која је
била на истом месту где је садашња, а
митрополија је срушена после 1878. године,
због оронулости. Користили су је Турци као
меџлис.
- 14 -
- 26 -
ЛИТЕРАТУРА: Л. Павловић, Манастир Темска,
Смедерево 1966; Ј. Хаџи-Васиљевић: Тевтери нишке
митрополије, Зборник за историју Јужне Србије и су-
седних области, Скопско научно друштво, 1936.
(Д.М.)
Јоаникије II, митрополит нишки од 1848.
до 1858.
У Ниш долази већ почетком 1848. го-
дине. Одмах по свом доласку у Ниш, митро-
полит Јоаникије II био је запажен, како од
хришћанског становништва као велики ау-
торитет и прави пастир повереног му стада,
тако и од турских старешина, као важан и у-
тицајан човек. На основу сачуваних историј-
ских података можемо да претпоставимо да
је био из високог сталежа, јер је имао „др-
жање као из царскога рода,“ а био је и веома
богат. Из Цариграда је од султана успео да
добије ферман за зидање новог нишког са-
борног храма, који и према данашњим мери-
лима има импозантне размере. Камен теме-
љац нове цркве осветио је 18. октобра 1856.
године, али је идеју о изградњи цркве имао
много раније. Тако је 6. јануара 1850. године
посветио проту Јована Поповића за сакела-
рија Нишке митрополије и као човеку од по-
верења дао му на чување кључеве ризнице и
поверио сакупљање новца за изградњу нове
цркве.
Изградњи катедралне цркве Нишке ми-
трополије претходио је Париски мир 1856.
године, према коме Турска на притисак е-
вропских сила признаје равноправност хри-
шћанима у Отоманској империји. То је de
facto значило да се дозвољава зидање нових
и обнова старих цркава. Почетком јануара
1856. године, митрополит Јоаникије дао је
већу суму новца (према неким белешкама
200.000 гроша). Непосредно после освећења
темеља, већ на пролеће наредне 1857. по-
чела је изградња цркве. Брзо напредовање
цркве, али и велико залагање митрополита
Јоаникија за свој народ, засметало је Тур-
цима. У летопису нишке Саборне цркве о
њему је остало забележено да је штитио се-

љаке од спахијске неправде; саветовао их да
им је најбољи спас откуп од истих и давао
им новац за то. О свом трошку слао је сеља-
ке у Цариград по депутације о откупу. Због
свега овога довео је свој живот у опасност,
па се повукао у Цариград 1858. године. У по-
менутом летопису записано је да митропо-
лит Јоаникије „изгуби епархију за народ.“
Прота Јован Поповић у свом Служебнику
забележио је да „у време Зејнел-паше проте-
ран би Јоаникије митрополит, што брањаше
сиротињу.“
ЛИТЕРАТУРА: Д. Мидић: Митрополит нишки Јоа-
никије Други (Константинидис), у Глас Епархије
нишке 8, 2/2018. (Д.М.)
Др Јован (Илић), епископ нишки од 1933.
до 1975.
Рођен на Старој
планини у селу Дој-
кинци 27. децембра
1883� од оца Апостола
и мајке Марије. На кр-
штењу је добио име
Јордан. Завршио је о-
сновну школу у род-
ном селу 1894, четири
разреда гимназије у
Пироту 1898. и бого-
словију у Београду
1902. Пошто је у то
време један од услова
за рукоположење био навршених 25 година
живота, прихвата се учитељске службе по
забаченим селима пиротског округа: Завоју,
Дојкинцима, Каменици и Рсовцима.
Ступио је у брак са Љубицом, ћерком
Симеона Николића, угледног трговца из Беле
Паланке. Владика нишки Доментијан руко-
положио га је у Београду на Марковдан 9.
маја 1911. за ђакона, а 10. маја за презвитера.
Постављен је за пароха у месту учитеље-
вања у Рсовцима. У јесен 1913. добија благо-
слов новопостављеног епископа нишког До-
ситеја да као парох рсовачки на одсуству у-
пише студије на Католичком теолошком
- 15 -
- 27 -
Религија
факултету Универзитета у Берну. Студије у-
писује 14. новембра 1913.
Први светски рат затиче га у Швајцар-
ској, па због тога 1914. прекида студије и
преко Бриндизија стиже у Солун, да би се
вратио у Србију, али по налогу српске владе
одлази у Нешател, где му Јован Цвијић као
свештенику избегличке колоније поверава
бригу над избеглом српском децом. Уз то,
прикупља добровољне прилоге за српску
војску, усменом и писаном речју објављује
страдања цивила у Србији, објашњава опра-
вданост српске борбе и улогу наше Цркве у
њој. Наставља студирање. У време окупа-
ције у Белој Паланци Бугари му пребијају
супругу. Крајем рата сазнаје за тешко стање
супруге после тортуре и 1918. се враћа на
своју парохију. Љубица је умрла 1920. у 30.
години живота.
Као државни стипендист Јордан је мо-
рао да доврши студије. Одлази у Берн и 21.
маја 1921. докторира теологију код ментора
проф. др Едуарда Херцога, старокатоличког
епископа, на тему Богомили у свом историј-
ском развоју. Наставља са радом на парохији
у Рсовцима. Године 1921. добија поставље-
ње на место референта Светог архијерејског
синода у Београду. 14. јануара 1922. постав-
љен је за секретара Синода и по његовој
одлуци унапређен у чин протојереја 9. сеп-
тембра исте године. На тој функцији је остао
до избора за епископа захумско-херцеговач-
ког 5. децембра 1925. Следећа три месеца
протојереј др Јордан је искушеник у мана-
стиру Раковица, где га је 1926. замонашио
шабачко-ваљевски епископ Михаило и про-
извео у чин архимандрита. На монашењу је
добио име Јован. Патријарх српски Дими-
трије га је одмах сутрадан, 21. марта, хиро-
тонисао у Саборној цркви у Београду за
првог епископа Захумско-херцеговачке е-
пархије, после уједињења Српске цркве
1920. године, са седиштем у Мостару.
У Мостару остаје до 2. октобра 1931. го-
дине, када је изабран за епископа браничев-
ског. За епископа Нишке епархије изабран је
Енциклопедија Знамените личности Ниша
13. јуна 1933. Устоличење у Нишу извршио
је 24. септембра 1933. године митрополит
скопски Јосиф.
У току Другог светског рата био је члан
тзв. „ратног Синода”, на чијем је челу, у
одсуству патријарха Гаврила, био митропо-
лит Јосиф. После рата преузима формалну
администрацију над делом Скопске епар-
хије. Након рата нове власти национализују
велики број црквене имовине, а велики број
свештеника напушта парохије. Свесрдно се
труди да у новонасталим околностима води
Цркву кроз тешка времена.
Крајем 1971. године, због физичке не-
моћи услед година, владика Јован моли епи-
скопа жичког Василија за помоћ у вршењу
епархијских дужности. Епископ Василије се
одазива овој молби и са благословом Синода
почев од 1972. дејствује и као заменик епи-
скопа Јована.
Владика Јован је, после прележаног
грипа, умро у сну 5. фебруара 1975. у 2:15
ујутру у дому породице свог сина. Тело вла-
дике Јована је истог дана пренето у Саборни
храм у Нишу. Сутрадан, 6. фебруара, вла-
дика жички Василије је служио заупокојену
литургију. На опелу је у два сата поподне
чинодејствовао патријарх Герман. Владика
Јован је сахрањен у епископској гробници у
Саборној цркви у Нишу поред епископа
Нестора, Јеронима и Доментијана. До по-
жара на јужном зиду цркве стојала је плоча
са натписом ДР ЈОВАН епископ нишки
(1883–1975)�
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Владика Јован Илић – Живот, дело, по-
уке, Пирот 2016; Глас Православне епархије нишке,
Ниш 1975. (Д.М.)
Јосиф, митрополит нишки пре 1830.
У време митрополита Јосифа границе
Нишке митрополије биле проширене на се-
верне округе – крушевачки, параћински,
бањски и алексиначки.
- 16 -
- 28 -
Калиник II, митрополит нишки од 1858. до
1871�
Због противљења
нишких турских ста-
решина, али и због по-
кушаја бугарских ег-
зархиста да на трон
нишких митрополита
поставе Бугарина, до-
шао у Ниш тек 3. јула
1860� Његов коначни
долазак у Ниш од Ту-
рака и Бугара није на-
ишао на добродошлицу. Ову ситуацију нај-
боље описује Ф. Каниц, који је и сам упоз-
нао митрополита Калиника неколико дана
након његовог доласка у Ниш. Он каже за
њега да је имао „дубок презир према свему
што је бугарско,“ али оправдава његово по-
нашање у датој ситуацији, јер је Нишка епи-
скопија била лишена свог поглавара управо
због тенденција Бугара да у Ниш доведу
свог човека. Митрополит Калиник био је
лични пријатељ митрополита београдског
Михаила. Подигао је иза данашње Саборне
цркве српску школу, богослужио на словен-
ском језику, слао младиће у Србију и Русију
на школовање, због чега је под великим
дипломатским притиском Бугара на Порту
протеран из Ниша 25. марта 1869. Након ње-
говог одласка, борба између патријаршије
Велике цркве и самопроглашене Бугарске
егзархије која је имала подршку Порте, по-
ново оставља Нишку митрополију упражње-
ном. Тек је у септембру 1872. Синод цари-
градске патријаршије изабрао за нишког
митрополита епископа иринопољског Игна-
тија Икономидиса. У први мах, изгледало је
да ће Цариградска патријаршија успети да
добије берат за новоименованог митропо-
лита нишког, међутим до тога није дошло.
Игнатије Икономидис остаје привремено у
Фанару, да би 1875. године постао херцего-
вачки митрополит. Његов долазак у Ниш о-
метали су код Порте Бугари – доглавници,

турски паша у Нишу и сви бугарски службе-
ници у улози турских чиновника при Порти.
Уместо њега, за нишког митрополита као
клирик бугарске Егзархије постављен је
Виктор Чолаков.
ЛИТЕРАТУРА: Ф. Каниц, Србија, земља и станов-
ништво I, Београд 1987, Сава Вуковић, епископ шу-
мадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог
века, Крагујевац 1996. (Д.М.)
Киријакус (Cyriacus), епископ нишки (? –
пре 343. године)
Помиње се у посланици сабора Источ-
них епископâ који је одржан у граду Φιλι-
ππούπολη (данас Пловдив у Бугарској) 343�
године. Повод за сазивање сабора били су
актуелни проблеми Цркве, који су настали
услед неслагања око исповедања вере које је
усвојено на I Васељенском сабору одржа-
ном у Никеји 325. године. Док је на Западу
никејско исповедање вере било прихваћено,
Источни Оци, почев од низа саборâ одржа-
них у Антиохији од 339. до 341. године, по-
кушавали су да саставе ново исповедање
вере, али без овог израза. Сардички сабор
био је један од многих у низу који су поку-
шали да донесу једно коначно исповедање
вере и помире Источне и Западне епископе.
Са сабора је сачувана једна посланица у ко-
јој се први пут сусрећемо са именом знаним
епископом Ниша. Као последњи помиње се
Gaudentius a Dacia de Naiso, коме замерају
што има потпуно различит став према Ма-
крелу од става његовог претходника који се
звао Cyriacus. На основу овога можемо за-
кључити да је Гауденциус постао епископ
нишки непосредно пред сабор у Сардики,
јер је његов претходник Cyriacus a Naiso,
како се назива у овом документу, живео до-
вољно дуго да буде противник Макрела
Анкирског, чија теологија постаје актуелна
тек након саборa Источних епископа одржа-
них у Антиохији у периоду од 339. до 341.
године.
ЛИТЕРАТУРА: W. Cureton, The Festal letters of
Athanasius, discovered in an ancient Syriac version,
- 17 -
- 29 -
Религија
London 1848; Ж. Зелер, Почеци хришћанства на Бал-
кану, Подгорица 2005� (Д.М.)
Кирик, епископ нишки после 1204.
Помиње се као потписник писма бугар-
ских епископа папи Инокентију III, у коме
моли палиум (комад тканине, знак папске
власти). У то време, седиште нишких епи-
скопа било је у цркви светог Прокопија. Овај
храм се налазио у Нишу, на још увек непо-
уздано идентификованом месту. Постоје
мишљења да је реч о простору на коме се да-
нас налази Храм Светог Николе у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, прва
књига до 1537, политичка историја, Београд 1952.
(Д.М.)
Макарије, епископ нишки (умро 6. октобра
1587)
О њему нема других података.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи I, Београд 1902. (Д.М.)
Макарије, митрополит нишки пре 1806.
Остао је познат и као Топал-Макрије. О-
вако су га звали због тога што је био хром и
имао једну дрвену ногу.
ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Краљевина
Србија, Београд 1884. (Д.М.)
Макарије II, митрополит нишки од 1806. до
1815�
У његово време нишка дијецеза губи не-
колико срезова који се налазе под управом
устаника у Шумадији. Митрополит Мака-
рије II био је пореклом Грк, али велики при-
јатељ и заштитник српског народа. Тако је
он преко свог посланика 1809. године изве-
стио српске војводе о турским припремама
за напад на Чегар. Такође, одржавао је и
добре односе са нишким везиром Хуршид-
пашом. Највећи допринос митрополита Ма-
карија II било је подизање мале Саборне
цркве Светих архангела, чија изградња је
Енциклопедија Знамените личности Ниша
почела највероватније пре 1815. године. У
прилог овоме говори запис на икони Сабора
Светих архангела на грчком језику: „За
време архијерејствовања свепреосвећенеог
митрополита нишког Макарија живописано
је ових 13 светих икона... а бригом и стара-
њем свепречасних и светих проигумана Хи-
ландара господина Игнатија и господина
Јоне, трошком пак и дарежљивим издатком
Христољубивих старешина и осталих по-
божних христијана, залагањем становника
овог града; свију њих нека се сети Господ у
царству свом.“ Могуће је да је пре ступања
у епископску службу митрополит Макарије
II био светогорски монах. Не знамо да ли је
умро у Нишу или је био премештен на другу
епископију.
ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Краљевина
Србија, Београд 1884; Б. Ловрић, Историја Ниша,
Ниш 1927; М. Гавриловић, Милош Обреновић I, Бео-
град 1908. (Д.М.)
Марцианус (Marcianus), епископ нишки од
409. до ?
Помиње се у писму које му папа Ино-
кентије Ι шаље 409. године. Ово писмо пред-
ставља извесну интервенцију у делатности
новог нишког епископа. Марцианус је у Ни-
шу требало да среди затечено стање, које је
након Боноса било катастрофално. Он се у
решавању ових проблема није према свима
понашао исто, већ је неке затечене свеште-
нике које је рукоположио Боносус оставио у
свештеничком чину али, по свему судећи за-
бранио им је свештенодејство, док је друге
поново рукополагао и постављао их на
функције. Свргнути свештеници обраћају се
преко посредника папи Инокентију, који
стаје у њихову одбрану. Он саветује нишког
епископа Марциануса да не понавља руко-
положења и да све који су пре осуде Боно-
суса рукоположени остави у активној свеш-
теничкој служби.
ЛИТЕРАТУРА: Ж. Зелер, Почеци хришћанства на
Балкану, Подгорица 2005. (Д.М.)
- 18 -
- 30 -
Матеј, епископ нишки око 1528.
Учесник Сабора у Охриду, који се ба-
вио питањем смедеревског митрополита Па-
вла који је желео да обнови Пећку патријар-
шију. Митрополит Матеј је највероватније
био противник смедеревског митрополита
Павла, који је на овом сабору осуђен, рашчи-
њен и анатемисан заједно са својим приста-
лицама и епископима које је рукоположио.
ЛИТЕРАТУРА: Р. Веселиновић: Стање Српске
цркве од пада српских држава под турску управу до
обновљења под патријархом Макаријем, у: Бого-
словље XII, Београд 1937. (Д.М.)
Мелетије Мученик, митрополит нишки од
1815. до 1821.
Први пут се помиње у Томосу цариград-
ског патријарха Кирила VI и Светог синода
Константинопољске патријаршије из 1815.
године. У овом Томосу говори се о спајању
Митрополије нишке и Архиепископије ни-
шавске у једну епархију, под митрополитом
нишким кир Мелетијем. Према опису М. Ђ.
Милићевића, митрополит Мелетије је био
средњега раста, смеђе косе и браде која је
већ била проседа. Када је стигао у Ниш, и-
мао је мање од педесет година. По доласку,
одмах је почео да ради на поновном васпо-
стављању црквеног живота. Митрополит
Мелетије је „нарави био благе, живота у-
редна, чиста, руке издашне, срца побожна,
навике у свачем тачне, а особито у црквеној
дужности својој.“ Према Милићевићу, у
Ниш је стигао пре половине јула 1815. го-
дине. Ово сазнајемо на основу његове пре-
писке са кнезом Милошем Обреновићем 26.
јула 1815. Митрополит Мелетије саветује
Милоша да престане рат са Турцима, све-
стан катастрофе која ће због тога касније
уследити, и саветује га да је боље да дође у
Ниш, састане се са Марашли Али-пашом и
каже му све невоље које су задесиле наш на-
род.
Организатор је састанка изасланика
кнеза Милоша и Марашли Али-паше у мана-

стиру Јошаница 1. августа 1815. Последица
ових разговора је била да је већ 25. октобра
1815. Милош Обреновић носио титулу обер-
кнеза, односно постао је врховни кнез хри-
шћанског становништва. По свему судећи,
он је био задовољан посредништвом митро-
полита Мелетија у српско-турским дипло-
матским разговорима. У буџету Србије за
1816. годину исписана је ставка ,,за владику
Нишевачког 3.000 гроша.“ После одласка
београдског митрополита Леонтија Ламбро-
вића 1813. године, трон београдских митро-
полита био је упражњен све до доласка
митрополита Агатангела 1815. године. Уме-
сто њега, Милош Обреновић је хтео да за бе-
оградског митрополита постави Мелетија.
До тога није дошло због оштрог против-
љења Марашли Али-паше, сада већ београд-
ског великог везира.
Наставља радове на Цркви Светих Ар-
хангела, које је започео његов претходник
митрополит Макарије (1812–1814). Благода-
рећи доброј дипломатији и залагању митро-
полита Мелетија, црква је завршена и осве-
ћена 1819. године. При новој цркви, митро-
полит Мелетије, уз помоћ и сарадњу грчких,
цинцарских и српских трговаца, оснива гр-
чку школу 1820. године, која ће постојати до
1830. У овој школи, поред грчке, учила се и
словенска писменост, а први учитељ је био
Никола Кратовалија Георгијевић. И пре то-
га, вероватно одмах након свог доласка, ми-
трополит Мелетије се залагао да полуписме-
не свештенике и ђаке научи словенској пи-
смености, па је за то одредио писмене нишке
свештенике које је ту затекао.
Овај период благостања, у коме је хри-
шћански живаљ кратко уживао, нагло је пре-
кинут. Након одласка Марашли Али-паше у
Београд, у Ниш бива постављен Али-паша.
У ово време у Отоманској империји, а наро-
чито на Балкану, почиње све више да јача
национални дух потлачених народа и све
већа жеља за ослобођењем од турског јарма.
Године 1814. у Одеси Грци оснивају тајну
револуционарну организацију Хетерију (Φι-
λική Εταιρεία), која је имала за циљ ослобо-
- 19 -
- 31 -
Религија
ђење балканских народа од турског ропства
и обнову Византијског царства. Без обзира
на велики успех Хетеријског покрета, ови
догађаји су дубоко потресли Отоманску
империју, која је решила да устанке који су
букнули у Грчкој, Влашкој и Молдавији у-
гуши у крви.
Порта је решила да по сваку цену спре-
чи устанак и у Србији. Претпоставља се да
је у Нишу у време ових догађаја било око
200 активних чланова Хетерије. У покрету је
било трговаца и занатлија, али и свештени-
ка, који су преко својих контаката, занатлиј-
ских и трговачких, били добро обавештени
о развоју догађаја у овом револуционарном
покрету. Упркос својој мировној политици у
односу према турским властима, многи и-
сторичари сматрају да је митрополит Меле-
тије био главни човек Хетерије у нишавском
округу. Турци су послали у Ниш 5.000 вој-
ника на челу са Хусеин пашом Гаваназо-
глуом. Војска је преко Солуна у Ниш стигла
на Духове 10. јуна 1821. године. По доласку,
он је преузео власт и постао нови мухафиз
Ниша. Одмах је почео да улива страх у ста-
новништво. Најпре је наредио да се посече
његов претходник Али-паша и да се ухапсе
виђеније Нишлије, између осталих и митро-
полит Мелетије, и још два свештеника,
прота Стојан и свештеник Ђорђе. Поред
њих, ухапшено је и око 200 људи из Ниша и
околине.
Стрепећи од потенцијалног напада на
Србију, Милош Обреновић шаље у Ниш Ху-
сеин паши своја два изасланика да поздраве
пашу у његово име и предају му дарове које
му је Милош послао. Паша је поручио Ми-
лошу да се не боји и да турска војска неће
напасти Србију. Након посете паши, делега-
ција је отишла у затвор да посети и митро-
полита Мелетија и пренесе му поздраве од
Милоша. Митрополит Мелетије је овом при-
ликом послао кнезу Милошу пар чарапа уз
поздраве. Касније ће они посведочити, а М.
Ђ. Милићевић записати, да су турски чувари
који су чували митрополита Мелетија мо-
лили делегате да убеде владику да побегне
Енциклопедија Знамените личности Ниша
уз њихову помоћ. Када су они то покушали,
митрополит је одговорио: „Нећу такво не-
што чинити! Боље да страдам ја један, него
да многи народ због мојега бекства пос-
трада.“
Егзекуција митрополита Мелетија, про-
те Стојана и свештеника Ђорђа извршена је
већ трећег дана Духова 12/25. јуна 1821. на
нишавском мосту са супротне стране твр-
ђавске Стамбол-капије. Опис њиховог стра-
дања, забележен четрдесет година касније
на основу сведочанства очевидаца, остао је
сачуван код М. Ђ. Милићевића. Он бележи
да су митрополит Мелетије, прота Стојан,
свештеник Ђорђе и угледне Нишлије Мла-
ден, Голуб и Радисав изведени на нишки
мост, где су већ била подигнута шест ве-
шала. „Владика је ишао напред; за њим про-
та Стојан, па за протом она четворица. Сви
беху ведри, мирни, озбиљни, као да иду на
какву црквену свечаност. Владика узе свој
конопац, прекрсти се, три пута га благо-
слови па, наденувши сам себи замку на врат,
рече: Сад, синци, вуците! За тренут ока, вла-
дика мученик беше високо у ваздуху! И сви
остали тако мирно одоше за својим влади-
ком и умреше тако спокојно, тако јуначки да
извршник те крваве пресуде рече: Јазук што
нису муслимани. Након погубљења, остали
народ који је био заробљен је пуштен, а Ху-
сеин-паша је поднео кратак писмени извеш-
тај Марашли Али-паши у Београд. Међу до-
кументима које су изгорели у Народној
библиотеци у Београду приликом бомбардо-
вања 6. априла 1941. године, налазило се у
оригиналу писмо Хусеин паше Марашли
Али-паши.
Митрополит Мелетије Мученик и
остали пострадали са њим, висили су на ве-
шалима три дана. Након тога, турске власти
су допустиле породицама да свако свога
скине и укопа. Владику Мелетија сахранили
су преживели нишки свештеници у посе-
бном гробу, а остали су сахрањени у својим
породичним гробницама. Доцније су кости
митрополита Мелетија извађене из гроба, и
чуване су у кивоту у малој Саборној цркви,
- 20 -
- 32 -
да би касније биле положене у гроб митро-
полита Григорија иза олтара мале Саборне
цркве Светих архангела. 29. децембра 1913.
године, поводом прославе 1600 година од
доношења Миланског едикта, владика
нишки Свети Доситеј Васић освештао је
споменик који је подигнут на месту стра-
дања митрополита Мелетија и осталих са
њим пострадалих.
ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, Финансије и установе
обновљене Србије до 1842. године, Београд 1903; Б.
Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша
Обреновића 1804–1850. Београд 2001; М. Ђ. Милиће-
вић, Краљевина Србија, Београд 1884; М. Ђ. Мили-
ћевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа
новијега доба, Београд 1888. (Д.М.)
Нестор (Поповић), епископ нишки од 1883.
до 1884.
Рођен је 1. фебруара 1833. у селу Шу-
мама у Шумадији. На крштењу је добио име
Никола. Завршио је гимназију у Крагујевцу
и богословију у Београду. Након богосло-
вије постао је парохијски свештеник. Пошто
је остао удовац, упућен је у Кијев на студије.
По повратку из Русије био је писар конзи-
сторије у Београду, а потом и ректор Бого-
словије. Извесно време био је и вероучитељ
краља Милана Обреновића. Монашки чин
примио је 1873. године. Четири године уре-
ђивао је црквени лист Пастир, који је кас-
није под именом Сион такође он четири го-
дине издавао. Посвећен је за епископа ни-
шког јула 1883. године. Иза себе није оста-
вио много трагова. Умро је 19. марта 1884.
за време обиласка Неготинске епархије, чији
је администратор био. Сахрањен је у великој
Саборној цркви у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996. (Д.М.)
Никанор (Ружичић), епископ нишки од
1898. до 1911.
Рођен је у Свилеуви у Мачванском
округу 15. априла 1843. од оца Григорија и

мајке Јелене. На крш-
тењу је добио име Ни-
кола. Гимназију је за-
вршио у Шапцу, а бо-
гословију у Београду
1863, после чега се о-
женио и постао свеш-
теник у родном месту.
Године 1866. остаје у-
довац и без деце, која
су непосредно после
смрти његове супруге
помрла. Исте године уписује студије на Ду-
ховној академији у Кијеву, коју завршава
као „превасходно први“ 1875. По повратку у
Србију одлази у манастир Буково, где прима
монашки постриг и звање синђела од него-
тинског епископа Евгенија Симоновића, ко-
ји га поставља за професора Београдске бо-
гословије. У време српско-турског рата, ка-
да су се ослобађали јужни крајеви Србије
1876–1877. године, синђел Никанор одиграо
је важну улогу као војни свештеник и прево-
дилац руском генералу Черњајеву, који је у
лето 1876. дошао са неколико хиљада добро-
вољаца да помогне српској војсци у борби
против Турака. Године 1881. синђел Ника-
нор положио је професорски испит и произ-
веден је у чин протосинђела. Непосредно на-
кон ових догађаја почео је спор напред-
њачке владе краља Милана Обреновића са
Београдском митрополијом и митрополитом
Михаилом.
Након одласка митрополита Михаила у
емиграцију, са својих епископских столица
бивају смењени сви противници напред-
њачке владе. Новонастале црквено-полити-
чке околности омогућиле су протосинђелу
Никанору, као великом присталици поли-
тике краља Милана Обреновића, напредак у
каријери. Био је редован члан Српске кра-
љевске академије за философске и филоло-
шке науке и Одбора за ширење наука и књи-
жевности у народу. Одмах по смени митро-
полита Михаила изабран је за ректора Бого-
словије у Београду, у којој ће га 4. маја 1886.
дочекати избор за епископа новоосноване
- 21 -
- 33 -
Религија
Епископије жичке. Његовом делатности у
Жичкој епархији се нећемо бавити. Након
абдикације краља Милана 22. фебруара
1899. године, митрополит Михаило се три-
јумфално вратио из емиграције. Поново је
преузео трон Београдске митрополије, која
је у свом саставу имала још само Нишку и
Жичку епархију. Већ 28. маја исте године, е-
пископ Никанор подноси оставку на своју е-
пископску дужност и напушта Србију. Жи-
вео је на Цетињу, у Загребу и Дубровнику,
где пише своје познато дело Дубровник у
прошлости и садашњости. Након Дубров-
ника одлази у Немачку, где је у Јени, Гетин-
гену и Хајделбергу студирао педагогију и
историју, а касније у Бону теологију и фило-
софију. У Србију се вратио половином 1897.
Након смрти митрополита Михаила
краљевским указом од 17. априла 1898. го-
дине, катедру Епархије нишке заузеће вла-
дика Никанор.
По доласку у Ниш, владика Никанор
покренуо је часопис Глас, службени лист
Нишке епископије. Овај службени црквено-
књижевни лист Нишке епархије за хришћан-
ску поуку, црквену књижевност и гајење
патриотизма био је једини српски епархиј-
ски часопис. У међувремену, владика Ника-
нор је у два мандата био инародни посланик
у Скупштини Краљевине Србије. Као вели-
ком љубитељу династије, краљ Александар
Обреновић желео је да му подигне епископ-
ску резиденцију 1899. године, али до изгра-
дње ове монументалне грађевине никада
није дошло.
Смена династија Мајским превратом
1903. била је неповољна по, доста полити-
чки активног нишког епископа. Ипак, епи-
скопу Никанору мора се признати да је био
један од најученијих људи који су столовали
нишком епископијом. Написао је стотинак
радова из области црквене историје, цркве-
ног права, Светог писма, философије, фило-
логије итд. Затворио је спољне тремове ве-
лике нишке катедралне Цркве, а леви трем
претворио је у параклис и посветио га свом
заштитнику светом апостолу Никанору.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Међутим, лош глас о епископу Ника-
нору након чувене афере са „владикиним
сном“ само је био још гласнији. Због тога је
Архијерејски сабор одлучио да почетком
1911. пензионише владику Никанора. Као
пензионер владика Никанор је живео у при-
ватној кући у Београду. Касније ће ову и још
једну кућу својим тестаментом даривати Бо-
гословском факултету, чиме је постао један
од његових првих приложника. Када је оку-
пиран Београд 1914. године, владика Ника-
нор прелази у Алексинац, где извесно време
борави у кући проте Стевана Димитријевића
(1866–1953)� У Београд се враћа 1915. го-
дине, где мирно проводи последње дане свог
живота. Умро је 16. октобра 1916. и сахра-
њен је иза Цркве Светог Николаја Чудо-
творца на Новом гробљу у Београду. Године
1927. његови посмртни остаци пренесени су
у Ниш и похрањене у гроб који је себи при-
премио за живота. Након пожара у коме је
изгорела нишка Саборна црква 12. новембра
2001. године, у параклису светог апостола
Никанора пронађена је гробница са скеле-
том одевеним у епископску одежду. Може
се претпоставити да је реч о епископу Ника-
нору.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Вуковић, епископ шумадијски,
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Кра-
гујевац 1996; Зборник радова Ниш и Византија I;
Преглед цркве Епархије жичке, бр 5–6, мај – јуни
1930. Чачак, 1930. (Д.М.)
Никифор, епископ нишки од 1845. до 1847.
Као човек у позним годинама, дошао је
у Нишку митрополију. О њему знамо само
да је осветио Цркву Вазнесења Господњег у
Горњем Матејевцу, да је душевно оболео и
као такав на путу за Цариград умро у Фили-
попољу 6. децембра 1847.
Никодима, епископ нишки око 1279.
Његово име остало је забележено на
маргини једне богослужбене књиге, која је
преписана у Сврљигу: „...при епископу ни-
- 22 -
- 34 -
шевачком Никодиму, у лето 1279, индикта
7, када стојаху Грци испод града Трнова.“
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи I, Београд 1902. (Д.М.)
Пагелос, епископ нишки 1735.
Помиње се као наследник Јоаникија, али
се није дуго задржао, јер се исте године по-
миње његов наследник.
ЛИТЕРАТУРА: Гласник Друштва србске словесно-
сти XI, Београд 1859. (Д.М.)
Пројектус (Proiectus), епископ нишки око
553�
Епископ нишки за време трајања V Ва-
сељенског сабора у Цариграду 553. године.
Он није узимао учешће у раду Сабора и по-
кушавао је да буде неутралан по питању до-
кумента Три Поглавља о којима се на овом
сабору расправљало. Због свог одсуства на
сабору изговорио се речима: Ad Benenatum
archiepiscopum accedo et ad eum responedo
(„Имам Бенантуса архиепископа и њему
одговарам“).
Живот Нишке епископије биће преки-
нут најездама Словена са севера, који су
освојили и опустошили и седиште архиепи-
скопије Iustiniana Prima, али и Ниш, Сирми-
јум и Сингидунум већ средином VII века.
Црквена организација на овим просторима
обнавља се тек крајем Х века, у време бугар-
ског цара Самуила, када се срећемо са име-
нима нишких епископа.
ЛИТЕРАТУРА: Ж. Зелер, Почеци хришћанства на
Балкану, Подгорица 2005 Oxford University Press,
Count Marcellinus and his Chronicle, New York 2001;
Р. Поповић, Хришћанство у историји, Београд 2007.
(Д.М.)
Рувим, епископ нишки од 1680. до 1692�
Помиње се у поменику манастира Све-
тог Николе у Бијелом Пољу, пре скопског
митрополита Силвестра� Био је веома пи-
смен човек и велики књигољубац. Преписао

је око 1680. године један Типик на словен-
ском језику, а 1692. године у њему написао:
„По смрти мојој ко га узме, да ми има одр-
жати велики сарандар, Божји му аманет.“ У
време аустријских упада, а после пада Бео-
града 1688. године, са народом пребегао је у
Црну Гору. У Цетињском манастиру је на-
редне 1689. године оставио запис: „Године
7197, ја грешни Рувим владика дођох у ма-
настир на Цетиње у Црној Гори, ради велике
беде, за коју веле, сваки мудри зна шта се
чини када се царство мења. Тачно је! Авај!
ОСТАЛЕ ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ СВЕТА РЕЛИГИЈЕ
Гагулић, Петар, В, нишки прота, право-
славни хроничар и публициста (1906–1995)
Прота Петар Гагулић спада у ред најви-
ђенијих и најумнијих свештеника Право-
славне епархије нишке. Рођен је 15. јула
1906. у селу Горња Коњуша у Топлици од
оца Владимира, истакнутог борца у српско-
турским ратовима, носиоца Карађорђеве
звезде и мајке Радмиле. Завршио је гимна-
зију у Прокупљу и богословију у Битољу.
По завршетку богословије, митрополит ско-
пски и потоњи патријарх српски Варнава
Росић (1880–1937) рукоположио га је 1929�
за свештеника и поставио за пароха у Ста-
ром Нагоричану у данашњој Македонији.
Овде пише своје прво дело, Црква Светог
Ђорђа у Старом Нагоричану, које је у на-
ставцима објављивао од 1939. до 1941. у ча-
сопису Преглед Цркве Епархије нишке, под
насловом Летопис о Старом Нагоричану�
Митрополит скопски Јосиф 1933. поста-
вио га је за пароха у Скопљу. Када је започео
Други светски рат, свештеника Петра Гагу-
лића су из Скопља протерали припадници
ВМРО. Владика нишки др Јован Илић исте
године прима га у Нишку епископију и
оставља за пароха у селу Азбресница и Гу-
бетин код Прокупља.
Године 1944. добија премештај у Ниш и
бива постављен за пароха у Саборној цркви,
где проводи остатак своје свештеничке слу-
- 23 -
- 35 -
Религија
Авај! Шта дочекасмо грехова ради наших.
Може дати Бог да видимо архијереја свих и
нашег оца и патријарха у својој епархији, да
не будемо прогнани од безбожних чеда. У
ово време држаше овај манастир свеосве-
ћени митрополит кир Висарион; њему мно-
гаја љета! Овде дођох године 7197, ја
грешни Рувим, владика наречени у Нишу и
Лесковцу.“
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Стари српски записи
и натписи IV, натпис 7165, Београд 1902. (Д.М.)
жбе као парох и старешина. Прота Петар Га-
гулић написао је на стотине књига и чланака
у црквеним и научним часописима. Од 1967.
до 1978. био је главни уредник богословско-
научног и информативног часописа под на-
зивом Глас Православне епархије нишке. У
овом часопису прота Петар објавио је преко
педесет чланака везаних за историју Ниша и
Епархије нишке. За живота, прота Петар Га-
гулић објавио је следеће књиге: Споменица
Саборног храма у Врању, Врање – Ниш
1958; Мали нишки саборни храм са летопи-
сом, Ниш 1961; Велики нишки Саборни
храм; Прилог историји Ниша и Епархије
нишке, Прокупље 1961; Црква Светог Ни-
коле у Нишу, Ниш 1963; Црква Светог Пан-
телеја у Нишу, Ниш 1963; Манастир Свети
Прохор Пчињски, Ниш 1965; Метох мана-
стира Високих Дечана у Нишу, са препи-
ском, Ниш 1968; Метох манастира Хилан-
дара у Нишу, са преписком, Ниш 1968; Ме-
тох манастира светог Јована Рилског у
Нишу, са преписком, Ниш 1969; У Сићевач-
кој клисури Цркве и манастири, Ниш 1979;
Нишка православна црквена општина, Ниш
1978�
Иако је тешко из његове обимне библи-
ографије издвојити најважније студије које
су објављиване у часописима, навешћемо:
Неки записи и натписи на територији Епар-
хије нишке, у: Православна мисао I–II, Бео-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
град 1968, 126–149; Макарије II – митропо-
лит Нишке епархије, у: Зборник V, Народни
музеј Ниш, Ниш 1989, 85–90; Деда Виктор
Чолковић Хиландарац, епископ Нишке епар-
хије, 1872.– 1883,“ у: Православна мисао, Бе-
оград 1972. године, 105–118�
Прота Петар Гагулић има четворо деце:
Владимира, Милутина, Мирјану и Косту. У-
покојио се у Господу 1995. у 89. години жи-
вота у Нишу. Сахрањен је на гробљу у Про-
купљу. Након смрти остала су његова још
493 необјављена наслова. Академик Дејан
Медаковић је о њему записао: „Занимљиво
је колико је овај умни и честити свештеник
желео да својим радовима осветли и проту-
мачи завичајне просторе у којима је провео
цео свој живот. До ситница је познавао дре-
вне споменике свога краја, али је са не ма-
њом пажњом и љубављу, описивао људе и
обичаје који су брзо ишчезавали пред нале-
тима новог доба. Постојала је у његовој лич-
ности, деловању и наступу и нека до стид-
љивости изражена патријархална црта, не-
наметљиво господство једног истински про-
духовљеног човека. Самопоуздање и чвр-
стина којом је зрачио избијали су из његове
нераскидиве повезаности са завичајем, а ње-
гово родољубље поседовало је оне врлине
које су некада красиле читава поколења
преткумановске Србије.“
ЛИТЕРАТУРА: Податке о проти Петру Гагулићу до-
били смо од његовог сина господина Косте Гагулића,
професора у пензији из Ниша. (Д.М.)
Дрекаловић, Григорије од Кастриота, Р,
нишки архимандрит од 1760. до 1765�
Архимандрит Григорије родио се у
првој половини XVIII века у Москопољу у
данашњој Албанији. Потомак је албанског
народног хероја из XV века Ђурђа Кастри-
ота Скендербега. Отац архимандрита Григо-
рија био је познати црногорски војвода и
устаник Радоња Дрекаловић (+ септембра
1737) из племена Кучи, које се населило у
Црној Гори. На крштењу је добио име Раде.
Свештенички чин примио је у Црној Гори,
највероватније из руку владике Саве Петро-
- 24 -
- 36 -
вића (1735–1781)� Када је 1737. године Аус-
трија Турској објавила рат, аустријској вој-
сци се прикључио и његов отац војвода Ра-
доња. Крајем 1737. погинуо је у борби неда-
леко од Лесковца. Његов син га је сахранио
у Цркви Свете Параскеве у Бошњацу.
Шта бива са свештеником Радом, када
прима постриг и где се налази до 1760. го-
дине, када се појављује у Нишу, не можемо
знати. Од 1760. до 1765. он се потписује као
„нишки архимандрит и егзарх пећког тро-
на.“ Највероватније је на себе преузео ста-
рање о напуштеној Пећкој патријаршији на-
кон одласка патријарха Гаврила Николиног,
а пре доласка Калиника II. Можда је привре-
мено администрирао и Нишком митрополи-
јом. Као истакнута личност Српске цркве у
тешким временима, учествовао је у Нишу на
Сабору 1761. године. Године 1765. посетио
је манастир Светог Николе код Бијелог По-
ља и тамо оставио запис: „Недостојни Гри-
горије Дрекаловић од Кастриота, архиман-
дрит нишки, дођох овде у манастир Нико-
лаја и са митрополитом рашким Гаврилом.
Тада бејаше патријарх хаџи Кајеник Други.
У великој тескоби бејаше српски престо, и
ми колико могосмо, послужисмо се егзар-
шком службом.“ Наредне 1766. године посе-
тио је и Сарајево, где је у једној књизи оста-
вио запис: „Григорије Дрекаловић од Кас-
триота, недостојни архимандрит нишки,
царске обитељи и трона српског егзарх, ову
књиху молих и прочитах, и не без суза и
уздисања болних, и задивих се од каквог
прекрасног сна оконча се скиптар царства
српског, проклета рана неисцељива!“
Године 1767. он је у Црној Гори. На Це-
тињу је блиски сарадник лажног цара Шће-
пана Малог. По његовом налогу 22. децем-
бра 1767. био је упућен у Беч да ступи у кон-
такт са руским конзулом. Према летопису
манастира Раваница, ухваћен је у и затворен
у Земуну. Одатле пише руском посланику
25. јануара 1768. и моли га да му омогући
долазак у Беч. Конзул му саопштава да, ако
не може лично да дође, пошаље писма која
носи од Шћепана Малог. У писму му брани

да шири вест о Шћепану Малом као руском
цару, јер ће у противном Црна Гора изгу-
бити руску заштиту. Архимандрит Григо-
рије је из Земуна протеран и код Оструж-
нице 12. фебруара пребачен у Шумадију.
Тајно се вратио у Маине, где га је ухватила
млетачка власт, одакле га окованог води у
Бар и предаје Турцима.
Из Бара Турци га шаљу у Цариград. На
путу за Цариград је негде иза Софије побе-
гао, а 1769. већ је у Русији. Помиње се у јед-
ном писму од 8. јануара 1770. које су руској
царици Екатерини II послали српски кне-
зови у име српског народа. Из овог писма
сазнајемо да је он разговарао са њом и
испричао јој све беде и муке које су снашле
српски народ. Она му је обећала помоћ. О
њему знамо само још и то да је умро у Црној
Гори, према овоме после 1770. године.
ЛИТЕРАТУРА: Српски биографски речник III, Ма-
тица Српска Нови Сад 2007; М. Драговић: Доку-
менти о Шћепану Малом, Споменик СКА XXII, Бео-
град 1893; Љ. Стојановић, Стари српски записи и
натписи II, натпис 3273. и 4559, Београд 1903. (Д.М.)
Ђокић, Хаџи Борисав, Бора, Кир Бора,
мануфактурни трговац, ктитор православ-
них храмова, (Гњилане, 1912 – Ниш, 20??)
По окончању Априлског рата 1941. као
угледни српски трговац од стране окупатора
бива протеран из своје куће и радње у
Скопљу и, избегавши са породицом, долази
и трајно се настањује у Нишу. У Нишу га као
свог најрођенијег прима и прихвата чувени
нишки ћурчија и трговац Ђока Јовановић,
који му без икаквих услова уступа један од
својих локала, те тако Бора Ђокић по други
пут почиње свој трговачки посао из почетка
и успева да вредно и поштено радећи, пре-
храни своју породицу за време и након рата
и окупације. За четрдесетогодишње ревно-
сно певање у Нишкој црквено певачкој дру-
жини Бранко, у времену када се од стране
државних власти на то није благонаклоно
гледало. Поводом 105 година постојања о-
вог црквеног хора, ондашњи Епископ
Нишки Г. Иринеј, одликовао је Кир Бору
- 25 -
- 37 -
Религија
специјалном епархијском граматом. Уз не-
престану молитву, пост и причешће, посе-
тио је Христов гроб 1997. Велики је добро-
твор храма Светог Саве на Врачару у Бео-
граду. Захваљујући његовом ангажовању у
прикупљању прилога за зидање храма Све-
тог Саве, Нишка епархија се високо котира
по прилозима у Српској православној цркви.
При подизању цркве Огњене Марије у селу
Паљини надомак Ниша, показао је своју пу-
ну хришћанску зрелост у прикупљању при-
лога. За своје дугогодишње ангажовање у
раду за добро Мајке Цркве, 1998. од стране
СПЦ додељен му је орден Светог Саве дру-
гог степена. Његово највеће богатство јесте
испуњен хришћански живот посвећен Богу,
његове три кћери и шесторо унучади. Пред
крај свог живота, 2002., са Благословом он-
дашњег Епископа Нишког г. Иринеја, при-
купио је и издао у Нишу, о свом трошку,
књижицу под насловом Српске духовне пе-
сме, коју је посветио свом великом добро-
твору Ђоки Јовановићу.
ЛИТЕРАТУРА: Српске духовне песме, прикупио
Хаџи Борисав Ђокић, Ниш, 2002. године. (Б.Т.)
Икономовић, Петар, Ј, нишки прота, 24.
фебруара 1874. благословио је и заклео на
Крст и Јеванђеље нишке заверенике пред
устанак за ослобођење Ниша од Турака
(1849– 1914)
Рођен је 16. јуна 1849. у Нишу од оца Јо-
вана и мајке Марије. Већ у првим сачуваним
белешкама потписује се као Икономовић.
Ово презиме је узео према црквеној служби
свога оца. Писмености се учио у свом дому,
а касније је образовање наставио у грчкој
школи у Нишу. Већ 1860. у новој српској
школи постављен је за помоћника учитељу
Атанасију Петровићу. 8. маја 1866. запросио
је Зоју, а 12. маја 1868. ступио је са њом у
брак. До венчања није дошло одмах, најве-
роватније због његовог малолетства. Пре
него што је постао свештеник, Петар Иконо-
мовић био је активни члан Српске нацио-
налне странке у Нишу, чији је циљ био на-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ционално ослобођење од Турака и про-
светно ослобођење од пропаганде Бугарске
егзархије.
Након састанка са кнезом Миланом у
Београду 1873. године, Петар Икономовић
оснива Нишки комитет. Нишки комитет је
била тајна национално-политичка организа-
ција која је почела са радом већ почетком
1874. Комитет је обухватао цео нишки и пи-
ротски санџак. Пошто је са кнезом Миланом
договорено да се прота Јован Поповић по-
вуче из свештеничке службе због старости,
а како је то био услов и Синода Нишке
митрополије, на његово место долази млади
Петар. Он је, као млад и енергичан човек,
требало је да буде десна рука Николи Ра-
шићу (1858–1898), кога је кнез Милан иза-
брао за вођу устанка у нишком санџаку.
Управо је он код владике Виктора издејство-
вао рукоположење Петра за свештеника. Ка-
ко бележи прота Петар, „нешто милом, не-
што силом и претњом“, Коле Рашић успео је
да убеди владику Виктора да га рукоположи.
15. фебруара 1874. примио је свештено-
ђаконски, а већ сутрадан, 16. фебруара,
презвитерски чин. Већ 24. фебруара 1874.
свештеник Петар Икономовић благословио
је и заклео на Крст и Јеванђеље нишке уста-
нике у кући Михаила Божидарца.
Текст заклетве гласи: „Заклињемо се
Свемогућим Богом Јединим, да ћемо верно
и братски, сложно радити противу петвеков-
ног крвопије, а у име миле и жељне нам сло-
боде и династије лозе Обреновића. Тако,
браћо, слошки, да ће нама свима Милостиви
помоћи, а ускоро нам дати да развијемо по-
бедоносну заставу нашег јединоверног
Обреновића на бедему Нишком. Ура, Ура,
Ура! Живио нам наш омиљени витешки
Књаз Милан М. Обреновић IV! Живела
Мати Србија!“
На овом састанку Никола Рашић про-
глашен је за војводу устаника. Присутни на
овој заклетви, њих 39, били су истовремено
и чланови извршног одбора Комитета. По-
ловином фебруара 1875. четворочлана деле-
гација, међу којима и Никола Рашић и Тодор
- 26 -
- 38 -
Станковић, министар у потоњој влади Кра-
љевине Србије, отишли су у Београд на
тајни састанак са кнезом Миланом. Српска
влада и кнез одобрили су рад Нишког коми-
тета, а Ниш је постао главни центар преко
кога се одвијао национални рад српске владе
са Србима у Турској. Свакако један од нај-
значајнијих чланова Комитета био је свеш-
теник Петар Икономовић. Комитет се неко-
лико пута тајно састајао у манастиру Вета, а
свакодневни састанци у периоду од 1874. до
1877. одржавали су се у Габровачком мана-
стиру. Петар Икономовић је и у Нишу, кри-
шом по кућама, заклињао многе заверенике.
Када су Турци сазнали за то, покренули су
истрагу и хапшење завереника. Никола Ра-
шић је пребегао у Кнежевину Србију. По-
четком 1876. године, када су Турци сазнали
да је и Петар Икономовић један од завере-
ника, покушао је да пребегне, али је на гра-
ници ухапшен и затворен у Габровачки ма-
настир. Осуђен је на смртну казну. Захваљу-
јући судији турског суда у Нишу Михајлу А-
дамушевићу, пуштен је на слободу. Према
казивању сина проте Петра, свештеника То-
дора Икономовића, судија Мика Адамуше-
вић био је Цинцарин. Уживао је велико пош-
товање и поверење турских власти. Убедио
је суд да Петар Икономовић није члан заве-
реника, већ је то прота Петар Хаџи Поповић,
који је већ пребегао у Србију јер је био осу-
ђен од турских власти на 101 годину робије.
Нишки комитет је у највећој мери до-
принео ослобођењу јужне Србије. Његов
значај ће нарочито бити примећен у српско-
турским ратовима 1877. и 1878. године, када
су ослобођени јужни крајеви. Ослободиоце
је дочекао митрополит нишки Виктор са
свештенством, међу којима је био и прота
Петар Икономовић. Колика је била умна ши-
рина и побожност проте Петра Икономо-
вића види се из његових писама нишким ар-
хијерејима, министрима српске владе и па-
стирским посланицама верном народу, које
смо приложили у додатку. Прота Петар Га-
гулић забележио је још једно дивно сведо-
чанство о проти Петру: „Домаћа Слава била
 Религија

му је Ваведење. Тога дана, по сећању мно- госиља и заклиње Нишки комитет, ушла као
гих нишких сиромаха који су ми причали, мотив у споменик ослободиоцима Ниша за-
Петар Ј. Икономовић позивао је све нишке гребачког уметника Антуна Аугустинчића.
сиромахе на Славу и приређивао им зајед- ЛИТЕРАТУРА: Б. Ловрић, Историја Ниша,
ничку трпезу. Тога дана његова кућа била је Ниш 1928, Р. Пилиповић: Успомене свештеника Пе-
испуњена лицима незаштићеним, осамље- тра Икономовића, ГЛАСНИК, удружење архивских
ним, незбринутим, сиротим, кљастим и бо- радника Републике Српске IV, Бањалука 2012. (Д.М.)
гаљастим. Његова кућа налазила се позади
кафане Маргер. Она је имала два спрата. Он Јанковић, Живота, Ј, поп Живота, прото-
је постављао трпезу за сиромашне на гор- јереј-ставрофор, вишедеценијски старешина
њем и на доњем спрату.“ цркве Св. оца Николаја у Нишу, соколац и
Крајем XIX века, био је кандидат за ва- соколски предњак, председник НЦПД Бран-
рошког народног посланика. Владика ни- ко, (Ниш, 3.април 1909 – Ниш, 23. фебруар
шки Доментијан одликовао га је 1911. пра- 1995)
вом ношења напрсног Крста. За своје
Потиче из старе и чувене нишке поро-
заслуге награђен је одликовањем од кнеза
дице. Деда Ђорђе – Ђока Јанковић био је
Милана. У Новинама српским бр 144, од 1.
дворски кујунџија на двору Књаза, касније
јула 1878. године, у званичном делу стоји:
Краља Милана и Александра Обреновића у
„Његова Светлост Господар и Књаз наш Ми-
Нишу. Животиног оца Јанка и стрица Мар-
лан М. Обреновић IV, врховни командант,
ка, нишке свештенике и ђаке кијевске Ду-
ценећи и уважавајући заслуге стечене за не-
ховне академије за време окупације у Првом
зависност и ослобођење, благоволео је на-
светском рату стрељали су окупаторски бу-
градити таковским Крстом V степена свеш-
гарски војници код села Кременица у бли-
теника нишког Петра Икономовића.“ Био је
зини Беле Паланке, на месту званом Јанкина
одликован још и орденом Светог Саве и Бе-
падина, ухвативши их на превару и поте-
лог орла.
равши их наводно са великом групом свеш-
Упокојио се у Господу 29. јануара 1914.
теника, учитеља и заробљених официра у
Сахрањен је на Старом гробљу у Нишу. На
ропство у Бугарску. После завршене осно-
споменику уклесане су речи: „Петар Ј. Ико-
вне школе и нижих разреда гимназије, упи-
номовић протојереј – парох нишки, рођен
сује и успешно завршава Богословију у
1849, 16. јуна; умро 29. јануара 1914. Спо-
Сремским Карловцима. Током школовања
мен подиже Тодор Икономовић свештеник,
упознаје се и постаје врло агилан члан, ве-
Душан и Радомир.“ Прота Петар Икономо-
жбач и такмичар у соколском друштву. У то
вић и његова супруга Зоја имали су шесна-
време (1929) завршава и соколски пред-
есторо деце, и то четири кћери и дванаес-
њачки течај у Новом Саду. Током распуста -
торо синова. Благородна свештеничка лоза
ферија вежба и у нишкој Соколани тј. сокол-
Поповић–Икономовић завршила се њихо-
ском дворишту, а по окончању школовања
вим сином Тодором. Завршио је Духовну а-
враћа се у Ниш и наставља као вежбач и
кадемију у Кијеву. По доласку у домовину
предњак у Соколском друштву Ниш. Кас-
био је учитељ, а потом и свештеник у Нишу.
није постаје члан и Коњичке чете нишког
Није се женио. Умро је 1961. и сахрањен је
Соколског друштва. Био је висок и одлично
у Нишу. Њихов син Лазар Икономовић био
развијене телесне грађе. За рад и резултате
је први нишки фотограф и члан многих
рада у Соколском друштву и Моравскoј со-
нишких хорова. Он је и аутор фотографије
колској жупи био је одликован Орденом Св.
Заклетва нишких завереника од 24. фебру-
Саве 5. реда. У Нишу је пре избијања Другог
ара 1874. Интересантно је да је ова фотогра-
светског рата обављао посао вероучитеља –
фија, на којој прота Петар Икономовић бла-
- 27 -
- 39 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
катихете у више нишких основних и сред-
њих школа. Као вероучитељ постаје члан
нишког Аеро клуба, формирајући први авио
моделарску секцију и постајући њен пред-
водник. Пред Други светски рат, ондашњи
нишки епископ др Јован (Илић) рукополо-
жио га је за ђакона. За пожртвован рад и ре-
зултате у Аеро клубу Ниш, је одликован
орденом Југословенске круне 5. степена. За
време окупације у Другом светском рату био
је хапшен од стране Немаца и затваран као
талац са првом групом талаца угледних
нишких грађана у јесен 1941. године у Ло-
гору на Црвеном крсту у Нишу. После Дру-
гог светског рата је рукоположен и постав-
љен за свештеника у цркви Св. Николаја у
Нишу, где касније постаје и вишедеценијски
старешина све до одласка у заслужену пен-
зију, служећи у цркви годинама и као пензи-
онисани свештеник. Годинама је био и пред-
седник Нишке црквено певачке дружине
Бранко, коју је јула 1994, први пут након
Другог светског рата, предводио са дириген-
том Саром Цинцаревић на тадашњим Југо-
словенским хорским свечаностима у нишкој
Тврђави. У браку са супругом Катарином
Кајом, има троје деце, два сина и кћер.
ЛИТЕРАТУРА: Бранислав Тикић, Народне новине,
Ниш, бр. 9647 од 27. јула 1994.г. стр. 4 "Црквено пе-
вачка дружина „Бранко“ – „Чувари традиције“; Звез-
дан М. Савић, "Соколство и Моравска соколска жупа
Ниш 1920-1941", Ниш, 2011, стр.286-290; Бранислав
Тикић, "Спортско ваздухопловство у Нишу 1927 -
2014", ЗБОРНИК Народног музеја, Ниш 2013,
стр.201, 209,211; Енциклопедија Ниша, том СПОРТ,
Ниш, 2015, стр.141. (Б.Т.)
Костић, Тадија, нишки прота, писац (1863–
1927)
Прота Тадија Костић био је познати бо-
гослов, писац и свештеник наше Цркве. Ро-
ђен је у свештеничкој породици 10. априла
1863. у селу Трнава код Ужица. Основну
школу и гимназију је завршио у Ужицу, а
богословију у Београду. После завршене бо-
гословије радио је као учитељ у каранској
- 28 -
- 40 -
школи од 1886. до 1887. и у Ивањици од
1887. до 1889. Свештенички чин примио је
1887. у Чачку и постављен је за свештеника
најпре у Карановцу, а затим у Горњем Ми-
лановцу. За петнаест година, колико је про-
вео као парох у Горњем Милановцу (1889–
1904), оставио је дубок траг као свештеник,
али и као вероучитељ, писац и уредник но-
вина. Био је најпре сарадник, а потом и уред-
ник часописа Таково. Сарађивао је и са
листом Златибор, а писао је и за часописе
Градина, Бранково коло и Босанска вила�
На позив владике нишког Никанора
1904. године долази у Ниш, где бива постав-
љен за судију Духовног суда и уредника ча-
сописа Глас. За време Првог светског рата са
српском војском прелази преко Албаније, а
крај рата дочекује у избеглиштву. По
повратку 1919. године прелази у Београд,
где бива постављен за пароха у Цркви Све-
тог Саве. Услед болести, уз помоћ Српске
краљевске академије и ПЕН клуба одлази на
лечење у манастир Савина код Херцег Но-
вог, где се и упокојио 2. априла 1927. Сахра-
њен је на гробљу поред Каранске цркве.
Српској књижевности и култури оста-
вио је велико наслеђе. Његова најзначајнија
дела су: Стари људи, Зао глас, приповетка,
Београд, 1893; У беди, приповетка, Београд,
1894; Господа сељаци, приповетка, Београд
1896; Чикино дете, приповетка, Београд,
1901; Прво весеље, приповетка, Сремски
Карловци, 1903; Попине приче, приповетке,
Београд, 1904; Копун, приповетка, Ниш,
1907; Кићине приче, Ниш, 1910; Кићине до-
колице, Ниш, 1912; Јесење лишће, припо-
ветке, 1913; Мали неимари, приповетке, Бе-
оград, 1920; Паланачке новине, приповетка,
Београд 1921; На туђем послу, роман, Бео-
град 1924.
ЛИТЕРАТУРА: Хришћански весник I, Нови Сад
1890. (Д.М.)
Петровић, Радован, поп Раша, протојереј-
ставрофор, чувени беседник, професор При-

зренске богословије, дугогодишњи старе-
шина храма Св. оца Николаја у Нишу (Ву-
кањ код, Алексинца, 15�10�1946 – )
Био је прво дете
оца Светислава, зем-
љорадника и шумског
радника, и мајке Ста-
нојке. Ниже разреде
основне школе завр-
шио је у суседном се-
лу Породину, а више
разреде, свакодневно
пешачећи 12 киломе-
тара кроз шуму и преко превоја Гребац на
Јастрепцу, у суседном селу Џигољ (Про-
купље). Богословију (средњу Теолошку
школу) завршио је у Призрену. За време ње-
говог школовања у призренској Богосло-
вији, ректор Богословије је био садашњи
Српски патријарх, Његова светост г. Иринеј
(Гавриловић), а тадашњи владика Рашко-
призренски је био сада упокојени Патријарх
српски господин Павле. Након успешно
завршене Богословије уписао је и успешно
дипломирао на Богословском (Теолошком)
факултету СПЦ у Београду. По дипломи-
рању, прво запослење му је било као преда-
вач - професор у призренској Богословији у
периоду од 1970 до 1976. Велику част му
причињава чињеница да га је ондашњи Вла-
дика Рашко-Призренски Павле (потоњи
Патријарх Српски) рукоположио и у звање
ђакона и у звање свештеника - јереја, а убрзо
поставио и за вишедеценијског духовника
призренске Богословије. Године 1976. пре-
лази за парохијског свештеника у Нишку
Бању, да би наредне 1977. био постављен за
парохијског свештеника при цркви Св. Ни-
коле у Нишу. По преласку у Ниш и дуго вре-
мена након тога, био је један од само тројице
активних свештеника са факултетском ди-
пломом у самом Нишу. Након постављења
за парохијског свештеника при храму Св.
Оца Николаја, од 1978. до 1992. водио Бого-
мољачки покрет. Такође је од 1978. започео
служење Акатиста сваког петка поподне у
- 29 -
- 41 -
Религија
цркви Св. Николаја у Нишу. Од 1979. ре-
довно служи службу Свете литургије у ма-
настиру Свете Богородице у Сићеву. Као па-
рохијски свештеник организовао је много-
бројна духовна поклоничка путовања и оби-
ласке манастира и других светиња СПЦ. У
његовој организацији гостовали су и држали
многобројна предавања многе владике, све-
штеници и монаси СПЦ као и професори са
Теолошког факултета у Београду и акаде-
мици САНУ (тадашњи игуман манастира
Црна река др. Артемије (Радосављевић), др
Атанасије (Јевтић), др. Амфилохије (Радо-
вић), проф. др Радован Биговић, академика
др Владете Јеротића др. Био је уредник мно-
гобројних црквених књига и других штампа-
них публикација. Годинама је био врло слу-
шан гост предавач на локалним радио и ТВ
станицама: Радио Белами и ТВ Наис у Ни-
шу. Приликом пада територија и погрома
Српског народа из Крајине у Хрватској авгу-
ста 1995., позвао и организовао верни народ
Ниша на сакупљање и поделу хране, пића,
прибора за хигијену, лекова и др. избеглом
српском становништву које се у непреглед-
ним колонама кретало ка Нишу и јужној
Србији на делу ауто-пута у близини Ниша
код наплатне рампе Наис и прихватним цен-
трима по нишким школама и ученичким до-
мовима. Такође је окупљао и помагао ве-
лики број прогнане српске деце и студената
из Босне и Херцеговине пружајући им по-
моћ приликом даљег школовања, рада и жи-
вота у Нишу. Са дозволом и благословом
ондашњег нишког Епископа, а садашњег
Патријарха Српског Г. Иринеја, као први
свештеник из Ниша, обратио се незадовољ-
ним грађанима који су месецима мирно про-
тествовали због крађе гласова на изборима
1996. у центру Ниша. Започео, и у највећем
делу (сем детаљног завршетка фреско осли-
кавања), завршио реконструкцију, адапта-
цију и проширење зграде храма Св. оца Ни-
колаја у Нишу као и партерно уређење порте
истоименог храма. У браку са Јованком -
Јонком има троје деце, два сина свештеника
Енциклопедија Знамените личности Ниша
и кћер, и за сада осморо унучади. Као пензи-
онисани свештеник служио литургије у
Храму Часног крста на Новом гробљу у
Нишу и храму Светог Луке у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Братислав Петровић Браца, Мана-
стир Свете Богородице у Сићеву, Ниш 2010, стр.63;
Лична сазнања аутора. (Б.Т.)
Поповић, Јован, М, Иконом, нишки прота,
старешина метоха манастира Светог Јована
Рилског у Нишу (1809–1903)
Из записа на надгробном споменику
проте Јована Поповића Иконома на нишком
Старом гробљу сазнајемо да је рођен 29.
априла 1809. Његов отац се звао Марјан По-
повић и био је нишки свештеник. Преминуо
је 22. маја 1828. Мајка му се звала Ангелина.
Преминула је 9. септембра 1850. Обоје су
били сахрањени на гробљу у Ислахани. Нај-
значајније податке о животу и раду проте Јо-
вана, али и о значајним догађајима за исто-
рију Ниша и Нишке митрополије, налазимо
у његовом Служебнику, штампаном у Мос-
кви 1769. Повезан је у корице од дрвета,
обложене дебелом кожом, са утиснутим ви-
њетама на првој и последњој страни, са ме-
синганим жутим копчама, веома добро очу-
ван. Био је својина деде проте Јована Попо-
вића – Илије, који је овај Служебник добио
од митрополита нишког Мелетија Муче-
ника. Данас се налази у Ризници Епархије
нишке.
Према традицији онога времена, а услед
тешких животних околности у којима се на-
лазило хришћанско становништво под Тур-
цима, Јован Поповић се учио свештеничкој
служби у дому свог оца проте Марјана. Не
зна се тачно када је ступио у брак са својом
супругом Маријом. Митрополит нишки
Григорије га је рукоположио 15. фебруара
1842. за ђакона, а већ сутрадан, 16. фебру-
ара, за свештеника у Нишу.
Митрополит Јоаникије II (1848–1858),
на Богојављење 6. јануара 1850. произвео је
свештеника Јована у протојереја и поставио
га за сакеларија. За иконома нишке Цркве
постављен је на Богојављање 1856. Након
- 30 -
- 42 -
принудног одласка митрополита Јоаникија
II из Ниша 22. новембра 1858. године,
управу Нишке митрополије прима прота Јо-
ван са звањем митрополитског епитропа. На
место протераног митрополита Јоаникија II
постављен је митрополит Калиник, који је
дошао у Ниш тек 3. јула 1860. Његово име
помињало се на богослужењима, а у адми-
нистративним пословима митрополита је за-
мењивао прота Јован Поповић Иконом пуне
две године. Прва брига му је била да настави
са радовима на новој Саборној цркви у
Нишу. У збирци Историјског архива града
Ниша (Varia 572/1) чува се неколико драго-
цених докумената из овог периода. Између
осталих, тамо је и једна молба лесковачких
свештеника упућена проти Јовану, у коме га
моле да посредује код нишког паше да
одложи рок за прикупљање пореза који нису
успели да сакупе на време. Молба је дати-
рана 29. јула 1859. У истој збирци чува се и
познати проглас свештенства Епархије ни-
шке, који је у својству владичанског епи-
тропа написао прота Јован. Реч је о читком
рукопису црним мастилом, на целој страни
великог табака. Проглас позива народ да по-
могне наставак подизања нове цркве, који је
највероватније због одсуства новог нишког
митрополита заостајао.
По доласку митрополита Калиника, на
основу докумената из поменуте збирке саз-
најемо да је 1864. године прота Јован Попо-
вић био старешина метоха манастира Светог
Јована Рилског у Нишу. Одржавао је кон-
такте са игуманом Рилског манастира Нео-
фитом. У једном писму, које је датирано 30.
јуна 1864. године, игуман захваљује проти
Јовану на пажњи и помоћи коју указује ду-
ховнику Рилског манастира и моли „да
предстоји за манастир колико је у његовој
могућности“ и да са својим сином Петром
настоји „да се постара за поклонике.“ Одр-
жавао је контакте и са Царском лавром хи-
ландарском на Светој Гори и свесрдно је по-
магао. У Историјском архиву града Ниша је
сачувана једна признаница, издата проти Јо-
вану 4. јануара 1865. на 150 дуката. Призна-

ницу су издали „епитропи свештене царске
и патријаршијске часне обитељи Хиландар-
ске словено-српске, архимандрит Евстахије
и Хрисант Хиландарац“ (Varia 572/2).
Након одласка митрополита Калиника,
борба између патријаршије Велике цркве и
самопроглашене Бугарске егзархије која је
имала подршку Порте поново оставља
нишку митрополију упражњеном, а њене ад-
министративне послове поново обавља про-
та Јован Поповић. За нишког митрополита
као клирик Бугарске егзархије постављен је
1872. духовник нишког Хиландарског ме-
тоха, деда Виктор Чолаковић (1872–1883)�
У новонасталим околностима, а како ће
касније посведочити син проте Јована – про-
та Петар Икономовић, Јован Поповић Ико-
ном био је жестоки противник Бугарске
егзархије. Увидевши опасност од пропа-
ганде и асимилаторске политике Бугара и
немоћ Цариградске патријаршије да исту
спречи, прота Јован одлучује да се окрене
Београдској митрополији и митрополиту
Михаилу. Како нам у својим Успоменама
сведочи прота Петар Икономовић, већ 12.
маја 1872. прота Јован, његов син Алекса и
он састали су се са кнезом Миланом и
митрополитом Михаилом у згради Митро-
полије у Београду. Тада је проти Јовану по-
верено да крене у Сарајево и тамо преда
писмо кнеза Милана вођи устанка у Босни,
архимандриту Сави Косановићу (1839–
1903), потоњем митрополиту дабробосан-
ском. 16. маја, са сакривеним писмом у ци-
пели, прота Јован креће у Сарајево где
успешно обавља поверену дужност. Нови
сусрет са кнезом Миланом и митрополитом
Михаилом догодио се наредне 1873. године.
Том приликом је кнез Милан наложио проти
Јовану да се због старости повуче из активне
свештеничке службе и своје место уступи
његовом сину Петру, као млађем и енергич-
нијем човеку који ће се активније борити
против Бугарске егзархије. По доласку у
Ниш прота Јован и његов син Петар подносе
две заједничке молбе вишечланом Синоду
Нишке митрополије, које су одбијене. У
- 31 -
- 43 -
Религија
наведеној збирци Историјског архива чува
се њихова трећа молба, потписана од „Петра
Икономових Поповића“ и „Ване Поповића
Иконома.“ На крају молбе стоји својеручно
обећање проте Јована „да се неће више ме-
шати у парохији и у другим стварима оп-
штим; да је много стар, ћопав, сакат и не ви-
ди ништа.“ Прота Петар у својим Успомена-
ма каже да је ова обавеза била услов Синода
Нишке митрополије да га рукоположи за
свештеника, јер су се бојали „гркоманства,“
проте Јована, односно његовог противљења
Егзархији.
Прота Јован Поповић Иконом, 16. фе-
бруара 1874, се повлачи са своје парохије и
уступа је свом сину Петру Икономовићу.
Исте године купио је у близини Саборне
цркве чувену нишку кафану, касније наз-
вану Код Маргера, коју ће касније његови у-
нуци продати браћи Живковић. Ипак, он је и
даље као свештеник уживао велико пошто-
вање народа, свештенства, али и митропо-
лита Виктора који му је био дугогодишњи
пријатељ.
У прилог овоме навешћемо сећања поз-
натог нишког учитеља Димитрија Цветано-
вића (1855–1934) о богослужењу Великог
Четвртка 1876. у малој нишкој Саборној
цркви: „Кроз северна врата из олтара излазе
два ђака са рипидама, два ђакона, сви свеш-
теници, три калуђера (хиландарски, дечан-
ски и рилски, који су стално живели у Нишу
у својим манастирским метосима), за њима
иде митрополит. Место сјајне владичанске
патерице носи он велики црни дрвени штап
у знак жалости. Сви обучени у жалосним цр-
ним одеждама певају Днес Христос висит
на древје... Јавља се из олтара Христово Ра-
спеће, које носи најстарији свештеник на де-
сном рамену. На Распећу горе три велике во-
штанице. Свештеник је био Иконом Јован
поп-Ване. У оно доба било је проте, али
према цариградском правилу у свештенству
најстарији чин био је Иконом.“
Ослобођење Ниша 31. децембра 1877.
године, које је се у великој мери догодило и
заслугом проте Јована и његовог сина Пе-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
тра, направиће прекретницу у даљем животу
Нишке митрополије. Два месеца касније, на-
покон ће бити освећена нова Саборна црква
око које се прота Јован преко двадесет го-
дина трудио. У новој организацији нека-
дашње Нишке митрополије, а сада само Е-
пархије, 11. фебруара 1879. основан је Ду-
ховни суд, а прота Јован постао његов поча-
сни члан. У шематизму Нишке епархије из
1899. прота Јован се појављује као парох
друге парохије при Цркви Силаска Светог
Духа на Апостоле, али, по свему судећи,
изгледа да је ово била само почасна титула.
У поменутој збирци Историјског архива
чува се и пуномоћје манастира Хиландара
проти Јовану и његовом сину Петру, дати-
рано 30. јуна 1893. године, да могу да засту-
пају Хиландарски метох у Нишу, „воде еко-
номију и ред, бране његове интересе, чувају
од повреда, погађају и отпуштају послужи-
теље и томе подобне.“
Због сукоба са тадашњим нишким епи-
скопом, прота Јован остатак свог живота
провео је у највећем сиромаштву. Упокојио
се у Господу коме је верно служио 16. маја
1903. у 95. години живота.
ЛИТЕРАТУРА: Д. Цветановић: Бдење – Стра-
сне - последње недеље великог Ускршњег поста за
време турске владавине до 1878. у Нишу; Преглед
Цркве епархије нишке XIII, Ниш 1932; Архив Србије,
фонд Митрополије београдске за годину 1858, број
106. (Д.М.)
Поповић, Младен, нишки прота, борац за
ослобођење Ниша од Турака (+1900)
У време нишког митрополита Калиника
II (1858– 1869) у Ниш из Цариграда долази
Кибризли Мемед-паша, који је требало да
спречи потенцијални устанак у нишком сан-
џаку. Наиме, Турци су приметили да све
више јача веза између ослобођеног дела
Србије и још увек неослобођеног Ниша. Ни-
шлије су у цркви и српској школи радили на
свом ослобођењу свим силама. С друге стра-
не, Бугари су уз подршку Порте покушавали
да у Ниш поставе свог епископа. Између
- 32 -
- 44 -
представника турских власти и водећих
људи нишке црквене општине у више ма-
хова долазило је до оштрих сукоба. У по-
четку, Нишлије су одбијале да приме егзар-
хијског епископа. Постојала је могућност да
се подигне устанак.
Због тога Кибризли Мемед-паша хапси
многе угледне грађане. После дужег држања
у затвору у нишкој тврђави неки су пуште-
ни, док су други протерани у Малу Азију.
Међу њима био је и прота Младен Поповић,
који је протеран у Једрене. Пошто је издр-
жао казну, отишао је у Јерусалим на хаџи-
лук. Након овога вратио се у Ниш око 1879.
и наставио са духовним и националним ра-
дом, усмереним на ослобођење од Турака.
Тиме је поново турским властима скренуо
пажњу на себе. Због овога је пребегао у Кне-
жевину Србију и добио парохију у селу Ву-
кања. Приликом борби за ослобођење Ниша
1. јануара 1878. у Алексинац је стигла депу-
тација из Ниша коју је предводио нишки
митрополит Виктор. Међу депутатима био
је и прота Младен.
Након ослобођења Ниша постао је дру-
ги протојереј нишког протопрезвирата и па-
рох у новој Цркви Светог Пантелејмона.
Између 1880. и 1882. посетио је управу Рил-
ског манастира, од које је добио дозволу да
купи кућу Рилског метоха у Нишу за 25�000
гроша. Кућа се налазила у данашњој Хилан-
дарској улици. Ову кућу са плацем продали
су 1940. наследници проте Младена. Прота
Младен упокојио се 18. марта 1900. и сахра-
њен је на Старом пантелејском гробљу у
Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Б. Ловрић, Историја Ниша, Ниш
1927. (Д.М.)
Тимотијевић, Милутин, протојереј-ста-
врофор, ректор Призренске богословије у
Нишу (Мрчајевци, 27. мај 1935 – )
Рођен је 27. маја 1935. године у Мрча-
јевцима код Чачка. У свом родном месту
завршио је основну школу и нижу гимна-

зију. Богословију је
завршио 1953� у При-
зрену, а Богословски
факултет 1958� у Бео-
граду. За суплента
При- зренске Бого-
словије постављен је
1962. На дужност рек-
тора изабран је 1984.
године и на њој се на-
лази и данас. Био је на последипломским
студијама у Грчкој. Објавио је већи број ра-
дова из области Богословља а највише из
области историје Призренске богословије.
Учесник је бројних скупова и делегација као
представник Српске Православне Цркве.
Организује прославу 125 година Призренске
богословије када школа добија највише
признање, Орден Светог Саве I степена. За-
једно са народом 1999. године се Богослови-
- 33 -
- 45 -
Религија
ја сели из Призрена у Ниш. Подиже нову
зграду богословије и на 135 година Богосло-
вије 2006. године освећена је и опет одлико-
вана Орденом Светог Саве I степена. Више
од 30 година је сарадник Епископа Павла до
његовог избора за Патријарха. Са преласком
у Ниш сарадник Епископа нишког Иринеја а
садашњег Патријарха Српске Цркве. Допри-
нео је афирмацији Призренске Богословије
у Нишу, која је 2017. добила највише приз-
нање Ниша – Награду 11� јануар. Такође је
заслужан за уређење и промоцију комплекса
Хиландарског метоха са храмом и конаком.
Добитник је бројних православних приз-
нања. (Ред.)
Цинцаревић, Сара, М, диригент, хоровођа
Нишке црквене певачке дружине Бранко
(Призрен, 1965), види: Музика
 ИСТОРИЈА
Константин Велики (Flavius Valerius Con-
stantinus), Цар Константин (Наис – Ниш, 27�
фебруар 271� или 273 – Никомедија, 22� 05�
337)
Рођен је у Наису, да-
нашњи Ниш, главном
граду провинције Горње
Мезије (Moesia Superior),
око 280, од оца Констан-
ција Хлора, римског о-
фицира и мајке Јелене�
Када се 293� јавила по-
треба да се царски коле-
гијум прошири, Констанције је морао да се
растане од Јелене и ожени Теодором, Мак-
симијановом ћерком да би као један од те-
трарха био упућен у Галију да брани ов-
дашње границе царства на Рајни и поврати
власт у Британији�
Константин , који је детињство провео у
Наису, школовао се и одрастао на Диокле-
цијановом двору� Познато је да је пратио Га-
лерија у походима против Персије (298�) и
Диоклецијановој посети Египту (301-302) и
да је већ у овом периоду био поштован од
обичних војника као врстан борац� Након
повлачења Диоклецијана и Максимијана с
власти 305., Галерије и Констанције постају
нови августи, а њихови цезари двојица Гале-
ријевих штићеника, Север и Максимин II
Даја, Галеријев сестрић� Увиђајући да Кон-
стантин, који је у овој подели неправедно за-
обиђен у подели власти, представља за Гале-
рија велику претњу, Констанције на самрти
тражи од Галерија да му пошаље сина Кон-
стантина тако да овај долази у Јорк у лето
305� После заједничког похода против Пи-
кта, Констанције умире у Ебуракуму (дана-
-1-
- 47 -
шњем Јорку) 25� јула 306� Како је војска из-
викала Константина за новог августа, Гале-
рију није преостало ништа друго него да се
покори вољи војске и призна Константина
као цезара потчињеног новом августу запа-
да, Северу� Тако је Константин, иако нај-
нижи у тетрархији, чврсто запосео просторе
Галије, Британије и Хиспаније настављајући
да спроводи толеранцију према хришћанима
као основу своје верске политике�
После низа несугласица које су посто-
јале између тетрарха и биле оличење борбе
за власт, преломни тренутак се догађа при-
ликом Константиновог боравка у Аполоно-
вом храму који се налазио на путу између
Марсеја и Трира (310�)� Овде му је пророко-
вана владавина од тридесет година после
чега Константин кида све везе са тетрархи-
јом и успоставља две основе своје власти:
наследно право и одобравање богова� Као
потврду своје нове идеје, учествује, као је-
дан од потписника, у доношењу Галеријевог
Едикта о толеранцији вера у Сердики (да-
нашња Софија, Бугарска) 30� 04� 311�
Почетком 312, Константин је потпуно
спреман за поход на Рим� Склопивши савез
са Лицинијем, Константин са војском од око
40� 000 војника прелази Алпе и осваја
Верону чиме постаје владар Северне Ита-
лије док га Максенције чека у Риму� Вече у-
очи битке на Мулвијском мосту после које
ће постати апсолутни владар Запада, Кон-
стантин је имао необично мистично искус-
тво о коме два савремена писца различито
пишу – према Лактанцију, (чији је спис О
смрти прогонитељa (De mortibus persecuto-
rum) настао 317), Константину је у сну нало-
жено да на штитове својих војника стави
слово Х са вертикалном цртом закривљеном
Енциклопедија Знамените личности Ниша
при врху (P) тако да формира христограм�
Са друге стране, према Евсевију, Константи-
новом биографу (Historia ecclastica, Vita
Constantini), цар се молио богу кога је пош-
товао и његов отац и наредног дана на небу,
изнад Сунца, Константин и његова војска су
угледали светлосни крст са натписом Овим
побеђуј� Константин није био сигуран у зна-
чење визије док га у сну није посетио Христ
и рекао да направи војни стег у облику знака
виђеног на небу и искористи га у бици�
Сутрадан, Константин је наредио да се
искује војни стег (labarum) са венцем на
врху у коме се налазила спојена грчка слова
Х и Р у виду Христовог монограма� Након
тога, цар је одлучио да следи Бога који му се
указао� Како год било, Константин је у
битци на Мулвијском мосту 28� октобра 312�
однео победу док се сам Максимин Даја у-
давио у набујалом Тигру�
Сенат је Константину 25� 12� 312� изгла-
сао и титулу Maximus Augustus, захваљујући
којој је могао да захтева водећу улогу у цар-
ском колегијуму који су сада чинили још
Лициније и Максимин� Константин препо-
ручује враћање поседа хришћанима и са Ли-
цинијем фебруара 313� у Милану потписује
Милански едикт, указ о верској толеран-
цији којим се хришћанство признаје за рав-
ноправно са осталим религијама у царству
чиме се обустављају прогони хришћана и
наређује враћање раније одузетих поседа
хришћанима� Овом приликом, Лициније се
оженио Константиновом полусестром Кон-
станцијом� Пошто је поразио Максимина
код Једрена 30� 04� 313� Лициније је постао
владар Истока�
Константин покушава да реши неке по-
деле унутар хришћанске заједнице па сазива
Сабор у Арлу (314�) на коме су осуђени за-
говорници Донатовог учења (донатисти) а
те исте 314� почињу сукоби са Лицинијем
који ће резултовати поразом Лицинијевих
снага код Цибале (данашњи Винковци, Хр-
ватска) 8� 10� 316� Константин је овом при-
ликом преузео од Лицинија све осим Тра-
кије� Мировни уговор је потписан у Сердики
-2-
- 48 -
(данас Софија, Бугарска) 1� 03� 317� прогла-
шавањем Константихових синова Криспа и
Константина II, као и Лицинијевог сина Ли-
цинијана (рођен 314) за цезаре� Под изгово-
ром могућег сукоба са Сарматима Констан-
тин је 323� упао на Лицинијеве територије
чиме су обновљена непријатељства� Кон-
стантин је у два наврата поразио Лицинија:
код Једрена 3� 07� 324., а затим и дефини-
тивно код Хрисопоља у Малој Азији 18� 09�
324� Иако је обећао сестри да ће поштедети
Лицинија, кога је са Лицинијаном послао у
Солун, Константин је фебуара 325� наредио
погубљење Лицинија и Лицинијана� Тако је
постао једини владар (цар) Римског царства�
Појава Аријевог учења је изазвала ве-
лики расцеп у хришћанској заједници Ис-
тока тако да је Константин 325� сазвао I ва-
сељенски сабор (Сабор 318 отаца) у Никеји
са жељом да се сва унутарцрквена размимо-
илажења усагласе како би он као владар мо-
гао да се посвети даљем ширењу царства�
Сабор је осудио учење Арија из Алексан-
дрије и прихватио Симбол вере (Credo) који
је наглашавао једносушност Оца и Сина а
саму формулацију, на интервенцију Осије из
Кордобе, дао је Константин� Рад Сабора је
приведен крају 25� 07� 325� али жељено је-
динство цркве није постигнуто� Константин,
који је најпре 325� осудио Аријево учење
временом је потпао под утицај бројних ари-
јанаца па је од 327� почео да тражи, од Ата-
насија Александријског, Аријеву рехабили-
тацију� Године 326� Константин је погубио
сина Криспа и супругу Фаусту� Тумачи овог
чина углавном, као разлог, наводе Констан-
тинов страх од присилног свргавања услед
нарастајуће Криспове популарности у вој-
сци� Константин је са Фаустом имао три
сина који ће након његове смрти обележити
историју: најстаријег сина Константина II,
Констанција II и Констанса I� У црквеним
питањима Константин се одавно руководио
ставом мајке Јелене, најбитније жене у ње-
говом животу� Непосредно пошто је у Јеру-
салиму пронашла крст на коме је Исус
Христ разапет 327., Јелена умире у дубокој

старости што за Константина, који управо у
то време ради на изградњи нове престонице,
представља велики ударац�
Константин је на месту Визант почео да
подиже своју нову резиденцију коју је наз-
вао Нови Рим (Nea Roma)� Константинов
град или Константинопољ, како су га већ
савременици незванично звали, инаугури-
сан је 11� 05� 330� По својој величини, гран-
диозности и богатству, Константинопољ је
требало да представља ривала Вечном граду
- Риму� У њему се временом направило „је-
динство римског права, хеленске културе и
хришћанске вере“, као што је приметио Г�
Острогорски�
Пред крај живота� Константину су по-
чели да се појављују чести здравствени про-
блеми због којих све више борави у бањама�
Саветници су му препоручили да прими
хришћанско крштење као лек и Константин
је ту идеју прихватио, намеравајући да се
крсти у реци Јордану� Па ипак, Константин
је преминуо у близини Никомедије 22� 05�
337� а на самрти је примио крштење из руку
Евсевија Никомедијског, једног од аријан-
ских првака�
Констанције II је затим пренео очево
тело у Константинопољ где је свечано са-
храњено у унапред припремљену гробницу
у цркви св� Апостола� Саркофаг са Констан-
тиновим телом смештен је између 12 праз-
них чиме је истакнута његова улога као три-
наестог апостола а каснијом канонизацијом
добио је надимак Равноапостолни�
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА: Eusebius, Historia ecclesi-
astica, Vita Constantini; Lactantius, De mortibus perse-
cutorum; Socratis Schollastici, Historia ecclesiastica; Н�
Озимић, Војсковођа, цар, светац (друго, допуњено
издање), Просвета, Ниш, 2002; Р� Поповић, Васељен-
ски сабори- одабрани документи, друго, допуњено
издање, Београд, 1997; N� H� Baynes, Constantine the
Great and the Christian Church, London, 1975;T� D�
Barnes, Constantine and Eusebius,Harvard University
Press, New York, 1981; J� B� Bury, History of the Later
roman Empire, Лондон, 1923, I-II; A� H� Polsander, The
Emperor Constantine, 2� Ed., Routledge, New York,
2004; A� H� Jones, Constantine the Great and the Con-
version of Europe, London, 1976; (Н� О�)
-3-
- 49 -
Историја
Царица Јелена (Милена), мајка цара Кон-
стантина I Великог (Дрепанум, 249-250 –
Трир, 328-329)
Јелена је умрла кра-
јем 328� или почетком
329� у време када је има-
ла осамдесетак година,
због чега историчари да-
нас сматрају да је рођена
око 249� Обично се узи-
ма да је рођена у граду
Дрепануму у малоазиј-
ској области Витинији� Константин је доц-
није у част своје мајке преименовао град у
Хељенопол� Ипак тешко је одредити Јеле-
нино место рођења� Мало се уопште зна о Је-
ленином пореклу� Називана је гостионичар-
ком и женом ниског рода� По некима била је
Константијева конкубина, по другима су-
пруга� Историчари су записали како је Кон-
стантин рођен из недостојног брака� Јелена
је родила Константина 27� фебруара 271�
или 273� године у Наису (данашњем Нишу),
граду у Констанцијевом родном крају где су
се родитељи будућег цара можда трајно
настанили� Најзад, познато је да су Констан-
ције и Јелена све до 289� живели заједно,
што указује на стабилност њихове везе� Кон-
станције се 289� ради даљег напредовања у
каријери, растао од Јелене и оженио Макси-
милијановом ћерком Теодором� Затим је
293� послат у Галију као Максимилијанов
савладар у рангу цезара, док је његов дваде-
сетогодишњи син Константин упућен на Ди-
оклецијанов двор у Никомедији� Шта се са
Јеленом дешавало после 289� извори нису
забележили� Након Констанцијеве смрти 25�
јула 306� римска војска је у британском
граду Јорку прогласила њеног сина Кон-
стантина за цара� Обично се сматра да је на-
кон тога Хелена дошла на синовљев двор у
Тиру, вероватно тек пошто је август Гале-
рије прихватио Константина за равноправ-
ног члана царског колегијума� Пошто је
Константин заузео Италију 312� населила се
у Риму� Цар је својој мајци поклонио прос-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
трани посед на самом југоистоку Вечног
града, на подручју познатом као Латеран�
Константин је своју мајку прво почастио ти-
тулом Нобилисима фемина, а након коначне
победе над Лицинијем, као сада једини цар,
доделио је титуле августа и својој супрузи
Фаусти и мајци Хелени� Као једини владар
Царства од 324� Константин је почео да про-
мовише своју породицу као важне личности
новог поретка� Убрзо након прославе Кон-
стантинове десетогодишњице владавине,
Хелена се упутила на ходочашће у Свету
земљу� Циљ августиног пута био је да обиђе
света места и искаже своје хришћанско чо-
векољубље� Августа је отишла у Свету
земљу и цркву Христовог рођења у Јеруса-
лиму које је њен син почео да гради� Недуго
по повратку са пута по истоку, Хелена је
умрла крајем 328� или почетком 329� године�
Највероватније је умрла у Триру� Уз војну
пратњу Хеленини остаци су допраћени у
Рим где су сахрањени у маузолеју који је
Константин изградио уз цркву Св� Мар-
целина и Петра и раније одредио за место
свог укопа� За име царице Јелене везује се
предање о проналажењу Часног крста� Пре-
дање каже да је Св� Јелена у Цркви Христо-
вог гроба нашла Часни крст� Крст на коме је
по традицији Христ разапет� Веродостојност
Часног крста је затим откривена захваљу-
јући његовој чудотворној моћи� У хришћан-
ском предању Јелена је приказана као у-
зорна хришћанска царица, побожна, скро-
мна и понизна� Култ Св� Јелене је био раши-
рен и у западној (римокатоличкој) и источ-
ној (православној) цркви� На западу се Је-
лена поштовала као светица� На истоку се и
данас успомена на Св� Цара Константина и
Царицу Јелену обележава 21� маја по ста-
ром, односно 3� јуна по новом календару� Тај
дан (3� јун) се данас у Нишу обележава као
Градска слава
ЛИТЕРАТУРА: Википедија, слободна енциклопе-
дија – интернет, 2018� (Ж� С�)
-4-
- 50 -
Живковић, Стефан, Нишлија, истакнути
учесник Првог српског устанка�
Рођен је 70-тих година 18� века у једном
селу близу Ниша, у сиромашној породици
Илије Крстића, због чега је до краја живота
носио надимак Нишлија� Да би исплатио по-
реске и друге обавезе, отац га је продао као
робу за 100 гроша ћурчији Константину из
Београда� Окретно и бистро момче брзо је
научило занат� Крајем 90-тих година 18�
века успева да напусти ћурчију и прелази у
Земун, где почиње са трговачким послови-
ма� Брзо је напредовао посредујући између
Балкана и средњеевропског тржишта� Већ
1799� успео је да купи кућу у Земуну, чиме
је учврстио статус у трговачком естабли-
шменту Земуна� Када је фебруара 1804�
избио Први српски устанак, пред устанике
се одмах после првих окршаја с Турцима,
поставио проблем муниције, односно барута
и олова, а Нишлија је први ступио у везу
ради набавке� Закључио је први ратни зајам
15� маја 1804� код земунског трговца у ви-
сини од 5� 000 гроша� Квите овог зајма пот-
писали су Карађорђе и његове војводе, га-
рантујући отплату новцем и стоком� Био је
члан депутације која је 1805� ишла у Цари-
град да с Портом води преговоре� После
ослобођења Београда од стране устаника
1906� настањује се у Београд� Пошто је већ
имао знатан капитал, јефтино је покуповао
бројне турске куће и имања у граду, која је
касније уз велику добит пре продавао� Убрзо
је постао заменик команданта града Мла-
дена Миловановића� О свом трошку је издр-
жавао стални одред 200 и више војника� Ка-
да је после боја на Чегру, у лето 1809� дошло
до тешке кризе на јужном фронту дошао је
са одредом у Сокобању коју је бранио Хај-
дук Вељко� Са Петром Добрњцем и Милен-
ком Стојковићем придружио се опозицији
Карађорђу али их је протерао у Влашку�
Нишлија се вратио и помагао Карађорђу�
После слома устанка 1813� одлази у Чешку и
бавио се дипломатијом заједно са Карађор-

ђем, јер се састаје са руским царем Алексан-
дром а потом се опет враћа у Земун 10� 10�
1813� а по избијању Другог српског устанка
бежи у Букурешт� Никада се није опоравио
нити обновио свој иметак� Добио је руску и
српску пензију по Милошевом декрету за-
једно са Протом Матејом Ненадовићем и
кнезом Илијом Марковићем� Одлази у Ру-
сију и умире у Полтови�
ЛИТЕРАТУРА: М� Т� Милићевић, Поменик знамени-
тих Срба; Београд, 1888; Прота Матеја Ненадовић,
Мемоари; Београд, 19939; М� Ристић, Стефан Живко-
вић Нишлија, први војни лиферант зајмодавац обнов-
љене Србије Карађорђевог доба; Историјски гласник,
бр� 1-2, Београд, 1953; Вук Стефановић Караџић, Жи-
вот и обичаји народа српскога, Политика и Народна
књига, Београд, 2005; Мала енциклопедија Просвета
1; Београд 1968: Живковић Стефан; Мр Радоје
Костић, Ниш, Стефан Живковић Нишлија, Истак-
нути учесник Првог српског устанка; Пешчаник, ча-
сопис за историју-географију, архивистику и хумани-
стичке науке Историјског архива Ниш, број 2/2004�
(Ж� С�)
Јовановић, Милоје, устанички вођа нишких
буна 1835� и 1841�
У историји је позната прва и друга Ми-
лојева буна, али у историјским изворима
нема много података о профилу М� Ј., већ се,
претежно, описује његова улога у подизању
и организацији нишких буна против Турака,
Зна се да је рођен у Каменици код Ниша на
крају последње деценије 18� века у чорбаџиј-
ској породици Цветка Јовановића� Имао је
сестру удату у алексиначком селу Бели Брег,
код које је често боравио и тамо припремао
буну� Устанак (Прву Нишку буну, тзв� Прва
размирица Милојева) је подигао 1835� са 16
нишких пограничних села� Положај народа
у то време је био тежак јер је Мидхат паша
увео додатне кулуке и друге обавезе, посе-
бно натуралне делатности и отежао положај
сеоског становништва� На основу записа у
црквеној књизи Пентакостар манастира
Св� Јована код Горњег Матејевца, до сукоба
је дошло на средњевековном утврђењу Же-
лезнику код Миљковца 16� јануара 1835� Бу-
на није успела, при чему Турци нису крену-
-5-
- 51 -
Историја
ли у акцију само против побуњеника, већ и
против голоруког становништва� Покушај
мирења, на основу обећања Салих-паше о
извесним олакшицама, није успео, па је Буна
под вођством Милоја Јовановића обновљена
3� фебруара 1835� када се подигао већи број
села� Већ 7� марта 1835� дошло је до сукоба
са Турцима са великим губицима� На захтев
кнез Милошевог изасланика Аврама Петро-
нијевића- Нишки Салих-паша и Милоје Јо-
вановић забранили су турским властима у-
лаз у сва нишка села� Међутим, обећања се,
ни овога пута, нису испунила�
У пролеће 1841� Милоје, као главни ор-
ганизатор, је поново дигао устанак (Другу
нишку буну – Друга размирица Милојева и
Срндакова) са 150 људи на дан Томине не-
деље, 5� априла, положивши заклетву 15 ни-
шких, два заплањска среза и једног алекси-
начког (Дражевац), и два градска насеља из
Ниша и Власотинца� Устанак је кратко тра-
јао иако се проширио и на пиротски, белопа-
ланачки и заплањски крај, лесковачки, вла-
сотиначки, прокупачки и врањански крај
тако да је било око 20� 000 учесника� Главну
борбу водио је Милоје у Горњем Матејевцу
12� априла 1841� око куле са 150 устаника и
побуњеника� Устанак је пропао а Милоје се
убио да се не преда Турцима жив� Савреме-
ник Милојев Стефан Михајловић – Стевча,
ћумрукџија из Алексинца, забележио је да је
Милоје Јовановић био вилаетски, тј� на-
родни човек, те да је као такав уживао ве-
лико поверење ондашње раје, самим тим и
побуњеника, који су га изабрали за свог ко-
ловођу�
ЛИТЕРАТУРА: Севделин Андрејевић, Нишке буне –
ослободилачки покрети 1833-1842. године, Просвета
– Ниш, 2003, Историја Ниша, Друга књига; Ниш
1984; Борислав Андрејевић, Записи о Нишкој буни
1841� у црквеној књизи Пентикостар; Лесковачки
зборник 28, 1988; Јовановић Милоје, устанички вођа
1835 и 1841; Енциклопедија Ниша - Историја, Ниш,
1995, стр� 106-109� (Ж� С., Н� Р�)
Костић, Радоје, Р, Лућа, историчар, кул-
турни и политички радник, публициста (Па-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
руновац код Крушевца, 17� новембар 1939 –
), види п� Позориште, филм, медији
Мирчетић, Драгољуб, историчар, истражи-
вач, научни радни, публициста, види п�
Књижевност и публицистика
Немања, Стефан, Велики жупан Србије,
најпознатији и најславнији Нишлија (по убе-
ђењу) (Рибница код Подгороцие, 1114 – Хи-
ландар, 1200)
Најпознатији и сва-
како најславнији житељ
Ниша је велики жупан
Србије Стефан Немања�
Са њим у другој полови-
ни 12� в� отпочиње сна-
жење и експанзија срп-
ске државе� У изворима
нема довољно података
о његовим родитељима� Немања је рођен у
Рибници код Подгороцие 1114�� када је За-
вида, његов отац неко време боравио у Зети�
Касније се поново вратио у Србију са своја
четири сина: Тихомиром, Страшимиром,
Мирославом и најмлађим Немањом� Тихо-
мир је већ око 1161�� проглашен од византиј-
ског цара Манојла Другог Комнина (1143-
1180) великим жупаном Србије� Немања је
управљао источним српским областима:
Топлицом, Ибром, Расином и Реком� Нешто
касније – како је у Немањиној биографији
забележио његов син Стефан Првовенчани –
добио је од цара Манојла и Дубочицу� Но,
Немања је желео, што доказује његов савре-
меник, византијски историчар Никита Хо-
нијат, “живо настојећи, да се прошири на све
тамошње области”, односно читаву јужну
Србију� Немања са царем Манојлом у Нишу
1172� збацио са власти брата Тихомира 1168�
и постао велики жупан Србије� Због опасно-
сти од Византије, 1172� први пут се састао у
Нишу са царем Манојлом, али је притом за-
робљен и одведен у Цариград� Када је 1180�
Цар Манојло умро, Београд с унапали Угари
1182� а када се угарском краљу Бели Трећи
-6-
- 52 -
придружио и Немања, освојили су Ниш
1183� и продрли до Софије и проширио своје
границе на рачун Византије� Успоставивши
своју власт у Нишу, Немања је почео и да га
обнавља после угарског рушења� Саградио
је и цркву Св� Пантелеја� После обнове је у
Нишу 27� Јула 1189� уз највеће почасти до-
чекао немачког цара Фридриха Првог Бар-
баросу (1152-1190)� Дочеку су присуство-
вали и браћа Страцимир и Мирослав, као и
Бугари� Византијцима се то није допадало па
је цар Исак Други Анђео (1185-1195) код
Једрена напао красташе, па је фебруара
1190� Потписан споразум између Фридриха
и Исака Другог о пребацивању крсташа бро-
довима у Малу Азију� Византијска војска је
предвођена Исаком Другим Анђелом кре-
нула на Србе и сукобила се код Ниша, на
Морави, 1190� па је у њиховој власти био до
1198� а након тога у саставу Србије Стефана
Првовенчаног (1196-1279� Немања се
измиро са Византијом и наследником Алек-
сијем Трећим Анђелом, кроз женидбу свог
млађег сина Стефана� Стефан Немања се за-
калуђерио, добивши име Симеон и повукао
у манастир Студеницу, затим одлази на
Свету Гору код свог најмлађег сина Растка ,
монаха Савез� Тамо су заједно изградили
Хиландар 1199� а наредне 1200� Немања у-
мире у Хиландару, где је и сахрањен�
ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, Београд,
књ� 1, 1981, Историја Ниша, књ� 1, 1983� (Ж� С�)
Рашић, Никола, Коле, нишки војвода и је-
дан од руководилаца организације Нишког
комитета (одбора) из периода српско-тур-
ског рата (Ниш, 1858 – Ниш, 6� 07� 1898),
види п� Политика
Синђелић, Стеван, војвода Ресавски, ве-
лики јунак Ниша (Војска код Свилајнца,
1771 - Ниш, 31� 5� 1809)
Иако није рођен у Нишу нити је у Нишу
живео, својом херојском погибијом у боју на
Чегру код Ниша, обезбедио је себи високо
место на лествици заслужних Нишлија� За

Ниш је дао живот у
настојању да га осло-
боди од турске власти�
Рођен je у селу Војска,
на десној обали Велике
Мораве, преко пута Ба-
грдана, 1771� од мајке
Синђелије и оца Радова-
на, који је млад умро, а
мати се преудала за Радојка у селу Грабовцу,
надомак Свилајнца� Сину је по свом имену
дала презиме Синђелић, што је у таквим слу-
чајевима био чест обичај у Србији� У младо-
сти служио је као момак код ресавског обор-
кнеза Петра из Гложана, кога доцније погу-
бише у сечи кнезова 1804� После смрти Пе-
тра власт у Ресави пређе на Стевана Синђе-
лића (као кнеза), већ афирмисаног по хра-
брости и способности руковођења оружјем�
Чим је плануо устанак у Шумадији, Стеван
је повео у борбу своје Ресавце� Прво умеће у
бојевима и јунаштву показао је на Јасени, на
путу од Свилајнца ка Ћуприји� На Иван-
ковцу 1805, Синђелић и Петар Добрњац по-
тукли су турску војску, коју је предводио
злогласни Хафиз-паша, протеравши је до
Ниша� Након Иванковачке битке, Карађорђе
је Синђелића прогласио војводом, награ-
дивши га тако за вештину у командовању и
сопствено јунаштво које је испољио� На-
редне 1806� године војвода Синђелић са Ре-
савцима сукобио се с Турцима на Делиграду
код Алексинца� У пролеће 1807� одиграла се
велика Делиградска битка у којој је поту-
чена регуларна царска војска којом је коман-
довао велики везир Ибрахим-паша� Један од
команданата српске војске био је војвода
Стеван Синђелић, а након пораза Турака,
Ибрахим-–паша је закључио примирје са
Карађорђем� Ту код Делиграда, као један од
команданата Синђелић остаје све до 1809�
бранећи пролаз Турцима ка Београду� У о-
вим борбама, ослобађала се земља и почела
да изграђује нова српска држава� А најваж-
нији циљ у обнови српске државе био је
ослобођење Ниша и његово присаједињење
матици Србији� Када су марта 1809� Срби по
-7-
- 53 -
Историја
трећи пут одбили Турску понуду да закључе
сепаратни мир са Турцима, отпочела су на-
дирања турске војске према Нишу� Главни
правац удара био је ка Нишу, па су ту кон-
центрисане највеће устаничке снаге� Да би
одбранили град, српски устаници су органи-
зовали ископавање шанаца и припрему у-
тврђења око Ниша на сектору села Камени-
ца, Горњег и Доњег Матејевца� Команда над
устаницима на јужном правцу односно тзв.
Каменичком фронту поверена је Милоју
Петровићу Трнавцу уместо искусном и хра-
бром Петру Добрњцу што ће унети раздор
међу војводама на овом бојишту и бити је-
дан од узрока таквом исходу борбе� Милоје
је дошао и у отворен сукоб са Синђелићем
зато што је копао шанац на Чегру као наји-
стуренијем положају, бојећи се да он први
не уђе у Ниш� Устаничка војска кренула је
средином априла ка Нишу и стигла у село
Каменицу 21 априла 1809� године� Искори-
стивши затишје на руском фронту на Ду-
наву, командант турских снага у Бугарској
велики везир Јусуф Паша шаље у Ниш
20�000 војника и још 20�000 из Лесковца,
Приштине и Ђаковице� Иако је знао за дола-
зак ових војски у Ниш, Петровић остаје и
даље неактиван, чекајући да му Карађорђе
пошаље појачање� Због продора турске вој-
ске из Видина, Хајдук Вељка а онда и Петра
Добрњца упућује са коњицом да осигурају
Књажевац и Соко Бању� Тиме оставља леви
бок незаштићен� Команду над 40 000 Турака
у Нишу преузима Сашит Паша� Ујутру 31
маја креће уз подршку артиљерије у напад�
На путу му се прво нашао истурени шанац
Стевана Синђелића на Чегру� У тешким бор-
бама које су трајале цело пре подне, посада
Чегра је успела да одбије неколико напада,
али су Турци продрли у шанац� Помоћ Син-
ђелићу су пружиле само неке од суседних
старешина са мањим снагама� Препуштен
сам себи а, видевши да Турцима стално при-
стиже појачање, Синђелић се одлучује на са-
моубилачки потез� Хицем из пиштоља диже
у ваздух складиште муниције� У експлозији
гине са својим Ресавцима и свим Турцима
Енциклопедија Знамените личности Ниша

који су продрли у шанац� Милоје Петровић
напушта војску и бојиште и бежи у Дели-
град� Љути на Србе, Турци нареде да се 952
главе погинулих устаника на Чегру, укључу-
јући и главу војводе Синђелића, одсеку, о-
деру и узидају у зато специјално подигнуту
кулу у Нишу – звану Ћеле Кула, већ крајем
лета 1809� Испред Ћеле куле налази се биста
Стевана Синђелића� На месту где се оди-
грала Чегарска битка подигнут је споменик
у облику пирамиде и откривен 4� јула 1878�
у присуству кнеза Милана� А поводом 50-те
годишњице ослобођења Ниша откривен је 1
јуна 1927� нови споменик са данашњим
изгледом� У полукружној ниши споменика
постављено је 1938 године бронзано попрсје
Стевана Синђелића, рад нишког вајара Сте-
вана Милетића� Као историјско место Чегар
је 1983� проглашен за културно добро од и-
зузетног значаја� Нишлије су се одужиле
своме борцу за ослобођење давањем њего-
вог имена тргу у центру града, улице у
Нишкој бањи, назива школе у Каменици, и-
мена фудбалском клубу, а својевремено је и
позориште носило његово име�
ЛИТЕРАТУРА: Пешчаник, број 2/04, Енциклопедија
Ниша - Историја, стр� 253, др Слободан Ристановић,
Први српски устанак у историји и традицији, Мило-
ван Витезовић, Синђелић се са сунцем смирио� (Б� С.,
К� Ј�)

НОСИОЦИ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ СA МАЧЕВИМА

(Из Ниша и околине)*

1� Аранђеловић Јанаћко, потпуковник, КЗм IV реда,

2� Богановић С. Живко, резервни наредник, СВКЗм
3� Богдановић П. Светозар, пеш.пуковник, КЗм IV реда за показану храброст у борбама
1916. на Солунском фронту као командант батаљона
4� Гагулић Владимир (1878-1970), рез.капетан, oдликован за подвиг у Церској бици,
ЗВКЗм
5� Гмизовић С. Михајло, (1888-1915). капетан, КЗм IV реда, за подвиге у Церској и Ко-
лубарској бици.
6� Диковић К. Љубомир, капетан, КЗм IV реда, за подвиге на Солунском фронту.
7� Димитријевић Александар, генерал, КЗм IV реда, за заслуге у Церској и Колубарској
бици.
8� Димитријевић Н. Вељко, (1877-1945), пеш.пуковник КЗм IV Реда за заслуге у борбама
на Солунском фронту� 9� Димитријевић Сава, надзорник, КЗм IV реда, за заслуге у
Церској и Колубарској бици.
9� Ђокић М. Милорад, поднаредник, погинуо на Солунском фронту 1916., ЗВКЗм, за под-
виге у Церској бици.
10� Ђорђевић Александар, поднаредник, , СВКЗм, за подвиге у Церској битци и за јунаш-
тво на Солунском фронту.
11� Ђорђевић А. Милан, ,(1881-1941), артиљеријски бригадни генерал, КЗм IV реда,
12� Живковић (Живановић ?) М. Љубомир, (1884-1942), пеш.пуковник, КЗм IV реда�
13� Живковић Г. Бранислав, рез.наредник, СВКЗм, умро 1965.
14� Живковић С. Обрад, рез. поднаредник, ЗВКЗм, за подвиге у Церској бици.

*
Орден Карађорђева звезда с мачевима додељивљн је за изузетне херојске подвиге и јунаштва бораца српске
војске 1912-1918. на основу Закона из 1904. и Уредбе о Карађорђевој звезди с мачевима из 1915. (Н.Р.)
-8-
- 54 -
 Историја

15� Здраковић Драгољуб, (1886-1952), капетан 1. класе. КЗм IV реда за заслуге на Солун-
ском фронту.
16� Иванковић Јеленко (1889-1976), пеш. пуковник, КЗм IV реда, за подвиге на Солунском
фронту 1916.
17� Ивковић Д. Богољуб, (1892-1961), бриг.генерал. КЗм IV, за подвиге на Солунском
фронту.
18� Ивковић П. Јован, пеш. пуковник, командант 6. прек. пука, КЗм IV реда,
19� Игић В. Ђорђе, рез. наредник, ЗВКЗм, за подвиге у Церској бици� После II св. рата,
мајор ЈНА, умро 1957.
20� Исаковић С. Душан, (1885-1950), бригадни генерал� КЗм IV реда, за подвиге на
Сол.фронту.
21� Јанковић П. Војислав (1896-1944), капетан, СВКЗм. Погинуо за време савезничког
бомбардовања заробљеничког логора у Оснабрику.
22� Јанковић И. Стефан, рез. наредник, ЗВКЗм, за храброст у Церској и Колубарској бици.
23� Јовановић Ђ. Видојко, редов, СВКЗм, први са пушкомитраљезом ушао у Ниш
12�10�1918�
24� Јовановић М. Јован, (1877-1941), дивизијски генерал, за подвиге на Солунском
фронту, КЗм IV реда.
25� Јовановић Ч. Мирослав, бриг. генерал, КЗм IV реда, за подвиге на Солунском фронту.
26� Јовановић Стеван, чиновник, СВКЗм�
27� Јорговановић Ђ. Никола, (1874-1942), бриг. Генерал, КЗм IV реда, као ратни коман-
дант пука.
28� Костић Тодор, кројач, ЗВКЗм, за храброст у Церској и Колубарској бици.
29� Крстић С. Драгутин, (1878-1914), арт. мајор, КЗм IV реда.
30� Крстић Ј. Младен, редов, ЗВКЗм за подвиг на Сол. фронту 1916.
31� Крстић Б. Ранђел, рез. коњички поднаредник, ЗВКЗм, за подвиг у Церској бици.
32� Китић Ж. Јован, рез. поднаредник ЗВКЗм, за подвиг у Церској бици.
33� Марјановић Ј. Божидар, (1881-1965 ), капетан 1. кл. ЗВКЗм, за храброст у биткама на
Церу и Колубари. Био је секретар удружења носилаца Албанске споменице у Нишу.
34� Марковић Милун, рез. капетан 2� кл., КЗм IV реда. Погинуо 11.10�1918� у борби за
ослобођење Ниша.
35� Милетић Јовица, (1856-1944), пеш. пуковник� КЗм IV реда, за храброст у рату са Бу-
гарском 1913.
36� Милићевић Владислав, коњички пуковник, КЗм IV реда за показану храброст на Со-
лунском фронту. Умро у Нишу 1957.
37� Миловановић Милан, рез.поднаредник, ЗВКЗм.
38� Милосављевић Т. Светислав, бриг. генерал, КЗм IV реда� Био је министар и бан Врба-
ске бановине. Умро 1960.
39� Милуновић Бајо, (1882-1962 ), мајор. КЗм IV реда, за подвиг у Колубарској бици.
40� Митић Н. Владимир, арт. бриг. генерал, КЗМ IV реда, за командовање тешком арти-
љеријом у освајању Једрена 1913�
41� Михаиловић Т. Љубомир, наредник, ЗВКЗм. Умро у Нишу 1957.
-9-
- 55 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

42� Павићевић М. Бајо, (1883-1965), арт. мајор� КЗм IV реда,

43� Петровић Р. Драгослав, (1894-1980), пеш. мајор� ЗВКЗм, у Церској бици са својом де-
сетином заробио вод Аустријанаца са једним официром.
44� Пешић Т. Петар, (1871-1944), армијски генерал� КЗм III и IV реда, у рату био начелник
штаба црногорске Врховне команде, на Солунском фронту помоћник начелника српске
Врховне команде, после рата, начелник Главног генералштаба ЈВ, министар војске и
морнарице Краљевине Југославије.
45� Пилетић Ј. Мирослав, (1872-1932), пеш. пуковник� КЗм IV реда, син сердара Јола Пи-
летића, први са својим батаљоном ушао у ослобођену Приштину 1912.
46� Радоњић М. Миливоје, пеш. пуковник, КЗм IV реда, после рата на служби у Генерал-
штабу.
47. Ракић С. Димитрије, пеш. пуковник, КЗм IV реда� Пензионисан као командант нишког
гарнизона.
48� Рафајловић П. Милорад, пеш. капетан, КЗм IV реда�
49� Ристић М. Божидар, пеш. пуковник, КЗм IV реда,
50� Ристић В. Милан, (1894-1982), каплар, СВКЗм, за подвиг на Солунском фронту�
51� Савић Т. Живојин, пеш. пуковник, КЗм IV реда�
52� Спасић П. Михајло, редов, СВКЗм,
53� Стаменковић Д. Милорад, (1876-1916), арт. мајор, КЗм IV, погинуо као командир Ба-
терије на Солунском Фронту 1916.
54� Станимировић Б. Милојко, ЗВКЗм�
55� Станковић С .Драгољуб, бриг� генерал, КЗм IV реда�
56� Стевановић П. Петар, поднаредник, ЗВКЗм�
57� Тодоровић М. Владимир, (1881-1917), пеш. потпоручник, КЗм IV реда, погинуо на Со-
лунском фронту.
58� Тодоровић Драгољуб, рез. капетан, КЗм IV реда.
59� Филиповић Михајло, генерал, КЗм IV реда.
60� Хођера В. Матија, рез. кап. 1� класе, КЗм IV реда, адвокат
61� Хођера В. Светислав, (1888-1962), рез. потпуковник, авијатичар, КЗм IV реда, мини-
стар.

ДОПУНА из монографије Р. Петковића Нишка гимназија 1878-2003

Димитријевић Милан, капетан
Ђелошевић М. Драгош, генерал
Јовановић Милан, генерал, двоструки витез
Миленковић добросав, генерал, двоструки витез
Митић П. Милутин, мајор
Ракетић Р. Ратко, генерал
Станковић Ј. Александар, генерал, двоструки витез
Станојевић Т. Светозар, пуковник
Стевановић А. Никола

- 10 -
- 56 -
 Историја

Стојановић Ж. Драгомир, генерал, троструки витез

Тасић Д. Драгољуб, генерал
Урошевић Т. Душан, пуковник

НАРОДНИ ХЕРОЈИ ИЗ НИША (Рођени и/или живели у Нишу), види поглавље ВОЈСКА

НОСИОЦИ ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ИЗ НИША, види поглавље ВОЈСКА

СПОМЕНИЦИ ИСТОРИЈСКИМ И ЗНАМЕНИТИМ ЛИЧНОСТИМА

НИША, СРБИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ У НИШУ*

а) Спомен комплекс „Наисус“ 2� Споменик Фридриху Барбароси

Спомен парк „Петар Бојовић“ 3� Споменик жртвама НАТО агресије
4� Спомен капела жртвама НАТО агресије
1� Филип Кљајић Фића
2� Сретен Младеновић Мика Тврђава
3� Филип Филиповић
1� Јелена Димитријевић
4� Конрад Жилник Слободан
2� Спомен обележје Милану Обреновићу и
5� Станко Павловић Ћићко
ослободиоцима Ниша
6� Миодраг Мија Станимировић
7� Петар Бојовић б) Трг Краља Александра
8� Анонимни фудбалер 1. Краљ Александар
9� Шабан Бајрамовић 2� Душко Радовић
10� Искра Слободе
в) Парк испред Апелационог суда
11� За слободу ослобођени (Константин, Је-
лена, Теодора)? 1� Споменик авијатичарима

Трг Краља Милана Обреновића г) Парк „Маргер“

1� Споменик ослободиоцима 1. Споменик авијатичарима
2� Чаирска чесма
д) Синђелићев трг
3� Милански едикт
1. Стеван Спемац
Кеј Кола Српских сестара (+ Хол Народног позоришта)
1� Споменик вешаним Нишлијама 2. Бранко Миљковић
2� Надежда Петровић 3. Споменик у парку (?)

Универзитетски трг ђ) Плато испред НКЦ-а

1� Ђука Динић 1. Анета Андрејевић

*
* Непотпун регистар, Спомен комплекс „Наис“ – условни назив (Н.Р.)
- 11 -
- 57 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

е) Парк испред Фабрике дувана м) ОШ Моша Пијаде (Краљ Петар Први)

1. Оливера Вера Јоцић и Сала Окружног суда
1. Моша Пијаде
ж) ОШ „Ћеле кула“
1. Бошко Буха н) Парк испред Хотела „Делиград“ и
Хол ОШ „Бубањски хероји“
з) ОШ „Вожд Карађорђе“ 1� Милка Протић Лина
1. Пане Ђукић
њ) Круг „Нисала“
и) Плато испред Економског факултета 1. Ђуро Салај
1. Ратко Јовић
о) Плато испред Медицинске школе
ј) Сквер код цркве „Св. Лука“ 1. Др Миленко Хаџић
1.Филип Кљајић Фића
п) Трг Павла Стојковића
к) ОШ „Цар Константин“ 1. Павле Стојковић
1. Фрањо Клуз и Руди Чајевац
р) Ходник ОШ „Ратко Вукићевић“
л) Фабрички круг „Нитекса“ 1� Ратко Вукићевић
1. Ратко Павловић Ћићко
с) Трг Учитеља Тасе
љ) Круг МИН-а и 1. Атанасије Петровић – Учитељ Таса
Парк на Тргу Мије Станимировића
т) Трг Патријарха Павла
1. Станко Пауновић
1. Патријарх Павле

ИСТОРИЈСКЕ И ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НИША У НАЗИВИМА УЛИЦА

И ТРГОВА НИША

Име и презиме Име и презиме

Анета Андрејевић Љубиша Цветковић Роби
Бранко Миљковић Љубомир Аранђеловић
Бранка Ђорђевић Марислав Радисављевић
Шабан Бајрамовић Епископ Мелентије
Цар Константин Краљ Милан Обреновић
Виден Тасковић (Браћа Тасковић) Милоје Јовановић
Војвода Бојовић (Петар) Милорад Вељковић Шпаја
Васја Станковић Млађа Недељковић
Генерал Милојко Лешјанин Момчило Миловановић
Тиса Милосављевић Надежда Петровић

- 12 -
- 58 -
 Историја

Данијел Обрадовић Настас Настасијевић

Димитрије Мита Кулић Коле Рашић
Митко Коцић Никола Узуновић
Добрица Милутиновић Петар и Павле Мичић
Владика Доситеј Васић Петар Сератлић
Др Владан Ђорђевић Петар Станковић
Др Драгутин Петковић Петар Икономовић
Др Михајло Марковић Петар Гагулић
Драгиша Цветковић Др Бранимир Јанковић
Драгољуб Јанковић Јенки Др Веселин Илић
Драгутин Живковић Радојица Милосављевић
Душан Тасковић (Браћа Тасковић) Радмила Савићевић
Душан Цветковић Радомир Антић
Душко Радовић Светозар Тутуновић
Жарко Радичевић Сима Крстовић
Жика Миленковић Стеван Синђелић
Иван Вучковић Славољуб Петровић Ђера
Ивко Глишовић Станислав Бинички
Владимир Јасић Стеван Марјановић
Јелена Димитријевић Стеван Милчић
Јеремија Живановић Стеван Немања
Јероним Јовановић Стеван Синђелић
Јован Апел Сотир Здравковић
Коча Поповић Стојан Андрић
Лазар Томић Стојан Новаковић
Лаза Лазаревић Тодор Миловановић
Тодор Станковић Учитељ Спиридон
Војвода Петар Бојовић Франц Винтер
Краљ Милан Обреновић Цар Константин
Учитељ Таса
(М.Д.,Н.Р.)

- 13 -
- 59 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

УПРАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА НИШ

ОД 1948. ДО 2018.

1� Добрила Денић Станковић (24� 04� 1948 – 20� 10� 1949)

2� Велимир Маринковић (8� 01� 1950 – 13� 03� 1953)
3� Стеван Булајић (март, 1953 – октобар, 1953)
4� Слободан Поповић (1953 – 1� 7� 1955)
5� Драгутин Р� Павловић (1� 7� 1955 – 1� 9� 1958)
6� Ђорђе Стаменковић (1� 10� 1958 – 27� 5� 1991)
7� Бранимир Живковић, вд (27� 05� 1991 – 01� 04� 1992)
8� Љиљана Михаиловић (01� 04� 1992 – 1997)
9� Радоје Костић (01� 09� 1997 – 2001)
10� Мица Ђенић (29� 05� 2001 – 2005)
11� Иванка Станчевски (17� 04� 2005 – )

ДИРЕКТОРИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У НИШУ

Милован Кокић, 1945� Мр Радоје Костић, 1992–1997�

Петар Ж� Петровић, 1945–1947�
Радмила Поповић, 1947–1948�
Радисав Митић, 1948–1950�
Славољуб Милорадовић, 1950–1951�
Александар Ненадовић, 1951–1960�
Крста Ђорђевић, 1960–1969�
Драгољуб Дејановић, 1971–1973
Војислав Девић, 1975–1978�
Зоран Милентијевић, 1978–1980�
Богомир Станковић, 1980–1992�
Извор: Живорад Петровић, Народни музеј у Нишу 1933-2003 (Монографија),2005, (Б.Н., Н.П.)
Ђорђе Цанић, 1997–1998�
Др Милован Пуреновић, 1998–1999�
Стојадин Ђокић, 1999–2000�
Дивница Пешић, 10� 11� 2000 – 29� 5� 2006
Татјана Трајковић Филиповић 29� 5� 2006 –
28� 9� 2009
Марица Максимовић, 28� 9� 2009 –
16� 6� 2011
Славиша Поповић, 17� 6� 2011 – 3� 5� 2017
Ненад Спасић, 3� 5� 2017 –

- 14 -
- 60 -
 ПОЛИТИКА
КМЕТОВИ, ПРЕДСЕДНИЦИ ОПШТИНЕ И ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ НИША
1878–2018.
(Хронолошки регистар)
Управитељи вароши, 1878
Риста Н� Бојаџић 1878�
Аћим Прокић 1878�
Коста Ст� Павловић 1878�
Општински кметови, 1878–1889
Димитрије Митко Коцић
Асарчински 1878�
Стеван Хаџи Митић 1878�
Риста Н� Бојаџић 1879�
Стојанча Лозанчић 1880�
Пера Бошковић 1881�
Стеван Милчић 1881�
Влајко Стојановић Алдуп 1882�
Никола Коле Рашић 1883�
Васа Кољевић 1885�
Љуба Станојевић 1886�
Илија Јанић 1887�
Пера Бошковић 1888�
Светозар Тутуновић 1889�
Председници општине, 1890–1918
Властимир Стојановић 1890�
Васко Бранковић 1892�
Вићентије Бешевић 1893�
Илија Јанић 1893�
Ђорђе Генчић 1894–1897�
-1-
- 61 -
Тодор Миловановић 1897–1900�
Вићентије Бешевић 1901�
Тодор Миловановић 1901–1903�
Ђорђе Јовановић, 1903
Лазар Јовановић 1903�
Милош П� Чупић
Васа Јовановић 1903�
Никола Узуновић 1904–1905�
Тодор Миловановић 1905–1908�
Петар Аранђеловић 1909–1913�
Љуба Аранђеловић 1913�
Петар Пене Станковић 1914�
Петар Пене Станковић 1915–1918�
Председници општине, 1915–1936
Петар Пене Станковић 1918�
Живко Стојиљковић 1918�
Милан Јоксимовић, в� д� 1919�
Сотир Здравковић 1920�
Павле Стојковић 1920–1921�
Александар Донковић, в� д� 1921�
Љуба Аранђеловић Чичан 1921–1923�
Драгиша Цветковић 1923–1926�
Драгиша Цветковић 1926–1929�
Милорад Чавдаревић 1929–1935�
Драгиша Цветковић 1935–1936�
Драгутин Петковић 1936�
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Председници Градског поглаварства, Ратко Митић (Бубањ)

1936–1941
Драгутин М� Живковић Драги
1936–1939�
Ђорђе Коцић 1939–1940�
Драгутин М� Живковић Драги
1940–1941�
Председници Градског поглаварства,
1941–1944
Богдан Кнежевић 1941–1942�
Јован Чемерикић 1942–1944�
Председници Народног одбора града,
1944–1955
Лазар Томић 1944–1945�
Недељко Симовић 1945–1947�
Светомир Шумарац 1947–1952�
Момчило Миловановић 1952–1955�
Председници Градског већа
при НО Среза Ниш, 1955–1957
Иван Вучковић 1955�
Жарко Радичевић 1955–1957�
Председници НО градских општина,
1955–1957
Драгомир Стојановић Војкан
(Ћеле–кула)
Војислав Стевановић (Црвени крст)
Председници Скупштине општине,
1957–1992
Жарко Радичевић 1957–1958�
Иван Вучковић 1958–1963�
Ратко Митић 1963–1967�
Жарко Радичевић 1967–1969�
Миодраг Апостоловић 1969–1973�
Боривоје Динић 1973–1974�
Владимир Петровић 1974–1979�
Милибор Јовановић 1979–1982�
Божидар Јоцић 1982–1986�
Драгослав Павловић 1986–1989�
Живота Живковић 1989–1992�
Председници Скупштине града,
1992–2004
Стојан Ранђеловић 1992–1996�
Зоран Живковић 1997–2000�
Горан Ћирић 2000–2004�
Градоначелници
Смиљко Костић 2004–2008�
Мр Милош Симоновић од 2008 – 2012�
Проф� др Зоран Перишић 2012 – 2016
Дарко Булатовић 2016 –

ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗВРШНОГ САВЕТА СО И ИЗВРШНОГ ОДБОРА СГ НИША*

(Хронолошки регистар)

Мирко Здравковић, 1974–1978 (ИС) Миодраг Лакићевић, 1992–1994

Часлав Божић, 1978–1982
Вјекослав Радосављевић, 1982–1986
Милутин Петровић, 1986–1988
Драгомир Китић, 1988–1989
Мр Војислав Митић, 1989–1992
Милован Димитријевић, 1994–1996
Бранислав Јовановић, 1996–2000 (ИО)
Александар Крстић, 2000–2002
Топлица Ђорђевић, 2002–2004

*
После 2004� године функцију извршног органа града преузима Градско веће на челу са градоначелником,
док градским парламентом председава председник Скупштине града�
-2-
- 62 -

КМЕТОВИ, ПРЕДСЕДНИЦИ ОПШТИНА И ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ НИША
Апостоловић, Миодраг, Мика, председник
Скупштине општине Ниш, 1969–1973, гене-
рални директор Електронске индустрије –
Ниш, 1972 – 1974, (Ниш, 9� 11� 1926 – Ниш,
5� 11� 2015)
Рођен је 9� новембра
1926� у Нишу, где је за-
вршио гимназију 1946�
Од 18� новембра 1944� до
30� јуна 1946� био је уче-
сник НОБ-а Југославије�
Од 1946 до 1951� студи-
рао је на Електротехнич-
ком факултету у Београ-
ду� Након дипломирања, планском расподе-
лом је додељен "Заводима РР" – Ниш, где је
ступио на посао 1� новембра 1951� Радну ка-
ријеру је почео у Фабрици рендген апарата,
где је са немачким стручњацима учествовао
у развоју три типа рендген апарата, а затим
је као шеф производње у овој фабрици орга-
низовао серијску производњу� Доласком
Владимира Јасића за генералног директора
РР-а, у новој организационој шеми, постав-
љен је на место шефа производње "РР За-
вода"� Са овог положаја је учествовао у
изградњи концепције даљег развоја фабрике
и освајању великосеријске производње ра-
дио цеви, радио апарата, ТВ пријемника и
свих електричних и механичких компоне-
ната� Интеграцијом "Завода РР" са београд-
ским "Белиндом" и прерастањем у Елек-
тронску индустрију (ЕИ), у новој организа-
ционој шеми изабран је за заменика генерал-
ног директора за развој� Као истакнути
стручњак и привредник априла 1969� је иза-
бран за одборника СО Ниш� Истовремено је
изабран и за савезног народног посланика у
Већу народа� Маја 1969� је изабран за пред-
седника СО Ниш� Доласком за председника
СО Ниш, сви планови су оријентисани на
развој града� За време његовог мандата
постигнуто је: у привреди – даљи развој ЕИ,
проширење Машинске индустрије (МИН),
-3-
- 63 -
Политика
унапређење развоја гумарске и текстилне
индустрије; у трговини – обједињавање свих
трговинских организација у јединствену це-
лину; у комуналној делатности почетак из-
градње великог система водоснабдевања
града; изградња стационара Радон у Нишкој
Бањи; у спорту – изградња Спортске хале
Чаир; раније зграда Народне банке у Улици
седмог јула у Нишу ревитализована је за
потребе Града, данас Градска кућа� После
промене организације ЕИ на основу Устав-
них амандмана и смене Владимира Јасића,
26� децембра 1972� изабран је за генералног
директора ЕИ. Функцију председника СО
Ниш обавља волонтерски до 22� јанаура
1973� На дужности генералног директора
ЕИ сачекали су га изузетно сложени задаци:
деблокада жиро-рачуна, одржавање постиг-
нутих капацитета у производњи, ООУР-иза-
ција, односно децентрализација ЕИ на те-
мељу Уставних амандмана� Не мирећи се са
процесима реорганизације Електронске
индустрије и великим утицајима на
пословну и развојну политику са стране,
крајем 1974� Повлачи се са функције гене-
ралног директора ЕИ� Период од почетка
1975� па до краја радног века, проводи у
Фабрици рендген апарата, радећи на посло-
вима унапређења производње и развоја� По-
себан допринос у овој фабрици Мика је дао
у даљем развоју кооперационе сарадње са
"Сименсом" и другим партнерима у земљи и
иностранству, као и у извозу� Фабрика РА је
у том периоду значајно повећала обим про-
изводње, саградила нову фабрику сопстве-
ним средствима и вишеструко повећала из-
воз� Од 1� октобра 1984, након прележаног
инфаркта, прелази на рад у Представништво
Фабрике РА у Београду, одакле је полови-
ном 1987� отишао у заслужену пензију� За
свој рад у "Заводима РР" и ЕИ, више пута је
награђиван и похваљиван� Одликован је
Орденом рада Трећег реда и Орденом рада
са црвеном заставом Првог реда� Такође је
Енциклопедија Знамените личности Ниша
одликован и медаљом за храброст и Орде-
ном за војне заслуге Другог реда� Посебно
му је, међутим, драга Октобарска награда
града Ниша коју је добио међу првима по
њеном установљењу (1953)� Преминуо је 5�
новембра 2015� и сахрањен на Новом
гробљу у Нишу
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша, трећа књига; Гра-
дина и Просвета 1986, стр� 175 Ниш, Мр Новица С�
Ранђеловић, Пола века у корак са светом, ЕИ Хол-
динг корпорација, Ниш, 2003, стр� 97 и 498, Народне
новине Ниш, од 27� 12� 1972; стр� 1; од 23� 1� 1973,
стр� 1 и од 29� 7� 2007� (Ж� С, ДС),
Аранђеловић, Љубомир, Ј, Чичан, пред-
седник општине вароши Ниша (1921–1923),
носилац Албанске споменице (Ниш, 1� 10�
1882 – ?)
Рођен је 1� октобра 1882� у Нишу у сиро-
машној породици� Отац Јован је живео са
породицом на периферији Ниша у малој
кући у Знепољској улици� Прво је био рад-
ник-надничар, а затим постао механџија� За-
вршио је основну школу и гимназију, а нижи
течајни испит положио је у Српској краљев-
ској гимназији у Нишу школске 1898/1899�
Шести разред гимназије завршио је 1901, а
затим примљен за питомца Војне академије
34� класе коју је завршио 1905� са чином пот-
поручника� Учествовао је у свим ратовима
које је Србија водила од 1912� до 1918� као
официр српске војске� Прешао је Албанију и
рањен на Солунском фронту� По завршетку
рата имао је чин мајора, пензионисан 1919�
и живео у Нишу� Био је управник Инвалид-
ског завода у Нишу, који је основан 1920� За
председника нишке општине дошао је после
смене Павла Стојковића 5� јула 1921� пошто
је на основу Обзнане и Закона о заштити др-
жаве рад КПЈ био забрањен па је на избори-
ма 25� септембра 1921� изабран за председ-
ника� За то време изведени су многи кому-
нални радови� Покренуо је 1922� иниција-
тиву да се у Нишу подигне споменик бив-
шем председнику Тодору Миловановићу�
На изборима 19� августа 1923� дужност
председника је предао Драгиши Цветкови-
-4-
- 64 -
ћу� Године 1928� реактивиран је у официра
Војске Југославије а пензионисан по други
пут 1936� у чину пуковника� Носилац је
Албанске споменице и више одликовања за
заслуге у рату�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист, Ниш, Видовдан
1937, стр� 11� Историја Ниша-друга књига, Градина,
Просвета, Ниш, 1984, стр� 244� Радивоје М� Петковић,
Градоначелници Ниша, 1878–2012, рукопис, 2011�
(Ж� С�)
Аранђеловић, Петар, Т, Пера, апотекар и
хуманиста, председник општине вароши
Ниша 1909–1913 (Јагодина, 3 август 1862 –
Ниш, 14� новембар 1938)
Рођен је у Јагодини
3� августа 1862� у углед-
ној трговачкој породици
од оца Тодора и мајке
Марте зване Дока� При-
ча о пореклу и познатим
прецима Пере Т� Аран-
ђеловићa сеже у 1782�
када се у селу Попшици,
код Књажевца, ондашњег Гургусовца, ро-
дио његов деда по оцу Аранђел Милосавље-
вић� У Нишу је деда изучио ћурчијски занат
и настанио се у Ћуприји� Почетком устанич-
ких борби прикључио се војсци Ћупријске
нахије, учествовао у многим биткама, а на-
рочито се истакао у бојевима на Иванковцу
(1805) и Делиграду (1806)� Након пада
устанка 1813� настанио се у Јагодини и отво-
рио трговачку радњу� Његов деда по мајци је
Голуб из Ћићевца, борио се на Чегру 1809�
чију главу су Турци узидали у Ћеле- кулу у
Нишу� Његов отац, Тодор Аранђеловић, чи-
тавог живота бавио се успешно трговином�
Током 1880� Пера је био народни посланик,
а у периоду од 1880� до 1884� студирао је
фармацију у Грацу� Стекавши звање маги-
стар фармације Пера се из Граца вратио у
Србију и отишао у Ниш где је наредну го-
дину радио као апотекарски помоћник у а-
потеци Атиле Околичањија� Године 1885� о-
тишао је у Пирот где је неколико година био
ортак у апотеци првог пиротског апотекара

Фрање Сирачека, а касније Миладина Про-
тића� Као власник самосталне апотеке јавља
се 1894, током које је био и благајник Ћили-
марског удружења из Пирота� Са непуних 25
година постао је 1887� председник подод-
бора Црвеног крста у Пироту и на том поло-
жају остао до пресељења у Ниш 1903� Док је
живео и радио у Пироту, Петар је 1891�
постао члан новоосноване Слободне зидар-
ске радионице (масонске ложе) “Побратим”
у Нишу� По повратку у Ниш је отворио апо-
теку под називом Црвени крст на Арнаут-па-
зару, данас Трг краља Александра Карађор-
ђевића� Одмах је ступио у чланство нишког
пододбора Црвеног крста и истицао се у ње-
говим активностима� Изабран је за председ-
ника нишке општине 1909� и на тој дужно-
сти био до 1913� У време Балканских ратова
истиче се хуманитарним радом: у збриња-
вању рањеника, у исхрани становништва и
посебно у заштити грађана од заразних бо-
лести� На почетку Првог светског рата ГО
ЦК Краљевине Србије пренео је своје се-
диште у Ниш, донео одлуку да председник и
потпредседник пододбора у Нишу др Павле-
Паја Јевтић и мр Петар-Пера Аранђеловић
отпутују у Италију и Швајцарску и набаве
санитетски материјал за потребе српског са-
нитета� У јесен 1915� је кренуо у повлачење
преко Албаније и у пролеће 1916� стигао на
Крф, а потом преко Француске, послат у
Швајцарску, где се у Женеви активно укљу-
чио у рад тамошњег ЦК Србије� По повратку
у Ниш 1918� изабран је за председника
нишког одбора ЦК, од 1923� до 1934� био је
председник обласног одбора, а од 1934� до
1938� председник Моравског Бановинског
одбора Друштва ЦК Краљевине Југославије�
Примио је многа признања, међу којима
одликовања: Орден Белог орла Петог сте-
пена, Орден Југословенске круне Четвртог
степена, Орден Црвеног крста (1935) и
Златну медаљу-највише одликовање белгиј-
ског Црвеног крста (1938)� Са Маром Луко-
вић венчао се 1901� у Пироту� Она му је ро-
дила ћерку Милицу, док су се Лепосава,
Зора и Љубица родиле у Нишу� У Нишу,
-5-
- 65 -
Политика
свима познат као чика Пера, апотекар и ху-
маниста, умро је 14 новембра 1938� и сахра-
њен на нишком гробљу Горица� Посмртни
говор, над одром чика Периним, одржао је
др Урош Јекић, неуропсихијатар� Након
извесног времена по жељи породице, посмр-
тни остаци његове породице пренети су на
београдско Ново гробље, где и данас почи-
вају�
ЛИТЕРАТУРА: Нишке новине, број 6, од 10� фебру-
ара 1935� Нишки нови лист број 236, Видовдан 1937�
Српски биографски речник Матице српске, Нови
Сад, 2004� Зборник Народног музеја у Нишу, број 15,
Ниш, 2006� Нишки весник број 56, јануар 2009� (Ж�
С�)
Бојаџић, Риста, Н, управник и кмет општи-
не вароши Ниша (1878–1879)
По ослобођењу Ниша од Турака, 11� ја-
нуара 1878� војне власти су 1878� повериле
Ристи Н� Бојаџићу да буде управник вароши
Ниша, а 1879� је постављен за кмета општи-
не вароши Ниша, затим и за начелника окру-
жног� Пре ослобођења од Турака Риста Боја-
џић се бавио трговином� Угледајући се на
свог оца, Хаџи-Коцу (Николу), Риста је од
своје младости предано радио на национал-
ној ствари у поробљеним крајевима Ниша и
околине� Својом акцијом за одржавање духа
код српског живља у свим крајевима и при-
премом за скоро ослобођење од турског роп-
ства, он се у свакој прилици истицао� За
време злогласног „белог медведа“, који је
својом управом над срезом заплањским чи-
нио зулуме да би што више застрашио срп-
ски живаљ, Риста се за ондашње прилике ре-
шио на смео корак� Да би парирао акцију
„белог медведа“ и улио веру у ослобођење
код српског живља, он је 1874� на свом и-
мању у селу Вртопу подигао једну зграду у
виду летњиковца� Приликом постављања те-
меља својој згради Риста је сакупљеним и
нарочито позваним грађанима објавио, да
ова зграда коју он подиже на свом имању
има ускоро постати зграда за српску школу,
која ће се под слободном Србијом у њој
отворити� Риста је дочекао да се већ после
Енциклопедија Знамените личности Ниша
неколико година његова жеља оствари� Та
зграда је заиста доласком српске власти пре-
творена у основну школу тог села� Прили-
ком прославе десетогодишњице стварања
државе Краљевине СХС, Општина нишка је
1� децембра 1928� потомцима издала пове-
љу, којом се са признањем сећа Ристе Боја-
џића, ценећи његову жртву за добро народа�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист број 236, Ниш, Ви-
довдан, 1937� Милован Ристић: Историја града Ниша,
Ниш, 1937, стр� 142� (Ж� С�)
Божовић, Петар, (Бошковић Пера), кмет
општине вароши Ниша 1881� и 1888, начел-
ник Среза добричког, 1885, начелник Топли-
чког округа 1889 (? – Ниш, 1897)
Пре ослобођења Ниша од Турака Петар
Божовић је био полицијски писар у Београ-
ду� У борбама за ослобођење Ниша 1877� у-
чествовао је као наредник добровољачког
батаљона� Као општински кмет 1881� и кас-
није, 1889� улагао је велике напоре да се ко-
мунално стање у граду доведе у ред, да се
прошире турски сокаци, да се заведе хиги-
јена и обезбеди здрава вода за пиће� Пажњу
је скренуо и познатом путописцу Феликсу
Каницу, који у књизи „Србија-земља и ста-
новништво“, пише: “За брзо модернизовање
Ниша, без сумње, има највише да захвали
свом енергичном грађанину Петру Божови-
ћу… , јер је за време његовог двократног
кметовања учињено веома много на укла-
њању турског нереда� Само по себи се ра-
зуме да се при темељној регулацији града
нису могли избећи сукоби са приватним
интересима, многи спорови због тога и не-
популарност ангажованих извршних орга-
на…“� Регулационим планом који је зналач-
ки израдио инжењер Иван Козлић, тврђав-
ски мост учињен је центром, од кога главне
саобраћајнице иду на 24 м широкој кружној
улици и још широј улици која опасује град�
Остали мостови треба да повежу ове буле-
варе са четвртима града које се налазе око
Тврђаве� О Петру Божовићу Каниц даље ка-
же: „29� септембра 1889� кренуо сам из Ни-
ша у југозападну област Мораве�” Још даље
-6-
- 66 -
Каниц пише кад је дошао у Прокупље: “Још
исте вечери посетио ме је окружни начел-
ник…� један од најсавеснијих и најинтели-
гентнијих чиновника… Петар Божовић”�
Високо мишљење Феликса Каница о Петру
Божовићу не дели “Слобода”, лист за поли-
тику, привреду и књижевност, који је изла-
зио 1889� у Нишу� “Слобода” у броју 14 од
3� марта 1889� оптужује га за злоупотребу
председничке власти� Напада га да је “би-
вши председник општине нишке г� Божовић
ишао у Београд… да изради начелничко
место у Прокупљу…“ Петар Божовић је
1885� био начелник Среза добричког, а 1889�
начелник Топличког округа у Прокупљу� На
жалост, прерано је преминуо 1897� у Нишу�
“Нишки нови лист”, број 236, Ниш, Видов-
дан 1937, посвећен шездесетогодишњици о-
слобођења Ниша, у чланку “Нишка општина
од ослобођења до данас” објављује имена
свих кметова и председника општине ни-
шке� Као кмет Општине нишке 1881� и 1888,
Петар Божовић или Пера Бошковић? У не-
достатку других података у наслову биогра-
фије написано је Петар Божовић (Пера Бо-
шковић)�
ЛИТЕРАТУРА: Феликс Каниц: Србија-земља и ста-
новништво, друга књига: Београд, 1985, стр� 160, 287,
289� , Календар са шематизмом Краљевине Србије за
1885 и 1889� “Нишки нови лист”, број 236, Ниш, Ви-
довдан, 1937, стр� 11� (Ж� С�)
Букумировић, Петко, Н, трговац, председ-
ник Градског поглаварства Ниша 1941� (Ду-
нишиће, Сјеница, 1881 – Београд, 1955)
Рођен је 1881� у селу
Дунишиће, близу Сјени-
це од оца Нова и мајке
Перунике� Имао је три
брата и две сестре: Бо-
шко, Љубинко, Миливо-
је, Лепа и Мирка� Роди-
тељи су се са децом пре-
селили у Прокупље када
је Петко имао седам година� Отац Ново Бу-
кумировић је у Прокупљу отворио трговин-
ску радњу за кожу, жито и кукуруз� У Про-

купљу је похађао школу и у очевој велетрго-
вини учио занат� Као млад трговац прешао
је у Ниш 1905� и основао колонијалну радњу
са својим кумом Алексом Гребенаревићем�
Имали су монопол на со и шећер� Оженио се
Даринком Белкић Митић, кћерком Веска
Белкића, власника млина и хотела у Нишкој
Бањи� У браку су имали два сина и две кће-
ри: Драгослав, Бранислав, Јелена и Оливера�
Учествовао је у Првом светском рату и са
војском прешао Албанију, а са Крфа је тран-
спортован у Северну Африку на лечење а за-
тим у Швајцарску� Вратио се у Ниш и наста-
вио да се бави трговачким пословима�
Постао је члан Демократске странке, помо-
гао да се оснује недељни информативни
лист “Народна реч”, који је почео да излази
31� октобра 1935� као гласило странке у
Нишу� Од 1935� заузима значајну позицију у
друштву јер се истиче у вођству Удружене
опозиције на изборима за парламент 5� маја
1935, пошто се залагао да се политиком не
могу бавити мангупи и људи без професије,
већ је то право свих честитих, исправних
грађана� Почетком априла 1941� постао је
председник Градског поглаварства Ниша
када је после потписивања Тројног пакта
Драгутин Живковић поднео оставку те су га
Немци приликом окупације задржали на тој
функцији, а сменили почетком јуна 1941� и
довели Драгутина Живковића, па и њега
сменили а поставили Богдана Кнежевића�
Радио је у Градском одбору Црвеног крста а
средином октобра ухапшен са члановима
руководства� Из логора је пуштен на молбу
Моравског одбора Црвеног крста� Окупа-
цију је провео у Нишу а по ослобођењу се
преселио у Београд� Умро је 1955� у Бео-
граду, где је и сахрањен�
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша-друга књига, Ниш,
1984� Историја Ниша-трећа књига, Ниш, 1986� Ради-
воје М� Петковић, Градоначелници Ниша 1878–2012,
рукопис, 2011� (Ж� С�)
Вучковић, Иван, К, председник Градског
већа града Ниша у оквиру НО среза Ниш
1955, председник Скупштине општине Ниш
-7-
- 67 -
Политика
1958–1963, уредник „Народних новина“, у-
правник Народног позоришта у Нишу, сли-
кар, (Ниш, 23� 4� 1917 – Горњи Милановац,
13� 5� 1983)
Рођен је 23� априла
1917� у Нишу, од оца
Константина, трговца –
шпедитера и мајке Ми-
лице� Иван је праунук
Калче, легендарног лика
из Сремчеве “Ивкове
славе”� Баба по оцу Зоји-
ца је Калчина ћерка� Ње-
гови родитељи су имали четворо деце: Радо-
слав, Богиња, Десанка и Иван� Основну
школу и шест разреда гимназије завршио је
у Нишу 1933, па затим учио сликарство у
Државној уметничкој школи у Београду и
успешно је завршио 1939� За време Другог
светског рата био је заробљеник у Немачкој
од 1941–1945 а у земљу се вратио 14� 6� 1945�
По повратку у Србију, радио је у Повере-
ништву за просвету ГНО и као професор
Друге мушке гимназије у Нишу� Истовре-
мено изабран је за члана Агитпропа ОК КПЈ,
1948� изабран је за секретара а потом за
председника ГО Народног фронта у Нишу�
Био је и члан ГК КПЈ у Нишу, а 1949� име-
нован за начелника Агитпропа Обласног ко-
митета КПЈ у Нишу и за члана Обласног ко-
митета� Године 1953� постављен је за уред-
ника “Народних новина” и биран за члана
управе Удружења новинара Србије и Удру-
жења новинара Југославије� Од 1955� постао
је председник Градског већа града Ниша при
Народном одбору Среза Ниш� За председ-
ника СО Ниш изабран је 1958� и на тој функ-
цији остао до 1963� Допринео је да се град у
то време развија као индустријски, школски,
културни и спортски центар� Са својим
суграђанима, августа 1958� испратио је
нишки трамвај у историју� Године 1963� иза-
бран је за председника Општинског одбора
ССРН Ниша и за члана Републичког одбора
ССРН, као и за посланика Просветно-кул-
турног већа Савезне скупштине� Успешан
управник Народног позоришта у Нишу био
Енциклопедија Знамените личности Ниша
је од 1967 до 1973, повремено и сценограф и
костимограф� Творац је асоцијације позо-
ришне заједнице� За костимографска ре-
шења позоришне представе “Кула од лоба-
ња” добитник је награде “Ослобођења града
Ниша” за 1970� годину� Године 1973� одлази
у Београд за потпредседника КПЗ Србије, И-
ницијатор је Вукове награде, републичке на-
граде у области културе� Пензионисан је 1�
9� 1978� на функцији председника Председ-
ништва Савеза аматера Србије� У Нишу је у-
чествовао у организовању свих културних
институција и манифестација� Иницијатор је
1964� за оживљавање Ликовне колоније у
Сићеву, коју је 1905� основала велика српска
сликарка Надежда Петровић� Уз његову не-
посредну бригу, у Нишу је изграђена Летња
позорница у Тврђави� Покренуо је одржа-
вање хорских свечаности и Филмских су-
срета глумаца� Ниш постаје и универзитет-
ски центар, а нишки трамваји повучени су из
употребе и уступили место аутобусима� И-
ницијатор је и оснивач музеја НОБ у Нишу,
покретач је изградње споменика на Бубњу,
где су његови стихови и уметничко решење
споменика трајно сведочанство страдања
народа овог краја у време борбе против оку-
патора� Један ј од покретача и утемељивача
многих фестивала и других манифестација у
Србији, фестивала комедије у Јагодини, фе-
стивала професионалних позоришта Србије
„Јоаким Вујић”, Вуков сабор���, републичког
такмичења села� Писао је о значајним дога-
ђајима везаним за Ниш: “Под заштитом сло-
боде“ (Ниш, 1955), „Тренуци херојства“
(Ниш, 1956), „Дани комунистичке општине“
(Ниш, 1959)� Приредио је Калчине приче
Михаила Голубовића и илустровао их црте-
жима, 1972� Стари Ниш, албум цртежа (Гра-
дина, Ниш, 1975), представљају изузетан ци-
клус радова сликаних љубављу� Сликао је
старе улице Ниша, зграде, тргове, паркове,
уличне свираче� Носилац је Вукове награде
и Ордена рада трећег реда� У браку са Љи-
љаном Клисаревић, наставницом, имају две
кћери: Славицу и Ивану� Умро је 13 маја
-8-
- 68 -
1983� у Горњем Милановцу, а сахрањен у
Београду�
ИЗВОР: Казивање Милице Љ� Симоновић, Калчине
чукунунуке и сестричине Ивана Вучковића о Ивану
Вучковићу 18� 12� 2009 и 17� 5� 2011; ЛИТЕРАТУРА:
Народне новине Ниш, субота-недеља, 14–15 мај
1983, стр� 5� Историја Ниша – трећа књига, Градина,
Просвета, Ниш, 1986� Радивоје М� Петковић, Нишка
гимназија 1878–2003, Ниш, 2003, стр� 790� Нишки
весник, број 67, новембар 2010, стр� 4–5� Енциклопе-
дија Ниша – култура, Ниш, 2011, стр� 88� (Ж� С�)
Генчић, Ђорђе, А, управник општине варо-
ши Ниша 1894–1896, начелник Округа ни-
шког (1896–1899), министар унутрашњих де-
ла, генерални конзул у Солуну (Велики Из-
вор код Зајечара, 4� 11� 1861 – Београд, 19�
10� 1938)�
Рођен је 4� новембра
1861� у Великом Извору
близу Зајечара� Син је у-
гледне и богате породи-
це из Источне Србије,
једне од најпривржени-
јих династији Обренови-
ћа� Редовно школско о-
бразовање није стекао� У
Бечу је похађао неку трговачку а у Русији
војну школу, али се не зна да ли је иједну
завршио� Био је самоук, али широко образо-
ван, бистар и сналажљив у послу� Имао је
брата Лазара, лекара-хирурга, санитетског
пуковника� У младости је помагао оцу у при-
вредним и политичким подухватима, а зани-
мао се ловом и узгајањем коња� И сам је у-
лазио у рударске послове у руднику Мајдан-
пек, који су допринели његовом личном
угледу� По политичком опредељењу Генчић
је био либерал, одан краљу Милану� Захва-
љујући томе, 1889� је изабран за једног од 17
посланика Либералне странке у Народну
скупштину Србије� У њој је постао и један
од привремених секретара� Радио је на успо-
стављању и развијању трговинских веза
између Србије и Русије� Генерални конзул у
Солуну постао је 1893� Указом краља Ми-
лана је 1894� постављен за управника града

Ниша� О постављењу за управника града
Ниша и доласку у Ниш вест је објавио лист
“Нишлија”, у броју 41, од 26� маја 1894� а у
броју 43, од 2� јуна 1894� овај лист је објавио
“да влада данашња није могла наћи бољега
Србина и достојнијега чиновника на управ-
ништву ове средње тачке на Балкану”, а за-
тим да је “новопостављени управник града
Ниша, г� Ђока Генчић, приспео 31� маја
1894� брзим возом у нашу средину; дочекан
је срдачно поздрављен од г� Т� Миловано-
вића, председника општинског суда, чинов-
ништва општинског, као и великог броја нај-
виђенијег грађанства”� Генчић је управник
града Ниша био до 1896� У времену од 1896–
1899 био је начелник Округа нишког� Као
“дворски либерал” из Ниша је отишао у Бе-
оград� Постављен је за министра унутраш-
њих дела у влади др Владана Ђорђевића
после неуспелог Ивањданског атентата на
краља Милана 6� јула 1899� Као министар
успео је да спаси свог земљака Николу Па-
шића и његове другове кривичне одговорно-
сти за атентат� Министар унутрашњих дела
је био 30� 7� 1899 – 12� 7� 1900� Још док је био
на тој дужности нашао се у средишту нове
велике афере� Реч је о женидби краља Алек-
сандра Обреновића удовицом сумњиве про-
шлости Драгом Машин� Своју намеру млади
краљ је обелоданио у јулу 1900� Међу онима
који су се овој краљевој одлуци најодлуч-
није успротивили био је и Генчић� Краљ раз-
гневљен, истерао је Генчића из службе� По
краљевом наређењу Генчић је осуђен на се-
дам година робије “зато што је у приватној
преписци вређао нову краљицу”� Али, после
годину дана био је помилован� Од оданог
следбеника династије Обреновић, пре свега
краља Милана, Генчић се претворио у идеј-
ног вођу завере која ће угасити династију
Обреновића� "Мајским превратом" 1903� у-
бијени су краљ Александар и краљица Драга
Машин� На српски престо вратила се дина-
стија Карађорђевић, за краља Србије иза-
бран је Петар Карађорђевић� После мајског
преврата Владу је образовао Јован Авакумо-
вић� У тој влади Ђорђе Генчић је био мини-
-9-
- 69 -
Политика
стар народне привреде од 29� 5� 1903–12� 6�
1903 и од 12� 6� 1903–21� 10� 1903� Народна
скупштина је привремену завереничку
владу заменила легалном радикалном и Ген-
чића као “човека крвавих руку” радикали су
потиснули из политике� Генчић се вратио
свом имању, рударским пословима у Мај-
данпеку и коњима� Био је и дописник стра-
них листова� За време ратова (1912–1918) у-
чинио је велике услуге српској пропаганди и
Русији и Француској� После 6� јануара 1929�
Генчић је покушао да се врати у активни по-
литички живот, али у томе није успео� Умро
је октобра 1938� у Београду� Сахрањен је без
говора и венаца, по личној жељи�
ЛИТЕРАТУРА: Лист “Нишлија”, број 41, од 26� 5�
1894 и број 43, од 2� 6� 1894� Лист “Нишки трговински
гласник”, број 5, 15� 10� 1895� Лист “Гласник нишке
трговачке омладине, број 21, 10� 3� 1896� Архивска
грађа Начелства Округа нишког 1878–1905 у ИАН,
кутија 1� Устави и владе Кнежевине Србије, Краље-
вине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југосла-
вије (1835–1941), Нова књига, Београд, 1988� Српски
биографски речник Матице српске, Нови Сад, 2006�
Нишки весник број 59, јул 2009 и број 60, септембар
2009� (Ж� С�)
Живковић, Драгутин, М, Драги, трговац,
председник Градског поглаварства Ниша
1936–1939, 1940–1941, носилац Албанске
споменице (Ниш, 8� март 1896 – Ниш, 21� но-
вембар 1968)
Рођен је 8� марта
1896� у Нишу од оца
Младена и мајке Јули-
јане� Пореклом су из Ду-
ге Пољане у Заплању�
Браћа Никола и Младен
дошли су у Ниш за вре-
ме Турака� После осло-
бођења Ниша бавили су
се трговином� Д� Ж� је учествовао у Првом
светском рату, прешао је Албанију као вој-
ник и после опоравка на Крфу борио се на
Солунском фронту� Вратио се у Ниш као
ослободилац� После Првог светског рата
Младенови синови Душан, Чедомир, Драгу-
тин и Јордан бавили су се трговином у поро-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
дичној фирми “Браћа Живковић”� У Нишу је
од 1888� радила Нишка задруга за међусобно
помагање и штедњу� Од тридесетих година
радила је у згради у Улици Николе Пашића
(данашња зграда Народног музеја)� Постао
је један од акционара ове задруге – банке, од
1936� био је управник а у 1938� истовремено
је обављао и функцију председника управ-
ног одбора� Живковић се поред трговине ба-
вио и политиком� Био је члан Радикалне
странке и најближи пријатељ Драгише Цвет-
ковића� Године 1931� именован је за одбор-
ника општине вароши Ниша, а на парламен-
тарним изборима од 5� маја 1935� изабран је
за народног посланика� Због сукоба пред-
седника градске општине Ниш др Драгутина
Петковића и потпредседника Владимира
Чохаџића, одборници су на седници од 29�
јула 1936� изгласали неповерење председ-
нику др Петковићу� Бан Моравске бановине
Марко Новаковић је тада сменио председ-
ника општине др Драгутина Петковића и 15
одборника, а за новог председника Градског
поглаварства Ниша поставио Драгутина
Живковића� После избора од 27� септембра
1936, градски већници су за председника
градске општине изабрали Драгутина Дра-
гог Живковића� У време мандата организо-
вана је 1937� прослава шездесетогодишњице
ослобођења Ниша од Турака� У припремама
за ту прославу изграђено је или започета
изградња више значајних објеката� Тако је
27� јуна 1937� пуштен у рад градски водовод
изграђен у Медијани, ударен је камен теме-
љац зграде Народног позоришта на Синђе-
лићевом тргу, ударен је камен темељац
зграде Државне трговачке академије у Јеро-
нимовој улици� Дана 29� јуна 1937� откривен
је велелепни споменик ослободиоцима
Ниша 1878–1918 на Тргу Краља Милана,
рад Антуна Аугустинчића, вајара из Загреба�
На парламентарним изборима од 11� децем-
бра 1938� Драгутин Живковић је поново иза-
бран за посланика, па је јуна 1939� смењен
- 10 -
- 70 -
са функције председника нишке Општине и
на његово место постављен Ђорђе Коцић,
извозник и адвокат� У Нишкој општини је од
1� јануара 1940� извршена промена� Дотада-
шњи председник је смењен и у дужност је
поново уведен Драгутин Живковић, бивши
народни посланик и ранији председник� По-
сле потписивања Тројног пакта од стране
Драгише Цветковића, Драгутин Живковић
је морао да поднесе оставку на положај
председника изабран је Петко Вукумировић,
трговац� По немачкој окупацији на место
председника затекао се Петко Букумировић
али је средином јуна 1941� смењен и постав-
љен Драгутин Живковић� Он је на тој функ-
цији био до 15� септембра 1941� а затим сме-
њен и постављен Богдан Кнежевић� Живко-
вић је носилац Албанске споменице и Ор-
дена Светог Саве првог реда� После рата
пресудом од 21� марта 1945� осуђен је на ка-
зну губитка српске националне части у тра-
јању од шест година јер се ставио у службу
окупатора� У браку је са супругом Видом и-
мао двоје деце� Умро је 21 новембра 1968� и
сахрањен на Старом гробљу под Горицом у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист број 236, Ниш, Ви-
довдан, 1937, стр� 2 и 11� Политика, 2 јануар 1940,
стр� 12� Историја Ниша-друга књига, Градина и Про-
света, Ниш, 1984, стр� 270, 272, 277, 281� Историја
Ниша-трећа књига, Градина, Просвета, Ниш, 1986,
стр� 13� Др Јован М� Златић, Политички живот у
Нишу између два сетска рата 1918–1941, Ниш, 1994,
стр� 208, 217, 218, 222, 223, 224, 225, 235� Љиљана Ђу-
ровић, Живковић Драгутин, трговац и народни по-
сланик, Српски биографски речник Матице српске,
Нови Сад, 2007, стр� 768� Иванка Станчевски,
Окружно повереништво за утврђивање злочина оку-
патора и њихових помагача (1944–1947), Пешчаник
ИАНиш, број 6–2008, стр� 29, 30 и 39� Мирослав Ви-
досављевић, Нишка задруга Ниш (1908–1948),
Пешчаник, ИАНиш, стр� 137–142� (Ж� С�)
Живковић, Живота, Б, универзитетски про-
фесор, председник Скупштине општине
Ниш 1989–1992, ректор Универзитета у Ни-

шу, конзул СРЈ у Немачкој (Нишка Бања, 12�
11� 1941)
Рођен је 12� новем-
бра 1941� у Нишкој Бањи
од оца Бранка и мајке
Вере� Основну школу за-
вршио је у Нишкој Бањи
(1948–1952), средњу те-
хничку школу машин-
ски одсек у Нишу (1953–
1957) и студије машин-
ства у Нишу 1964� Докторирао је у Акону,
Немачка, 1970� Радио је на Машинском фа-
култету у Нишу (1965–2007) од асистента до
редовног професора и објавио више књига и
научних радова� Биран је за декана Машин-
ског факултета и ректора Универзитета у
Нишу� Политички је био ангажован од 1960�
За председника Скупштине општине Ниш је
изабран 28� новембра 1989� и био до 23� јуна
1992� Половином новембра 1990� започети
су радови на првом подземном пролазу у
центру града, у исто време градио се и
Тржно-пословни центар “Калча”, ТПЦ “Ду-
шанов базар”, ТПЦ “Амбасадор”, два по-
словно-занатска центра на Булевару Лењина
односно Булевару Немањића („Зона 1“ и
„Зона 2“), реконструисана је Копитарева у-
лица познато Казанџијско сокаче, уређен је
Трг ослобођења, сада Трг краља Милана по
пројекту арх� Бране Јовина из Београда,
настављени су радови на уређењу реке Ни-
шаве и кеја, пуштена у промет саобраћајна
петља код источне заобилазнице аутопута у
Новом Комрену� Донет је први Просторни
план града Ниш (1992) и почела припрема
новог ГУП-а� Општина Ниш добила је ста-
тус Града� Почетком двадесет првог века
професор Живковић је обављао дужност
конзула Југославије у Немачкој� Ожењен је
супругом Љиљаном, универзитетским про-
фесором, имају сина и кћер и живе у Нишкој
Бањи�
ИЗВОР: Биографски подаци које је лично дао ЖЖ 17�
12� 2009; ЛИТЕРАТУРА: Народне новине Ниш, од
27� 11–30� 11� 1989 и од 4� 8 и 6� 8� 2004� (Ж� С�)
- 11 -
- 71 -
Политика
Живковић, Зоран, Б, председник Скупшти-
не града Ниша 1997–2000, министар унутра-
шњих послова СРЈ, председник владе Репу-
блике Србије 2003–2004, (Ниш, 22� 12� 1960)
Рођен је 22� децем-
бра 1960� у Нишу, од оца
Борислава, трговачког
радника, пореклом из
Чагровца у Заплању и
мајке домаћице� Завр-
шио је основну школу и
гимназију у Нишу и Ви-
шу пословну школу у
Београду 1983� Године 1988� основао је при-
ватно предузеће под називом “Техноме-
динг” а у новембру 1995� престао да ради и
извршио стечај� Члан је Демократске стран-
ке од априла 1992, од 1994� четири пута би-
ран за потпредседника а 2� марта 2000� иза-
бран је за заменика председника странке�
Председник ГО ДС у Нишу био је од 1993� у
наредне две године� На ванредним парла-
ментарним изборима од децембра 1993� иза-
бран је за посланика у Скупштини Србије�
Од 1994� до 1997� био је члан Одбора за без-
бедност Скупштине Србије� На изборима за
одборнике Скупштине града Ниша од 3� 11�
1996� победом Коалиције заједно (СПО-ДС-
ГСС) за председника СГН је изабран 28� 2�
1997� За време и после агресије војних снага
НАТО алијансе од 24� марта до 9� јуна 1999�
ангажовао се на обнови и изградњи кому-
налних и инвестиционих објеката у Нишу
порушених и оштећених у бомбардовању�
Обновљене су неке порушене куће, рекон-
струисана Дечја установа “Пчелица”, школе
и улице� Завршена је изградња Дечје интер-
не клинике, адаптирана Кућа за венчања, за-
почета изградња храма Св� Цара Константи-
на и Царице Јелене у парку Св� Саве у Нишу
и православног храма на Новом гробљу,
завршена је прва фаза уређења Хиландар-
ског метоха на Делијском вису� После из-
бора од 24� 9� 2000� поново је изабран за
председника Скупштине града Ниша 5� 10�
2000, а у новембру исте године због одласка
Енциклопедија Знамените личности Ниша
на функцију савезног министра унутраш-
њих послова, поднео је оставку на ову дуж-
ност� Од 2000� до 2003� био је посланик у
Већу грађана Савезне скупштине СРЈ, два
пута је биран за савезног министра унутраш-
њих послова и са те функције омогућио при-
јем СРЈ у чланство Интерпола� Био је пред-
седник савета Скупштине СРЈ за борбу про-
тив тероризма, од 2002� био је члан Нацио-
налног савета за сарадњу СРЈ са Међународ-
ним трибуналом за кривично гоњење лица
одговорних за тешка кршења међународног
хуманитарног права почињена на терито-
рији бивше Југославије од 1991� Члан Упра-
вног одбора Дуванске индустрије Ниш био
је од 2000, а од 2001� члан УО “Југоимпорта
– СДПР”� После убиства председника владе
Србије др Зорана Ђинђића 12� 3� 2003, био је
председник Владе РС од 18� 3� 2003� до 3� 3�
2004, и за то време био на челу Демократске
странке до фебруара 2004� По престанку по-
литичких функција бави се трговином, нај-
више вином� Био је председник Кошарка-
шког клуба “Ергоном” Ниш и председник
Кошаркашког савеза Источне Србије� Оже-
њен је Бисерком, правницом� Имају двоје
деце: кћер Милену и сина Марка� Живи са
породицом у Нишу у породичној кући�
ЛИТЕРАТУРА: Народне новине Ниш, од 28� 1� 1997
и од 5� и 6� 8� 2004� (Ж� С�)
Здравковић, Сотир, Ж, председник вароши
Ниша 1919–1920 (Камбелевац, Бабушница,
1879 – Ниш, 1967)
Рођен је 1879� у селу
Камбелевац (Бабушни-
ца) од оца Живадина и
мајке Буде, али је живео
у Нишу� Уочи Првог
светског рата, 1914� изa-
бран је за општинског
кмета� Заједно са срп-
ском војском прешао је
Албанију 1915� а са Крфа је ради лечења у-
пућен у Француску� По ослобођењу се вра-
тио у Ниш 1919� По повратку је наставио да
- 12 -
- 72 -
обавља своју дужност општинског кмета,
савесно и одговорно� Познат као веома пре-
дузимљив човек, много је учинио да се пру-
жи помоћ ратној сирочади и породицама чи-
ји су храниоци изгинули на Солунском
фронту или стрељани од Бугара� То његово
заузимање за сироте и незбринуте било је
одмах запажено� У то време председник Ни-
шке општине је био инж. Милан Јоксимо-
вић� Здравковић се одмах наметнуо у обав-
љању општинских послова� Јоксимовић му
се супротставио, па је између њих већ на по-
четку дошло до сукоба� Здравковић је желео
да постане председник општине, убеђен да
му то место припада као најстаријем кмету
у општини� Сазвао је седницу Општинског
одбора и Суда Општине нишке 5� јануара
1920� Присутни на тој седници разрешили су
дотадашњег председника Милана Јоксимо-
вића и изабрали Сотира Здравковића� Обав-
љао је дужност председника Нишке општи-
не до избора 22� августа 1920� када је убед-
љивом већином побеђен од стране комуни-
стичког кандидата Павла Стојковића� Био је
ожењен Стојадинком а становали су у улици
Владимира Гортана број 4� Умро је 16 маја
1967� у Нишу и сахрањен на старом нишком
гробљу под Горицом�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист, Ниш, Видовдан,
1937, стр� 11� Историја Ниша-друга књига, Градина и
Просвета, Ниш, 1984, Радивоје М� Петковић, Градо-
начелници Ниша, 1878–2012, рукопис, 2011� (Ж� С�)
Јоксимовић, Милан, Т, грађевински инже-
њер, ВД председника вароши Ниша 1919,
носилац Албанске споменице (Ужице, 1877
– Ниш, 16� 10� 1944)
Рођен је у Ужицу
1877� од оца Тодора и
мајке Василије� Завршио
је Грађевински факултет
у Београду� У Ниш је до-
шао 1906� и почео да ра-
ди као инжењер треће
класе у Грађевинском о-
дељењу Начелства Окру-

га нишког� Наредне године је прешао у Вра-
ње на дужност самоуправног инжењера О-
круга врањског� Вратио се у Ниш и од 1910–
1912 радио као грађевински инжењер Окру-
га нишког, а истовремено и као инжењер у
Дирекцији српских државних железница,
где је остао до почетка Првог светског рата�
Учествовао је у свим ратовима од 1912–
1918� Прешао је Албанију� У Првом свет-
ском рату био је наредник Пионирског по-
лубатаљона Дринске дивизије другог позива
народне војске� Из рата је изашао као капе-
тан прве класе и носилац Албанске споме-
нице� Постао је председник Нишке општине
13� јануара 1919� на основу одлуке општин-
ског одбора, заменивши на тој дужности
Живка Стојиљковића� Најважнији послови
које је решавао били су обнова града, исхра-
на становништва и заштита грађана од епи-
демија заразних болести� Председник оп-
штине био је непуну годину дана јер се збио
један редак догађај� Фебруара 1919� вратио
се Сотир Здравковић из Француске, где је
био у избеглиштву� Он је био општински
кмет изабран уочи рата� По повратку одмах
је наставио да обавља своју дужност, а кра-
јем године успео такорећи да протера Јокси-
мовића и да постане председник Општине�
После разних сукоба и жалби 5� јануара
1920� разрешен је дужности председника
Нишке општине� Посветио се пројектовању
и приватном предузетништву� Најпре је
основао радионицу за израду кеса од хартије
са називом “Фабрика кеса М� Ј, инжењера из
Ниша”� Био је и власник Радње за техничка
предузећа� У то време Нишка општина по-
креће „велике општинске радове“� Тада је
Драгиша Цветковић, блиски рођак – шурак
Милана Јоксимовића постао председник
Нишке општине� То је била повољна окол-
ност да ово предузеће изводи неке важне
послове у Нишу� Истакао се као пројектант
између два светска рата и дао пројекте за
многе вредне грађевинске објекте и допри-
нос архитектонском обликовању града� Са-
мо у Нишу пројектовао је око 50 приватних
и јавних објеката као што су: зграда Народне
- 13 -
- 73 -
Политика
банке у Нишу, зграда Фабрике дувана, Цен-
трала у Сићеву, водовод и канализација у
Нишу и друго� Ван Ниша учествовао је на
грађењу пруге Ниш – Књажевац (1918), из-
градњи сплитске луке и Бродоградилишта у
Шибенику (1923), железничке пруге Бео-
град – Прахово, тунела на Иван планини, из-
градњи пруге Ниш-Куршумлија, моста пре-
ко Дунава код Панчева, Војно-техничког за-
вода у Крагујевцу и др� У време власти Дра-
гише Цветковића, постао је сенатор па је са-
рађивао са министарством војним и постао
акционар Рударско-индустријског и трго-
вачког друштва “Морава” и радили на обно-
ви фабрике коже у Нишкој Бањи� У полити-
чком раду био је радикал� До 1� јула 1923�
био је члан месног одбора и изабран за пред-
седника збора странке� Оженио се Даницом
Цветковић, сестром Драгише Цветковића и
имао четворо деце: Видосаву, Василију, Ду-
шана и Велибора� После Другог светског
рата нова власт му је национализовала имо-
вину а њега и синове Душана и Велибора
стрељала 16� октобра 1944�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист, Ниш, Видовдан,
1937, стр 11� Историја Ниша-друга књига, Градина и
Просвета, Ниш, 1984� Радивоје М� Петковић, Градо-
начелници Ниша 1878–2012, рукопис, 2011� (Ж� С�)
Јоцић, Божидар, В, председник Регионалне
привредне коморе Ниш (1981–1982), пред-
седник Скупштине општине Ниш (1982–
1986) председник МРЗ Ниш (1986–1989),
(Чагровац-Гаџин Хан, 8� 3� 1943)
Рођен је 8� марта
1943� у селу Чагровац,
општина Гаџин Хан, од
оца Владимира и мајке
Десанке� Владимир је за
време рата био партизан,
а после рата најпре ко-
вач а касније дипломи-
рани машински инже-
њер у предузећу “Станко Пауновић”, кас-
није МИН Ниш� Живе у Нишу од 1947� Завр-
шио је основну школу “Коле Рашић” у Ни-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
шу 1955� и Средњу техничку школу у Нишу
1959� Био је члан руководства Среског коми-
тета НОС, задужен за радне акције� Учесник
је радне акције на изградњи аутопута Бео-
град – Ниш� Оженио се 1967� Надеждом а
1968� добили су ћерку Владиславу� Дипло-
мирао је на Машинском факултету у Нишу
1969� Од тада радио је у Машинској индус-
трији (МИН) – Ниш као инжењер у произ-
водњи, у погону за ремонтовање локомо-
тива� По повратку из ЈНА од септембра
1971� радио је у МИН-у као шеф техноло-
шког бироа за ремонт локомотива� Од 1972–
1975� био је један од извршних секретара у
ОК СКС у Нишу, а затим асистент на пред-
мету железничка возила на Машинском фа-
култету у Нишу� Половином 1975� изабран
је за помоћника генералног директора
МИН-а Ниш за техничка питања� На овој ду-
жности био је до 1981� МИН је тада доживео
снажан развој� Обновљен је машински парк,
изграђене су нове фабрике у Нишу, Власо-
тинцу, Житорађи, Гаџином Хану, Сврљигу,
Бабушници и Дечанима код Пећи� Број рад-
ника је само у Нишу порастао од осам на 12
хиљада� Због обавеза у МИН-у прекинуо је
рад на Машинском факултету� Од јануара
1981� до априла 1982� био је председник Ре-
гионалне привредне коморе у Нишу� Био је
председник Скупштине општине Ниш у два
мандата: од 21� априла 1982� до 21� априла
1984� и од 21� априла 1984� до 21� априла
1986� Реализовао је неколико пројеката важ-
них за град и то: завршена је прва фаза водо-
вода Љуберађа – Ниш, чиме је дугорочно ре-
шено питање водоснабдевања грађана,
настављено је регулисање корита Нишаве
кроз град, регулисана је обала Габровачке
реке, саниран је мост Младости на Нишави,
изграђен пут до Бојаниних вода на Сувој
планини, године 1984� скоро 1000 Нишлија
је добило станове на Булевару Лењина (сада
Булевар Немањића), изграђен је Дом здра-
вља у Нишу и реновирано неколико болнич-
ких клиника, реновирана зграда Народног
позоришта, комплетно је изграђен и приве-
ден намени Аеродром у Нишу, изграђен је
- 14 -
- 74 -
затворени базен у “Чаиру”� После истека
мандата у Скупштини општине Ниш, Јоцић
је као одборник изабран за председника
Скупштине Међуопштинске регионалне за-
једнице Ниш (МРЗ), од 1986. до 1989� Потом
је поново радио у МИН-у на пословима ру-
ковођења: члан Пословног одбора МИН-а,
вршилац дужности генералног директора,
директор Предузећа МИН за извоз-увоз, са-
ветник и заменик генералног директора
МИН, од децембра 1998� до 1� јануара 1999�
Представник Привредне коморе Југославије
у Бугарској био је од 1999� до октобра 2004�
а затим представник Привредне коморе
Србије� Од 1� октобра 2004� до 1� септембра
2008� радио је у Регионалној привредној ко-
мори у Нишу као саветник а затим пензио-
нисан� Живи са породицом у Нишу�
ИЗВОР: Информације за биографију написао Божи-
дар Јоцић 5� 9� 2011; ЛИТЕРАТУРА: Народне новине
Ниш од 22� 4� 1982 и од 29� 7–6� 8� 2004� (Ж� С�)
Кнежевић, Богдан, Б, инжењер, председ-
ник Градског поглаварства Ниша 15� 9� 1941
– 15� 3� 1942, носилац Албанске споменице
(Глободер, Крушевац, 21� 2� 1891 – ? Круше-
вац)
Рођен је 21� фебру-
ара 1891� у селу Глобо-
дер код Крушевца� Отац
Божидар је био земљо-
радник, имао је два сина
Радојка и Богдана� Бог-
дан је основну школу у-
чио у месту рођења,
шест разреда гимназије
у Крушевцу, а седми и осми разред гимна-
зије завршио је у Нишу� Виши течајни испит
положио је 1912� у Српској краљевској гим-
назији у Нишу� Студије на Техничком фа-
култету завршио је у Београду� Учествовао
је у Првом светском рату� Прешао је са срп-
ском војском Албанију и учествовао у про-
боју Солунског фронта� Из рата је изашао
као официр у чину мајора� Носилац је
Албанске споменице� После рата радио је на

пројектовању и изградњи путева Пирот –
Ниш – Скопље као грађевински инжењер� У
време Другог светског рата налазио се на
функцији шефа техничког одељења Морав-
ске бановине у Нишу� Бан Моравске бано-
вине Милан Костић, постављен за бана од
Немаца својим декретом од 15� септембра
1941� поставио је инжењера Богдана Кнеже-
вића за председника Градског поглаварства
Ниша пошто је сменио Драгутина Драгија
Живковића� Богдан је објавио да ће се ба-
вити питањем смештаја и исхране грађана
Ниша и избеглих Срба од прогона из Хрват-
ске од стране усташа, из Македоније од
стране Бугара, из Војводине од стране Ма-
ђара и са Косова и Метохије од стране Ши-
птара� Бавио се искључиво комуналним про-
блемима града и сматрао да управне послове
треба да обавља управа полиције� Био је де-
мократски оријентисан и добро је познавао
проблеме града, али је наилазио на велике
тешкоће у њиховом решавању� Главни про-
тивници су му били љотићевци а на њихов
захтев постављен је за управника полиције
Мирко Живановић� Долазак бугарске окупа-
торске војске у Ниш почетком 1942� још
више је отежао његов рад� На захтев Бугара,
немачка Фелдкомандантура је наредила
Кнежевићу да Нишка општина подигне спо-
меник изгинулим бугарским војницима у
Нишу и околини за време Првог светског
рата� Кнежевић то наређење није извршио и
није подигао споменик Бугарима у Нишу�
Почетком 1942� укинута је Бановина Морав-
ска, положај председника се све више погор-
шавао� Немци су 15� марта 1942� сменили
Богдана Кнежевића зато што није сарађивао
са немачким војним и полицијским слу-
жбама а на његово место поставили Јована
Чемерикића� Био је ожењен, али није имао
потомке� Умро је и сахрањен у Крушевцу�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Ниш у вихору ослобо-
дилачког рата (1941–1945), Нови Сад, 1968� Историја
Ниша-трећа књига (1941–1980), Ниш, 1986� Радивоје
М Петковић, Нишка гимназија 1878–2003, Ниш,
2003� Радивоје М� Петковић, Градоначелници Ниша
1878–2012, рукопис, 2011� (Ж� С�)
- 15 -
- 75 -
Политика
Костић Смиљко, В, градоначелник Ниша
(2004–2008), генерални директор Дуванске
индустрије Ниш, народни посланик (Жито-
рађа, 22� 2� 1945)
Рођен је 22� фебру-
ара 1945� у Житорађи, од
оца Воје и мајке Алек-
сије, земљорадника, из
познате фамилије Сан-
дини� Основну школу
завршио је у Житорађи
1960, гимназију у Про-
купљу 1964, а Машин-
ски факултет у Нишу 1969� Радио је у
Техничкој школи у Прокупљу 1969–1970,
затим на Машинском факултету у Нишу
(1970–1971) у својству асистента� Године
1971� долази у Фабрику дувана у Нишу и ту
пролази пут од приправника до генералног
директора од 1984–1998� За то време ДИН је
остварио висок степен производње и инве-
стиција и завидно пословање, а у круговима
привредника Смиљко је важио за успешног
инжењера и менаџера� Изградио је зграду
модерног института и започео градњу нове
фабрике� Био је посланик у првом вишестра-
начком сазиву Скупштине Србије, у посла-
ничком кругу СПС-а, у времену од 1991–
1993� Дана 10� 2� 1998� ухапшен је под опту-
жбом за привредни криминал и корупцију и
осуђен на шест година затвора, те после 33
месеца, пуштен из затвора 7� 11� 2000� и вра-
ћен у ДИН; а оптужбе за корупцију нису до-
казане� Као члан политичке странке Нова
Србија, на изборима од 19� 9� и 3� 10� 2004�
изабран је за градоначелника Ниша, непо-
средно од грађана� Грађани су му по други
пут указали поверење 4� 12� 2005� За време
његовог мандата: изграђен је Сомборски ко-
лектор дужине 12 км, завршена је изградња
два моста на Нишави, Војводе Мишића у-
лици и на Булевару Медијана и мост на Јуж-
ној Морави код села Лалинца; чесма из 1903�
постављена на Трг краља Милана у Нишу,
па 1935� премештена у парк “Чаир”, прили-
ком реконструкције Трга враћена је на Трг
Енциклопедија Знамените личности Ниша
23� 6� 2007; изграђени су тржни центри “Мер-
катор”, “Метро”, “Интерекс”, “Темпо” и “Не-
птун”, изграђени су стамбени објекти у Паси
Пољани са 75 стамбених јединица за избегла
лица, од којих је 15 станова додељено сиро-
машним породицама из Ниша, у Панталеју
28 стамбених јединица намењених интерно
расељеним лицима са Косова и Метохије и
опет у Панталеју 24 стамбене јединице на-
мењене борцима и инвалидима рата 1991–
1999� и њиховим породицама� Обновљен је
нишки Саборни храм, после пожара 12� 10�
2001, завршен је 2� 10� 2006, израђена је и у-
својена Стратегија развоја града Ниша 2007�
Два пута се женио� У првом браку са Биља-
ном имају два сина Владицу и Војкана, у
другом браку са Лидијом имају две кћери
Маргарету и Александру� Живи у Нишу у
родној Житорађи и у породичним кућама�
Бави се приватним бизнисом�
ИЗВОР: Биографски подаци које СК лично дао у Жи-
торађи 4� 4� и 22� 9� 2007; ЛИТЕРАТУРА: Живојин
Станисављевић, Житорађа, 2003, стр� 65� Живојин
Станисављевић, Основна школа Житорађа 1873–
2008, 2008, стр� 287� Тихомир Живковић, Деведесет
година Гимназије у Прокупљу, 1998, стр� 310 и 418�
Народне Новине Ниш, 4� 10� 2004� (Ж� С�)
Коцић, Димитрије, Митко, Асарчиски,
први кмет општине вароши Ниша, 1878�
После ослобођења
Ниша од Турака, 29� де-
цембра 1877� (по старом
календару), 11� јануара
1878� (по новом кален-
дару), врховна команда
српске војске је поста-
вила прву српску управу
над варошем Нишом�
Након тога је, на предлог грађана, постав-
љен први кмет општине Ниш� Кнез Милан
Обреновић је 1878� за првог кмeта Општине
вароши Ниша поставио Димитрија, Митка
Коцића Асарчиског, трговца свињама из Ни-
ша� Он је био један од завереника за ослобо-
ђење Ниша од Турака које је 24� фебруара
1874� парох Петар Икономовић заклео у ку-
- 16 -
- 76 -
ћи Михајла Божидарца у Нишу� Био је један
од најближих сарадника Николе, Коле Ра-
шића, вође завереника� Као трговац, окуп-
љао је у својој кући храбре људе који су
били спремни да се боре за ослобођење од
Турака� Он сам тајно је преносио из Суповца
српске књиге за ђаке, забрањене од турских
власти� Као кмет општине спроводио је мере
прописане за новоослобођене крајеве� Бри-
нуо је о имањима одбеглих Турака, издавао
их у закуп и од добијених средстава почео
да уређује град� Кмет општине вароши Ни-
ша био је непуну годину дана, када је на ме-
сто кмета постављен Стеван Хаџи Митић�
Кметови су тада често мењани, како се гово-
рило, да се што више Срба оспособе да
управљају у слободи� После смене са функ-
ције кмета, Димитрије Коцић је наставио да
се бави трговином, али и да се бави полити-
ком у Либералној странци Ниша� Из сачува-
ног плаката “Грађани“, поводом избора
1906, види се да је дотадашњи либерал по-
стао председник Напредне станке, и у пла-
кату излаже програм станке� У плакату На-
предне странке "Пријатељу" од 1914, који је
потписао, као кандидат за председника оп-
штине истакнут је Петар Пене Станковић�
Петар Станковић је тада изабран за председ-
ника општине Ниш� Димитрије Коцић је у
сећању грађана највише упамћен као човек
и Србин� Нишки професор – историчар, др
Бруно Ловрић, у Историји Ниша из 1927� у
Бесмртним страницама пише о притиску Бу-
гара на Нишлије да потпишу, да су за анек-
сију Ниша Бугарској, чему се Димитрије Ко-
цић супротставио, као и притиску бугарских
власти за време Првог светског рата да се
изјасни као Бугарин, када ће он неустра-
шиво бугарском команданту одбрусити:
“Господине, кажите ми, молим Вас, колико
се пута мре? Спремајте ми сандук мртвачки,
копајте ми гроб, ја сам Србин, Србин оста-
јем и као Србин ћу умрети� ”
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша, Ниш, 1983, стр� 298�
Плакати, “Грађани” и “Пријатељу”, у Истроријском
архиву Ниш� Бруно Ловрић: Историја Ниша, Шт�
“Св� Цар Константин” у Нишу, 1927, стр� 74� Мило-

ван Ристић: Историја града Ниша, 1937, стр� 144� (Ж�
С�)
Миловановић, Момчило, Д, Мома, пред-
седник Народног одбора града Ниша 1952–
1956, председник НО среза Ниш (1955–
1958), правобранилац СФРЈ у Београду
(Горњи Милановац, 28� 9� 1921 – Рудник, ?)
Рођен 28� септембра
1921� у Горњем Милано-
вцу� Његов отац Добро-
сав доселио се у Ниш и
радио у суду као шеф
главне писарнице, а не-
што касније преселио је
у Ниш и своју породицу�
За време немачког бом-
бардовања Ниша 1941� погинуле су мајка и
сестра Моме Миловановића� Похађао је
гимназију у Нишу, а виши течајни испит (ве-
лика матура) положио је школске 1939/1940
у Мушкој гимназији у Нишу� Студије права
изучавао је на Правном факултету у Бео-
граду� Од ослобођења 1944� па током целе
своје каријере, стално је био на одговорним
функцијама у општинама, срезу и федера-
цији� Радио је у Окружном НОО у Нишу� У
мају 1947� изабран је за секретара извршног
одбора ГНОО, а истовремено и за поверeни-
ка за просвету� На изборима 26� 10� 1947� по-
новљен је његов избор за секретара ГНО� За
председника НО града Ниша изабран је 7�
маја 1952� а после избора 23� 11� 1952 одбор-
ници су поновили његов избор за председ-
ника, док је Жарко Радичевић изабран за
потпредседника� У време његовог мандата
донет је Генерални урбанистички план
Ниша, чији је аутор арх� Михајло Митровић
из Београда, усвојен од одборника 27� 8�
1953� По истеку мандата изабран је за пред-
седника НО среза Ниш и био његов председ-
ник (1955–1958) и истовремено посланик
Републичког већа Народне скупштине НРС�
Након тога изабран је за правобраниоца
СФРЈ у Београду� Био је ожењен� Супруга
Гордана била је судија у Нишу� У браку и-
мају сина и кћер� Становали су у тзв. Игиној
- 17 -
- 77 -
Политика
палати а после у згради Маргер у Нишу у У-
лици Обреновића� Умро је у својој викен-
дици на Руднику и сахрањен у Београду на
Новом гробљу�
ЛИТЕРАТУРА: ИАНиш-грађа НО среза Ниш 1944–
1963,Историја Ниша – трећа књига, 1941–1980, Ниш,
1986� Народне новине Ниш, од 25� 7–5� 8� 2004� Ради-
воје М� Петковић, Градоначелници Ниша 1878–2012,
рукопис, 2011� (Ж� С�)
Миловановић, Тодор, национални борац за
ослобођење Ниша од Турака 1874–1877,
председник општине вароши Ниша 1894,
1896–1900, 1901–1903, 1905–1908, посланик
народне скупштине Краљевине Србије
1897–1899, утемељивач модерног Ниша
(Ниш, 1850 – Ниш, 1912)
Рођен је 1850� у Ни-
шу у трговачкој поро-
дици� Основну школу за-
вршио је у Нишу код чу-
веног учитеља Атанаси-
ја Петровића, учитеља
Тасе, а Богословију у Бе-
ограду 1874� После шко-
ловања се вратио у Ниш
и радио као учитељ од 1874� У исто време
активно је радио на припреми грађана за на-
ционално ослобођење од Турака� Постао је
један од оснивача тајне национално-ослобо-
дилачке организације� Ова организација под
називом Комитет имала је за циљ ослобо-
ђење од Турака� Завереници-чланови коми-
тета били су: Никола-Коле Рашић, Тодор
Миловановић, Димитрије Ђорђевић, Милан
Новичић, Таско Узуновић, Ђорђе Поп-Ма-
нић, Михаило Божидарац и Тодор Станко-
вић� Остали завереници су били; из Ниша,
Ђорђе Блесидес, лекар, Коча Митровић, пи-
сар, Ђорђе Станковић, пазитељ, Јован Ђу-
лизбарић, Михаило Адамушевић и Дими-
трије Митко Коцић и 24 угледна сеоска до-
маћина из околине Ниша� Заверенике је 24�
фебруара 1874� заклео парох Петар Иконо-
мовић у кући Михаила Божидарца� За вој-
воду усташа (вођу завереника) изабран је
Никола Коле Рашић� У време српско-тур-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ских ослободилачких ратова 1876–1877� за
ослобођење југа Србије, Т� М� је учестовао у
одреду добровољаца који је предводио Ни-
кола-Коле Рашић� После ослобођења Ниша
од Турака, Миловановић је радио у нишкој
општини или среској администрацији, нај-
пре као писар а потом као руководилац оде-
љења и општински одборник� Био је пред-
седник општине вароши Ниша четири пута
1894, 1896–1899, 1901–1903 и 1905–1908�
Први пут је изабран за председника општине
24� марта 1894� и био до 31� 5� 1894, када је
дужност предао новопостављеном управ-
нику града Ниша Ђорђу А� Генчићу� Други
пут је фебруара 1896� преузео дужност од
Ђорђа Генчића, а на општинским изборима
октобра 1897� изабран за председника и на
овој дужности остао до 21� августа 1896, ка-
да је смењен а за председника постављен
Вићентије Бешевић� Трећи пут је био пред-
седник општине од јула 1901� до маја 1903�
када је поново смењен� Четврти пут је
постао председник 1905� победивши на оп-
штинским изборима и управљао градом до
1908� Онда се повукао, и до смрти није учес-
твовао у политичком животу града� За по-
сланика народне скупштине у периоду од
1897–1899� био је постављен Указом краља
Александра Обреновића� Упамћен је као у-
темељивач модерног Ниша� У време њего-
вих мандата председника општине изграђе-
ни су многи значајни објекти, усвојен је Ге-
нерални регулациони план града Ниша, који
је израдио М� Ј� Андоновић, одобрен за упо-
требу одлуком Министарства грађевина 17�
6� 1907� По овом плану град је грађен све до
половине тридесетих година 20� века� Нај-
веће заслуге за Ниш и његов развој је оства-
рио у акцијама око изградње хидроцентрале
на Нишави� Од доношења одлуке о грађењу
хидроцентрале почетком 1898� до пуштања
у погон било је потребно више од једне де-
ценије рада и великих улагања� хидроцен-
трала Света Петка пуштена је у рад 21� сеп-
тембра 1908� Изграђен је и далековод до
Ниша, монтиране трафостанице, поставље-
ни су високонапонски водови, нисконапон-
- 18 -
- 78 -
ска мрежа и улична расвета� После прве ве-
лике поплаве Ниша, забележене 23� маја
1897� председник општине Т� М� је подигао
први одбрамбени бедем на Нишави� Допри-
нео је и изградњи болничких објеката у
Нишу� Изграђен је 1900� први Пастеров за-
вод на Балкану и почела производња вак-
цина против беснила, а 1908� први велики
објекат комплекса грађанске болнице� Војну
реорганизацију, започету 1897, доласком
краља Милана за команданта српске војске,
Миловановић је искористио за изградњу ве-
лелепне зграде Инжењеријске касарне у Ни-
шу, којој су камен темељац 10� јуна 1899� по-
ставили краљ Милан и краљ Александар, а
зграда је завршена 1900� године� 1902� оп-
штина Ниш је донела програм обележавања
годишњице смрти краља Милана� Тим пово-
дом покренута је идеја, чији је иницијатор
био Т� М� о подизању споменика краљу Ми-
лану, ослободиоцу и првом почасном грађа-
нину Ниша� Споменик ослободиоцима Ни-
ша подигнут је 1937� Године 1909� и 1910� о-
сновао је две комисије које су закључиле да
у Ниш треба увести трамвајски саобраћај, а
остварен тек у мају 1929� Умро је 1912� а
сахрањен на гробљу под Горицом у Нишу уз
велике почасти� Споменик једноставне кон-
струкције заштићен је законом 1987� Једна
улица у Нишу носи назив по имену овог
заслужног председника� Нишка општина о-
дужила се утемељивачу модерног Ниша по-
ставивши му бисту 14� августа 1938� у парку
крај Нишаве� Бисту је урадио вајар Славко
Милетић, зет учитеља Тасе, а открио та-
дашњи председник Нишке општине Драгу-
тин Живковић� У априлском рату 1941� за
време бомбардовања Ниша, биста је пого-
ђена и преполовљена� Тако преполовљена
биста чува се у Народном музеју у Нишу, и
чека да се врати на своје место у парку крај
Нишаве�
ЛИТЕРАТУРА: Милован Ристић, Историја града Ни-
ша, Ниш, 1937, стр� 143� Споменица прославе шезде-
сетогодишњице ослобођења Ниша, Ниш 1938� Лист
“Нишлија”, број 24 од 24� 3� 1894, број 29 од 10� 4�
1894, број 43 од 2� 6� 1894� Историјски архив Ниш, 5–
13, 78/13793� Архив Србије, ПО 1, 87� Б� Ловрић, И-

сторија Ниша, Ниш, 1927� Енциклопедија Ниша –
Историја, Ниш 1995, стр� 156–159� Љиљана Ђуровић,
Тодор Миловановић – утемељивач модерног Ниша,
Пешчаник ИАН, број 8/2010, стр� 120–128; Феликс
Каниц, Србија – земља и становништво, Друга књига,
Београд, 1985, стр� 171,172� (Ж� С�)
Митић, Ратко, А, привредник, председник
Скупштине општине Ниш 1963–1967, ди-
ректор ПТТ-а Ниш 1959–1961, директор За-
вода за социјално осигурање 1969–1973� (Ја-
сеница – Житорађа, 21� 11� 1921 – Ниш, 9� 6�
1973)
Рођен је 21� новем-
бра 1921� у селу Јасени-
ца, срез Добрички, сада
општина Житорађа, у ви-
шечланој земљораднич-
кој породици од оца А-
лексе и мајке Наталије,
рођене Ракић� Родитељи
су имали шесторо деце,
четири сина и две кћери: Ратко, Миодраг,
Томислав, Видосав, Љубица и Краса� Осно-
вну школу завршио је у Јасеници и Доњем
Црнатову� Седам разреда гимназије завршио
је у Прокупљу а Вишу железничко-саобра-
ћајну школу у Београду 1941� Од 1941� по-
чео је да ради као железнички службеник у
Новом Бечеју и на железничкој станици До-
љевац� Од 1941� је био активиста и сарадник
КПЈ, а од јесени 1944� до марта 1945� ак-
тивни учесник рата у партизанским редо-
вима� Од марта 1945� до 1952� радио је као
железнички службеник у Нишком железни-
чком чвору� Године 1952� изабран је за пред-
седника Народног одбора општине Бубањ у
Нишу� Тада су у Нишу постојале три оп-
штине: Бубањ, Црвени крст и Ћеле кула� На
овој дужности остао је до 1957� У то време
подигнута је фабрика обојених метала “Мо-
равка”, касније „Ђуро Салај” сада “Нисал” и
изграђен Дом омладине, сада Нишки кул-
турни центар� Када је 1957� од три општине
створена Општина Ниш, Ратко Митић је и-
забран за потпредседника Скупштине оп-
штине Ниш и на тој функцији остао до 1959�
- 19 -
- 79 -
Политика
Од 1959� до 1961� био је директор предузећа
ПТТ саобраћаја у Нишу, а од 1961� до 1963�
поново је потпредседник Скупштине оп-
штине Ниш� У току рада Ратко Митић је сту-
дирао права на Правном факултету у Ско-
пљу и 1963� дипломирао� Изабран је за пред-
седника Скупштине општине Ниш 3� 6�
1963� и на овој функцији био до 1967� За вре-
ме његовог мандата: урађен је и откривен
споменик стрељаним родољубима за време
Другог светског рата на Бубњу, на дан осло-
бођења Ниша 14� октобра 1963, формирана
је Машинска индустрија Ниш (МИН,1963),
Нишка општина је 1964� организовала дочек
председника Алжира Бен Беле, Општина је
потом успоставила 1964� године сарадњу са
Подсдамом у Источној Немачкој и са Вели-
ким Трновом у Бугарској, основан је Уни-
верзитет у Нишу 1965, отворене су 1966�
прве Југословенске хорске свечаности и ор-
ганизовани први Филмски сусрети – фести-
вал глумачких остварења� Тих година Е-
лектронска индустрија Ниш је стипендирала
1000 стручњака техничке струке и природ-
них наука� Тада је почела изградња нових
школа и фискултурних сала� Нишки спорт је
био у врху југословенског спорта� Од 1957�
до 1969� био је народни посланик Републич-
ког већа у Народној скупштини Републике
Србије, а од 1969� до 1973� налазио се на
дужности директора Комуналног завода за
социјално осигурање у Нишу� Био је ожењен
Лепосавом, рођеном Николић, из села Жи-
торађа, 1942� и са њом су имали троје деце:
Миодрага (1946), Даринку (1948) и Слобо-
дана (1950)� Умро је 9� јуна 1973 и сахрањен
на Новом гробљу у Нишу�
ИЗВОР: Биографија Ратка Алексе Митића, рукопис
који су написали супруга Лепосава и син Миодраг
Митић 9� 9� 2011; ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша-
трећа књига, Градина и Просвета, Ниш, 1986� На-
родне новине Ниш од 29 јула до 6 августа 2004� (Ж�
С�)
Павловић, Драгослав, А, привредник, пред-
седник Скупштине општине Ниш 1986–
Енциклопедија Знамените личности Ниша
1989, начелник Нишавског округа, народни
посланик (Крушце-Ниш, 15� 8� 1943)
Рођен је 15 августа
1943� у селу Крушце –
град Ниш, у земљорад-
ничкој породици, од оца
Александра и мајке Жи-
вке, рођене Миљковић�
Родитељи су му имали
два сина и две кћери:
Драгослав, Златомир, Ср-
бијанка и Слободанка� Основну школу завр-
шио је у родном селу 1955� а више разреде
основне школе у Чокоту 1959� После завр-
шене основне школе запослио се у Грађе-
винском предузећу “Јужна Морава” у Мра-
мору� Уз рад је завршио економску школу
1963� и постао руководилац књиговодства а
затим уписао Вишу финансијску школу у
Београду и дипломирао 1965� Оженио се
1965� Даницом из Зајечара, са којом је поха-
ђао студије у Београду� Обоје су се новембра
1965� запослили у Пољопривредном комби-
нату “Тимок” у Зајечару а потом постављен
за финансијског директора предузећа� Вој-
ску је служио 1969� у Титовом Велесу па се
вратио у Зајечар на исту дужност али не дуго
јер се није слагао са пројектом интегрисања
са београдским ПКБ� Преселио се у Ниш но-
вембра 1970� и био финансијски ревизор у
Дуванској индустрији Ниш до августа 1971�
Затим је дошао у “Пољопромет” за финан-
сијског директора а након интеграције
постао финансијски директор “Агрокомби-
ната”, основао је Интерну АИК банку која је
израсла у данашњу АИК банку Ниш� Уз рад
је завршио Економски факултет у Нишу
1973� Десет година је руководио у Електрон-
ској индустрији Ниш, од 1976� био је дирек-
тор ЕИ Банке, од 1979� директор ЕИ – ТВ Е-
лектроника� Председник Скупштине општи-
не Ниш био је од априла 1986� до децембра
1989, и том приликом омогућио изградњу
више капиталних објеката: изградња цивил-
ног Аеродрома Ниш, који је свечано отворен
12� октобра 1986� на Дан ослобођења Ниша
у Првом светском рату; завршена је изгра-
- 20 -
- 80 -
дња водосистема Љуберађа – Ниш и запо-
чела изградња водосистема Селова, завршен
је затворени базен у Чаиру; изграђен је кеј
на Нишави од Каменог моста до моста код
Тврђаве; изграђен је већи део Булевара Ле-
њина (сада Булевар Немањића); реконстру-
исан је и пуштен у употребу мост Пролетер-
ских бригада на Нишави; изграђене су две
основне школе, једна у Нишу а друга у Но-
вом Селу и изграђено неколико спортских
терена; реконструисана је зграда хирургије
и започета изградња новог клиничког цен-
тра у Нишу� Децембра 1989� изабран је за де-
легата (посланика) у Скупштини Републике
Србије као и делегата у Већу република и
покрајина Савезне скупштине, где је био на
професионалном раду у Одбору за финан-
сије до децембра 1990� По истеку мандата је
пензионисан, али је потом именован за на-
челника Нишавског округа од 2000–2002�
Сувласник је фирме “Еуролифт” д�о�о� Ниш,
основане 1991� Одликован је Орденом рада
са Златним венцем, за успешно обављање
функције председника Скупштине општине
Ниш и Орденом рада са сребрним венцем за
успешно вршење функције директора РО
“ЕИ-ТВ електроника” у ЕИ Ниш� У браку
има двоје деце, сина Срђана и кћер Снежану
и петоро унучади� Са породицом живи у
Нишу�
ИЗВОР: Биографију је написао ДП 10� 8� 2011; ЛИ-
ТЕРАТУРА: Народне новине Ниш од 22� 8� 1986 и од
29� 7–6� 8� 2004� (Ж� С�)
Петковић, др Драгутин, С, великан српске
медицине, први стални управник “Пастеро-
вог завода” у Нишу 1900, председник Град-
ске општине Ниш 1936, носилац албанске
споменице (Ћићевац, 8� 7� 1873 – Ниш, 23� 1�
1947)
Породичну лозу породице Петковић за-
чео је Петко, чувар имања Пећке патријар-
шије� Бежећи са Косова и Метохије у време
сеоба Срба зауставио се негде 1737� крај
плодне Мораве, у Ћићевцу, са своја три сина
Гојком, Стеваном и Топалом� Ту су се оку-
ћили� Од Гојка су постали Гојковићи, од

Топала Топаловићи, а од
Стевана су остали Пет-
ковићи� Стеван Петко-
вић је имао три Сина –
Милића, Благоја и Ивана
(рођ� 1740)� Иван Петко-
вић са супругом Милој-
ком, сестром кнеза Ми-
лића од Сталаћа, имао је
синове Рају и Младена� Младен је имао че-
тири сина: Милића, Мијаила, Миленка и
Благоја� Кад је избио Први српски устанак,
Младен се 1805� прикључио устаницима у
боју на Делиграду� Уз војводу Стевана Син-
ђелића учествовао је у боју на Чегру� У
Чегарској боју 1809� заједно са још четири
Петковића храбро је погинуо у борби за о-
слобођење Ниша од турског јарма� Младе-
нов син Миленко (1809–1882) са супругом
Милицом имао је три сина, Саву (1849–
1915), Лазара (1856–1914) и Васу (1858–
1932)� Сава М� Петковић завршио је бого-
словију и рукоположен за свештеника 1872�
Поп Сава и његова жена Персида имали су
деветоро деце, али су преживели само Дра-
гутин (1873–1947), Даринка и Зорка� Окто-
бра 1915� поп Сава је дошао у Ниш, пред у-
лазак бугарских окупатора� Ту га Бугари у-
хапсе и заједно са још 19 свештеника убијају
код Кременице, у Јаникиној Падини 1915�
Од таквих предака потекао је Драгутин С�
Петковић, рођен 8� јула 1873� у Ћићевцу� О-
писменио се у месту рођења� Гимназију је
завршио у Крушевцу� Медицину је студирао
у Бечу� Промовисан је за доктора целокуп-
ног лекарства 1899� После положеног ис-
пита произведен је у чин активног санитет-
ског поручника и постављен за трупног ле-
кара Другог пешадијског пука “Кнез Миха-
ило” у Нишу 1900, када одлази у Пешту ради
упознавања са поступком справљања це-
пива противу беснила� У Нишу је 7� 6� 1900�
свечано отворен “Краљевско-Српски Пасте-
ров завод”, прва превентивно-медицинска у-
станова и први завод ове врсте у нашој зе-
мљи и Европи, после Париза� Др Петковић
постаје први управник овог Завода од 1� 1�
- 21 -
- 81 -
Политика
1901� У Париз одлази 1902� на усавршавање
код знаменитих научника (Рукс, Мечников,
Чарлс)� А 1904� борави у Хамбургу и Берли-
ну и изучава хигијену исхране, поступак де-
зинфекције и контролу водовода� Исте го-
дине се враћа у Ниш и отвара бактериоло-
шко и дезинфекционо одељење� Управник
Пастеровог завода био је до 1911, где спра-
вља цепило против беснила по властитом
методу� Потом одлази на место шефа интер-
ног одељења Моравске војне болнице� Уче-
сник је балканских ратова (1912–1913) и Пр-
вог светског рата у својству референта сани-
тета Моравске дивизије другог позива� По-
влачио се кроз Албанију и стигао је на о-
стрво Лазарет крај Крфа и постао шеф сани-
тета� Пре пробоја Солунског фронта 1918�
постављен је за начелника санитета Прве
армије� После рата, од 1920� обављао је исту
мирнодопску дужност као и у рату све до
августа 1922� када подноси оставку на др-
жавну службу� Октобра 1922� отворио је
„Нишки санаторијум др Драгутина С� Пет-
ковића“ први у Србији ван Београда� По
завршетку Другог светског рата нове власти
су национализовале овај санаторијум и пре-
твориле га у стамбени простор� Објавио је
више научних радова� Бавио се и политиком
као члан Радикалне странке� Од 15� фебру-
ара 1935� био је градски већник (одборник)�
Када је Драгиша Цветковић подно оставку
на председнички положај Градске општине
Ниш да не би изгубио мандат посланика, др
Петковић је изабран за председника Оп-
штине крајем децембра 1935� Имао је сукоб
са потпредседником општине Владимиром
Чохаџићем због чега су му одборници изгла-
сали неповерење 29� јула 1936, па је бан Мо-
равске бановине Марко Новаковић за новог
председника поставио Драгутина Живко-
вића, трговца� За заслуге у рату и миру до-
био је бројна одличја: Златна медаља за рев-
носну службу (два пута), Споменица краља
Петра Првог, Споменица српско-турског ра-
та, Споменица српско-бугарских ратова, Кр-
ст милосрђа, Албанска споменица, Орден
Црвеног крста, Орден Светог Саве трећег
Енциклопедија Знамените личности Ниша
реда, Орден Белог орла четвртог реда, Леги-
ја части, Француски ратни крст, Француска
златна медаља, Грчки орден Светог Спаса,
Грчки ратни крст, Медаља краља Петра дру-
гог� Био је ожењен Вукосавом Хаџи-Павло-
вић, Имали су четворо деце: Ивана (1902–
1972), Иванку (1905–1944), Милана (1906–
1987) и академика за нефрологију др Саву
(1910–1992)� Умро је 23� 1� 1947� и сахрањен
у породичној гробници у Ћићевцу�
ЛИТЕРАТУРА: Народна реч, број 3, 14� новембар
1935 и број 18, 21� мај 1936� Нишки нови лист број
236, Ниш, Видовдан, 1937, стр� 11� Историја Ниша –
друга књига, Градина и Просвета, Ниш, 1984, стр�
275� др Јован Златић, Политички живот у Нишу
између два светска рата, Ниш, 1994, стр� 217� Енци-
клопедија Ниша – здравство, дечја заштита, соци-
јална заштита, Градина, Ниш, 1996, стр� 47, 48 и 158–
161� Нишки весник број 17, јул 2002, стр� 6, 7� (Ж� С�)
Петровић, Владимир, Г, Влатко, председ-
ник Скупштине општине Ниш (1974–1979),
председник Регионалне привредне коморе
Ниш, генерални директор АИК-а “Ниш”,
(Горња Глама – Бела Паланка, 30� 1� 1938)
Рођен је 30 јануара
1938� у селу Горња Гла-
ма, општина Бела Пала-
нка, од оца Грује, теле-
графисте у пошти у Ни-
шкој Бањи и мајке Пет-
руне, домаћице, рођене
Ћирић из Калне� Одра-
стао је уз родитеље са
братом Савом и сестром Богданом� Од 1947�
живео је на Алексиначким рудницима код
Алексинца, а од 1969� живи у Нишу� Осно-
вну школу завршио је на Алексиначким руд-
ницима, гимназију са великом матуром у А-
лексинцу 1956� а Економски факултет у Бе-
ограду 1961, као стипендиста Алексиначких
рудника� У Руднику угља-Алексинац почео
је да ради 1961� као приправник и референт
на комерцијалним пословима до 1963� Од
1963–1964� служио је војни рок у ЈНА�
После тога вратио се у Рудник угља и по-
стављен је за финансијског директора� Годи-
- 22 -
- 82 -
не 1968� изабран је за помоћника директора
Медицинског центра у Алексинцу и ту остао
годину дана� Априла 1969� је на конкурсу и-
забран за финансијског директора Фабрике
дувана у Нишу, а од 1972� је постављен за
комерцијалног директора Дуванске индус-
трије Ниш� Око годину и по дана био је ге-
нерални директор Нишке банке� Истакнути
привредник на изборима за делегате (одбор-
нике) Скупштине општине Ниш марта и
априла 1974� добио је поверење грађана� На
седници Скупштине општине Ниш од 26�
априла 1974� одборници су га изабрали за
председника Скупштине општине� Поново
је изабран за председника 21� априла 1978� и
ту био до јула 1979� За то време био је и
председник Заједнице општина Србије две
године и потпредседник Сталне конферен-
ције градова и општина Југославије две го-
дине� Током пет и по година његовог ман-
дата изграђене су нове фабрике у Електрон-
ској индустрији Ниш, Булевар Ниш – Нишка
Бања (1974–1977), Булевар 12� фебруар
(1973–1978), аутобуска станица Ниш (1974–
1977), Фабрика воде “Медијана” и започета
изградња водовода Љуберађа – Ниш, запо-
чета изградња Дома здравља, изграђен је и
први објекат Клиничког центра (1976), из-
грађено је Купалиште “Чаир” и завршена
изградња Спортске хале “Чаир“ (1969–
1974), изграђено је и око 1700 станова у дру-
штвеној својини, највише у насељима Га-
бровачка река, Дурлан и Сомборска у Нишу�
По истеку овог мандата био је председник
Регионалне привредне коморе у Нишу од је-
сени 1979–1981, затим генерални директор
СОУР АИК (Агрокомбинат “Ниш”), од
1982. до 1994� Потом је био заменик гене-
ралног директора Нишке банке и директор
Сектора штедње, од 1994–1997, а затим са-
ветник генералног директора Нишке банке,
од 1997–2001, када је и пензионисан� Оже-
њен је Љиљаном, рођеном Стојадиновић,
стоматологом� У браку имају два сина Не-
бојшу и Миодрага� Живи у Нишу� Одлико-
ван је Орденом рада са сребрним венцем�

ИЗВОР: Биографија Владимира Петровића, коју је
написао 10� 8� 2011; ЛИТЕРАТУРА: Народне новине
Ниш од 29� 7–6� 8� 2004� (Ж� С�)
Радичевић, Жарко, Ј, председник Градског
већа града Ниша при Народном одбору
среза Ниш (1955 – 1957), председник Скуп-
штине општине Ниш (1957 – 1958) и (1967 –
1969), председник НО среза Ниш, председ-
ник Синдикалног већа Ниш, генерални ди-
ректор ДИН-а (Прћиловица, Алексинац, 5�
8� 1919 – Ниш, 1984)
Рођен је 5� августа
1919� у Прћиловици код
Житковца, општина А-
лексинац, од оца Јевро-
сима и мајке Здравке,
земљорадника� Основну
школу завршио је у род-
ном селу, а Железничку
школу у Нишу� До рата
је радио у Железничкој радионици у Нишу
(после рата МИН)� Школски друг, вршњак и
колега на послу био му је Мија Станимиро-
вић (после рата проглашен за народног
хероја)� Учесник је НОБ-а од 1941� као бо-
рац у одреду и позадински радник� После
ослобођења живео је и радио у Нишу� Обав-
љао је низ важних синдикалних и партиј-
ских дужности, функција у органима власти,
привреди и друштвеним организацијама�
Почетком 1945� одржана је оснивачка скуп-
штина Синдикалне организације Ниша� Том
приликом изабрано је Месно синдикално ве-
ће на челу са Жарком Радичевићем� А новем-
бра исте године, на седници Пленума извр-
шена је реорганизација Месног синдикалног
већа, када је за новог председника изабран
Радоје Дакић, док је Жарко Радичевић иза-
бран за секретара Синдикалног већа� Као
председник и секретар Месног синдикалног
већа, радио је на организовању месних син-
дикалних одбора и обнови рада Берзе рада у
Нишу� Бринуо је да се животна питања рад-
ника брзо решавају, а нарочито снабдевање
радника животним намирницама� У нишким
- 23 -
- 83 -
Политика
фабрикама и установама организовао је так-
мичења у вези са извршавањем планских за-
датака� По истеку мандата у Синдикату, по-
веравају му се и друге одговорне дужности�
Најпре је био постављен за секретара Сре-
ског комитета, а потом и за секретара Град-
ског комитета КПЈ за Ниш� Од 1950� је био
савезни посланик, а 1952� је изабран за од-
борника Народног одбора града Ниша� Тада
је за председника НО града изабран Момчи-
ло Миловановић а за потпредседника Жарко
Радичевић� Када је 1955� укинут НО града и
формиране три општине на градском подру-
чју – НОО Бубањ, НОО Црвени крст и НОО
Ћеле кула, при НО среза Ниш формирано је
Градско веће као координирајући орган
општина за чијег је председника изабран Ж�
Р� На овој функцији остао је до 1957� Окто-
бра те године изабран је за председника
НОО Ниш, где остаје до 1958, када је иза-
бран за председника НО среза Ниш� Године
1965� изабран је за одборника СО Ниш, а од
1967� до 1969� обављао је одговорну функ-
цију председника Скупштине општине
Ниш� По истеку мандата, 1969� постављен је
за директора ЖТП-а у Нишу, да би потом
био и генерални директор Дуванске индус-
трије Ниш (ДИН)� Истакао се и као активан
спортски радник у фудбалу, шаху, стоном
тенису, лову и риболову� Био је председник
ФК „Раднички“ Ниш, као и председник ШК
„Железничар“ Ниш� Као истакнути полити-
чар, привредник и друштвени радник добит-
ник је бројних друштвених признања и
одликовања� Био је ожењен Олгом Ћирић,
родом из Сивца код Сомбора, која је била
професор математике и истакнути друштве-
но-политички радник у Нишу� Имају троје
деце: Иван (1947), Душан (1948) и Горан
(1951)� Умро је у Нишу 1984� и сахрањен на
Новом гробљу на Бубњу у Нишу�
Извор: Рукопис биографије Жарка Радичевића, који
је написао син Иван 20� 09� 2011; Литература: Група
аутора: Ниш у вихору ослободилачког рата (1941 –
1945), Нови Сад, 1968� , стр� 507� Историја Ниша III
од 1941 – 1980, Ниш 1986� (Ж� С�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Ранђеловић, Стојан, П, председник Скуп-
штине града Ниша (1992–1997), председник
СКГОЈ, генерални директор „Електродис-
трибуције“ Ниш, директор ЈКП “Нишстан”,
председник ФК “Раднички” (Паљина, Ниш,
4� 9� 1938– Ниш, маја 2018)
Рођен је у земљора-
дничкој породици 4� се-
птембра 1938� у селу Па-
љина код Ниша, од оца
Павла и мајке Николице,
девојачко Јеремић, из
Попшице� Основну шко-
лу је завршио у родном
селу а Гимназију “Све-
тозар Марковић” у Нишу 1957� Вишу еко-
номско-комерцијалну школу завршио 1959�
а ванредно студирао на Економском факул-
тету у Нишу и исти завршио 1972� Војну
службу је окончао 1962� у школи резервних
официра у Сарајеву, а затим се запослио у
Заводу за план у Нишу 1962, да би 1965�
засновао радни однос у Стамбеном преду-
зећу Ниш на пословима плана и анализе
(1965–1968), руководилац сектора плана и а-
нализе (1968–1977), заменик секретара СИЗ-
а становања (1977–1987), директор Стамбе-
ног предузећа „Ниш“ (1987–1988), секретар
СИЗ-а становања (1988–1989) и директор ЈП
“Нишстан” (1989–1998)� Био је у два ман-
дата и председник Управног одбора Послов-
ног удружења истоимених предузећа у
Србији� За председника Скупштине града
Ниша изабран је 23 јуна 1992� и на тој функ-
цији остао до 28� 1� 1997� У том периоду
изграђено је више капиталних објеката у
граду� Тако је у октобру 1992� отворен ПЦ
“Душанов базар”, у пролеће 1993� ТПЦ
“Калча”, реконструисано је извориште “Ме-
дијана”, настављено уређење Нишаве и
изградња кеја од Тврђавског моста до моста
Младости� Завршена је прва фаза уређења
Трга ослобођења (данас Трг краља Милана),
уређен је парк Светог Саве, продужена
изградња подземног пролаза дуж Улице По-
беде, данас Обреновићеве� Изграђени су
Јужни колектор, друга трака Булевара Ле-
- 24 -
- 84 -
њина, данас Булевар Немањића, први део
Булевара Сретена Младеновића Мике, данас
Византијски булевар� Пуштена је у рад Ни-
шка телевизија� Био је председник Сталне
конференције градова и општина Југослави-
је (СКГОЈ)� Као генерални директор „Елек-
тродистрибуције“ Ниш радио је од 1998� до
пензионисања 28� фебруара 2011� Војна а-
гресија НАТО алијансе на нашу земљу 1999�
захтевали су добру сарадњу и санирање по-
следица, због чега је Министарство одбране
ванредно унапредило Ранђеловића у чин ре-
зервног потпуковника Војске Југославије�
Био је активан друштвени и политички рад-
ник и председник Фудбалског клуба “Радни-
чки“ Ниш у време његовог највећег успеха у
Првој савезној лиги Југославије� Био је оже-
њен Верицом из Поповца, имају сина Го-
рана� Преминуо је маја 2018� и сахрањен на
Новом гробљу у Нишу�
ИЗВОР: Биографија коју је лично написао СР 20� 9�
2011; ЛИТЕРАТУРА: Народне новине Ниш, од 23–
26� 6� 1992 и од 4� 9 и 6� 8� 2004� (Ж� С�)
Рашић, Никола, Коле, национални борац
за ослобођење Ниша (1874–1878), војвода,
кмет општине вароши Ниша 1883, народни
посланик Краљевине Србије (Ниш, 30� 11�
1838 – Ниш, 6� 8� 1898)
Родио се 30� новем-
бра 1838� у кући свога
деде Деспота, сада Ра-
шићева број 4, у Нишу�
Отац Раша, имао је три
сина: Миту, Николу-Ко-
лета и Спиридона� Нико-
лини преци и отац Раша
бавили су се трговином
и били за оно време имућна породица� О-
сновну школу учио је код учитеља Атана-
сија Петровића, учитеља Тасе� Са стеченим
знањем одао се трговини, најпре уз оца а ка-
сније самостално� Прво је трговао вуном а
затим и другим производима� Још од најра-
није младости био је борбен, храбар, брз, па
и плаховит� Никако није мировао и тешко је
подносио власт Турака� Кад му је додијало

оно турско стање, он је 1858� кренуо да иде
у Русију, али је 23� децембра стигла депеша
да туда долази Господар Милош, прокламо-
ван за кнеза� После разговора са кнезом,
Коле се одрекао намере да иде у Русију, вра-
тио се у Ниш и почео да спрема устанак� По-
шао је у Добрич, Топлицу и Мораву и дигне
на устанак 274 виђена Срба, узму народни
барјак из цркве у Сечаници и пођу на Турке�
Међутим, Турци их код Крушевца тешко по-
разе� Видевши да му у Нишу нема опстанка,
јер су га Турци стално пратили, узео је па-
сош, натоварио двоја кола дувана и троја
кола пиринча и још робе за око 150 дуката и
под видом трговине пребегне у Србију� На
путу до Београда бунио је народ против Ту-
рака� Кнез Милош, сазнавши за његов па-
триотски рад, обдарио га са 50 дуката, а ру-
ски конзул му даде 150 дуката� Коле се опет
вратио у Ниш, где је у великој тајности,
организовао велику заверу против турске
царевине� Почетком 1874� основана је једна
тајна национално-политичка организација,
која је обухватала цео нишки мутесарифлук
(област), односно нишки и пиротски санџак
(округ)� Иницијатори за оснивање ове орга-
низације, која се звала Комитет, били су:
Никола-Коле Рашић, Тодор Миловановић,
Димитрије Ђорђевић, Милан Новичић, Та-
ско Узуновић, Ђорђе Поп-Манић, Михаило
Божидарац и Тодор Станковић� Заверенике
је 24 фебруара 1874� заклео ватрени патри-
ота парох Петар Икономовић у кући Миха-
ила Божидарца, у Нишу� За војводу усташа
(вођу завереника) изабран је Никола-Коле
Рашић� Половином фебруара 1876, радећи
на пословима организације устанка, једна
депутација (Коле Рашић, Тодор Станковић
из Ниша, Голуб Мадић из Бреснице и Риста
Симић из Лукова) тајно је отишла у Београд
да поздрави кнеза Милана од стране српског
народа нишког подручја “и да га у име нео-
слобођеног народа српског умоле за што
скорије ослобођење и уједињење, ставља-
јући му на расположење живот и имовину”�
Сазнавши да је нишко турско начелство (у-
- 25 -
- 85 -
Политика
права полиције) решило да га убије, Коле 25�
јула 1875� побегне кришом у Србију уз по-
моћ свог једномишљеника и завереника Ма-
теје Радојковића, сељака из Сићева� Уочи
рата 1876� Коле је побунио села крај тада-
шње границе, Дудулајце, Бресницу и Беље,
који му тада дају 300 бораца са Милошем
Милошевићем и Русом� Протопоповим се ја-
вио генералу Черњајеву у Алексинцу и он их
примио у војску којом је командовао � Ра-
шић је за рат 1877–78� припремио са срп-
ским властима устанак у овом крају са напа-
дом на Ниш� У ослобођењу Ниша учество-
вао је са својом четом од 300 храбрих мла-
дића� Рашић је први са својом четом ушао у
Лесковац� А по заузећу Лесковца и даље је
ратовао и помагао четничке акције у Старој
Србији� За заслуге у ослободилачком рату,
по завршетку рата, краљ Милан му је доде-
лио звање војвода, а руски цар Александар
други га одликовао високим орденом Стани-
слава другог степена� По ослобођењу Ниша
1877� био је једно време кмет општине ва-
роши Ниша а и срески начелник, али не
дуго� Кмет је био свега два месеца, па је дао
оставку� Посланик народне скупштине био
је последњи пут 1888� Краљ Милан је Ко-
лета Рашића, за све што је дао Нишу и Ср-
бији одликовао са више високих одликова-
ња: 1883� Орденом белог орла петог степена,
1886� Таковским крстом четвртог степена и
1888� Таковским крстом трећег степена� О-
женио се 1868� Гркињом Јеленом из Плов-
дива у Бугарској� Са њом је имао седморо
деце, четири кћери и три сина: Василија, И-
ван, Милан, Милош, Јулија, Софија и Ми-
лева� Када је умро 6� августа 1898� указана
му је велика почаст као војводи� Сахрана је
била обављена о трошку државе а посмртну
литургију држао је епископ нишки Нестор�
Краљ Милан је лично присуствовао опелу и
испраћају војводе Колета Рашића� Споме-
ник Николи Колу Рашићу подигнут је тек 18
августа 1935� висок је три метра и налази се
на Нишком гробљу под Горицом, заштићен
је законом 1987� Једна мала улица, која спаја
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Немањину и Обилићев венац добила је на-
зив Рашићева, а основна школа изнад Туту-
новићевог подрума носи име “Коле Рашић”�
ЛИТЕРАТУРА: Бруно Ловрић: Историја Ниша 1878–
1928, Ниш 1928� Нишке новине број 16 од 21� априла
1925, стр� 4� Нишке новине, број 33, од 18� августа
1935� стр� 1� Милован Ристић, Историја града Ниша,
Ниш, 1937� Нишки нови лист, број 236, Ниш, Видов-
дан, 1937� Стојан Анастасијевић, Историја Ниша,
Ниш, 1940� Историја Ниша 1, Градина и Просвета,
Ниш, 1983� Историја Ниша 2, Градина и Просвета,
Ниш, 1984� Енциклопедија Ниша – историја, Гра-
дина, Ниш, 1995� Нишки весник, број 11, од јула
2001� Народне новине, Ниш, од 29� јула 2004� Нишки
весник број 31, од новембра 2004� (Ж� С�)
Симовић, Недељко, председник Градског
народног одбора (ГНО) Ниш, 1945–1947,
директор „Србијатранса“ (Латвица, Ариље,
7� 7� 1899 – Ниш, 10� 9� 1973)
Рођен је у селу Ла-
твица код Ариља 7� јула
1899� од оца Радомана и
мајке Перке у сељачкој
породици� Имао је још
три брата� Најстарији је
остао на имању у Латви-
ци, два брата су заврши-
ла занат, имали су своје
радње и своје куће и живели у Београду� Си-
мовић је завршио занатску школу и постао
машинбравар� Учествовао је као доброво-
љац у борби против Бугара 1915� Заробљен
је са својом јединицом у околини Врања и
три године провео у бугарском заробљени-
штву� Вратио се у Ниш и радио у Нишкој фа-
брици дувана а касније постао шофер дирек-
тора� Оженио се 1924� са Александром, по-
реклом из Војводине� Имали су две кћери:
Браниславу – Бранку и Мирјану, а становали
су у кругу Фабрике дувана� Бавио се синди-
калним покретом те су га обележили про-
тивником режима и преместили у Мостар�
Пошто су га и тамо напале усташе, вратио се
у Ниш и поново почео да ради у Фабрици
дувана� Старија кћер Бранка припадала је
омладинском покрету па је 14� априла 1944�
напустила Ниш и отишла у НОП одред као
- 26 -
- 86 -
члан СКОЈ-а� Са супругом и млађом ћерком
Мирјаном, Недељко се потом вратио у ро-
дно место� По ослобођењу су се вратили у
Ниш� Кћер Бранка је као борац 14� бригаде,
23 дивизије погинула у борби код Кравља
13� јула 1944� Почетком јануара 1945� Симо-
вић је одабран да учествује на Земаљској
конференцији синдиката у Београду, заједно
са Жарком Радичевић, Александром Стефа-
новићем и Храниславом Вељковићем� Одре-
ђен је да организује месно синдикално веће
почетком фебруара 1945� и изабрали Жарка
Радичевићем за председника а Недељка Си-
мовића за заменика� Новембра 1945� Симо-
вић је изабран за председника ГНО Ниша, а
већ крајем године усвојен је први годишњи
буџет за 1946� У време његовог председава-
ња извршене су припреме за прелазак на
планску производњу 1947, спроведена наци-
онализација приватних предузећа, поправ-
љен је мост на Нишави испред Тврђаве, по-
чела је да ради градска библиотека, отворен
је градски хотел, почела је да ради прва
државна апотека, завршен је нови железни-
чки мост код Поповца, отворен је први др-
жавни хотел у Нишкој Бањи, завршена је
зграда Санаторијума у Кнез Селу, срушен је
споменик краљу Александру Карађорђевићу
дана 1� 3� 1946� У мају 1947� престао је да ру-
ководи градском влашћу, када је за његовог
наследника изабран Светомир Шумарац, а
он отишао за директора “Србијатранса”� На
тој функцији је остао до 1958, када је пензи-
онисан у рангу националног пензионера�
Одликован је Медаљом заслуге за народ и
добитник је многих признања и награда�
Умро је 10� септембра 1973� и сахрањен на
Новом гробљу у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: група аутора, Ниш у вихору ослобо-
дилачког рата (1941–1945), Нови Сад, 1968� Историја
Ниша – трећа књига, 1941–1980, Ниш, 1986� Народне
новине Ниш, 25� 7–5� 8� 2004� Радивоје М� Петковић,
Градоначелници Ниша, 1878–2012, рукопис, 2011�
(Ж� С�)
Станковић, Петар, Пене, председник оп-
штине вароши Ниша 1914–1915, 1915–1918,

оснивач и први председник Удружења ни-
шких индустријалаца 1911 (Ниш, 22 јула
1866 – Ниш, 1933)
Рођен је у Нишу, 22�
јула 1866� Још из младо-
сти је познат под надим-
ком Пене� У турско вре-
ме завршио је три раз-
реда основне школе� Био
је познат нишки трговац
и добротвор� У Летопи-
су Прве нишке гимна-
зије налазимо и податак да су заједно са
супругом Маријом уплатили по 60 динара
школске 1902/1903 да би постали утеме-
љачи добротворног фонда гимназије “Кра-
ља Милана Првог” у Нишу� У политику је
ушао као члан Либералне странке и био ак-
тиван после пада династије Обреновића
1903, у смењивању и постављању, избору и
разрешењу� Када је за председника општине
изабран Лазар Ђ� Јовановић, ћурчија из Ни-
ша, за члана општинског суда изабран је и
Петар Станковић� Окружно начелство је већ
1� септембра 1903� разрешило дужности
председника општине Лазара Ђ Јовановића
и чланове општинског суда, па и Петра Ста-
нковића� Тада је променио странку и постао
члан Радикалне стране а на парламентарним
изборима за Народну скупштину 1906� и
1908� изабран је за посланика заједно са Ра-
дославом Агатоновићем, професором ни-
шке гимназије� Њих двојица су поднели ску-
пштини интерпелацију поводом подизања
Фабрике дувана и детаљно образложили ра-
злоге за подизање фабрике у Нишу� Био је
један од чланова када је 3 новембра 1911� у
Нишу формирана депутација од седам
истакнутих Нишлија да у Народној скуп-
штини Србије образложи предлог� Стекао је
углед не само трговца него и политичара�
Када се у Нишу развила индустрија, осно-
вано је Удружење нишких индустријалаца
1911� и биран је за првог председника� За
председника општине вароши Ниша иза-
бран је крајем 1913� после Петра – Пере Т�
Аранђеловића, а дужност председника преу-
- 27 -
- 87 -
Политика
зео почетком 1914� Још се нису биле залечи-
ле ране од балканских ратова, а почео је
Први светски рат� Ниш је постао ратна пре-
стоница а у својству председника морао је да
брине о бројном чиновништву, војсци и из-
беглицама� Снабдевање грађана животним
намирницама и заустављање епидемије за-
разних болести представљао је највећи про-
блем који је председник морао да решава�
Бугарска окупација Ниша 1915 затекла га је
на дужности председника општине� За све
време окупације 1915–1918 Нишка општина
је била у рукама полуцивилне бугарске у-
праве, којој је служио� По ослобођењу, успо-
стављена је српска власт а он је обављао
дужност председника� Народ тиме није био
задовољан, дошло је до великог протеста�
Општински одбор, изабран пре рата на првој
седници крајем децембра 1918� сменио је
Петра Станковића� То је била својеврсна
казна човеку који је сарађивао са окупато-
ром� За новог председника општине изабран
је Живко Стојиљковић, гвожђарски трговац
из Ниша� После парламентарних избора
1920� јавио се као представник демократске
странке али је био поражен од Павла Стојко-
вића кандидата комунистичке партије� Умро
је 1933� и сахрањен на старом гробљу под
Горицом у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша-друга књига, Гра-
дина и Просвета, Ниш, 1984� Зоран Јанковић, О
нишким посланицима-Српска народна скупштина-
нишки посланици 1908–1912, Пешчаник, ИА Ниш,
број 3/2007, стр� 305–307� (Ж� С�)
Стојановић, Драгомир, Војкан, борац
НОР-а од 1941, председник НОО Ћеле кула
у Нишу, 1955–1957, председник СУБНОР-а,
народни посланик, носилац партизанске
споменице (Доња Топоница код Ниша, 26�
10� 1921 – Ниш, 6� 11� 1986)
Стојановић Војислава Драгомир, парти-
занско име Војкан, рођен је 26� октобра
1921� у селу Доња Топоница код Ниша у
многочланој породици� Радећи као шегрт,
завршио је Железничку занатску школу и
радио затим као бравар у Железничкој ради-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
оници� За време окупације 1941� прикључио
се антифашистичком покрету и заједно са
својим друговима из радионице 16� 2� 1946�
отишао у Озренски партизански одред� У-
чествовао је у свим борбеним акцијама, прво
као помоћник, а затим као пушкомитраље-
зац� После познате Аћимовићеве офанзиве
(август-септембар 1942), у децембру 1942�
постао је члан покрајинског поверенства
КПЈ за Нишки округ, а августа 1943� пове-
рена му је дужност секретара ПП КПЈ за
Нишки срез а затим именован у срески ко-
митет за Нишки срез� Вредан, веома одгово-
ран, принципијелан, одан циљевима партије
и НОБ-а, радио је на омасовљењу скојевске
организације у нишком срезу� Јуна 1944� по-
стао је секретар ОК СКОЈ-а за Нишки округ
и члан ПК СКОЈ-а за Србију� На првом ми-
тингу по ослобођењу био је један од говор-
ника 16� 10� 1944� У послератном периоду
наставио је друштвено-политички рад� Био
је опуномоћник у Служби државне безбед-
ности (СДБ)� Од 1955–1957 био је председ-
ник НОО Ћеле кула у Нишу а затим одбор-
ник СО Ниш� Биран је за посланика скуп-
штине Србије (1958–1963) и Савезне скуп-
штине Југославије� У међувремену је дипло-
мирао на Правном факултету у Нишу� Обав-
љајући поменуте функције био је у непо-
средном контакту са људима Ниша и око-
лине, увек спреман да их прими, саслуша и
помогне� Искрено је веровао и радио на о-
стварењу напретка и развитка земље� Био је
дугогодишњи председник општинског, сре-
ског и међуопштинског одбора СУБНОР-а,
био учесник два конгреса СУБНОР-а� О зна-
чајним догађајима из НОБ-а у којима је у-
чествовао износио је сећања усменим бесе-
дама и писаним текстовима� Носилац је Пар-
тизанске споменице 1941� а за свој рад добио
је Орден заслуге за народ другог и Трећег
реда, Орден братства и јединста, Орден пар-
тизанске звезде трећег реда, као и Орден за
храброст� Био је у браку са Драгицом, са ко-
јом има две ћерке и четворо унучади� Умро
је 6� 11� 1986� у Нишу, испраћен са свим по-
частима�
- 28 -
- 88 -
ИЗВОР-Рукопис биографије Стојановић Драгомира
Војкана, који је написала његова ћерка Гордана Сте-
фановић у Нишу 10� 8� 2011; ЛИТЕРАТУРА: Група
аутора, Ниш у вихору ослободилачког рата (1941–
1945), Нови Сад, 1968, стр� 464, 467� Драгољуб Ж�
Мирчетић, Хронологија нишког региона 1919–1946,
Ниш, 1984, стр� 264, 269, 273, 290, 300, 344� (Ж� С�)
Стојковић, Павле, синдикални активиста,
председник комунистичке Општине Ниш
(1920–1921) (Пљевља, 1880 – село Прасков-
че код Делиграда, општина Алексинац, 27�
10� 1943)
Рођен је 1880� у Пље-
вљима, у угледној сео-
ској породици од оца Си-
ме и мајке Пауле� По ро-
ђењу породица се пресе-
лила у Санџак� У Рашкој
је провео детињство и
завршио основну школу�
Када је запретила опа-
сност да ће Турци извршити покољ Срба у
овим крајевима, побегао је 1892� у Ужице� У
Ужицу је изучавао обућарски занат код
Антона Воште, политичког емигранта из Че-
хословачке� Овај Чех је био члан социјал-де-
мократске партије која је по своме програму
вршила припреме да се земља ослободи
Аустроугарске� Он је прихватио да издр-
жава и учи занат код дванестогодишњег
Павла� Антон је побегао од Немаца, Павле
од Турака� Два изгнаника� Димитрије Туцо-
вић је често говорио на зборовима радника у
Ужицу, а Павле је учествовао на тим скупо-
вима и дивио се Туцовићу� Када је у Ужицу
изучио обућарски занат, Павле је 1898� пре-
шао у Београд и запослио се� Упоредо је по-
хађао вечерњу школу коју је завршио са
одличним успехом� Упознао је Београд где
се организују радничка друштва и одржавају
раднички зборови на којима се истичу за-
хтеви: да се побољша живот радника, повећа
плата, скрати радно време од четрнаест сати
дневно� Приступио је првим синдикалним
савезима и већ 1901� Савез синдиката га од-
ређује да иде у сва већа места Србије и да о-

снива синдикалне организације� Професио-
нални функционер српске Социјалдемо-
кратске партије и Главног радничког савеза
постао је 1906� Био је лични пријатељ са Ди-
митријем Туцовићем, Филипом Филипови-
ћем, Душаном Поповићем, Софијом Леви�
Са њима је чинио вођство модерног раднич-
ког покрета у Србији од 1908� У том покрету
је све више напредовао и од 1910� је секре-
тар Савеза кожарских радника у Београду�
Одлуком Српске социјалдемократске пар-
тије упућен је у 1913� у Лесковац који је у то
време израстао у јак центар текстилне инду-
стрије� Радио је на синдикалном организова-
њу радника текстилног басена� После тога,
организовао је више демонстрација и штрај-
кова у фабрикама� Тако је 1914� организовао
штрајк у коме је учествовало 800 радника из
фабрике Теокаревића и Владе Илића� За вре-
ме Првог светског рата је био борац српске
војске� У борби је рањен и лечен у војној
болници у Београду� Тада је прешао у Ћу-
прију� Када су после катастрофе 1915� Буга-
ри заузели овај град, ухапсили су га и отера-
ли у Бугарску� Био је у злогласним логорима
Рушчука и Лома� Његови пријатељи соција-
листи Бугари израдили су да буде ослобођен
из бугарског логора и враћен је у Србију
1917� Постао је вођа Социјалдемократске
партије и формирао синдикалне организаци-
је� Помагао је железничарима Ниша да уђу у
штрајк, најпре јануара, па априла 1920� Као
делегат Ниша учествовао је на Вуковарском
конгресу КПЈ 1920� На првим послератним
општинским изборима 22� августа 1920� у
Нишу је победила листа КПЈ� Тада је осно-
вана Комунистичка општина Ниша� За пред-
седника општине и суда општине нишке и-
забран је Павле Стојковић, обућарски рад-
ник� Државни савет је поништио мандате
шесторице одборника са кандидатске листе
КПЈ� На поновљеним општинским изборима
24� 10� 1920� КПЈ је поново победила и од-
борници су поново за председника изабрали
Павла Стојковића� Комунистичка општина
није дуго радила� У Нишу је тада формиран
радикално-грађански блок који је повео кам-
- 29 -
- 89 -
Политика
пању за распуштање Комунистичке општи-
не у Нишу� Вођа кампање био је Драгиша
Цветковић� То је био повод за распуштање
КПЈ� П� С� је био принуђен да поднесе ос-
тавку 5� јула 1921� Државна власт је донела
решење о распуштању нишке општинске уп-
раве� Стојковић се преселио у Куманово и
радио као књиговођа у млину а затим у Ско-
пље где је био сувласник млина� По бугар-
ској окупацији Скопља 1941� вратио се у
Ниш и у строгој тајности живео у селу Пра-
сковче код Делиграда� Трагично је завршио
живот 27� октобра 1943� Изведен је ноћу из
куће и недалеко од села, у једном винограду,
заклан� Сахрањен је на старом нишком гро-
бљу у присуству великог броја грађана који
су га волели� Са супругом Наталијом имао је
седморо деце� Народни универзитет у Нишу
носи његово име, као и један трг у граду где
му је постављена биста�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист, Ниш, Видовдан,
1937, стр� 11� Историја Ниша-друга књига, Градина и
Просвета, Ниш, 1984� Нишки весник број 37, новем-
бар 2005� и број 68, март 2011� Радивоје М� Петковић,
Градоначелници Ниша 1878–2012, рукопис, 2011�
(Ж� С�)
Томић, Лазар, М, индустријалац, први пред-
седник Градског НОО Ниш 1944–1945 (Пре-
ображење, Лесковац, 10� 5� 1885 – Ниш, 25�
12� 1964)
Рођен је 10� маја
1885� у селу Преображе-
ње код Лесковца, од оца
Михајла и мајке Стане�
Као младић дошао је у
Ниш, изучио столарски
занат а касније отворио
столарску радионицу� О-
женио се Даринком –
Даром, рођеном Милојковић, из познате ни-
шке породице� Имали су у браку два сина и
четири кћери: Радмилу, Мирољуба, Драго-
славу, Цветанку, Слободана и Наду� Најста-
рија Радмила умрла је за време рата 1914,
Мирољуб је умро 1930� а Драгослава 1931,
Наду су Немци заробили и стрељали на Бу-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
бњу 28� децембра 1942� Лазар је имао кућу у
центру града, у Ул� цара Николе другог, да-
нас Улица Наде Томић� На том месту после
Другог светског рата подигнута је стамбена
зграда за поштанске службенике, између
зграде општине и СУП-а� Ту се налазила и
столарска радионица, односно столарска фа-
брика Лазара Томића� Производи ове фабри-
ке достављани су трговини односно наручи-
оцима а имала је и свој продајни салон у У-
лици Обреновића, на месту где је после Дру-
гог светског рата подигнута Робна кућа “Пи-
онир”, у Улици Победе, потом Улица Мар-
шала Тита и данас поново Улица Обрено-
вића� То је био најбољи продајни салон на-
мештаја у Нишу� У раду продајног салона
помагала су му деца, највише кћер Нада,
гимназијалка и револуционарка� Лазар и ње-
гова супруга Дара више пута су хапшени и
држани у затвору због ћерке Наде Томић�
Они су све учинили да спасу ћерку� Кад нису
успели спашавали су друге заточенике из
логора� Уз помоћ Друштва Црвеног крста у
Нишу, Лазар је одласком у Београд успоста-
вио везу са породицом заробљене парти-
занке Милице Шуваковић, ради спашавања
њеног четворомесечног сина Желимира из
логора� По ослобођењу Ниша власт у граду
је вршио Окружни НОО и припремио фор-
мирање ГНООО већ 19� октобра 1944� Група
грађана и 80 делегата Јединственог народ-
ног фронта састали су се у згради трговца
Евгенија Рајхела у Улици Јевремовој 14, да-
нас Улица Светозара Марковића и изабрали
14 чланова Извршног одбора и 70 чланова
Пленума� Томић је 19� октобра 1944� изабран
за првог председника ГНОО у Нишу, као ве-
лику почаст и одавање захвалности девој-
кама и младићима који су погинули у борби
за слободу, међу којима и његовој ћерки
Нади� Прво заседање градског руководства
одржано је 24� 10� 1944� ради разграничења
надлежности са војском� Саслушани извеш-
таји референата и питања и предлози те до-
нео прве одлуке: о блокади свих апотека,
збрињавању деце без родитеља и настрада-
лих партизана, отварању амбуланте, набав-
- 30 -
- 90 -
ци инвентара за школе, организовању кухи-
ње, блокирању имовине, покретању индус-
трије, оспособљавању комуналија, форми-
рању народне милиције и мобилизацији гра-
ђана за војску� Јула 1945� Лазар Томић је по-
днео извештај и функцију председника пре-
дао новоизабраном председнику ГНОО Не-
дељку Симовићу� Умро је 25� 12� 1964� у у-
лици Бучићевој број 1-а, сада генерала Тра-
нијеа, где су многе Нишлије дошле да одају
почаст свом првом послератном председни-
ку� Сахрањен је на Старом гробљу “Горица”
у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Грађа Друштва ЦК у Нишу� Група а-
утора, Ниш у вихору ослободилачког рата (1041–
1945), Нови Сад, 1968� Историја Ниша-трећа књига,
1941–1980, Ниш, 1986� Народне новине Ниш, од 25�
7� 5� 8� 2004� Радивоје М Петковић, Градоначелници
Ниша 1878–2012, рукопис, 2011� (Ж� С�)
Тутуновић, Светозар, адвокат и винарски
трговац, кмет општине вароши Ниша 1889�
(Карановац ? – Ниш, 1897)
Рођен је у Карано-
вцу, сада Краљево� Туту-
новићи су у Ниш дошли
после ослобођења од Ту-
рака, 1878� Учествовао
је као борац српске вој-
ске за ослобођење Ниша
од Турака и имао повер-
љив посао у рату, био је
интендант� Када је српска војска ушла у
Ниш, постављен је за начелника интендан-
туре за град Ниш� Завршио је Правни факул-
тет на Великој школи у Београду и био је ад-
вокат� После ослобођења Ниша заступао је
одбегле Турке, решавао имовинске спорове
и обогатио се� Од стеченог капитала купио
је велику имовину на Горици изнад Ниша и
подигао читав један потез винограда� Први
винарски подрум у Нишу подигао је 1884, у
крају познатом и данас као “Тутуновићев
подрум”� Тада је постао један од водећих
произвођача и прерађивача вина с годиш-
њом прерадом од 150�000 ока кљука� Своја
вина продавао је у Србији али и извозио у

иностранство� На Међународној изложби у
Анверсу 1885� за своја вина добио је бронза-
ну медаљу� И сам је 1889� организовао изло-
жбу вина у Нишу� На дан Светог Трифуна је
изложбу отворио краљ Милан Први Обрено-
вић� Године 1889� изградио је фабрику алеве
паприке у Нишу� То је прва нишка фабрика,
прерађивала је око 9�000 кг паприке месе-
чно� Бавио се и политиком, био је истакнути
члан Народно-либералне странке и припа-
дао групи “дворских либерала”� По припад-
ности тој странци био је 1889� председник
(кмет) општине вароши Ниша, али кратко�
Лист “Слобода” је у броју 16 од 8� марта
1889� објавила вест да је 5� марта 1889� иза-
бран за председника општине нишке г� Све-
тозар Тутуновић, бивши адвокат а сада ви-
нарски трговац� Овај лист је пратио његов
рад као председника општине, у броју 46 од
26� маја и у броју 75 од 6� августа 1889� је
бележио да због његовог господственог ра-
хатлука мало ће“ хасни“ имати општински
интереси, а у броју 98 од 1� октобра 1889�
објавила вест да је председник општине
нишке г� Тутуновић поднео оставку, коју му
је начелство округа нишког и уважило� У
исто време лист “Стара Србија” у броју 19
од 12� августа 1889� објављује честитку хаџи
(краља) Милана из Беча, председнику оп-
штине Ниш Тутуновићу, а у броју 25 од 26�
августа 1889� да је збор Либералне странке
себи изабрао за председника г� Тутуновића,
кмета� Био је један од главних оснивача Мо-
равског кола јахача “Кнез Михаило” у Нишу
15� јула 1890� и главни организатор прве ко-
њичке трке у Нишу која је одржана на град-
ском пољу 28� јула 1891� Богатство и еко-
номски успон нагло су почели да се руше и
његова имовина пала је под стечај 1901� Фа-
брика алеве паприке је продата, продата је
сва његова имовина под Горицом, кућа је
продата Танасију Узуновићу, а винарски по-
друм задржали су његови ортаци браћа По-
повићи� Носилац је одликовања: Златна ме-
даља за ревносну службу, Таковски крст
четвртог степена на прсима� Умро је 20 но-
вембра 1897� и сахрањен у Нишу�
- 31 -
- 91 -
Политика
ЛИТЕРАТУРА: Нишке новине од 1� 5� 1886� Лист
“Слобода” од 8� 3, 26� 5, 6� 8 и 1� 10� 1889� Лист “Стара
Србија” од 12� 8 и 26� 8� 1889� Нишки нови лист број
236, Видовдан, 1937 (Ж� С�)
Ћирић Горан, С, председник Скупштине
града Ниша (2000–2004), председник СК-
ГОЈ, генерални директор ЈП “Поште Ср-
бије” (Ниш, 25� 07� 1960)
Рођен је у Нишу 25�
јула 1960� од оца Стани-
мира и мајке Оливере,
просветних радника� О-
сновну школу и Гимна-
зију “Светозар Марко-
вић” завршио је у Нишу,
студирао на Електрон-
ском факултету у Нишу
и дипломирао 1984� Од 1985–1991, радио је
у Електронској индустрији Ниш на подршци
софтвера и реализацији пројеката� Године
1992� постао је члан Демократске странке�
На локалним изборима 3� 11� 1996� изабран
је за одборника Скупштине града Ниша, а
1997� за члана Извршног одбора града Ни-
ша� На локалним изборима 24� 9� 2000� поно-
во је изабран за одборника Скупштине града
Ниша, а за председника Скупштине 11� 11�
2000� и на овој функцији био до краја манда-
та (до октобра 2004)� Биран је за председни-
ка Сталне конференције градова и општина
Југославије (СКГОЈ)� Свој мандат председ-
ника Скупштине града је обележио ствара-
њем Еврорегиона Ниш – Софија – Скопље,
оснивањем Дечјег парламента� У том пери-
оду су реконструисани Аеродром “Констан-
тин Велики”, Градска топлана, Мост младо-
сти и километри нишких улица� Проширен
је подвожњак у Зетској улици и изграђен пе-
шачки мост преко Нишаве код “Нитекса“ –
(данас „Бенетона”)� Реконструисане су згра-
де Симфонијског оркестра, сала Народног
позоришта, а Музеј и Архив добили су са-
времене депое� Завршена је црква Воздви-
женије часног крста на Новом гробљу, гра-
ђевински завршена црква св. Цар Констан-
тин и царица Јелена и на Делијском вису по-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
дигнута зграда Богословије „Св Кирила и
Методија“� Обновљена је Саборна црква те-
шко оштећена у пожару 12� 10� 2001� Од
2001� до 2004 био је народни посланик у
Скупштини Србије, као и од 2016� Од 2008�
до 2012� директор ЈП „Поште Србије“� Оже-
њен је супругом Соњом, имају две кћери:
Круну и Марију� Живи у Нишу и Београду�
ЛИТЕРАТУРА: Народне новине Ниш, 5 и 6� 8� 2004�
(Ж� С�)
Цветковић, Драгиша, Ј, председник оп-
штине вароши Ниша 1923–1926, 1926–1929,
1935–1936, министар у Влади у више манда-
та, председник Владе Краљевине Југослави-
је 1939–1941, (Ниш, 15 јануар 1893 – Париз,
18� фебруар 1969)
Рођен је 15� јануара
1893� у Нишу, од мајке
Зојице и оца Јована, пу-
ковника, родом из Дади-
нца, Власотинце� Осно-
вну школу и гимназију
учио је у Нишу� Виши
течајни испит положио у
Нишкој гимназији 1912�
Као добровољац учестовао је 1913� у Бал-
канском рату, био је болничар у пољским
болницама� Пред Први светски рат, 1914� о-
тишао у Швајцарску на лечење ока� Живео
је у Швајцарској и Француској и био пред-
седник емигрантске омладине� Студирао је
најпре медицину а затим технику� После
рата вратио се у Србију� Основао је и изда-
вао лист “Напредак” 1920� као гласило трго-
ваца, занатлија и индустријалаца, а 1921� из-
дао лист “Јавна трибуна”� У политичком жи-
воту Ниша јавља се 1922� као радикал у кам-
пањи за општинске изборе и остаје активан
до 1941� На изборима за посланике Нишке
области (постојала 1922–1929) 23� јануара
1923� је изабран за посланика� На општин-
ским изборима у Нишу 19� августа 1923� по-
бедила је Радикална листа� За председника
општинске управе изабран је Драгиша Цвет-
ковић� На новим општинским изборима 15�
- 32 -
- 92 -
августа 1926� изабран је за председника оп-
штине Нишке� Државни савет је поништио
ове изборе и заказао нове� И на поновљеним
изборима 17� новембра 1926� победила је Ра-
дикална листа, па је Д� Ц� поново преузео
председничку дужност у нишкој општини�
На парламентарним изборима 17� септембра
1927� први пут је изабран за посланика На-
редне скупштине СХС, а 1928� постао мини-
стар вера� Прокламацијом од 6� јануара
1929, уведена је диктатура 6� октобра 1929�
Земља је подељена на бановине и разрешене
све општинске управе, те је престао да буде
министар вера и смењен са дужности пред-
седника општине� Пошто се повукао из по-
литичког живота, 1934� завршио је студије
права у Суботици, а са погибијом краља А-
лександра у атентату у Марсељу враћа се у
политички живот и бива постављен за пред-
седника општине 15� фебруара 1935� На пар-
ламентарним изборима 5� маја 1935� изабран
је за посланика а за председника општине
дошао је др Драгутин Петковић, лекар� У
влади Милана Стојадиновића од 22� 12�
1935� до 7� марта 1936� и од 7� 3� 1936� до 5�
фебруара 1939� био је министар социјалне
политике и народног здравља� Председник
министарског савета (владе) је постао 5� фе-
бруара 1939� а уједно је био и министар уну-
трашњих послова� Влада Цветковић – Мачек
је успостављена са образовањем Бановине
Хрватске 26� 8� 1939� Цветковић је био пред-
седник Владе а Влатко Мачек његов заме-
ник� По одлуци Крунског савета Д� Ц� је 25�
3� 1941� у Бечу са Хитлером потписао Про-
токол о приступању Југославије Тројном
пакту, али је војним ударом 27� 3� 1941� обо-
рен са власти а дужност предао генералу Ду-
шану Т� Симовићу� У току II св� рата живео
је у својој вили у Нишкој Бањи да би 4� сеп-
тембра 1944� побегао преко Бугарске у Ца-
риград, па новембра 1946� у Париз, где се
трајно настанио� Његов допринос модерни-
зацији Ниша и Нишке Бање огледа се у сле-
дећим активностима: вршена је регулација
улица, изграђен водовод и канализација,
турска калдрма у улицама замењена каме-

ном коцком, постављена електрична расве-
та, изграђена је калорична централа на Цр-
веном крсту (1929), хидроцентрала у Сићеву
(1931), изградња нове фабрике дувана на
Црвеном крсту (1926–1930), хируршки па-
виљон у болници (1938), Санаторијум у
Кнез Селу (1939), општинска зграда (1939–
1948), Народно позориште (1937–1939)� От-
кривена су два монументална споменика:
Споменик на Чегру 1927� и Споменик осло-
бодиоцима Ниша 1937� Постављено је више
скулптура у граду: попрсје у бронзи Учи-
теља Тасе (1938) испред данашње Основне
школе „Учитељ Таса“; попрсје у бронзи То-
дора Миловановића у градском парку крај
Нишаве (1938), до појасна фигура у бронзи
Николе Пашића била постављена у парку
код железничке станице Ниш, али није сачу-
вана; попрсје у бронзи Стевана Синђелића
постављено пред Ћеле-кулом и на споме-
нику на Чегру (1938), попрсје у бронзи Ми-
лоша Обилића било постављено у кругу Ко-
њичке касарне на Црвеном крсту у Нишу,
нестало за време Другог светског рата� Од
Ниша до Нишке Бање уведен је трамвај
1930� Посебно је био уочљив процват Ни-
шке Бање: донет је Регулациони план Бање
(1921–1924), прилазни пут Бањи уређен је
као булевар и исправљена траса трамваја
1930), изграђено је хладно бањско купатило
1932, бањски хотел, садашња “Зеленгора“
(1933)� и ново купатило (1936)� Одлуком
Државне комисије Владе ДФ Југославије од
15� септембра 1945� је проглашен за ратног
злочинца зато што је починио злочин против
мира приступањем Југославије Тројном па-
кту, конфискована је целокупна његова имо-
вина� Рехабилитован је 25� септембра 2009�
одлуком Окружног суда у Нишу и пониш-
тене све правне последице, укључујући и
конфискацију имовине� Женио се два пута,
у Швајцарској 1919� са Катарином и други
пут у Београду 1940� са Маром� Имао је троје
деце: Драгославу (1920), Зору-Зоне (1926) и
Јована (1931)� Умро је 18 фебруара 1969� у
Паризу и сахрањен на српском делу војнич-
ког гробља у Тијеу код Париза�
- 33 -
- 93 -
Политика
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист, број 236, Ниш,
Видовдан, 1937, стр 11� Историја Ниша-друга књига,
Градина, Просвета, Ниш, 1984, Народне новине, 30�
7� 2004, стр� 15� Нишки весник, бр� 13, новембар 2001,
бр� 14, јануар, 2002, бр� 15, јануар 2003, бр� 30, сеп-
тембар 2004, бр� 31, новембар 2004, бр� 45, март 2007�
Народна реч, бр� 3, 14 новембар 1935� Радивоје М�
Петковић, Нишка гимназија 1878–2003, Ниш, 2003,
стр� 700� Милорад Козић, Потписник пакта, прилози
за биографију Драгише Цветковића, Просвета, Ниш,
1995� Видосав Петровић, Драгиша Цветковић-њим
самим, Пунта, Ниш, 2006, зборник Народног музеја,
Ниш, бр� 6–7, Ниш, 1991, Мица Ђенић, Драгиша
Цветковић и споменичка баштина у Нишу, Пешча-
ник, ИАН, бр� 7/2009� (Ж� С�)
Чавдаревић, Милорад, А, председник оп-
штине вароши Ниша (1929–1930), носилац
Карађорђеве звезде (Александровац, Жупа,
19� јун 1889 – Београд, 11� 9� 1967)�
Рођен је 19 јуна 1889�
у Александровцу Жуп-
ском, од оца Аћима, учи-
теља и мајке Данице, ро-
дом из Панчева� Корени
породичног стабла Ча-
вдаревића воде порекло
из Куманова, ондашње
Јужне Србије� Аћим Ча-
вдаревић је био учитељ у Нишу, па је Мило-
рад основну школу и гимназију са великом
матуром завршио у Нишу школске 1907/-
1908� Као гимназијалац постао је члан гим-
настичког друштва “Душан Силни” (сокол-
ске организације) као вежбач и вођа одеље-
ња, а након Првог светског рата и члан ру-
ководства ондашњег Соколског друштва у
Нишу� Дипломирао је на машинском одсеку
Техничког факултета у Београду� Као добро-
вољац, учествовао је у Балканским ратовима
и у Првом светском рату� У борбама за од-
брану Београда истакао се јунаштвом и био
рањен� Принц Ђорђе Карађорђевић га је ли-
чно одликовао “Карађорђевом звездом”� Са
српском војском прешао је Албанију� Фор-
мирањем Солунског фронта ангажован је у
војној железничкој радионици са францу-
ским техничким особљем, где остаје до о-
слобођења и повратка у отаџбину� У Нишу
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ради на Југословенским државним железни-
цама (ЈДЖ) а почетком двадесетих година
постао је шеф нишке ложионице “Црвени
крст”� У два наврата био је и директор Же-
лезничко-индустријске школе (ЖИШ)� Го-
дине 1920� оженио се Браниславом Браном
Ристић, ћерком нишког текстилног индус-
тријалца Мите Ристића� Кумовао му је Ни-
кола Т� Узуновић� У браку су изродили пе-
торо деце: Славољуба, Даницу, Војислава,
Душана и Борику� По увођењу шестојануар-
ске диктатуре решењем великог жупана Ни-
шке области смењен је дотадашњи председ-
ник нишке општине Драгиша Цветковић а за
председника постављен инж� Милорад Чав-
даревић а истовремено је био и на дужности
у ЈДЖ� У то време је уз помоћ кума омогу-
ћио да се у Нишу изграде многи значајни об-
јекти: – завршио је започете радове претхо-
дне општинске управе на новој електричној
хидроцентрали на Нишави код Сићева, о-
кончао радове и пустио у саобраћај трамвај-
ску линију Ниш-Нишка Бања� У исто време
почела је са радом нова фабрика дувана на
Црвеном Крсту� Направио је једну од пре-
кретница у комуналном развоју града Ниша
јер је старе и дотрајале дрвене мостове код
Београд – мале и Јагодин – мале заменио мо-
дерним мостовима металне конструкције;
по доношењу грађевинског закона 1932�
формирао је грађевински одбор и устројио
грађевински правилник 1933� ради доно-
шења трећег по реду Генералног регулацио-
ног плана за варош нишку; омогућио је да
општина помогне изградњу Занатског дома
за потребе еснафа свију заната за варош
Ниш и округ нишки која је освећена 29� 11�
1931; омогућио је подизање нове зграде Си-
ротног дома поред гробља под Горицом
1932� као првог у земљи; допринео изградњи
народних (основних) школа на углу улица
Генерала Лешјанина и Соколске која је пре-
дата општини 27� 8� 1932� под називом
- 34 -
- 94 -
школа “Краља Александра Карађорђевића
ујединитеља“; зграда основне школе “Кра-
ља Петра Другог“ на Тргу Краља Петра Пр-
вог, завршена августа 1934� Са зидањем
школе код Саборне цркве, према Рајићевој
улици започело се 11� 6� 1934� а освећена на
дан Светог Саве 1935� Омогућио је надград-
њу спрата школе “Вожд Карађорђе” која је
извршена 1936/1937� Године 1933� саграђена
је зграда Учитељског дома а 1934� и велеле-
пна зграда филијале ондашње Државне хи-
потекарне банке� На пољу културе започео
је подизање споменика ослободиоцима Ни-
ша 20� 6� 1932� аутора Антуна Аугустинчи-
ћа, вајара из Загреба� Почетком 1933� у но-
вооснованом Музејском друштву изабран је
за председника� Био је председник нишког
железничког радничког певачког, музичког
и дилетантског друштва “Константин”� Сме-
њен је са дужности председника општине
после атентата на краља Александра Кара-
ђорђевића 15� 2� 1935� и наставио рад на же-
лезници, те обављао дужност помоћника ди-
ректора Железничке дирекције “Југ” у Ни-
шу� Више пута је одликован: Орденом Све-
тог Саве Петог реда (1926), Орденом белог
орла Петог реда (1928), Орденом Југосло-
венске круне Четвртог реда, Орденом Све-
тог Саве Другог реда (1933) и Орденом Ка-
рађорђеве звезде Четвртог реда (1934)� За
време окупације и до 1950� живео је у поро-
дичној кући у Нишкој Бањи, потом се пресе-
лио у Београд, где је умро 11� септембра
1967�
ЛИТЕРАТУРА: Нишки нови лист број 236, Ниш, Ви-
довдан 1937, стр� 11� Историја Ниша – друга књига,
Градина, Просвета, Ниш, 1984, стр� 268–270� Енци-
клопедија Ниша – Природа, простор, становништво,
Ниш, 1995, стр� 99, 127� Енциклопедија Ниша – При-
вреда, Ниш, 1996, стр� 119, 141� Радивоје М� Петко-
вић, Нишка гимназија 1878–2003, Ниш, 2003, стр�
602� Бранислав Тикић, Да се не заборави-Милорад
Чавдаревић истакнути председник нишке општине,
рукопис из октобра 2011, предат за објављивање у
Зборнику Народног музеја Ниш� (Ж� С, Б� Т�)

Чупић, Милош, П, председник првостепе-
ног (окружног) суда у Нишу 1897–1903,
председник општине вароши Ниша 1903�
На дужности предсе-
дника првостепеног (о-
кружног) суда у Нишу
био је од 1897� до септе-
мбра 1903� а затим је иза-
бран за председника Ни-
шке општине� Те 1903�
десили су се крупни до-
гађаји у Србији: у ноћи
између 28� и 29� маја 1903� извршен је пре-
врат у коме је убијен краљ Александар и тим
чином завршена владавина династије Обре-
новић� Истог дана формирана је нова влада
на челу са Јованом Ђ� Авакумовићем, либе-
ралом из Ниша� Авакумовић је одмах сме-
нио радикала Тодора Миловановића са дуж-
ности председника нишке општине, као свог
политичког противника и поставио Ђорђа
Јовановића да обавља ту дужност� Међутим,
Општински одбор то није прихватио, па је
сменио Ђорђа Јовановића и јуна 1903� за
председника изабрао Лазара Ђ� Јовановића,
ћурчију из Ниша, иако није имао квалифи-
кације према Закону о општинама� Након
три месеца нишко окружно начелство је 1�
септембра 1903� разрешило дужности Лаза-
ра Ђ Јовановића и чланове Општинског су-
да� Општински одбор је 3� септембра 1903 и-
забрао за заступника председника општине
Милоша П� Чупића, председника првостепе-
ног (окружног) суда у Нишу и истовремено
изабрао нове чланове општинског суда� Чу-
пић је нерадо прихватио дужност председ-
ника општине� Одмах по избору, уверио се
да су против његовог избора били председ-
ник владе Србије Јован Ђ� Авакумовић и ми-
нистар народне привреде Ђорђе А� Генчић,
па је убрзо поднео оставку� Општински
одбор није прихватио оставку већ је и даље
признавао Чупића као заступника председ-
ника� У исто време, од октобра 1903� дуж-
ност председника општине обављао је адво-
кат Васа Ђ� Јовановић, постављен од Окруж-
ног начелника Јована Несторовића� Овакво
- 35 -
- 95 -
Политика
двовлашће и извесно насиље разрешено је
наредне 1904� када је за председника нишке
општине изабран Никола Т� Узуновић�
ЛИТЕРАТУРА: Државни календар Краљевине
Србије за годину 1897, у Београду, издање Државне
штампарије Краљевине Србије� Историја Ниша-
друга књига, Градина и Просвета Ниш, 1984� Др Ди-
митрије Кулић, Окружни суд у Нишу 1878–2000–
прва књига, Ниш, 2001� (Ж� С�)
Шумарац, Светомир, Т, председник ГНО
Ниш 1947–1952, директор Народне банке
Југославије у Нишу (Варево, Рашка, 18� 7�
1897 – Београд, 14� 8� 1980)
Рођен је 18� јуна 1897� у Вареву, Рашка,
од мајке Јулке и оца Тривуна, који је као вој-
ник српске војске погинуо у време Првог
светског рата� Основну школу завршио је у
Рашки, а гимназију у Крушевцу� За време
Првог светског рата напустио је Крушевац,
придружио се српској војсци и прешао
Албанију� Из Грчке је преведен у Марсеј,
Француска, где је наставио школовање� У
Марсеју је завршио вишу економску школу
и 1920� вратио се у Ниш и запослио у Ни-
шкој пивари� Оженио се Десанком Белкић из
Ниша са којом су у браку имали троје деце�
Син Велибор рођен је 1928� у Нишу, где је
завршио основну школу а као ученик седмог
разреда гимназије отишао је у партизане
1943� и погинуо 20� 3� 1944� у Црној Трави
на планини Чемерник� Кћи Душанка рођена
1927� учила је школу у Нишу, удала се 1945�
за мајора Обрада Лазовића Живка, првобор-
ца и народног хероја� Кћи Зоранка рођена
1930, завршила је основну школу и гимна-
зију у Нишу, а студије медицине у Београду
1956� и постала редовни професор Меди-
цинског факултета у Београду� Шумарац је
почео да се бави трговином дрвета заједно
са браћом Бранком и Секулом Стефановић
основали су фирму под називом „Стефано-
вић-Шумарац“ и радили до 1941� Због родо-
љубивог држања за време окупације више
пута је хапшен и држан у затвору као талац�
При крају рата напушта Ниш и одлази на
слободну територију� Дана 8� октобра 1944�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
у селу Липовцу је формиран окружни НОО
за нишки округ� Шумарац је том приликом
изабран за члана Окружног НОО� Непосре-
дно потом, 14� октобра 1944� Ниш је ослобо-
ђен од окупатора, а већ 19� октобра је дошло
до оснивања Градског НОО� На новембар-
ској скупштини Окружног НОО, у ослобо-
ђеном граду, за председника је изабран др
неуропсихијатрије Урош Јекић, за секретара
Славољуб Петровић Ђера, а Шумарац за ре-
ферента индустрије� У мају 1947� Шумарац
је изабран за председника ИО ГНО� На пр-
вим изборима 26� октобра 1947� изабрани су
одборници ГНО Ниш који су Шумарца иза-
брали за председника ГНО, за потпредсед-
нике Славољуба Петровића Ђеру и Воју
Стевановића, а за секретара Момчила Мило-
вановића� Председник Шумарац је руково-
дио одговорним пословима на реорганиза-
цији управног апарата ГНО 1948, на децен-
трализацији власти 1949� и доношењу Ста-
тута града 1950� На положају председника је
остао до 1952� Остао је упамћен као веома
скроман и ауторитативан човек, о чему го-
вори и податак да је 1945� биран за заменика
ОСТАЛЕ ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ СВЕТА ПОЛИТИКЕ
Живановић, Јеремија, професор, писац, о-
снивач часописа Градина у Нишу, бан Мо-
равске бановине (Вражогрнци код Зајечара,
27� 11� 1874 – Београд, 28� 10� 1940), види п�
Књижевност и публицистика)
Илић, Веселин, Р, професор универзитета,
политички радник приповедач, културни ак-
тивиста (Лабуково код Сокобање, 12� 06�
1935 – Ниш, 01� 02� 2002), види п� Књижев-
ност
Илић, Радослав, председник Синдиката
Ниша 1989–1998, потпредседник Синдиката
Србије, председник Синдиката СР Југосла-
- 36 -
- 96 -
носиоца листе Народног фронта на првим
изборима за Уставотворну скупштину ДФЈ
за округ Ниш, где је носилац био Коча По-
повић, генерал ЈНА и ослободилац Ниша�
После председничког мандата постављен је
за начелника привреде Среског НО Ниш, а
затим 22 године био директор Народне бан-
ке Југославије у Нишу� Члан КПЈ постао је
одмах после ослобођења, 1944� По пензио-
нисању отишао је са породицом у Београд�
Умро је 14 августа 1980� и сахрањен на Но-
вом гробљу у Београду�
ЛИТЕРАТУРА: група аутора, Ниш у вихору ослобо-
дилачког рата (1941–1945), Нови Сад, 1968� Историја
Ниша-трећа књига, 1941–1980, Ниш, 1986� Народне
новине Ниш, 25� 7–5� 8� 2004� Радивоје М� Петковић,
Градоначелници Ниша, 1878–2012, рукопис, 2011�
(Ж� С�)
Узуновић, Никола, Т, председник мини-
старског савета Краљевине Југославије,
председник Владе Краљевине Југославије,
министар, председник општине Ниш, (Ниш,
03� 05 1873 – Београд, 19.07 1954), види п.
Знамените нишке фамилије
вије 1998–2003. (с� Грејач, општина Алекси-
нац, 20� 08� 1943 – )
Рођен је 20� августа
1943� у селу Грејач код
Алексинца, где је завр-
шио основну школу� По-
том је завршио: школу за
КВ раднике „Иво Лола
Рибар“ у Нишу и Еле-
ктротехничку школу за
ВКВ „Никола Тесла“ у
Нишу� Из радног односа је завршио Факул-
тет заштите на раду у Нишу (I степен)� Запо-
слен у РР Заводу, односно ЕИ Ниш од 16� 02�
1962� Најпре је радио у развојној лаборато-

рији КТО фабрике ПП (8 година)� Затим ра-
ди као пословођа на линији транзистора и
диода и шеф монтаже диода у ПП-у (укупно
у развоју и производњи 22 године)� За пред-
седника синдикалне организације ПП-а иза-
бран је 1976� и на тој функцији остао два
мандата� Потом постаје секретар синдиката
Радне организације (РО) ЕИ ТВ електроника
па председник Координационе конферен-
ције синдиката ЕИ Ниш� Први је председник
синдиката Сложене организације удруженог
рада (СОУР) ЕИ� Од 1989. до 1998� обавља
функцију председника Општинског синди-
калног већа у Нишу� У два четворогодишња
мандата, колико је био на челу нишких син-
дикалаца догодиле су се многе радикалне
промене у синдикалном покрету Ниша: Из-
вршена је трансформација Општинског у
Градско веће СС, потом трансформација
синдиката из политичке у класну организа-
цију� Његов мандат обележило је и закључи-
вање бројних колективних уговора, а на
функцији председника ГВСС затекле су га и
санкције међународне заједнице, распад Ју-
гославије, хипер инфлација, велике неста-
шице основних животних намирница и
други тржишни поремећаји, тако да се на
функцији председника Синдиката Ниша
није „науживао“� Године 1998� изабран је за
потпредседника ССС, а потом је изабран за
председника Већа Савеза самосталног син-
диката СР Југославије са које функције од
2003� одлази у пензију� Пензионерске дане
проводи у Нишу и родном Грејачу код Алек-
синца� Добитник је многих награда и приз-
нања од Првомајских, Републичких – Савез-
них и Председништва СФРЈ (Орден рада са
сребрним венцем)�
ЛИТЕРАТУРА: Мр Н� Ранђеловић, „111 Година син-
дикалног деловања у Нишу“, 2014� (НР)
Јовановић, Живко, Ђ, председник Држав-
ног савета Краљевине Југославије, председ-
- 37 -
- 97 -
Политика
ник Врховног суда СФРЈ (Каменица код
Ниша, 17� 12� 1879 – Ниш, 30� 10� 1965)
Рођен је 17 децембра 1879� године у се-
лу Каменица код Ниша у угледној сељачкој
породици� Школовао се у Нишу, а студије
права је завршио у Београду� Након дипло-
мирања, 1905� године постављен је за писара
Управе града Београда� Потом је у оквиру
Министарства унутрашњих дела, као поли-
цијски писар III класе служио у Срезу там-
навском и Срезу врачарском до 1908� го-
дине, када је прешао у судску струку и отпо-
чео судску каријеру� Најпре је у Петровач-
ком суду при Министарству правде, био пи-
сар I класе, а потом у Лесковачком првосте-
пеном суду, такође писар I класе� Након по-
ложеног судијског испита, извесно време је
као судија провео у првостепеном суду у
Пироту, све до Балканског рата 1912� го-
дине� Од 1913� до 1918� године учествовао је
активно у свим ратовима, истакао се у њима
па је одликован за храброст� По завршетку
Првог светског рата био је судија у Нишу
све до 1922� године, када је постављен за
председника Окружног суда у Скопљу� Три
године касније, 1925� године наименован је
за судију Апелационог суда у Скопљу, а
1933� године постављен је за председника А-
пелационог суда у Скопљу� Крајем 1939� го-
дине, у име Њ� В� Краља, указом Краљев-
ских Намесника, а на предлог председника
Министарског савета, постављен је за пред-
седника Државног савета прве групе� На тој
функцији затиче га Други светски рат� Кра-
јем НОР-а, 11 новембра 1944� године, по-
стаје члан Антифашистичке скупштине на-
родног ослобођења Србије као врховног за-
конодавног и извршног органа државне вла-
сти демократске Србије� Неколико година
након ослобођења изабран је за првог пред-
седника Врховног суда СФРЈ, са које функ-
ције одлази у заслужену пензију� Умро је 30�
октобра 1965� године у 86-ој години живота,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
а сахрањен 31� 10� 1965� године у Нишу� За
собом је оставио синове Ђорђа и Борисава и
унуке Миодрага, Зорицу, Босиљку и Косару�
ЛИТЕРАТУРА: Петрановић Бранко, Зечевић Мом-
чило, Југословенски федерализам, Тематска збирка
докумената, Књига 2, Београд, 1987, стр� 120; Поли-
тика, Београд, 22� 12� 1939, стр� 10; 3� 11� 1965, стр�
18; 30� 10� 1975, стр� 23; Шематизам Србије 1907, 157;
1908, 47; 1909, 47; 1910, 46; 1911, 46; 1912, 46; 1914,
49� (Н� Р� )
Кнежевић, Данило, Дане, председник Сре-
ског синдикалног већа Ниш 1945–1948� и
1955–1958, председник Основне привредне
коморе Ниш 1962–1974, види п� Привреда
Марковић, Данило, Ж, министар, потпред-
седник Владе, амбасадор, професор Универ-
зитета, академик (Долац, општина Бела Па-
ланка, 30� 06� 1933 – Ниш, 2018), види п� На-
ука
Милосављевић, Светислав, Тиса, бри-
гадни генерал, бан Врбаске бановине, мини-
стар саобраћаја (Ниш, 07� 09� 1882 – Београд,
28� 07� 1960)
Рођен је 7� септем-
бра 1882� у Нишу у поро-
дици богатог нишког тр-
говца Томе Милосавље-
вића и његове супруге
Василије, рођене Попо-
вић� Као понајбољи гим-
назијалац планирао је
студирати технику, али
га је очев финансијски слом приморао да се
определи за војни позив� заволео је официр-
ску службу па се стално теоретски и прак-
тично усавршавао� Током балканских и Пр-
вог светског рата, израстао је у општеприз-
нати ауторитет за питања војног саобраћаја,
уз истовремено напредовање које ће му кра-
јем 1925� године донети и чин бригадног ге-
нерала� Захваљујући много пута потврђеној
- 38 -
- 98 -
стручности и ревности, краљ Александар га
је децембра 1926� године изабрао за минис-
тра саобраћаја�
Октобра 1929� краљ Александар га је по-
ставио за намесника у једној од девет ново-
формираних бановина – у Врбаској� Као пр-
ви бан Врбаске бановине је у Бања Луку до-
шао на Митровдан, 8� новембра 1929� и то
возом, без икакве помпе и пратње� Још истог
дана прошетао је градом и искусним неи-
марским оком меркао где и шта би се могло
и морало чинити у тој неизграђеној и запуш-
теној вароши� Одмах је засукао рукаве и за
кратко време уз знатну државну финансиј-
ску помоћ постигао огромне искораке у раз-
воју целе бановине, а посебно њене престо-
нице – Бања Луке�
Као искусан неимар организовао је из-
градњу великог броја капиталних објеката,
између осталог Банску палату (данас Град-
ска управа), Бански двор, Позориште, Хиги-
јенски завод, Учитељску и Пољопривредну
школу и др� Поменутом ваља додати и осни-
вање бановинског Музеја, Занатске и Трго-
вачке коморе, као и покретање Врбаских но-
вина и Књижевне Крајине� Поврх тога, ши-
ром бановине отворено је око 160 основних
школа и подигнути су многи други при-
вредни, управни, културни, здравствени и
хигијенски објекти а на тврдим и прошире-
ним путевима саграђене су стотине мостова,
пропуста итд� Тако је Нишлија Тиса Мило-
сављевић, далеко од родног града, добио
ласкаво име Бањалучки Перикле�
После бановања 18� априла 1934� по
други пут је стао на чело саобраћајног ре-
сора у новој југословенској влади� Са места
министра саобраћаја Светислав Тиса Мило-
сављевић 1935� одлази у пензију� Други
светски рат провео је у окупираној престо-
ници пишући мемоаре� Први бан Врбаске
бановине је умро 28� јула 1960� године у
мирном породичном окружењу�
ЛИТЕРАТУРА: Википедија (Н� Р� )

Новаковић, Стојан, најзначајнији српски
научник и државник, министар, председник
српске владе (1842–1915)
Министар просвете
1873–1874, министар у-
нутрашњих дела 1884, а
1909� председник српске
владе� Један од оснивача
Напредне странке 1880�
а 1909� је обновио њен
рад и био њен шеф� Ам-
басадор у Цариграду, Па-
ризу и Петровграду� Крајем маја /30/ 1912� на
челу српске делегације у Лондону закључио
је мир са Турском у Првом балканском рату�
Објавио је велики број научних радова
из средњовековне српске историје и турског
периода Србије� Најзначајнији радови: Срби
и Турци 14. и15. века, Васкрс државе српске,
Историја српске књижевности, Село, Бал-
канско питање, затим, Законски споменици
српских држава средњег века и Законик
Стефана Душана цара српског� Објавио је у
Српским новинама од 3� јануара /и даље/
1878� један од првих научних радова о
Нишу, писан на основу извештаја путопи-
саца и извора: Ниш у прошлости� Стојан Но-
ваковић је у лето 1914� када је почео Први
светски рат прешао у Ниш и становао у кући
Јована Јовановића, нишког свештеника, у У-
лици Стојана Новаковића 19� Остао је у Ни-
шу до смрти 4� фебруара 1915� г� Сахрањен
је у Нишу на Старом гробљу� После рата
1927� г�, посмртни остаци великог српског
државника и научника пренети су у Београд
и сахрањени уз највеће почасти на београд-
ском гробљу�
ЛИТЕРАТУРА: Борислав Андрејевић, Споменици
Ниша (Ред� )
Орлић, Ђорђе, директор РР Завода 1955-
1956, директор „Ђуре Салаја“ 1958-1963,
председник Синдиката Ниша 1966-1970, на-
родни посланик, (Љубодраг –Куманово, 24�
04� 1928 – Ниш, 2004), види п� Привреда
- 39 -
- 99 -
Политика
Пејић, Милисав, В, Председник Синдиката
Ниша 1982–1986, секретар Међуопштин-
ског већа Савеза синдиката Ниш, истакнути
спортски радник Ниша и Србије (Доња Ко-
њуша, Прокупље, 28� 07� 1946 – Ниш, 14� 08�
2001)
Рођен је 1946� у До-
њој Коњуши код Проку-
пља где је завршио и о-
сновну школу� У Школи
за КВ раднике у Нишу
стиче звање КВ бравара�
Радни однос заснива у
„Житопромету“ у Нишу,
где проводи највећи део
своје радне каријере� Још од ране младости
истиче се друштвено-политичким активи-
змом, па у тој области гради веома успешну
каријеру� Након што је завршио локалне по-
литичке школе, као синдикални и партијски
активиста, крајем седамдесетих година XX
века постаје председник Акционе конферен-
ције СК у РО „Млинпек“� ОК СКС га потом
упућује у, тада престижну Политичку школу
у Кумровцу, коју с успехом завршава� Го-
дине 1982� изабран је за председника Већа
Савеза синдиката општине Ниш, на којој
функцији остаје до 1986� Наредне четири го-
дине (до 1989) проводи на функцији секре-
тара Међуопштинског већа Савеза синди-
ката региона Ниш (МВСС)� Као делегат
нишког Синдиката на 8� Конгресу ССС бива
биран у Веће ССС� Након 8 година успешне
синдикалне каријере, враћа се у базу, у свој
„Житопромет“, где и завршава професио-
налну каријеру� Треба истаћи да је остварио
и веома богату каријеру спортског радника
и функционера� Још као синдикални функ-
ционер, 1984� је изабран за председника
Скупштине трофејног ЖФК „Машинац“ –
Ниш� Са те функције дао је огроман допри-
нос у изградњи фудбалског стадиона „Ма-
шинца“ и читавог спортског комплекса на
Делиском вису� Потом је био и члан Коми-
сије за женски фудбал ФСЈ, као и председ-
ник Комисије за женски фудбал ФСС� Након
Енциклопедија Знамените личности Ниша
тога изабран је за председника Фудбалског
савеза града Ниша као и за почасног пред-
седника „Машинца“, на којим функцијама
остаје до смрти� Као председник ФСГ био је
на челу пројекта реконструкције просторија
Фудбалског савеза Ниша у репрезентативан
спортски садржај, те значајно омасовио
фудбалску организацију Ниша� Био је одан,
вредан и предан послу који је радио и идеји
за коју се борио и као такав је добитник број-
них друштвених награда и признања� Пре-
минуо је изненада 14� августа 2001� и сахра-
њен на Новом гробљу у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Мр Н� Ранђеловић, „111 Година син-
дикалног деловања у Нишу“, 2014� (НР)
Петровић, Добросав, председник Синди-
ката Ниша 1970-74, секретар Синдиката
Србије, председник МРЗ Ниш, председник
Привредне коморе Ниша (Ново село, 12� 11�
1930 – Ниш, 2004)
Рођен је 12� новем-
бра 1930� у Новом селу�
Основну школу завршио
у Новом селу а средњу у
Нишу� Вишу школу дру-
штвено-политичких на-
ука завршио је у Београ-
ду� Радну каријеру запо-
чео у Машинској индус-
трији Ниш, где је најпре радио у произ-
водњи, затим на пословима економске ана-
лизе и планирања у Сектору за економику, а
онда као руководилац кадровске службе
МИН-а� Још као омладинац истакао се дру-
штвено-политичком активношћу, па је стога
и остварио вредну друштвено-политичку ка-
ријеру� У Општини, региону и републици о-
бављао је следеће дужности: секретар Оп-
штинског комитета Савезне омладине, члан
Општинске конференције СК и ССРН, члан
Међуопштинске конференције СК и ССРН,
председник Општинског одбора синдиката
саобраћаја, председник Већа Савеза синди-
ката општине Ниш, 1970–1974, потпредсед-
- 40 -
- 100 -
ник Скупштине општине Ниш, 1974, пред-
седник Туристичког савеза општине Ниш,
председник Регионалног координационог
тела за стабилизацију привреде, председник
Међуопштинске регионалне заједнице (МРЗ)
Ниш, потпредседник Међуопштинске реги-
оналне заједнице Ниш, 1977, члан Општин-
ског комитета СК, члан Међуопштинског
комитета СК, члан Председништва ССРН-а,
члан Савета Универзитета у Нишу, као и Са-
вета Машинског, Правног и Факултета заш-
тите на раду Ниш, члан председништва Са-
везног синдиката, делегат (посланик) Друш-
твено – политичког већа Републике Србије,
потпредседник Одбора за план и финансије
Републике Србије, секретар Већа Савеза
синдиката Републике Србије (1982-1986), и
председник Регионалне привредне коморе
(РПК) Ниш, са које функције одлази у пен-
зију� Добитник је бројних друштвених приз-
нања и награда� Одликован је: Орденом за-
слуга за народ са сребрним зрацима и Орде-
ном рада са златним венцем� Добитник је:
Плакете цивилне заштите председника
СИВ-а, Повеље Већа Савеза синдиката Ср-
бије, као и Скупштине општине Ниш, Пове-
ље заслужног радника МИН-а, ��� Умро је 14�
јануара 2004� у Нишу, где је и сахрањен�
ЛИТЕРАТУРА: Мр Н� Ранђеловић, „111 година син-
дикалног деловања у Нишу“, 2014� (НР)
Петровић, Драгослав, Горски, генерал-пу-
ковник ЈНА, народни херој, друштвено-по-
литички радник (Ниш, 10� 03� 1919 – Бео-
град, 18� 04� 1996), види п� Знамените нишке
фамилије
Петровић, Славољуб, Ђера, амбасадор
СФРЈ у више земаља, министарски саветник
у Паризу, помоћник министра (Ниш, 1920 –
Београд, ?), види п� Знамените нишке фами-
лије
Рађеновић, Александар, В, председник
Већа савеза синдиката општине Ниш 1974–

1980, директор Градског стамбеног преду-
зећа Ниш (Бихаћ, 15� 06� 1930 – Ниш, 2017)
Рођен је 15� 06� 1930�
у Бихаћу од оца Владе,
капетана војске Југосла-
вије и мајке Наде, дома-
ћице� Године 1932, на-
кон смрти мајке, поро-
дица из Бихаћа прелази
у Ниш� Основну школу и
гимназију завршава у
Нишу� Након смрти оца 1942� одраста са ста-
ријим братом код рођака у Железничкој ко-
лонији у Нишу� По завршетку рата проводи
9 месеци у дому за децу без родитеља у
Бургасу (Бугарска)� Године 1947� уписује се
на Техникум у Пули� Три године смештаја у
дому-интернату и сталног учења га доводе
након завршетка техникума на послове
отправника возова у Београд, где је радио од
1951-1953� По налогу Државних железница
1953� је постављен за шефа станице на гра-
ничном прелазу Градина на Бугарској гра-
ници где борави до 1954� У периоду од 1955�
до 1967� на подручју Железничког чвора
Ниш, обавља послове отправника возова, са-
обраћајног инспектора и заменика шефа же-
лезничке станице у Нишу� У овом периоду
стално је ангажован у синдикалним и пар-
тијским активностима у органима и телима
на нивоу железнице, али и нивоу града и ре-
публике Србије� Од 1964. до 1966� по препо-
руци Општинског комитета СК у Нишу,
проводи у Београду на Вишој школи поли-
тичких наука коју са успехом завршава� Од
1970� професионално обавља функцију пред-
седника Општинског одбора синдиката рад-
ника саобраћаја и веза а од 1974� до 1980� је
био председник Већа савеза синдиката Ни-
ша у три мандата (први је председник са јед-
ногодишњим мандатом)� У читавом периоду
члан је Републичког већа савеза синдиката и
учесник конгреса Савеза синдиката Југосла-
вије и Србије� На нивоу града Ниша у овом
периоду био је члан Општинског комитета
СК, ОК ССРН� Резервни је капетан и стално
у органима и телима СРВС� Године 1980� би-
- 41 -
- 101 -
Политика
ва постављен за директора Градског стамбе-
ног предузећа одакле и одлази у заслужену
пензију� Аца Рађеновић је добитник бројних
друштвених признања и награда�
Преминуо је 2017� у Нишу и сахрањен
на Новом гробљу у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Мр Н� Ранђеловић, „111 година син-
дикалног деловања у Нишу“, 2014� (НР)
Ранђеловић, Миодраг, председник Савеза
самосталних синдиката Ниша 1998–2014,
потпредседник Савеза самосталних синди-
ката Србије 2010-2014. (Облачина, 24� 07�
1950 – Ниш, 2014)
Рођен је 24� 07� 1950�
године у Облачини, оп-
штина Мерошина� Осно-
вну школу је завршио у
Облачини, а Текстилно-
техничку школу у Нишу�
По одслужењу војног
рока запослио се у Тек-
стилној индустрији „Ни-
текс“ у Нишу� Радни век је почео као при-
правник, а затим је радио као радник за ма-
шином и то у три смене� Након запошља-
вања уписао је Вишу текстилно-техничку
школу у Лесковцу коју је завршио за три го-
дине и добио звање инжењер текстила� Са
места сменског радника најпре постаје бри-
гадир а веома брзо и пословођа Одељења
контроле� Новембра 1989� године са места
шефа контроле постаје кандидат за председ-
ника самосталног Синдиката у „Нитексу“�
Од 19 кандидата на реферндуму (у то време
Нитекс је упошљавао око 5300 радника) у-
бедљиво побеђује на изборима и постаје
председник синдиката „Нитекса“� Као пред-
седник Синдиката једног великог колектива
постаје члан Већа и Председништва синди-
ката града Ниша� На функцији председника
синдиката био је два мандата до 1998� го-
дине� Због великих активности у раду син-
диката Нитекса, ова основна организација је
била једина у Србији која је на плаћеном
раду, поред председника имала и секретара
Енциклопедија Знамените личности Ниша
и стручног сарадника� Највећи успех Синди-
калне организације „Нитекса“ је да је „Ни-
текс“ први у Србији потписао Појединачни
колективни уговор� Паралелно са функци-
јом председника Синдиката „Нитекса“ обав-
љао је и функцију председника Градског
одбора Гранског синдиката радника индус-
трије текстила, коже и обуће, предводећи
бројне штрајкове и друге акције нишких
текстилаца� Од 1998� године обавља функ-
цију председника Савеза самосталних син-
диката града Ниша� На овој функцији биран
је четири пута на изборима међу већим бро-
јем кандидата� Као председник Савеза само-
сталних синдиката града Ниша, члан је Већа
и Председништва Савеза самосталних син-
диката Србије� У мандату од 2010� године
постао је и потпредседник Савеза самостал-
них синдиката Србије� У периоду од шест
година члан је Управног одбора Р�Ф�З�О�
Србије� Учествовао је на више савезних и
републичких конгреса Синдиката, предво-
дећи делегације нишких синдикалиста� До-
битник је бројних друштвених признања и
награда� После краће и тешке болести, пре-
минуо је новембра 2014, не дочекавши пен-
зију� Сахрањен је на Новом гробљу у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Мр Н� Ранђеловић, „111 година син-
дикалног деловања у Нишу“, 2014. (НР)
Станковић, Тодор, П, тумач и преводилац
за турски језик, окружни начелник и управ-
ник града Ниша, народни посланик, нацио-
нални радник (Ниш, 13� 02� 1852 – Београд,
15� 07� 1925)
Основно образова-
ње стекао у Нишу, где је
научио и турски језик�
Са 19 година (1871) по-
стаје уредник и редактор
српских текстова у срп-
ско-турском листу Приз-
рен. Каријера Тодора
Станковића има двос-
труку улогу: савесно обављање свих функ-
ција које му поставља држава Србија и
- 42 -
- 102 -
лични национални осећај у борби против о-
бесправљености Срба� Као национални рад-
ник на сваком постављеном месту, најпре
као уредник часописа Призрен успева да
оствари илегалну сарадњу са нишким Коми-
тетом (1874); у Првом српско-турском рату,
у сарадњи са Комитетом помаже српској
војсци, а у Другом (1877) у многоме чини
пометњу турској војсци, делујући оружано у
њеној позадини� Имао је подршку либерала
Јована Ристића као председника Либералне
странке на власти, али и кнеза Михаила
Обреновића� Као национални борац, истиче
се на заштити српског народа од зулума, у
организацији националне просвете и школ-
ства у Косовском вилајету� Као мигрант, у
време Балканског рата са Турцима (1912) и
Бугарима (1913), боравећи у Италији, сара-
ђује са Југословенским одбором у емигра-
цији око уједињења будуће државе� Међу-
тим, по повратку у Србију, после Првог
светског рата, износи своја гледишта о
добрим и рђавим странама у новој држави�
Значајна је његова заслуга и смишљено
добра сарадња са управником Призренског
вилајета Сафет-пашом, а уз помоћ руског
конзула Јастребова, успева да смени бугаро-
фила Абдурахман-пашу� Успешно сарађује
са национално опредељеним и ученим љу-
дима, са учитељем Илијом Ставрић, Савом
Дечанцем, који 1871, када је основана Бого-
словија, постаје ректор� У контакту са Срби-
ма, откривао је њихову занатску и трговачку
способност, али и родољубље, напредне и-
деје и тежње за школовањем� Ангажовао се
на заштити законских права Срба, српских
школа и црквено-верског живота� Као кон-
зул у Скопљу, успева, преко Васељенске па-
тријаршије, да уз митрополита Грка у епар-
хијама (скопљанским) буде по један епископ
српске народности� У време његовог другог
мандата за конзула у Призрену, успева да
успостави пријатељске односе са 40 најве-
ћих арбанашких вођа-паша, бегова и ага, ко-
ји су обећали пријатељске везе са српским
властима у Србији� У једном обраћању кра-
 Политика

љу Александру Обреновићу изговорио је:
доцкан смо почели водити бригу о нашим
националним интересима у Србији.
У Нишу покреће часопис Слава, Срески
је начелник Ниша и Врањског округа (1898),
учесник Балканских ратова (као резервни о-
фицир), народни посланик је у два мандата:
у Првом балканском рату 1912� и у периоду
од 1903-1912� Убиство краља Александра
Обреновића (1903) удаљило је Станковића,
као пријатеља Обреновића, из дипломатске
службе�
За собом је оставио Успомене које пред-
стављају прворазредну историјску докумен-
тацију за период (1878-1912)� Рукопис се
налази у САНУ под сигнатуром бр� 14646;
Учешће Нишлија у ослободилачком рату;
Нишки владика Венедикт (1843-1845), Глас
Епархије нишке, Ниш, 1909; Путне белешке
по Старој Србији, Ниш, 1910; Белешке о
Старој Србији и Маћедонији (1915)�
Одликовања: Орден белог орла III сте-
пена, Карађорђева звезда IV степена, Таков-
ски крст III степена, Милош Велики III сте-
пена, Орден Светог Саве V степена, Орден
Светог Саве I степена, Сребрна и Златна ме-
даља за храброст, Сребрна и Велика медаља
за ревност у служби�
ЛИТЕРАТУРА: Борислава Лилић, Знамените лично-
сти Србије, национални радник и народни посланик,
Тодор Станковић, Пешчаник, Ниш, 1/2003� (М� Ђ� )

БАНОВИ МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ

1� Ђорђе Несторовић 5� Марко Новаковић

03� 10� 1929� - 10� 01� 1931� 05� 1936� - 09� 1937�
2� Јеремија Живановић 6� Предраг Лукић
10� 01� 1931� - 11� 1932� 09� 1937� - 19� 09� 1938�
3� Милан М. Николић 7� Јанићије М. Красојевић
11� 1932� - � 1934� 19� 09� 1938� - 1941�
4� Добрица Матковић
1934� - 05� 1936�

ПРЕДСЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ МЕЂУОПШТИНСКЕ

РЕГИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (МРЗ) (Хронолошки регистар)

Добросав Петровић 1974-1978; Божидар Јоцић 1986-1989�

Љубиша Игић 1978-1982� ; проф. др Љубиша Митровић 1989-1991�
Десимир Јовић 1982-1986� ;

НАЧЕЛНИЦИ НИШАВСКОГ ОКРУГА

Начелника НУО поставља Влада Републике Србије на пет година, на предлог министра
надлежног за послове управе� До сада су ову функцију обављали:
Др Јован Златић (199��� -2002� ?) Милан Лапчевић (2005-2008)
Драгослав Павловић (2002-2003?) Др Александар Цветковић (2009 -2017)
Мирјана Јевтић Петковић (2003-2005?) Драгана Сотировски (2017-)

- 43 -
- 103 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ПРЕДСЕДНИЦИ ГРАДСКИХ ОПШТИНА НИША

ГО НИШ Проф� др Игор Новаковић (СПС),

Владимир Домазет (ДС), 2002 -2004
ГО НИШКА БАЊА
Бранислав Цветковић (ДС), 2002 -2004
Зоран Видановић (ДСС), 2004 - 2016
Дејан Јовановић (СНС), 2016 -
ГО МЕДИЈАНА
Драгослав Ћирковић (ДС), 2004 - 2012
Др Небојша Крстић (Г-17+), 2012-2014
Зоран Стојановић (СНС), 2014 –2016
Милан Крстић (СНС) 2016 – 2017
Небојша Коцић (СНС), 2017-
ГО ПАЛИЛУЛА
Мирослав Ђорђевић (СПО), 2004 - 2008
2008 – 2012�
Бобан Џунић (СНС), 2012 – 2016
Александар Ждрале, 2016 -
ГО ПАНТЕЛЕЈ
Братислав Благојевић (ДС), 2004 - 2008
Славиша Динић (ДС), 2008 - 2012
Срђан Савић (СПС), 2012 – 2016
Братимир Васиљевић, 2016-
ГО ЦРВЕНИ КРСТ
Драган Бојковић (СРС), 2004 - 2011
Др Лелица Костић (СРС), 2011-2012
Дарко Булатовић (СНС), 2012-2014
Проф� др Мирослав Милутиновић,
2014 –

НИШКИ НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ

(Хронолошки регистар)

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 1878–1944.*

Никола Коле Рашић, 1878-1880 Тешман Николић, 1920-1923

Раденко Јовановић, 1878-1880 Владимир Мирчић, 1920-1923, 1931
Милоје Жикић, 1878-1880 Др Милан Марковић, 1920-1923
Матеја Радојковић, 1878-1880 Чедомир Станковић, 1920-1923
Милоје Влајчић, 1889 Никола Узуновић, 1920-1923, 1925, 1927
Живан Живановић, 1890 Влада Милетић, 1920-1923,1925, 1931
Тодор Миловановић, 1899 Михајло Срећковић, 1920-1923, 1925
Тодор Станковић, 1903, 1912 Никола Ђ� Митић, 1920-1923
Акад� Михаило Гавриловић, 1910 Драгиша Цветковић, 1925, 1927, 1935
Радослав Агатоновић, 1911, 1920, 1923, Петроније Поповић, 1927
1925, 1927 Драгутин Живковић, 1931, 1938
Др Павле Јефтић, 1911 Јеремија Живановић
Петар Станковић, 1911 Коста Стојановић
Димитрије Илиџановић, 1911 Александар Стефановић, 1944
Стојан М� Протић, 1920-1923 Добривоје Поповић, 1944

*
Непотпун регистар
- 44 -
- 104 -
 Политика

Бранко Денић Дева, 1944 Анастазија Ната Јоцић, 1944

Јеленко Ђокић, 1944 Славољуб Петровић Ђера, 1944

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША (1945–1969)

I САЗИВ (29� новембар 1945� године – 24� април 1950� године)

Рбр� ПРЕЗИМЕ и ИМЕ Почетак мандата Крај мандата
1� Поповић Коча, генерал-лајтнант из 29� 11� 1945� год� 24� 041950� год�
Београда - за изборни срез град Ниш
2� Петровић Ђера Славољуб - изборни 29� 11� 1945� год� 24� 041950� год�
срез нишко-заплањски

II САЗИВ (24� април 1950� године-24� децембар 1953� године)

1� Николић Спасе Драгомир, службе- 24� 04� 1950� год� 24� 12� 1953� год�
ник, Београд-срез нишавски
2� Петковић Јеленка Чедомир, земљо- 24� 04� 1950� год� 24� 12� 1953� год�
радник,Ниш-срез нишки I
3� Радичевић Јевросима Жарко, рад- 24� 04� 1950� год� 24� 12� 1953� год�
ник, Ниш срез нишки II

III САЗИВ (24� децембар 1953� године-17� април 1958� године)

*1� Ћирић Стевана Бранимир из Пи- 22и24� 12� 1953� год� 17� 04� 1958� год�
рота Савезна НС, нишавски
*2� Михајловић Ђорђа Славка из 24� 12� 1953� год� 17� 04� 1958� год�
Ниша, Савезна НС веће произво-
ђача
*3� Марковић Тодора Трифун из Ниша 24� 12� 1953� год� 17� 04� 1958� год�
НРС, група пољопривре�
4� Поповић Милића Милентије из 24� 12� 1953� год� 17� 04� 1958� год�
Ниша савезно веће
5� Поповић Лазара Светислав из 24� 12� 1953� год� 17� 04� 1963� год�
Ниша, НРС

IV САЗИВ (18� април 1958� године – 29� јуни 1963� године)

1� Пантовић Светозара Радован из 18� 04� 1958� год� 29� 06� 1963� год�
Ниша Савез� НСкупшт� избор� срез
Ниш
2� Поповић Милића Милентије из Бе- 18� 04� 1958� год� 29� 06� 1963� год�
огр� избор� срез Ниш
2� Михајловић Вјекослава Славка из 18� 04� 1958� год� 29� 06� 1963� год�
Ниша, НРС група индустр� тргов� и
занатства

- 45 -
- 105 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

3� Михајловић Ставрије Петар из 18� 04� 1958� год� 29� 06� 1963� год�
Ниша НРС група индустр� тргов� и
занатства
4� Поповић Лазара Светислав из 18� 04� 1958� год� 29� 06� 1963� год�
Ниша НРС,група пољопривр�

V САЗИВ (29� јун 1963� године – 16� мај 1969� године)

Први период: 29� јун 1963 -17� мај 1965
*1� Ружић Војислава Љубиша, изб� Је- 29� 06� 1963� год� 17� 05� 1965� год�
дин� Ниш II, рођ� 1918� у Врању
*2� Јасић Душана Владимир избор� јед� 29� 06� 1963� год�
Ниш, рођ� у Петрињи код Сиска
привред� веће, савез� ск�
*3� Луковац Рајка Радмила из Ниша, 29� 06� 1963� год
организац� полит� веће савезне
скупшт� Рођ� 1921� у Приштини
*4� Вучковић Константина Иван из 29� 06� 1963� год�
Ниша,савез� скуп� просветно кул-
турно веће,рођ� 1917� у Ниш
5� Кнежевић Тодора Данило изб� 29� 06� 1963� год�
једин� Ниш,рођен 1922� у Бри њу
код Карловаца, савез� веће
-6� Станковић Милана Сретен Ниш II 29� 06� 1963� год
НРС
-7� Филиповић Марка Божидар Ниш I 29� 06� 1963� год
НРС
-8� Саџак Петра Бранко Ниш II НРС, 29� 06� 1963� год
соц� здрав� веће
-9� Петровић Драгољуба др Јор- дан 29� 06� 1963� год
Ниш I НРС,соц� здрав� већ
*10� Ђукнић Сретена Никола Ниш I 29� 06� 1963� год
,соц� здрав� веће
11� Игњатовић Радомира инж� Лазар, 29� 06� 1963� год
избор� јед� Ниш I-соц� здрав� Веће,
рођ� 1926� у Нишу
*12� Јанковић Вукашина Милорад и� ј� 29� 06� 1963� год
Ниш I,рођ� 1933� у Малом Крчмару
код Ниша
*13� Миловановић Добросава Момчило 29� 06� 1963� год
Ниш II,реп� посл�

V САЗИВ други период (17� мај 1965� године – 16� мај 1967� године)
*1� Стојановић Драгомир изборна 17� 05� 1965� год� 16� 05� 1967� год�
јед� 89 из Ниша Савез� веће

- 46 -
- 106 -
 Политика

*2� Гвозденовић Драгутин избор� јед� 17� 05� 1965� год� 16� 05� 1967� год�
89 из Ниша,привред� веће
*3� Видојковић Димитрије избор� јед� 17� 05� 1965� год� 16� 05� 1967� год�
89 из Ниша,оганизац� поли-
тичко веће
*4� Давидовић Драган из Ниша, соци- 17� 05� 1965� год� 16� 05� 1967� год�
јал� здрав� веће
*5� Радичевић Олга Ниш,просвет� 29� 06� 1963� год 16� 05� 1967� год
културно веће

V САЗИВ трећи период (16� мај 1967� године – 16� мај 1969� године)
*1� Др Војислав Костић из Ниша� из- 16� 05� 1967� год� 16 � 05� 1969�
бор� јед� 88- Алексинац, соц� здрав�
веће, савез � скупш�
*2� Несторовић Слободан из Ниша, 16� 05� 1967� год� 16 � 05� 1969�
Савез� скупшт� просв� ку- лт� веће,

VI САЗИВ (16� мај 1969� године – 15� мај 1974� године)

*1� Драган Миљковић из Београда, са- 16� 05� 1969� год� 15� 05� 1974� год�
вез� скупш� Друштв� полит� веће
*2� Владимир Јасић из Ниша, Са- вез� 16� 05� 1969� год� 15� 05� 1974� год�
скупштина� привр� веће
*3� Драгољуб Симоновић из Ниша из- 16 и 17� 05� 1969 15� 05� 1974� год�
бор� јед� Ниш,просв� културно веће
*4� Душан Велојић из Ниша избор� јед� 16 и 17� 05� 1969 15� 05� 1974� год�
Ниш,соц� здравс� већ

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 1974–1992*

VII САЗИВ (15� мај 1974� године – 15� мај 1978� године)
Рбр� ИМЕ И ПРЕЗИМЕ Почетак мандата Крај мандата
1� Селич Хенрик, Савезно веће
2� Цветковић Аца, Веће република и
покрајина

VIII САЗИВ (15� мај 1978� године – 15� мај 1982� године)
1� Крстић Славимир, Савезно веће
2� Цветковић Аца, Веће република и
покрајина

- 47 -
- 107 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

VIII САЗИВ (15� мај 1982� године - 15� мај 1986)

1� Саватић Саво, Савезно веће
2� Трифуновић Јелка, Веће република
и покрајина

VIII САЗИВ (15� мај 1986-1992)

1� Јовановић Александар, Савезно
веће
2� Јовановић Милибор, Веће репу-
блика и покрајина
3 Павловић Драгослав, Веће општина 1991 1992
Републичке скупштине

VIII САЗИВ (1992)

1� Ђенић Ратко, Савезно веће
2� Ђорђевић Др Бранимир, Веће репу-
блика и покрајина
*Податке уступила стручна служба Скупштине Србије

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 1991-2008.

I САЗИВ (11� јануар 1991� године – 25� јануар 1993� године)

Рбр� ИМЕ И ПРЕЗИМЕ Почетак мандата Крај мандата
1� Ђорђевић др� Растко 11� 01� 1991� год� 25� 01� 1993� год�
2� Илић Миле, СПС 11� 01� 1991� год� 25� 01� 1993� год�
3� Јовановић др� Љубиша 11� 01� 1991� год� 25� 01� 1993� год�
4� Костић Смиљко, СПС 11� 01� 1991� год� 25� 01� 1993� год�
5� Митровић др� Љубиша, СПС 11� 01� 1991� год� 25� 01� 1993� год�

II САЗИВ (25� јануар 1993� године – 20� октобар 1993� године)

1� Аранђеловић др� Зоран, СПС 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�
2� Вакић Бранислав, СРС 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�
3� Динић Никола, СРС 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�
4� Илић Данијела 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�
5� Кликовац Томица, СПС 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�
6� Стаменковић Синиша, СПС 25� 01� 1993� год� 20� 10� 1993� год�

III САЗИВ (24� јануар 1994� године – 03� децембар 1997� године)
1� Будић др� Звонимир, СПО 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
2� Вакић Бранислав, СРС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
3� Ђорђевић др� Бранимир, СПС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
4� Живковић Зоран, ДС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
- 48 -
- 108 -
 Политика

5� Кривокапић мр� Милован, СПС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
6� Стаменковић Драгољуб, СРС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�
7� Стаменковић Синиша, СПС 24� 01� 1994� год� 03� 12� 1997� год�

IV САЗИВ (03� децембар 1997� године – 22� јануар 2001� године)

1� Будић проф� др� Милана 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
2� Вакић Бранислав, СРС 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
3� Ђорђевић Јован 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
4� Новаковић др� Миле, СПС 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
5� Пуреновић проф� др� Милован, СПО 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
6� Стаменковић Драгољуб, СРС 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
7� Стојадиновић проф� др� Нинослав, 03� 12� 1997� год� 22� 01� 2001� год�
СПО

V САЗИВ (22� јануар 2001� године – 27� јануар 2004� године)

1� Бошковић др� Драгослав, ДС 10� 12� 2001� год� 27� 01� 2004� год�
2� Вакић Бранислав, СРС 25� 03� 2003� год� 27� 01� 2004� год�
3� Ђурић Братислав 22� 01� 2001� год� 27� 01� 2004� год�
4� Радовановић др Зоран, СПС 22� 01� 2001� год� 27� 03� 2002� год�
5� Радуловић Сима 22� 01� 2001� год� 27� 01� 2004� год�
6� Ристић Бошко, ДС 22� 01� 2001� год� 27� 01� 2004� год�
7� Тасић Ана 18� 12� 2002� год� 27� 01� 2004� год�
8� Ћирић Горан, ДС 22� 01� 2001� год� 27� 01� 2004� год�

VI САЗИВ (27� јануар 2004� године – 14� фебруар 2007� године)

1� Илић др Горан, ДСС 27� 01� 2004� год� 13� 03� 2006� год�
2� Јовановић Властимир, СРС 27� 01� 2004� год� 12� 02� 2004� год�
3� Карановић Невена, Г-17+ 27� 01� 2004� год� 16� 03� 2004� год�
4� Миљковић Зденка 27� 01� 2004� год� 12� 02� 2004� год�
5� Ристић Бошко, ДС 17� 02� 2004� год� 27� 01� 2004� год�
6� Силајев мр Милка, Г-17+ 16� 03� 2004� год� 14� 02� 2007� год�
7� Стојадиновић Нинослав, СПО 27� 01� 2004� год� 12� 02� 2004� год�

VII САЗИВ (14� фебруар 2007� године – 11� јун 2008� године)
1� Ранђеловић Миљан 14� 02� 2007� год� 11� 06� 2008� год�
2� Ранђеловић проф� др� Небојша, ЛДП 14� 02� 2007� год� 11� 06� 2008� год�
3� Ристић Бошко, ДС 14� 02� 2007� год� 11� 06� 2008� год�
4� Симоновић мр� Милош, ДС 14� 02� 2007� год� 11� 06� 2008� год�
5� Стевановић Зорица 14� 02� 2007� год� 11� 06� 2008� год�

- 49 -
- 109 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

VIII САЗИВ (11� јун 2008� године -)

1� Бошко Ристић, ДС 11� 06� 2008� год�
2� Милан Лапчевић, ДСС 11� 06� 2008� год�
3� Проф� др Миле Илић, СПС 11� 06� 2008� год�
4� Бранислав Јовановић, Г-17+ 11� 06� 2008� год�
Приредио: Мр Милан Димитријевић

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 2008–2012.

Драгољуб Стаменковић, СРС Др Душан Милисављевић, ДС

Драган Марковић, СРС Слободан Аџић, ДСС
Никола Савић, СРС Милан Лапчевић, ДСС
Бошко Ристић, ДС Проф� др Небојша Ранђеловић, ЛДП
Милош Симоновић, ДС Проф� др Миле Илић, СПС

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 2012–2016.

Љубица Мрдаковић Тодоровић, СНС Ивана Динић, СПС
Момир Стојановић, СНС Милорад Стошић, СПС
Дејан Рајчић, СНС Милан Лапчевић, ДСС
Бошко Ристић, ДС Соња Јефтић Бранковић, ЛДП
Душан Милисављевић, ДС Бранислав Јовановић, УРС

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ НИША 2016 –

Бранимир Ранчић, СНС Никола Савић, СРС
Јелена Жарић Ковачевић, СНС Милош Бошковић, Доста је било
Мирољуб Станковић, СНС Горан Ћирић, ДС
Љубица Мрдаковић Тодоровић, СНС Милан Лапчевић, ДСС

ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ОСЛОБОЂЕЊА НИША „14 ОКТОБАР“*

(Хронолошки регистар)

ГОДИНА 1959 (10 појединачних + 3 ко- као и мотива из народноослободилачке бор-

лективних) поводом 15-годишњице ослобо-
ђења Ниша у Другом светском рату, висина
награде је 50 000 дин� :
1� Стојан Андрић, композитор на саку-
пљању и уметничкој обради народних мело-
дија тимочког, нишавског и топличког краја
бе народа овог краја и организовању музич-
ког живота у граду�
2� Миодраг Апостоловић, инжењер е-
лектронике, стручњак у рендген техници
„РР ЗАВОДА“�

*
ГОДИНЕ 1958� је донета одлука на скупштини Општинског народног одбора чији је председник био Иван
Вучковић, те у тој години нису дељене награде�
- 50 -
- 110 -

3� Др Никола Ђукнић, хирург (Краље-
во, 14� 9� 1897-27� 6� 1972 Ниш), за примену
научних мисли и организацији савремене
технике у медицини�
4� Љуба Константиновић, инжењер, за
доприносе у комуналној изградњи града�
5� Александар Ненадовић, управник
Народног музеја у Нишу, за допринос у заш-
тити историјских споменика�
6� Душан Николић, вајар, за допринос
у ликовној и примењеној уметности�
7� Живојин Павловић, инжењер агро-
номије, за допринос у пољопривредној
сетви, раду на поећању приноса пшенице и
реализацији планова виноградарске и воћар-
ске производње�
8� Ратко Сарић, драмски уметник, за
постигнуте резултате у креирању улога и у-
чешћу у ванпозоришним манифестацијама�
9� Славка Симоновић, професор, упра-
вник Основне школе „Вожд Карађорђе“, за
унапређење школства,
10� Предраг Цветичанин, књижевник,
за учешће у књижевном животу града�
ГОДИНА 1960 (6 плус 2), у износу од
50 000 динара
1� Др Милун Митровић, дечји лекар -
педијатар (Трњане, Алексинац 6� 3� 1901� -
22� 9� 1978� , Ниш), за организацију дечје хи-
рургије у Нишу,
2� Вера Бабић, управница Основне
школе „Моше Пијаде“, за успешно рефор-
мисање школства,
3� Јован Цанић, пројектант, инжењер,
за идејни пројекат моста на Нишави,
4� Сава Пенчић, новинар и књижевник,
за књижевну и позоришну критику и есеји-
стику,
5� Радомир Антић, професор, уметник,
за изложбу посвећену Првом мају, за уче-
шће на Октобарском салону у Београду и
успешном образовању радника-сликара,
- 51 -
- 111 -
Политика
6� Миодраг Петровић, инжењер, за
јавну расвету Ниша�
ГОДИНА 1961 (7 плус 4)
1� Владимир Јасић, инжењер, за орга-
низацију серисјке производње радио и теле-
визијских пријемника у „ЗАВОДИМА РР“,
2� Димитрије Кулић, председник
окружног суда у Нишу, за организацију суд-
ства и организацију културног и забавног
живота у граду,
3� Јосиф Игњатовић, технички савет-
ник предузећа Грађевинар, за унапређење
грађевинарства,
4� Јован Јовановић, директор Фабрике
дувана, за организацију рада у повећању
продаје и остваривању бруто прихода,
5� Ђорђе Вукотић, драмски уметник, за
улогу Бранислава Нушића у комаду „Ауто-
биографија“,
6� Чедомир Крстић, сликар, за првомај-
ску изложбу у Нишу, октобарски салон у Бе-
ограду и развој ликовне културе,
7� Др Насто Зечевић, гинеколог, шеф
гинеколошког одељења опште болницу у
Нишу, за квалитетне стручне радове и ак-
тивности у стручној организацији и успех у
унапређењу гинеколошко-акушерског оде-
љења,
ГОДИНА 1962 (4 плус 7)
1� Ђорђе Бошан, физичар, Вукашин Ра-
довановић, инжењер, Чедомир Арсић, хеми-
чар, из „Завода РР“, за освајање полупровод-
ничких елемената на бази германијума и си-
лицијума и нискофреквентних германијум-
ских транзистора, (сви са по 200 000 дин�)
2� Јордан Пауновић, наставник, управ-
ник дечјег позоришта, електротехничар А-
лександар Раденковић, столар Миодраг Рај-
ковић, декоратер Станиша Крстић, за орга-
низацију новог дечјег позоришта сопственм
снагама (сви са по 200 000 дин�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
3� Др Драган Давидовић, неуропсихи-
јатар из Психјатријске болнице у Горњој То-
поници, за постигнуте резултате у модерни-
зацији лечења (Са 100 000 динара)
4� Лазар Хранисављевић, инжењер из
Завода за радио и рентген апарате (РР), за
организацију масовне производње телеви-
зијских пријемника (Са 100 000 динара)
5� Миодраг Цакић, директор Преду-
зећа за графичку делатност „Просвета“, за у-
напређење и усвршавање органзације рада и
проширивање капацитета и унапређење де-
латности (Са 100 000 динара)
ГОДИНА 1963 (10), са по 100 000 ди-
нара
1� Божидар Ђорђевић, инжењер агро-
номије, директор предузећа за производњу
лозних калемова и поврћа, за унапређење
технологије
2� Томислав Живковић, инжењер, у-
правник фабрике за призводњу телевизиј-
ских пријемника ЕИ
3� Момчило Здравковић, директор За-
вода за заштиту на раду, за унапређење орга-
низације и управљања,
4� Сретен Љубисављевић, инжењер
Дирекције за урбанизам и изградњу, за ино-
вације у области заштите животне средине,
5� Живојин Љубисављевић, инжењер ,
шеф браварске радионице у Електронској
индустрији, за рационализацију процеса ра-
да,
6� Љубодраг Нешић, управник Фа-
брике радио пријемника ЕИ, за постигнуте
пословне резултатте у производњи и про-
даји,
7� Игор Павлов, професор Више педа-
гошке школе у Нишу, за унапређење настав-
ног процеса,
8� Озрен Паркајић, технички директор
Елекетронске индустрије у Нишу, за техни-
чка унапређења у електроници,
- 52 -
- 112 -
9� Ђорђе Стефановић, радник дуванске
индустрије у Нишу, за иновације и рациона-
лизације процеса производње,
10� Др Михајло Хаџи-Пешић, управ-
ник Центра за заштиту мајки и деце, за по-
стигнуте резултате установе�
ГОДИНА 1964 (са по 100 000 динара),
20 година ослобођења Ниша
1� Александар Милић, Стојадин Сто-
јчић, Тодор Димитријевић, инжењери Ма-
шинске индустрије у Нишу (МИН), струч-
њаци на пројектовању дизел хидрауличне
локомотиве од 1500 коњских снага,
2� Богосав Александровић, пословођа
за паковање цигарета дуванске индустрије
Ниш, за идеје о рационализацији произ-
водње, машине за паковање цигарета у ши-
бер шахјт кутијама са помичним дном и
уштеди 12,5 милиона девизних динара при
увозу као и репарацији старих машина,
3� Инж. Драгослав Павловић, струч-
њак Електронске индустрије, за лиценцу ра-
дио цеви емисијом електрона са оксидним
катодама у вакуум путем капоферезе,
обраде волфрама и молибдена,
4� Инж. Живорад Стојановић, струч-
њак Електронске индустрије у серијској
производњи радио пријемника са ултракрат-
ким таласним подручјем од домаћег матери-
јала, ради рационализације, упрошћавања,
стандардизације калемова за све таласне
опсеге, уштеде материјала и повећња произ-
водње и извоза,
5� Никола Мељаницки, књижевник и
новинар радио Ниша и уредник часописа
„Гледишта“ и рецитала за јубиларну про-
славу ослобођења града,
6� Радмила Савићевић, члан драме На-
родног позоришта у Нишу, за високи домет
уметничког стваралаштва у лику Доке у
представи „Зоне Замфирове“, улози Живке у
представи „Госпођа министарска“ и мајке у
представи „Бановић Страхиње“,

7� Драгиња Николић, професор мате-
матике у гимназији „Стеван Сремац“, за раз-
вијање љубави према природним и матема-
тичким наукама, методици у настави мате-
матике,
ГОДИНА 1965.
1� Др Драгољуб Стојановић, доцент
Правно-економског факултета у Нишу, за
научну стваралачку активност изражену
кроз монографију „Грађанско-правна одго-
ворност за атомске штете према трећим ли-
цима“,
2� Инж. Јован Т. Смиљанић, професор
Техничке школе „Никола Тесла“ за уџбеник
„Опште машинство“ и за сва достигнућа на
уџбеницима за средње и више техничке
школе,
3� Драгољуб Јанковић – Јенки, књиже-
вник и новинар, за збирку приповедака
„Опсена“ и плодно литерарно стваралаштво,
4� Драган Костић, академски сликар,
професор Школе за примењену уметност у
Нишу „Ђорђе Крстић“, за достигнућа у
школској 1964/65 години за успешан наступ
на изложбама у Нишу, Београду и Сићеву
1965� године,
5� Милош Ивановић, професор Му-
зичке школе, за успешну интерпретацију
Веберове музике на коцерту 30� 3� 1964� го-
дине,
6� Сава Пенчић, за превод са руског по-
еме „Тајне“ аутора Јевгенија Јевтушенка у
издању „Нестора Жучног“ и за раио драму
„Пред почетак великог лова“, награђену
другом наградом на Радио-телевизији Бео-
град,
7� Данијел Обрадовић, драмски умет-
ник, за улоге Глембаја у драми „Господа
Глембајеви“ и директора Чумића у драми
Бранка Бауера и Голик и Јовановић у драми
„Лицем у лице“,
8� Сима Крстовић, драмски уметник, за
улоге Леона у „Господа Глембајеви“ и
- 53 -
- 113 -
Политика
Војина у драми Борисава Михајловића „Ба-
новић Страхиња“,
9� Мирољуб Ђорђевић, академски сли-
кар, професор Школе за примењену умет-
ност, за остварења у 1964� години на изло-
жбама у Нишу, Београду и Загребу,
10� Живојин Миљковић, члан фото-
кино клуба Ниш, за доприносе у у уметнич-
кој фотографији у избору мотива, компози-
ција и тема�
ГОДИНА 1966.
1� Градимир Мирковић, редитељ, за
режију позоришне представе „Браћа Кара-
мазови“ по роману Достојевског,
2� Никола Антов, академски вајар, за
остварене успехе у области уметности скул-
птура,
3� Др Бранимир Јанковић, ректор У-
ниверзитета у Нишу за постигнуте научне
резултате у области међународног права,
4� Милан Илић, ванредни професор
Техничког факултета за постигнуте резултат
у области физике,
5� Петар Петровић, Радмила Ајдић и
Бојана Дељанин, кустоси Народног музеја
у Нишу, за колективно остварење изложбе
археолошких музејских објеката,
ГОДИНА 1967.
1� Др Мирослав Ђорђевић, за моногра-
фију „Ослободилачки рат српских устаника
од 1804 до 1806 године“,
2� Др Данило Рашковић, за монографију
„Мале осцилације једног специифичног не-
конзервативног система са мешовитим ве-
зама“,
3� Др Спира Страхинић, за монографи-
ју „Малигни тумори уринарних путева у
ендемској нефропатији“,
4� Борис Чершков, академски сликар,
сценограф Народног позоришта у Нишу за
постигнуте резултате у позоришној сцено-
графији,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
5� Марин Младенов, за прву студију у
нас, „Речник бугарско-српског језика“, по
савременим методама и са великим лексич-
ким богатством�
ГОДИНА 1968 (7 плус 1)
1� Владимир Сердар Илић, за роман
„Животни камен“,
2� Зоран Милић, књижевник, за збирку
песама „Земља“, као најзапаженија песни-
чка збирка у Србији,
3� Томислав Петровић, сликар, за изло-
жбе слика у Нишу и Београду,
4� Др Мирослав Миљковић, проф�
Правног факултета, за књигу „Дисциплин-
ска одговорност радника у систему самоу-
прављања“,
5� Др Радослав Шљивић, за дело „Кар-
циноми горњег пола желуца јер су радиоло-
шки слепи и клинички неми“,
6� Проф. Инж. Десимир Данчевић, за
рад „Термичка и звучна изолација у згра-
дама“,
7� Инж. Момир Мрчарица, за учешће у
реализацији електронске рачунске машине
„Алас 2“, као прве те врсте у земљи�
ГОДИНА 1969 (4 плус 1), 25 година
ослобођења Ниша
1� Др Драгољуб Стојиљковић, проф�
Економског факултета, за књигу „Теорија и
мерење тражње“,
2� Др Михаило Лукић, за дело „Судска
медицина“,
3� Вукадин Митић, глумац Позоришта
лутака, за анимацију вука у представи „Пећа
и вук“,
4� Миодраг Мосол, техничар Електрон-
ске индустрије, за конструкцију апарата из
области електронике,
5� Ђорђе Стаменковић, Мирослав
Миловановић, Драгослав Живковић и Дра-
гољуб Дејановић за књигу „Ниш у вихору
олободилачког рата“�
- 54 -
- 114 -
ГОДИНА 1970 (по 4 000 динара)
1� Др Сава Пенчић, за књигу „Етика и
поетика Леонида Леонова“,
2� Иван Вучковић, за костимографска
решења позоришне представе „Кула од ло-
бања“
3� Инж. Александар Воргучић, за рад
„Реактивни мостови за мерење и контролу у-
честаности“,
4� Др Данило Ж. Марковић, за књигу
„Друштвена средина и повреде на раду“,
ГОДИНА 1971 (4 плус 1)
1� Проф. др Зоран Боричић, професор
Машинског факултета,
2� Др Станоје Павловић,
3� Проф. др Обрен Благојевић, профе-
сор економског факултета,
4, Рајко Радојковић, редитељ
ГОДИНА 1972 (5), по 7� 000 динара
1� Радојица Милосављевић, диригент
хора младих др Војислав Вучковић, за осво-
јено прво место на европском фестивалу хо-
рова
2� Др Властимир Милошевић, проф�
Економског факултета, за монографију
„Трошкови у теорији и југословенској
пракси“,
3� Добривоје Јефтић, песник, за књиге
песама „Савез ветрова“ у издању „Градине“
и „Пут и перо“ у издању „Слова љубве“,
4� Др Глигорије Зајечарановић, проф�
Филозофског факултета, за књигу „Дија-
лектика немачке класичне филозофије“,
5� Радивоје Петковић, директор Гим-
назије „Стеван Сремац“ за монографију
„Прва нишка гимназија“�
ГОДИНА 1973 (6 плус 1)
1� Др Мара Влајин, за заштиту душев-
ног здравља деце и омладине,

2� Драган Божиновић, за аналитички
приступ активвности социјалним пробле-
мима младог човека у филмовима „Викенд“,
„Сеоска учитељица“ и „Истина“,
3� Петар Шкртић, за успешан рад на
организацији, формирању и раду Савеза из-
виђача Општине Ниш
4� Тихомир Крстић,
5� Мирослав Видојковић, као најбољи
млади радник самоуправљач, из Фабрике
пумпи „Јастребац“,
6� Витомир Миљковић, бригадир ко-
тларских радова Машинске индустрије
Ниш�
ГОДИНА 1974 (4 плус 1), 30 година
ослобођења града (по 6� 000 динара)
1� Др Драгутин Зиројевић, виши на-
учни саветник Завода за виноградарство и
воћарство за књигу „Познавање сората ви-
нове лозе“,
2� Милорад Вељковић, диригент хора
ОШ „Доситеј Обрадовић“, за изузетне ре-
зултате и успехе у хорском певању,
3� Др Стојадин Антић, доцент Меди-
цинског факултета у Нишу, за проналазак
нове методе за дијагностику обољења шти-
тасте жлезде,
4� Мр Радомир Антић, академски сли-
кар, за стваралаштво у области сликарства,
ГОДИНА 1975 (8 плус 1)
1� Др Драгољуб Симоновић, професор
Економског факултета, за књигу „Укључи-
вање земљорадника у самоуправне односе“,
2� Др Радослав Живић, професор Ме-
дицинског факултета, за стручно-научни
рад у области педијатрије,
3� Стојадин Стојичић, машински
инжењер МИН-а, за конструкцију кипер ва-
гона,
- 55 -
- 115 -
Политика
4� Доцент др Димитрије Михајловић,
директор Завода за превентиву, лечење и ре
хабилизацију реуматичних и срчаних обо-
љења у Нишкој Бањи, за научни рад у обла-
сти реуматологије, кардиологије и бално-
климатологије,
5� Мр Вукашин Војиновић, директор
Основне школе „Иван Горан Ковачић“ у
Нишкој Бањи, за савремене методе у
настави, оснивач одељења за описмењавање
одраслих,
6� Арх. Борислав Спасић, арх. Алек-
сандар Буђевац инжењери „Нишпројекта“,
за остварења у пројектовању,
7� Мр Радивоје Поповић, шеф развој-
ног одељења Фабрике полупроводника Е-
лектронске индустрије, за усавршавање и
развој нових полупроводничких компоне-
ната,
8� Димитрије Миленковић, књижев-
ник, аутор збирке песама „Глас пријатеља“,
9� Александар Станковић, Димитрије
Грујић, Драган Јанковић, Душан Новако-
вић, Радован Атанацковић, Томислав Ра-
дисављевић, Томислав Станојевић, група
стручњака Електронске индустрије, за про-
изводњу типова телевизора без лиценци и
техничке помоћииз иностранства�
ГОДИНА 1976 (6 плус 2), по 7000 ди-
нара
1� Милан Митровић, ВКВ бравар Ма-
шинске индустрије Ниш, као иноватор,
2� Бранко Ножица, сарадник Народног
музеја, за истраживање анонимних хероја и
60 км препешачених преко Хомоља,
3� Инж. Лазар Игњатовић, проф�, за
примену научних достигнућа у пракси,
4� Примаријус Војислав Николић, за
грудну хирургију,
5� Саша Хаџи Танчић, за књигу
„Јеврем, сав у смрти“,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
6� Мирослав Миловановић, истори-
чар,
ГОДИНА 1977 (у износу од по 8000 ди-
нара)
1� Др Драгиша Гроздановић, професор
Економског факултета у Нишу, за књигу
„Расподела средстава за личне дохотке и за-
једничку потрошњу у органзацијама удру-
женог рада“,
2� Братислав Анастасијевић, профе-
сор и композитор, за допринос очувању
изворне народне музике, системски рад у
области џез и забавне музике,
3� Инж. Младенка Стаменковић, за
допринос на пројектовању и реализацији
програма Машинске индустрије Ниш за
заштиту човекове средине,
ГОДИНА 1978 (5 плус 3), по 20 000
дин�
1� Др Александар Стефановић, профе-
сор Грађевинског факултета у Нишу,
2� Др Владета Лазовић, проф� Меди-
цинског факултета,
3� Др Богдан Ристић, доцент Машин-
ског факултета у Нишу,
4� Радмило Пејић, новинар и књижев-
ник, за радио драму „Радан планина“, ради-
офонска визија легенде о настанку Ђавоље
вароши,
5� Божидар Здравковић, правник у
својству општинског јавног правобраниоца,
за књигу „Приручник о непокретности у
друштвеној својини“,
ГОДИНА 1979, 35 година ослобођења
града
1� Др Љубомир Хаџи-Пешић, профе-
сор Медицинског факултета у Нишу, за изу-
зетан допринос на превенцији, лечењу и ре-
хабилитацији кардиоваскуларних боле-
сника,
- 56 -
- 116 -
2� Ђорђе Поповић, новинар, за допри-
нос у области књижевне публицистике у
двема књигама „Љубави српских писаца“ у
издању нишке „Градине“,
3� Арсеније Ристић, Душан Јовано-
вић, Томислав Радосављевић, Милосав
Стојановић, Драгослав Ајхингер, Милан
Вукмировић, Трифун Радовановић, Пре-
драг Ђурбабић, Витомир Живић, тим
стручњака Електронске индустрије, фа-
брике „ТВА“ и „ТВ електроник“, за реализо-
вање пројекта стерео уређаја „Хи-Фи 140“,
4� Миленко Алексић, Петар Младено-
вић, Љубиша Стошић, Миодраг Јовић,
Милутин Миловановић, Александар Јо-
вановић, Светомир Златић, тим стручњака
Машинске индустрије, ООУР „Градиз“, за
освајање технологије и производње објеката
торањских грађевинских дизалица�
ГОДИНА 1980.
1� Инж. Предраг Валента, из Фабрике
професионалне електронике Електронске
индустрије, за рад „Телеграфска централа и
пренос контролисаних података МП 12“,
2� Инж. Велизар Павловић, Зоран Ми-
лојковић, мр Миле Стојчев, Чедомир Ко-
цић, Срећко Стокановић, Драгослав Сте-
фановић, Јовица Марковић, Радомир Ра-
довановић, Радослав Тасић, учесници про-
јекта „Информациони системи за отворене
спортске објекте ДЕС 100“ из Истраживачко
развојног института Електронске индус-
трије Ниш,
3� Радомир Стојановић, Милован
Ђорђевић, Ђурђан Миленковић, Јован
Миљковић, Томислав Видојковић, Ми-
лан Тошић, радници Машинске индустрије
Ниш, за производњу одливака�
ГОДИНА 1981.
1� Проф. др Никола Јанковић, интер-
ниста у здравственој установи у Нишкој

бањи, за истраживање узрока веза срчаних
обољења са факторима ризика као што су
измењена микроклима у граду и селу,
2� Инж. Станиша Стојановић, гене-
рални дирекотр „Југодувана“ у Нишу, за ре-
зултате у руковођењу великим пословним
системом,
3� Инж. Славко Јовић, генерални ди-
ректор Машинске индустрије Ниш, за резул-
тате у руковођењу великим пословним
системом,
4� Инж. Миле Новаковић, генерални
директор „Нитекса“, за резултате у руково-
ђењу великим пословним системом,
5� Мр Славољуб Јовановић, дипл� фи-
зикохемичар Милорад Стевановић, дипл�
физикохемичар Катарина Петровић, дипл�
инж� електронике Душан Божиновић,
дипл� хемичар Живојин Миљковић, дипл�
Инж� електронике Иван Јовић, дипл� инж�
технологије Александар Животић, дипл�
инж� технологије Миленко Тодоровић,
инж� електронике Владимир Станојевић,
група стручњака Фабрике полупроводника
Електронске индустрије, за освајање и раз-
вој производње оптоелектронских компоне-
ната који нису били у домаћој индустрији�
ГОДИНА 1982.
1� Др Слободан Теодосић, стручњак за
екологију и кинологију
2� Проф. др Милан Милановић, дирек-
тор Гинеколошко акушерске клинике Кли-
ничког центра Ниш,
3� Василије Перевалов, вајар и савет-
ник за ликовно образовање
4� Милорад Вељковић – Шпаја, дири-
гент хора АКУД „Вељко Влаховић“, савет-
ник за музичку уметност Завода за унапре-
ђивање и васпитање и образовања „Дринка
Павловић“,
5� Драгољуб Тасић, Мирослав Радо-
сављевић, Жикица Ибраимовић, Света
Крстић, Стојан Живковић, Ненад Цонић,
Будимир Коцић и Слободан Стевановић,
- 57 -
- 117 -
Политика
мајстори на ремонту шинских возила Ма-
шинске индустрије у Нишу,
6� Тим стручњака ЕИ: инж. Србољуб
Драгановић, инж. Станимир Раковац,
инж. Витомир Спасић, инж. Родољуб Ба-
бић, из Фабрике рачунских машина, инж.
Бранислав Миладиновић, инж. Мирољуб
Јовановић, из Фабрике полупроводника, за
открића у фамилији микрорачунара „МИР
100“ са 20 модула као и „ЦДП 1802
КОСМАК“ развојни систем ЦРС 2 и
„КОСМАК“ прототипни систем ЦПС 20�
ГОДИНА 1983 (6 плус 1)
1� Проф. др Војислав Костић, директор
хируршке клинике и специјалиста хирург, за
30 година дружења са скалпелом по свет-
ском рецепту,
2� Славко Гоцић, удружени пољопри-
вредник из Малче, за резултате у пољопри-
вредној производњи,
3� Др Синиша Пауновић, специјалиста
оториноларинголог и начелник одељења у
Војној болницу у Нишу, за професионална
достигнућа,
4� Доц. др Витомир Ћирић, специјали-
ста кардиолог и руководилац одељења за
кардиологију и васкуларну патологију
Интерне клинике Клиничког центра Ниш, за
успехе у развоју нишке кардиологије,
5� Др Душан Илић, архитекта, доцент
Грађевинског факултета у Нишу, за студију
„Стан и породица“, у издању „Градине“ из
Ниша,
6� Братислав Ћукић, иноватор из Е-
лектроиндустрије, за 25 година металостру-
гарског заната
ГОДИНА 1984 (40 година ослобођења
Ниша)
1� Др Јовица Димић, специјалиста за
гинекологију и акушерство,
2� Др Михајло Ђорђевић Циша, про-
фесор Медицинског факултета у Нишу, за
Енциклопедија Знамените личности Ниша
истраживање којим је нашао лек цинакал,
израђен у Лесковцу, који по квалитету чак
премашује увозни препарат,
3� Арх� Даница Јанић, виши конзерватор
у Заводу за заштиту споменика културе, за
дводеценијски рад на заштити споменика и
архитектури града,
4� Тихомир Нешић, новинар и књижев-
ник, за стваралаштво у својој области
5� Група стручњака „ЕИ рачунари“:
инж. Србољуб Драгановић и инж. Душан
Вељковић, за производњу и пројектовање
читача папирне траке за потребе новинских
агенција, банака, пошта, СУП, осигуравају-
ћих завода и др�
6� Тим стручњака и радника „Блок сиг-
нала“ у Нишу: Љубомир Радоњић, Бојан
Велев, Ђорђе Вуковић, Славољуб Мило-
шевић, за пројектовање и производњу ауто-
чистилице за комуналну хигијену великих
градова�
ГОДИНА 1985.
1� Мр Милан Гашић, директор Машин-
ске школе „25 мај“ из Ниша, за резултате у
раду на препороду једне школе,
2� Мима Вуковић Курић, глумица, дру-
штвени радник, педагог Нишког позоришта,
за резултате у раду,
3� Будимир Велимировић, Љубомир
Станковић, Најдан Крстић, као тим струч-
њака Машинске индустрије Ниш, за пројек-
товање фамилије лучких дизалица широких
намена од домаћег материјала�
ГОДИНА 1986.
1� Генерал потпуковник Перица Ву-
четић, командант Нишке армијске области,
за постигнуте професионалне резултате,
2� Др Томислав Тодоровић, управник
Царинарнице Ниш, за резултате у дугого-
дишњем раду,
3� Др Мирољуб Стојановић, књижев-
ник, за стручно, научно, културно и дру-
- 58 -
- 118 -
штвено ангажовање у објављивању дела
Историја Ниша у три тома,
4� Радосав Станковић, историчар, про-
фесор гимназије „Стеван Сремац“, за више-
годишњи рад на хроници свога времена,
друштвени и културни рад, те путовање са
камером,
5� Инж. Мирко Бура, Драгослав Жив-
ковић, Јаблан Радовић, Мирослав Кита-
новић, Слободан Илић, Рајко Петров, као
група радника Машинске индустрије Ниш,
те постхумно Предраг Јовановић, бивши ди-
ректор ООУР Дизалице, који су израдили
комплете за багере ради извоза,
6� Проф. др Драгутин Величковић,
Душан Сенћански, Мирослав Стојано-
вић, Братислав Миловановић, Љубомир
Ђорђевић, Драган Ђорђевић, Трифун Ра-
довановић, Драган Лепојевић, Јован Бог-
дановић, Бора Костић, као група стручња-
ка Електронске индустрије - Фабрике специ-
фичних елемената, за освајање производње
прве домаће опреме за пријем телевизијског
програма преко сателита�
ГОДИНА 1987�
1� Др Љубиша Митровић, професор
Филозофског факултета у Нишу, за књигу
„Савремено југословенско друштво“,
2� Инжењери Топливоје Ранђеловић,
Живче Ђорђевић, Србомир Веселиновић
и Светомир Здравковић, машински техни-
чари Спаса Митровић, Анка Николић и
Новица Стојиљковић, као и КВ радник
Милан Игњатовић, као екипа стручњака Е-
лекетронске индустрије Ниш – РО ЕРМО,
ООУР Фабрика рендген апарата, за успешно
решење наменског дијагностичког рендген
апарата под називом „Неретва 86 МП“,
ГОДИНА 1988 (7плус1=8)
1� Др Милован Пуреновић, професор
Филозофског факултета у Нишу, за немер-
љиве уштеде од анода,

2� Др Градимир Миловановић, профе-
сор електронског факултета, за постигнуте
научне резултате светског гласа,
3� Видосав Петровић, књижевник и
драмски писац, који три деценије оставља
запажене стваралачке трагове у култури
града,
4� Доцент др Павле Антовић, директор
Клинике за неурохирургију, за професио-
налне резултате у медицини
5� Момчило Митић, академски сликар
6� Др Даринка Кораћевић, професор
Медицинског факултета у Нишу
7� Др Миодраг Николић, професор и
декан Економског факултета у Нишу, за не-
мерљив допринос науци и пракси,
8� Јован Протић, Александар Кубуро-
вић, Снежана Ценић, Властимир Тонић,
Милена Митић, Живота Анђелковић,
Милоје Шиљковић, Вера Рашић, као е-
кипа стручњака Електронске индустрије -
ООУР „Штампана кола“, за успешан развој
и формирање производне линије вишеслој-
них штампаних плоча�
ГОДИНА 1989 (45 година ослобођења
Ниша)
1� Драгољуб Мирчетић, историчар и
публициста, за историјски публицистички
опус који је посвећен доприносу Ниша,
Нишког региона и Југоисточне Србије у
НОБ-у,
2� Др Вука Катић, професор Медицин-
ског факултета у Нишу, за професионалне
резултате у струци�
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА „11 ЈАНУАР“
ГОДИНА 1995.
Проф� др Миле Илић
ГОДИНА 1996.
(није додељена)
- 59 -
- 119 -
Политика
ГОДИНА 1990.
1� Др Миливоје Андрејевић, проф� Е-
кономског факултета, посмртно, за изузетне
резултате, достигнућа и успехе у развоју и
унапређивању образовања и науке,
2� Др Милена Ивић, за изузетан допри-
нос у афирмацији фундаменталних истра-
живања на Медицинском факултету у
Нишу,
3� Др Живојин Бошковић, за изузетан
допринос у органзовању превентивне заш-
тите у Дому здравља у Нишу
4� Радисав Димитријевић – Боки, глу-
мац, за 40 година живота на даскама које жи-
вот значе и улогу у монодрами Семјуела Бе-
кета „Крапова последња трка“
ГОДИНА 1991.
1� Др Христина Наковић, гинеколог а-
кушер,
2� Бранко Тодоровић, власник при-
ватне пекаре „Бата Бане“,
3� Миодраг Шарковић, дирктор Пут-
ника Ниш�
ГОДИНА 1992.
ГОДИНА 1993.
ГОДИНА 1994 (50 година ослобођења
града)
ГОДИНА 1997.
Инж� Владимир Јасић
ГОДИНА 1998.
Зоран Станковић – Трша
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ГОДИНА 1999. ГОДИНА 2011.

Др Драган Вукић Др Александар Илић, доцент ПМФ-а
Младен Млађа Недељковић, глумац у Нишу
ГОДИНА 2000. Проф� др Милорад Митковић, директор
Преосвећени Епископ Нишки Ортопедско-трауматолошке клинике КЦ
Господин Иринеј Ниш
ГОДИНА 2001. ГОДИНА 2012.
Иван Миљковић Миодраг Петковић, проф� математике
ГОДИНА 2002. Зоран Ћирић, књижевник
Мр Милорад Вељковић Шпаја ГОДИНА 2013.
ГОДИНА 2003. Немања Радуловић, музичар
Радиша Младеновић - Раша Јован Милић, ученик, предузетник
ГОДИНА 2004. Проф� Др Зоран Радовановић, директор
Клиничког центра
Проф� др Борислава Лилић
Мирослава Јовановић, председница
ГОДИНА 2005. Удружења самохраних мајки (постхумно)
Проф� др Милан Вишњић ГОДИНА 2014.
ГОДИНА 2006. Видосав Вице Петровић, књижевник
Зоран Мирашевић Тимошенко Милосављевић, новинар
Јован Шурдиловић, уметнички фото- „Народних новина“
граф Дејан Стојиљковић, књижевник
ГОДИНА 2007. Томислав Тодоровић, новинар
Озрен Рашић, новинар Радио Ниша „Политике“
Небојша Озимић, историчар ГОДИНА 2015.
ГОДИНА 2008. Генерал потпуковник Милосав Симо-
Проф др Видојко Ђорђевић и тим за вић, командант Копнене војске Србије
трансплантацију бубрега Клиничког центра Марјан Цветковић, омладински активи-
Ниш ста
Драгана Родић Драгослав Михајловић Канаринац,
ГОДИНА 2009. естрадни уметникГОДИНА 2016.
Лидија Михајловић, државна Бојан Јовановић, научни сарадник –
репрезентативка у стрељаштву антрополог
Иван Николић Александар Грбовић, Управник Каз-
ГОДИНА 2010. нено-поправног завода
Петар Сератлић, бивши директор ГОДИНА 2017.
НИС Југопетрола Проф� др Слађана Филиповић, проф�
Проф др Стојан Богдановић, проф� Еко- Медицинског факултета
номског факултета Зоран Пешић Сигма, књижевник
Мр Перица Донков, академски сликар

- 60 -
- 120 -
 Политика

ДИПЛОМАТЕ (АМБАСАДОРИ И КОНЗУЛИ) ИЗ НИША

Тодор Станковић (Ниш, 1852 – Бео-
град 1925), конзул Краљевине Србије у
Приштини, Скопљу и Солуну, од 1890 до
1900� године�
Настас Ђ. Настасијевић (Ниш 1857 –
Скопље 1928), вицеконзул Краљевине
Србије у Приштини, 1903 до 1907� године�
Драгомир М. Станојевић (Ниш 1888 –
1967), конзул Краљевине Југославије у Њу-
јорку, 1940 до 1944� године�
Славољуб Ђера Петровић (Ниш 1920),
амбасадор СФРЈ у државама Латинске Аме-
рике, Африке и Европе (Аргентина, Уругвај,
Парагвај, Мароко, Тунис, Белгија и Луксем-
бург), од 1950 до 1985 године�
Данило Ж. Марковић (Дол 1933 –
Ниш, 1918), амбасадор СРЈ у Москви (Ру-
сија) 1994–1998 године�
Живота Живковић (Нишка Бања
1941), генерални конзул СРЈ у Франкфурту
(Немачка) 1997–1998 године�
Љубиша Игић (Дол 1941), амбасадор
СРЈ у Данској 1998–2002� године�
Нинослав Д. Стојадиновић (Ниш
1950), амбасадор СЦГ и РС у Краљевини
Шведској од 2005 до 2006 године�

СТРАНИ КОНЗУЛИ У НИШУ*

(Хронолошки регистар)

Аугустус Бекер, вицеконзул В� Британије, Роналд Даглас Грант Макдоналд,

1879-1883
Станислав Висоцки, вицеконзул
Аустроугарске, 1881
Г. Ритлер, жерант (деловођа)
Аустроугарске, 1882
Станислав Пилински, вицеконзул
Аустроугарске, 1883
Г. Де Марикур, вицеконзул Француске,
1884-1887
Марко Опујић, конзуларни агент Италије,
1884
Каваљер Анђело Легренци, вицеконзул
Италије� 1885-1888
Назим-беј, конзул Турске, 1887-1888
Август Рихтер, конзул Немачке, 1888-1889
Граф од Пар од Локмарија, вицеконзул
Француске, 1888
Франц фон Хаупт, вицеконзул
Аустроугарске, 1888-1889
вицеконзул В� Британије, 1889-1892
Ханри де Лакар, вицеконзул Француске,
1889
Икиадес Ефендија, конзул Турске 1889
Адолф де Перејра Арнштајн, вицеконзул
Аустроугарске, 1890-1891
Албер Пинар, вицеконзул I класе
Француске, 1890-1893
Хенри беј, конзул Турске, 1890-1897
Др Емил Оберг, конзул Немачке,
1890-1893
Хектор де Роза Лураги, вицеконзул
Аустроугарске, 1892-1898
Киријакос Цакакис, конзул Грчке,
1893-1894
Николајевић Демерик, конзул Русије,
1894-1895
Стјепан Иванович Чахотин, конзул
Русије, 1896-1914

*
Након ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА 1878, Ниш постаје седиште дипломатских представништава држава
којима је значајан, како стратешки, због свог географског положаја тако и због трговачког и привредног
потенцијала�
- 61 -
- 121 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Мустафа Асим беј, конзул Турске 1898 Хајнрих Хофленер, вицеконзул

Ебуриза Намик беј, генерални конзул Аустроугарске, 1910-1914
Турске, 1899-1904 Кадри беј, генерални конзул Турске,
Владимир Будисављевић од Приједора, 1911-1912
вицеконзул Аустроугарске, 1904 Петар Станковић, конзул Белгије,
барон Зигфрид Пинтер, вицеконзул 1912-1914
Аустроугарске, 1905-1908 …, конзул Грчке, 1998-
Сади беј, конзул Турске, 1905 …, конзул Бугарске, 2006
Сиад беј, генерални конзул Турске, Атанас Крстин, ген� Конзул Републике Бу-
1906-1910 гарске, 2014 (?)
Ј. Билински, конзул Аустроугарске, 1909

ПОЧАСНИ КОНЗУЛИ У НИШУ

Проф. др. Петар Бошњаковић, у Србији Милоје Бранковић, Мађарску

представља Велику Британију (март 2009) и
(август 2005), Стела Јовановић, Словачку
Саша Миљковић, Француску (фебруар 2010)�
(децембар 2009),
Лит� „Пешчаник“ бр� 15/2017, Јелена Михајловић: Страни конзулати у Нишу од Берлинског конгреса до по-
четка I св� рата (1878-1914)

РЕГИСТАР ПРЕДСЕДНИКА СИНДИКАТА НИША 1903–2018.

Председници Радничког друштва Ниш

1� Сава Јовановић, лимар, 1903 – 1905

Председници Месног синдикалног већа (МСВ) Ниш

2� Сретен Савић, столар, 1905 – 1910�
3� …
4� Милан Костантиновић, стругар, 1919.
5� Јован Димитријевић, столарски радник, 1922- 1926�
6� Лазар Дедијер, председник МРСВ, 1926-1928�
7� …
8� Лазар Манојловић, монополски радник, председник Месног међуструковног одбора
Ниш, 1935-1939�
9� …
10� Богољуб Радојевић, 1945.
11� Радивоје Дакић, 1945.
12� Жарко Радичевић, 1945 – 1953�

- 62 -
- 122 -
 Политика

Председници Среског синдикалног већа (ССВ) Ниш

13� Данило Дане Кнежевић, 1945-1948 и 1955-1958�
14� Андреја Андра Ристић, 1948 – 1949�
15� Бора Ранђеловић, 1949-1950�
16� Добривоје Стојановић, 1950-1951�
17� Александар Трајковић, председник Обласног одбора за нишку област, 1950-
18� Александар Аца Коларевић, 1951-1955�
19� Миодраг Величковић – Гаша, 1958-1960. и 1964-1967�
20� Зоран Ивановић, 1960-1964�

Председници Међуопштинског већа савеза синдиката (МВСС) Ниш

– Радмило Ћирић, 1975-1980�
– Новица Филиповић, 1980-1981�
– Добросав Милетић, 1981-1982�
– Здравко Косовац, 1982-1985�
– Никола Ђокић, 1986-1989�
– Јован Стајић, 1989-1992�

Председници Општинског синдикалног већа (ОСВ) Ниш

21� Сретен Станковић, 1953-1957 и 1960-1966�
22� Зоран Ивановић, 1957-1960�
23� Ђорђе Орлић, 1966-1970�
24� Добривоје Петровић, 1970-1974�
25� Александар Рађеновић, железничар, 1974-1980�
26� Владимир Станковић, дипл. оец., 1980-1981�
27� Радосав Рака Радојевић, проф., 1981-1982�
28� Милисав Пејић, бравар, 1982-1986�
29� Јован Стајић, металац, 1986-1989�
30� Радослав Раца Илић, 1989-1998�

Председници Савеза самосталних синдиката (ССС) Ниша

31� Миодраг Ранђеловић, 1998-2014
32� Оливера Бобић, 2014-
ИЗВОР: Мр Н. Ранђеловић, „111 Година синдикалног деловања у Нишу“, 2014. (НР)

- 63 -
- 123 -
 НАУКА И ОБРАЗОВАЊЕ
Андрић, Стојан, професор музике, виоли-
ниста, композитор, диригент (18.8.1912, За-
јечар – 1.10.1980, Ниш), види п. Музика
Аранђеловић, Зоран, професор универзи-
тета, декан Економског факултета, народни
посланик, потпредседник Владе Србије,
председник Скупштине Србије, генерални
директор ДИН-а (Бели Поток, Књажевац,
10� 10� 1948 -)
Основну школу за-
вршио је у родном ме-
сту, Средњу економску
и Економски факултет
завршио је у Нишу, где
је дипломирао 1971. По-
следипломске студије за-
вршио је на Економском
факултету у Београду
1979. године, одбранивши магистарску тезу
под називом Проблеми привредног развоја
Југославије у периоду од 1962. до 1975. го-
дине. Научни степен доктора економских
наука стекао је јула 1982. на Економском
факултету у Нишу, одбраном докторске ди-
сертације под називом Привредни развој Ју-
гославије са аспекта структурних промена�
После одбране докторске дисертације иза-
бран је за доцента на истом факултету и за
исти предмет. У звање ванредног профе-
сора, за предмет Економика Југославије, и-
забран је 1990, а у звање редовног профе-
сора 1995. Дуги низ година обављао је зна-
чајне функције. Преко петнаест година је
био посланик у Републичком и Савезном
Парламенту. Обављао је функцију потпред-
седника Владе Србије, као и председника
Скупштине Србије у периоду од 1993 до
-1-
- 125 -
1994. По одласку са места председника Ску-
пштине постао је генерални директор Ду-
ванске индустрије у Нишу, где је обављао
дужност до 2000. Од 1996. до данас председ-
ник је Програмског одбора и редактор збор-
ника радова са научног скупа „Регионални
развој и демографски токови земаља југои-
сточне Европе“, који се традиционално
сваке године одржава на Економском фа-
култету у Нишу. Био је ментор и члан број-
них комисија за одбрану дипломских ра-
дова, магистарских теза и докторских дисер-
тација. Учествовао у креирању и имплемен-
тацији бројних пројеката који се баве про-
блемима економске политике и регионалног
развоја Србије. Био је један од координатора
пројекта Стратегија регионалног развоја Ре-
публике Србије, Владе Републике. Објавио
је бројне научне и стручне радове, уџбенике
и монографије. Објавио је преко 60 радова у
зборницима и часописима националног и
међународног значаја. Добитник је више
професионалних и друштвених награда и
признања.
Литература: Монографија 50 Година Економског фа-
култета (Н.Р.)
Благојевић, Обрен, академик САНУ, про-
фесор Универзитета, гувернер НБЈ (Дулут,
Минесота, САД, 14.11.1912 – Ниш, 2014)
Рођен је 14.11.1912. године у Дулуту,
Минесота, САД. Гимназију је завршио у
Никшићу, а Правни факултет у Београду.
Након положеног усменог испита доктората
на Правном факултету, добио је стипендију
Француске владе и школске 1939/40. године
радио дисертацију у Паризу, коју је одбра-
нио 1940. године са оценом „одлично“ на
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Правном факултету у Београду. После рата,
у периоду 1945-1948. године, био је помоћ-
ник савезног министра за финансије, 1947-
1948. Гувернер Народне банке ФНРЈ. У пе-
риоду 1956-1965. био је начелник одељења у
Институту за економику пољопривреде у
Београду, а 1969. године је изабран за редов-
ног професора на Правно-економском фа-
култету у Нишу, за предмет Економске док-
трине. Био је шеф Катедре за општу еконо-
мију и директор Института за економска
истраживања на Економском факултету у
Нишу. Године 1974. изабран је за дописног,
а 1981. за редовног члана Српске академије
наука и уметности (САНУ). Одликован је
Орденом за храброст, Орденом братства и
јединства првог реда и Орденом Заслуге за
народ другог реда. Носилац је „Партизанске
споменице 1941“. За научни рад добио је
много признања: Тринаестојулска награда
Скупштине Црне Горе, награда Ослобођења
града Ниша, награда „Ослобођења Пиве и
др. Написао је и објавио већи број књига и
научних радова.
Литература: Монографија Економског факултета у
Нишу (НР)
Богдановић, Недељко, Р, доктор филоло-
шких наука, професор универзитета, писац,
научни и друштвени радник (Бучум код
Сврљига, 05.10.1938- ), види п. Књижевност
Богдановић, Стојан , М, професор универ-
зитета, песник. (Велико Боњинце, 21. јун
1944 − )�
Основну школу и
гимназију завршио у
Књажевцу. Дипломирао
на Природно-математи-
чком факултету (Одсек
за математику) у Београ-
ду 1968. Специјализирао
аксиоматске теорије ску-
пова на Универзитету
Париз VII (1974/1975). На ПМФ у Новом Са-
-2-
- 126 -
ду одбранио магистарски рад 1978. и док-
торску дисертацију 1980. Радио је као про-
фесор гимназије у Панчеву (1968−1977), а
од 1977. на ПМФ-у у Новом Саду. На Еко-
номски факултет у Нишу прелази 1987. Од
1978. учествује на републичким научним
пројектима Математичког института САНУ,
а оснивач је и дугогодишњи руководилац
Семинара за теорију полугрупа, сада Семи-
нара за алгебру у Нишу, који ради под
покровитељством Математичког института
САНУ. Био је члан Научно-наставног већа
Универзитета у Нишу, комисије за матема-
тику Министарства за науку Републике
Србије, Савета Универзитета у Нишу, редо-
вни члан Српске академије образовања, де-
кан Економског факултета у Нишу, предсе-
дник СО Књажевац. Стажист Украјинске а-
кадемије за технолошке науке, област ме-
наџмент образовања.
Учествовао је на више од стотину науч-
них конференција у земљи и иностранству.
Држао је предавања по позиву на универзи-
тетима у Будимпешти, Пловдиву, Београду,
Новом Саду и Скопљу. Члан је редакције ча-
сописа Pure Mathematics and Applications
(PU�M�A.) и више домаћих часописа. Био је
уредник ИП Просвета Ниш, члан редакције
ИГП МБ Графика Ниш и рецензент матема-
тичких часописа у земљи и иностранству.
Објавио је четири монографије, пет уни-
верзитетских уџбеника и око двеста научних
радова од којих преко сто педесет у инос-
транству, као и књиге поезије: Биг Бен, Бео-
град, 1977; Одлазим, а остаје нејасно, Кру-
шевац, 1990. и Књажевац, 1990; Зна се, Ниш,
1991; Црна рупа, Развитак, Зајечар, 2003;
Црна рупа, Ниш, 2004; Господар, Ниш,
2004; Човекова песма, Врање, 2007.
Добитник је награда Математичког ин-
ститута САНУ 1995. за изузетне резултате на
научно-истраживачким пројектима од 1991.
до 1995. и Министарства за науку Србије за
изузетне резултате 2003. и 2004, као и ме-
даља Универзитета у Јунану, 1995. и Кон-
греса за алгебру у Хонг Хонгу 1997. (Б. Л.)

Боричић, Зоран, професор универзитета,
дописни члан Академије Инжењерских На-
ука Србије (АИНС), декан, проректор (Ниш,
1942 – )
Основну школу и
гимназију је завршио у
Нишу. Дипломирао је на
Машинском одсеку Те-
хничког факултета у Ни-
шу Универзитета у Бео-
граду 1965 године. 1968
године магистрирао је на
Одсеку за Механику
Природно-математичког факултета у Бео-
граду, а 1971. докторирао на Техничком фа-
култета у Нишу, као први доктор техничких
наука Универзитета у Нишу, из области Ма-
гнетохидродинамичког граничног слоја.
Од 1966. до 1971 године радио је као а-
систент на Техничком факултету у Нишу, а
од 1971 ради на Машинском факултету Уни-
верзитета у Нишу. У звање доцента изабран
је 1971. у звање ванредног професора 1976.
а у звање редовни професор 1981 године, а
за ужу научну област Теоријска и приме-
њена Механика флуида.1971, и 1973 године
биран је за продекана Машинског факултета
Универзитета у Нишу, а 1975,1977,1981. и
1985� године за декана Машинског факулте-
та. Функцију декана Машинског факултета
у Нишу обављао је непрекидно и у периоду
од октобра 1994. до децембра 2006� године.
У периодима 1979-1981,1985-1987. и 1987-
1989. година, обављао је функцију прорек-
тора Универзитета у Нишу. Био је председ-
ник Савета Универзитета у Нишу и члан
многобројних Комисија Заједнице универ-
зитета Југославије. У току свог дугогодиш-
њег рада обављао је и низ значајних функ-
ција у науци и образовању на нивоу Репу-
блике Србије. Био је члан Извршног одбора
Заједнице за науку Србије, председник на-
учног Одбора за математику и механику,
члан Одбора за машинство, заменик дирек-
тора Колегијума Националног програма за
енергетску ефикасност, Комисије за избор у
научна звања Министарства за науку Ср-
-3-
- 127 -
Наука и образовање
бије. Био је и председник Извршног одбора
и председник Скупштине Заједнице усмере-
ног образовања Републике Србије, члан
Просветног Савета Републике Србије, Саве-
та за рационално газдовање енергијом Владе
Републике Србије, КОНУС-а. Поред ових
активности на пољу образовног и научно-
истраживачког рада, био је и активан уче-
сник у стварању многобројних докумената
високошколског образовања, почев од
наставних и студијских планова и програма,
на нивоу Факултета и Универзитета, па све
до законских аката на нивоу Републике.
Поред држања наставе, на основним,
постдипломским и докторским студијама,
на Машинском факултету у Нишу, држао је
непрекидно наставу из предмета Механика
флуида на Факултету заштите на раду, од
1968 године, а на Технолошком факултету у
Лесковцу, од 1981 године. Поред рада на фа-
култетима Универзитета у Нишу, учество-
вао је у раду на последипломским студи-
јама, у одбранама магистарских и доктор-
ских радова, и на другим Машинским фа-
култетима, из Београда, Скопља, Сарајева,
Подгорице, Крагујевца, на ПМФ у Београду.
У току своје професионалне каријере, ак-
тивно је сарађивао са многобројним при-
вредни организацијама: МИН-Ниш, Еи-
Ниш, Јастребац и Нисал из Ниша, Тигар Пи-
рот, Леминд Лесковац, 14 Октобар Круше-
вац, Прва петолетка Трстеник. Члан је већег
броја научних друштава у земљи и инос-
транству, ГААМ, Америчко друштво за ма-
тематику, Југословенско друштво за меха-
нику, ЈАД –друштво за аеронаутику итд.
Проф. Боричић је познати и признати
научни радник, у земљи и иностранству, из
области Механике флуида, посебно у обла-
сти Теорије граничног слоја. У оквирима
своје научно-истраживачке делатности ра-
дио је или руководио великим бројем науч-
них пројеката (18), има преко 130 научних
радова, публикованих у домаћим и иностра-
ним часописима. Велики број ових радова
цитиран је од стране домаћих и иностраних
истраживача, посебно у области МХД-гра-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ничног слоја. Члан је познатих научних
школа из области Теорије граничног слоја,
школе ЛПИ—Лењинград, Југословенске-
Београдске школе. 1969/1970 боравио је 12
месеци на ЛПИ институту Лењинград, као
стипендиста Савезног завода за међуна-
родну сарадњу. Његов научни допринос у
области теорије МХД граничног слоја огле-
да се посебно: 1. у значајном броју изучава-
них различитих физичких модела, 2. развоју
нумеричке математике-методе коначних е-
лемената у примени на различите граничне
задатке, 3. увођењу низа различитих система
параметара сличности у функцији повећања
стабилности и брзине конвергенције добије-
них решења, 4. У практичном доприносу до-
бијених резултата изучаваних струјања про-
водног флуида, у области стабилности и у-
прављања струјањем флуида, и у случајеви-
ма оптимизације преноса масе, топлоте, е-
нергије, а у циљу добијања савременијих
техничких решења.
Био је активан спортски радник и дуго-
годишњи играч рукометног клуба Железни-
чар Ниш.
Литература: Енциклопедија Ниша СПОРТ, Извор:
Податке за биографију доставио проф. Др Зоран Бо-
ричић, новембра 2018. (Б.М.)
Бубањ, Радослав, Н, професор универзите-
та, ректор Универзитета у Нишу, академик
Академије образовања, атлетичар (Ниш, 14.
август 1943 – )
Основну и средњу
школу завршио је у Ни-
шу. Факултет за физи-
чко васпитање Универ-
зитета у Београду завр-
шио је 1969. и магистри-
рао на истом факултету
1976. Током припреме за
израду докторске дисер-
тације 1978. шест месеци проводи на усавр-
шавању у Француској (Faculté des Sciences
d'Orsay). Дисертацију је одбранио на Одсеку
за физичку културу Филозофског факултета
у Нишу 1981. У звање редовног професора
-4-
- 128 -
изабран је 1998. На Факултету спорта и фи-
зичког васпитања Универзитета у Нишу
(најпре на Одсеку за физичку културу Фило-
зофског факултета) ради од оснивања 1971.
Објавио је велики број научних и стручних
радова и више уџбеника, а иницијатор је, у-
чесник и координатор у више научних про-
јеката. Био је ментор већем броју доктора-
ната. На месту ректора Универзитета у Ни-
шу налазио се од 2006. до 2009. За дописног
члана Српске академије образовања изабран
је 2010, а за редовног члана 2013. У току ка-
ријере био је управник СГ за физичку кул-
туру Филозофског факултета у Нишу, шеф
катедре биолошко-медицинских предмета,
председник Универзитетског савеза за фи-
зичку културу Града Ниша, Републике Ср-
бије и СФР Југославије, председник технич-
ког поткомитета Светске универзитетске
спортске федерације (ФИСУ), потпредсед-
ник организационог комитета Универзијаде
одржане 1987. у Загребу, вођа делегације на-
ционалног тима СФР Југославије на Уни-
верзијади 1985. у Кобеу (Јапан) итд. Један је
од оснивача и први председник Скупштине
Удружења стваралаца Ниша Цар Констан-
тин�
Добитник је многобројних признања,
повеља и награда, међу којима су Октобар-
ска награда града Ниша у категорији педаго-
га физичке културе, Повеља капетана Мише
Анастасијевића за допринос развоју образо-
вања, Благодарница Центра за црквене сту-
дије из Ниша за изузетан допринос афирма-
цији црквених студија и др.
Био је репрезентативац СФР Југославије
у атлетици и наступао за АК Железничар из
Ниша и АК Црвена звезда из Београда. Још
увек је актуелни рекордер града Ниша у
дисциплини трчања на 1000 м и 400 м са
препонама. Био је и кондициони тренер ФК
Раднички из Ниша.
Литература: Енциклопедија Ниша СПОРТ, Моногра-
фија Универзитета у Нишу (Н. Р.)
Воргучић, Александар, професор универ-
зитета, корисник Фулбрајтове стипендије за

научно усавршавање. (Ниш, 7. фебруар 1930
- 2018)
У Нишу завршава
основну и средњу шко-
лу. Након дипломирања
1948. године запослио се
у Заводима РР у Нишу и
у исто време био настав-
ник у Радио индустриј-
ској школи у Нишу, хо-
норарни наставник у
Средњој техничкој школи у Нишу и ван-
редни студент Више педагошке школе у
Нишу.
Школске 1952/53. године уписао је Е-
лектротехнички факултет у Београду, Одсек
за телекомуникације и електронику и дипло-
мирао 1957. године. За време студија два ње-
гова рада су награђена, један од стране Рек-
тората Универзитета у Београду поводом
Дана Републике, а други од стране Електро-
техничког факултета у Београду поводом
прославе стогодишњице рођења Николе
Тесле. Након дипломирања запослио се у Е-
лектроинституту Управе за војно техничка
истраживања у Београду. 1960. године сели
се у Ниш и поново запошљава у Заводима
РР.
Универзитетску каријеру започео је на
Техничком факултету у Нишу где је 1961.
године изабран у звање доцента. Своју на-
учну и педагошку активност наставио је на
новоотвореном Електронском факултету у
Нишу 1969. године. На истом факултету
одбранио је докторску дисертацију под на-
зивом „Нови фреквентно зависни мостови
са екстремном осетљивошћу - двојни резо-
нантни мост“ 1973. године, у звање ванред-
ног професора изабран је 1974. године, а у
звање редовног професора 1980. године. У
пензију је отишао 1995. године.
Током 1961. године провео је неко вре-
ме у Енглеској као стипендиста UNESCO-а;
У САД је провео годину дана као добитник
Фулбрајтове стипендије за научно усаврша-
вање; 1963. године завршио је хабилитаци-
они рад “Реусен антена са редукованим
-5-
- 129 -
Наука и образовање
материјалом”, који представља вредан нау-
чни допринос у области антена.
Држао је предавања на Машинском од-
секу Техничког факултета у Нишу и на Фа-
култету техничких наука Универзитета у
Новом Саду; Био је гостујући професор у
Атланти; Школске 1977/78 именован је за
редовног професора на Техничком Универ-
зитету државе Џорџија (Georgia Institute of
Technology) у Америци. Такође, држао је
предавања и на Унивезитету у Бохуму, у Не-
мачкој.
Аутор је или коаутор 18 уџбеника и
збирки задатака. Аутор је техничког решења
за суперосетљиве мостове, проширио је тео-
рију мостова за наизменичну струју и дао
нову теорију о заштићеним просторима гро-
мобрана. Запажена су његова истраживања
везана за електрична испитивања тла и про-
блем утицаја подземних вода на здравље
људи. (Б. М.)
Димитријевић, Анастасија Наста, прва
нишка учитељица, (Призрен, око 1816 –
Ниш, 1886)
Позната је под надимком даскал де-
војка. Рођена је у Призрену, око 1816. Као
дете, неким случајем, остала је инвалид.
Лева рука и лева нога биле су јој парализо-
ване. Као истакнута ученица Спиридона Јо-
вановића, припремала се за учитељски по-
зив. Била је прва учитељица Мешовите
мушко-женске школе, отворене 1845.го-
дине. На три до четири године пред ослоба-
ђање, због старости, ослабљеног вида и
слуха, и општег погоршања здравља, пре-
стала је да ради у школи. Иза себе је имала
40 година просветног рада, као приватна у-
читељица 15 и као општинска 25 године.
Њен рад у школи је, према методу и садр-
жају, био на нивоу рада учитеља Спиридона
Јовановића. Допринос који је она дала у о-
писмењивању подмлатка Ниша био је знача-
јан, како у приватној, тако и у општинској
школи. На захтев Министарства просвете, а
по одобрењу кнеза Милана Обреновића,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
одобрена јој годишње издржавање у вредно-
сти од 300 динара.
Литература: Мирослав М. Миловановић, Основно
школство Ниша и околине у XIX и почетком XX века,
Градина, Ниш, 1975, стр�50-53� Историја Ниша I, Од
најстаријих времена до ослобађања од Турака
1878.године, Градина и Просвета, Ниш, 1983, стр.
324. (А.Н.)
Димитријевић, Момчило, В, професор у-
ниверзитета, ректор Универзитета у Нишу,
председник Заједнице универзитета Југо-
славије (Винковци, 1922 - ?)
Завршио је гимна-
зију y Нишу, a Правни
факултет y Београду.
Докторирао jе на Прав-
ном факултету y Београ-
ду 1964. са тезом Управ-
љање установама друш-
твених служби са наро-
читим обзиром на од-
носе државних органа и установа друштве-
них служби.
Пре доласка на факултет проф. Дими-
тријевић jе био на разним дужностима и
функцијама. Као најважније наводе се: на-
челник правног одељења Обласног народ-
ног одбора y Нишу, начелник Секретаријата
за народно здравље и социјалну политику
Градског народног одбора y Нишу, судија
Окружног привредног суда y Нишу и профе-
сор и директор Више управне школе y
Нишу.
Године 1965. изабран je за доцента Пра-
вног факултета y Нишу за предмет Увод y
право, 1970. за ванредног професора, a 1975.
године за редовног професора.
Проф. Димитријевић био je декан Прав-
ног факултета y Нишу, члан Савезне конфе-
ренције ССРНЈ и члан Секретаријата сек-
ције за друштвенополитичке односе, Пред-
седник Скупштине фонда за научни рад и у-
савршавање кадрова општине Ниш и пред-
седник Универзитетског одбора синдиката.
Професор Димитријевић био je и ректор
Универзитета y Нишу, председник Председ-
-6-
- 130 -
ништва Заједнице универзитета Југославије
и члан Сталног комитета Конференције рек-
тора Европе.
3a рад y Вишој управној школи проф.
Димитријевић je награђен од Извршног већа
CP Србије и Савета Више управне школе, a
за допринос y развоју Универзитета y Нишу
Малом и Јубиларном плакетом овог универ-
зитета.
Аутор је бројних уџбеника, моногра-
фија, студија, научних и стручних чланака и
коментара.
Извор: Биографија достављена из Деканата Правног
факултета (Ред.)
Домазет, Драган, С, професор универзи-
тета у Нишу, министар науке, технологије и
развоја, ректор и емеритус универзитета Ме-
трополитен, члан Академије инжењерских
наука Србије (Ниш, 5. јул 1947 - )
Рођен 5.7.1947. у
Нишу. Отац му је био
познати нишки адвокат
Синиша Домазет, а мај-
ка, Милица Домазет,
професор француског је-
зика� Ожењен је Љиља-
ном, а отац је две кћерке,
Весне и Мадлене.
Завршио је основну школу Учитељ Таса
у Нишу и нижу музичку школу у Нишу (кла-
вир). Матурирао је на математичком смеру
гимназије Стеван Сремац у Нишу 1966. го-
дине, када је био и добитник дипломе Ми-
хајло Петровић Алас. Дипломирао је на Ма-
шинском одсеку Техничког факултета у
Нишу 1971. године, на смеру производног
машинства, а на истом факултету је магис-
трирао 1976. и докторирао 1981. године. Од
1971. године ради као асистент на Машин-
ском факултету у Нишу, а од 1981. године,
као доцент, ванредни професор (1997.) и ре-
довни професор (1991.) на Машинском фа-
култету у Нишу. Предавао је предмете на
производном машинству, на редовним и
последипломским студијама. Радио је на ве-

ликом броју научних, међународно образов-
них (Темпус, Еразмус) и индустријских про-
јеката у Југославији и Сингапуру, а од 1978
до 1990. је радиo и као спољни сарадник Е-
лектронског рачунског центра ЕИ Ниш. О-
бјавио је око 144 научних и стручних радова
и две књиге.
У школској 1990-91. је боравио у САД,
на Универзитету државе Илиноис у Урбани,
где се бавио истраживањима у области веш-
тачке интелигенције и развојем експертских
система. Од 1994. до 2001. je радиo као виши
научни истраживач у Институту за произ-
водне технологије Џинтек (Gintic Institute of
Manufacturing Technology) у Сингапуру, где
је предавач на последипломским студијама
Нанјанг технолошког универзитета у Синга-
пуру (Nanyang Technological University).
Оснива Факултет информационих техноло-
гија у Београду 2005. чији је први декан. О-
снива, заједно са партнерима, Универзитет
Метрополитан у Београду 2010. године чији
је и први ректор. Изабран је за професора е-
меритуса Универзитета Метрополитан 2017.
године, од када је и председник Универзи-
тета Метрополитан. Дописни је члан Акаде-
мије инжењерских наука Србије од 2004. го-
дине.
Обављао је следеће јавне функције: Ми-
нистар науке, технологија и развоја у Влади
Србије (2001-2004), посланик у Савезном
већу Скупштине Југославије (1991-1993),
посебни саветник министра науке и техно-
лошког развоја (2008/9), саветник председ-
ника Привредне коморе Београда (2004-
2005), представник Србије у FP7 ICT коми-
тету Европске комисије у Бриселу (2011-
2012), Рецензент предлога пројекта про-
грама FP7-PEOPLE-IEF/IIF/IOF/IRG Европ-
ске комисије (2008-2011), Председник Упра-
вног одбора Института Винча (2009-2014),
Члан Скупштине Института Михајло Пупин
у Београду (2008-2015)), Члан тима који је
израдио Стратегију развоја образовања
Србије до 2020. године (2011-2012) и акцио-
них планова за њену примену (2013). Члан је
Савета за квалитет високог образовања Ми-
-7-
- 131 -
Наука и образовање
нистарства за просвету, науку и технолошки
развој од 2018.
Говори енглески и француски језик.
Свира клавир. Воли скијање, тенис и стони
тенис.
Извор: Податке за биографију доставио проф. др Дра-
ган Домазет, новембра 2018. (Б.М., Н.Ж.)
Ђорђевић, Бранимир, Ж, професор уни-
верзитета, ректор Универзитета у Нишу, по-
часни доктор наука Универзитета у Бања
Луци и Габрову (Бугарска), спортски радник
(Ниш, 22 октобар 1942 – )�
Основну школу и
гимназију завршио у
Нишу. Технички факул-
тет, одсек за електрони-
ку, завршио 1965. По-
четком 1966. изабран је
за асистента при Кате-
дри за електронику Те-
хничког факултета у Ни-
шу. Постдипломске студије завршио је 1974,
а докторску дисертацију под насловом Нови
конвертори аналогних величина у временски
домен одбранио је 1977. на Електронском
факултету у Нишу. Исте године изабран је
за доцента на Катедри за електронику за
предмет Дигитална електронска кола. За ре-
довног професора изабран је 1987. У два на-
врата је био на стручном усавршавању у и-
ностранству, и то: године 1967. у фирми PYE
Cambridge, Енглеска, и 1979. код фирме Ho-
neywell – Brighton, САД. Oд 1981. до 1985.
био је декан Електронског факултета у
Нишу. Од 1985. до 1989. био је проректор за
научни рад и међународну сарадњу, а од 1.
октобра 1989. до 2000. ректор Универзитета
у Нишу. О успешности дугогодишњег науч-
ног, стручног, педагошког и друштвеног
рада др Бранимира Ђорђевића сведоче и
бројна признања, као што су: Орден заслуга
за народ Председништва СФРЈ, Златни знак
Универзитета у Нишу, највиша признања
Југословенског комитета за ЕТАН, Повеља
Скупштине општине Ниш, Плакета 1. Мај
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Савеза синдиката, плакете Електронског и
других факултета Универзитета у Нишу. За
нарочите заслуге у области електротехнич-
ких наука 1995. године додељен му је поча-
сни докторат Универзитета у Бањој Луци, а
2007. добио је почасни докторат на Технич-
ком универзитету у Габрову, Бугарска.
Активно бављење спортом почео је
1957. у подмлатку, а потом 1959. наставио у
првом тиму фудбалског клуба Слога из
Ниша. Бранимир Ђорђевић, који је играо на
месту левог крила и леве полутке у сезони
1965/66, имао је просек постигнутих голова
већи од три поготка по утакмици и сматра се
једним од најбољих голгетера у историји
клуба. У више наврата играо је за репрезен-
тацију Нишког фудбалског савеза (в.). За
спортски допринос ФК Слоги Фудбалски са-
вез Ниша додељује му високо признање
1966. После једне фудбалске сезоне прове-
дене у ФК Железничар из Ниша, фудбалску
каријеру завршава у свом клубу Слога, где је
обављао и послове техничког руководиоца
првог тима. Активно играње фудбала завр-
шио је 1974. На ванредној годишњој конфе-
ренцији, одржаној 9. јуна 1995. године, када
је клуб вратио своје старо име Цар Констан-
тин (в.), Бранимир Ђорђевић је изабран за
председника клуба. На тој функцији остаје
до 2000. Од 2000. Бранимир Ђорђевић је у
Тениском клубу Раднички. где је био иза-
брани члан Скупштине и, у једном мандату,
председник Тениског савеза Ниша. (Н.Ж.)
Ђорђевић, Радосав, Ж, редовни професор
Електронског факултета Универзитета у
Нишу (1933-2018)
Основну школу и
гимназију учио је и завр-
шио у Нишу, а дипломи-
рао на Математичкој
групи Природно матема-
тичког факултета у Бео-
граду 1957. године. На-
кон завршетка студија,
радио је као професор у
-8-
- 132 -
нишкој Гимназији “Стеван Сремац”, где је у
току двогодишњег рада стекао драгоцено
педагошко искуство. Од оснивања првих
факултета у Нишу, 1960. године, радио је
најпре на Техничком, а потом на Електрон-
ском факултету у Нишу при Катедри за ма-
тематику, пролазећи кроз сва звања, од аси-
стента до редовног професора. Један је од
оснивача и првих професора и Филозофског
факултета у Нишу (1971).
Докторат математичких наука стекао је
1966. године, одбраном докторске дисерта-
ције О неким општим класама линеарних
функционалних једначина, под менторством
проф. Д. С. Митриновића, у оквиру београд-
ске Школе функционалних једначина, поз-
нате широм света у том периоду. У току
школске 1968/69. године, као стипендиста
познате фондације Alexander von Humboldt,
боравио је на стручном усавршавању при
Институту за теоријску и примењену мате-
матику Универзитета у Бону (Institut für rei-
ne und angewandte Mathematik, Universität
Bonn), у Немачкој.
Проф. Ђорђевић је објавио велики број
научних радова, од којих су више од 30 од
посебног значаја. Своје научне радове објав-
љивао је у домаћим и иностраним научним
часописима, а са научним рефератима учес-
твовао је на математичким конгресима и
симпозијумима у земљи и иностранству.
Својим првим научним радовима у области
Обичних и парцијалних диференцијалних јед-
начина наставио је школу проф. М. Петро-
вића Аласа, оснивача Српске математичке
школе, и проф. Д. С. Митриновића, као њи-
хов математички потомак. Објављивао је ра-
дове и у другим математичким областима:
Теорија функционалних једначина, Анали-
тичке и геометријске неједнакости, Теорија
матрица, Теорија апроксимација. Проф.
Ђорђевић је коаутор монографије о геоме-
тријским неједнакостима: Geometric Inequa-
lities, у издању Wolters-Noordhoff Publishing,
(Groningen, Холандија, 1969). Ова моногра-
фија спада у најцитираније и била је дуго го-
дина инспирација за многе младе људе који

су почињали да се баве овом облашћу. Коа-
утор је и монографије Recent Progress in Ine-
qualities, Kluwer (данас Springer) 1998. У мо-
нографији Analytic and Geometric Inequaliti-
es, Kluwer (1999) објавио је, по позиву еди-
тора, поглавље Some Inequalities for Triangle
– Old and New Results. Коаутор је трилогиј-
ског универзитетског уџбеника Матема-
тика за студенте техничких факултета,
као и бројних уџбеника за студенте других
факултета.
Низ година проф. Ђорђевић је био шеф
Катедре за математику, у два изборна пери-
ода био је продекан, а затим у два изборна
периода и декан Електронског факултета у
Нишу. Такође, у два изборна мандата био је
проректор Универзитета у Нишу. Све функ-
ције обављао је са највећом одговорношћу,
наметајући највише стандарде и у науци и у
струци, реформишући тако један млад и не-
афирмисан универзитет у модеран универ-
зитет. Kао декан започео је изградњу зграде
Електронског факултета и на томе радио и
неколико година након истека мандата де-
кана, упорно и посвећено све до њеног завр-
шетка.
Као проректор Универзитета у Нишу,
проф. Ђорђевић је био иницијатор оснивања
угледног научног часописа Facta Universita-
tis и његов први главни и одговорни уред-
ник, као и члан редакционог одбора једне од
серија - Mathematics and Informatics. Био је
члан редакције у свету познатог научног ча-
сописа Публикације Електротехничког фа-
култета, Серија: Математика и физика
(Београд) и члан редакционог одбора поз-
нате едиције Математичка библиотека
(Београд). Руководио је радом на реализа-
цији више научних пројеката и потпројеката
Републичке заједнице науке Србије и Регио-
налне заједнице науке региона Ниш из обла-
сти математике.
Проф. Ђорђевић је био сарадник Мате-
матичког института Српске академије наука
и уметности у Београду, члан Научног дру-
штва Србије, члан Француског математич-
ког друштва, почасни члан Српског хемиј-
-9-
- 133 -
Наука и образовање
ског друштва, доживотни почасни члан Te-
sla Memorial Society of New York, Inc. (САД)
и доживотни члан Alexander von Humboldt
Alumni удружења (Немачка). (Ј. Ђ. К.)
Живковић, Живота, Б, универзитетски
професор, председник Скупштине општине
Ниш 1989-1992, ректор Универзитета у Ни-
шу, конзул СРЈ у Немачкој (Нишка Бања,
12�11�1941)
Рођен је 12 новембра 1941. у Нишкој Ба-
њи од оца Бранислава и мајке Верице. Осно-
вну школу завршио је у Нишкој Бањи 1948-
1952, средњу техничку школу машински
одсек у Нишу 1953-1957 и студије машин-
ства у Нишу 1964. Докторирао је у Ахену,
СР Немачка, 1970. Радио је на Машинском
факултету у Нишу 1965-2007 од асистента
до редовног професора и објавио више књи-
га и научних радова. Основао је, са сарадни-
цима, прве студије Прецизног машинства и
прве студије Мехатронке у нашој земљи.
Био је председник Југословенског нацио-
налног комитета за Теорију машина и меха-
низама (YUToMM) (1979 – 2005), члан ко-
мисије за терминологију и члан Извршног
одбора Међународне федерације за Теорију
машина и механизама (IFToMM) (1976 -
2006). Промовисан је за почасног доктора
Техничког Универзитета Илменау (СР Не-
мачка) (12.12.1990). Биран је за декана Ма-
шинског факултета (1977 – 1978) и ректора
Универзитета у Нишу (1981 – 1985). У то
време грађени су објекти студентског ста-
ндарда (студентски дом, менза топлана) и
покренута иницијатива за формирање Ин-
формационог система Универзитета и науч-
ног часописа Fakta Univerzitatis.
Политички је био ангажован од 1960. За
председника Скупштине општине Ниш је и-
забран 28. новембра 1989. и био до 23. јуна
1992. Половином новембра 1990. започети
су радови на првом подземном пролазу у
центру града, у исто време градио се и Тр-
жно-пословни центар “Калча”, ТПЦ “Душа-
нов базар”, ТПЦ “Амбасадор”, два посло-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
вно-занатска центра на Булевару Лењина
односно Булевару Немањића („Зона 1“ и
„Зона 2“, реконструисана је Копитарева у-
лица односно Казанџијско сокаче, уређен је
Трг ослобођења, сада Трг краља Милана по
пројекту арх. Бране Јовина из Београда,
настављени су радови на уређењу реке Ни-
шаве и кеја, саобраћајна петља код источне
заобилазнице аутопута у новом Комрену, те
донет први Просторни план града Ниш
(1992) и почела припрема новог ГУП-а.
Општина Ниш добила је статус Града. Кра-
јем двадесетог и почетком двадесет првог
века професор Живковић је обављао дуж-
ност генералног конзула СРЈ у Франкфурту
(СР Немачка).
ИЗВОР: Биографски подаци које је лично дао ЖЖ
17.12.2009. и 4.12.2018. ЛИТЕРАТУРА: Народне но-
вине Ниш, од 27.11-30.11.1989 и од 4.8 и 6.8.2004. (Ж.
С)
Зајечарановић, Глигорије, Ј, Редовни про-
фесор Филозофског факултета у Нишу, рек-
тор Универзитета у Нишу, песник (Велики
Јасеновац, 12. фебруар 1930 − Ниш, 30. де-
цембар 2008).
Дипломирао (1960),
магистрирао (1963) и до-
кторирао (1969) на Фи-
лозофском факултету у
Београду. Био је аси-
стент за предмет Исто-
рија филозофије на Фи-
лозофском факултету у
Београду (1961−1963)�
Предавао филозофију у Вишој школи друш-
твено-политичких наука у Новом Саду од
1963. до 1968. Бавио се научним радом у
Центру за политичке студије у Новом Саду
као научни сарадник 1970/1971. Од 1971.
предавао је логику на Филозофском факул-
тету у Нишу, а филозофију на више факул-
тета у Србији. Биран за декана Филозофског
факултета у Нишу, ректора Универзитета у
Нишу и за потпредседника Заједнице југо-
словенских универзитета, као и за делегата
у Скупштини Србије. Био је уредник серије
- 10 -
- 134 -
Philosophy and Sociology часописа Универ-
зитета у Нишу Facta Universitatis.
Библиографија: Дијалектика немачке
класичне филозофије, 1971; Општа социо-
лошка библиографија, Нови Сад, 1971; Фи-
лозофија марксизма, Градина, Ниш, 1973;
Основи учења марксизма, Београд, 1973;
Филозофија за IV разред гимназије и за пе-
дагошке академије, Глигорије Зајечарано-
вић, Витомир Стевановић, Београд, 1973. и
Градина, Ниш, 1975; Марксизам и маркси-
стичко образовање, Ниш, 1979; Филозофија
− увод у основне појмове, Глигорије Зајечар-
новић, Лука Прошић, Ниш, 1981; Филозофи-
ја марксизма (увод у марксизам), Београд,
1985; Историја марксистичке филозофије,
Београд, 1984; Увод у филозофију, Ниш,
1992; Савремена филозофија I, Ниш, 1992;
Савремена филозофија II, Ниш, 1995; Ло-
гика, Ниш, 1996; Филозофски факултет у
Нишу (1971−1996), Ниш, 1996; Софијин
поглед, збирка песама, Просвета, Ниш, 2001;
Чежња за мудрошћу, збирка песама, Про-
света, Ниш, 2002. (Б. Л.)
Илић, Веселин, Р, професор универзитета,
приповедач, културни активиста и поли-
тички радник (Лабуково код Сокобање,
12�06�1935- Ниш, 01.02.2002), (види: п. Књи-
жевност)
Јовановић, Љубиша, С, професор и декан
Правног факултета, проректор Универзи-
тета у Нишу (Кијевац, Сурдулица, 22. 12�
1927 – )
Рођен je 22�12�1927�
године y Кијевцу, CO
Сурдулица. Гимназију je
завршио 1949. y Врању,
a Правни факултет 1956.
y Београду. После завр-
шених студија радио je
извесно време y Хидро-
грађе винском преду-
зећу Дрина, као правни референт. Од децем-
бра 1957. па до октобра 1962. био je асистент

за Кривично право y Институту за упоредно
право y Београду. Школску 1959/60. годину
провео je y Страсбуру y Универзитетском
центру за високе европске студије где je као
слушалац бранио дипломски рад под насло-
вом »La responsabilité penal de l'individu
devant le droit international«. Од октобра
1962. па све до 1993 ради најпре на Правно-
економском, a затим нa Правном факултету
y Нишу као наставник за предмет Кривично
право.
Докторску дисертацију под насловом
»Алкохолизам и криминалитет y Београду«
одбранио je 1965. нa Правном факултету y
Београду. Као наставник за предмет Кри-
вично право биран je y сва универзитетска
звања: за предавача 1962., доцента 1965,
ванредног професора 1969. и редовног про-
фесора 1974. године. Учесник je НОБ.
Нa факултету је био носилац готово
свих политичких и самоуправних функција:
председник Савета Правно-економског фа-
култета y два мандата и председник Савета
Правног факултета, продекан Правно-еко-
номског факултета, декан Правног факул-
тета од 1972. до 1974. и од 1980. до 1982. го-
дине, председник Научно-наставног већа и
Збора радних људи Правног факултета,
управник одељења y Зајечару, и др.
Ван факултета учествовао je y раду број-
них струковних тела и органа (члан Изврш-
ног одбора Југословенског удружења за кри-
вично право и криминологију, члан Изврш-
ног одбора Удружења правника за регион
Ниш, члан радне групе за израду Кривичног
закона CP Србије).Учесник je већег броја
симпозијума, конференција и конгреса на-
учног и политичког карактера.
За допринос y развоју Универзитета чи-
ји је био и проректор у двогодишњем ман-
дату награђен je Малом и Јубиларном плаке-
том Универзитета, a за допринос y развоју
Правног факултета Похвалницом.
Аутор је уџбеника и монографија (3) и
великог броја студија, чланака и расправа.
Извор: Ширу биографију доставио деканат Правног
факултета у Нишу. (Ред.)
- 11 -
- 135 -
Наука и образовање
Јовановић, Спиридон, први нишки учи-
тељ, оснивач школског фонда (Чаково у Ба-
нату, ? – Ниш, 1859)
Био је родом из Чакова у Банату. Учи-
тељ по занату, свестрано образован, добро је
познавао грчки и немачки језик. На захтев
нишких трговаца, а по налогу кнеза Милоша
Обреновића, чији је лични писар био, дошао
је у Ниш 1830.године. Убрзо је организовао
наставу у једној приватној кући, на простору
дворишта данашње школе Учитељ Таса, али
је његов рад био ограничен на строго рели-
гијске садржаје. На почетку је радио са шест
ученика, али се због резултата које је беле-
жио, тај број временом повећао. Постепено
је почео да организује наставу по угледу на
школе у Кнежевини, уводећи световне садр-
жаје и предмете који се до тада нису изуча-
вали. Грађанско писмо и грађанска ћири-
лица почели су да потискују црквено-сло-
венско писмо, мада се оно и даље учило. За
само неколико година црквена школа се
скоро испразнила, а у школи Спиридона би-
ло је преко 200 ученика. То га је приморало
да узме и помоћнике, своје ђаке које је обу-
чавао за посао учитеља.
Због сталног распињања између тежњи
нишких грађана да се деци пруже савреме-
нија и шира знања, и захтева владике да се
задржи на часловцу и псалтиру, Спиридон је
1838.године морао да напусти Ниш. Отишао
је у Параћин, где се примио учитељског по-
сла у Правитељственој школи. Две године
касније вратио се у Ниш, на залагање кнеза
Михаила и књегиње Љубице, али се односи
са владиком нису пуно поправили. Након
Гилханског хатишерифа из 1839.године из-
борио се да оснује школски фонд, који је из-
носио 1.000 дуката, и тиме омогућио стаби-
лан извор прихода за рад школа и масовније
школовање деце. Године 1841. у договору са
митрополитом и школском општином свог
најталентованијег ђака Атанасију Тасу Пет-
ровић произвео је у свог учитеља. Још један
сукоб са црквеним властима око садржаја
рада, натерао је Спиридона да напусти Ниш,
негде између 1841 и 1843.године. Отишао је
Енциклопедија Знамените личности Ниша
у Велес, да ради као учитељ. Са доласком
владике Венедикта у Нишу је створена по-
вољнија атмосфера за рад у школи. На
молбу грађана он је Спиридона вратио у
Ниш, и чак помагао развој школства. Нова
школска зграда сазидана је 1843. са четири
одељења. Године 1845. Спиридон је постав-
љен за првог градског учитеља у Нишу, а А-
танасије Петровић за његовог помоћника. У-
једно је и своју ученицу Анастасију Дими-
тријевић-Насту обучио да му буде помоћник
и већ 1845. у његову школу су почела да до-
лазе и женска деца. Захваљујући њему шко-
ловање женске деце у Нишу започело је пре
него у многим градовима тадашње Србије.
Време од 1845. до 1855.представља његов
најуспешнији период деловања у Нишу. По-
вукао се из просвете 1855.године. Умро је
1859. искрено ожаљен од својих суграђана.
Био је пионир просветитељства у једној зао-
сталој и конзервативној чаршији, присутној
турским режимом и грчким фанариотима,
али је својом борбеношћу и истрајношћу
успео да изађе као победник. Поставио је те-
мељ савременом школству у Нишу, извршио
јак утицај на јачање националне свести гра-
ђана Ниша, обучио даровите мештане учи-
тељском позиву, довео нове учитеље са
стране и тако створио чврсту основу нацио-
налне српске школе у Нишу.
Литература: Мирослав М. Миловановић,Основно
школство Ниша и околине у XIX и почетком XXвека,
Градина, Ниш, 1975, стр.32-46; Подаци за школске и
црквене прилике у Нишу од 1827. до 1860.године (Бе-
лешке Петра Станковића), Д.Милосављевић, Нишки
весник, мај 2003, стр.8-9; Темељ саврменог школства
у Нишу, Мр Радоје Костић Нишки весник, јул, 2000;
Монографија 180 година ОШ Учитељ Таса, Ниш,
2010, стр.8; Историја Ниша I, Од најстријих времена
до ослобађања од Турака 1878.године, Градина и
Просвета, Ниш, 1983, стр.323. (А.Н.)
Керковић, Александар, професор и декан
на Филозофском факултету у Нишу, члан А-
кадемије духовне посвећености „Ф. М.
Достојевски“ (Краљево, 2. 5. 1922 – ), види
п. Спорт
- 12 -
- 136 -
Козић, Петар, професор универзитета, на-
родни посланик (Пирот, 1928 – Београд,
2012)
Петар Козић је дипломирао на филозоф-
ско-педагошко-психолошкој групи пред-
мета Филозофског факултета у Скопљу
(1952), где је магистрирао (1959) и доктори-
рао (1965) са тезом СоциолошкамисаоФили-
паФилиповића. Тезу касније проширио и
објавио у две књиге (први том 1969, други
1979). Радио као професор гимназије и учи-
тељске школе у Пироту, а по магистрирању
постаје сарадник у Заводу за историју рад-
ничког покрета Србије (Београд). Од 1960.
предавач, доцент и ванредни професор на
Правно-економском (касније Правном) фа-
култету у Нишу. Као стипендиста пољске
владе био на десетомесечном усавршавању
при Универзитету у Варшави (1962), а по-
том, и на студијском боравку у Мађарској,
Пољској и СССР. Од 1974. ванредни и ре-
довни професор Факултета организационих
наука у Београду, до пензионисања. Осим
опште, теоријске социологије и филозофије,
држао наставу из социологије рада, социо-
логије образовања, индустријске социоло-
гије и социологије образовања. На последи-
пломским студијама предавао методологију
научноистраживачког рада и теорију орга-
низације. Радио и на другим факултетима:
Техничком, Медицинском, Економском,
Филозофском и Факултету заштите на раду
у Нишу, као и на Факултету политичких на-
ука, Учитељском факултету и Факултету за
менаџмент „Браћа Карић“ у Београду. На
Правном факултету у Нишу био шеф Кате-
дре за општу социологију и историју државе
и права, а онда и продекан истог Факултета.
На ФОН-у био шеф Катедре за економију,
социологију и филозофију. Први главни и
одговорни уредник часописа Теме (тада
„Марксистичке теме“, 1977). Био посланик
Скупштине Србије. Носилац Ордена рада са
златним венцем, Ордена рада са црвеном
заставом, Ордена рада заслуга за народ са
сребреним зрацима и добитник Осмосеп-

тембарске награде града Пирота. Књиге: Со-
циолошке скице(1963), Социологија (1966,
више издања), Социологија: увод у маркси-
стичку науку о друштву (1969, више из-
дања), Марксизам и теме савременог друш-
тва (1978, више издања). (Љ.М.)
Костић, Коста, Н, професор Гимназије у
Пироту, професор Реалке у Београду (Ниш,
15. март 1875 – Пирот,19. фебруар 1915 )
Основну школу учио је у Нишу, гимна-
зију у Нишу и Пироту, Велику школу у Бео-
граду где је 1899. завршио историјско-фило-
лошки одсек , а професорски испит из исто-
рије и географије положио је 1903. По завр-
шеној школи Костић је био суплент и про-
фесор Гимназије у Пироту , а од 1912. про-
фесор Реалке у Београду. За време студија
на Великој школи учествовао је на светосав-
ским и видовданским течајевима за темате ,
где је добијао прве награде. Посветио се
културној историји, а делом историјској ге-
ографији, о чему је написао расправе и дела.
У последњим свескама Прегледа географске
литературе о Балканском полуострву Ко-
стић је написао око 50 реферата , а сарађивао
је и у Летопису Матице српске. У послед-
њим годинама сакупио је велики научни ма-
теријал који је делом очуван . Пред крај жи-
вота радио је као комесар Војне болнице у
Пироту. За време епидемије оболео је од пе-
гавог тифуса и умро 1915.
Библиографија: Краљ Стефан Драгу-
тин-Историјска расправа , написао Коста
Н.Костић и Фотије Ар.Станојевић Београд,
1899; Трговински центри и друмови наСрп-
ској Земљи у средњем и новом веку (1900) ;
Из Торлака,фолклористичке белешке из пи-
ротског округа (1900) ; Стара српска трго-
вина и индустрија , студија из културне
историје српског народа у средњем веку
(1904), Пирот (Гласник Српског географ-
ског друштва , 1, 1912); Рударство и рудар-
ски предели и центри у српским земљама за
турскогвремена (Наставник, 1912); Кул-
турне биљке у српским земљама за турског
- 13 -
- 137 -
Наука и образовање
времена (Наставник 1913); Наши нови гра-
дови (Дело, 1914); Домаће животиње као
транспортнасредства у српским земљама
за турског времена(Гласник Српског гео-
графског друштва, 3-4, 1914). После његове
смрти штампани су му радови : Наши нови
градови на југу (СКЗ, КЊ.168,1922); Грађа
за историју пољопривреде код нас од К. Н.
Костића , Београд 1921, издање Министар-
ства пољопривреде и вода, штампарија Св.
Саве; Грађа за историјусрпске трговине и
индустрије из рукописа поч. Косте Н. Ко-
стића из LXVI из књиге Споменика Српске
краљевске академије (Београд; Сремски Кар-
ловци), Графички завод Макарије А.Д. Зе-
мун 1924.
ЛИТЕРАТУРА: Т.Р. Ђорђевић, Предговор књизи К.
Костића , Наши нови градови на југу (СКЗ 1922)
(Љ.Ђ.)
Кулић, Димитрије, П, професор универзи-
тета, председник Среског суда y Нишу и
Окружног суда y Нишу (Лесковац, 29.
август 1923 - ?)
Димитрије Кулић је
основну школу и гимна-
зију завршио y месту ро-
ђења, a Правни факултет
y Београду 1952. године.
Докторат наука стекао je
на истом факултету
1963. године одбрани-
вши тезу: Народноосло-
бодилачки одбори и судови y Србији. 3a ван-
редног професора Правног одсека Правно-е-
кономског факултета y Нишу изабран je
1964, a за редовног професора 1970.
Учествовао je y НОБ-у од 1941. најпре
као борац Бабичког партизанског одреда, a
затим XIII бригаде 24 дивизије НОВЈ. При-
ликом ослобођења Лесковца, септембра
1944. године је рањен.
После ослобођења Лесковца изабран je
за секретара Градског комитета СКОЈ-а y
Лесковцу, a затим за члана Бироа Градског
комитета КПЈ такође y Лесковцу. Формира-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
њем Обласног комитета КПЈ y Нишу, 1949,
изабран je за члана АГИТРОП-а истог Коми-
тета. Од тада пa надаље обављао je разне
друштвено-политичке функције, као што су:
члан Извршног одбора Градског одбора На-
родног фронтa y Нишу, члан Среског коми-
тета СКЈ y Нишу, секретар Среског одбора
ССРН y Нишу, председник Градског одбора
културно-уметничког друштва y Нишу,
председник Среског одбора културно-про-
светне заједнице y Нишу, председник Сре-
ске организације удружења правника y
Нишу, члан управе Универзитета y Бео-
граду, члан Правног савета Скупштине Ср-
бије и судија Уставног суда CP Србије. Био
je председник Среског суда y Нишу и О-
кружног суда y Нишу. Аутор је великог бро-
ја монографија и студија (13) и чланака и ре-
ферата (36).
За свој рад одликован je Орденом за хра-
брост, Орденом заслуге за народ, Орденом
рада са златним венцем, Одличјем за пожр-
твовани рад народног фронта Србије и др.
Добитник je Мале плакете Универзитета y
Нишу, Златне значке југословенских хор-
ских свечаности и Октобарске награде града
Ниша и Октобарска награда града Лесковца.
Извор: Ширу биографију доставио деканат Правног
факултета у Нишу. (Ред.)
Марковић, Данило, Ж, професор Универ-
зитета, академик више руских академија,
министар, потпредседник Владе, амбасадор
у Русији (Долац, општина Бела Паланка,
30�06�1933�- Ниш, 2018)
Рођен је 30. јуна
1933. у селу Дол, општи-
на Бела Паланка. Осно-
вну школу завршио је у
родном селу а гимназију
у Белој Паланци. Уни-
верзитетске студије за-
вршио је на Правном фа-
култету у Београду. По
регулисању војне обавезе уписао је доктор-
ске студије на Правном факултету у Бео-
- 14 -
- 138 -
граду. У исто време уписао је докторске сту-
дије и на Економском факултету у Београду.
На новооснованом Правно-економском фа-
култету у Нишу 1960. изабран је у звање а-
систента за предмет социологија. По од-
брани докторске дисертације Марковић је
(1965.) изабран у звање доцента за предмет
социологија, а у звање ванредног професора
за исти предмет (1970.) на Економском
одсеку истог Факултета. Почетком школске
1970/71. дошло је до поделе Правно-економ-
ског факултета на Правни и Економски и др
Марковић је наставио рад на Економском
факултету до маја 1974. кад бива изабран у
звање ванредног професора за предмет со-
циологија рада на Факултету политичких
наука у Београду. На том Факултету у звање
редовног професора изабран је 1975. Од
1994. до 1998. прекида рад на универзитету
због ангажовања у дипломатији (на дужно-
сти изванредног и опуномоћеног амбаса-
дора СР Југославије у Руској Федерацији).
По завршетку мандата у дипломатији, др
Марковић наставља рад на Универзитету у
својству редовног професора на Учитељ-
ском факултету у Београду. Поред ангажо-
вања у извођењу наставе на факултетима на
којима је био у сталном радном односу, био
је ангажован као хонорарни професор и на
више других факултета. У овом својству
држао је наставу на следећим факултетима:
Медицинском факултету у Нишу, Технич-
ком факултету у Нишу, Филозофском фа-
култету у Нишу, Факултету заштите на раду
у Нишу, Технолошком факултету у
Лесковцу, Дефектолошком факултету у Бе-
ограду и Факултету за социологију поли-
тичке науке и новинарства у Љубљани� За
време студијских боравака или по позиву
држао је предавања и у иностранству: у Бу-
гарској 1964. (у Бугарској академији наука),
Пољској 1972 (у Пољској академији наука),
Немачкој 1973, Великој Британији 1978.,
Француској (1977), у Руској Федерацији од
1980-1998 и у Кини 1990. Поред учешћа у
извођењу наставе на више факултета у
земљи и иностранству је био члан већег бро-

ја редакција часописа и уредник више збор-
ника радова. Дуго година био је члан редак-
ције часописа „Социологија села“ (Загреб) и
„Ревија рада“ (Београд). Био је члан редак-
ције и заменик главног редактора Социоло-
шког лексикона (Београд, 1982), члан редак-
ције Енциклопедије самоуправљања, Малог
лексикона самоуправљача (Београд) и члан
редакције „Економске енциклопедије (Ки-
јев) и члан Међународне редакције часописа
„Социолошка истраживања“ (Москва). И-
мао је више одговорних функција на Уни-
верзитету. На Универзитету у Нишу био је
члан првог Савета универзитета (1965–
1967), декан Економског факултета у два
мандата (1970–1974)� На Универзитету у Бе-
ограду био је члан Наставно-научног већа У-
ниверзитета 1976–1978, први декан Дефек-
толошког факултета (1976–1978), шеф Кате-
дре за политичку социологију Факултета по-
литичких наука и декан истог Факултета
(1986-1988). Имао је и значајне функције и
одговорне дужности и ван универзитета.
Био је министар просвете у пет влада Репу-
блике Србије (1989–1993) и потпредседник
те Владе 1992–1994. Био је изванредни и о-
пуномоћени амбасадор Савезне Републике
Југославије у Руској Федерацији. Учество-
вао је као ментор или члан комисије на више
факултета у изради и одбрани око 60 маги-
старских теза и 30 докторских дисертација.
У знак признања за допринос развоју социо-
лошких наука добио је више друштвених
признања. Почасни је доктор: МГУ „Ломо-
носов“ у Москви (1989); Ростовског држав-
ног универзитета, Ростов на Дону (1995) и
Московског државног агроинжињерског у-
ниверзитета, (1998). Члан је више академија
наука. Редовни је члан: Међународне акаде-
мије наука (Минхен); Општенационалне а-
кадемије знања (Москва); Међународне ака-
демије наука Евроазија (Минск); Академије
за проблем квалитета (Москва); Академије
хуманитарних наука (Санкт Петерсбург);
Међународне академије информатизације
(Москва-Вашингтон); Академије социјал-
них наука (Москва); Академије социјалног
- 15 -
- 139 -
Наука и образовање
образовања (Москва); Академије политич-
ких наука (Москва), Централноевропске а-
кадемије наука и уметности (Париз-Теми-
швар) и Академије светске универзитетске
асоцијација (Патра, Грчка). Поред ових нај-
виших признања, др Марковић за допринос
развоју универзитетске наставе, научног из-
даваштва и међууниверзитетске сарадње,
добио и више плакета и захвалница на фа-
култетима и институтима широм земље.
Најзад, али не од мањег значаја др Марковић
је добио и Спомен плакету (највише
општинско признање) Општине Бела Па-
ланка (општине у којој се налази његово
родно место) и Општине Горњи Милановац�
Преминуо је 4. априла 2018 у Нишу и
сахрањен у родној Белој Паланци.
Литература: Монографија Економског факултета у
Нишу, Vikipedia (НР)
Марковић, Миливоје, Ч, професор више у-
ниверзитета у земљи и иностранству (Чачак,
1908 - ?)
Рођен je 1908. y Ча-
чку. Студирао je на Пра-
вном факултету y Бео-
граду и дипломирао 1931.
Докторат je стекао на
Правном факултету y
Лиону, са тезом La Theo-
rie de l'abus des droit en
droit compare 1936�
До рата je радио y Окружном суду y Бе-
ограду и био доцент на Правном факултету
y Суботици и Правном факултету y Бео-
граду. После рата био je секретар Привред-
ног савета АВНОЈ, доцент Правног факул-
тета y Београду, адвокат y Београду и пра-
вни саветник Народног одбора града Београ-
да. За редовног професора Правно-економ-
ског факултета y Нишу изабран je 1964. Пен-
зионисан je 1. октобра 1978.
Био je продекан Правно-економског фа-
култета y Нишу (1964/65 године), шеф Прав-
ног одсека Правно-економског факултета
(1964, 1965, 1966, 1967. године), дугогоди-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
шњи шеф Катедре за Грађанско право, члан
Савета Факултета и члан Савета Универзи-
тета. Био je посланик АСНОС. Био je члан и
Представник Југославије y International bar
association, и члан Комитета World Peace
Trough Law Center, и низа научних и струч-
них удружења.
Предавао je на Правном факултету y
Приштини и на Правном факултету y Новом
Саду, на Академији за судије y CP Немачкој
на Правном факултету y Фрајбургу и на се-
минарима америчких правних факултета за
време свог студијског боравка y САД. Носи-
лац је Ордена рада са црвеном заставом.
Аутор је великог броја уџбеника, скри-
пата и монографија (13), као и научних и
стручних радова (чланци, стручне расправе,
реферати, саопштења, преводи, коментари и
др.) Професор Марковић је био и арбитар
Спољнотрговинске арбитраже y Београду.
Извор: Биографију доставио деканат Правног факул-
тета у Нишу. (Ред.)
Мијаиловић, Мирослав, један од оснивача,
професор и декан Факултета заштите на ра-
ду у Нишу, један од оснивача „Балканске а-
социјације за квалитет радне и животне сре-
дине“ (Ниш, 12. 02. 1935 – Ниш, 2.11.1999)
Др Мирослав Мија-
иловић, редовни профе-
сор Факултета заштите
на раду у Нишу рођен је
12. 02. 1935. у Нишу. О-
сновну школу Краљ Але-
ксандар и средњу техни-
чку школу Никола Тесла
завршио је у Нишу.
Академски назив дипломираног инже-
њера електротехнике стиче на енергетском
одсеку Електротехничког факултета Уни-
верзитета у Београду 1963.године. По завр-
шетку студија, 1964.године почиње да ради
у „Заједници института и завода заштите на
раду“ у Нишу. Ради на пословима инже-
њера, шефа групе, начелника одељења, по-
моћника техничког директора и директора
- 16 -
- 140 -
техничког сектора. У сектору развоја Зајед-
нице обавља функције помоћника директора
и директора Института за Ергономију. У
звање доцента на Факултету заштите на
раду у Нишу бива биран 1972. Као настав-
ник ангажован је на предмету „Планирање и
програмирање мера заштите на раду“.
Магистарске студије завршава 1979.го-
дине одбраном тезе на Факултету политич-
ких наука Универзитета у Београду. Доктор-
ску дисертацију „Програмирање заштите ра-
дне средине у самоуправном социјалистич-
ком друштву“ је одбранио 1980. на Факул-
тету заштите на раду Универзитета у Нишу
чиме је стекао научни степен доктора наука
заштите на раду.
Аутор је и коаутор десет књига и преко
50 научних и стручних радова, објављених
на међународним и домаћим научним ску-
повима, као и у међународним и домаћим
часописима.
Један је од оснивача „Балканске асоција-
ције за квалитет радне и животне средине“.
Био је продекан Факултета заштите на
раду у Нишу од 1976-1978 и декан факул-
тета у периоду од 1978-1982 и 1988-1999�
Био је члан савета Факултета заштите на ра-
ду и члан савета Универзитета у Нишу. На
Факултету заштите на раду у Нишу је радио
до 02. 11. 1999. године, када је преминуо�
Добитник је Дипломе са плакетом за
допринос и достигнућа у области заштите на
раду, Захвалнице са плакетом за допринос у
оснивању и развоју Факултета заштите на
раду, мале плакете Универзитета у Нишу,
као и Ордена Републике са бронзаним вен-
цем. (Ред.)
Миловановић, Братислав, Д, редовни про-
фесор Електронског факултета Универзи-
тета у Нишу и Универзитета Сингидунум у
Београду, члан Академије инжењерских на-
ука. (С.Росица, Рибарска Бања, 1948 - )
Завршио је Електронски факултет у
Нишу 1972. а докторирао 1979. Од 1972 до
1980. био је стручни сарадник, а потом,

асистент приправник и
асистент. У звање до-
цента, ванредног профе-
сора и редовног профе-
сора на истом факултету
биран је 1980., 1985. и
1990. године, респекти-
вно. На Универзитету
Сингидунум изабран је
за редовног професора 2014.
Предавао је више од 30 предмета из об-
ласти телекомуникација на свим нивоима
студија, на неколико Универзитета у земљи
и иностранству и формирао једну наставну
и две научно-истраживачке лабораторије.
Као члан Републичке комисије за акредита-
цију и проверу квалитета (2006-2010) дао је
изузетан допринос креирању и успоставља-
њу стандарда квалитета у високом образова-
њу у Србији. Аутор је 5 универзитетских уџ-
беника. Руководио је израдом 18 доктората,
15 магистарских теза и преко 150 диплом-
ских радова. У периоду од 1981. до 1984, у
два мандата био је шеф Катедре за теоријску
електротехнику Електронског факултета.
Године 1989. прелази са групом сарадника
на Катедру за телекомуникације и формира
смер Телекомуникације. У периоду 1994-
2000. и 2004-2012. био је шеф Катедре за те-
лекомуникације, продекан од 1987. до 1991.
године и декан факултета од 1994. до 1998.
године. Од 1996. до 2001. године био је
председник УО Еи ХОЛДИНГ корпорације.
После више од четири деценије успешног
рада на Електронском факултету у Нишу, од
септембра 2014. године ради као координа-
тор високошколске јединице Универзитета
Сингидунум-Центар у Нишу. Најзаслуж-
нији је за акредитацију Центра у Нишу као
високошколске установе без статуса прав-
ног лица и за успостављање високог ста-
ндарда наставе у оквиру пет студијских про-
грама основних академских студија.
Проф. Миловановић је светски приз-
нати научник са импозантним бројем науч-
них резултата који представљају значајан
допринос развоју научне мисли у области
- 17 -
- 141 -
Наука и образовање
телекомуникација и информационих техно-
логија Аутор је преко 600 научних радова
(726 цитата) од којих су три поглавља у ме-
ђународним монографијама, 46 радова су о-
бјављена у реномираним међународним на-
учним часописима. Утемељивач је (1993) и
председник Програмског и Организационог
одбора угледне међународне IEEEТЕЛ-
СИКС конференције. У периоду дужем од
две деценије традиционална ТЕЛСИКС на-
учна конференција постала водећа научна
конференција у области телекомуникација у
Централној и југоисточној Европи оствару-
јући максималну промоцију и афирмацију
Универзитета у Нишу, Града Ниша и Репу-
блике Србије.
У оквиру сарадње са Еи-Ниш и Репу-
бличким хидрометеоролошким заводом ус-
пешно је руководио истраживачким тимо-
вима у области сателитске и кабловске теле-
визије, микроталасне технике и аутоматиза-
ције система противградне одбране. Руково-
дио је реализацијом преко 20 пројеката Ми-
нистарства у области основних и примење-
них истраживања и десетак међународних
пројеката.
Проф. Миловановић је члан међународ-
них струковних удружења (IEEE, EuMA,
WISAS и ARFTG), председник (од 2000.)YU
МТТ (данас МТТС) удружења, председник
IEEE МТТ секције (од 2004. до 2015.), пред-
седник и потпредседник Друштва за ЕТРАН
(од 2005. до 2016.) и члан Управног одбора
Друштва за телекомуникације. Оснивач је и
први председник Комисије ЕТРАН-а за
микроталасну и субмилиметарску технику
(данас МТТС секција). Био је члан репу-
бличке Комисије за акредитацију и проверу
квалитета у високом образовању. Био је
члан, заменик председника и председник
Стручног Савета РАТЕЛ-а. Члан је Научног
друштва Србије од 1999. Дописни је члан
Инжењерске Академије Југославије од
2000., а редовни члан Академије инжењер-
ских наука од 2004.
Један је од иницијатора за организацију
Форума напредних технологија који је окто-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
бра 2015. први пут одржан на Електронском
факултету у Нишу паралелно са ТЕЛСИКС
конференцијом. Активно је учествовао у
организацији свих наредних (2016., 2017. и
2018. ) Форума напредних технологија. Нај-
заслужнији је за организацију сабирне ак-
ције производа-експоната Нишке електрон-
ске индустрије и изложбене поставке „Ниш-
Град електронике кроз време“ која је стално
постављена на Универзитету Сингидунум -
Центар у Нишу и има традиционалну пре-
зентацију у оквиру Форума напредних те-
хнологија. На другом Форуму 2016. добио је
престижну награду која од 2018. носи назив
„Инжењер Владимир Јасић“ за највећи до-
принос за развој напредних технологија у
Региону. Председник је Удружења за него-
вање индустријске баштине и промоцију
напредних технологија (ПРОМО ИбиНТ) и
иницијатор за оснивање специјализованог
музеја индустријске баштине у Нишу.
Више од две деценије је успешан у биз-
нису. Један је од пионира у области сателит-
ске и кабловске телевизије у нашој земљи.
Од 2014. је председник Скупштине Послов-
ног удружења кабловских оператера Србије
(ПУКОС)� Непосредно руководи послова-
њем три компаније у оквиру Поглед-групе
(Поглед Телекомуникације, Поглед Меди-
анис и Поглед Росица). Има изузетан допри-
нос у развоју, увођењу и реализацији нових
иновативних програма и пројеката. Посебно
велики допринос има што је компанија По-
глед Телекомуникације из Ниша добила ста-
тус иновационе организације - Развојни и
производни центар код надлежног мини-
старства, и што је ова компанија у 2015/2016
години успешно реализовала FRACTALS
пројекат Иновационог фонда „FARM@, Ad-
vanced Technology Farm“.Иницијатор је и је-
дан од оснивача Иновационог центра
напредних технологија (ИЦНТ) у Нишу, је-
диног Иновационог центра у области ин-
формационих и комуникационих техноло-
гија у централној и југоисточној Србији.
Добитник је бројних домаћих и иностра-
них награда и признања: Октобарске награ-
- 18 -
- 142 -
де града Ниша (1986.), троструки добитник
престижне награде Радио-телевизије Србије
(1985, 1994. и 1997) за научне резултате у
области телекомуникација, добитник пове-
ље Електронског факултета у Нишу (1985.)
и Плакете Универзитета у Нишу (1989.),
престижне награде Никола Тесла за научне
резултате у телекомуникацијама (за 2010),
добитник највишег признања националног
МТТ удружења (1999), добитник повеља
Факултета за телекомуникације у Софији,
ФТН у Битољу, Електротехничког факулте-
та у Бања Луци и др.
Извор: Податке за Енциклопедију доставио проф. Др
Братислав Миловановић, новембра 2018. (Н.Р.,Н.Ж.)
Миловановић, Градимир, В, професор у-
ниверзитета, ректор Универзитета у Нишу,
академик САНУ (Зоруновац, 2.01.1948 - )
Рођен је у Зоруно-
вцу, Србија, 1948. Гим-
назију је завршио у Кња-
жевцу. Студије на Елек-
тронском факултету у
Нишу, са усмерењем на
рачунарске науке, завр-
шава 1971. са просечном
оценом 9.54, као најбо-
љи студент свих претходних генерација од
оснивања факултета. На истом факултету
1974. завршио је последипломске студије из
области примењене математике одбрани-
вши магистарску тезу. Исте године одлази
на одслужење војног рока. Под руковод-
ством проф. Д. С. Митриновића урадио је
докторску дисертацију коју је одбранио
1976. На Електронском факултету у Нишу
прошао је сва звања од асистента 1971. до
редовног професора 1986. У својој 30-го-
дишњој наставничкој каријери предавао је
не само на Електронском факултету у Нишу,
већ и на многим факултетима широм Ср-
бије, посебно када се ради о последиплом-
ским студијама (нпр. Електротехнички фа-
култет у Београду, Електротехнички факул-
тет у Приштини, Машински факултет у Ни-

шу, Машински факултет у Краљеву, Грађе-
винско-архитектонски факултет у Нишу,
ПМФ у Нишу, Крагујевцу и Косовској Ми-
тровици, итд.). Држао је разне математичке
курсеве на редовним и последипломским
студијама, укључујући нумеричку анализу,
теорију апроксимација, реалну анализу, ли-
неарну алгебру, специјалне функције, опе-
рациона истраживања, математичко програ-
мирање, итд.. До сада је био на разним зна-
чајним функцијама: шеф Катедре за матема-
тику на Електронском факултету у Нишу
(1983–2002), члан Републичког фонда за на-
уку и председник Комисије за међународну
сарадњу овог фонда (1989–1991), проректор
Универзитета у Нишу (1989–1991), председ-
ник Скупштине Заједнице универзитетских
библиотека Србије (1990–1992), члан Коми-
сије за математику и механику при Мини-
старству науке (2000–2006), декан Елек-
тронског факултета у Нишу (2002–2004),
ректор Универзитета у Нишу (2004–2006),
члан Управног одбора Електропривреде
Србије (2004–2006), члан Управног одбора
Друштва математичара Србије (2003–2006),
члан Државног одбора за обележавање 150.
годишњице рођења Николе Тесле (2006),
итд. Сада је председник Националног савета
Србије за научни и технолошки развој, пред-
седник Већа Математичког института СА-
НУ у Београду од 1997, члан Научног друш-
тва Србије од 1996. и потпредседник Друш-
тва од 2002, као и члан неколико значајних
међународних организација, међу којима
AMS (American Mathematical Society), SIAM
(Society for Industrial and Applied Mathema-
tics) и GAMM (Gesellschaft für Angewandte
Mathematik und Mechanik). Проф. Милова-
новић је оснивач научног часописа „Facta
Universitatis: Series Mathematics and Infor-
matics“ на Универзитету у Нишу и његов у-
редник од оснивања (1986). Члан је редак-
ције више часописа у Србији, Бугарској, Ру-
мунији и Аустралији. Рецензент је у многим
међународним математичким часописима.
Руководио је израдом 10 докторских дисер-
тација, 17 магистарских теза и више научно-
- 19 -
- 143 -
Наука и образовање
истраживачких пројеката, укључујући и ме-
ђународни пројекат код швајцарске нацио-
налне научне фондације. Као оцењивач на-
учних проје-ката, радио је за министарства
науке Србије, Италије (MURST) и Црне
Горе. Учествовао је у комисијама за оцену
докторских дисертација и избор наставника
у више земаља (Француска, Италија, Аус-
тралија и Индија). Био је гостујући профе-
сор на Purdue University (САД), Universite de
Pau (Француска) и Universita di Basilicata,
Potenza (Италија), чак девет пута. Као пре-
давач по позиву учествовао је на многим ме-
ђународним конференцијама широм света.
Један је од наших најплоднијих математи-
чара. Написао је до сада укупно 230 научних
радова (70 у елитним светским публикаци-
јама са СЦИ листе, 70 у осталим међународ-
ним часописима са рецензијом, 20 поглавља
у монографијама и 70 у зборницима са међу-
народних и домаћих конференција), 3 моно-
графије, 15 уџбеника, као и више стручних
радова. Бави се успешно са више области
нумеричке анализе и теорије апроксимација
(ортогонални полиноми и системи, специ-
јалне функције, екстремални проблеми, ите-
ративни процеси, апроксимације помоћу по-
линома и сплајнова, интерполациони и ква-
дратурни процеси), укључујући и примене у
разним доменима физике и технике. Посе-
бно треба истаћи његове доприносе у обла-
сти теорије ортогоналности (ортогоналност
на полукругу и радијалним зрацима, Muntz-
ови ортогонални системи), у области ква-
дратурних и сумационих процеса (нестан-
дардне квадратуре Гаусовог типа, квадра-
туре са вишеструким чворовима, сумирање
спороконвергентних редова), и у области
полинома и сплајнова (екстремални про-
блеми, апрокси-мације које задржавају мо-
менте). Укупан број цитата његових радова
(без самоцитата) износи преко 850. Најзна-
чајније монографско дело Миловановића је
свакако Topics in Polynomials: Problems,
Inequalities, Zeros (коаутори: Д. С. Митрино-
вић и Th. M. Rassias). Монографија је КАТЕ-
ДРЕ 109 објављена на 836 страница у изда-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
њу World Scientific (Singapore, 1994), коју
данас многи у свету зову „Bible of Polyno-
mials“. Од књига на српском језику треба по-
менути његову Нумеричку анализу у три
тома у издању Научне књиге из Београда
(прво издање 1985), која је била први ком-
плетни уџбеник из ове области на нашем је-
зику по коме су училе многобројне генера-
ције студената широм бивше Југославије. За
дописног члана CAHУ изабран је 2. новем-
бра 2006. године. Тренутно је професор и де-
кан Факултета за компјутерске науке, Уни-
верзитета Мегатренд из Београда.
Литература: Монографија ГАФ-а, web site Универзи-
тета у Нишу (М.П.)
Митковић, Милорад, Б, академик Српске
академије наука и уметности (САНУ) орто-
педски хирург и трауматолог, редовни про-
фесор Медицинског факултета у Нишу, про-
налазач, директор Ортопедске клинике у
Нишу, (Лебане, 7.6.1950 –),
Рођен је у Лебану
1950. Медицински фа-
култет је завршио 1975.
у Београду. Магистри-
рао је 1984, а докторску
дисертацију Значај ране
примене спољне фикса-
ције у трауматологији
локомоторног апарата
одбранио је 1987. Усавршавао се у Лондону,
Оксфорду, Кембриџу, Брислу, Улму, Хано-
веру, Тубингену, Давосу, Москви и Риги.
Био je 22 године директор Клинике за орто-
педију и трауматологију КЦ-а Ниш. Говори
енглески, француски и руски језик.
Руководио je или руководи са 14 науч-
них пројеката у земљи и иностранству. Ау-
тор је 48 патената у земљи или иностранству
(Европи, Америци и Азији). Пронашао је о-
ригинални систем за спољну фиксацију ко-
стију који носи његово име ("Спољни фикса-
тор по Митковићу") и који је до сада, у зе-
мљи и иностранству примењен на око
28.000 пацијената са најтежим преломима
- 20 -
- 144 -
или деформитетима укључујући и око 5.000
рањеника. Пронашао је нову методу и уређај
тзв. „Интелигентни имплантат“ који је та-
кође у рутинској примени и већ је примењен
на преко 6.000 пацијената. Конструисао је о-
ригинални вештачки кук кога је за време
санкција производила Електронска индус-
трија из Ниша и који је успешно примењи-
ван на пацијентима који и данас ходају са
том ендопротезом. Његови патенти и прона-
ласци користе се и за продужење екстреми-
тета, односно раст човека, по методи коју је
први у свету применио.
Био је ментор у 9 магистарских теза и 20
докторских дисертација .Аутор је или коау-
тор 408 научних радова. Написао је две мо-
нографије о спољној фиксацији на енгле-
ском језику, први уџбеник спољне фикса-
ције на Српском језику и аутор је поглавља
у другим уџбеницима. Лично је извео преко
12 хиљада великих хируршких интервен-
ција као што су уградња1.000 вештачких ку-
кова и колена, 5.000 артроскопских опера-
ција, продужења екстремитета, корекције
деформитета итд. Основао је школу фикса-
ције костију која је позната као "Школа
Митковић" (www.mitkovic.org) и која и сада
организује курсеве у земљи и иностранству.
У Кувајту је био оснивач и вишего-
дишњи шеф Ортопедске клинике; визитинг
је професор АО института у Давосу (Швај-
царска). У Јужној Кореји је боравио по по-
зиву као експерт, одржао је 22 предавања по
позиву ван земље. Члан је највећих светских
ортопедских асоцијација (SICOT, EFORT,
AAOS, ESTES и АО) и један од оснивача
Светскогудружења за спољну фиксацију -
ICEF&BR и две асоцијације у земљи. Члан
је Медицинске академије СЛД, члан Свет-
ског удружења ортопеда и трауматолога
(SICOT), председник Српске Трауматоло-
шке асоцијације, члан Српске академије на-
уке и уметности (САНУ).
Добитник је више награда и признања
ка што су: Прва награда за проналазаштво у
СФРЈ 1989, Златна медаља Никола Тесла,
Златна медаља Михајло Пупин, Највеће при-

знање града Ниша - Награда „11. јануар“,
Златна плакета Клиничког центра Ниш,
Златни знак Универзитета у Нишу, Награда
"Велики Печат" Српског лекарског друш-
тва, награда за животно дело СЛД-а. Про-
глашен је за најбољег хирурга Србије од
стране ВМА, Златна медаља ”EUREKA” у
Брислу, Велика златна медаља Института за
трауматологију из Риге и др.
Формално је у пензији, али интензивно
ради на задовољство великог броја пације-
ната. Ожењен је и има двоје деце и три у-
нука.
Литература: Биографски лексикон Познати српски
лекари, Београд, Торонто, 2005,
www.mitkovic.net; Извор: Податке за биографију дао
проф. Митковић, децембра 2018. (А.Н., Н.Р.)
Михајловић, Димитрије, Дима, ректор У-
ниверзитета у Нишу, члан Академије меди-
цинских наука Српског лекарског друштва,
професор Медицинског факултета Универ-
зитета у Нишу, директор Завода (Института)
за превенцију, лечење и рехабилитацију ре-
уматичних и срчаних обољења у Нишкој
Бањи (Суво Поље, код Бојника 5.02. 1928 –
Ниш, 1997)
Димитрије Дима Михајловић рођен је 5.
фебруара 1928. у селу Суво Поље код Леско-
вца, у Краљевини Срба, Хрвата и Слове-
наца. Дипломирао је на Медицинском фа-
култету Универзитета у Београду 1955. Спе-
цијалистички испит из интерне медицине
положио је 1965. у Београду. Хабилитован је
1967. године. Докторску дисертацију под
насловом Клиничка и радиолошка слика ре-
уматоидног артритиса стопала одбранио је
1976. на Медицинском факултету Универзи-
тета у Нишу. Прошао је све степене настав-
них звања, да би од 1982. године био изабран
у звање редовног професора за предмет Бал-
неоклиматологија на Медицинском факул-
тету Универзитета у Нишу. Поред обављања
наставе за студенте редовних студија, руко-
водио је последипломским студијама из бал-
неоклиматологије и био председник ис-
питне комисије за специјалистичке испите
Наука и образовање
из интерне медицине. За декана Медицин-
ског факултета Универзитета у Нишу иза-
бран је 1977. године и ту функцију обављао
до 1979. Од 1985. до 1988. године био је рек-
тор Универзитета у Нишу. Био је и председ-
ник Председништва Заједнице универзитета
Србије и члан Председништва Заједнице у-
ниверзитета Југославије. Рад у струци одвео
га је у сферу реуматологије, балнеоклимато-
логије и рехабилитације, што га је подстакло
да иницира и оснује Завод за превенцију, ле-
чење и рехабилитацију реуматичних и срча-
них обољења у Нишкој Бањи (1966), који је
1977. године постао институт. На челу ове
стр.530. установе проф. Михајловић је био од осни-
вања до пензионисања 1993. На почетку
рада ове реномиране установе коришћен је
објекат „Зеленгора“, који је имао 200 посте-
ља. Залагањем проф. др Михајловића и ње-
гових сарадника, проф. др Николе Јанко-
вића, проф. др Љубомира Хаџи Пешића и
проф. др Јована Ђорђевића, Институт за
превенцију, лечење и рехабилитацију реу-
матичних и срчаних обољења се проширио
изградњом стационара „Радон“ (1975) и
комплекса вила „Терме“ (1980). Институт је
постао наставна база Медицинског факул-
тета за редовну и последипломску наставу
из балнеоклиматологије, реуматологије и
кардиологије. Kао директор Института за
превенцију, лечење и рехабилитацију реу-
матичних и срчаних обољења у Нишкој
Бањи успешно је остварио сарадњу с реума-
толошким и балнеолошким установама у зе-
мљи и иностранству (Француска, Бугарска,
Италија, СССР, Словачка). Био је консул-
тант за израду медицинског програма Цен-
тра за рехабилитацију бање Misurati у Либи-
ји и медицинског пројекта Cangar у Индоне-
зији. Објавио је више од 200 радова у дома-
ћим и страним часописима и зборницима ра-
дова. Писац је поглавља „Реуматоидни
артритис“ у књизи Интерна медицина, у-
редника Љ. Хаџи Пешића (1994). Учество-
вао је на бројним симпозијумима, конгреси-
ма и другим стручно-медицинским састан-
цима. Био је позван као гост на VIII светском
- 21 -
- 145 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
конгресу физијатара и балнеоклиматолога
СССР у Сорију (1983) и IX светском конгре-
су физијатара и балнеоклиматолога СССР у
Ташкенту (1989). Године 1989. проф. Михај-
ловић је са сарaдницима спровео у Инсти-
туту за превенцију, лечење и рехабилитаци-
ју реуматичних и срчаних обољења у Ни-
шкој Бањи клиничку студију под називом
Дејство природних фактора у превенцији,
лечењу и рехабилитацији реуматских боле-
сти, коју је финансирао Медицински факул-
тет Универзитета у Нишу. Био је један од
организатора и руководилац Годишњих ап-
рилских симпозијума у Нишкој Бањи од
1970. до 1995. године. У том периоду одржа-
но је укупно 28 симпозијума, 15 из кардио-
логије, а 13 из реуматологије, које су увек
пратили штампани зборници радова. Редов-
ни члан Академије медицинских наука Срп-
ског лекарског друштва постао је при њеном
оснивању 1976. године. Активно је учество-
вао у раду Академије и у неколико научних
скупова на којима је саопштио резултате
рада свога тима. Био је дугогодишњи акти-
вни члан Српског лекарског друштва, пред-
седник подружнице Српског лекарског дру-
штва у Нишу (1976–1979) и потпредседник
Српског лекарског друштва. Такође је био
члан Реуматолошке и Кардиолошке секције
Српског лекарског друштва, члан Управе
Удружења реуматолога Југославије и допи-
сни члан Удружења за медицинску хидроло-
гију Француске. Покренуо је часопис Bal-
neoclimatologia, у којем је био главни и одго-
ворни уредник. Био је члан уредништва ча-
сописа Acta medica Medianae и Acta rheuma-
tologica Belgradensiа. Добитник је Награде
Српског лекарског друштва за унапређене
здравствене заштите (1979), Седмојулске
награде Србије, Октобарске награде Града
Ниша, Дипломе VIII светског конгреса фи-
зијатара и балнеоклиматолога СССР (1983),
Повеље Удружења реуматолога Југославије
(1988) и бројних других признања од разних
организација и удружења. Носилац је Орде-
на рада са сребрним венцем и Ордена рада
- 22 -
- 146 -
са црвеном заставом. Преминуо је 21. фе-
бруара 1997. године у Нишу.
Литература: Gradska podružnica SLD Niš. Dostupno
na: http://www.sldnis.org.rs Pristupljeno 16. novembra
2015. Јанковић МВ, Милић СС, Ковачевић СИ, Бан
ЈН, Јовановић ВМ. Библиографски лексикон – Ко је
ко у Србији ’95. Београд: Издавачко-графичко преду-
зеће „Библиофон“; 1995. Милановић М. Биографски
лексикон – Познати српски лекари. Београд, То-
ронто: М. Милановић; 2005. стр. 541–542. Mladenović
V. Razvoj reumatologije u Srbiji do 1996. godine.
Udruženje reumatologa Srbije. Dostupno na: http://
www.ures.org.rs/index.php/razvoj Pristupljeno 16.
novembra 2015. Пола века Медицинског факултета У-
ниверзитета у Нишу, 1960–2010. Ниш: Медицински
факултет у Нишу; 2010. Strahinjić S. Prilozi istoriji
zdravstvene kulture Srbije. Niš: Medicinski fakultet
Univerziteta u Nišu; 2011. Туцаковић Г, уредник. Био-
графије чланова, 1976–1996. Београд: Академија ме-
дицинских наука Српског лекарског друштва; 1996.
стр. 152. Проф. др Љубомир Хаџи Пешић Академија
медицинских наука Српског лекарског друштва Др
сц. мед. Раде Р. Бабић Центар за радиологију Клинич-
ког центра у Нишу Доц. др Никола Павловић Меди-
цински факултет Универзитета у Нишу (А.Н., Н.Р.)
Нешић, Владимир, професор универзитета,
емеритус Филозофског факултета (Ниш,
21�11�1945 - )
Рођен је 21. новем-
бра 1945. у Нишу. Осно-
вну школу и гимназију
похађао је у Нишу, а сту-
дије психологије на Фи-
лозофском факултету у
Београду завршио 1. 11.
1968. као први у својој
генерацији. Магистар-
ски рад “Утицај задовољства у послу на
ментално здравље” одбранио је на Фило-
зофском факултету Универзитета у Бео-
граду 1976., а докторску дисертацију “Инди-
видуалне разлике у тачности опажања о-
соба” на Филозофском факултету Универ-
зитета у Нишу 1983. и стекао титулу првог
доктора психолошких наука у Нишу. Неко-
лико студијских боравака остварио је у СР
Немачкој, Аустрији и Италији. Учесник је и
организатор бројних домаћих и међунаро-

дних научних скупова, конференција и сим-
позијума.
На Групи за психологију Филозофског
факултета у Нишу радио је као асистент од
1973., а у звање доцента на предмету Соци-
јална психологија изабран је 1984. Звање
ванредног професора за предмет Социјална
психологија стиче 1990., а звање редовног
професора 2000. године. За професора еме-
ритуса изабран је 2016. Предавао је на Фи-
лозофским факултетима у Скопљу и Приш-
тини, као и на последипломским студијама
Грађевинско-архитектонског факултета У-
ниверзитета у Нишу, постдипломским сту-
дијама на Педагошком факултету у Јаго-
дини, затим на Учитељском факултету у
Врању, Вишој музичкој школи и Факултету
уметности у Нишу.
Професор емеритус др Владимир Не-
шић има бројне заслуге за оснивање групе за
Психологију на Филозофском факултету у
Нишу у њеним првим годинама настајања,
када је изабран за првог асистента са пуним
радним временом и дужи низ година обав-
љао посао секретара групе.
Био је Управник Филозофског одсека
Филозофског факултета у Нишу (1984. до
1986.), продекан за наставу (1983. до 1985.)
и продекан за науку Филозофског факултета
у Нишу (2002. до 2004.). Био је председник
Радничког савета Филозофског факултета,
члан Кадровске комисије Филозофског фа-
култета, председник Синдиката, члан Коми-
сије за формирање Рачунског центра на У-
ниверзитету у Нишу. Био је члан Одбора за
друштвене и хуманистичке науке Наставно-
научног већа Универзитета у Нишу, у више
мандата, до одласка у пензију, заменик
председника, као и секретар и члан управног
одбора Удружења универзитетских настав-
ника и других научних радника.
Члан је Друштва психолога Србије од
дипломирања 1968. и члан Извршног одбора
ДПС у два мандата, председник Подруж-
нице ДПС у Нишу дуги низ година, председ-
ник Програмског одбора Сабора психолога
Србије 2000. Био је члан Виктимолошког
- 23 -
- 147 -
Наука и образовање
друштва Србије, члан Одбора за хуманисти-
чке науке Министарства за науку и техноло-
гију Републике Србије, члан Одбора за
израду програма за менаџмент квалитета на
Универзитету у Нишу. Добитник је Плакете
Универзитета у Нишу за 1990.
Владимир Нешић има велики број науч-
них дела познатих домаћој и иностраној на-
учној и уметничкој јавности, рецензент је
већег броја монографија и уџбеника, као и
радова објављених у реномираним часопи-
сима. Стекао је значајан међународни углед
у научној области психологије, социјалне
психологије и психологије уметности: пре-
давач по позиву на конференцијама Психо-
лога подунавских земаља 1987. године у Ту-
цингу и 2001. године у Регенсбургу. Успо-
ставио је значајне контакте са психолозима
из ових земаља. Редовни је члан Европске а-
социјације за социјалну психологију (Euro-
pean Association of Social Psychology, EASP).
Професор емеритус др Владимир Не-
шић је својим значајним наставним и науч-
ним радом, учешћем у раду професионалних
удружења и научној издавачкој делатности,
као и радом на функцијама које је обављао
на Департману за психологију, значајно
допринео утемељењу психологије као на-
учне и наставне дисциплине у Нишу и
Србији, развоју и угледу Филозофског фа-
култета и Универзитета у домаћој и међуна-
родној научној јавности. (Љ.М.)
Новаковић, Миле, професор Универзитета,
академик Украјинске академије наука, гене-
рални директор „Нитекса“, народни посла-
ник (Сијарина, 8.02.1942), види п. Редакци-
они одбор
Павловић, Томислав, М, члан Академије
наука и умјетности Републике Српске, члан
Украјинске Академије наука, декан ПМФ-а,
проректор Универзитета у Нишу (Ниш,
1949)
Академик проф. др Томислав М. Павло-
вић рођен је 1949. у Нишу, где живи и ради.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
У родном граду завршио
је основну школу (1964)
и гимназију (1968). На
Природно-математичком
факултету у Београду
дипломирао је на групи
за физику 1973, и магис-
трирао 1977. Докторску
дисертацију одбранио је
1986. на Електротехничком факултету у Бе-
ограду. Од 1973. радио је на Одсеку за фи-
зику Филозофског, а од 1999. до 2016. го-
дине на Природно-математичком факултету
у Нишу, где је биран за асистента 1973, до-
цента 1987, ванредног професора 1992. и ре-
довног 1997. У два мандата обављао је дуж-
ност декана овог факултета. Био је прорек-
тор Универзитета у Нишу, продекан Фило-
зофског факултета у Нишу, члан Национал-
ног просветног савета Србије, начелник
Одсека за енергетику центра САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, члан Матичног одбора за
енергетску ефикасност Министарства за на-
уку Србије и члан Савета за енергетску ефи-
касност града Ниша.
Стручно се усавршавао на Универзи-
тету у Хјустону (1984-1985), у компанији
Chronar Co. у Принстону (1987), у Кобленцу
(2009) и на Универзитету у Патри (2010. и
2016). На Природно-математичком факул-
тету у Нишу формирао је савремено опрем-
љену лабораторију за соларну енергетику. У
сарадњи са Фабриком за прераду алумини-
јума Нисал из Ниша радио је на развоју тер-
малних колектора са спектрално селектив-
ним апсорбером Сунчевог зрачења. У са-
радњи са Фабриком за професионалну е-
лектронику ЕИ-а у Нишу радио је на развоју
соларних система за снабдевање потрошача
електричном енергијом. За експерта Савезне
Републике Југославије из области физике
површина и соларне енергетике изабран је
1994� У току агресије НАТО пакта на Југо-
славију, активно је сарађивао са 63. падо-
бранском бригадом у Нишу на подизању
одбрамбених снага СРЈ, за шта је 1999. до-
- 24 -
- 148 -
био захвалницу Војске Југославије. Активно
је учествовао на многим домаћим и међуна-
родним научним скуповима и конгресима у:
Берлину, Молизи, Даблину, Прагу, Фирен-
ци, Солуну, Габрову, Клужу, Софији, Ду-
бровнику, Мостару, Брионима, Бања Луци,
Београду, Новом Саду, Врњачкој Бањи,
Штипу, Шибенику, Златибору, Бечићима,
Херцег Новом, Будви, итд. Написао је више
од 200 научних и стручних радова који су
објављени у иностраним и домаћим часопи-
сима и зборницима са иностраних и домаћих
конференција. Руководио је израдом два ме-
ђународна и 7 пројеката које је финансирало
Министарство за науку Србије. Био је сарад-
ник на 4 међународна и 8 националних про-
јеката. У досадашњем раду објавио је сле-
деће књиге: Електроенергетика у Србији и
Републици Српској, АНУРС, Бања Лука,
2018; Solar Energy in Serbia, Greece and the
Republic of Srpska, AНУРС, Бања Лука, 2015;
Обновљиви извори енергије, АНУРС, Бања
Лука, 2013; Соларна енергетика и одрживи
развој, Грађевинска књига, Београд, 2010;
Обновљиви извори енергије-водич за прак-
тичну примену, Регионална привредна ко-
мора, Ниш, 2008; Физика и техника соларне
енергетике, Грађевинска књига, Београд,
2007; Физика и техника танких слојева, Ин-
ститут за нуклеарне науке Винча, Београд,
1997; Соларна енергетика, Филозофски фа-
култет, Ниш, 1994. За иностраног члана А-
кадемије наука и умјетности Републике Срп-
ске (АНУРС) изабран је 21. децембра 2012.
а за иностраног члана Украјинске академије
наука за високо образовање изабран је 19.
децембра 2015.
Извори: Подаатке за биографију дао др Томислав
Павловић, септембра 2018. (С.С.)
Пенчић, Сава, М, научник, песник, припо-
ведач, драмски писац, преводилац, есејиста,
професор универзитета (Градиште код Пи-
рота, 22.03.1925 - Ниш, 08.12.2003) (види: п.
Књижевност)

Петковић, Миодраг, С, математичар, про-
фесор универзитета, Outstanding MONBU-
SHO Professor у Јапану, популаризатор ма-
тематике. (Ниш, 1948 - )
Дипломирао је на Е-
лектронском факултету
у Нишу 1972, докторску
дисертацију из области
Нумеричке анализе од-
бранио је 1980, а за редо-
вног професора изабран
је 1991. Читав свој радни
век, све до пензиониса-
ња 1. октобра 2015, провео је на Електрон-
ском факултету Нишу.
Научно-истраживачки рад проф. Петко-
вића траје у континуитету четири деценије.
Области његовог истраживања су интер-
вална математика, нумеричка анализа, при-
мењена комплексна анализа, комплексност
алгоритама и рачунарске науке. Иницијатор
је и предводник нишке школе Интервалне
математике и Теорије итеративних процеса
које су међународно признате и препознат-
љиве у свету.
Проф. Петковић је аутор или коаутор
270 научних радова, од којих су 152 објав-
љена у реномираним интернационалним ча-
сописима са Thomson-Reuters-ove SCI листе.
Радови др Петковића цитирани су преко
1300 пута (према Web of Science бази), док
број цитата монографија износи око 550.
Према Web of Science бази,h (Hirsch) фактор
професора Петковића једнак је 20. Написао
је 28 књига на српском, енглеском и кореј-
ском језику, од којих се издвајају 4 моногра-
фије у издању водећих светских издавача
Springer (1989, 2008), Wiley (1998) i Elsevier
(2013). Проф. Петковић је признат у земљи
и свету као веома активан популаризатор
математике.
Проф. Петковић је био гостујући профе-
сор на универзитетима у Олденбургу (1989,
2001), Стразбуру (1992) и Цукуби (2001).
Године 1993. добио је позицију Outstanding
MONBUSHO Professor у Јапану, високо при-
знање за научнике ван Јапана. Као истражи-
- 25 -
- 149 -
Наука и образовање
вач или предавач по позиву боравио је на ви-
ше од 20 универзитета у Европи (University
of London, ETH (Cirih), Хумболтуниверзитет
(Берлин), универзитети у Фрајбургу, Бечу,
Килу, итд.), Јапану (University of Tokyo, Gra-
duate University for Advanced Studies, Wase-
da University,универзитети у Цукуби (2003),
Нагоји, Кјоту и Мацујами) и САД (Columbia
University, Harvard University, Stanford Uni-
versity, итд).
Проф. Петковић је био предавач по по-
зиву на два светска конгреса (Тампа, 1992) и
Атина (1996)) и пет међународних конфе-
ренција. Едитор је у два високо рангирана
Елзевирова часописа J. Computational and
Applied Mathematics и Applied Mathematics
and Computationи члан едиторских одбора 5
иностраних часописа. Био је ментор 8 док-
торских дисертација и супервизор 3 доктор-
ске дисертације у иностранству.
Проф. Петковић је због својих научних
доприноса два пута био кандидован за допи-
сног члана САНУ (2012. и 2015.). У периоду
од 2010. до 2015. био је члан Националног
савета за науку Републике Србије. Добитник
је годишње награде „11. јануар” града Ниша
за 2013. за изузетан научни допринос. Члан
је Српског научног друштва, Њујоршке ака-
демије наука, Америчког друштва матема-
тичара (AMS) и GAMM-а.
Литература: www.miodragpetkovic.com (Б.М.)
Петковић, Радивоје, професор српског је-
зика и књижевности, директор Гимназије
Стеван Сремац, публициста (Горњи Дрено-
вац, 8. 01� 1928– )
Рођен је 8. јануара 1928. у Горњем Дре-
новцу, општина Житорађа. Основну школу
завршио је у родном месту, гимназију у Про-
купљу, вишу педагошку школу - српски је-
зик и књижевност у Београду. Студије је на-
ставио на Филозофском факултету у Београ-
ду, а дипломирао на Филозофском факулте-
ту у Скопљу, на групи за Историју књижев-
ности народа Југославије. Као гимназијалац
1943. године, учествовао је у борби против
Енциклопедија Знамените личности Ниша
окупатора. Учесник је Првог конгреса Анти-
фашистичке омладине Србије 1944. године
у Београду, као делегат омладине Пусте
реке. Као професор српског и руског језика
ради у осмогодишњој школи, Школи за ви-
сококвалификоване раднике и гимназији, а
функцију саветника Одсека за културу и
просвету обавља у Општини Ниш. На место
директора Гимназије Стеван Сремац у Ни-
шу постављен је 23. маја 1963. године. То-
ком обављања наведене функције обогатио
је фонд школске библиотеке (од 4.000 на
преко 15.000 књига), покренуо издавање
школског листа Гимназијалац и постигао
значајне резултате у наставно-васпитном
раду. За постигнуте резултате Гимназија
Стеван Сремац је 1968. године добила Ву-
кову диплому, а 1978, одликована Орденом
заслуге за народ са златном звездом. Иници-
јатор је оснивања гимназије Бора Станко-
вић у Нишу. Године 1979. добија звање
школски саветник. Био је члан Просветног
савета Србије, председник Актива дирек-
тора средњих школа Ниша и Региона Ниш у
више мандата, члан савета Народног позо-
ришта у Нишу, Медицинског факултета и
издавачке куће Градина. Објавио је велики
број стручних, педагошких и историограф-
ских радова у Просветном прегледу, Ни-
шком зборнику, Народним новинама и Поли-
тици. Студија о развоју наставе српског је-
зика у средњој школи објављена је у Збор-
нику радова Просветног савета Србије. Ау-
тор је књига: Прва нишка гимназија 1878-
1968, Краљевско-српска учитељска школа у
Нишу и Бранко Миљковић-школски дани и
коаутор Историје Ниша III. За свој рад од-
ликован је Орденом заслуга за народ са сре-
брном звездом (1962) и Орденом рада са зла-
тним венцем (1970), а 1972, добио је награду
Ослобођење града Ниша и 1984. Повељу
града Ниша. Дужност директора Гимназије
Стеван Сремац обавља до 30.септембра
1991. године, до одласка у пензију.
Литература: Радивоје Петковић, Нишка гимназија
1878-2003, ДП Вук Караџић, Ниш, 2003, стр.762-
764.(А.Н.)
- 26 -
- 150 -
Петковић, Сава, хирург - уролог, академик
САНУ, професор Универзитета (Ниш,
24�9�1910 – Београд, 1992)
Рођен је 24. септем-
бра 1910. као најмлађи
син др Драгутина Петко-
вића, оснивача Санато-
ријума Петковић и упра-
вника Пастеровог завода
у Нишу. Основну школу
и гимназију је завршио у
Нишу, а Медицински фа-
култет у Београду, 1935. Специјализирао је
хирургију и урологију у периоду 1936–1942�
у Паризу и Београду. Био је редовни профе-
сор Медицинског и Стоматолошког факул-
тета у Београду у периоду 1959-1978. У пе-
риоду 1954-1978. године је директор Уроло-
шке клинике у Београду. Познат је као хи-
рург-уролог са највећим бројем обављених
компликованих операција на бубрезима у
Европи. Извео је прву трансплатацију бу-
брега у Србији 1973. године. Главне области
његовог научног истраживања биле су: ту-
мори бубрежне карлице и уретера, тумори
мокраћних бешика, урогенитална туберко-
лоза, тумори уротела у ендемској нефропа-
тији. Изучавао је и повреде уретера, као и
ратне повреде урогениталног тракта. Сачи-
нио је анатомску класификацију тумора
бубрега, која даје основ за прогнозу обо-
љења. Аутор је преко 400 научних и струч-
них радова, објављених на многим званич-
ним светским језицима. Објавио је више
књига и уџбеника из урологије и хирургије
за студенте медицине и стоматологије. У са-
радњи са професором Станиславом Букуро-
вим написао је уџбеник Хирургија, за који је
награђен Октобарском наградом Београда
1973. године. Био је члан 12 светских меди-
цинских удружења и академија и почасни
члан удружења уролога Велике Британије,
Француске, Шпаније, Чешке, Мађарске и др.
земаља. Биран је за редовног члана Српске
академије наука и уметности и члан је у мно-
гим међународним форумима: Интернацио-

налном хируршком друштву, Интернацио-
налном уролошком друштву, Royal Soc. Of
Medicine, Soc. Française d’Urologie, Deutsche
Urolog. Gesellschaft, Soc.Hélénique d’Urolo-
gie, British Ass. Urological Surgeons, Aca-
démie de Médecine, Barcellona, Soc. Italiène
d’Urologie. Од 1962. године обавља функ-
цију председника Удружења уролога Југо-
славије. Добитник је Седмојулске награде
Србије (1967), награде АВНОЈ (1987) и два
пута Ордена заслуге за народ. Говорио је
француски, немачки, енглески и италијан-
ски.
Литература: Ко је ко у Југославији, књ.1 лекари, Савез
лекарских друштава Југославије, Београдски гра-
фички завод, Београд, 1968, стр.696; Од ратника у
боју на Чегру, Светли трагови и високи домети
угледне нишке породице Петковића, Никола Ђ. Јова-
новић, Нишки весник, год.4, бр.17, јул 2002., стр.7;
Биографски лексикон Познати српски лекари, Бео-
град, Торонто, 2005, стр.645-646. (А.Н.)
Петровић, Атанасије Таса, најпознатији
нишки учитељ, учитељ знаменитих Ни-
шлија (10.1.1824, Ниш – 13.2.1894, Ниш),
Познат као Учитељ
Таса, био је један од нај-
значајнијих просветних
радника у Нишу у XIX
веку и један од твораца и
утемељивача нишког
школства. Школовање је
започео у седмој години
живота, најпре у попов-
ској школи, од 1830. до 1832.године, а онда
као ученик Спиридона Јовановића, по њего-
вом доласку у Ниш. Као најбољи ђак, после
завршеног четвртог разреда основне школе,
спремао се за учитеља. Учитељски испит по-
ложио је са одличним успехом. Иако је ње-
гово образовање било несистематско, оно је
за тадашњи степен писмености и културе у
граду било велико. Међу најбољима по
успеху са 17 година је изабран за учитеља у
црквеношколској општини, 1841.године, и
радио као помоћник и сарадник Спиридона
Јовановића, са малим прекидима, готово 15
- 27 -
- 151 -
Наука и образовање
година. После његове смрти 1859. године,
постао је главни учитељ, а један од важнијих
сарадника била му је Анастасија Димитрије-
вић, прва нишка учитељица. Јачање бугар-
ског утицаја на југу Србије, средином XIXв.,
одразио се на школство у Нишу. Књиге из
Србије биле су забрањиване, али је бугар-
ских књига било у изобиљу. Атанасије Пет-
ровић је био принуђен да примењује инте-
рактивни метод рада, тј. део дужности учи-
теља обављали су старији ученици. Знања су
спорије преношена, па и развој нишких
школа заостајао у односу на школе у Кнеже-
вини Србији. Учитељ Таса је све српске
књиге за време турске окупације до 1878. го-
дине тајно набављао из Кнежевине Србије,
због чега су му претили и Турци и Бугари.
Крио је књиге унутар зидова и испод патоса
у својој кући. Године 1858. приредио је
уџбеник Пресад мудрости или Собрание по-
учителни философически мисли и наука о
васпитанију деце и новобрачних, штампан у
Београду у 2.000 примерака, на 74 стране.
Била је то прва књига коју је штампао један
нишлија. Књига није имала неки већи педа-
гошки значај, нити је била оригинално дело,
али имала исцелитељско дејство за нишку
школу и допринело њеном учвршћивању и
опстајању у најтежим условима. Од 1878. до
1880. године био је управитељ Народне
школе у Нишу, када је пензионисан након 40
година просветне делатности. Његови уче-
ници су били Тодор Миловановић, председ-
ник нишке општине, Димитрије Миле Цвет-
ковић, учитељ, Тодор Станковић, окружни
начелник и народни посланик, Коле Рашић,
војвода и народни посланик, Настас Наста-
сијевић, конзул, као и многи други угледни
трговци, занатлије, грађани. Био је аутор
бројних песама, сачињених да се певају,
углавном као црквене песме – Многољет-
ствија (за многаја лета) појединим важним и
утицајним личностима тог доба. На дан ње-
гове сахране обустављена је настава у свим
школама и велики број ђака присуствовао
погребу. По њему је 1954. године најстарија
основна школа у Нишу добила име, а његово
Енциклопедија Знамените личности Ниша
име носи и једна улица и један трг у Нишу
на којој се налази његова биста са књигом у
руци. Сваке године најбољим радницима у
области културе и просвете Културно-про-
светна заједница Ниш додељује се признање
Учитељ Таса�
Лит. Живојин Станисављевић, Учитељ Таса, Миро-
слав М. Миловановић, Основно школство Ниша и о-
колине у XIX и почетком XXвека, Градина, Ниш,
1975, стр.46-50; 65-76;139-143; Монографија 180 го-
дина ОШ Учитељ Таса, Ниш, 2010, стр.11-15; Учи-
тељ Тасина Многољетствоја, Песме о старом Нишу,
Нишки весник, год.8, бр.40, мај 2006, стр.17; Исто-
рија Ниша I, Од најстријих времена до ослобађања од
Турака 1878.године, Градина и Просвета, Ниш, 1983,
стр.321, 324; Школа знања и националне свести,
Фрагменти и интерпретације из беседе и ауторског
текста рецитала професора Радована Стојановића,
директора школе, припремљених за прославу 170. го-
дишњице Основне школе Учитељ Таса, 8.новембра
2000.године, Нишки весник, Год.3, Бр.8, јануар 2001,
стр.8. www.uciteljtasa.edu.rs (Ж.С.,А.Н.)
Поповић, Славољуб, Б, професор универ-
зитета, први декан Правно – економског фа-
култета у Нишу (Зајечар, 1912 - ?)
Рођен je 1912. y Заје-
чару. Гимназију je завр-
шио y Зајечару 1931.
Правни факултет je завр-
шио y Београду 1935. го-
дине сa одличним успе-
хом. Докторат правних
наука одбранио је нa
Правном факултету y
Београду 1953. са докторском тезом: »Суд-
ска контрола законитости управних аката
y ФНРЈ, с посебним освртом нa француско
право«.
Почетком 1936. постављен je на рад y
Државни савет Југославије, y коме je остао
све до ослобођења. Новембра 1944. ступио
je на рад y Министарство финансија ФНРЈ.
Јула 1946. године преузет je нa рад од стране
Комитета за законодавство и изградњу на-
родне власти Владе ФНРЈ. Септембра 1948.
године изабран je за предавача Правног фа-
култета y Београду где је предавао посебни
- 28 -
- 152 -
део управног права до 1954. године. Године
1956. приликом оснивања Више управне
школе y Београду изабран je за хонорарног
професора ове школе, нa којој je предавао
управно право све до 1970. године. Управно
право предавао je на Вишој управној школи
y Нишу и Приштини.
Септембра 1960. године je на конкурсу
изабран за ванредног професора управног
права нa Правно-економском факултету y
Нишу. Године 1964. изабран je y звање ре-
довног професора. Октобра 1960. године и-
забран je и зa првог декана Правно-економ-
ског факултета y Нишу. Доцније je на Пра-
вно-економском факултету и на Правном
факултету биран зa декана још три изборна
периода.
Од 1974. до 1978. године предавао je на
Факултету политичких наука y Београду
Управно право и Науку о управи. Био je
управник Института за правна и друштвена
истраживања при Правном факултету y
Нишу y времену од 1975. и од 1979. до 1980.
У току двадесет година проведених нa
Факултету био je шеф Катедре за политичке
науке. У више изборних периода био je члан
Савета Универзитета y Нишу и Савета Фа-
култета. Био je председник Савета Факул-
тета y ужем саставу.
Ван Факултета био je два пута председ-
ник издавачког савета и члан програмског
савета издавачке организације »Савремена
администрација«, члан програмског савета
»Књижевне новине« и председник Друштва
за културну сарадњу Југославија-Францу-
ска. Учесник je већег броја конгреса, симпо-
зијума и саветовања y земљи и иностран-
ству.
Одликован je Орденом рада сa златним
венцем 1965. године. Добитник je и Приз-
нања Правно-економског факултета за ван-
редно залагање y периоду оснивања и раз-
воја Факултета (1965), Плакете за учешће y
развоју Универзитета y Нишу (1970),
Захвалнице за изузетно залагање и заслуге
за развитак Факултета (1970), Признања У-
ниверзитета y Нишу зa учешће y раду Савета

Универзитета (1972), Мале плакете Универ-
зитета y Нишу(1975).
Аутор је већег броја уџбеника (4), моно-
графија (8), стручних публикација (9) и чла-
нака, расправа и реферата (102).
Извор: Биографију доставио деканат Правног факул-
тета у Нишу. (Ред.)
Премовић, Павле, И, доктор наука, водећи
научник-истраживач, геохемичар-космохе-
мичар, редовни професор Универзитета
(Ниш, 1940 – )
Дипломирао је на
Групи за физичку хеми-
ју Природно-математич-
ког факултета, Универ-
зитета у Београду. Као
професор физике радио
је у Гимназији у Више-
граду (1963/65). Његови
ученици су тада освоји-
ли екипна и појединачна прва места у физи-
ци у оквиру такмичења покрета „Наука мла-
дима“. Почетком 1969. запослио се као ис-
траживач у Лабораторији за радијациону хе-
мију Института за нуклеарне науке у Винчи.
Магистрирао је 1971. на Групи за физичку
хемију Природословно-математичког фа-
култета Универзитета у Загребу. Од 1973. до
1975. био је студент на докторским студи-
јама и наставни асистент (Општа хемија) на
Department of Chemistry, University of
Victoria (Victoria, Canada) који се данас сма-
тра једним од најугледнијих универзитета у
Канади. Премовић је одбранио докторску
тезу 1975. под називом „ESR studies of Ti
(III) complexes in aqueous solutions“. Школ-
ске 1975/76., као стипендиста Универзитета
и National Research Council of Canada. био је
на постдокторским студијама и наставни а-
систент на истој катедри. Од јула 1977. ради
на Филозофском факултету (данашњи При-
родно-математички факултет) Универзи-
тета у Нишу где је марта 1988. биран у звање
редовног професора. Сарадњу са научно-
образовним установама у иностранству
- 29 -
- 153 -
Наука и образовање
наставља. Школске 1980/81, као гостујући
ванредни професор провео је на Department
of Chemistry, LouisianaStateUniversity (Baton
Rouge, Louisiana, USA) а затим једну годину
(1986/87) и као научник у посети легендар-
ног америчког National Biomedical ESR
Center (Milwaukee, Wisconsin, USA). Премо-
вић је био ангажован као професор по по-
зиву и школске 1999/2000. на Facultad de
Ciencias de la Tierra, Universidad Central de
Venezuela (Caracas, Venezuela). Од 1997. до
2005. борави, три до четири месеца годи-
шње, као професор по позиву у Laboratoire
de Mineralogie et Cristallographie de Paris
(LMCP) (сада: Institut de Minéralogie et de
Physique des Milieux Condensés), Universite
Pierre et Marie Curie, Paris� Додатна усавр-
шавања имао је и у оквиру студијских бора-
вака на Department of Chemistry, University
of Wisconsin (Milwaukee, USA); Department
of Physics, University of Leipzig (Leipzig, Ger-
many); и, Max Planck-Institut für Chemie, Ab-
teilung Geochemie (Meinz, Germany). По по-
зиву, држао је предавања на University of Pa-
tras (Greece), Љубљани (Slovenija); Lousiana
State University (Baton Rouge, USA); Medical
College of Wisconsin (Milwaukee, USA); Uni-
versität (Leipzig, Germany). За потребе студе-
ната хемије и осталих наставних области,
којима је потребно основно познавање хе-
мијске везе. Премовић је објавио и универ-
зитетски уџбеник “Основи теорије хемијске
везе“. Од 1969. године као водећи научник-
истраживач, објавио је преко 90 научних ра-
дова, од којих већину у угледним иностра-
ним часописима. Према подацима научно-
информативне агенције Mendeley (Elsevier)
цитираност радова од 2006 до данас достиже
800-1000 уз то радови професора Премовића
су цитирани у преко деведесетпет књига и
двадесет ревија. И ако је у пензији од окто-
бра 2008. објавио је 13 запажених научних
радова у иностраним научним часописима.
Мада у основи геохемичар и делимично ко-
смохемичар, професор Премовић је објавио
и десет полу-популарних чланака из Специ-
јалне теорије релативности и Heisenberg-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
овог принципа неизвесности. Ови чланци,
настали од 2015. изазвали су запажено инте-
ресовање научника-истраживача у свету.
Професор Премовић је члан Европска асо-
цијација органских геохемичара; Планетар-
ног друштва (САД); Међународне асоција-
ције за геохемију и космохемију; Српског
хемијског друштва и Српско физичко-хе-
мијског друштва. Више пута је номинован за
члана Српске академије наука. (Д.В.В)
Пуреновић, Милован, М., др наука, ре-
довни професор универзитета, иноватор, на-
учни истраживач, (Леце, 12.11.1945 - )
Рођен је у селу Леце,
општина Медвеђа, где је
завршио основну школу
а затим у Лесковцу и
Средњу техничку. Ди-
пломирао је 1970� на Те-
хнолошко-металуршком
факултету Универзитета
у Београду, где је након
последипломских студија у Центру за мул-
тидисциплинарне студије - смер Физичка
хемија површина, 22. јуна, 1979. године
одбранио докторску дисертацију “Утицај
неких микролегирајућих додатака и примеса
на електрохемијско понашање система алу-
минијум-оксидни слој-електролит” из обла-
сти физичко-хемијских наука. По завршетку
студија радио је шест година на Институту
за електрохемију у Београду, до 1983. у Ком-
бинату алуминијума у Подгорици и три го-
дине у Електронској индустрији у Нишу.
Наставничку каријеру отпочео је на Фило-
зофском факултету у Нишу, на Студијској
групи за хемију, а затим пролази сва настав-
ничка звања од шефа и оснивача Катедре за
Индустријску и примењену хемију на При-
родно-математичком факултету у Нишу. У
Институту за микроелектронику и микрое-
лектронску технологију RCA у Принстону
(САД) обавио је специјалистичку праксу
1984. у области микролегирања танких ок-
сидних, металних и других слојева на полу-
- 30 -
- 154 -
проводничком силицијуму. У ДП “NISSAL”
у Нишу, радио је десет година (до 1996.) на
увођењу иновације и програма производње
микролегираног алуминијума. Поред значај-
них фундаменталних открића, у областима
физичке хемије површина, електрохемијске
депозиције и растварања метала, реакције у
чврстим телима и на њиховој површини, хе-
мији чврстог стања и хемији животне сре-
дине, професор Пуреновић је остварио
преко 100 примењених иновација и
техничко-технолошких решења, 20 међуна-
родно признатих научнх патената, 80 радова
на међународној SCI и SCIЕ листи. У току
своје истраживачке каријере, био је руково-
дилац бројних пројеката остваривши зна-
чајне резултате из области научних открића
и иновација: откриће критичне кинетичке и
термодинамичке пренапетости; откриће но-
вог анодног материјала велике електрохе-
мијске активности: откриће новог хемијског
извора струје високе специфичне снаге; от-
криће новог поступка спречавања оксидаци-
је алуминијума у технологији ваљања алу-
минијумске фолије; нова технологија произ-
водње композитних анода; нови поступак
извођења спојева керамика-стакло-метал;
откриће новог композитног катализатора за
пречишћавање разних вода од штетних при-
меса у јонском, колоидном и суспендованом
стању; нови поступак спречавања стварања
и раста каменца у термотехничким постро-
јењима и инхибирање корозионих процеса;
нови поступак добијања електрохемијски
активних и микролегираних керамичких на-
номатеријала; нови поступак микролегира-
ња кварцног песка, као наноматеријала; от-
криће деструктивног претварања чврстих
материјала; фундаментално откриће стања
слабо покретљиве међуслојне воде густине
знатно веће од густине воде (2018) и проме-
на електропроводних својстава путем ми-
кролегирања диелектрика уз повећање е-
лектропроводљивости 100 милиона пута
(2018. године). За иновације и резултате у
примењеним истраживањима, добио је зна-
чајна признања: Диплому SPATTU у Подго-

рици и Бронзану плакету Савеза пронала-
зача и аутора техничких унапређења СР
Црнe Горe (1981); Сребрну плакету на међу-
народној изложби патената и техничких у-
напређења RAST-Yu-Ријека (1988),; Окто-
барску награду за науку Града Ниша (1988);
Медаљу Српског хемијског друштва (1996.);
Бронзану медаљу на Међународном салону
иновација у Женеви (1997). Под ментор-
ством професора Пуреновића, у настави је
дипломирало 430 хемичара, магистрирало
седам и докторирало 12 доктора хемијских
наука)
Извор: Информације за биографију доставио проф.
др М. Пуреновић, новембра 2018. (М.Н., Д.В.В.)
Радовановић, Нинослав, академик САНУ,
кардиоваскуларни хирург, професор уни-
верзитета, директор Института за кардио-
васкуларне болести у Сремској Каменици
(Ниш, 6.5.1940 - )
Рођен је 6. маја 1940.
у Нишу. Основну и сре-
дњу школу завршио је у
Нишу, а даље школова-
ње наставио на Меди-
цинском факултету у Бе-
ограду. Усавршавао је
општу хирургију у Швај-
царској у Hopital Regio-
nal de Payerne, где је самостално вршио опе-
рације из опште хирургије, 1967-1970.го-
дине. После 3 године на општој, започео је
рад на кардиоваскуларној хирургији, 1970.
године, на Clinique Universitaire de Chirurgie
cardiovasculaire, Hopital Cantonal, у Женеви,
код професора Шарла Хана. Постдипломско
усавршавање обухватало је субспецијализа-
цију из домена кардиоваскуларне хирургије,
процене дијагностичких података и посто-
перативне реанимације болесника. Био је на
студијском боравку на више познатих кли-
ника Европе и Америке. Највећи део радног
стажа као кардиоваскуларни хирург провео
је на клиникама у Женеви, а затим у Лозани.
Од 1986. године радио је на Кардиоваску-
- 31 -
- 155 -
Наука и образовање
ларном истраживачком институту Сион, на
развоју швајцарског електричног срца. По-
четком осамдесетих година дошао је у Нови
Сад и 1982. основао Универзитетску клини-
ку за кардиоваскуларну хирургију Инсти-
тута за кардиоваскуларне болести у Срем-
ској Каменици. Директор Клинике био је до
2006.године. У периоду од 2000. до 2006.
био је директор Института за кардиоваску-
ларне болести у Сремској Каменици. Био је
оснивач и директор Департмана за кардио-
васкуларну хирургију Интернационалног
центра за кардиоваскуларне болести MC Me-
dicor, у Изоли, Словенији од 2004. до 2009�
године. Водио је практичну наставу из хи-
рургије на Медицинском факултету у Же-
неви од 1975. до 1980, предавао је на Меди-
цинским факултетима у Београду (1973–
1979), Загребу (1976–1978) и Сарајеву
(1978-1989). Као редовни професор радио је
на Медицинском факултету у Новом Саду,
на предмету Хирургија са ратном хирурги-
јом, од 1979. до 2005. и у Београду на Меди-
цинској Академији – US Medical School на
предмету специјална хирургија од 2005. го-
дине. У досадашњем раду обавио је више од
31.000 операција на отвореном срцу, и извр-
шио преко 16�100 самосталних операција из
коронарне, валвуларне и конгениталне хи-
рургије. Његов рад карактеришу бројне но-
вине у оперативним захватима као и друге
методе у кардиохирургији, међу којим се
истичу Редукциона анулопластика двостру-
ког митралног и трикуспидног ушћа, RADO,
на пацијентима са примарном дилатираном
кардиомиопатијом, нове оперативне техни-
ке у кардиохирургији на отвореном срцу и
коронарним крвним судовима, бројне ино-
вације у области поуздане процене дијагно-
стичких података тешких срчаних пореме-
ћаја, новине у постоперативном праћењу и
реанимацији болесника након сложених
кардихирушких захвата, низак морталитет
болесника након извршених оперативних
захвата на срцу који се кретао испод 2,7%
(што је у рангу најуспешнијих кардиохи-
рурга света). Од 1972. публиковао је само-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
стално и са сарадницима преко 1.200 науч-
них радова. Председник је Мediterranean
association of cardiology and cardiac surgery
(maccs), 1986/87, председник фондације за
вештачко срце charles hahn – geneve – suisse,
од 2002.године. Дописни је члан српске А-
кадемије наука и уметности (САНУ) од
2003, члан одбора за кардиоваскуларну па-
тологију САНУ, редовни члан Српске акаде-
мије наука и уметности од 05.11.2009, члан
Академије медицинских наука српског ле-
карског друштва од 2003. Организовао је се-
дам интернационалних симпозијума и кон-
греса из области кардиоваскуларних боле-
сти. Преносећи своје знање и искуство учес-
твовао је и на преко 7000 операција у Србији
и многим центрима света. У периоду од
1987. до 2005. одржао је 41 предавање по по-
зиву научних комитета и националних ин-
ститута у иностранству. Од 1995. руководи
пројектом Квалитет живота после опера-
ције на отвореном срцу и међународним
пројектом Who Monica-Нови Сад. Добитник
је великог броја награда и признања, међу
којима су Октобарска награда и повеља
града Новог Сада, Фебруарска награда града
Новог Сада, Орден св.Саве, Орден југосло-
венске заставе са златном звездом, Награда
АВНОЈ-а, Орден св.Саве првог реда, Орден
Његоша првог реда и др.
Литература: Изабрани редовни и дописни чланови
САНУ са Универзитета у Новом Саду), Глас Уни-
верзитета (Нови Сад), бр.45, јун, 2004, стр.7.,
http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Biografije/NinoslavRad
ovanovic.pdf, Радивоје Петковић, Нишка гимназија
1878-2003, ДП Вук Караџић, Ниш, 2003, стр.875-877,
Википедија (А.Н.)
Ристић, Благоје, учитељ, педагог и књи-
жевник, градитељ Учитељског дома у Нишу
Дуго година је био учитељ у Нишу, у са-
дашњој основној школи Учитељ Таса. Био
је активан у Учитељском удружењу, а посе-
бне су његове заслуге на изградњи Учитељ-
ског дома у Нишу.
Пред Други светски рат, или непо-
средно после њега преселио се у Београд,
- 32 -
- 156 -
где је и умро. Писао је песме и поучне приче
за децу, али и за одрасле. У оквиру кул-
турно-просветне задруге Вук Караџић , за-
једно са нишким учитељем Душаном Вито-
ровићем, уредио је, а највећим делом и на-
писао, две књиге за децу: Моравско цвеће и
Моравче. Приход од књига био је намењен
довршењу изградње Учитељског дома.
Литература: Учитељ Благоје-писац за децу и гради-
тељ Учитељског дома, Душан Милосављевић,
Нишки весник, год.X, бр.29., јул 2004. (А.Н.)
Симоновић, Драгољуб, професор универ-
зитета, декан Економског факултета, на-
родни посланик, главни уредник Енцикло-
педије Ниша, публициста (Виландрица,
1935�)
Рођен је у Виландрици 1935. Од 1962. до
1975. прошао је сва знања од асистента до
редовног професора на Економском факул-
тету у Нишу. На универзитетима у Нишу,
Београду и Новом Саду предавао је више
предмета. Био је ментор за више магистар-
ских теза и докторских дисертација или
члан комисија за одбрану. Почев од школске
2002/2003. изводи наставу (емеритус) на Фа-
култету за услужни бизнис у Сремској Ка-
меници (ФАБУС), у центрима у Нишу и
Врању (предмет Осигурање) и на Вишој е-
кономској школи у Нишу (предмет Социо-
логија). Био је савезни посланик Скупштине
Југославије, председник Извршног одбора
Републичке заједнице науке Србије, члан
Комитета за науку Србије, члан Научног са-
вета Југославије, члан Одбора за науку Са-
везне скупштине, декан Економског факул-
тета у Нишу, оснивач и шеф Одељења Еко-
номског факултета из Ниша у Лугану (Швај-
царска). Припремио је и уредио Енциклопе-
дију Ниша (четири тома, 1995 – 1996.), и мо-
нографију Економског факултета у Нишу
1960 – 2000, Ниш 2000. Главни је и одго-
ворни уредник Економике, међународног
часописа за економску теорију и праксу и
друштвена питања почев од 1973. Боравио је
на стручним истраживањима у Француској,

Белгији, Швајцарској, Италији, Немачкој,
Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској,
Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Грч-
кој. О радовима Д. Симоновића објављено је
више новинских фељтона и преко 300 на-
писа разне врсте. Превођен је на светске је-
зике. Његов уџбеник Економика пољопри-
вреде (први послератни уџбеник из овог пре-
дмета) преведен је на кинески (Пекинг,
1982.) и на италијански језик (Лугано, 1992).
Увршћен је у публикацију Америчког био-
графског института и изабран за личност го-
дине 1990 од стране овог Института. (The In-
ternational Directory of Distinuished Leader-
ship, North Carolina, U.S.A., 1998). Члан је
Научног друштва економиста Југославије,
Савеза књижевника Србије, председник А-
социјације научника и уметника Ниша. Про-
фесор по позиву Интеруниверзитетског цен-
тра у Лугану (Швајцарска) почев од 1992.
Добитник је Октобарске награде града Ни-
ша, Ордена рада са златним венцем, бројних
повеља и плакета, захвалница и других при-
знања. Објавио је преко 1000 радова разли-
чите врсте у разним публикацијама у земљи
и у иностранству. Руководио је са преко 30
научних пројеката које је финансирало Ми-
нистарство науке и други наручиоци.
Литература: Монографија Економског факултета у
Нишу (НР)
Стојадиновић, Нинослав Д, професор уни-
верзитета, академик САНУ, председник О-
гранка САНУ у Нишу, амбасадор Србије у
Шведској и Босни и Херцеговини, народни
посланик, потпредседник Народне скупшти-
не Републике Србије (Ниш, 20.09.1950 –)
Рођен је у Нишу 20.
септембра 1950. од оца
Добривоја и мајке На-
дежде Ђорђевић. Оже-
њен је и има сина. У Ни-
шу је завршио основну и
средњу школу, а 1974.
дипломирао на Елек-
тронском факултету. По-
- 33 -
- 157 -
Наука и образовање
сле дипломирања радио je у ''Еи-Полупро-
водници'' у Нишу, а 1976. прелази на Е-
лектронски факултет у Нишу, на коме је
1980. докторирао, и изабран у звање редов-
ног професора 1991. Шеф Катедре за микро-
електронику био је од 1984. до 2005. год. Од
1986. до 1989. био је продекан, а од 1989. до
1994. декан. Заменик директора истражи-
вачког центра САНУ при Универзитету у
Нишу био је од 1991. до 1996. год., а од 2016.
год. је председник Огранка САНУ у Нишу.
Од 1999. год. је члан Академије инжењер-
ских наука (АИНС).
Био је члан комисија за избор настав-
ника и одбрану докторских дисертација на
више светских универзитета (Griffith Uni-
versity, Brown University, Technical Universi-
ty of Athens, Swiss Federal Institute of Techno-
logy, De Montfort University, Тechnical Uni-
versity of Sofia, Banaras Hindu University,
итд.), а 1997. био је гостујући професор на
Technical University of Wien. Од 2001. год. је
члан међународних научних одбора Центра
за нанотехнологије (Clemson University,
USA) и Центра изврсности Европске Уније
за истраживања микро и нанотехнологије
(Technical University Warsaw, Poland). Од
2005. год. је члан Експертске комисије ЕУ за
програм EC FP7, а од 2008 консултант На-
учне фондације Владе Тајвана.
Био је главни уредник часописа Micro-
elеctronics Journal (Elsevier) у периоду 1993-
1995. год. и часописа Microelеctronics Reli-
ability (Elsevier) од 1996. год. до 2017. год.
Од 2013. год. је главни и одговорни уредник
научног часописа Facta Universitatis, Series:
Electronics and Energetics (Универзитет у
Нишу). Од 2001. год. је члан уређивачког од-
бора часописа J. Semiconductor Technology
and Science (IEE Korea), а од 2011. часописа
Nanoscience&Nanotechnology-Asia (Bentham
Science). Био је члан научних и програмских
одбора на више од 50 међународних конфе-
ренција, као и на већем броју домаћих науч-
них скупова.
Од 2001. до 2005. год. био је председник
YU IEEE Секције. Од 1994. год. је председ-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ник YU IEEE ED/SSC Подружнице. У пери-
оду 2002.-2013. год. био је главни уредник
часописа EDS Newsletters. Oд 2001. до 2005.
год. био је члан Административног коми-
тета IEEE Друштва за електронске направе
(EDS) и његов копредседник за Европу,
Африку и Блиски Исток. За изузетног преда-
вача EDS Друштва изабран је 1996. год., у
звање IEEE Senior Member 1998. год., а у
звање IEEE Fellow 2003. год. Од 2001.до
2005. год. био је председник председништва
Друштва за ЕТРАН-а. У периоду 1984.-1991�
год. био је члан више експертских група за
израду стратегија развоја микроелектронике
и електронике на нивоу Србије и Југосла-
вије.
Академик Стојадиновић је 1988. год. о-
сновао Катедру за микроелектронику и фор-
мирао три научно-истраживачке лаборато-
рије. Под његовим руководством одбрањено
је 48 дипломских радова, 13 магистарских
теза и 17 докторских дисертација. Реализо-
вано је 8 међународних и 16 националних
пројеката. Његово вишегодишње ангажо-
вање у организацији међународне конфе-
ренције о микроелектроници - МИЕЛ
допринело је да ова значајна конференција
постане један од најзначајнијих научних
скупова из те области у Европи и нађе се на
листи . IEEE конференција.
Аутор је или коаутор 94 научна радa (7
по позиву/прегледних) у реномираним ме-
ђународним часописима са SCI, као и 179
радова (20 по позиву) у зборницима радова
међународних и националних научних ску-
пова. Објавио је и четири поглавља у међу-
народним монографијама Computer Engi-
neering Handbook и Digital Design and Fabri-
cation (CRC Press, САД), Micro Electronic
and Mechanical Systems (IN-TECH Press, Bo-
ca Raton) и Bias Temperature Instability for
Devices and Circuits (Springer). Његови нау-
чни радови цитирани су више од 500 пута у
публикацијама међународног значаја дру-
гих аутора. На основу његових фундамен-
талних и примењених истраживања до сада
је реализован низ технолошких решења, од
- 34 -
- 158 -
којих је 6 примењено у полупроводничкој
индустрији код нас и у свету.
Академик Стојадиновић имао је зна-
чајне политичке и дипломатске активности.
Био је посланик у Народној скупштини Ре-
публике Србије (1997-2000), посланик у
Скупштини Државне заједнице Србија и Цр-
на Гора, и њен представник у Парламентар-
ној скупштини Савета Европе (2004- 2006),
потпредседник Народне скупштине Репу-
блике Србије (2014-2016). Био је амбасадор
Републике Србије у Краљевини Шведској
(2005-2011) и Босни и Херцеговини (2011-
2013)�
Литература: www.sanu.ac.rs (Ред.)
Стојановић, Мирољуб, М, професор уни-
верзитета, културни радник, преводилац,
директор Народних новина (Држина код Пи-
рота, 26. јануар 1941 − Ниш, 2016 ).
Редовни професор
универзитета, есејиста,
прозни писац и преводи-
лац, заменик управника
(у два мандата) и начел-
ник Одсека за књижев-
ност Центра за научна
истраживања САНУ и
Универзитета у Нишу,
оснивач Фонда Стеван Сремац, оснивач ма-
кедонистике на Универзитету у Нишу на ко-
ме је основао и лекторат за македонски је-
зик, иницијатор оснивања Студијске групе
за славистику у Нишу, покретач Алманаха
литерарних радова студената књижевности
Срицање узлета, покретач организоване из-
давачке на Филозофском факултету. Члан је
Удружења књижевника Србије, почасни
члан Друштва писаца Македоније, вишего-
дишњи председник Културно-просветне за-
једнице, носилац Рациновог признања, по-
часни члан и добитник повеље Славистич-
ког друштва Србије, носилац Признања Ве-
ликотрновског универзитета и Плакете Уни-
верзитета Кирил и Методиј у Скопљу, поча-

сни професор (Professor Honoris Causa) Уни-
верзитета Кирил и Методиј у Скопљу.
Основну школу и гимназију завршио у
Пироту, дипломирао на Групи за историју
књижевности народа СФРЈ Филозофског
факултета у Скопљу 1964, где је 1980. док-
торирао с тезом Књижевно дело Сталета
Попова.
Још као гимназијалац истакнути је члан
литерарне, ликовне, драмске секције и
Друштва за телесно васпитање Партизан, а
као студент у Скопљу сарађивао у Младом
борцу и Студентском збору. Радио је као
новинар, у пиротском недељнику Слобода
(1963−1968), као професор у Економској
школи (1968−1970), управник и уметнички
директор пиротског позоришта (1970− 1975)
и Нишу (1975−1980), уредник научне лите-
ратуре у Издавачкој кући Градина (1981−
1983), директор Народних новина (1983−
1990). Од фебруара 1990. до пензионисања
(2006) ради као професор на Филозофском
факултету у Нишу, на коме је предавао ма-
кедонску књижевност и српску књижевност
XX века.
За период његовог рада у позориштима
у Пироту и Нишу везује се ревитализација
позоришног живота у целини, а посебно бо-
гаћење репертоара, вишеструко повећање
броја реприза, освајање појединачних и ко-
лективних награда. Као уредник у Градини
заслужан је за објављивање више капитал-
них издања, међу којима и Историје Ниша,
а у Народним новинама за јачање културне
функције листа, за његову експанзију у ре-
гиону, раст тиража и стандарда новинара.
Учествовао је на више међународних
скупова у земљи и иностранству, држао пре-
давања по позиву у више градова, на универ-
зитетима у земљи и иностранству. Као гост
Руске академије наука 2009. студијски бора-
вио у Москви на истраживачком задатку
Живот и дело Стјепана Ивановича Чахо-
тина. Био је члан жирија за доделу награда
Бранко Миљковић и Стеван Сремац, које се
додељују у Нишу; члан жирија за доделу на-
- 35 -
- 159 -
Наука и образовање
граде за најбољу савремену драму на зајед-
ничком конкурсу ЈДП, Српског народног
позоришта у Новом Саду и Народног позо-
ришта у Нишу и конкурса за најбољу коме-
дију који расписују Дани комедије у Јаго-
дини; члан селекционе комисије Филмских
сусрета; члан је редакције Нишког зборника
и годишњака Славистика; члан редакцио-
ног одбора Енциклопедије Ниша и редактор
тома о култури и тротомне Историје Ниша�
За рад у култури, науци, издавачкој де-
латности и журналистици добио награду
Ослобођење Ниша и Орден заслуга за народ
са сребрним зрацима.
Објавио је деветнаест књига и преко
триста огледа, студија и критика из српске и
македонске књижевности и културе у дома-
ћим и страним часописима и специјалистич-
ким зборницима. Са македонског на српски
језик превео шест књига. У његов преводи-
лачки опус спадају преводи и препеви на де-
сетине приповедака, песама и поема објав-
љених у листовима и часописима и као при-
лози његовим књигама. Са руског и францу-
ског језика превео преписку Константина
Петковича, руског конзула у Дубровнику
(1857−1870) са кнезом Данилом Петровићем
и краљем Николом Петровићем и објавио је
у монографији Константин Петкович и
Црна Гора и, заједно са проф. др Надеждом
Лаиновић-Стојановић, књигу песама и по-
ема из аутографа У Србији и о Србији Стје-
пана Ивановича Чахотина, руског конзула у
Нишу (1895−1915). Поред двадесетак темат-
ских зборника из пројеката Књижевност и
културни живот на југоистоку Србије и
Књижевност и историја, приредио за
штампу и уредио на десетине монографија и
серијских публикација.
Литература: Енциклопедија Ниша – Култура, Зоран
Пешић, Ранко Младеновски, Васил Тоциновски,
Критиката да ја зборува вистината, Современост,
53/2, Скопје, 2005; Васил Тоциновски, Писац ствара
домовину, интервју, Градина, бр 12, Ниш, 2006; Го-
дишњак за српски језик и књижевност, књ. X, Фило-
зофски факултет Ниш, 2010. У Годишњаку је објав-
љена и биобиблиографија проф. Стојановића. (Ред.)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Ћирић, Јован, В, професор универзитета,
географ, социолог насеља, демограф, урба-
ниста, антрополог (Крупац код Пирота,
22�11�1922 – Ниш, 27.03.2011)
Професор др Јован
Ћирић, визионар, инте-
лектуалац старог кова,
истакнути социолог на-
сеља, демограф, урбани-
ста, географ, антропо-
лог, историчар града и
села, хроничар и заљуб-
љеник Ниша, Пирота и
Југо-источне Србије, сликар и научни, јавни
и културни радник je рођен у селу Крупац
близу Пирота 22. новембра 1922. Отац Васи-
лије-Васа Ћирић из Пирота био је учитељ,
мајка Надежда Петровић учитељица, поре-
клом из Ниша. Основну школу и ниже раз-
реде гимназије завршио je у Пироту, а учи-
тељску школу у Јагодини. Студирао је у
Љубљани, где је 1952. завршио девету сту-
дијску групу: географију, етнологију, соци-
ологију и националну историју. Докторирао
је на истом факултету 1961. са темом „Са-
времени географски проблеми Ниша – усло-
ви досадашњег и могућности даљег развит-
ка“. Био је то први одбрањени докторат у
Нишу и Србији јужно од Београда, после
Другог светског рата. За овај рад је 1962. до-
био Октобарску награду Ниша. Радио је, нај-
пре, као учитељ у селу Градиште, у белопа-
ланачкој општини. По завршетку студија
предавао је Географију у Пироту, потом у
Гимназији „Светозар Марковић“ у Нишу.
Као хонорарни професор на Вишој економ-
ско-комерцијалној школи, предавао је Еко-
номску географију Југославије. На Вишој
педагошкој школи у Нишу био је професор
Теренских вежби за студенте, Регионалне
географије света и Методике географске на-
ставе. После гашења Више педагошке шко-
ле 1971. прешао је на рад у Балканолошки
институт Универзитета у Нишу у звању ви-
шег научног сарадника и вршиоца дужности
директора. Године 1973. је изабран за ван-
редног, а потом и редовног професора на
- 36 -
- 160 -
Филозофском факултету у Нишу. На Групи
за социологију предавао је Социологију на-
сеља и Демографију, а на Одсеку за про-
сторно планирање на Природно-математич-
ком факултету у Београду од 1978. до 1981.
Демографију са географијом становништва
и Руралну и урбану социологију. Био је са-
радник одбора за село и међунационалне од-
носе Српске академије наука и уметности
(САНУ), рецензент бројних „Хроника села“,
уредник или у редакцијама многих моно-
графских издања, зборника радова, часо-
писа, редактор „Енциклопедије Ниша: При-
рода, простор, становништво“. Објавио је
преко 700 научних библиографских једи-
ница, књиге и студије, радове у зборницима
и енциклопедијама, чланке у часописима и
годишњацима, уз велики број новинских на-
писа и радио емисија. Објавио је и десетак
књига, уџбеника, и приручника. За собом је
оставио и велики број необјављених руко-
писа и радова везаних за области социоло-
гије, филозофије и историје као и необјав-
љени рукопис „Топологија Ниша" и „Енци-
клопедија Пирота". Подручје његовог науч-
ноистраживачког рада је разноврсно и обу-
хвата више научних области: економску и
друштвену географију, географију и социо-
логију насеља, етнологију и демографију,
просторно планирање и урбанизам, тури-
змологију и методику наставе, историју, то-
понимију, етимологију. Ипак, градска, сео-
ска и просторна тематика обрађена у разним
аспектима и мултидисциплинарно, заузима
централно место Ћирићевог научноистра-
живачког рада. Иза Ћирића је остао већи
број цртежа и акварела. То му је био оми-
љени хоби. Није живео за награде, ордења,
признања, већ за науку, терен, путовања и
истраживања и то је чинило суштину њего-
вог бића али, и поред тога, осим Октобарске
награде града Ниша, добитник је Награде
Скупштине општине Пирот и Медаље Срп-
ског географског друштва „Јован Цвијић“.
Стваралачки сензибилитет проф. Ћирића
настављају његови синови арх. Бранимир,
лиценцирани урбаниста и пројектант у Заво-

ду за урбанизам, председник Друштва архи-
теката Ниша и Горан, дипл. просторни пла-
нер интернационалац у Торонту (Канада).
Преминуо је 27. марта 2011. године у Нишу,
остављајући иза себе импозантно научноис-
траживачко дело. (Б.Ћ.)
Флоренс, Мо, управница Енглеско-српског
дечјег дома у Нишу (? – Дубровник, 1953)
Као чланица Британске медицинске ми-
сије, у Србији је радила од 1915. године. У
току Првог светског рата, била је ангажо-
вана као санитетска сестра у српској и савез-
ничким војскама. Са српском војском пре-
живела је албанску голготу и пробој Солун-
ског фронта. После рата, са прикупљеном
помоћи у својој земљи, вратила се у Ниш,
1919. године. Новембра исте године постав-
љена је за управницу нишког Дома сиро-
чади, код Старог гробља, и ту функцију о-
бављала да маја 1946. По преузимању дуж-
ности управнице Дома, увидела је колико се
Дом налази у тешком стању, а здравствено
стање питомаца лоше. Зато је организовала
летње дечје колоније у близини Ниша, крај
манастира Сићева, где су деца проводила
два месеца на чистом ваздуху под шато-
рима. На пословима у Нишком дому Сиро-
чади радила је са Мис Џером од 1919. до
1926.године у ком времену је и сама оценила
потребу за подизањем нове зграде за смеш-
тај Енглеско-српског дечјег дома. Уз помоћ
нишког епископа Доситеја и финансијских
средстава из Лондона успела је да се избори
за нову зграду, чију је градњу сама надгле-
дала.
Сестра мајка, како су је питомци звали,
остала је упамћена као добра управница и
добар васпитач. У време Другог светског ра-
та, заједно са својим штићеницима, пресе-
љена је у Душевну болницу у Горњој Топо-
ници. Године 1941. одбила је наређење не-
мачке војске да напусти Србију, због чега је
једно време била заточена у логору на Црве-
ном Крсту. Године 1947, после предаје
зграде Дома и његове својине нишкој оп-
- 37 -
- 161 -
Наука и образовање
штини, Мо Флоренс je отишла у Дубровник,
и тамо врло брзо и умрла, 1953. године. Са-
храњена је на тамошњем православном гро-
бљу, по личној жељи.
Литература: Енциклопедија Ниша, Здравство, дечја
заштита, социјална заштита, Градина, Ниш, 1996,
стр.52-53.; Симон Милчић, Енглески дом, кућа наде и
љубави, Ниш, 2009; Кућа наде и љубави, Симон Мал-
чић, Енглески дом у Нишу, 2009, Нишки весник,
бр.63, март 2010, стр.11. (А.Н.)
Хедрих, (Стевановић), Катица, Р, профе-
сор универзитета, академик Академије на-
ука високих школа (и универзитета) Укра-
јине и интернационалне Академије нелине-
арних наука Москва (Бобовиште, Алекси-
нац, 1944 - )
Др Катица Р. (Стева-
новић) Хедрих, доктор
техничких наука, у зва-
њу редовни професор у-
ниверзитета, (од 1986) је
академик Академије на-
ука високих школа (и у-
ниверзитета) Украјине
(од 1996), Академије на-
ука високог образовања Украјине и интерна-
ционалне Академије нелинеарих наука Мос-
ква (од 1997). Активни је руководилац про-
јекта ОН174001 ''Динамика хибридних си-
стема сложених структура'' (2011-2019) у
Математичком институту Српске академије
наука и уметности.
Основну школу и гимназију завршила је
у Нишу. Машински факултет у Нишу завр-
шила је 1967. године. Одмах по дипломи-
рању примљена је на Машински факултет,
где је од 1967. године па до 2009. године
провела свој педагошки и истраживачки
рад. Докторирала је 1975. године са темом
"Енергијска анализа нелинеарних осцилација
деформабилних тела". Добитник је бројних
домаћих и међународних признања
Годину 1971. је провела, као стипенди-
ста савезне владе Југославије, на усаврша-
вању у области нелинеарних осцилација, у
Институту математике Националне акаде-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
мије наука Украјине, под менторством ака-
демика Јури Алексејевича Митропољског, а
на препоруку професора Данила П. Рашко-
вића. За кратко време је стекла знања и по-
ложила, са одличним резултатом, испит из
програма за стицање звања кандидат наука у
УССР, а из специјалности кандидатског ми-
нимума у области Теоријске и математичке
физике, као потврду успешности 11-месеч-
ног студијског боравка. У Монографији НА-
НУ, поводом 90-тог рођендана академика Ј.
А. Митропољског, уписана је као један од
његових аспираната и припадника знаме-
ните научне школе асисмптотских метода
нелинеарне механике Крилов-Богољубов-
Миропољски. Од 5 октобра 2009 године, до
67 рођендана, 28 августа 2011 је у сталном
радном односу у Математичком институту
Српске академије наука и уметности, на за-
дацима научни саветник, управник Оде-
љења за механику и руководилац пројеката
из основних наука.
Аутор је две јединствене аутентичне
монографије. Првом, публикованом на
енглеском језику, је утемељила векторску
методу засновану на новоуведеним аутор-
ски оригиналним векторима момената
маса везаним за пол и осу. Друга је коаутор-
ска са академиком Горошком О.А. из Укра-
јине, и прва је јединствена у свету, са инте-
гралном теоријом аналитичке динамике ди-
скретних наследних система. Публиковала
је више од десетак универзитетских на-
ставно-научних публикација из области Те-
оријске и примењене механике. Један је од
три аутора оригиналне монографије из дина-
мике виброударних система. Аутор је десе-
так поглавља у Springer-овим научним пу-
бликацијама. Најновији научни резултати су
Теорија судара тела у котрљању�
Аутор је више од 350 научних и струч-
них радова, који су претежно једноауторски.
Већина је публикована у иностранству. У
последњих двадесет година има више од 701
самоцитата регистрованих код Thompson
Royter-a и WEB of Science-а, према подаци-
ма из 2018, добијених од Матице Српске, а
- 38 -
- 162 -
то значи да је своје нове публиковане научне
резултате темељила на својим оригиналним
претходно достигнутим и публикованим на-
учним резултатима. Хиршов индекс је 10
према SCOPUS-у, за радове публиковане у
последње две деценије, јер статистика о ра-
довима из претходних 30 година, за период
1967-2000 не постоји. Има стотинак цитата
у српским научним часописима и више од
300 цитата у магистарским и докторским ди-
сертацијама, које су урађене у Србији. Нај-
значајнији цитати на њене радове налазе се
у светски значајним монографијама: из не-
линеарне механике академика Yu.A Mitro-
polskog (из 1976, Украјина) и монографији
из нелинеарних осцилација Ali Nayfeh-а
(Springer 1976, УСА), као и у реферативном
часопису Applied mechanics Review (2010,
International American Society of Mechanicak
Engineers), .
Добитник је, за научни рад, награда:
''Свети Владимир''(2010) у Украјини, ''Архи-
мед'' (2007) од Војнотехничког института
Војске Србије, две плакете (2008 и 2010)
Цанкаја универзитета из Анкаре и других.
Литература: http://www.mi.sanu.ac.rs/projects/projects.
htm (Б.М., Х.А.)
Цветановић, Димитрије, Миле Качарски,
ученик Учитеља Тасе и учитељ потоњим ге-
нерацијама, национални борац (Ниш, 1855 –
Ниш, 1934)
Био је један од првих просветних рад-
ника у Нишу и велики борац за национално
ослобођење. Рођен је у породици качара
Цветана, због чега је дуго носио надимак Ка-
чарски. Био је ученик учитеља Атанасија
Петровића Тасе и као његов помоћник радио
са децом која су спорије и теже савладавала
градиво. Са још неколико својих другова и-
забран је да школовање настави у Београду,
али су га родитељи у томе спречили. То га
није деморалисало, већ је наставио да ради
на свом усавршавању. Године 1868. школ-
ска општинска управа поставила га је за у-
читеља у нишкој основној школи у Јагодин-

мали. Јачања бугарског утицаја на југ Срби-
је, средином 19.века, негативно се одразио
на нишко школство. Димитрије Цветановић
је од турских власти успео да издејствује по-
себну привилегију да са својим ђацима може
на сваки верски празник код цркве св. Пан-
телејмона да се окупља и пева црквене
песме. То је убрзо постало право збориште
нишких грађана, који су то окупљање иско-
ристили за националну пропаганду. У току
рата за ослобођење 1876-1878. као доброво-
љац имао је дужност старешине војне ста-
нице и био у рангу официра. Оснивач је На-
родне одбране у Нишу, па је и после ослобо-
ђења активно радио на просвећивању свог
народа и његовом економском снажењу, као
председник Окружног Пољопривредног
друштва и дугогодишњи управник школе
Трговачке омладине. Године 1908. је пен-
РЕКТОРИ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
(Хронолошки регистар)
1965/66 - 1968/69
др БРАНИМИР ЈАНКОВИЋ
редовни професор Правно-економског фа-
култета
(13.11.1920. Ваљево - 26.9.1990. Ниш)
1969/70 - 1972/73
др БРАНИСЛАВ ГРБЕША
редовни професор Медицинског факултета
(11.11.1918. Болфан код Вараждина - 2009�
Ниш)
1973/74 - 1976/77
др ГЛИГОРИЈЕ ЗАЈЕЧАРАНОВИЋ
редовни професор Филозофског факултета
(12.02.1930. Велики Јасеновац код Зејечара
- 29.12.2008. Ниш)
1977/78 – 1980/81
др МОМЧИЛО ДИМИТРИЈЕВИЋ
редовни професор Правног факултета
(1920. Винковци )
- 39 -
- 163 -
Наука и образовање
зионисан, са пензијом далеко већом од та-
дашње учитељске. Радећи предано као на-
ставник и национални радник био је почас-
твован многим одликовањима и признањи-
ма, међу којима се истичу Таковски крст,
Орден Св.Саве 3. и 4. реда, и разне медаље
из тог периода. Последње године свог живо-
та провео је у тузи за прерано умрлим сином
Светозаром, професором и директором Гим-
назије. Умро је у 80-тој години живота,
искрено ожаљен и испраћен од некадашњих
ђака.
Литература: Даскал Миле и његов син професор Све-
тозар, Мр Радоје Костић, Нишки весник, год 3, бр. 8,
јануар 2001, стр. 6; Историја Ниша I, Од најстаријих
времена до ослобађања од Турака 1878.године, Гра-
дина и Просвета, Ниш, 1983. http://istorijanisa.wikidot.
com/dimitrije-mile-cvetanovic (А.Н.)
1981/82 – 1984/85
др ЖИВОТА ЖИВКОВИЋ
редовни професор Машинског факултета
(12.11.1941. Нишка Бања)
1985/86 – 1988/89
др ДИМИТРИЈЕ МИХАЈЛОВИЋ
редовни професор Медицинског факултета
(25.02.1928. Суво Поље -21.02.1997. Ниш)
1989/90 –2000/11
др БРАНИМИР ЂОРЂЕВИЋ
редовни професор Електронског факултета
(22.10.1942. Ниш)
2000/2011 – 2002/04
др ЗОРАН МИЛЕНКОВИЋ
редовни професор Медицинског факултета
(19.02.1940. Скопље)
2004/05 – 2006/07
др ГРАДИМИР В. МИЛОВАНОВИЋ
Енциклопедија Знамените личности Ниша

редовни професор Електронског факултета 2009/10 – 20011/12

(02.06.1948. Зоруновац код Књажевца) др МИРОЉУБ ГРОЗДАНОВИЋ
редовни професор Факултета заштите на
2006/07 – 2009/10 раду
др РАДОСЛАВ БУБАЊ 02.06.1947. Лесковац
редовни професор Факултета спорта и фи-
зичког васпитања 2012/13 -
(14.08.1943. Ниш) 28.09.2009. – 25�12�2009� др ДРАГАН АНТИЋ
редовни професор Електронског факултета
др ДРАГАН АНТИЋ, в.д. ректора (10.02.1963. Врање)
редовни професор Електронског факултета
(10.02.1963. Врање

НИШКИ АКАДЕМИЦИ НАУКА И ЕМЕРИТУСИ*

Академици Српске академије наука и уметности (САНУ)

Проф. др Владимир Стојанчевић, Мед. Фак. Београд
Проф. др Обрен Благојевић, Екон. Фак. - Ниш
Проф. др Градимир Миловановић, Електр. Фак. Ниш
Проф. др Нинослав Стојадиновић, Електр. Фак. Ниш
Проф. др Нинослав Радовановић, Медицински фак. Нови Сад
Проф. др Владимир Стефановић, Медицински фак. Ниш
Проф. др Милорад Митковић, Медицински фак. Ниш
Проф. др Владимир Ракочевић Волођа –ПМФ - Ниш
Проф. др Влада Вељковић, Технолошки Фак.- Лесковац
Проф. др Хаџи Ђокић, Мед. Фак. - Београд

Академици Српске академије образовања (САО)

Проф. др Данило Ж. Марковић Проф. др Зоран Аранђеловић
Проф. др Стојан Богдановић Проф. др Радослав Бубањ
Проф. др Катица Стевановић Хедрик Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Миомир Ивковић

Академици Медицинске академије

Проф. др Спира Страхињић
Проф. др Милорад Митковић
Проф. др Бранислав Грбеша
Проф. др Радослав Живић
Проф. др Димитрије Михајловић
Проф. др. Љубомир Хаџи-Пешић
Проф. др Ева Леви Јововић
Проф. др. Војислав Костић
Проф. др Драгољуб Димковић
Проф. др Михајло Ђорђевић

*
Непотпуни регистри (Н.Р.)
- 40 -
- 164 -
 Наука и образовање

Проф. др Илија Нагулић Проф. др Младен Симић

Проф. др Станоје Павловић Проф. др Боривоје Ћосић

Академици инжењерских наука Србије

Проф. др Братислав Миловановић Проф. др Нинослав Стојадиновић
Проф. др Зоран Боричић Проф. др Драган Домазет

Академици иностраних академија

Проф. др Данило Ж. Марковић, члан више руских академија
Проф. др Томислав Павловић, Академија Републике Српске, Украјинска академија
Проф. др Миле Новаковић, Украјинска академија
Проф. др Катица Стевановић Хедрих, Академија наука високих школа (и универзитета)
Украјине и Академије нелинеарих наука Москва
Проф. др Миодраг Петковић, Њујоршка академија наука, Америчког друштва математичара
(AMS) и GAMM-а.
Проф. др Бранислав Ђорђевић, Бугарска академија наука
Проф. др Никола Цекић, Бугарска академија

Академици Краљевске академије

Емеритус проф. др Љубиша Митровић Проф. др Никола Цекић,
Емеритус проф. др Бранислав Ђорђевић Проф. др Томислав Павловић
Проф. др Радослав Бубањ

Нишки емеритуси
Проф. др Љубиша Митровић, Филозофски факултет Ниш
Проф др Владислав Стефановић, Медицински факултет Ниш
Проф. др Љубиша Кочинац, ПМФ Ниш
Проф. др Владимир Нешић, Филозофски факултет Ниш
Проф. др Драган Домазет, Метрополитен Универзитет
Проф. др Светолик Костадиновић, БК Универзитет Београд
Проф. др Бранислав Ђорђевић, Факултет за менаџмент Крушевац

ДЕКАНИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(Хронолошки регистар)

Проф. др Славољуб Поповић 1960–1962� Проф. др Реља Остојић 1965–1967�

Проф. др Мирослав Ђорђевић 1962–1963� Проф. др Славољуб Поповић 1967–1968�
Проф. др Славољуб Поповић 1963–1964� Проф. др Јаков Радишић 1968–1970�
Проф. др Димитрије Кулић 1964–1965�

- 41 -
- 165 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Проф. др Момчило Димитријевић Проф. др Видоје Миладиновић 1994–1996�

1970–1972�
Проф. др Љубиша Јовановић 1972–1974�
Проф. др Драгољуб Стојановић 1974–1976�
Проф. др Драгољуб Стојановић 1976–1977�
Проф. др Славољуб Поповић 1977–1978�
Проф. др Јован Петровић 1978–1980�
Проф. др Љубиша Јовановић 1980–1982�
Проф. др Љубиша Јовановић 1982–1983�
Проф. др Чедомир Стевановић 1983–1984�
Проф. др Димитрије Кулић 1984–1986�
Проф. др Љубиша Јовановић 1986–1988�
Проф. др Душан Паравина 1988–1990�
Проф. др Чедомир Стевановић 1990–1992�
Проф. др Драган Станимировић 1992–1994�
Извор: Податке доставио Деканат Правног факултета
Проф. др Владислав Ђорђевић 1996–1998�
Проф. др Војислав Ђурђић 1998–2000�
Проф. др Александар Петровић 2000–2001�
Проф. др Радмила Ковачевић Куштримовић
2001–2002�
Проф. др Милорад Божић 2002–2004�
Проф. др Александар Ћирић 2004–2006�
Проф. др Мирољуб Симић 2006–2007�
Проф. др Невена Петрушић 2007–2010�
Проф. др Предраг Димитријевић
2010–2013�
Проф. др Мирослав Лазић 2013–2016�
Проф. др Саша Кнежевић 2016–

ДЕКАНИ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(Хронолошки регистар)

Др Славољуб Поповић, ванредни професор, 1960/61–1961/1962

(Правно-економски факултет – ПЕФ)
Др Мирослав Ђорђевић, редовни професор, 1962/1963 (ПЕФ)
Др Славољуб Поповић, ванредни професор, 1963/1964 (ПЕФ)
Др Димитрије Кулић, ванредни професор, 1964/1965 (ПЕФ)
Др Реља Остојић, редовни професор, 1965/1966 – 1966/1967
Др Славољуб Поповић, редовни професор, 1967/1968
Др Јаков Радишић, ванредни професор, 1968/1969 - 1969/1970
Др Данило Ж. Марковић, ванредни професор, 1970/1971 - 1971/1972, до 1974.
Др Сергеј Ђуровић, редовни професор, 1974/1975
Др Гаврило Видановић, редовни професор, 1975/1976 - 1976/1977
Др Живојин Перић, редовни професор, 1977/1978 - 1978/1979
Др Драгољуб Стојиљковић, редовни професор, 1979/1980 - 1980/1981
Др Властимир Милошевић, редовни професор, 1981/1982 – 1982/1983
Др Миливоје Андрејевић, редовни професор, 1983/1984 - 1984/1985
Др Никола Јовановић, редовни професор, 1985/1986 – 1986/1987
Др Миодраг Николић, редовни професор, 1987/1988 – 1988/1989
Др Драгиша Гроздановић, редовни професор, 1989/1990 - 1990/1991
Др Драгољуб Симоновић, редовни професор, 1991/1992 – 1993/1994

- 42 -
- 166 -
 Наука и образовање

Др Обрад Тодоровић, редовни професор, 1994/1995 – 1995/1996, 1996/1997 - 1997/1998

Др Борко Крстић, ванредни професор, 1998/1999 - 1999/2000
Др Стојан Богдановић, редовни професор,2000/2001 - 2001/2002
Др Јован Крстић, редовни професор, 2002/2003 - 2003/2004
Др Душан Здравковић, редовни професор, 2004/2005 - 2005/2006
Др Борко Крстић, редовни професор, 2006/2007 - 2008/2009
Др Евица Петровић, редовни професор, 2009/2010 – 2011/2012
Др Зоран Аранђеловић, 2012/2013 – 2014/2015
Др Јадранка Ђуровић – Тодоровић, редовни професор, 2015/2016 - 2017/2018
Др Тадија Ђукић, редовни професор, 2018/2019 -

Проректори универзитета са Економског факултета:

Др Властимир Милошевић, ред. проф.
Др Душан Здравковић, ред. проф.
Др Марко Секуловић, ред. проф.
Др Биљана Предић, ред. проф.
Др Обрад Тодоровић, ред. проф.
Др Евица Петровић, ред. проф.
Литература: 50 Година Економског факултета, Ниш, 2010. (Н.Р.)

ДЕКАНИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(Хронолошки регистар)

1� Проф. др Глигорије Зајечарановић 1971–1973. и 1977–1979�

2� Проф. др Жељко Кућер 1973–1977�
3� Проф. др Стеван Лајшић 1979–1981�
4� Проф. др Александар Керковић 1981–1983�
5� Проф. др Љубиша Митровић 1983–1987�
6� Проф. др Миладин Илић 1987–1991�
7� Проф. др Предраг Димитријевић 1991–1994�
8� Проф. др Миомир Ивковић 1994–1996�
9� Проф. др Веселин Илић 1996–2000�
10� Проф. др Драган Жунић 2000–2004�
11� Проф. др Момчило Стојковић 2004–2010�
12� Проф. др Горан Максимовић 2010–2016�
13� Проф. др Наталија Јовановић 2016–
Извор: Податке доставио Деканат Филозофског факултета (Љ.М.)

- 43 -
- 167 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ДЕКАНИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ (Хронолошки регистар), види п.

Здравство

ДЕКАНИ МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(Хронолошки регистар)

Проф. др Предраг Поповић, 1971–1973 Проф. др Слободан Лаковић, 1989–1991

Проф. др Стојадин Стојичић, 1973–1975
Проф. др Зоран Боричић, 1975–1977
Проф. др Живота Живковић, 1977–1978
Проф. др Зоран Боричић, 1978–1979
Проф. др Радић Мијајловић, 1979–1981
Проф. др Зоран Боричић, 1981–1983
и 1983–1985
Проф. др Живота Живковић, 1985–1987
и 1987–1989
Извор: Податке доставио Деканат Машинског факултета (Б.М.)
и 1991–1994
Проф. др Зоран Боричић, 1994–1996,
1996–1998, 1998–2000, 2000–2002
Проф. др Зоран Боричић, 2002–2004,
2004–2006
Проф. др Миодраг Манић, 2006–2009
Проф. др Властимир Николић, 2009–2015
Проф. др Ненад Т. Павловић, 2015–

ДЕКАНИ ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ (Хроноло-

шки регистар), види: п. Архитектура, урбанизам и грађевинарство

ДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

(Хронолошки регистар)

1972/73-1973/74 1986/87-1987/88
Др Мирослав Миљковић Др Мирољуб Петровић
1974/75-1975/76 1988/89-1989/90
Др Мирослав Миљковић (до 6.3.1975) Др Мирослав Мијаиловић
Др Живота Станковић (од 6.3.1975) 1990/91-1991/92
1976/77-1977/78 Др Мирослав Мијаиловић
Др Теофило Поповић 1992/93-1993/94
1978/79-1979/80 Др Мирослав Мијаиловић
Др Мирослав Мијаиловић 1994/95-1995/96
1980/81-1981/82 Др Мирослав Мијаиловић
Др Мирослав Мијаиловић 1996/97-1997/98
1982/83-1983/84 Др Мирослав Мијаиловић
Др Драгољуб Стојановић 1998/99-99/2000
1984/85-1985/86 Др Мирослав Мијаиловић (до 2. 11. 1999)
Др Драгољуб Стојановић 2000/01-2001/02

- 44 -
- 168 -
 Наука и образовање

Др Драган Цветковић (од 10. 4. 2000) 2009/10–2011/12

2002/03-2003/04 Др Љиљана Живковић
Др Mирољуб Гроздановић (од 4. 4. 2002) 2012/13–2014/15
2004/05-2006/07 Др Љиљана Живковић
Др Драган Спасић 2015/2016 -
2006/07–2008/09 Др Момир Прашчевић
Др Драган Спасић

Наставници Факултета у органима руковођења на Универзитету

Др Радомир Михајловић - проректор Универзитета у Нишу у периоду од 1977/78. до
1978/79. године.
Др Александар Ранчић - проректор Универзитета у Нишу у периоду од 1992/93. до 1995/96.
године
Др Мирољуб Гроздановић - проректор Универзитета у Нишу у периоду од 2004/05. до
2005/06. године
Др Мирољуб Гроздановић - ректор Универзитета у Нишу у периоду од 2009/10. до 2011/12.
године
Извор: Подаци добивени из Деканата ФЗР

ДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА (Хронолошки реги-

стар), види п. Спорт

ДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА УМЕТНОСТИ У НИШУ (Хронолошки регистар), види п. Му-

зика

ДЕКАНИ ЕЛЕКТРОНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(Хронолошки регистар)

Проф. др Тихомир Алексић, 1969–1972� Проф. др Миодраг Арсић, 1998–2000�

Проф. др Сава Аћимовић, 1972–1975�
Проф. др Радосав Ђорђевић, 1975–1979�
Проф. др Радослав Радовић, 1979–1981�
Проф. др Бранимир Ђорђевић, 1981–1985�
Проф. др Драгиша Крстић, 1985–1989�
Проф. др Нинослав Стојадиновић,
1989–1994�
Проф. др Братислав Миловановић,
1994–1998�
Извор: Податке за регистар доставио Деканат Електронског факултета – Ниш (Б.М.)
Проф. др Живко Тошић, 2000–2002�
Проф. др Градимир Миловановић,
2002–2004�
Проф. др Драган Антић, 2004–2012�
Проф. др Драган Јанковић, 2012–2015�
Проф. др Драган Јанковић, 2015–2018�
Проф. др Драган Манчић, 2018–

- 45 -
- 169 -
- 170 -
 ПРИВРЕДА
Апостоловић, Миодраг, Мика, председник
Скупштине општине Ниш, 1969–1973, гене-
рални директор Електронске индустрије –
Ниш, 1972–1974, (Ниш, 9� 11� 1926 – Ниш, 5�
11� 2015), види п� Политика
Ђошић Јован, генерални директор Србија-
туриста, градитељ хотелско-туристичких и
угоститељских капацитета у Нишу (Суво
Поље код Бојника, 21� 05� 1944 –)
Рођен је 21� маја
1944� у селу Суво Поље
(Зелетово) општина Бој-
ник код Лесковца� Осно-
вну школу завршио је у
родном месту, а Економ-
ску средњу школу у Ле-
сковцу� На Економском
факултету у Нишу ди-
пломирао је 1967� Исте године уписао је
постдипломске студије на Економском фа-
култету у Београду и у редовном року поло-
жио програмом предвиђене испите на од-
секу Економике туризма� Магистарски рад
је одбранио 1973� Овај рад под насловом
Перспективе развоја Југословенског тури-
зма са становишта тржишних могућности
Француске, публиковао је у виду књиге као
и више студија и чланака у стручној литера-
тури из области туризма� У непрекидном ра-
дном односу је од 1968� и то: у Заводима Цр-
вена Застава, Крагујевац, Дирекцији за
спољнотрговинске послове у Београду, Се-
кретаријату за финансије СО Ниш, Заводу за
превенцију, лечење и рехабилитацију реу-
матичних и срчаних болесника у Нишкој
Бањи� Потом је постављен за помоћника ди-
ректора Завода за сектор експлоатације ка-
-1-
- 171 -
пацитета� Од 1979� прелази на стални рад у
Туристички Савез општине Ниш, у коме, из-
међу осталог афирмише и отвара Нишку пе-
ћину Церјанка� Од 30� јуна 1980� ради у пре-
дузећу Србија-Турист као генерални дирек-
тор предузећа� Његовом иницијативом извр-
шена је интеграција ООУР-а хотела односно
мотела чиме су створене полазне основе за
бржи развој предузећа кроз концентрацију
финансијских средстава, остваривања ко-
мерцијално-набавне функције на нивоу пре-
дузећа, заједничке производне, финансиј-
ске, кадровске, инвестиционе, развојне по-
литике и заједничке продаје капацитета�
Успева да створи дух колективног ентузија-
зма и рада� Усвојена је концепција перма-
нентног инвестирања, осавремењавања по-
словања, диверзификација пословних актив-
ности, перманентно школовање и усаврша-
вање стручних кадрова, као и довођење а-
фирмисаних кадрова разних занимања� Под
његовим руководством остварују се пози-
тивни резултати пословања и развоја хотел-
ско-угоститељске делатности на подручју
региона и шире� Најпре је изграђен и пуштен
у рад 1982� Мотел Наис један од најсавреме-
нијих и најкомплетнијих објеката ове врсте
у Југославији, који са становништва развоја
туризма, посебно транзитног, има изванре-
дан значај� У току 1984� завршена је адапта-
ција и реконструкција хотела Партизан, а
1985� и хотела Озрен у Нишкој Бањи� Посе-
бно значајан напредак учињен је на развоју
спољно-трговинског пословања� Отварају се
слободне царинске продавнице (фри-шо-
пови) и игре на срећу� Ове делатности Ср-
бија-турист самостално остварује� Следи-
вши политику перманентног инвестирања,
чак и у време санкција, успева да не само
Енциклопедија Знамените личности Ниша
одржи ниво квалитета хотелско угоститељ-
ске и туристичке понуде и обезбеди редовне
зараде радницима већ и да адаптира, рекон-
струише и надограђује хотел Ниш 1992� Је-
дна је од првих УТ кућа која уводи систем
квалитета ЈУС ИСО 9000� Осмишљава и у-
води програм размене кухиње, музике и
фолклора на међународном нивоу� Истовре-
мено са проширивањем хотелских капаци-
тета Србија-Турист интегрише угоститељ-
ске фирме Авала, Унион и Ремизијана� Врло
активно ради на специјализацији ресторана
као што су рибљи ресторан Златни котлић
и гастро програме у ресторанима Унион,
Слога и Пролеће� Истовремено све више у-
води спортске активности у понуди (плива-
ње, скијање на Копаонику и др)� Од малог
колектива са скромним средствима Србија-
турист је израсла у снажно предузеће са ре-
лативно великим капиталом, кадровским
потенцијалом и квалитетном хотелско-уго-
ститељском и туристичком понудом� Напра-
вљена је специјализована холдинг компа-
нија која се убрајала у сам врх туристичких
и угоститељских делатности позната и приз-
ната не само у Југославији већ и у свету� По-
дизањем нивоа својих услуга Србија-ту-
рист и директор мр Ђошић добијају пре-
гршт признања и награда на разним такми-
чењима као и „букете“ туристичких цвето-
ва, од којих издвајамо: Златна плакета за ра-
звој Завода у Нишкој Бањи, Ззлатна плакета
за допринос унапређењу квалитета у тури-
зму (ТСЈ), Првомајска награда града Ниша,
Златна плакета мотелу Наис и сребрна пла-
кета хотелу Партизан (Угопрогрес, ТСЈ),
Повеља за животно дело за развој туризма и
угоститељства града Ниша (ТОН), златни
Gran prix (на међународном гастро-туристи-
чком фестивалу) за изузетан допринос у раз-
воју гастрономије, угоститељства и туризма
(Удружење туристичких посленика Ниша)�
Но, нажалост, турбулентна политичка пре-
вирања и пљачкашка приватизација преки-
нули су спремност да ова моћна холдинг
компанија и град Ниш изграде, још пре 20
година, хотел са 5 звездица у оквиру позна-
-2-
- 172 -
тих светских ланаца – хотел Парк и балкан-
ски центар за реконструктивну пластичну
хирургију Beauti програм – Хотел Србија у
Нишкој Бањи као и друге планиране капаци-
тете� Радећи на пословима генералног ди-
ректора мр Ђошић потврдио се и доказао
као успешан привредник, због чега је биран
у разна удружења за трговину и туризам
Привредне коморе Југославије, Угопрогре-
са, ЈУТ-а, а бива и члан управног одбора
предузећа Душанов Град - Призрен, Мето-
хија Турист - Пећ и Космет Турс - Приш-
тина� Након пензионисања посвећује се раз-
воју пчеларства и воћарства у свом родном
селу�
Извор: Биографске податке дао мр Јован Ђошић, ав-
густа – септембра 2018� (В� Ст)
Зарубица, Русомир, Л, дипл� инж� техноло-
гије, генерални директор Фабрике боја и ла-
кова Поморавље, градитељ савремених ка-
пацитета и носилац развоја савремених те-
хнологија (Маоче, Пљевља, 10� 04� 1941)
Рођен је 10� априла
1941� у селу Маоче у Оп-
штини Пљевља у Репу-
блици Црној Гори� Осно-
вну школу и Гимназију
завршио је у Пљевљима�
Хемијско-технолошки
факултет у Београду за-
вршио је 1967� Након од-
служења војног рока, запослио се у Индус-
трији боја и лакова Поморавље у Нишу, но-
вембра� 1968 као помоћник Шефа произво-
дње� У фабрици је радио у Службама развоја
технологија, контроле производа и као Шеф
производње до 21� 01� 1980, када је изабран
за Генералног директора тадашње радне ор-
ганизације� Избор Зарубице за генералног
директора је извршио тадашњи Раднички
савет фабрике, мимо сагласности Комитета
СКЈ Града Ниша и ССРН у Нишу� Разлог да
није постојала сагласност Комитета СКЈ и
ССРН је био фаворизовање њиховог неком-
петентног кандидата, што је, иначе, било

нормално у то време� Пре избора Зарубица
за директора Индустрије боја и лакова По-
моравље Ниш (основано 1962), директори
су били: Данило Николић (1962-1965), Мла-
ден Арацки (1965-1978�) и Драгољуб Тошић
(1978-1980), кога је поставио тадашњи Ко-
митет у Нишу, а који је смењен одлуком
Радничког савета, због довођења фабрике до
пропасти, током непуне две године� Дола-
ском на место директора фабрике, г� Зару-
бица је извршио анализу узрока лоших
пословних резултата да би фабрици вратио
углед на тржишту, а уједно поставио циљ за
наредни период од 4 (четири) године� Опре-
делио се за избор најближих сарадника који
су спремни за колективни рад, а поседовали
су одговарајуће стручне способности� Ди-
ректор Зарубица и тим сарадника су ставили
акценат у раду на освајање нових техноло-
гија које су примењиване на Западу, на
обраду тржишта, у чему су му посебно по-
могли комерцијални директор Слободан
Милојковић, дипл� ецц� и технички директор
др Љиљана Рашковић, дипл� инг� техн� За го-
дину дана, фабрика је од губиташа прешла у
позитивно пословање и од те године је увек
била међу најбољим фабрикама у грани, и-
ако су рад пратиле бројне тешкоће, као што
су: обезбеђивање девизних средстава, замрз-
нуте цене од стране Владе СФРЈ и др�
Фабрика је постала велики извозник својих
производа и била у групи 100 највећих из-
возника у СФРЈ, чиме је обезбеђен и несме-
тан увоз репро-материјала са Запада� Ова
фабрика је била једина у тадашњој СФРЈ
која је пласирала производе у све Републике
СФРЈ, имала је нешто више од 300 произ-
вода који су пласирани на тржиште� Индус-
трија боја и лакова Поморавље је прва увела
ISO 9001 стандарде у групацији, за шта су
морала бити издвајана велика средства за
инвестиције�
Рад Русомира Зарубице као руководи-
оца је цењен при сваком реизбору на основу
постигнутих резултата фабрике, 5 (пет) пута
је на реизбору изабран за Генералног дирек-
тора, и поред настојања тадашњег градског
-3-
- 173 -
Привреда
комитета СКЈ да постави неког свог “струч-
њака” у фабрику� Зарубица је био генерални
директор 27 година, током целокупног тог
периода Фабрика није никада пословала не-
гативно, нити је била у блокади� Доноше-
њем Закона о приватизацији, исфорсирана је
продаја друштвене фабрике, а резултати по-
грешне приватизације су се показали фатал-
ним за фабрику после само 2 (две) године
након приватизације�
Због потпуне посвећености фабрици, те-
хнологији и радном колективу, директора
Зарубицу је мимоишла друштвено-полити-
чка активност� Стога су га мимоишла и дру-
штвена признања, али је добитник бројних
професионалних признања и награда�
Извор: Биографске податке пружио Русомир Зару-
бица, новембра 2018� (А� З�)
Здравковић, Момчило, Мома, генерални
директор Заједнице института и завода заш-
тите на раду, градитељ Института „Едвард
Кардељ“ (касније МИН Институт, сада При-
родно-математички факултет), (Ниш, 1920 –
Ниш, 1985)
Рођен је у Нишу, ап-
рила 1920� у граду у ко-
ме је растао, школовао
се и коме је поклонио
све своје резултате рада
остварене до своје пре-
ране смрти 1985� По сво-
јим делима признат је од
бројних домаћих и свет-
ских ауторитета, као пионир, непоновљиви
иницијатор и реализатор активности, које су
сачувале радника у било којој његовој де-
латности од повреда, губитка здравља, гу-
битка живота� Амерички министар рада у то
време, Чејн Робинс (Chain Robbins), на при-
јему код председника Владе СФРЈ Џемала
Бједића, 1972� изјављује: „Светски амбаса-
дор заштите на раду је Ваш Момчило Здрав-
ковић“� Најпре је био ливац, пре и за време
Другог светског рата, у Фабрици машина и
ливнице „Пејић, Стефановић и комп�“, (ка-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
сније Фабрика пумпи „Јастребац“) у Нишу�
Касније, после рата, завршио је Вишу упра-
вну школу и постао „четврт правник“ ка-
ко се и сам у шали представљао� Био је успе-
шан инспектор рада у Нишу, али је одмах у-
видео да контроле које је вршио по фабри-
кама у циљу побољшања услова рада, не
могу бити квалитетне и корисне без учешћа
стручњака свих струка� Основао је 1960� За-
вод за заштиту на раду, 27� јануара, на Све-
тог Саву и тако дêлом изразио своје миш-
љење када је требало имати доста храбрости
за један овакав потез� Касније је Завод за
заштиту на раду прерастао у Заједницу
института и завода заштите на раду са много
својих института и завода у Нишу, Београ-
ду, Сарајеву, Скопљу, Новом Саду, Шапцу,
Тузли, Мостару, Ваљеву, Лесковцу��� У јед-
ном тренутку Заједница је имала преко 200
инжењера свих струка, социолога, лекара,
дизајнера, економиста, уметника, правника,
преводилаца��� Девиза му је била да се само
са јаким, школованим кадровима могу нај-
лакше решавати било који проблеми, па му
је следећи подухват био оснивање Одсека
заштите на раду при Грађевинском факулте-
ту у Нишу (1968�) а затим и Факултета заш-
тите на раду (1972�) са будућим дипломира-
ним инжењерима, убрзо магистрима и док-
торима наука� Захваљујући овом ентузија-
сти и визионару Ниш постаје центар заш-
тите радника на раду у Србији, Југославији,
па и Европи� Нижу се бројна признања, по-
зиви на сарадњу, успешно завршени по-
слови��� Потом оснива „Филмски студио“ и
првим филмом на Фестивалу у Москви 1972�
добија златну медаљу за филм „Четири
златна правила“� Оснива Редакцију месеч-
ног часописа „Југословенске и иностране
документације заштите на раду“, касније
„Институт за документацију заштите на ра-
ду“, штампа стручне и научне радове дома-
ћих и страних аутора, издаје и штампа уџбе-
нике за студенте Факултета заштите на раду,
посебне студије из области заштите на ра-
ду… Своје младе кадрове шаље по свету на
-4-
- 174 -
доучавање, саопштавање наших достигнућа,
ширење идеје заштите радника на раду� У
Нишу, у заједници са Радетом Борисављеви-
ћем, директором Републичког завода за ин-
валидско-пензионо осигурање Србије, зида
уз свесрдна одобравања Међународног би-
роа рада из Женеве (ILO) - најмодернији Ин-
ститут заштите на раду, тада већ по свет-
ским и европским стандардима� Поседовао
је јаку интелигенцију, виспреност, јаку кон-
центрацију, био је пун идеја, човек који није
имао радно време, лично богаћење му ни-
када није падало на памет, продоран, шар-
мантан, непопустљив и храбар� Његови до-
приноси су акције које су заталасале цео ци-
вилизовани свет, које су се умногоструча-
вале и биле прихватане од појединаца, ин-
ституција, државних апарата, међународних
организација� Био је иницијатор а тимови
који су га пратили, уз његове савете, реали-
затори великог броја тих активности� Овај
прегалац је многим савременицима био узор
понашања и делања�
Литература: Светислав Смиљанић, Сећања, Ниш,
2017� (СС)
Игић, Љубиша, председник Пословодног
одбора СОУР-а ЕИ - Ниш 1981–1989, пред-
седник Скупштине Међуопштинске регио-
налне заједнице (МРЗ) у Нишу, председник
Председништва Србије 20� 03 – 8� 05� 1989,
генерални директор Београдске банке, Бео-
град, амбасадор Југославије у Данској (Дол
код Беле Паланке, 31� 05� 1941 –)
Рођен је 31� маја
1941� у Долу код Беле
Паланке у радничкој по-
родици� Основну и сре-
дњу школу завршио је у
Белој Паланци, а дипло-
мирао је на Економском
факултету у Нишу�
До доласка у ЕИ г�
Игић је своју каријеру градио претежно као
друштвено-политички радник и руководи-

лац� Био је најпре омладински и студентски
активиста и руководилац - председник Сре-
ског комитета СО у Нишу, члан Секретари-
јата ЦК СО Србије и Председништва ЦК СО
Југославије, председник Универзитетског
одбора Савеза студената нишког Универзи-
тета�
Први "прави" радни стаж у радну књи-
жицу уписује као Главни и одговорни уред-
ник "Листа младих 68"� Најдуже је, међутим,
радио као професионалац у Савезу комуни-
ста� Почео је као члан Среског комитета
СКС у Нишу, затим наставио као секретар
Општинског комитета СК у Нишу и секре-
тар Међуопштинске конференције СКС у
Нишу�
Последње године пред долазак у Елек-
тронску индустрију Игић је провео на функ-
цији председника Скупштине Међуопштин-
ске регионалне заједнице (МРЗ) у Нишу� У
ЕИ Игић долази у јесен 1981� године на
функцији председника Пословодног одбора
СОУР-а ЕИ и ту остаје до 1989� године, ус-
пешно руководећи овим великим колекти-
вом близу два мандата�
Из Електронске индустрије Љубиша И-
гић одлази за Београд, на још више функ-
ције� Био је члан Председништва а једно
краће време и председник Председништва
Србије� По истеку мандата на ове високе др-
жавне функције прихвата се дужности гене-
ралног директора Удружене београдске бан-
ке у Београду, коју, као и у ЕИ-у обавља бли-
зу два мандата� Од 1998-2002� Љубиша Игић
је био амбасадор Југославије у Данској�
Одликован је орденом рада са златним
венцем� Такође, добитник је и Плакете без-
бедности Савезног извршног већа, као и
многих других друштвених признања и на-
града�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (Н� Р�)
Јасић, Владимир, генерални директор За-
вода РР Ниш 1956–1962� и генерални дирек-
тор Електронске индустрије Ниш 1962–
1972, градитељ савремених капацитета
-5-
- 175 -
Привреда
електронике у Нишу и региону (Петриња,
Хрватска 24� 07� 1922 – Београд 2010)
Инж� Владимир Ја-
сић је рођен 24� јула
1922� године у Петрињи,
у Хрватској� По заврше-
тку рата радио је у Ди-
рекцији трамваја и осве-
тљења у Београду� Е-
лектротехнички факул-
тет завршио је 1948� го-
дине у Загребу� Исте године запошљава се у
Хидробироу у Београду а од 1950� године
расппоређен је на рад у војној индустрији у
предузећу Боба Милетић у Чачку, као на-
челник електро-одељења� Потом је, 1952� го-
дине изабран за генералног директора пре-
дузећа ЦЕР у Чачку, где стиче репутацију
врсног руководиоца�
За генералног директора Завода РР у
Нишу постављен је средином 1956� године,
у време када је овај колектив преживљавао
једну од својих најтежих криза, када је пре-
дузеће било без чврстих програма, без фи-
нансија и без стручних кадрова� Од тог пе-
риода, ово предузеће, не само да превази-
лази актуелну кризу, већ бележи крупне ре-
зултате који су познати не само широм Југо-
славије већ и ван ње�
Инжењер Јасић је истакнута личност на-
шег привредног живота са високом технич-
ком културом и савременим концепцијама
развоја електронике� Развој електронске ин-
дустрије је непосредно и уско везан за њего-
во име� Следећи светске привредне токове
инж� Јасић је извршио специјализацију про-
изводње на бази серијске и масовне продук-
ције са посебним нагласком ка оријентацији
на производњу електронских елемената, са-
ставних делова и професионалне електро-
нике�
Као доследан следбеник политике зе-
мље, инж� Јасић је дао значајан допринос у
непосредној реализацији политике развоја
неразвијених подручја� Тако је у току њего-
вог мандата изграђена Фабрика керамичких
кондензатора и Фабрика алата у Ђевђелији,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Фабрика за прераду пластичних маса у Га-
џином Хану, Фабрика звучника у Сврљигу,
Фабрика амбалаже у Српцу и Фабрика оси-
гурача у Белој Паланци� Исто тако, на тери-
торији Косова изграђене су Фабрика елек-
тромотора у Ђаковици, Фабрика електрич-
них пегли и Фабрика алата у Урошевцу и
Фабрика за прераду полиестер маса у Поду-
јеву�
Посебан је допринос директора Јасића
на стварању и развоју електронике и индус-
тријске производње на подручју Београда�
Концентрацијом производње у индустриј-
ском комплексу у Земун Пољу створени су
услови за даљи развој електронике не само у
Београду, већ и у Србији и Југославији�
Инжењер Јасић је био и први иниција-
тор за оснивање Електронског факултета у
Нишу. Овај факултет је, иначе, првих година
свога постојања радио као одсек београд-
ског Електронског факултета у просторија-
ма Завода РР у Нишу� Владимир Јасић дао је
и значајан допринос дугорочном и планском
обезбеђењу потребних стручних кадрова пу-
тем стипендирања студената, а био је и је-
дан од иницијатора сарадње научних инсти-
туција и факултета са привредом�
Интеграциони захвати које је Елек-
тронска индустрија спровела у време док је
на њеном челу био директор Јасић, једин-
ствен су пример те врсте у тадашњој Југо-
славији� За седамнаест година руковођења
Заводима РР и касније Електронском индус-
тријом Ниш, инж� Јасић је био иницијатор и
креатор многих пословних потеза и развојне
стратегије по којима је ЕИ постала позната
не само у Југославији, већ и у свету�
Након разрешења са функције генерал-
ног директора Електронске индустрије, Вла-
димир Јасић половином 1973� године одлази
на функцију директора Међународне корпо-
рације за инвестиције у Југославији са седи-
штем у Београду�
Поред руководећег рада у предузећу,
стигао је директор Јасић да се бави и друш-
твено-политичким радом� Био је, између о-
сталог, делегат партијских конгреса, саве-
-6-
- 176 -
зни посланик и активиста друштвено-поли-
тичких организација� Одликован је Орденом
рада I, II и III реда, Орденом заслуга за народ
са златним венцем, један је од првих добит-
ника Октобарске награде Града Ниша, а у
години златног јубилеја Електронске индус-
трије - 1998� добио је и новоустановљену на-
граду ослобођења Града Ниша "11 јануар"�
Добитник је и награде за животно дело Ре-
гионалне привредне коморе Ниш, 2011, по-
водом јубилеја 100 година коморског удру-
живања у Нишу�
Удружење пензионера ЕИ-а носи назив
„Владимир Јасић“ од 2011� Од 2018� Устано-
вљена је награда „Инж. Владимир Јасић“ за
допринос у развоју напредних технологија,
која се додељује на Форуму напредних те-
хнологија у Нишу�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (Н� Р�)
Јовић, Славко, С, генерални директор Ма-
шинске индустрије Ниш (МИН), председ-
ник ПО Пословне заједнице Енергопројект
– МГМ (Минел, Гоша, Мин), градитељ са-
времених капацитета машинске индустрије
(Горње Власе, Гсџин Хан, 29� 08� 1937 -)
Рођен је 29� 8� 1937� у селу Горње Власе,
општина Гаџин Хан� Основну школу завр-
шио је у свом селу, осмогодишњу у Горњем
Барбешу а гимназију „Стеван Сремац“ у Ни-
шу� Грађевински факултет завршио је у Бео-
граду 1962� Као стипендиста исте године по-
чео је да ради у Фабрици мостова и скрет-
ница – ФМС у Нишу� Године 1963 ФМС и
Фабрика Станко Пауновић се удружују и
формирају МИН-Машинску индустрију
Ниш где Јовић ради до 1967� као руководи-
лац одељења за производњу металних кон-
струкција а затим до 1970� на месту Главног
инжењера за производњу конструкције
моста „Газела“� Од 1971� до 1975� је дирек-
тор Фабрике дизалица и челичних конструк-
ција� На место Генералног директора МИН-
а изабран је 1975� и на коме је остао до 1987�
Тај период представља велики напредак у

погледу развоја капацитета� Изграђене су
три нове фабрике и освојена сложена произ-
водња у многим областима: енергетике, про-
цесне индустрије, дизалички и железнички
транспорт, пумпе, арматуре, градске и ин-
дустријске воде� У овом периоду у МИН-у је
радило преко 15000 радника од чега са висо-
ком спремом преко 1000�
Као генерални директор МИН-а Славко
Јовић је председавао југословенским делом
радне групе Југославија-СССР за транспор-
тну и тешку машиноградњу� Истом групом
је председавао и у СЕВ-у� Од 1987� до 1990
г� председник је ПО Пословне заједнице Е-
нергопројект – МГМ (Минел, Гоша, Мин) а
од 1991� је у Енергопројекту регионални ди-
ректор за тржиште СССР-а� Од 2002� је у
пензији� За свој дугогодишњи рад добио је
од Града Ниша октобарску награду 1981� за-
тим сребрну спомен плакету ослобођења
града 1986� Добитник је и савезних призна-
ња: Орден рада са златним и сребрним вен-
цем, орден заслуга за народ са сребрном зве-
здом и Плакете Привредне коморе Србије
1979� (В� С�)
Јоцић, Божидар, В, Божа, председник Ре-
гионалне привредне коморе Ниш 1981-1982,
председник Скупштине општине Ниш 1982-
1986, председник МРЗ Ниш 1986-1989, гене-
рални директор МИН-а (Чагровац-Гаџин
Хан, 8� 3� 1943), види п� Политика
Кнежевић, Данило, Дане, председник Сре-
ског синдикалног већа Ниш 1945-1948� и
1955-1958, председник Основне привредне
коморе Ниш 1962-1974�
Када су после рата
формирани срезови као
регионални друштвено-
политички фактори у чи-
тавој земљи, на чело Сре-
ског синдикалног већа
Ниша (ССВ), као први у
низу стаје већ афирми-
сани друштвено-полити-
-7-
- 177 -
Привреда
чки радник и револуционар Данило Дане
Кнежевић� У првом свом мандату на овој
функцији, 1945-1948, радио је на профили-
сању синдикалних организација на среском
нивоу и у бројним општинама тадашњег
Нишког среза� Осим тога, председник Кне-
жевић са својим сарадницима радио је на
стимулацији и популаризацији ударништва
(у периоду обнове) и производних такми-
чења (у периоду индустријализације и е-
лектрификације земље)� Након „паузе“ од
неколико година, Дане Кнежевић се враћа
на функцију председника ССВ-а 1955� и ту
остаје до 1958� У том мандату он, у коорди-
нацији са општинским синдикалним већима
на подручју Среза ради на унапређењу и раз-
воју једног новог друштвено-политичког
система – самоуправљања у привредним и
ванпривредним колективима, спроводећи
доследно политику савезног и републичког
синдиката� Предводио је синдикалну делега-
цију Нишког среза на III Конгресу ССЈ 5-7�
маја 1955� у Сарајеву� На том Конгресу иза-
бран је у Централно веће ССЈ� По завршетку
синдикалне каријере Д� Кнежевић је изабран
за првог председника Основне привредне
коморе у Нишу (1962), на којој ће се, такође
задржати неколико (3) мандата, све до 1974�
године� На овој функцији он ће наставити
сарадњу са привредним субјектима у реги-
ону, овога пута са једног другог, коморског
аспекта� За свој револуционарни, друш-
твено-политички и професионални рад до-
био је више друштвених признања и на-
града�
Лит� Мр Н� Ранђеловић, „111 Година синдикалног де-
ловања у Нишу“, УСН, 2014� (Н� П�)
Костић Смиљко, В, градоначелник Ниша
(2004-2008), генерални директор Дуванске
индустрије Ниш, народни посланик (Жито-
рађа, 22� 2� 1945), види п� Политика
Коцић, Милован, власник и директор ком-
паније YUMIS Ниш, председник Регионалне
привредне коморе Ниш, потпредседник
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Привредне коморе Србије (Бабушница, 01�
06� 1958 -)
Рођен је 01� јуна у
Бабушници, у угледној
занатској породици� Не-
колико година касније,
породица Коцић сели се
у Ниш, где је Милован
завршио основну школу,
гимназију и студије еко-
номског факултета�
Прво запослење млади економиста про-
налази у тадашњем гиганту југословенске
привреде, Машинској индустрији Ниш, на
пословима руководиоца службе комерција-
ле� И ту стиче битна искуства за даљи развој
у каријери� У периоду нестабилних времена
и тренуцима распада једне државе, прелази
у компанију Лигнохем Добој да се бави тр-
говином каустичне соде и других хемијских
средстава�
Но, да је предузетнички дух наследио од
свог оца Рајка, доказује оснивањем приватне
компаније YUMIS д�о�о., 25� 12� 1991� Из та-
да мале, породичне компаније, сада већ да-
леке 1991� развија се компанија, у почетку
регионалног, а данас компанија светског ре-
номеа� У својој каријери приватног преду-
зетника Коцић је увек ишао корак испред
конкуренције и својом визијом трасирао пут
развоја компаније� У много чему, искораке
које је у тим моментима чинио Коцић, а са
њим и компанија YУМИС, представљали су
авангарду како у делу развоја професионал-
них вештина запослених, тако и у делу при-
мене нових технологија и развоја нових про-
извода� Година 1996 је прекретница у раз-
воју и трасирању новог пословног пута�
Инвестира у нову технологију и лансира на
тржиште палету производа која издржава
све ударе конкуренције� Виозионарство,
доследност и енергија, која га никада није
напуштала, су кључ његовог успеха�
Од бројних признања којима је одлико-
ван, издвајамо награду 2014� Пословни чо-
век године у организацији Клуба привред-
них новинара Србије�
-8-
- 178 -
Коцић је у периоду од 2010� До 2011� у
неразвијеним крајевима Јужне Србије и као
власник приватне компаније изабран за
Председника Регионалне привредне коморе
Ниш у којој уводи запажене иновације� О-
сим тога, веома је активан и у стручним и
спортским организацијама� Између осталог,
у различитим периодима био је и:
Члан председништва Друштва економи-
ста Ниша, члан Управног одбора Друштва
пријатеља Економског факултета Ниш, члан
Скупштине Регионалне привредне коморе
Ниш, председник Управног одбора Медиа-
нум Ниш, члан Управног одбора ватерполо
клуба Ниш, члан Управног одбора женског
одбојкашког клуба Миллениум, члан скуп-
штине Савеза економиста Србије, члан При-
вредно-економског Савета града Ниша, члан
УО РК Железничар, члан УО ФК Раднички
Ниш и др� Актуелни је потпредседник При-
вредне коморе Србије�
Коцић и компанија YUMIS годинама у-
назад несебично помажу младе таленте, у-
чествују у разним хуманитарним акцијама
(поплаве у Обреновцу, земљотрес у Кра-
љеву, донација операционог стола Клинич-
ком центру у Нишу) и донатори су значајних
хуманитарних дешавања у нашој држави�
Друштвена одговорност, предан рад и чиње-
ница да у фирми чији је власник ради 250
људи кандидују господина Коцића за знаме-
ниту личност града Ниша� (Д� П�)
Лековић, Момир, Мома, директор "Жито-
промета", директор “Млинпека”, председ-
ник Регионалне привредне коморе Ниш
1982-1985 (Ђурђевића Тара 1938 – Ниш
1986)
Рођен је 1938� у селу Ђурђевића Тара
код Жабљака� Основну школу завршио је у
родном месту а гимназију у Жабљаку� Сту-
дије на Пољопривредном факултету у Зему-
ну завршио је 1964� године� Радну каријеру
почиње као технолог у крагујевачкој "Црве-
ној звезди"� Међутим, 1966� прелази у Ниш
и одмах се запошљава као технолог у "Жи-

топромету"� Потом му се
поверава неколико руко-
водећих функција у ни-
шкој млинско-пекарској
индустрији� Најпре је,
краће време био управ-
ник погона Фабрика сто-
чне хране� Од 1969� до
1978� налази се на одго-
ворној функцији директора ООУР-а "Жито-
промет"� У то време реализује се садржајан
инвестициони циклус у "Житопромету":
изградња пнеуматског млина, силоса за
жито и др� Од 1978� Мома Лековић постаје
директор РО "Млинпек" и са те функције
доприноси снажном развоју млинске и пе-
карске индустрије и то не само у Нишу, већ
и у Прокупљу, Алексинцу и другим "Жито-
прометовим" пунктовима� Између осталог,
гради се прехрамбени комплекс у Проку-
пљу, силос за брашно са флуид лифтом до
Фабрике хлеба у Нишу, инсталирање линије
за ситно паковање брашна и др� Паралелно
са каријером успешног привредника, Мома
Лековић гради и каријеру научног радника и
професора високошколских установа� Обја-
вио је више научних радова с подручја а-
грарне проблематике а из области техноло-
гије брашна, 1982� брани докторску дисерта-
цију� Након тога постаје професор Пољо-
привредног факултета у Земуну и Више по-
љопривредне школе у Прокупљу� Још једно
велико признање др Моми Лековићу стиже
крајем 1982� када га привредници нишког
региона бирају за председника Регионалне
привредне коморе у Нишу� На тој функцији
га, на радном задатку, фебруара 1986� и за-
тиче прерана смрт� Др Мома је био активан
и на друштвено-политичком плану� Између
осталог је био члан Извршног одбора Фонда
СР Србије за подстицај развоја недовољно
развијених подручја, делегат у Скупштини
Привредне коморе Србије и др� Године
1978� добио је орден рада са сребрним вен-
цем� Умро је изненада 8� фебруара 1986� го-
дине, не довршивши многа започета дела у
области науке и праксе агроиндустрије� За
-9-
- 179 -
Привреда
њим је, међутим, ипак остало велико дело -
дело звано - нови "Житопромет"�
Лит� Мр Новица Ранђеловић, Педесет лета Житопро-
мета, Ниш, 1978� (НП)
Марковић, Трифун, генерални директор А-
грокомбината „Ниш“, Секретар Регионалне
привредне коморе Ниш, народни посланик
(Горњи Матејевац код Ниша, 1923 – Ниш,
1994)
Трифун Марковић рођен је 1923� у Гор-
њем Матејевцу код Ниша� Уз радни однос
завршио је Вишу економску школу у Нишу�
Учесник је НОР-а од 1944� Као млад активи-
ста, непосредно после рата, а и касније ра-
дио је по партијском задатку на радним ме-
стима везаним за обнову и изградњу земље�
У том периоду је био активан друштвено-
политички радник� Од 1945 до 1957� био је
члан Општинског комитета Савеза комуни-
ста� Дуги низ година у шестој и седмој деце-
нији XX века обавља функцију председника
Савеза земљорадничких задруга Ниш, где је
посебно ангажовано радио на унапређењу
развоја села и задругарства� У исто време
био је посланик Савезне народне скупштине
Југославије (један мандат) и посланик На-
родне скупштине Републике Србије (један
мандат)�
Непосредно пре доласка у ”Житопек”,
неколико година обављао функцију секре-
тара Регионалне привредне коморе у Нишу�
У ”Житопек” је дошао половином 1969., на-
кон интеграције ”Житопека”, ”Житопроме-
та” и Конзумне млекаре и стварања Пре-
храмбеног комбината� У прилично ровитој
ситуацији повремених кадровских неспора-
зума, с успехом обавља функцију помоћни-
ка генералног директора Комбината све до
његове интеграције са ”Ангропрометом” и
”Пољопрометом” и стварања Агрокомби-
ната ”Ниш”� Од првог дана постојања Агро-
комбината именован је за В� Д� генералног
директора� На тој функцији остао је до друге
половине 1975., када се из здравствених раз-
лога повлачи да би се наредних месеци по-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
светио лечењу озбиљне болести� У пензију
је отишао 1976� године� Умро је 1994� и са-
храњен на Новом гробљу у Нишу�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: Монографија „Пола
века Житопека“, 1997� (Н� П�)
Миловановић, Пера, генерални директор
МИН-а, председник Регионалне привредне
коморе Ниш 2004-2009, народни посланик
(село Варош крај Сврљига, 01� 07� 1942 -)
Пера Миловановић је рођен 1. јула 1942.
у селу Варош код Сврљига. Основну школу
и гимназију завршио је у Нишу. Дипломи-
рао је на Машинском одсеку Техничког фа-
култета у Нишу, 1965. Академски степен ма-
гистра техничких наука стекао је на Машин-
ском факултету у Нишу, 1970. Радну кари-
јеру почео је у Еи-у, 1966. као стипендиста
овог пословног система. Краће време био је
асистент на Машинском факултету у Нишу
на Одсеку за прецизно машинство. Највећи
део радног века провео је у Фабрици вијака
у Сврљигу која је пословала у саставу МИН-
а, од 1970. до 1998., све време као директор
ове Фабрике. Потом је, од 1998. до пензио-
нисања 2012., неколико мандата провео на
функцији генералног директора МИН Хол-
динга. Од 2005. до 2010. је био председник
Регионалне привредне коморе Ниш, као во-
лонтер. Паралелно са директоровањем у
Фабрици вијака у Сврљигу и МИН-у обав-
љао је низ друштвених и политичких функ-
ција. Тако је од . до 2000. био народни по-
сланик у Скупштини Србије и члан Одбора
за саобраћај ове Скупштине. У једном сази-
ву био је и члан Савета а у другом председ-
ник Савета Машинског факултета у Нишу.
Био је члан Управног одбора Железница
Србије, као и члан Управног одбора Нишке
кредитне банке, у два мандата. Такође је био
члан Управног одбора Удружења произво-
ђача вијачних и жичаних производа Југосла-
вије. Последњих година XX века вршио је
функцију председника Градског одбора
СПС-а у Нишу. Током богате каријере при-
вредника и друштвено-политичког активи-
- 10 -
- 180 -
сте добио је значајна друштвена признања и
награде: Орден рада са сребрним венцем,
1984, Орден рада за допринос у обнови и
изградњи и рад од посебног значаја за развој
земље, 1999, Признање „Капетан Миша А-
настасијевић“, које додељује РПК Ниш, По-
веља Машинског факултета Ниш поводом
50 година рада Факултета, као и друга нај-
виша признања Регионалне привредне ко-
море Ниш и Републичке коморе Србије за
успешно руковођење у привреди и значајан
извоз. Данас г. Миловановић живи у поро-
дичној кући у свом родном селу и повре-
мено у Нишу.
Извор: биографске податке дао мр Пера Миловано-
вић, октобра 2012� (ВС)
Милојковић, Драгољуб, Ж, Дража, гене-
рални директор Агрокомбината “Ниш”, ге-
нерални директор ОЗ “Дунав”, публициста
(Горњи Барбеш, 13� 01� 1935 – Ниш, 13� 04�
2015)
Рођен је 13� 01� 1935� у Горњем Барбе-
шу, општина Гаџин Хан� Основну школу за-
вршио је у Горњем Барбешу а Економску
школу у Нишу 1951� Радио је најпре у фили-
јали Народне банке Гаџин Хан, а потом у
филијали Народне банке у Сврљигу� Окто-
бра 1953� уписује редовне студије на Еко-
номском факултету у Београду, на коме је
дипломирао 1961� Године� Од 01� 01� 1956�
до 31� 12� 1956� радио је у Југословенском
речном бродарству у Београду� У Задруж-
ном савезу воћарства у Смедереву радио је
од јануара 1960� до фебруара 1962� када оти-
шао на одслужење војног рока у ЈНА� Од
фебруара 1963� до јуна 1971� радио је у Ма-
шинској индустрији у Нишу као шеф службе
плана, а затим као шеф службе извоза� У
Огревинвест-у у Нишу био је Директор сек-
тора за спољну трговину од 1971 до 1972
год� Као одборник Скупштине општине
Ниш био је изабран за председника При-
вредног већа, а у наставку за председника
Већа удруженог рада у два мандата, од 1973
до 1974� године� Децембра 1974� именован је

за генералног директора Агрокомбината, и
на тој дужности се налазио преко 6 година�
Као редован студент последипломских сту-
дија на Економском факултету у Нишу, 14�
10� 1981� одбранио је магистарску дисерта-
цију и стекао академски назив магистра еко-
номских наука� Марта 1981� године изабран
је за директора Главне филијале Дунав оси-
гурања у Нишу� Ову дужност је обављао до
31� 12� 1998., када је отишао у пензију�
Обављао је многе функције у оквиру
разних асоцијација� Био је члан Скупштине
Социјалног осигурања у Нишу, члан Југо-
словенске скупштине социјалног осигурања
у Београду и председник финансијског
одбора ове асоцијације� Био је председник
Друштва за маркетинг региона Ниш, као и
председник Удружења за маркетинг Репу-
блике Србије и др� Члан је Удружења ства-
ралаца Ниша, члан Удружења писаца “Че-
гар” у Нишу и члан Хора,, Учитељска Лира,,
у Нишу� Носилац је бројних друштвених
признања, међу којима и ордена Рада са
златним венцем�
Активно се бавио научним радом и
публицистиком� Објавио је преко осамдесет
стручних и научних радова из области еко-
номије у стручним часописима и на научним
скуповима и симпозијумима� Године 1982�
Објавио је књигу из области маркетинга,,
Удруживање и тржиште агрокомплекса,,.
Од 1996� па надаље објавио је тринаест
књига: четири књиге вицева и досетки, че-
тири књиге хуморески, једну књигу песама
и романе,, Сперушкани цвет,, и “Грех 1 и 2”
као етнографски допринос очувању народ-
ног блага свог родног краја� Преминуо је 13�
априла 2015� и сахрањен на Новом гробљу у
Нишу�
Литература: Д� Милојковић, “Сперушкани цвет”, Бе-
лешка о писцу, “Грех 1 и 2”, УСН Ниш, 2014� (Н� П�)
Миљковић, Драгомир, генерални директор
Електронске индустрије - Ниш 1974 – 1979,
председник Пословодног одбора СОУР-а
ЕИ - Ниш 1979 – 1981, генерални директор
Југословенске инвестиционе банке – Бео-
- 11 -
- 181 -
Привреда
град, директор мешовите Француско-југо-
словенске банке - Париз (Г� Драговље 1925 -
Београд 31� 12� 1998)
Рођен је 1925� у селу
Драговље у Заплањском
крају, у свештеничкој
породици� До средње
школе школовао се у
Нишу, а због слабог ма-
теријалног стања својих
родитеља није могао од-
мах да упише факултет�
Запослио се и почео да ради као курир у та-
дашњем СДК-у у Београду� Нешто касније
се кали као књиговођа, а потом се уписао на
Економски факултет у Београду, који је у
року и завршио, не прекидајући радни од-
нос� Након тога почела је лепша страна жи-
вота и рада младог и перспективног еконо-
мисте� Каријеру стручњака почиње у каби-
нету једног, тада високог функционера, где
убрзо постаје шеф кабинета� Са тог места
одлази за помоћника савезног министра за
финансије, где након вишегодишњег рада
постаје цењени финансијски експерт� У јед-
ној од смена у тадашњем банкарском си-
стему је дошао на место генералног дирек-
тора Југословенске инвестиционе банке�
Крајем 1974� је на 20 редовној седници Рад-
ничке скупштине ЕИ-а одржаној у Земун
Пољу, изабран за генералног директора Е-
лектронске индустрије - Ниш� Ту ће остати
близу два мандата (до 1981�) и проћи трно-
вит пут спровођења новог Устава, затим За-
кона о удруженом раду (ЗУР-а), биће на че-
лу пројекта ООУР-изације и децентрализа-
ције Електронске индустрије, бројних реор-
ганизација и трансформације ЕИ-а у СОУР�
Одмах након доласка окупио је око себе гар-
нитуру стручњака и бацио их у ватру� Знао
је и да послуша људе који су у електроници
знали више од њега� Са тимом својих сарад-
ника продубио је пословну сарадњу са е-
лектроничарима тадашњег СССР-а и мно-
гих других земаља на готово свим континен-
тима� Половином 1978� је изабран за првог
генералног директора СОУР-а Еи Ниш, под-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
невши на Радничкој скупштини у Земуну ос-
новни концепт даљег самоуправног органи-
зовања Електронске индустрије� Бити на че-
лу великог пословног система од преко
20�000 радника у преко 60 правних субјеката
са неколико хиљада пословних партнера у
земљи и свету - захвално је, али и веома на-
порно� Када се од свега тога уморио, напу-
стио је Еи у јесен 1981�� Из многољудног ко-
лектива је испраћен уз максимално пошто-
вање и високе оцене, остављајући за собом
новоизграђене капацитете и прилично ста-
билан колектив� Одатле, крајем 1981� одлази
у Париз - за директора мешовите Францу-
ско-југословенске банке. Тамо усавршава
француски језик и успешно води наведену
банку� У Паризу остаје готово до краја те де-
ценије, када одлази у заслужену пензију�
Био је и учесник НОБ, а у зрелијим годинама
своје каријере афирмисани друштвено-по-
литички радник� Између осталог, био је
функционер Савеза синдиката Југославије и
посланик у Друштвено-политичком већу
Савезне скупштине� С друге стране био је и
активиста стручних асоцијација� Тако је
1977/78 године био и председник Савеза ра-
чуноводствених и финансијских радника Ју-
гославије� Добитник је златне значке Савеза
финансијских и рачуноводствених радника
Југославије, награде Привредне коморе Ср-
бије за допринос у развоју Републике, али и
бројних других друштвених и стручних при-
знања� После краће болести је умро послед-
њег дана, за Еи - јубиларне године, 31 де-
цембра 1998� у својој 74-тој години� Сахра-
њен је на гробљу "Лешће" крај Београда�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (Д� С�)
Митић, Александар, председник Региона-
лне привредне коморе (РПК) Ниш, генерал-
ни директор ЈКП за водовод и канализацију
Наисус (Ниш, 1971 –)
Рођен је 1971� у Нишу� Дипломирао на
Машинском факултету у Нишу на смеру
производног машинства� Завршио мастер
- 12 -
- 182 -
студије на истом факултету на модулу међу-
народног пројектног менаџмента
Као члан експертског тима Извршног
одбора СГ Ниша учествовао у реконструк-
цији полетно-слетне писте Нишког аеродро-
ма 2003� године� Био ангажован на различи-
тим пословима на пројектима рехабилита-
ције нишког водоводног система уз оквиру
пројеката немачке банке за реконструкцију
КфW-а, европске банке за реконструкцију и
развој ЕБРД-а и шведске агенције за рекон-
струкцију СЕК-а, у периоду од 2000� до
2012�
Радио у ЈКП „Наиссус“ до 2015� године,
као инжењер изворишта, пројектант, шеф
службе изворишта� Генерални Директор
предузећа у периоду од 2008� до 2012� годи-
не� Од 2010� до 2012� године обављао функ-
цију председника Регионалне привредне ко-
море Ниш�
Данас живи и ради у Норвешкој као од-
говорни пројектант у компанији која се бави
пројектовањем и извођењем радова у обла-
сти водоснабдевања и поморској индус-
трији� (Д� П�)
Митић, Војислав, председник Холдинг
корпорације ЕИ - Ниш 1997-2005, председ-
ник Извршног савета Скупштине општине,
односно Скупштине града Ниша, професор
универзитета
Др Војислав Митић
рођен је 8� марта 1955� у
Нишу� Гимназију “Бора
Станковић” у Нишу, за-
вршио је 1974� као носи-
лац дипломе “Вук Кара-
џић”� Електронски фа-
култет у Нишу уписао је
школске 1974/75� Током
школске 1987/88, и 1989/90� сарадник је Е-
лектронског факултета, на предмету Елек-
тротехнички материјали и Физичка хемија�
У периоду од 1990/91� до 1995/96� године
био је асистент на предметима Електроте-
хнички материјали и Материјали у електро-

ници� Потом је, 1996� године изабран за до-
цента� Поред горе поменутих области, ње-
гова специјалност су и Електротехнички ма-
теријали и компоненте и Материјали за
микроелектронику� Учествовао је у реализа-
цији научно-истраживачких пројеката “Про-
гноза својстава материјала” у вези консоли-
дације БаТиО-керамике, Републичког фонда
за науку и “физичко - хемијски процеси и те-
хнологије савремених материјала”, Српске
академије наука и уметности�
Последипломске студије завршио је у
ЦМСД на Универзитету у Београду - смер
Наука о материјалима, где је положио све
испите са просечном оценом 10 и одбранио
магистарски рад под насловом “Ефекат
услова консолидације на електричне карак-
теристике полупроводничког баријум-тита-
ната”, 1990� Докторску дисертацију под на-
словом “Оптимизација међузависности ми-
кроструктуре и електричних својстава Ба-
ТиО3-керамике” одбранио је на Електрон-
ском факултету Универзитета у Нишу 1995�
Др Војислав Митић члан је Америчког
керамичког друштва, Аустралоазијског ке-
рамичког друштва, Интернационалног у-
дружења за стереологију (ИСС), Европског
друштва за микроструктурну алализу (Е-
МАС), Краљевског друштва за микроскопи-
ју Велике Британије, Јапанског друштва за
материјале и Југословенског друштва за еле-
ктронику, телекомуникације, рачунарство,
аутоматику и нуклеарну технику - ЕТРАН�
Од стране “Интернатионал Церамиц Феде-
ратион” (ИЦФ), Јапан, позван је да учествује
у креирању базе података за истраживања у
керамици�
Од 1996� др Митић је научни сарадник
Центра за мултидисциплинарне студије У-
ниверзитета у Београду и Института технич-
ких наука Српске академије наука и уметно-
сти� За вишег научног сарадника изабран је
1999� Успешно је завршио специјализацију
у области стереологије материјала у органи-
зацији ИСС (Португал, април 1995�)�
Бавећи се активно научним радом био је
члан организационих одбора научних ску-
- 13 -
- 183 -
Привреда
пова “Нови синтеровани материјали и њихо-
ва примена” који су на Електронском факул-
тету у Нишу организовали Српска академија
наука и уметности и Универзитет у Нишу,
“Трећег симпозијума за електронску микро-
скопију Србије - СЕМ 92.” у Нишу и “2 and
Serbian Conference on Mikroelectronics and
Optoelectroniks MIOPEL 93” у Нишу�
Коаутор је уџбеника за више техничке
школе у области електротехничких матери-
јала и електронских компонената� Осим
тога, публиковао је преко 150 радова, од
чега је 80 објављено у међународним мага-
зинима и на међународним Конференци-
јама� Дугогодишњи је сарадник Еи -ВФ ке-
рамика, Ђевђелија�
У периоду од 1989� до 1992., др Митић
је био на функцији председника Извршног
савета Скупштине општине, односно Скуп-
штине града Ниша� Од 1997� налази се на
функцији председника Еи Корпорације, нај-
веће компаније електронике у Југославији�
Са својим руководећим тимом који је фор-
мирао након доласка у ЕИ чинио је огромне
напоре на консолидацији посрнулог ко-
лектива� Био је Управног одбора Привредне
коморе Југославије�
Бројни доприноси у области спорта, али
и општег друштвеног развоја донели су му
велики број друштвених признања� Др Ми-
тић је најмлађи добитик Октобарске награде
града Ниша�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (Д� С�)
Митровић, Боривоје, Бора, доктор наука,
председник пословодног одбора СОУР-а ЕИ
и СПС ЕИ - Ниш 1989 - 1991� & генерални
директор Холдинг компаније Електронска
индустрија - Ниш 1991 – 1996�
Др Боривоје Митровић је рођен 9 окто-
бра 1945� у Лесковцу� У родном граду завр-
шио је основно и средње образовање (гим-
назију), а потом уписао и 1969� године завр-
шио Електротехнички факултет у Београду�
Као стипендиста Електронске индустрије,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
одмах по дипломирању
почео је да ради у бео-
градском делу Електрон-
ске индустрије (ИРИ)�
Жеља за стручним уса-
вршавањем одводи га на
постдипломске студије
на матичном факултету,
где и магистрира 1975.
У континуитету наставља са писањем док-
торске дисертације коју је одбранио само
две године након магистрирања - 1977, та-
кође у Београду�
Потом је имао срећу да читавих 10 го-
дина ради у Институту Електронске индус-
трије (ИРИ) у Београду (истовремено, део о-
вог Института функционисао је у Нишу) као
развојни инжењер и био је на челу стручног
тима који је развио прву домаћу јавну теле-
фонску централу� Та централа је после тога
прешла у производне погоне "Еи Пупина" и
произведена у "почетном тиражу" од око
300 комада� Из те области проистекле су и
теме за магистарски рад и докторат� Након
што је формализовао своје стручно усавр-
шавање и стекао звања магистра и доктора
наука, г� Митровић је могао да отпочне своју
руководећу каријеру� То ће учинити 1980,
када постаје директор Истраживачко-развој-
ног института ЕИ-а (ИРИ)� На тој функцији
ће остати цео један мандат, до 1984� Тада је
добио значајно унапређење, поставши Заме-
ник председника Пословног одбора ЕИ-а за
Београд� Ту одговорну функцију др Бора
Митровић обавља све до одласка Председ-
ника ПО Љубише Игића на нову дужност,
1989��
Након избора Љубише Игића за Пред-
седника Председништва СР Србије, Рад-
ничка скупштина Еи-а марта 1989� именује
др Митровића, најпре за Вршиоца дужности
(ВД), а потом, јуна месеца исте године и за
председника Пословодног одбора Електрон-
ске индустрије - Ниш� На тој функцији оста-
је готово пуна два мандата - до 1996� у, си-
гурно најтежем периоду постојања и рада Е-
лектронске индустрије� Пошто је 1991� извр-
- 14 -
- 184 -
шена трансформација Сложеног пословног
система (СПС) у Холдинг компанију, проме-
њен је и назив функције најодговорнијег по-
јединца Еи-а у Генерални директор Еи-а� За
огромне тешкоће у пословању Електронске
индустрије у време рата на просторима би-
вше Југославије и распада те Југославије
(1992), у време хиперинфлације (1993) и
санкција међународне заједнице (1992 -
1995) - део одговорности адресира се на
првог човека компаније� Под дејством соци-
јалних набоја, политичких утицаја и масов-
ног штрајка радника Електронске индус-
трије, у пролеће 1996, директор Митровић
подноси оставку на функцију Генералног
директора Холдинга Еи, само неколико ме-
сеци пре истека његовог другог мандата на
тој функцији� Убрзо после тога напушта Еи
и прелази у "ЛЕНЕКС" Корпорацију за са-
ветника председника Корпорације�
Своју богату радну каријеру је употпу-
нио низом објављених стручних радова из
области телекомуникација за шта је добио и
одговарајућа друштвена признања као што
су: награда "Михајло Пупин", награда часо-
писа "Техника", Првомајска награда При-
вредне коморе Београда, као и Октобарска
награда града Београда за 1978� годину�
Из своје биографије др Митровић посе-
бно истиче да је он једини директор Е-
лектронске индустрије који на ту функцију
није дошао изван Еи-а и да је, такође, једини
директор овог великог пословног система -
из Београда�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (Д� С�)
Новаковић, Миле, генерални директор
„Нитекса“, професор Универзитета, акаде-
мик Украинске академије наука, народни
посланик (Сијарина, 8� 02� 1942.), види п� Ре-
дакциони одбор
Орлић, Ђорђе, П, Ђока, генерални дирек-
тор "Завода РР", генерални директор Фа-
брике “Ђуро Салај”, председник Општин-

ског синдикалног већа Ниш, народни посла-
ник (Љубодраг код Куманова, 24� 05� 1928 –
Ниш, 2004)
Рођен је 24. маја
1928. у Љубодрагу, оп-
штина Куманово (Маке-
донија), у чисто српској
породици. Тамо је живео
до маја 1941, када су ње-
гову породицу окупаци-
оне власти насилно про-
терале и одузеле кућу,
плац и пет хектара земље. Специјалним во-
зом под стражом довезли су их у Ниш, где је
Ђорђе живео и радио до краја живота. Малу
матуру је завршио 1942. у Нишу. Потом је
уписао занатлијску школу, смер машински
бравар, коју је завршио 1946. По завршетку
занатске школе запослио се као машин-бра-
вар у Железничкој радионици. Истовремено
је уписао средњотехничку школу, машин-
ског смера, коју завршио уз рад 1949. го-
дине. Још од своје младости Ђорђе је поли-
тички врло активан. Од марта 1949. Обав-
љао је функцију председника Градског
одбора УСАОЈ-а и секретара Градског ко-
митета СКОЈ-а. За време одслужења војног
рока, 1950. завршио је школу резервних о-
фицира, и касније напредовао до чина капе-
тана прве класе. По повратку из војске, од 1.
новембра 1950. Постао је професионални
инструктор за индустрију и рударство при
Општинском комитету КПС града Ниша. Од
1951. до 1958. је радио у "Заводима РР" -
Ниш на разним радним местима и функци-
јама. У почетку је био шеф производње у
РW одељењу (Алатница), а касније шеф РА
одељења (Рендген апарати). Криза у посло-
вању "Завода РР" имала је за последицу
смену генералног директора "РР"-а Миро-
слава Лозовића, крајем 1955. Тада је за вр-
шиоца дужности генералног директора "За-
вода РР" именован Ђорђе Орлић. На овој
функцији остаје до половине 1956., када је
по конкурсу за новог генералног директора
Завода изабран Владимир Јасић. Након тога
Орлић је распоређен за главног контролора
- 15 -
- 185 -
Привреда
Завода РР, коју дужност обавља све до марта
1958, када одлази за генералног директора
Фабрике обојених метала "Ђуро Салај". На
овој функцији остаје до марта 1963. Тада
прелази на стални рад у Општинском синди-
калном већу, најпре као председник Одбора
за индустрију и рударство (две године), а по-
том као председник Општинског синдикал-
ног већа, до октобра 1970. Од 1. јануара
1971. па до пензионисања - јуна 1985. радио
је у Пословном удружењу грађевинара "Ги-
моба" у Нишу, као генерални директор и ру-
ководилац послова у иностранству. Крајем
1952. је био један од 12 делегата из Ниша на
Шестом конгресу КПЈ у Загребу. Наредне,
1953. је изабран за народног посланика у
Већу произвођача Народне скупштине. На-
родни посланик био је све до 1958. За свој
рад и допринос у развоју система коме је
припадао је добио више плакета, захвални-
ца, награда и признања. Посебно треба по-
менути Орден рада Трећег реда који је добио
маја 1953. Умро је у Нишу, 2004. године и
сахрањен на Бубањском гробљу.
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001, Мр Н� Ранђело-
вић, “111 Година синдикалног деловања у Нишу“,
ССС Ниш, УСН, 2014� (Д� С�)
Паркајић, Озрен, заменик генералног ди-
ректора РР Завода и ЕИ-а, конструктор, ино-
ватор, рационализатор, народни посланик
(Долово АП Војводина, 02� 10� 1919� - Ниш,
08� 02� 2001�)
Рођен је 02� 10� 1919� године у селу До-
лову АП Војводина� Основну школу и гим-
назију завршио је у Белој Цркви 1937�
Дипломирао је на Машинском Факултету у
Београду 1948� Од априла 1941� до јула 1945�
био је у Немачком ратном заробљеништву�
За време редовног студирања био је стипен-
диста Савезног министарства тешке индус-
трије�
Одмах по дипломирању додељен је на
рад у Генералној дирекцији металске и ра-
дио индустрије НР Србије у Београду (капи-
тална изградња), затим је премештен у ИМТ
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Земун, па поново враћен у Генералну дирек-
цију као шеф бироа за унапређење произ-
водње� На основу планске расподеле кад-
рова а по предлогу СК Србије премештен је
на АП Косово у рудник магнезита Голеш и
радио на месту управника спољњег погона
где је радио до јула 1952� Августа 1952� до-
лази у РР Заводе на позив директора Мирка
Лозовића� Нешто више од 3 године радио је
у Фабрици рендген апарата� Марта 1956�
постављен је за техничког директора РР За-
вода, а после оснивања ЕИ (Електронска
Индустрија) постављен је за заменика гене-
ралног директора� На функцији техничког и
заменика генералног директора провео је 17�
година� Од 01� 01� 1973� радио је на месту са-
ветника генералног директора за специјална
питања и био је ВД директор РО ЕРП -а� Ак-
тивно је говорио Немачки и Француски је-
зик�
Радио је на конструисању рендген апа-
рата Морава, Моравица и малог преносивог
рендген апарата� Од објављених стручних
радова значајнији су: Рад и његова мотива-
ција, Креирање политике предузећа у вези
развијања нових производа, Оруђа научног
управљања и руковођења, Иновација и про-
налазаштво, Продуктивност и рационали-
зација, Кључеви стабилизације: продуктив-
ност, економичност, рентабилност, Живо-
тни циклус једног производа, Могућност
снижења производних трошкова и цена� На-
ведени радови објављени су током 1974 и
1975 године� Поред овога објављени су још
и новински чланци Развој телевизије у свету
и код нас, телевизија, телекомуникације и е-
лектроника на Олимпијским играма у Мин-
хену 1972, Радијација ТВ пријемника и при-
мена радио изотопа у терапији и могућности
њихове примене у рендген дијагностици�
Политичке активности: Био је члан Сре-
ског синдикалног одбора металаца, члан и-
ницијативног одбора за оснивање Машин-
ског и Електронског факултета у Нишу,
члан Универзитетског савета, Посланик Ску-
пштине Србије привредног већа, члан Од-
бора за привреду СР Србије, председник ко-
- 16 -
- 186 -
мисије заштите на раду при Регионалној
привредној комори� Одликован је Октобар-
ском наградом града Ниша, Орденом рада
III реда и Орденом рада са златним венцем�
Није био члан Савеза Комуниста Југослави-
је нити било које друге политичке партије�
Био је ожењен и има двоје деце� Умро је
2001� у 83� години живота� (МН)
Петровић, Владимир, Г, Влатко, председ-
ник Скупштине општине Ниш 1974-1979,
председник Регионалне привредне коморе
Ниш 1979-1981, генерални директор АИК-а
“Ниш”, директор Нишке банке (Горња
Глама - Бела Паланка, 30� 1� 1938), види п�
Политика
Петровић, Добросав, председник Синди-
ката Ниша 1970-74, секретар Синдиката
Србије, председник МРЗ Ниш, председник
Привредне коморе Ниша (Ново село, 12� 11�
1930 - Ниш, 2004), види: Политика
Радичевић, Жарко, Ј, председник Градског
већа при Народном одбору среза Ниш (1955
– 1957), председник Скупштине општине
Ниш (1957 – 1958 и 1967 – 1969), председ-
ник НО среза Ниш, председник Синдикал-
ног већа Ниш, генерални директор ДИН-а
(Прћиловица, Алексинац, 5� 8� 1919 - Ниш,
1984), види: п� Политика
Радловић, Драгослав, магистар економ-
ских наука, генерални директор Нитекс-а,
Нишке кредитне банке, оснивач и директор
прве спољнотрговинске фирме у југоисточ-
ном делу Србије "Нишекспорт" (Ниш, 1936
– Ниш, 2006)
Рођен је у Нишу 1936� у пристојној гра-
ђанској породици� Основну школу завршава
у Нишу, а потом уписује економску школу у
истом граду 1953� године� Економски фа-
култет завршава у Београду 1959� Магистар-
ске студије уписује и завршава у Скопљу
1975� и стиче звање магистра економских

наука� После дипломи-
рања на Економском фа-
култету у Београду 1959�
своју радну каријеру по-
чиње у "Индустрији за
прераду памука - Ратко
Павловић ", где је про-
вео више од 15 година,
најпре као економиста у
финансијском сектору, затим као финансиј-
ски директор, а 1968� год� у периоду када је
фабрика " Ратко Павловић - Нитекс " запала
у непремостиве проблеме, бива изабран за
генералног директора Нитекс-а� Захваљу-
јући изванредним економским знањима и
организаторским способностима, под њего-
вим руководством је „Нитекс" у кратком пе-
риоду од 1968� -1971� године постао једна од
водећих текстилних фабрика у Југославији и
прва комплетна фабрика за производњу
штампаног и бојеног жерсеја у нашој земљи�
Економски ефекти овако визионарског
инвестиционог подухвата били су толико
огромни, да је Нитекс од фабрике усахлих е-
кономских показатеља, постао фабрика
импресивних финансијских резултата� За
успешно руковођење Нитексом и посебно за
реализацију тако значајне модернизације
фабрике, за увођење новог атрактивног а-
сортимана у производњи жерсеја, што је до-
вело до комплетног унапређења производ-
ног и финансијског прогреса, мр Радловић је
био награђен: Орденом рада са златним вен-
цем, Првомајском наградом привредне ко-
море, Сребрним Пушмановим атласом
Лесковачке текстилне школе, Златном пла-
кетом Радничког савета Нитекс-а повод 75-
годишњице постојања и рада Нитекса 1972�
После периода успешног рада на развоју Ни-
текса 1975� године, наилази период стагна-
ције и то бива прави тренутак да Радловић
своје богато стечено економско знање у оз-
биљној текстилној индустрији касније при-
мени као директор Нишке кредитне банке а
потом као руководилац, оснивач и директор
прве спољнотрговинске фирме основане у
југоисточном делу Србије под називом "Ни-
- 17 -
- 187 -
Привреда
шекспорт", који се бавио увозом и извозом
производа са подручја Привредне коморе
Ниша, Лесковца, Пирота итд� Даље, своје
ангажовање наставља као приватни предузе-
тник у текстилној производњи, када 2006�
године завршава свој радни и животни век�
(М� Н�)
Ристић, Милорад, генерални директор Ни-
шке банке (Ливађе код Липљана, 1� 06� 1941
– Ниш, 8� 10� 2010)
Милорад Миле Ристић је рођен 1� јуна
1941� у селу Ливађе крај Липљана на Косову
у сиромашној и многобројној породици Ри-
стић� Најраније детињство провео је у оку-
пационој оскудици уз мајку, док је отац био
у заробљеништву у Немачкој� Основну и
средњу економску школу завршио је у Уро-
шевцу� Потом је студирао и дипломирао на
Економском факултету у Београду� За време
студија био је стипендиста Цементаре у Ђе-
нерал Јанковићу (на Косову), где је по завр-
шетку студија започео свој радни век� Када
је одрадио стипендију у Цементари, прелази
у, тада најперспективније предузеће на Ко-
сову – ЕИ Алатница у Урошевцу� Убрзо су у
централи Предузећа ЕИ у Нишу, проценили
његове способности, па 1968� прелази у
Ниш, где у ЕИ-у најпре ради као шеф Оде-
љења плана и анализе, а касније, у периоду
трансформације ЕИ-а, на функцији дирек-
тора Правног следбеника� Из ЕИ-а прелази у
ЗОИЛ „Дунав“ у Нишу, где извесно време о-
бавља функцију финансијског директора�
Године 1977� долази у Нишку банку, где нај-
пре ради као помоћник генералног дирек-
тора, а потом као генерални директор ове
Банке, све до 2001., када одлази у пензију� За
време свог директоровања дао је велики
допринос у кредитирању великог броја ка-
питалних инвестиција у Нишу и Нишком ре-
гиону, где је развио широку мрежу филијала
и пословница Нишке банке� Нишлијама је
остао у лепом сећању и по спонзорисању
многих спортских клубова (био је дугого-
дишњи члан управе ФК „Раднички“), инсти-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
туција и манифестација не само у Нишу, већ
и на читавом пословном подручју Нишке
банке� Пензионерске дане проводио је у Ни-
шу дружећи се са бившим градским функци-
онерима окупљеним у неформалну групу
грађана под називом „Друштво“� После
краће и тешке болести, умро је у Нишу 8� ок-
тобра 2010., где је и сахрањен на Новом
гробљу на Бубњу�
Извор: Биографске податке које је дала Милетова
супруга Војка, септембра 2012� (В� С�)
Ристић, Мита, оснивач, власник и директор
Текстилне индустрије „Мита Ристић и си-
нови“ (Ниш, 1860 - 1936)
Од памтивека, из ко-
левке српског народа
стасавају људи који и
нахерена враташца пре-
ображавају у тријумфал-
не капије за дивљење� Те
најбоље горе лист је и
млађани нишки терзија
Мита Ристић, рођен 1860�
године у Нишу у једној од значајнијих го-
дина у богатој и надасве бурној историји
града на Нишави� После свршене школе под
Турцима, Мита Ристић, као најбољи ђак,
требало је да буде упућен на даље школо-
вање, али су га родитељи задржали и дали на
терзијски занат� Еснафско писмо је стекао у-
чећи за своју душу, а не за папир, који је био
писани доказ о изученом терзијском занату�
Учениковао је четири, а помоћник био седам
година, да би завршни испит положио на
дивљење свих чланова комисије, ондашњих
најугледнијих занатлија� Иако тек заруделе
младости, знао је више и видео даље, него
све седе и најумније главе нишких хаџија и
чорбаџија� Оскудног образовања, али бли-
ставе памети Мита Ристић 1897� године
оснива Радионицу за прераду памука Њего-
вим рукосадом, џиновско семе пустило је те
историјске године своје дубоке корене� Тако
је голобради визионар, нишки сањар и поз-
навалац текстила без премца у том времену,
- 18 -
- 188 -
занатску производњу преселио у прошлост,
а индустријску упрегао у дилижансу напрет-
ка и обогаћивања стеченог капитала� Мани-
ром врхунског зналца политичке економије,
млади индустријалац мења старе и ствара
нове потребе и навике потрошача, уз стално
ширење фабрике и тржишта� Метеорски
успон његове фабрике "Мита Ристић и сино-
ви" зауставио је Први светски рат� Добијена
репарација и домаћински чуван капитал
били су довољни да познати индустријалац
убрзо обнови производњу у фабрици� По-
четком двадесетих година, фабрика мења
назив у "Прва краљевско-српска повлашће-
на фабрика за текстилну индустрију Мите
Ристића и синова" и постаје значајно име на
карти текстилне индустрије Европе� Неза-
памћена економска криза од 1929-1935� го-
дине је у црно завила индустријска предузе-
ћа, власнике и раднике у добром делу света,
а није мимоишла ни Ниш� Клонула су сва
предузећа, изузев индустрије за прераду па-
мука, која ради нормалним капацитетом�
Наругавши се Светској економској кризи,
производним и финансијским успесима за
незаборав, Мита Ристић се повукао у миран
живот� У фабрику је долазио фијакером, тек
толико да очима помилује своје велико дело
и душу испуни милином� Фабриком су
наставили да успешно руководе његови си-
нови Драгољуб и Душан Ристић, а најмла-
ђем сину Александру омогућио формирање
посебне фабрике� Када се са фабриком, а и
животом занавек растао 1936� године и оста-
вио синовима аманет да је истим путем воде,
фабрика је запошљавала више од 500 рад-
ника, а њени производи виског европског
квалитета били тражени и познати широм
Европе� Часни живот и велико дело Мите
Ристића одавно су пресељени у историју�
Али, у памћењу за незаборав� С правом, зар
не!? (М� Н�)
Сератлић, Петар, С, директор Дирекције за
урбанизам и изградњу, директор „Југопе-
трола“, спортски радник (легендарни пред-
седник РК „Железничар“), (Скопље, 30� ок-

тобар 1936 – Ниш, 24� новембар 2010), види
п� Спорт
Смиљанић, Јован. Т, електромашински
инжењер, директор Електричних предузећа
и трамваја у Нишу, носилац Албанске спо-
менице (Платичево у Срему, 1904 - Ниш,
1984)
Рођен је 1904� у Пла-
тичеву у Срему� Преми-
нуо је 1984� у Нишу, а
сахрањен је у Платиче-
ву� Гимназију је завр-
шио у Ансију, у Францу-
ској� Један је од најмла-
ђих носилаца Албанске
споменице� У току Пр-
вог светског рата као десетогодишњак је био
писар у српској војсци�
Завршио је Електромашински факултет
у Београду� На почетку своје каријере радио
је у електричним централама у Тивту, Лоз-
ници и Заводима Обилићево у Крушевцу�
Септембра 1936� прешао је у Електрично
предузеће у Нишу, где је априла 1937�
постављен за управника Електричних пре-
дузећа града Ниша� Од марта 1940� до пен-
зионисања 1965� радио је као професор Сре-
дње техничке школе у Нишу, са прекидом од
9 месеци одмах након Другог светског рата,
када је поново ангажован као директор Е-
лектричних предузећа у Нишу на обнови
Предузећа после великих разарања у току
Другог светског рата� У току свог рада обја-
вио је 15 уџбеника и стручних књига из
области енергетике у које спадају Парни
котлови, Електрична постројења (на срп-
ском, македонском и албанском), Парне
турбине, Топлотне машине, Клипне парне
машине итд� Добитник је више признања од
којих се може посебно издвојити Октобар-
ска награда града Ниша� У најзначајније до-
приносе у области електроенергетике за вре-
ме његовог рада у Електричним предузећи-
ма у Нишу, спада реорганизација гломазног
- 19 -
- 189 -
Привреда
привредног предузећа у модерну привредну
организацију чији је облик и начин посло-
вања задржала до данашњих дана; повећање
производње електричне енергије са постоје-
ћим капацитетима за 1/3 (уградњом треће
вертикалне машине од 804 kVA у ХЕ Сићево
и трећег агрегата у ТЕ Црвени крст од 1690
kVA; смањење губитака у производњи, пре-
носу, дистрибуцији и продаји електричне е-
нергије за близу 50%; обука кадрова за рад
Предузећа у новим условима; формирање
баждарнице за проверу исправности бројила
која су до тада слата за Београд; формирање
радионице за ремонт енергетских трансфор-
матора; рад на електрификацији села и
постављању далековода 35 kV Ниш-Про-
купље; рад на замени дистрибутивног на-
пона са 150 V на 3x380/220V; иницирање за-
мене надземних водова подземним кабло-
вима; рад на синхронизацији производње е-
лектричне енергије Предузећа са индустри-
јом Ниша� Аутор је Студије о економски о-
правданом ангажовању извора обновљиве е-
нергије и фосилних остатака за производњу
електричне енергије на локалитетима Исто-
чне Србије� Учествовао је у пројектовању и
изградњи прве пумпне станице за напајање
Ниша пијаћом водом итд� После Другог
светског рата, на поновљеној дужности ди-
ректора Електричних предузећа и трамваја
извршио је ревитализацију ратом девастира-
них мрежа и електроенергетских построје-
ња, трамваја и трамвајске мреже, као и ре-
монт великог броја акумулаторских бате-
рија совјетских тенкова са подручја Источне
Србије�
Литература: Електроенергетика у Србији и Репу-
блици Српској, Томислав М� Павловић, Драгољуб Љ
Мирјанић, Драгана Д� Милосављевић, Академија на-
ука и умјетности Републике Српске, Бања Лука,
2018., стр� 332, 85 Година електрификације подрућја
Електродистрибуције Ниш 1908-1993., Драган Пау-
новић, Фабрика дувана Ниш, Ниш, 1993., Трамваји у
Србији 1892-2008, Ненад Говедаровић, Машински
факултет Ниш 2008., стр- 229-232, Сећања, Свети-
слав Ј� Смиљанић, UNIGRAF X-COPY, Ниш, 2017.,
стр� 17-26� (Т� П�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Станковић Јордан, директор ЈКП за водо-
вод и канализацију „НАИСУС“, градитељ
водоводног система Љуберађа – Ниш
(Топли Дол код Сурдулице, 1932)
Јордан Станковић је
у Нишу упамћен као чо-
век који је, у критичном
тренутку, својом сме-
лошћу и инвенцијом ре-
шио проблем снабде-
вања града питком во-
дом за период од нај-
мање пола века�
Рођен је 1932� године у Топлом Долу
код Сурдулице, као син оца зидара, с којим
се, три године касније, доселио у Ниш�
Пошто је држава 1947� године забранила у-
писивање деце у гимназије, Јордан се, као
одличан ђак, нашао на Грађевинском одсеку
Техничке школе� Поставши грађевински
техничар, није могао одмах да упише факул-
тет, него је најпре морао да ради две године
у струци� То време провео је на бетонирању
писте нишког аеродрома и градњи војних
станова�
Дипломирао је на Грађевинском факул-
тету у Скопљу� Радио је у нишком „Грађеви-
нару“, а затим је био технички директор
Предузећа за путеве „Ниш“ (од 1968), ди-
ректор Пројектног бироа „Грађевинара“ (од
1974) и заменик директора „Грађевинара“
(од 1977)� За директора Комуналног преду-
зећа за водовод и канализацију „Наисус“
постављен је 1978� године� Од 1990� био је
директор Предузећа за изградњу Клиничког
центра у Нишу „Мединг“, а пензионисан је
1997� године� Ни једно предузеће којим је
руководио није исказало губитак�
Капитално дело Јордана Станковића
била је изградња регионалног водовода Љу-
берађа – Ниш, непосредно подстакнута нај-
већом несташицом воде која је задесила град
(1977)� Прихвативши се обавезе да реши
проблем водоснабдевања, Јордан Станковић
је мудро пружио вербалну подршку тада
владајућој идеји о коришћењу воде из аку-
мулације Бољаре на реци Власина, непосре-
- 20 -
- 190 -
дно изнад Власотинца� Из ове акумулације
требало је да водоснабдевање поред Ниша и
Власотинца, реше и Лесковац, Дољевац, А-
лексинац и сва успутна насеља� Тиме је из-
бегао неминовне сукобе са регионалним ли-
дерима, иако је био уверен да пројекат неће
успети јер ће општине желети да финанси-
рају само локалну инфраструктуру, а глав-
нина посла неће имати финансијско покри-
ће�
Уместо да расправља о пројекту „Вла-
сина“, Јордан Станковић је наложио да се
хитно, као „прелазно решење“ за оскудицу
воде у Нишу, изгради регионални водовод
од Љуберађе до Ниша, дугачак 70 киломе-
тара� Водовод са Власине никад није сагра-
ђен, а Ниш је, после десет година напорног
рада, „прелазним решењем“ добио из Љубе-
рађе и успутних великих планинских изво-
ришта три пута више воде него што је до
тада имао�
Литература: Јордан Станковић, Вода, НКЦ, 2012, стр�
95 (З� М�)
Станковић, Миодраг, Цане, директор Пе-
карског предузећа Житопек 1960–1968, ди-
ректор Прехрамбеног комбината Житопек
1969–1973, Савезни фудбалски судија (Вра-
ње, 1915 – Ниш, 1991)
Легендарни дирек-
тор Житопека Миодраг
Станковић Цане рођен је
1915� у Врању� Пироте-
хничку школу завршио
је у Крушевцу - Закиће-
ву, а потом је превође-
њем добио и квалифика-
цију ВК трговца� Најве-
ћи део свог радног века провео је у Нишу -
где најпре ради у Фабрици пумпи "Јастре-
бац" као службеник а одмах затим почиње
своју директорску каријеру као директор
Трговинског предузећа "Технометал"- Ниш�
За директора Пекарског предузећа "Жито-
пек" изабран је 1� марта 1960� након интегра-
ције "Житопека" и Пекарске задруге "Соко"�

На тој функцији остаје до краја 1968� исти-
чући се развојем технологије, изградњом
једне од највећих и најмодернијих фабрика
хлеба у ондашњој Југославији, те изградњом
и развојем сопствене трговинске мреже� На-
кон интеграције "Житопека" са "Житопро-
метом" и "Конзумном млекаром" и стварања
Прехрамбеног комбината "Житопек", Мио-
драг Станковић - Цане постаје генерални ди-
ректор Комбината и на тој функцији се задр-
жава све до краја 1973� када долази до нове
велике интеграције (са "Ангропрометом" и
"Пољопрометом") и формирања Агроком-
бината "Ниш"� У амбијенту крцатом уну-
трашњим противуречностима и спољним у-
тицајима, директор Цане успева да својим а-
уторитетом и вештином руковођења одржи
колектив јединственим и покрене нови
инвестициони циклус: изградња Пекаре у А-
лексинцу, отварање нових продавница, са-
моуслуга, експрес ресторана, адаптације, ре-
конструкције и др� Половином 1974� ди-
ректор Станковић одлази у заслужену пен-
зију, остављајући за собом, неоспорно ве-
лико дело које се зове "Житопек"� Умро је
1991� године и сахрањен на Новом гробљу у
Нишу� Велику репутацију Миодраг Станко-
вић стекао је као дугогодишњи савезни фуд-
балски судија, судећи на стотине прволига-
шких фудбалских мечева на просторима чи-
таве Југославије “од Вардара па до Три-
глава”�
Литература: Мр Новица Ранђеловић, Пола века Жи-
топека, Ниш, 1977� (Н� П�)
Стојановић, Боривоје, Бора, први генерал-
ни директор "Завода РР" - Ниш 1948-1951�
(Власотинце, 14� 04� 1916 – Београд 2010)
Рођен је 14� априла 1916� у Власотинцу�
Завршио је Средњу техничку школу – елек-
тротехнички одсек у Београду� Учесник је
Народноослободилачког рата од 1941, ре-
зервни мајор и носилац Партизанске споме-
нице� Марта 1942� био је рањен, потом за-
робљен, повлачен по логорима и затворима
и 11 марта 1943� пребачен у Немачку� Из
- 21 -
- 191 -
Привреда
Берлина је побегао 19
јула 1943, а већ 21� 08�
1943� прикључио се пар-
тизанима� Пре рата је ра-
дио у Радио Скопљу, а
после рата је био на раз-
ним одговорним дужно-
стима� Почео је као на-
челник индустријског о-
дељења Окружног одбора у Лесковцу, затим
је био директор Предузећа за локалну е-
лектрификацију Србије, а потом је, као е-
лектроенергетски инспектор премештен у
Главну дирекцију електропривреде НРС�
Декретом министра индустрије Србије Воје
Лековића од 1� априла 1948� је постављен за
првог директора "Завода РР" у Нишу�
Основна преокупација директора Стојано-
вића у току његовог (скраћеног) мандата до
1951� била је изградња Фабрике "РР Завода",
тачније његових првих објеката - магацина,
централне радионице - алатнице и тзв� гла-
вне зграде - у којима је почела производња,
односно у којима су произведени први рен-
дген апарати и рендген цеви, те прве радио
цеви и радио апарати. Пошто се показао као
тврд(оглав) и некооперативан за сарадњу са
државним органима, крајем 1951� је смењен
са функције генералног директора "Завода
РР" и премештен у Дирекцију металске и ра-
дио индустрије у Београд� Три године након
тога, постављен је за директора Власинских
хидроелектрана у изградњи, где остаје 12 го-
дина, тачније до 1966� и где постиже изван-
редне резултате на градњи "Врле 1" до "Вр-
ле 4"� Потом се још једном враћа у Београд,
где у "Електропривреди Србије" води из-
градњу хидроелектрана наредних 10 година
(као саветник на хидроелектранама у из-
градњи - "Ђердап", "Бајина Башта"���)� Годи-
не 1976� одлази у заслужену пензију�
Као пензионер, радо се одазивао пози-
вима из ЕИ-а, којом приликом је медијима
посебно потенцирао свој "допринос" кадро-
вирању Јасића за генералног директора "РР
Завода" 1956� Тај свој допринос први дирек-
тор РР-а је често истицао са посебним
Енциклопедија Знамените личности Ниша

поносом, а сваки његов сусрет са својим Цветковић, Јордан, Рошко, власник и директор
следбеником Јасићем је био изузетно дир- Парног аутоматског млина – Рошковог млина (1881 –
1965, Ниш), види: п� Знамените нишке фамилије
љив� Доживео је дубоку старост, а преминуо
је 2010� у својој 95-ој години у Београду, где
је и сахрањен�
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија
„Пола века у корак са светом“, 2001� (ДС)

ДИРЕКТОРИ РР ЗАВОДА – ЕЛЕКТРОНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ (ЕИ), НИШ

Боривоје Стојановић, 1948-1951 (директор РР Завода)

Мирослав – Мирко Лозовић, 1951-1955�
Ђорђе Орлић, 1955-1956�
Владимир Јасић, 1956-1972 (директор РР Завода & ЕИ-а)
Миодраг Апостоловић, 1972-1974 (директор ЕИ-а)
Драгомир Миљковић, 1974-1981�
Љубиша Игић, 1981-1989�
Др Боривоје Митровић, 1989-1996�
Радисав Пауновић, 1996-1997�
Проф� др Војислав Митић, 1997-2006 (?)
Генерал Коџопељић
Мирослав Стефановић�������
Љубинка Стефановић�������
Миодраг Стаменковић – Силе, 2008-2012
Божидар Петровић, 2012-
* Високи функционери из РР-а и ЕИ-а:
• Председници Општине: Миодраг Апостоловић*, Милибор Јовановић*. Драгослав
Павловић*
• Председник Извршног савета: Проф. др Војислав Митић*
• Председник Председништва Србије & председник МРЗ-а, & амбасадор СРЈ у Дан-
ској: Љубиша Игић*
• Председник Синдиката СЦГ & председник Синдиката Ниша: Радосав Илић*
Литература: Мр Н� Ранђеловић: ЕИ Монографија „Пола века у корак са светом“, 2001� (Д� С�)

УПРАВНИЦИ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ РАДИОНИЦЕ НИШ, ДИРЕКТОРИ ФАБРИКЕ МА-

ШИНА И ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА „СТАНКО ПАУНОВИЋ“ НИШ
И МАШИНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ НИШ (МИН)

1� Феликс ���� Француз 4� Станковић Јоца

2� Бети������ Француз 5� Тригалеј�� Француз
3� Тригалеј���� Француз 6� Недељковић Светозар
- 22 -
- 192 -
 Привреда

7� Илић Милош "Станко Пауновић" Ниш (основана 29.

8� Кикић Милош 11. 1953)�
9� Ђорић Миладин 31. Левстик Љубомир,���� дипл� грађ� инж�
10� Поповић Бора 32. Јоцић Владимир,����� дипл� маш� инж�
11� Маршовчанин Славољуб��� инж� Дана 26� 09� 1963� основана је Машинска
12� Марковић Лазар������ инж� индустрија Ниш - МИН�
13� Ђуричић Боривоје��� инж� 33. Гвозденовић Драгутин..... дипл� маш�
инж� 1963 - 1965�
14� Јојић Милан���� инж�
15� Миливојевић Станоје инж� 34. Томашевић Властимир, дипл� грађ� инж�
(1965 - 1975)�
16� Јојић Милан���� инж�
35. Јовић Славко, дипл� грађ� инж� (1975 -
17� Сундечић Душан������ инж�
1984)�
18� Чавдаревић Милорад� инж�
19� Јовић Андра���� инж� 36. Станојевић Слободан, дипл� маш� инж�
(1984 - 1987)�
20� Чавдаревић Милорад� инж�
21� Павловић Тића инж� 37. Симић Мирко, дипл� економиста (1988 -
1990)�
22� Новаковић Милутин��� инж�
23� Јовић Андра����� инж� 38. Јоцић Божидар, дипл� маш� инж� (1990 -
1992)�
24� Груден Јосип���� инж�
25� Илић Боривоје������� инж� 39. Кривокапић Милован, дипл� маш� инж�
(1992 - 1997)�
26� Бирвиш Војислав��� инж�
27� Здравковић Бранислав������� инж� 40. Стојановић Милисав, дипл� маш� инж�
(1997 - 1998)�
28� Савић Владимир���� инж�
29� Цветковић Добросав�� инж� 41� Миловановић Петар, дипл� маш� инж�
(1998 - 2011)�
30� Добросављевић Станимир, ВКВ машин-
бравар� Последњи управник Железничке 42. Матић Бобан, дипл� економиста (2011-)
радионице Ниш ЈДЖ и први директор 43. Милаковић Небојша, дипл� инж� ЗНР�
Фабрике машина и железничких возила
Високи функционери из МИН-а:
• Председник општине & председник МРЗ-а: Божидар Јоцић
• Председник Извршног савета: др Мића Димитријевић
• Председник Регионалне привредне коморе: Мр Пера Миловановић
• Председник Синдиката Србије: Новица Филиповић
• Председник Синдиката Ниша & председник Међуопштинског синдиката: Јован
Стајић
ИЗВОР: СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ЖЕЛЕЗНИЦЕ У НИШУ, Ненад Говедаровић и мр Зоран Бундало, Ма-
шински факултет Ниш, Ниш, 2004, стр.57; Од редног броја 31. па до р.бр.43. податке усмено пружио Брани-
славу Тикићу, у Нишу, дана 01.јуна 2016.године дипл.инж. Ненад Говедаровић. (Б.Т.)

- 23 -
- 193 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ДИРЕКТОРИ НИТЕКСА

1 Мита Ристић, Оснивач, власник и директор Текстилне-индус- 1897-1934�

трије Мите Ристића и синова
2 Драгољуб и Душан Ристић, власници и руководиоци Фабрике 1934-1944�
3 Богдан Марковић 1944
4 Чеда Јефтић 1944-1945�
5 Мија Момировић 1945-1946
6 Забунов – комесар, Индустрија за прераду памука „Ратко Павло- 1946-1947�
вић"
7 Мирко Лукић 1947-1949�
8 Бора Кесић 1949-1950�
9 Бора Радојловић 1950-1951�
10 Милоје Спасић 1951-1957�
11 Александар Томић Марко 1957-1963
12 Блашко Тошић 1963-1968�
13 Драган Радловић, Нишка индустрија текстила „Ратко Павловић" 1968-1975�
НИТЕКС)
14 Проф. др Миле Новаковић 1975-2000
15 Бранислав Јовановић 2000 - 2002
16 Иван Ивановић 2002 - 2004
17 Ђорђе Стошић 2004 - 2006
18 Ђорђије Ницовић (власник)
19 Славко Ђорђевић (директор)
Литература: Драган Младеновић: Моиографија „Век као миленијум ", 1997 (М.Н.)

ДИРЕКТОРИ ФАБРИКЕ ДУВАНА НИШ

Пера Видаковић, 1885- Жарко Радичевић, ...����-�����������

Милан Петровић – Обућина,1911- ������������
Рака Мајсторовић, 1914- �����������������
Марко Марковић, 1920-1929�
Славољуб Маршићанин, 1929-1935�
Љубомир Врховц, 1935- ����������
Танасије Аритоновић
Момчило Радић, 1945-
Трипо Милићевић, .....-1950�
Јован Јовановић, 1950-1963�
Станиша Стојановић, 1963-1965
Јован Јовановић, 1965-1969�
Младен Медар, 1970-1975�
Слободан Јовановић, 1975-1979�
Младен Медар, 1979-1984�

- 24 -
- 194 -
 Привреда

ДИРЕКТОРИ ДИН-а Skip Bornhiter, 2007-2011�

Жарко Радичевић, 1967-1970� Pol Rajli, 2011 –
Станиша Стојановић, 1970-1975� Stejsi Kenedi
Живојин Костић, 1975- ДИРЕКТОРИ СОУР-а „ЈУГОДУВАН“
Младен Медар, ........-1984�
Станиша Стојановић, 1978-1987�
Смиљко Костић, 1984-1998�
Живојин Костић, 1987-1997�
Проф. др Зоран Аранђеловић, 1998-2000�
Вујица Ђурић, 1997-
Славољуб Драгићевић, 2000-2003�
Вјекослав Радосављевић
Eugenio Sidoli, 2003-2007�
(власник „Philip Moris“)

* Високи функционери из Фабрике дувана, ДИН-а и Југодувана:

• Председници општине: Жарко Радичевић, Владимир Петровић, Смиљко Костић
• Потпредседници општине: Јован Јовановић, Милан Живчић
• Председник Извршног савета: Вјекослав Радисављевић
• Председник Регионалне привредне коморе: Станиша Стојановић
• Председник Скупштине Србије & потпредседник Владе Србије: Проф. Др Зоран А-
ранђеловић (Н.Р.)

ДИРЕКТОРИ АГРОКОМБИНАТА (АИК-а) НИШ

Трифун Марковић, 1974-1975�

Мр Драгољуб – Дража Милојковић, 1975-1981�
Владимир – Влатко Петровић, 1983-1991�
* Високи функционери из Агрокомбината и АИК-а:
• Председници општине: Владимир Петровић, Драгослав Павловић
• Потпредседници општине: Мр Драгољуб Милојковић, мр Петар Малеш, Милан Живчић
• Председник Регионалне привредне коморе: Др Момир Лековић
• Председник Синдиката Ниша: Милисав Пејић

ДИРЕКТОРИ АИК БАНКЕ

Мр Петар Малеш, 1975-1976� Мирјана Огњановић, 1984-1989�

(Интерна банка) Мр Љубиша Јовановић, 1989 -2011�
Борисав Симоновић, 1976-1981� (Пословна банка)
Мр Веселин Милошевић, 1981-1984� Јелица Марјановић, 2011 –

- 25 -
- 195 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ДИРЕКТОРИ (И ВЛАСНИЦИ) ЖИТОПРОМЕТА

Никола Цветковић – Рошко и синови (Јордан, Ђорђе и Ставра), 1914-1946., власници

(претеча „Житопромета“)
Бранко Минић, 1947- 1950. (управник Предузећа за снабдевање житарицама и хлебом,
ембриона „Житопромета“)
Аврам Алмузлиновић, 1947- 1948. (директор Предузећа за промет житарицама,
ембриона „Житопромета“)
Антоније Вучковић, 1947- 1949. (управник „Народног млина“ и директор
„Млинпреда“, ембриона „Житопромета“)
Божидар Илић, 1949-1955. (директор „Млинпреда“ и „Првог маја“, ембриона „Жито-
промета“)
Љуба Јовановић, 1950-1951., директор „Житопромета“
Димитрије Стојковић – Мита, 1951-1953�
Чедомир Богдановић, 1953-1962�
Богомир Ђорђевић, 1963. (ВД)
Десимир Живић*, 1963-1968�
Др Момир Лековић, 1969-1978. (директор ООУР-а „Житопромет“)
Боривоје Миленковић, 1978-1984�
Петар Миљковић, 1984-1996 (директор ООУР-а & ДП „Житопромет“)
Славко Микић, 1997. (ВД)
Миодраг Станковић –Мицко, 1997- ������������
Миле Крстић, ......................
Јовица Стефановић – Нини, ............. (власник и директор АД)
Миле Крстић, .................... (директор
Литература: Мр Н. Ранђеловић: Монографија „Педесет лета Житоппромета“, 1998.(Н.П.)

ДИРЕКТОРИ „ЖИТОПЕКА“

Бранко Минић (Први управник Житарско-пекарског предузећа "Житопек" 1947-1948�)

Божидар Станковић, дипл. оец. (Директор Житарско-пекарског предузећа “Житопек”
1948-1951 и 1959-1960�)
Десимир Живић, оец. (Директор Пекарског предузећа "Житопек" 1951 - 1959�)
Миодраг Станковић – Цане (Директор Пекарског предузећа "Житопек" 1960 - 1968�
Директор Прехрамбеног комбината "Житопек" 1969 - 1973�)
Инж. Чедомир Томић (Директор РЈ & ООУР-а "Пекарство" & "Житопек" 1969 - 1979�)
Мр Љубомир Славковић (Директор ООУР-а "Житопек" 1979 – 1984�)
Боривоје т. Докић, дипл. инж. агр. (Директор ООУР-а ”Житопек“ 1985 - 1989 & ДП
"Житопек" 1990-1992�)
Томислав м. Јовановић, дипл. оец. (Генерални директор ДП Житопек 1992 - 2010)
Литература: Н. Ранђеловић, Пола века Житопека,1997. (Н.П.)
- 26 -
- 196 -
 Привреда

ВЛАСНИЦИ И ДИРЕКТОРИ НИШКЕ ПИВАРЕ

Јован Апел, 1884-1897., оснивач, власник и директор (Пивара Јована Апела)

Јосиф и Хуберт Апел, 1897-1925., власници и директори (Пивара Јована Апела и си-
нова)
Др Геоден Дунђерски, 1925-1935., закупац (Пивара Лазар Дунђерски)
��� Познар, 1925-1928., директор
��� Јовановић, 1928-1934., директор
Милорад Стајић, 1934-1935., директор
Јован Апел – млађи, 1935-1945., власник и директор (Пивара „Апеловац“ Јована А-
пела)
Анте Барбиери, 1945-1948., управник (Пивара „Црвена Звезда“)
Миливоје Димитријевић, 1948-1953., директор
Воја Стефановић, 1953-1958�
Владимир Вељковић, 1958-1962, управник (Погон Пиваре „Београд“ у Нишу)
Христивоје Стојиљковић – Крле, 1962-1975., директор (Пивара „Ниш“)
Милан Живчић, 1975-1979�
Милош Савић, 1979- ���������
Милош Милић – Миша, ...........
Веселин Срдановић, ......................
Јовица Стефановић – Нини, ................, власник и директор
Веселин Срдановић, .............., директор
Литература: Севделин Андрејевић, Сто година Пиваре „НИШ“ (Монографија) (Н.П.)

ДИРЕКТОРИ НИСАЛА*

Ладислав Кон 1954 -1958-г Милорад Стојановић 1974 – 1982

Ђорђе Орлић 1958 – 1963.г. Владимир Станковић 1982 – 1985
Љубиша Пуђа 1963 – 1968 Радован Станишић 1985 - 1995
Војислав Дурковић 1968 – 1974

ДИРЕКТОРИ ШТАМПАРИЈЕ „ПРОСВЕТА“*

Добросав Голубовић, 1944-1946. (комесар Штампарије „Цар Константин“)

Миливоје Стевић, 1946-1951. (директор Штампарије „Народни лист“)
Ратомир Ћирић, 1951-1953. (директор Штампарије „Просвета“)
Милош Бајагић, 1953-1954�

*
Непотпун регистар
*
Незавршен регистар
- 27 -
- 197 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Милан Мишић, 1954-1960�

Миодраг Цакић, 1960-1981�
Др Славко Сарић, 1981-1986�
Божидар Марковић, 1986-
Лит. Севделин Андрејевић: Монографија “Просвете” (Н.П.)

РЕГИСТАР ДИРЕКТОРА „ЧИСТОЋЕ“ И ЈКП „МЕДИАНА“ НИШ

1�Чедомир Т. Стефановић 13� Љубиша Динић

Директор у оснивању 1947. 14� Љубинко Шмигић
2�Душан И. Димитријевић 01�05�1983� - 19�03�1989�
1947� - 15�03�1951� 15� Божидар Мијалковић КРО „Медиана“
3� Боривоје Љ. Вучић 1950� - 1951� 16� Миодраг Лакићевић
4� Олга М. Секулић-Живковић 09�07�1990� - 09�07�1994�
15�03� - 30�07�1951 17� Драган Кречковић 07�12�1994�
5� Димитрије Т. Митровић 18� Драгољуб Мештеровић
30�07�1951� - 30�07�1952�
19� Јован Панајотовић 09�05�1997�
6� Данило Ж. Николић 1952� - 1953�
20� Драган Радисављевић
7� Душан И. Димитријевић 1954� - 1959� 25�10�1999� - 07�11�2000�
8� Божо М. Петровић 1960� 21� Драгослав Ћирковић
9� Михајло К. Бојовић 09�04�2001� - 17�04�2005�
Од јануара до јуна1961 22� Драган Радисављевић
10� Живан Димитријевић 29�05�2006� - 02�10�2013�
Од јуна до децембра 1961. 23� Братислав Вучковић
11� Влајко Д.Ђорђевић 1962� - 21�07�1982� 03�10�2013� – 18�10�2017�
12� Јеленко Цветковић 24� Драгослав Павловић 19�10�2017� –
Извор: Податке доставила стручна служба ЈКП Медијана (М.П.)

ДИРЕКТОРИ ЈКП ЗА ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ NAISSUS

Александар М. Сластенко, 1937–1941� Небојша Мијалковић, 2000–2005�

Љубомир Константиновић, 1941–1948�
Велимир Радивојевић, 1948–1953�
Синиша Вучковић, 1953–1974�
Радомир Миловановић, 1974–1978�
Јордан Станковић, 1978–1990�
Драгољуб Петровић, 1990–1992�
Богдан Милентијевић, 1992–1997�
Горан Игњатовић, 1997–2000�
Литература: Монографија ЈКП Naissus 1937–2007, Ниш, 2007 (НР, ВС)
Драгослав Марковић, 2005 – 3� 11� 2008�
Александар Митић, 3. 11. 2008 – 18� 09�
2012�
Ивица Величковић, 19. 09. 2012 – 02� 10�
2013�
Дејан Андрејевић, 03. 10. 2013 – 18� 10�
2017�
Игор Вучић, 18. 10. 2017. –

- 28 -
- 198 -
 Привреда

ДИРЕКТОРИ ЈКП ТРЖНИЦА НИШ

1. Симоновић Љубомир 1952.-1965� 13. Игњатовић Велимир 1998.-2000�

2. Судимац Милан 1965.-1978�
3. Видановић Мија (6 месеци) вд 1978.
4. Веселиновић Миломир (1 година) вд
1978�-1979�
5. Живић Небојша 1979.-1987�
6. Христов Ратко вд 1987.-1988�
7. Стојановић Никола јануар 1988.-1989�
8. Живковић Александар 1989.-1992�
9. Вранић Драган 1992.-1997�
10. Живковић Александар фебруар-децем-
бар 1997�
11. Тепавац Петар децембар 1997.-1998�
12. Лазић Мирољуб вд 1998.
Извор: Податке за регистар доставила стручна служба ЈКП Тржница (Н.Пе)
14. Ђурић Оливера вд октобар 2000.- март
2001�
15. Вучић Владан март 2001.-2008�
16. Жерајић Драган вд новембар 2008.-мај
2009�
17. Петровић Небојша мај 2009.-18�09�2012�
18. Костић Љубомир вд 19.09.2012.-
18�02�2013�
19. Милојевић Радован вд 19.02.2013.-
02�10�2013�
20. Милојевић Радован 02.10.2013.-
17�10�2017�
21. Ђорђевић Горан 18.10.2017.-

- 29 -
- 199 -
 ВОЈСКА*
КОМАНДАНТИ ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА СА СЕДИШТЕМ У НИШУ
(Хронолошки регистар)

МИЛОЈКО ЛЕШЈАНИН, генерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКОГ КОРПУСА од 25�

12� 1877� до 15� 09� 1878�
ЛАЗАР ЈОВАНОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКОГ КОРПУСА од 4� де-
цембра 1879� до 21� априла 1880� године и КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 27� фебруара 1883� до 22� септембра 1885� године и од 13� марта 1886� до 4�
април 1887� године
СТЕВАН ЗДРАВКОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 22� септембра 1885� до 13� марта 1886� године
СТЕВАН БИНИЧКИ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од 4� април 1887� до 7� новембра 1887� године
ПЕТАР ТОПАЛОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од 7� новембра 1887� до 8� априла 1889� године
ЈОВАН ПРАПОРЧЕТОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 8� априла 1889� до 19� маја 1891� године
МИЛОВАН ПАВЛОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 20� јуна 1891� до 10� маја 1893� године
ДИМИТРИЈЕ ЦИНЦАР МАРКОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИ-
ЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 12� маја 1893� до 6� јануара 1898� године
ВАСЛИЈЕ МОСТИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од 6� јануара 1898� до 26� јула 1900� године
ЧЕДОМИЉ МИЉКОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 26� јула 1900� до 25� маја 1901� године
ЈОВАН ПЕТРОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ
од 25� маја 1901� до 1� септембра 1901� године
БОЖИДАР ЈАНКОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 9� априла 1902� до 6� септембра 1903� године

*
Биографије за поглавље ВОЈСКА нису завршене из објективних разлога� Имајући у виду специфичност ове
области, секторска редакција је одлучила да се у овој верзији Енциклопедије објаве само регистри из ове
области, док ће се поглавље комплетирати биографијама и фотографијама у наредној верзији�
-1-
- 201 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ИЛИЈА ЂУКНИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ

од 6� септембра 1903� до 2� новембра 1903� године
ПЕТАР БОЈОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ
од 11� новембра 1903� до 21� јануара 1905� године и од 20� априла 1908� до 11� априла 1909�
године
МИЛАН АНДРЕЈЕВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 21� јануара 1905� до 14� маја 1906� године
ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 14� маја 1906� до 22� јула 1907� године
ЛЕОНИД СОЛАРЕВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 22� јула 1907� до 20� априла 1908� године
НИКОДИЈЕ СТЕФАНОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 11� априла 1909� до 13� јануара 1910� године
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 24� јануара 1910� до 19� фебруара 1911� године
ИЛИЈА ГОЈКОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ
од 11� октобра 1911� до септембра 1912� године и од августа 1913� до јула 1914� године
БРАНКО ЈОВАНОВИЋ, ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од новембра 1918� до 5� јуна 1919� године
ДРАГОМИР С. МИЛОЈЕВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИ-
ВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 5� јуна 1919� до 5� априла 1920� године
ДУШАН ПОПОВИЋ, пуковник, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од 5� априла 1920� до 15� новембра 1921� године
СТЕВАН Г. МИЛЕТИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈ-
СКЕ ОБЛАСТИ од 15� новембра 1921� до 17� септембра 1923� године
ЈОСИФ КОСТИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ 5� АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ од
16� септембра 1930� до 31� јула 1938� године и КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ, од 17� септембра 1923� до 30� децембра 1925� године
ДРАГОЉУБ А. ЛАЗАРЕВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИ-
ВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 30� децембра 1925� до 26� јануара 1927� године
СВЕТОМИР К. ЦВИЈОВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИ-
ВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 26� јануара 1927� до 16� септембра 1927� године
МИЛАН ЈЕЧМЕНИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈ-
СКЕ ОБЛАСТИ од 16� септембра 1927� до 16� септембра 1930� године
АЛЕКСАНДАР К. ДАСКЛОВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ
ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 16� септембра 1930� до 22� априла 1931� године
МИЛОЈКО ЈАНКОВИЋ, бригадни ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈ-
СКЕ ОБЛАСТИ (в� д) од 30� априла 1931� до 23� новембра 1932� године

-2-
- 202 -
 Војска

БОРИСАВ М. РИСТИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈ-

СКЕ ОБЛАСТИ од 23� новембра 1932� до 14� новембра 1934� године
ВЛАДИСАВ П. КОСТИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИ-
ЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ (в� д) од 14� новембра 1934� до 14� октобра 1935� године
ЖИВКО М. СТАНИСАВЉЕВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ
ДИВИЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 14� октобра 1935� до 13� марта 1936� године
ЂОРЂЕ ЛУКИЋ, армијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ (в� д) од 13� марта 1936� до 15� маја 1938� године
ЛАЗАР ТОНИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 15� маја 1938� до 22� октобра 1940� године
РАДИВOЈЕ ЈАНКОВИЋ, дивизијски ђенерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИ-
ЗИЈСКЕ ОБЛАСТИ од 23� октобра 1940� до 03� априла 1941� године
БОЖИДАР ТЕРЗИЋ, армијски ђенерал, КОМАНДАНТ 5� АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ од
30� децембра 1925� до 11� априла 1929� године
МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ, армијски ђенерал, КОМАНДАНТ 5� АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ
(в� д) од 11� априла 1929� до 16� септембра 1930� године

1� ЈОВАН НАУМОВИЋ, армијски генерал, КОМАНДАНТ 5� АРМИЈСКЕ ОБЛАСТИ од

15� септембра 1938� до 11� септембра1940�
2� ВЛАДИМИР ЦУКАВАЦ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 5� АРМИЈСКЕ ОБЛА-
СТИ од 12� септембра 1940� до 6� априла 1941�
3� ЛАЗАР ТОНИЋ, дивизијски генерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈСКЕ
ОБЛАСТИ од 15� маја 1938� до 22� октобра 1940�
4� РАДИВОЈЕ ЈАНКОВИЋ, дивизијски генерал, КОМАНДАНТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈ-
СКЕ ОБЛАСТИ од 23� октобра 1940� до 3� априла 1941�
5� МИЛАН КУПРЕШАНИН, генерал-лајтнант, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 16� септем-
бра 1946� до 30� јула 1948�
6� РАДОВАН ВУКАНОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 3� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ
од 1� јуна 1948� до 5� јула 1950�
7� РАДОЈИЦА НЕНЕЗИЋ, генерал-мајор, КОМАНДАНТ 13� СТРЕЉАЧКОГ КОРПУСА
од 5� јула 1950� до 27� јуна 1955�
8� РАТКО СОФИЈАНИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 13� КОРПУСА КОМАН-
ДАНТ ВОЈНОГ ПОДРУЧЈА НИШ од 27� јуна 1955� до 15� јуна 1961�
9� САВО ВУКЕЛИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ ВОЈНОГ ПОДРУЧЈА НИШ од
15� јуна 1961� до 28� фебруара 1968�
10� МИЛАН КНЕЖЕВИЋ, генерал-мајор, КОМАНДАНТ 13� КОРПУСА од 15� јула 1968�
до 10� јануара 1969�
11� ЂУРО ЛОНЧАРЕВИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ од 10�
јануара 1969� до 14� маја 1973�

-3-
- 203 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

12� БРУНО ВУЛЕТИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ од 1� сеп-

тембра 1973� до 7� јуна 1977�
13� АЛЕКСАНДАР ЈАНИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ
од 28� јула 1977� до 7� јула 1980�
14� ЕУГЕН ЛЕБАРИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ oд 19�
септембра 1980� до 22� септембра 1983�
15� ПЕРИЦА ВУЧЕТИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ од 22�
септембра 1983� до 31� децембра 1986�
16� ИВАН РАДАНОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 2� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ од
4� септембра 1986� до 10� маја 1988�
17� БОЖИДАР БОЖОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 21� КОРПУСА од 17�
новембра 1988� до 31� августа 1992�
18� НИКОЛА УЗЕЛАЦ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 3� ВОЈНЕ ОБЛАСТИ од 13�
марта 1992� до 10� јула 1992�
19� ВЛАДИМИР ВУКОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 10� јула
1992� до 23� јула 1992�
20� ДРАГОЉУБ СИМОНОВИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 11�
фебруара 1992� до 16� априла 1993�
21� МОМЧИЛО ПЕРИШИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 29�
априла 1993� до 28� августа 1993�
22� ДУШАН САМАРЏИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 10� септембра
1993� до 12� јануара 1999�
23� НЕБОЈША ПАВКОВИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ од 13� јануара
1999� до 21� фебруара 2000�
24� ВЛАДИМИР ЛАЗАРЕВИЋ, генерал-пуковник, КОМАНДАНТ 3� АРМИЈЕ
од 8� марта 2000� до 28� фебруара 2002�
25� ЂУРО ЏЕПИНА , генерал-мајор, КОМАНДАНТ НИШКОГ КОРПУСА од 6� јула 1993�
до 20� фебруара 1994�
26� БОЖИДАР ЂОКИЋ, генерал-мајор, КОМАНДАНТ НИШКОГ КОРПУСА од 7� фебру-
ара 1994� до 16� јуна 1994�
27� НЕГОСАВ НИКОЛИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ НИШКОГ КОРПУСА
од 16� јуна 1994� до 17� марта 2000�
28� СТОЈАН МАРКОВИЋ, генерал-мајор, КОМАНДАНТ НИШКОГ КОРПУСА од 17�
марта 2000� до 31� марта 2005�
29� МЛАДЕН ЋИРКОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ од
15� марта 2005� до 6� марта 2009�
30� ЉУБИША ДИКОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ од
6� марта 2009� до 16� децембра 2011�

-4-
- 204 -
 Војска

31� МИЛАН МОЈСИЛОВИЋ, генерал-мајор, КОМАНДАНТ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ од 15�

децембра 2011� до 11� јануара 2013�
32� АЛЕКСАНДАР ЖИВКОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ КОПНЕНЕ ВОЈ-
СКЕ од 10� јануара 2013� до 29� децембра 2014�
33� МИЛОСАВ СИМОВИЋ, генерал-потпуковник, КОМАНДАНТ КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ
од 2015� –
(Х� И� ,Н� Р� )

КОМАНДАНТИ НИШКЕ АРМИЈЕ

(Армијских формација са седиштем у Нишу)
од 1936. до 2018.

Пре II св. рата Ниш је био седиште Моравске дивизије

Командант је био:
Дивизијски генерал Ђорђе Лукић, 1936-1941

Ниш је био и седиште Пете Армијске области

Командант је био:
Армијски генерал Владимир Ј. Цукавац, 1939-1941

После II св. рата Ниш је био седиште 22. дивизије Прве Армије
Командант је био:
Потпуковник Живојин Николић, 1945-1947

Од 1947. Ниш је седиште Команде 3. Војне области ЈА

Команданти су били:
Генерал пуковник Коста Нађ, 1947-1948
Генерал лајтнант Радован Вукановић, 1948-1950

Од 1950 Ниш је седиште 13. Корпуса (Нишко војно подручје)

Команданти су били:
Ген. пук. Радојица Ненезић, 1950-1955
Ген. пук. Ратко Софијанић, 1955-1964
Ген. пук. Саво Вукелић, 1964-1968

Од 1968 Ниш је био седиште 2) армијске области ЈНА

Команданти су били:
Ген. пук. Милан Кнежевић, 1968-1969
Ген. пук. Ђуро Лончаревић, 1969-1973

-5-
- 205 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Ген. пук Бруно Вулетић, 1973-1977

Ген. пук. Александар Јањић, 1977-1980
Ген. пук. Еуген Лебарић, 1980-1982
Ген. пук. Перица Вучетић, 1982-1984
Ген. пук. Иво Радановић,1984-1988

Од 1988. Ниш је седиште Команде Нишког корпуса

Команданти су били:
Генерал-потпуковник Божидар Божовић, 1988-1992
Генерал-мајор Ђуро Џепина, 1993-1994
Генерал-мајор Божидар Ђокић, 1994
Генерал-потпуковник Негосав Николић, 1994-2000
Генерал-мајор Стојан Марковић, 2000-2005

У СРЈ и СЦГ (од 1991 – 2002) Ниш је био седиште 3. армије ВЈ

Команданти су били:
Генерал-пуковник, Никола Узелац, 1991-1992
Генерал-потпуковник Владимир Вуковић, 1992
Генерал-пуковник Драгољуб Симоновић, 1992-1993
Генерал-пуковник Момчило Перишић, 1993
Генерал-пуковник Душан Самарџић, 1993-1999
Генерал-пуковник Небојша Павковић, 1999 -2000
Генерал-пуковник Владимир Лазаревић, 2000-2002

Од 2005. Ниш је седиште Команде копнене војске Србије

Команданти су били:
Генерал-мајор Младен Ћирковић, 2005-2009
Генерал- потпуковник Љубиша Диковић, 2009-20011
Генерал-мајор Милан Мојсиловић, 2011-2013
Генерал-мајор Александар Живковић, 2013-2014
Генерал-потпуковник Милосав Симовић, 2015-
(МС, СХ, НР)

-6-
- 206 -
 Војска

КОМАНДАНТИ ВОЈНОГ АЕРОДРОМА У НИШУ

1� Коста Милетић, инжењеријски мајор, 1912-

2� Чедомир Стојиљковић, ваздухопловни мајор, 1939-1941�
3� Драган Студен, потпуковник, 25.02.1953-дец. 1957.
4� Миле Бућан, потпуковник, дец. 1957-1960
5� Матија Марковић, пуковник, 1960-10�06�1967�
6� Милош Богдановић, пуковник, 10.06.1967-14�07�1976�
7� Хранислав Живадиновић, пуковник, 14.07.1976-1984�
8� Драгомир Аксентијевић, пуковник, 1984-1986�
9� Милорад Поповић, пуковник, 1986-апр. 1992.
10� Радомир Гордић, пуковник, апр. 1992-дец. 1995.
11� Вилотије Ненић, пуковник, 2.02.1996-30�06�2000�
12� Миле Обрадовић, пуковник, 30.06.2000-мај 2005.
13� Аца Стаменковић, пуковник, мај 2005-31�12�2006�
14� Мирољуб Дошовић, потпуковник, 13.06.2007-дец.2012.
15� Зоран Павловић, јан. 2013-
(Ж�П�)

ГЕНЕРАЛИ КОЈИ СУ СЛУЖБОВАЛИ У НИШУ

(1967 – 2018)

1967–1981 Генерал-потпуковник Божидар Шево

Генерал армије Вељко Кадијевић
Генерал-мајор Живорад Костић-Моравац
Генерал-мајор Петар Ристић
Генерал-мајор Илија Рашковић
Генерал-пуковник Саво Вукелић
Генерал-пуковник Милан Кнежевић
Генерал-пуковник Велимир-Вецо Радиче-
вић, народни херој
Генерал-пуковник Ђуро Лончаревић
Генерал-пуковник Бруно Вулетић
Генерал-пуковник Александар Јанић
Генерал-мајор Фадиљ Ћураноли
Генерал-мајор Јосиф Костовски
Генерал-мајор Стево Радовановић
Генерал-потпуковник Ђордо Боначић
Генерал-потпуковник Милован Мишевић
Генерал-потпуковник Томица Поповић
-7-
- 207 -
Генерал-потпуковник Миле Мандић
Генерал-потпуковник Едвард Павчић
Генерал-пуковник Еуген Лебарић
Генерал-пуковник Перица Вучетић
Генерал-потпуковник Мезга Ернест
Генерал-пуковник Радојица Ненезић
Генерал-пуковник Васко Карангелески
Генерал-пуковник Миливоје Ковачевић
1981–2018
Генерал - мајор Радослав Бабић
Генерал-мајор Љубомир Бајић
Генерал-пуковник Милош Бајчетић
Генерал-мајор Иван Баричевић
Генерал-потпуковник Божидар Божовић
Генерал-мајор Слободан Бојић
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Генерал-потпуковник Илија Борић
Бригадни генерал Чедомир Бранковић
Генерал-пуковник Љубиша Величковић
Генерал-мајор Миливоје Вранић
Генерал-мајор Жарко Вујичић
Генерал-потпуковник Миодраг Вукадино-
вић
Генерал-потпуковник Момир Вукадиновић
Бригадни генерал Миодраг Вукмировић
Генерал-потпуковник Владимир Вуковић
Генерал-мајор Слободан Вукомановић
Бригадни генерал др Миодраг Гордић
Генерал-мајор Радомир Гордић
Генерал-потпуковник Граховац Благоје
Генерал-потпуковник Тихомир Грујић
Генерал-потпуковник Мићо Делић
Генерал-генерал Љубиша Диковић
Генерал-потпуковник Љубомир Домазето-
вић
Генерал-пуковник Драгиша Дрљевић
Генерал-потпуковник Милан Ђаковић
Генерал-мајор Божидар Ђокић
Генерал-мајор др Бранислав Ђорђевић
Генерал-мајор Милорад Ђорђевић
Генерал-мајор Слободан Ђорђевић
Генерал - мајор Милош Ђошан
Генерал-потпуковник Драгутин Ђуричко-
вић
Генерал-потпуковник Александар Живко-
вић
Генерал-мајор Верољуб Живковић
Генерал-мајор Трпко Здравковски
Генерал-мајор др Александар Игњатовић
Генерал-мајор Илија Исак
Генерал-мајор Ђорђије Јауковић
Бригадни генерал Здравко Јелисавчић
Генерал-мајор Крсман Јелић
Генерал-мајор Славко Јовић
Генерал-мајор Војин Јондић
Генерал-пуковник Звонко Јурјевић
-8-
- 208 -
Генерал-мајор Душан Касум
Генерал-мајор др Драгомир Кесеровић
Генерал-мајор проф. др Младен Ковачевић
Генерал-мајор др Саво Ковачевић
Генерал-потпуковник проф. др Југослав
Коџопељић
Генерал-мајор Исмет Краснић
Генерал-мајор Гојко Крстић
Генерал-потпуковник Нинослав Крстић
Генерал-потпуковник Марко Кулић
Генерал-мајор Бранислав Кузмановић
Генерал-пуковник Владимир Лазаревић
Генерал-мајор Рајко Лапчић
Генерал-мајор Славко Лисица
Генерал-пуковник Никола Мандарић
Генерал-потпуковник Драгиша Маричић
Генерал-потпуковник Михајло Марковић
Генерал-мајор Стојан Марковић
Генерал-пуковник Ристо Матовић
Генерал-мајор Мирко Мијовић
Генерал-мајор Драгиша Милетић
Генерал - Милоје Милетић
Генерал-мајор Ратко Милићевић
Генерал-потпуковник Ратомир Миловано-
вић
Генерал-потпуковник Милован Мишевић
Генерал-потпуковник Томислав Младено-
вић
Генерал-мајор Милан Мојсиловић
Генерал-мајор Милан Мрдаковић
Генерал-потпуковник Негосав Николић
Генерал-мајор Слободан Николић
Генерал-потпуковник Бранислав Обрадо-
вић
Генерал-мајор Милош Обрадовић
Генерал-мајор Ангел Ончевски
Генерал-мајор Властимир Остојић
Генерал-пуковник Небојша Павковић
Генерал-мајор Јован Павлов
Генерал-мајор Милоје Павловић
 Војска

Генерал-мајор Станимир Перић Генерал-пуковник Владимир Стојановић

Генерал-пуковник Момчило Перишић
Генерал-мајор Божидар Пилчевић
Генерал-пуковник Иван Радановић
Генерал-мајор Михајло Радојковић
Генерал-потпуковник Петар Радојчић
Генерал-мајор др Светислав Ристић
Генерал-потпуковник Милан Ружиновски
Генерал-пуковник Душан Самарџић
Генерал-потпуковник Андрија Силић
Генерал-пуковник Миодраг Симић
Генерал - потпуковник Милосав Симовић
Генерал-пуковник Драгољуб Симоновић
Генерал-потпуковник Александар Спирков-
ски
Генерал-мајор Мирко Старчевић
Генерал-потпуковник Радојко Стефановић
Генерал-мајор др Милинко Стишовић
Генерал-мајор Момир Стојановић
Генерал-мајор Владимир Стојиљковић
Генерал-потпуковник Љубиша Стојимиро-
вић
Генерал-потпуковник Небојша Тица
Бригадни генерал Илија Тодоров
Генерал-потпуковник Милан Торбица
Генерал-мајор Владимир Трифуновић
Генерал-пуковник Никола Узелац
Генерал-потпуковник Геза Фаркаш
Генерал-потпуковник Младен Ћирковић
Генерал-мајор Светозар Царевић
Генерал-пуковник Јеврем Цокић
Генерал-мајор Сретен Чупић
Генерал-мајор Ђуро Џепина
Генерал-мајор Јован Шупић
(М�С�, Н.Р.)

НИШЛИЈЕ ГЕНЕРАЛИ И АДМИРАЛИ

КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Јовановић М. Јован, дивизијски генерал (Ниш 1877 - Грчка 1941)

Јовановић Мирослав, пешадијски бригадни генерал (Ниш 1891- Београд 1970)
Милосаваљевић Т. Светислав - Тиса, генералштабни бригадни генерал, (Ниш 1882 - Бе-
оград 1960).
Митић Н. Владимир, артиљеријски бригадни генерал (Ниш 1878 - Београд 1945.).
Пешић Т. Милан, артиљеријски бригадни генерал (Ниш 1878-Београд 1942)
Поповић В. др Сава, санитетски генерал (с. Лужане - Ниш 1871-Београд 1944).
Радосављевић Љ. Драгутин, дивизијски генерал, (Ниш 1884-1944)
Димитријевић Р. Александар, дивизијски генерал (Ниш 1884-Њујорк 1963)
Ђорђевић А. Милан, артиљеријски бригадни генерал (Ниш 1881-1941)
Ивковић Д. Богољуб, пешадијски бригадни генерал (Ниш 1892-Дубровник 1961)
Јорговановић Ђ. Никола, пешадијски бригадни генерал (Ниш 1875-Београд 1942).
Филиповић И. Михаило, дивизијски генерал (Ниш 1869-Београд 1942)
Исаковић С. Душан, дивизијски генерал (Ниш 1887-Београд 1950)
Исаковић С. Ђорђе, пешадијски бригадни генерал (Ниш 1885-Београд 1931)
Станковић С. Драгољуб, коњички бригадни генерал (Ниш 1885-Београд ?
(Д.В.В., Н.Р.)
-9-
- 209 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

НАЧЕЛНИЦИ ГЕНЕРАЛШТАБА
ЧИЈИ ЈЕ ДЕО ВОЈНЕ КАРИЈЕРЕ ВЕЗАН ЗА НИШ

1� Ђенералштабни пуковник Јован Д� Драгашевић, начелник Главног ђенералштаба 1877�

2� Војвода Петар П. Бојовић, начелник Главног ђенералштаба 1921.
3� Армијски ђенерал Петар Т. Пешић, начелник Главног ђенералштаба,
1921-1922 и 1924-1928�
4� Генерал-пуковник Коча А. Поповић, начелник Генералштаба ЈА и ЈНА 1945-1953�
5� Генерал-пуковник Момчило С. Перишић, начелник Генералштаба ВЈ 1993-1998�
6� Генерал-пуковник Небојша Д. Павковић, начелник Генералштаба ВЈ 2000-2011�
7� Генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба ВС 2011-2018
8� Генерал-потпуковник Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба ВС 2018-
(М�С�, Н�Р�)

НОСИОЦИ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ СA МАЧЕВИМА

(Из Ниша и околине)*

КАРАЂОРЂЕВА ЗВЕЗДА СА МАЧЕВИМА, највише српско ратно одликовање из

ратова 1912-1918. Указом 1904. установљен је орден КЗм I- IV реда, који је додељиван
официрима за показано јунаштво и вештину командовања у рату. После бројних примера
јунаштва редова и подофицира, 1915. су установљени Златни и Сребрни војнички орден
КЗм (ЗВКЗм и СВКЗм) који су додељивани подофицирима, капларима и редовима. По
рангу су ова два ордена била потпуно изједначена�
Ова највиша ратна одликовања добио је већи број ратника са подручја града Ниша.

НАРОДНИ ХЕРОЈИ ИЗ НИША

(Рођени и/или живели у Нишу)

Сретен Младеновић Мика (1916–1942) Димитрије Писковић Трнавац

Јелисавета Анета Андрејевић (1923–1943)
Миодраг Мија Станимировић Душко
(1919–1943)
Драгослав Петровић Горски (1919–1996)
Станко Пауновић Вељко (1907–1942)
Филип Кљајић Фића (1913–1943)
Радоје Вујошевић Риста
Десимир Јовић (Јововић?) Чича
(1905–1985)
Јован Митић Ђорђе
Миодраг Драги Стаменковић (1920–2004)
Александар Војиновић (1922–1992)
Оливера Јоцић
Слободан Жилник – Конрад (1919–1944)
Станимир Зеле Вељковић (1919–1942)
Ђурђелена Ђука Динић (1914–1943)
Ратомир Јовић Душко (1915–1944)
Дринка Павловић (1918–1943)
Драги Стаменковић (1920–2004)
Генерал армије Коста Нађ (1911–1986)

*
Види: поглавље ИСТОРИЈА
- 10 -
- 210 -
 Војска

Генерал-пуковник Радован Вукановић Генерал-пуковник Саво Вукелић

(1906–1987) (1917–1974)
Лит. Енциклопедија Ниша - Историја, Нишки лексикон (Ж�С�, �Н�Р�)

НОСИОЦИ ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ИЗ НИША

Р. бр. Презиме и име Адреса у Нишу

1 Савковић Милорад Ген. Милојка Лешјанина 11/10
2 Станковић Миодраг Булевар Немањића 48/12
3 Димитријевић Ратко Божидар Аџије 21/2
4 Здравковић Велибор Светозара Марковића 32а
5 Миленковић Бранислав Бул. др Зорана Ђинђића 87/1
6 Трифуновић Милева Учитељ Милина 33а
7 Станковић Милисав Рајићева 7а
8 Симоновић Војислав Хумска 26
9 Петковић Ђорђе Преспанска 35
10 Важић Боро Николе Коперника 40/11
11 Николић Златомир Бул. др Зорана Ђинђића 87/2
12 Шијан Милан Трг Павла Стојковића 3/6
13 Павличић Радоња Булевар Немањића 72а
14 Николић Бошко Париске комуне 6
15 Траиловић Даница
16 Дојчиновић Видоје Страхињића Бана 10
17 Стефановић Светислав Николе Дражића 23
18 Николић Драгољуб Старца Вујадина 32/5
19 Мичић Миломир Наде Томић 25/3
20 Никић Андрија Бранка Крсмановића 11/14
21 Стефановић Станко Бул. др Зорана Ђинђића 87
22 Ристић Велимир Бул. др Зорана Ђинђића 23/12
23 Пауновић Станко Обилићев венац 11/5
24 Страхињић Радомир Војводе Мишића 50
25 Милановић Аксентије Филипа Вишњића 9
26 Станисављевић Милка
27 Ристовић Миле 7. јули 1
28 Радуловић Светозар Шуматовачка 26
29 Крстић Витомир 7. јули 1/7
30 Кнежевић Блажо Наде Томић 13/3
31 Гогић Петар Трг 14 октобар 53

- 11 -
- 211 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

32 Шево Миле Драгише Цветковића 72/8

33 Вујадиновић Јела Николе Коперника 43/6
34 Радуловић Чедомир Обреновићева 59
35 Стојановић Светомир Николе Коперника 43/6
36 Тркуља Владимир Војводе Бојовића 16
37 Станковић Милисав Наде Томић 13/2
38 Ивић Лазар Обреновићева11/9
39 Тркуља Саво Старца Вујадина 30/13
40 Скакић Дане
41 Стефановић Мирко Париске комуне 7
42 Илић Боривоје Бул. др Зорана Ђинђића 23/3
43 Славић Илија Боре Прице 10
(М�С�)

- 12 -
- 212 -
 ЗДРАВСТВО
Антић, Стојадин, интерниста, специјалиста
нуклеарне медицине, професор универзите-
та (Врање, 1927 – Ниш, 24� 04� 1997)
Основну школу и гимназију завршио је
у Врању, а медицински факултет у Београду
1954� Специјалистички испит из интерне ме-
дицине положио је 1959� у Београду, а не-
што касније постао и специјалиста нуклеар-
не медицине� Хабитациони рад одбранио је
1968, а докторску дисертацију 1974� Бора-
вио је у Немачкој и Канади на усавршавању�
Лекарску каријеру започео је у Трговишту,
Врањској Бањи и Врању� По доласку у Ниш
1963, основао је ендокринолошку службу
при Интерном одељењу и у оквиру ње слу-
жбу нуклеарне медицине� Ендокринолошка
служба је 1970� прерасла у Одељење, а 1990�
у Клинику за ендокринологију, дијабетес и
болести метаболизма, чији је директор био
до пензионисања 1992� Клиника је обухва-
тала и Диспанзер за дијабетес и прву школу
за дијабетичаре у Србији� Године 1964� иза-
бран је за асистента интерне медицине на
Медицинском факултету у Нишу, а потом
биран у сва наставна звања� Пензионисан је
као редовни професор нишког Универзите-
та� Оснивач је и руководилац магистарских
студија из ендокринологије на које је упи-
сано 14 генерација, председник Комисије за
полагање специјалистичког испита из ин-
терне медицине� Руководио је и био главни
истраживач у седам научно-истраживачких
пројеката финансираних од стране општин-
ске, републичке или савезне заједнице за на-
уку� Објавио је више књига, уџбеника и мо-
нографија и 250 радова у земљи и иностран-
ству� Био је члан: председништва Удружења
ендокринолога Југославије, ендокринолошке
-1-
- 213 -
секције Српског лекарског друштва, Меди-
цинске уније Балкана, европског (EASD) и
светског (IDF) удружења дијабетолога� Пред-
седник је: Регионалне комисије за ендокри-
нологију, Ендокринолошког актива и Ак-
тива за нуклеарну медицину Подружнице у
Нишу� Добитник је бројних повеља, пла-
кета, одликовања и других признања за ду-
гогодишњи стручни, педагошки и научно-
истраживачки рад, међу којима су: награда
Српског лекарског друштва и Ослобођења
града Ниша за проналазак нове методе у ди-
јагностици обољења штитасте жлезде, по-
веља Куршумлије за изузетан допринос и
резултате у истраживању ендемске гушаво-
сти и повеља Српског лекарског друштва�
ЛИТЕРАТУРА: Биографски лексикон Познати срп-
ски лекари, Београд, Торонто, 2005, стр� 42; Клиника
за ендокринологију, дијабетес и болести метаболи-
зма Клиничког центра 1963-1998, штампа Grafosrem
Šid – Пословни центар Ниш, Ниш, 1998, стр� 13-15;
Енциклопедија Ниша, здравство, дечја заштита и со-
цијална заштита, Градина, Ниш, 1996, стр� 100� (А�
Н�)
Аранђеловић, Петар, Пера, Т, апотекар и
хуманиста, председник општине вароши
Ниша 1909-1913 (Јагодина, 3 август 1862 -
Ниш, 14� новембар 1938), види п� Политика
Арсеновић, Љубиша, апотекар, оснивач и
уредник Фармацеутских новина (Ниш,1881-
Београд, 26� 11� 1957)
Рођен је у Нишу, где учи гимназију, а
фармацију студира у Бечу коју завршава
1908� Најпре ради као војни апотекар до
1911� Учесник је балканских и Првог свет-
ског рата и преживео је албанску голготу� У
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ратном метежу неко време је био делегат
српске владе при америчкој влади за пријем
ратног материјала� Прву апотеку је отворио
у Београду при Општој државној болници�
Потом је радио у војној служби, као апоте-
карски мајор до 1925, а убрзо је добио кон-
цесију за отварање апотеке у Великом Ора-
шју� Један је од апотекара који је оставио не-
избрисив траг у историји фармације� Оснива
и уређује Фармацеутске новине у Шапцу
1909� године, које се појављују и у Нишу�
Убрзо, 1910� овај лист откупљује Српско а-
потекарско друштво у Београду и мења му
име у Апотекарски гласник� Уредник је и
даље Љубиша Арсеновић� Лист излази до
1914� Одан струци, 1911� објављује прву
стручну књигу из фармације Техника прак-
тичне фармације, која ће 1925� доживети ју-
гословенски значај� Као пензионер сарађује
у Архиву за фармацију, Друштву за унапре-
ђење струке, али и на замени многих апоте-
кара� Умро је у Београду 1957�
ЛИТЕРАТУРА: Радосав С� Живић, Запис o чудесном
апотекару, Ниш, 2000, 167� (М� Ђ�)
Баба-Милкић, Ђорђе, стоматолог, профе-
сор Медицинског факултета Универзитета у
Нишу, члан Академије медицинских наука
Српског лекарског друштва, оснивач Оде-
љења за дечју стоматологију у Нишу
(Лесковац, 2� 6� 1928 – Ниш, август 2000)
Рођен је у Лесковцу
у грађанској породици�
Дипломирао је на Сто-
матолошком факултету
Универзитета у Бео-
граду 1955� године, а
специјалистички испит
из ортопедије вилице са
дечјом и превентивном
стоматологијом положио је у Београду 1970�
године� Био је управник Зубарске поликли-
нике у Лесковцу (1956 - 1960), затим начел-
ник одељења у Демонстрационом центру у
Нишу (1961–1964)� Оснивач је Одељења за
дечју и превентивну стоматологију Стома-
-2-
- 214 -
толошке клинике Медицинског факултета у
Нишу�
Докторску дисертацију Епидемиологија
гингивалних обољења у школске деце нишког
краја – региона Ниш, одбранио је на Меди-
цинском факултету Универзитета у Нишу
1976� године� За редовног професора на Ме-
дицинском факултету у Нишу, Одсек стома-
тологија, изабран је 1978� године� Био је шеф
Катедре за дечју и превентивну стоматоло-
гију Медицинског факултета у Нишу (1965-
1993)�
Усавршавао се у Софији и Пловдиву
(Бугарска), студијски боравио у Цириху
(Швајцарска), а у Паризу (Француска) и Ер-
лангену (Немачка) био је професор по по-
зиву� Аутор је уџбеника Дечја и превенти-
вна стоматологија (1984) и више моногра-
фија� Објавио је 120 стручних и научних ра-
дова у домаћим и међународним часопи-
сима� Учествовао је у неколико научних
пројеката� Дугогодишњи је члан Српског ле-
карског друштва, у два мандата председник
Стоматолошке секције, један од оснивача и
председник Секције за дечју и превентивну
стоматологију Српског лекарског друштва,
оснивач и председник Стоматолошке сек-
ције југа Србије� Члан Академије медицин-
ских наука Српског лекарског друштва од
њеног оснивања 1976� године�
Проф� др Ђорђе Баба-Милкић је добит-
ник награде Српског лекарског друштва за
здравствену заштиту (1984), Повеље Срп-
ског лекарског друштва поводом 50-годиш-
њице Стоматолошке секције (1984), Повеље
Савеза лекарских друштава Југославије
(1986), Специјалног признања за животно
дело X симпозијума здравственог васпитања
у стоматологији (1994) и других признања�
Одликован је Орденом рада са златним
венцем� Са супругом Ангелином изродио је
кћи Надежду, психијатра, и сина Милана,
стоматолога� Умро је августа 2000� године у
Нишу, где је и сахрањен�
ЛИТЕРАТУРА: Милановић М� Биографски лексикон
– Познати српски лекари� Београд, Торонто: М� Ми-
лановић; 2005� стр� 50–51, Туцаковић Г, уредник�

Биографије чланова, 1976–1996� Београд: Академија
медицинских наука Српског лекарског друштва;
1996� стр� 6� (Љ� Ђ�)
Величковић, Драгутин, апотекар, (Ниш, 7�
7� 1885-Ниш, 5� 10� 1966)
У трећој години живота остаје без оба
родитеља� О њему брине деда Величко по
коме и добија презиме Величковић� Уз де-
дину помоћ, али и сопствену опсену за књи-
гом, Драгутин завршава гимназију у Нишу,
а фармацију у Бечу 1911� Пред Први светски
рат, радио је у апотеци Петра Аранђеловића,
а убрзо се нашао у заробљеништву у Бугар-
ској� После повратка из заробљеништва ра-
ди у апотекама у Неготину, Врању и Рашкој,
а 1920� добија концесију за отварање своје
апотеке на Тргу краља Милана� За време
Другог светског рата фелдкомандатура му је
отела вилу у Нишкој Бањи� Хапшен је неко-
лико пута� Његов четрдесетогодишњи труд
и рад је нестао, када му је после Другог св�
рата апотека национализована� Имао је пе-
торо деце� Умро је 5� октобра и сахрањен у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Радосав С� Живић, Запис о чудесном
апотекару, Ниш, 2000, 121� (М� Ђ�)
Грбеша, Бранислав, неуропсихијатар, про-
фесор Медицинског факултета Универзите-
та у Нишу, члан Aкадемије медицинских на-
ука Српског лекарског друштва (Болфан
крај Лудбрега, Краљевина СХС, данас Хр-
ватска 11� 11� 1918 – Ниш, 2000)
Рођен је у породици
од оца Луке, општинског
бележника, и мајке Гроз-
дане, рођене Раплино-
вић, кројачице� Дипло-
мирао је 1946� на Меди-
цинском факултету Све-
училишта у Загребу, а
специјалистички испит
из неуропсихијатрије положио је 1954� на
Војномедицинској академији у Београду� У-
- 215 -
Здравство
савршавао се у Загребу и Бечу (1957) и Неу-
ролошком институту National Hospital у
Лондону (1961)� Био је доцент, шеф Неуро-
лошког одељења и помоћник директора Не-
уролошке клинике Војномедицинске акаде-
мије (1949–1963)� Године 1963� преселио се
у Ниш где је изабран за ванредног профе-
сора на Медицинском факултету Универзи-
тета у Нишу, а 1969� године и за редовног
професора на предмету Неуропсихијатрија�
Био је начелник одељења и директор Неу-
ропсихијатријске клинике у Нишу (1963–
1984), декан Медицинског факултета Уни-
верзитета у Нишу (1966–1968) и ректор овог
универзитета у два мандата (1969–1973)�
Током свог рада бавио се изучавањем
мишићних обољења, епилепсије, лечењем
миастеније гравис органофосфорним једи-
њењима, електроенцефалографије (ЕЕГ), и-
зучавао је поремећаје код озрачених атоми-
ста из Винче� Године 1977� увео је у лечење
миастеније гравис Армин (етил-4-нитрофе-
нилетилфосфонат)� Његов рад jе значајно у-
тицао и на рад Института за неуропсихија-
трију у Горњој Топоници� Учествовао је у
изградњи и кадровском оспособљавању За-
вода за ментално здравље у Нишу и отвара-
њу лабораторије за примену радиоактивних
изотопа у клиничкој пракси� Оснивач је О-
дељења за дечју неуропсихијатрију и Оде-
љења за цереброваскуларна обољења и ал-
кохолизам�
Аутор је и коаутор бројних књига и ви-
ше од 130 радова објављених у домаћим и
међународним часописима� Активно је у-
чествовао на многим конгресима, симпози-
јумима и другим научним скуповима у
земљи и иностранству�
Био је члан Српског лекарског друштва
од 1976, члан и секретар Неуропсихијатриј-
ске секције, члан Секције за неурофизиоло-
гију, члан истраживачке групе при Светском
удружењу неуролога и почасни члан Удру-
жења еуропсихијатара Бугарске� Био је члан
Уредништва часописа Неуропсихијатрија
(Загреб) и Acta medica Medianae, научног ча-
-3-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
сописа Медицинског факултета Универзи-
тета у Нишу и Подружнице Српског лекар-
ског друштва у Нишу�
Добитник је бројних признања и награ-
да� Одликован је Орденом заслуга за народ
(1948), Орденом за војне заслуге (1954), Ор-
деном Народне армије (1960) и Орденом ра-
да са златним венцем (1978)� Функцију шефа
Катедре на предмету Неуропсихијатрија
Медицинског факултета Универзитета у Ни-
шу вршио је двадесет пет година, учеству-
јући у образовању бројних младих кадрова�
Са супругом Радмилом (рођеном Ће-
лић), домаћицом, изродио је троје деце –
кћер Оливеру (1943), професора и синове
Грозданка (1950), лекара и професора неу-
ропсихијатрије на Медицинском факултету
у Нишу и Зорана (1954), ветеринара� Умро је
2000� године у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Вишњић М, уредник� Пола века Ме-
дицинског факултета Универзитета у Нишу, 1960–
2010� Ниш: Медицински факултет; 2010, Милановић
М� Биографски лексикон – Познати српски лекари�
Београд, Торонто: М� Милановић; 2005� Strahinjić S,
urednik� Prilozi istoriji zdravstvene kulture Srbije� Niš:
Medicinski fakultet; 2011, Туцаковић Г, уредник� Био-
графије чланова, 1976–1996� Београд: Академија ме-
дицинских наука Српског лекарског друштва; 1996�
стр� 45� (Љ� Ђ�)
Димковић, Драгољуб, хирург, универзи-
тетски професор, члан Медицинске акаде-
мије СЛД (Бујановац, 23� 12� 1912 – Београд,
9� 3� 1987)
Основну школу за-
вршио је у Бујановцу,
гимназију у Скопљу� Ди-
пломирао је на Меди-
цинском факултету у Бе-
ограду 1936, где је завр-
шио и специјализацију
из хирургије 1942� Хаби-
литациони рад Повреде
крвних судова одбранио је 1961� Усавршавао
је хирургију крвних судова у Паризу, Страз-
буру, Москви и Лењинграду� Као лекар Хи-
руршког одељења Државне болнице у Нишу
-4-
- 216 -
ради од 1937, а две године касније постав-
љен је за секундарног лекара VIII групе� По
доласку у Ниш активно је укључен у рад
синдиката и једно време био је секретар Ле-
карског синдиката Југославије� У току рата
1941, ухапшен је од стране специјалне поли-
ције и убрзо напушта Ниш� Марта 1943�
интерниран је у Бугарску на принудни рад,
где је радио као лекар интернираца на
изградњи железничке пруге Софија-Солун�
У току рата формирао је више болница за ра-
њенике у Ваљеву, Крагујевцу и на Сремском
фронту� Био је шеф хируршке екипе Главног
санитетског штаба� Године 1945� организо-
вао је болницу за физикалну терапију рање-
ника у Нишкој Бањи� По завршетку рата
постављен је за хирурга I хируршког оде-
љења Главне војне болнице у Београду, где
је руководио Одсеком за периферну васку-
ларну хирургију� Године 1962� прелази на
хируршко одељење Главне покрајинске бол-
нице у Новом Саду, од кога је временом
створио Институт за хирургију са клини-
кама, као и катедру хирургије на Медицин-
ском факултету у Новом Саду� Основао је
1971� Центар за експерименталну хирургију�
У периоду 1962-1964� је декан Медицинског
факултета у Новом Саду; од 1967 до 1971�
ректор новосадског Универзитета, а пред-
седник је Удружења универзитетских на-
ставника и научних радника Југославије у
периоду 1972–1977� Пензионисан је 1980�
Развијао је подједнако све гране хирургије�
Међу првима је разрадио методу лимфогра-
фије и у клиничку праксу увео трансплата-
цију лимфилизираних крвних судова� Као
носилац научних пројеката из области ва-
скуларне и ендокрине хирургије разрадио је
и уводио нове дијагностичке и хируршке ме-
тоде� Ментор је бројних магистарских и док-
торских теза, професор по позиву на више и-
ностраних клиника� Учествовао је на број-
ним конгресима и другим стручним састан-
цима у земљи и иностранству� Аутор је око
170 научних и стручних радова у домаћим и
иностраним часописима� Аутор је књиге По-
литраума и коаутор књиге Специјална хи-

рургија, са др Шибалићем� Главни и одго-
ворни уредник је књиге Зборник клинике за
хируршке болести, сарађивао је у Лекар-
ском приручнику и Војној енциклопедији� Са
руског је превео књигу професора Јеланског
Ратна хирургија� Био је члан бројних дома-
ћих и међународних научних и стручних
друштава и удружења, члан Интернацио-
налног друштва хирурга, Европског друш-
тва за кардиоваскуларну хирургију, Интер-
националног друштва за дигестивну хирур-
гију, Медицинске академије СЛД, Друштва
хирурга Чехословачке, Удружење хирурга
Југославије, Савезног савета за научни рад
Југославије, Сталног комитета Ректорске
конференције Европе у Женеви и Организа-
ције панамеричких универзитета Латинске
Америке� Добитник је бројних домаћих и
страних признања и одликовања: Октобар-
ске награде Новог Сада 1969, Седмојулске
награде Србије 1978, Ордена Републике са
сребрним венцем 1980, Повеље комисије У-
НЕСКО-а за изузетан допринос у раду на у-
напређењу сарадње Југославије са организа-
цијом Уједињених нација за науку и образо-
вање 1977� и др�
ЛИТЕРАТУРА: Драгољуб Димковић-неимар наше
медицине, Р� Живић и М� Живић, Acta medica
Medianae, год XXVII, бр� 1, 1988, стр� 109-111� Енци-
клопедија Ниша, здравство, дечја заштита, социјална
заштита, Градина, Ниш, 1996, стр� 45-46� Радослав
Живић, Великани нишке медицине, Просвета, Ниш,
1997, стр� 72-76� Биографски лексикон Познати срп-
ски лекари, Београд, Торонто, 2005, стр. 203-204. (А�
Н)
Ђорђевић, Михајло, стоматолог, професор
Стоматолошког одсека Медицинског фа-
култета Универзитета у Нишу, члан Акаде-
мије медицинских наука Српског лекарског
друштва (Ниш, 24� 08� 1930 – )
Основну школу и гимназију завршио је
у Лесковцу� Дипломирао је 1958� године на
Стоматолошком факултету Универзитета у
Београду� У периоду 1958–1963� године ра-
дио је као стоматолог у Зубној поликлиници
у Лесковцу� Од 1963� године био је запослен
- 217 -
Здравство
на Медицинском факул-
тету Универзитета у Ни-
шу� Докторску дисерта-
цију Стање ткива пулпе
и апикалног периодонта
после третмана витал-
ним захватима одбранио
је 1975� и тако постао пр-
ви доктор стоматологије
у Србији из области болести зуба�
У оквиру студијских боравака посетио
је стоматолошке факултете у Паризу, Па-
вији, Букурешту, Женеви, Прагу, Софији,
Мајнцу, Варшави�
За асистента Медицинског факултета У-
ниверзитета у Нишу на предмету Болести
зуба изабран је 1963� године, за доцента
1966, за ванредног професора 1972, а у зва-
ње редовног професора 1978� године� У пе-
риоду 1968-1970� је продекан Медицинског
факултета Универзитета у Нишу� Сарађивао
је са другим факултетима (као предавач или
као члан комисије за магистарске радове и
докторске дисертације), посебно на факул-
тетима у Загребу и Скопљу� Био је дугого-
дишњи председник Удружења универзитет-
ских наставника при подружници у Нишу�
На Универзитету у Нишу био је члан Савета
Универзитета, председник Комисије за из-
давачку делатност, председник Комисије за
науку, члан Комисије за перспективни раз-
вој Универзитета, члан Скупштине Универ-
зитета, делегат Скупштине Републичке за-
једнице науке и члан Извршног одбора Ре-
публичке заједнице науке �
На Стоматолошкој клиници је запослен
од њеног оснивања 1964� године и у два ман-
дата биран је за директора клинике (1987–
1994)�
Свој стручни и научни рад проф� Ђорђе-
вић је посветио болестима зуба� Сматра се
једним од најеминентнијих стручњака из те
области� Резултати његовог рада су рецеп-
туре нових препарата за превенцију и лече-
ње каријеса, обољења пулпе и пародонта:
цикал, ципродевитал, цисамп, цидем, ци-
прокавит� На нашем тржишту ово су једини
-5-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
производи овакве намене произведени од
стране домаћих произвођача и успешно се
примењују у стоматолошкој пракси�
Проф� др Ђорђевић је објавио 134 рада,
од којих је у 29 био аутор� Између осталог,
аутор је монографија Патохистолошке про-
мене оболеле пулпе – хабилитациони рад
(1966) и Промене у пулпи и тврдим зубним
ткивима после обраде високотуражним ма-
шинама (Стоматолошки одсек Медицин-
ског факултета у Нишу, 1978)�
Учествовао је на курсу денталне патоло-
гије у организацији FDI – World Dental Fe-
deration у Прагу, Брну и Братислави (1966),
након чега је постао експерт за стоматоло-
гију FDI� У Паризу и Женеви држао је пре-
давања по позиву за студенте последиплом-
ских студија� Учествовао је на конгресима
FDI у Паризу и Београду и на међународним
конгресима у Лођу (Пољска), Софији и Тол-
бухину (Бугарска)�
У Нишу је био председник Удружења
зубоздравствених радника Среза Ниш, члан
Стручног савета Среског здравственог цен-
тра и председник и члан Комисије Репу-
блике Србије за стручни надзор стоматоло-
шке службе� Био је и члан Савезне комисије
за стандардизацију материјала и лекова� Ње-
гов рад, везан за Ниш, посебно је запажен од
1963� године� Био је у два мандата председ-
ник Актива стоматолога Српског лекарског
друштва југа Србије, секретар Организацио-
ног одбора II стоматолошке недеље СР
Србије, потпредседник XIII и председник
XVI стоматолошке недеље, одржане 1982�
године у Нишу�
Активно је учествовао у издавачкој де-
латности� Био је председник Издавачког са-
вета часописа Аcta Stomatologica Naissi,
члан Издавачког савета часописа Стомато-
лошки гласник Србије и председник Коми-
сије за издавачку делатност Универзитета у
Нишу�
Редован је члан Академије медицинских
наука Српског лекарског друштва од 1979�
године� Организовао је неколико едукатив-
них и научних скупова и предавања�
-6-
- 218 -
Био је организатор два симпозијума
2013� и 2014� године под називом Мултиди-
сциплинарни приступи савременој стомато-
логији�
За свој дугогодишњи рад добио је
бројна признања и награде� Српско лекарско
дртштво доделило му је Захвалницу пово-
дом стогодишњице постајања Друштва (22�
априла 1972), Плакету Стоматолошке сек-
ције (1978), Повељу (1984) и Награду за жи-
вотно дело (2002)� Удружење стоматолога
Југославије доделило му је Диплому (1976)
и Плакету (1984)� Добитник је и Дипломе VI
конгреса Удружења стоматолога Југосла-
вије (1976), Дипломе IV конгреса лекара Ју-
гославије (1978), Дипломе Конгреса специ-
јалиста за болести уста, зуба и пародонтоло-
гије (Охрид, 1983) и Дипломе 67� Конгреса
FDI у Паризу� Добитник је и Захвалнице
Удружења универзитетских наставника по-
водом 50 година рада овог удружења (1976),
Захвалнице Завода за здравствену заштиту у
Нишу поводом 85 година рада ове установе,
Признања Савета Медицинског факултета
за заслуге у развоју факултета (1970), Пла-
кете Савета стоматолошке клинике у Нишу
(1979), Мале плакете Универзитета у Нишу
(1980) и Плакете Медицинског факултета у
Нишу (1985)�
Добитник је Октобарске награде Града
Ниша за 1984� годину� Одликован је Орде-
ном рада са златним венцем (1978)�
Литература: Просветина Мала енциклопедија� Бео-
град: Просвета; 1969; Милановић М� Биографски лек-
сикон – Познати српски лекари� Београд, Торонто: М�
Милановић; 2005� (Љ� Ђ�)
Ђорић, Милош, дерматолог, књижевник
(Ниш, 28� 9� 1893 – Ниш, 21� 6� 1975)
Основно образовање завршио је у Ни-
шу, а гимназију у Београду� Медицински фа-
култет је започео у Нансију 1913� године,
али је студије прекинуо због Првог светског
рата� Вратио се у отаџбину и радио као ме-
дицинар, најпре у Резервној војној болници
у Крагујевцу, а потом у Моравској војној
болници у Нишу� При повлачењу српске вој-

ске стигао је до Пећи, а
једно болничко одељење
спровео је преко Суве
Реке, Призрена и Рожаја
до Андријевице и даље
до Валоне, Крфа и Вида�
По завршетку рата, сту-
дије медицине завршио
је у Тулузу, где је промо-
висан за доктора медицине одбраном док-
торске дисертације Nephrite syphilitique
associeée� Од 1924� године радио је као се-
кундарни лекар на дерматолошком одељењу
Опште државне болнице у Београду, а потом
наставио своју лекарску праксу на дермато-
лошком одељењу Болнице милосрдних
сестара у Земуну� Тада је постао и председ-
ник општине Земун� У време Другог свет-
ског рата радио је као дерматолог у Општој
болници у Београду� Године 1941� заточен је
у Логору на Бањици, заједно са истакнутим
београдским интелектуалцима, пошто је
одбио да потпише позив српском народу на
ред и послушност. Након рата прешао је у
Ниш где је постављен за начелника Дерма-
товенеролошког одељења Државне болни-
це, на којој је остао до пензионисања 1959�
године� У оквиру Државне болнице у Нишу
основао је Лепрозијум за напуштене боле-
снике од лепре� Поред медицине бавио се и
књижевним радом� Био је ангажован у часо-
писима Мисао и Српски књижевни гласник
и листовима Политика и Јеж� Писао је
песме, приповетке, комаде, сатире, огледе и
епиграме� Из књижевног стваралаштва зна-
чајни су радови: Под шаторским крилом
(1919), Кад младијах мрети (1922), Мисаоне
песме-препеви из француске лирике (1954),
Хумореске (1955), а из медицинског опуса:
Медицинско-психолошки огледи о Лази К.
Лазаревићу (1958), О глади преко Албаније
(1919), Реклинхаузенова болест (1924), Дер-
матолошке студије, прилози и прикази
(1940), Поводом редње свеже заразне пли-
ковњаче (1947), Писма с кожног одељења
(1956)� Носилац је француског Ордена ле-
гије части и других одликовања� Умро је у
- 219 -
Здравство
Нишу, а сахрањен на Новом гробљу у Бео-
граду�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр� 131-132, Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 143-149, Се-
ћање и сведочења великана и доајена нишког здрав-
ства и медицине доктора Милоша Н. Ђорића, Сла-
вица Поповић Филиповић, Нишки весник,бр� 60, сеп-
тембар 2009, стр� 14-15� (А� Н�)
Ђукнић, Никола, хирург, универзитетски
професор (Краљево, 14� 9� 1897 – Ниш, 27� 6�
1972)
Основну школу и
шест разреда гимназије
завршио је у Чачку, а он-
да је избио Први светски
рат� Са српском војском
прелази Албанију и са
српским избеглицама о-
длази у Француску, где
је, у Ници, матурирао�
Као стипендиста српске владе, Медицински
факултет завршава у Бордоу 1922� одбраном
дипломског рада из пулмологије� Специја-
листички испит из хирургије полаже 1926� у
Београду, код професора Миливоја Костића�
Од 1936, добија звање примаријуса� Кратко
је радио на Руднику, затим као специјали-
зант на Првој хируршкој клиници у Бео-
граду� У Приштини, као хирург, оснива хи-
руршко одељење� Шеф хируршког одељења
у Призрену је до 1931� године, где је унапре-
дио хируршку и гинеколошку-акушерску
грану медицине� Увео је у праксу инфузионе
растворе, које је сам припремао и самим тим
постигао добре резултате на реанимацији
тешких болесника� Године 1931, у Скопљу
ради као шеф хируршког одељења, а краће
време је водио и Гинеколошко-акушерско о-
дељење� Више година је председник Лекар-
ске коморе Вардарске бановине у Скопљу�
Након окупације Југославије прелази у Ниш
1941� године и постаје шеф хируршког оде-
љења Државне болнице� По ослобођењу
Ниша ради као хирург Војне болнице и гла-
-7-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
вни хирург II армије НОВ, а након демоби-
лизације 1945� поново је на челу хируршког
одељења Државне болнице у Нишу, до пен-
зионисања 1969� Један је од оснивача Меди-
цинског факултета у Нишу� Као редовни
професор тог факултета на предмету хирур-
гија са ратном хирургијом, изабран је за
првог декана 1960–1962, а ту функцију о-
бавља и у периоду 1962–1964� и 1967–1969�
Објавио је бројне стручне и научне радове у
периодичним часописима и другим едици-
јама у земљи и иностранству из домена
опште хирургије и хирургије желуца и хи-
руршког решавања илеуса� Важнији радови
су: Ратне повреде грудног коша, Унутра-
шња дренажа као метода лечења циста
панкреаса, Vulvulus sigmae и др. Један је од
оснивача првог медицинског часописа у
Нишу Аcta Medica Medianae 1961� и био је
његов први главни и одговорни уредник� Во-
дио је Подружницу Српског лекарског
друштва у Нишу у више мандата� У 1962� го-
дини постаје посланик Социјално-здрав-
ственог већа Савезне скупштине Југосла-
вије� Носилац је бројних одликовања и приз-
нања: двеју Албанских споменица (краља
Петра I и краља Александра), Ордена Св.
Саве IV и V степена, Ордена заслуге за на-
род са златном звездом, Ордена рада реда и
Ордена рада са црвеном звездом�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита и социјална заштита, Градина, Ниш,
1996,стр� 144-145; Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 165-173; Био-
графски лексикон Познати српски лекари, Београд,
Торонто, 2005, стр. 249-250 (А� Н�)
Живић, Радослав, педијатар, професор У-
ниверзитета, члан Академије медицинских
наука, књижевник (Доњи Љубеш, 14� 08�
1927 – Ниш, 5� 4� 2012)
Медицински факултет је завршио у Бео-
граду 1954, а онда специјализирао педија-
трију� Докторирао је на Медицинском фа-
култету у Нишу 1974, а усавршавање наста-
вио у Београду (Војномедицинска академија
-8-
- 220 -
1962–1963) и Паризу (Ce-
ntre d'études sur les mala-
dies du métabolisme chez
l'enfant 1970–1971 и Cli-
nique hématologique de
l'Hôtel Dieu 1979–1981)�
На Медицинском факул-
тету у Нишу биран је у
сва наставна звања и
пензионисан као редовни професор�
Његово прво радно место је у Здравстве-
ној станици Алексиначких рудника, а потом
на Дечјој клиници Клиничког центра у Ни-
шу� Године 1974� изабран је за директора
Клинике за дечју хирургију и ортопедију� А-
утор је преко 550 научних и стручних радова
у земљи и иностранству и близу 150 попу-
ларних чланака, три уџбеника из педијатри-
је, девет књига белетристике и историогра-
фије (Приче из Лекарске ординације, Песме
старог лекара, Великани нишке медицине,
Лекарске новеле, Немирни лескарски дани,
Тако је лекар видео зло, Запис о чудесном а-
потекару, Све туге дечијег лекара и Књига
о болници). Био је редактор трећег тома Ен-
циклопедије Ниша (Здравство, Дечја заш-
тита, Социјална заштита). Објављивао је
песме, приче и расправе у гласилима и часо-
писима: Градина, Народне новине, Нишки
весник, Acta Medica Medianae, Јединство и
др� Један је од оснивача и члан Медицинске
академије Српског лекарског друштва и
члан Удружења књижевника Србије� Био је
председник Удружења педијатара Југосла-
вије, уредник издавачке јединице Универзи-
тета у Нишу, главни и одговорни уредник
часописа Acta medica Medianae� Покретач је
часописа Zuara medical journal, Либијаи уте-
мељивач његове научне концепције и естет-
ског изгледа� Добитник је годишње награде
Српског лекарског друштва за научно-ис-
траживачки рад 1974, Октобарске награде
Ниша 1975, Првомајске награде Ниша 1968�
и велике плакете Универзитета у Нишу� Но-
силац је Ордена рада са сребрним венцем
1971, Ордена рада са златним венцем 1976�
 Здравство

и Ордена заслуга за народ са сребрном звез- Функцију управника Неуропсихијатријске

дом 1986� Говорио је француски и енглески клинике у Београду обављао је од 1953. до
језик� одласка у пензију, 1968. године. Шеф Кате-
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство, дре за неурологију и психијатрију постао је
дечја заштита и социјална заштита, Градина, Ниш, 1953. Као управник Клинике допринео је
1996, стр� 38, 155; Биографски лексикон Познати срп- њеном просторним комплетирању, пове-
ски лекари, Београд, Торонто, 2005, стр� 266� (А� Н�) ћању броја наставног и лекарског особља,
отворио је Психијатријско одељење на А-
Јекић, Урош, неуропсихијатар, универзи- вали, модеран Рендген кабинети, први ЕКГ
тетски професор, министар здравља (19. 12. кабинет на Клиници. Под његовим руковод-
1896, Паклења, Рашка – 1980, Београд) ством уведени су редовни семинари за обуку
лекара на специјализацији, а Клиника је
Основну школу за-
постала едукативни центар и васпитач ка-
вршио је у родном ме-
дрова за ширење неуропсихијатријске слу-
сту, а у Београду шест
жбе у Србију. У Светској здравственој орга-
разреда гимназије. Се-
низацији његове активности биле су преду-
дми и осми разред гим-
зимане у циљу сузбијања алкохолизма и ху-
назије завршио је у Фр-
манизацију болесничких психијатријских
анцуској, у време Првог
установа. Са својим сарадницима је доста у-
светског рата. Дипломи-
чинио на унапређењу судскопсихијатријске
рао је 1923. на Медицин-
дисциплине и на повезивању органа право-
ском факултету у Бордоу, и одбранио док-
суђа са психијатријском службом. Учество-
торску тезу Le cocodylate de saude a haute
вао је на бројним међународним конгре-
doses. Resultats therapeutiques dans les etats
сима, бавећи се проблематиком социјалне
depressifes melancoliques. Специјализацију
психијатрије, психопатаологије, криминал-
из области психијатрије започео је 1924. го-
не психопатологије и алкохолизма. Аутор је
дине у Општој државној болници у Бео-
великог броја стручних и популарних ра-
граду. Потом је радио до 1945. као секун-
дова о алкохолизму, а на ту тему одржао је
дарни лекар, шеф одељења, а затим као у-
велики број предавања на Коларчевом уни-
правник Душевне болнице у Горњој Топо-
верзитету, у студенским организацијама,
ници код Ниша. По њему је од суштинског
школама, предузећима. Био је активан члан
значаја за оздрављење болесникове психе
Српског лекарског друштва и његов пред-
била природа, те је у складу са тим створио
седник од 1949. до 1954. Због заслуга за раз-
велику економију на којој је примењивао
вој СЛД изабран је за доживотног почасног
радну терапију и тиме осмишљавао живот
председника 1955. године. Био је оснивач и
болесника. У току Другог светског рата
председник друштва за менталну хигијену,
више пута је био хапшен од стране окупа-
председник Судскомедицинског одбора Ме-
тора и нишке полиције. Септембра 1944.
дицинског факултета, дугогодишњи пред-
приступио је народноослободилачком по-
седник главног одбора Црвеног крста
крету. У првој послератној српској влади
Србије. Сахрањен је у Београду.
био је постављен за министра здравља, а
1949. године почео да ради на Неуропсихи- ЛИТЕРАТУРА: Први српски психијатри, Срђан Ми-
ловановић, Српски архив за целокупно лекарство, 9-
јатријској клиници Медицинског факултета
10, 2006, стр. 463-464; Клиника за неурологију, Кли-
у Београду. Исте године је добио звање ван- нички центар Србије, http://www. neurologija. bg. ac.
редног професора на Медицинском факул- rs/; Биографски лексикон Познати српски лекари, Бе-
тету при катедри за неурологију и психија- оград, Торонто, 2005, str. 319-320. (А. Н.)
трију, а 1958. постао и редовни професор.

-9-
- 221 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Јефтић, Павле, први интерниста и хистолог
у Нишу (Шабац 1856 – Ниш, 21� 2� 1915)
Основно и средње
образовање стекао је у
Шапцу� Завршио је Фи-
лозофски факултет у Бе-
ограду и кратко време
радио као наставник ги-
мназије у Смедеревској
Паланци� Као државни
питомац послат је на
студије медицине у Беч, где је и дипломирао
1892� По повратку из Беча ради као срески
лекар у мањим местима Србије и као бањски
лекар у Врњачкој бањи� У Ниш је дошао
1903� и ради као окружни физикус и управ-
ник Окружне болнице� На имању председ-
ника нишке општине Тодора Миловано-
вића, саградио је зграду Окружне болнице
(данас зграда интерне клинике)� Зграда је
свечано отворена 1910� Др Јефтић је први
интерниста и хистолог у Нишу� Много је
допринео на развоју општинског санитета,
био је активан је у пододбору Црвеног крста,
а 1914� је и његов председник� Августа 1914,
заједно са Петром Аранђеловићем, нишким
апотекаром, под руководством Главног од-
бора Црвеног крста из Београда, одлази у И-
талију и Швајцарску ради набавке санитет-
ског материјала за Српски војни санитет� У
зиму 1914/1915� руководио је тимом лекара,
милосрдних сестара и болничара у сузби-
јању велике епидемије пегавог тифуса, али
је и сам постао жртва болести� Умро је на
интерном одељењу Окружне болнице у Ни-
шу, фебруара 1915� године� Објавио је рад О
лечењу болести срца у Врњачкој бањи и
више других стручних радова� Био је члан
Српског лекарског друштва� По завршетку
Првог светског рата формиран је Одбор за
прикупљање добровољних прилога за поди-
зање споменика др Јефтићу, који је 21� но-
вембра 1926, свечано откривен на нишком
гробљу� На споменику су уклесане речи:
Пријатељу лекару – пријатељи и захвални
пацијенти.
- 10 -
- 222 -
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство, де-
чја заштита и социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, 157-158; Радослав Живић, Великани нишке ме-
дицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 174-177; Сто пе-
десет година од рођења доктора Павла Јефтића,
Мишко Живић, Acta Medica Medianae, бр� 4, октобар
2006, стр� 65-66; Биографски лексикон Познати срп-
ски лекари, Београд, Торонто, 2005,стр. 324� (А� Н�)
Костић, Војислав, хирург, професор Меди-
цинског факултета Универзитета у Нишу,
члан Академије медицинских наука Српског
лекарског друштва (Мучибабе код Књаже-
вца, 20� 03� 1923 – Ниш, 2011)
Основну школу је
завршио у родном селу,
а гимназију у Књажевцу
1943� За време Другог
светског рата, као омла-
динац револуционарних
схватања, три пута је ха-
пшен (1942� и 1943� у
Књажевцу, а 1944� у Бо-
ру)�
Дипломирао је на Медицинском факул-
тету Универзитета у Београду 1951� године�
После завршеног лекарског стажа у Нишу,
радио је као лекар опште праксе у Сврљигу�
Специјализацију из опште хирургије обавио
је у Нишу и Београду, а специјалистички
испит положио 1958� године на Првој хирур-
шкој клиници у Београду� После положеног
специјалистичког испита радио је најпре на
Хируршком одељењу Опште болнице у Ни-
шу, да би убрзо прешао у алексиначку бол-
ницу, где је др Костић основао Хируршко о-
дељење, којим је руководио до 1963� Исте
године се вратио у Ниш и засновао радни од-
нос на Хируршком одељењу Опште бол-
нице�
У звање асистента, за предмет Хирур-
гија Медицинског факултета Универзитета
у Нишу, изабран је 1961� године, у звање до-
цента 1967, ванредног професора 1973, а ре-
довног професора 1979� године� На Меди-
цинском факултету Универзитета у Нишу је
шеф Катедре за хирургију (1975–1988), про-

декан за здравство, члан Већа за постди-
пломске студије и научни рад и председник
Комисије за специјализацију лекара истог
већа�
Хабилитациони рад је одбранио 1966�
године, а докторску дисертацију Прилог са-
гледавању рецидива ехинококозе у опериса-
них особа 1977� године на Медицинском фа-
култету у Нишу� Усавршавао се на Универ-
зитетској клиници за абдоминалну хирур-
гију у Либеку (Немачка, 1969), на Одељењу
за грудну хирургију Универзитетског меди-
цинског центра у Утрехту (Холандија, 1969)
и у Болници „Хамерсмит“ у Лондону (Ве-
лика Британија) из области кардиоваску-
ларне хирургије (1974) и хепатобилијарне
хирургије (1978)�
Проф� др Војислав Костић је био дуго-
годишњи шеф Одсека за хепатобилијарни
тракт Хируршког одељења Болнице у Нишу
(од дана запослења до 1967), а затим начел-
ник А одељења хирургије ове болнице до
1975� године� Од тада до одласка у пензију
1988� године вршио је дужност директора
Хируршке клинике у Нишу�
Објавио је више од 150 радова, од којих
су многи штампани у домаћим и страним ча-
сописима и зборницима� Писац је уџбеника
Ратна хирургија, члан Управног одбора У-
дружења хирурга Југославије (1967–1973),
члан редакционог одбора часописа Acta Chi-
rurgica Iugoslavica и Acta Medica Medianae�
За редовног члана Академије медицин-
ских наука Српског лекарског друштва иза-
бран је 1979� године�
Награђен је Октобарском наградом
Града Ниша 1982� године и одликован Ме-
даљом заслуге за народ, Орденом заслуге за
народ са сребрним венцем и Орденом рада
са црвеном заставом�
ЛИТЕРАТУРА: Подружница Српског лекарског
друштва у Нишу, Хируршки актив� предлог проф� др
Војислава Костића за члана Академије медицинских
наука Српског лекарског друштва, 1977� ; Туцаковић
Г, уредник� Биографије чланова, 1976–1996� Београд:
Академија медицинских наука Српског лекарског
друштва; 1996� стр� 45� (Љ� Ђ�)
- 11 -
- 223 -
Здравство
Крајачић, Веселин, радиолог, управник За-
вода за рендгенологију Државне болнице у
Нишу, носилац Албанске споменице (23� 7�
1895, Ниш – 1983, Ниш)
Основно образова-
ње стекао је у Нишу, на-
кон чега је уписао гим-
назију, али је због рат-
них прилика морао да
прекине даље школова-
ње. Као ђак регрут учес-
твовао је у Првом свет-
ском рату и заједно са
српском војском преживео Албанску гол-
готу. Са Крфа је упућен у Француску, где је,
у граду Мартелу, завршио гимназију и поло-
жио велику матуру 1916. године. Медицин-
ски факултет уписао је у Бордоу, Францу-
ска, и дипломирао 1922. године. Дипломи-
рао је са докторском тезом Транзиторна
грозница код прворођенчета. Радио је три
године на Интерном одељењу Војне бол-
нице у Нишу, па као срески лекар у Уро-
шевцу. Специјализирао је радиологију у Бе-
ограду, 1928-1929, и на клиникама у Паризу,
1930. године. Ужа специјалност била му је
рендгенодијагностика гастроинтестиналног
тракта и костнозглобног система и радиоте-
рапија.
Био је оснивач радиолошке службе у
Нишу и већ на почетку рада ове установе,
поред основне делатности, оспособио седам
лекара за поменуту специјалност. На место
управника Завода за рендгенологију Држа-
вне болнице у Нишу постављен је 1931. го-
дине. У току Другог светског рата и у после-
ратном периоду био је управник болнице све
до 1. јула 1958. године. Као хонорарни ради-
олог водио је Одсек за рендген терапију –
дубинска, површна и контактна – Caul тера-
пија. У пероду од 1918. до 1957. године обја-
вио је дванаест стручно-научних радова што
му је омогућило да 1954. добије звање при-
маријус. Имао је приватну лекарску ордина-
цију у приземљу породичне куће, у ул. Ор-
ловића Павла 20/а, у којој је радио на рен-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
дген апарату немачке производње. Када је
приватна докторска пракса укинута, овај
рендген апарат је продат здравственој уста-
нови у Врњачкој Бањи. Пензионисан је 1958.
године, након навршених 35 година рада,
као примаријус у II платном разреду I сте-
пена. Био је носилац Албанске споменице.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр. 17; Поводом једног радиолошког налаза
примаријуса Др Веселина Крајчића, Раде Р. Бабић,
Acta Medica Medianae, 48,бр. 2, април, 2009, стр. 55-
56; Радивоје Петковић, Нишка гимназија 1878-2003,
ДП Вук Караџић, Ниш, 2003, стр. 821 (А. Н.)
Леви-Јововић, Ева, микробиолог, профе-
сор Медицинског факултета Универзитета у
Нишу, почасни члан Aкадемије медицин-
ских наука Српског лекарског друштва (Жа-
баљ код Новог Сада, 25� 01� 1924 – Ниш,
2012)
Рођена је у скромној
војвођанској градској по-
родици� Отац Јулије је
био адвокат, а мајка до-
маћица� Марта 1944� де-
портована је с породи-
цом, због јеврејског по-
рекла, у логор Сегедин
Баја (Мађарска)� Одатле
је маја исте године интернирана у концен-
трациони логор Аушвиц (Пољска)� Ослобо-
ђење је дочекала 27� јануара 1945� године, у-
ласком 322� стрељачке дивизије Црвене ар-
мије у логор�
Основну школу је завршила у родном
месту, а гимназију у Бечеју 1942� године�
После ослобођења уписала је Медицински
факултет на Свеучилишту у Загребу и ди-
пломирала 1951� године� Специјализацију из
бактериологије обављала је у Хигијенском
институту у Беогаду, а специјалистички ис-
пит положила 1954� године� Усавршавала је
лабораторијску дијагностику карантинских
болести као стипендиста Светске здрав-
ствене организације у институтима у Лон-
дону, Хамбургу, Каиру, Калкути и Бомбају�
- 12 -
- 224 -
Од 1961� године бирана је у свим зва-
њима на Медицинском факултету Универ-
зитета у Нишу� У звање редовног професора
изабрана је 1971� године на предмету Ми-
кробиологија са паразитологијом� Поред те-
оријске и практичне наставе, обављала је и
низ важних функција на Медицинском фа-
култету у Нишу� Била је руководилац пред-
мета Микробиологија са паразитологијом,
шеф Катедре за превентивну медицину и на-
челник микробиолошких одељења Завода за
здравствену заштиту у Нишу� Два пута је
била изабрана за продекана на Медицин-
ском факултету Универзитета у Нишу
(1962–1964, 1965–1966)� Проф� др Ева Леви-
Јововић и проф� др Младен Симић биће у-
памћени као први продекани на Медицин-
ском факултету Универзитета у Нишу� Пен-
зионисана је 1989� године� Бавила се науч-
ним и стручним радом у области бактерио-
логије, осетљивости микроорганизама на
антибиотике, дезинфицијенте и друге�
Проф� др Ева Леви-Јововић је значајно
допринела развоју бактериологије и парази-
тологије на Медицинском факултету Уни-
верзитета у Нишу и Заводу за здравствену
заштиту у Нишу, као и образовању кадрова
за ову област медицине�
Активно је учествовала на конгресима,
симпозијумима и другим скуповима у
земљи и иностранству� Аутор је и коаутор
више од 120 радова, од којих је око 30 штам-
пано у међународним часописима� Један од
њених првих радова (Бактериофаг и његова
примена у фаготипизацији) објављен је већ
1969� године и показао је њену заинтересо-
ваност за увођење најновијих метода у бак-
териологији�
Један је од аутора уџбеника и прируч-
ника за студенте медицине Микробиологија
и паразитологија уредника проф� Богдана
Каракашевића (1980) са поглављима „Ви-
брио“ и „Yersinia, Francisella, Pasteurella“�
Проф� др Ева Леви-Јововић је са др С� Гаји-
ћем и др М� Јефтићем написала уџбеник за
средње медицинске школе под насловом
Медицинска бактериологија и паразитоло-

гија (1958)� Овај уџбеник је у Приштини
1970� године био преведен на албански је-
зик� У издању Универзитета у Нишу (1988)
публиковала је уџбеник Бактериологија, и-
мунологија и вирусологија. Била је активан
члан Српског лекарског друштва, председ-
ник Актива Српског лекарског друштва у
Нишу, председник Програмског савета Уни-
верзитетске библиотеке у Нишу, члан Међу-
народног комитета за фаготипизацију црев-
них бактерија и других стручних удружења�
У знак признања за њен дугогодишњи и
плодан научни и стручни рад, као и актив-
ност у Српском лекарском друштву, 1990�
године је изабрана за почасног члана Акаде-
мије медицинских наука Српског лекарског
друштва�
Добитник је бројних признања� Одлико-
вана је Орденом рада са златним венцем и
Орденом рада са црвеном заставом�
ЛИТЕРАТУРА: Levi-Jovović Е� Bakteriofag i njegova
primena u fagotipizaciji� Naučni podmladak 1969; 1(3-
4); Милановић М� Биографски лексикон – Познати
српски лекари� Београд, Торонто: М� Милановић;
2005� стр� 437–438, Пола века Медицинског факул-
тета Универзитета у Нишу, 1960–2010� Ниш: Меди-
цински факултет Универзитета у Нишу; 2010� (Љ� Ђ�)
Милановић, Милан, гинеколог-акушер, у-
ниверзитетски професор, дугогодишњи ди-
ректор Гинеколошке клинике у Нишу (Ме-
ђуречје, 10� 6� 1924 – Ниш, мај 2005)
Основну школу завршио је у месту ро-
ђења, гимназију у Јагодини, где је матури-
рао 1944� Након завршене гимназије при-
кључио се НОБ-у и ту остао до 1946, када је
демобилисан� Школске 1946/47� уписао jе
Медицински факултет у Београду и дипло-
мирао 1952� По завршеном лекарском ста-
жу, а касније и специјализације из области
гинекологије и акушерства 1957, декретом
је распоређен на место гинеколога Опште
болнице у Прокупљу, где је основао гинеко-
лошко одељење� Као шеф гинеколошке слу-
жбе организовао је амбуланту и стациони-
рану гинеколошку службу и тиме поставио
темеље гинеколошко-акушерске службе у
- 13 -
- 225 -
Здравство
региону Топлице� Године 1964� изабран је за
асистента Медицинског факултета у Нишу и
истовремено ради на Гинеколошко-акушер-
ском одељењу Опште болнице у Нишу� Пре-
растањем гинеколошко-акушерског одеље-
ња у Гинеколошко-акушерску клинику 1971,
постављен је за директора и ту функцију о-
бавља десет година� Функцију декана Меди-
цинског факултета у Нишу обавља у пери-
оду 1973–1977� Значајно је допринео проши-
рењу гинеколошко-акушерске службе, уво-
ђењу нове дијагностике, ране детекције, те-
рапије гинеколошких малигних поремећаја
и превенције гинеколошко-акушерског обо-
љења� Своје усавршавање у Бриселу искори-
стио је у циљу развијања службе дијагно-
стике и терапије код гинеколошко-ендокри-
них поремећаја� Објавио је више од 200 ра-
дова у земљи и иностранству и обављао зна-
чајне функције на Медицинском факултету
и Клиничкој болници у Нишу� Био је ак-
тивни члан Српског лекарског друштва� За
свој рад одликован је медаљом заслуге за на-
род, Орденом за војне заслуге са сребрним
мачевима, Орденом рада са златним венцем,
Одликовањем др Николе Хаџи Николића,
Орденом Републике Србије са сребрним
венцем, а 1982� добио је престижну Окто-
барску награду града Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: In memoriam – Милан Милановић
(1924–2005), Сретeн Павловић, Acta Medica Mediana,
бр� 4, децембра, 2005,стр� 93-94� (А� Н�)
Миленковић, Петар, неурохирург, универ-
зитетски професор (Нишка Бања, 2.9.1927- )
Син Миливоја Миленковића, хотели-
јера из Нишке Бање. Основну школу је завр-
шио у Н. Бањи, гимназију у Нишу, а меди-
цински факултет у Београду. Године 1955.
изабран је за асистента на Медицинском фа-
култету у Београду на предмету хирургија.
Специјалистички испит из неурохирургије
положио је 1957, за ванредног професора је
изабран 1975, а за редовног професора Ме-
дицинског факултета у Београду 1980. Од
1962. руководи одељењем Неуролошке кли-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
нике у Београду и оснивач је одсека за дечју
неурохирургију. Докторску дисертацију је
одбранио 1974. и први у Југославији приме-
њује методу дренаже мождане течности по-
стављањем силиконског цевног катетера.
Ангажовање у међународним научним ме-
дицинским круговима, одводе професора др
Миленковића у Бејрут. Учествује на многим
конгресима и скуповима лекара у Европи и
Азији. Петар Миленковић је публиковао
преко 250 научних радова штампаних у
стручним часописима и публикацијама у зе-
мљи и иностранству. Објавио је шест књига
из области неурохирургије, међу којима су:
Цереброваскуларне боласти, Хидроцефалус
у деце, Исхемичке болести мозга и оклу-
зивна обољења крвних судова врата и мозга
и др. Пензионер је и живи у Београду.
ЛИТЕРАТУРА: Нишки весник бр.28/2009. (Љ.Ђ.)
Митковић, Милорад, академик САНУ,
проналазач, ортопедски хирург, професор у-
ниверзитета, директор Ортопедске клинике
у Нишу, (7� 6� 1950, Лебане- ), види п� Наука
Митровић, Милун, дечји хирург (6. 3. 1901,
Трњане – 22. 9. 1978, Ниш)
Основну школу за-
вршио је у родном ме-
сту, а гимназију у Алек-
синцу и Крушевцу. Први
светски рат на кратко је
прекинуо школске дане,
а у току 1915. рањен је у
обе ноге и остао хром до
краја живота. Дипломи-
рао је на Медицинском факултету у Грацу
1928. године, а упоредо је студирао и право,
због стипендије коју је давала аустријска
влада. За време студија у Бечу становао је
код оперске диве Ђиљоље Букарини. Специ-
јалистички испит положио је у Београду
1934� године и постао први лекар који је
завршио специјализацију из дечје хирургије
у Србији, а пети у тадашњој Југославији.
- 14 -
- 226 -
По завршетку студија ради као секун-
дарни лекар у Општој државној болници у
Београду. До 1941. ради као хирург на Дечи-
јем хируршком одељењу, а затим на Орто-
педском одељењу Опште државне болнице
у Београду. На хируршко одељење Опште
болнице у Нишу прелази 1.јануара 1945, као
једини цивилни хирург у Нишу за децу и
одрасле. Са др Николом Ђукнићем, основао
је 1953.године Одељење за дечју хирургију
и ортопедију у Градској болници у Нишу.
Директор овог Одељења је до пензионисања
1970.године. Октобра 1958, у Соко Бањи је
основао Стационар за коштано-зглобна обо-
љења код деце (30 кревета), првенствено на-
мењен за лечење коштано-зглобне туберку-
лозе код деце, чиме је растеретио Одељење
за дечију хирургију и ортопедију у Нишу.
Звање примаријуса добио је 1959. године.
Оснивач је и утемељивач Секције за дечју
хирургију Српског лекарског друштва 1966.
године и Удружења дечјих хирурга Југосла-
вије, председник редакционог одбора часо-
писа Дечја хирургија, штампаног у Нишу. У-
чесник је Првог светског конгреса дечје хи-
рургије у Паризу 1963. године. Бавио се ху-
манитарним радом, а са проф. Жарком Гру-
јићем основао је Друштво пријатеља, деце и
омладине. Награду Ослобођење града Ниша
добио је 1960. године.
ЛИТЕРАТУРА: Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр. 136-142; Исто-
рија Ниша III, од 1941. до 1980. године, Градина и
Просвета, Ниш, 1986, стр. ; Др Милун Митровић,
Славољуб Виденовић, Нишки весник, год. 4, бр. 26,
јануар 2004, стр. 11; Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр. 132-133;99. (А. Н.)
Михајловић, Димитрије, интерниста, про-
фесор Медицинског факултета Универзи-
тета у Нишу, ректор Универзитета у Нишу,
оснивач Института за превенцију, лечење и
рехабилитацију реуматичних и срчаних обо-
љења у Нишкој Бањи (Суво Поље код
Лесковца у Краљевини СХС 05� 02� 1928 –
Ниш, 21� 02� 1997), види п. Наука

Нагулић, Илија, неурохирург, професор у-
ниверзитета, члан Медицинске академије
СЛД (Ћуприја, 21� 08� 1923 – Београд, 12� 9�
2007)
Матурирао је 1941�
у гимназији у Сремским
Карловцима� Медицин-
ски факултет је завршио
1952� у Београду, где је
похађао и специјалисти-
чке студије из неурохи-
рургије од 1952� до 1957�
године� По завршеној
специјализацији долази у Ниш и 1956� о-
бавља прву неурохируршку интервенцију на
хируршком одељењу� Годину дана касније
оснива Неурохируршки одсек у Нишу, из
којег се касније развија Неурохируршка
клиника� Током шестомесечног студијског
боравка у Лиону 1960� добио је степен assi-
stant étranger и први пут се сусрео са стере-
отаксичном хирургијом� По повратку у Бео-
град донео је први стереотаксички апарат
као поклон свог ментора� Као стипендиста а-
меричке владе 1962� и 1963� године усавр-
шавао се у неурорхируршким институција-
ма више центара САД� Студијски је боравио
на неурохирургији Клинике Ребро у Загре-
бу, Фрајбургу, Кингстону и Монтреалу, Мо-
скви, Стокхолму и Цируху� Докторирао је
1980� на Медицинском факултету у Београ-
ду одбраном дисертације Неурохируршки
приступи очној дупљи� На Медицинском фа-
култету у Београду биран је у сва наставна
звања, од асистента 1957� до редовног про-
фесора 1980� године� Био је шеф Катедре за
постдипломске студије из неурохирургије
(1979-1988), члан Катедре за офталмологију
и експерименталну хирургију, комисије за
магистарске и докторске тезе, ментор течаја
специјализације из неурохирургије (1980-
1988)� Један је од оснивача Медицинског фа-
култета у Орану, Алжир (1965-1968)� Био је
директор неурохируршке клинике у Бео-
граду (1973-1978), начелник Сектора кли-
нике са два одељења и два одсека клинике
- 15 -
- 227 -
Здравство
(1978–1988)� Подстицао је и неговао стру-
чну сарадњу са многим међународно приз-
натим стручњацима� По повратку из Цириха
донео је први аутоматски систем за ретрак-
цију мозга познат као Лејла ретрактори,
који данас представља неизоставан техни-
чки детаљ микрохируршких операција� Био
је консултант Савезног института и Завода
за рехабилитацију (1959-1989)� Посебно ин-
тересовање показао је за васкуларну, функ-
ционалну, стереотаксичну и дечју неурохи-
рургију� У дечјој хирургији се бавио мал-
формацијама нервног система и предложио
је класификацију кранијалних дисрафичних
малформација� Аутор је оригиналне опера-
ционе технике мини-орбитотомије, а заслу-
жан је за развој микронеурохирургије од
1977� године� Аутор је уџбеника Неурохи-
рургија, првог из те области у нашој земљи,
монографије Функционална Неурохирургија,
програма специјализације, Каталога знања
и вештина и прилога у Уџбенику хирургије�
Објавио је 135 радова, од којих 23 у страним
часописима, углавном из области дијагно-
стике и лечења тумора мозга и кичмене
мождине� Био је члан редакција часописа:
Неуропсихијатрија, Загреб (1976-90), Срп-
ски архив за целокупно српско лекарство и
Acta chir Yu (1972)� Члан је уређивачког
одбора Медицинске енциклопедије Larousse
од 1974� до 1976, Српског лекарског друш-
тва, редовни члан Медицинске академије
СЛД од 1976, оснивач и председник Неуро-
хируршке секције СЛД (1975–86), члан На-
учног друштва Србије од 1974, члан одбора
Европског удружења неурохирурга (1975–
78), редовни члан Интернационалног друш-
тва за дечију неурохирургију-ISPN� Био је
консултант Савезног института и Завода за
рехабилитацију (1959–1989)� Носилац је
Ордена заслуга за народ са сребрним зра-
цима и Повеље почасног грађанина у зави-
чајном подручју�
ЛИТЕРАТУРА: Биографски лексикон Познати срп-
ски лекари, Београд, Торонто, 2005, стр� 558-559�
Проф. Др Илија Нагулић (1923-2007), Проф� др Да-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ница Грујичић, неурохирург, Српски архив за цело-
купно лекарство, новембар-децембар, 2007, стр� 698-
699� afrodita. rcub. bg. ac. rs/~nds/n-o. html (А� Н�)
Павловић, Станоје Р, гинеколог-акушер,
професор Универзитета, члан Медицинске
академије Српског лекарског друштва
(Доњи Љубеш, 1� 3� 1925 – Ниш, 19� 4� 1987)
Основну школу за-
вршио је у Доњем Љубе-
шу, гимназију у Алексин-
цу� Године 1951� дипло-
мирао је на Медицин-
ском факултету у Београ-
ду, а шест година кас-
није постао специјали-
ста из области гинеколо-
гије и акушерства� Одбранио је докторску
дисертацију 1965� и био први гинеколог са
докторском дипломом у Србији� Исте годи-
не је изабран за доцента на Медицинском
факултету у Нишу, а затим је биран у сва
наставна звања (редовни професор 1976)�
Своја даља усавршавања наставио је у Ham-
mersmith hospital у Лондону� Као стипенди-
ста Светске здравствене организације завр-
шио је четворомесечни течај из цитодијаг-
ностике у Лондону и Копенхагену� Студиј-
ски боравак остварио је у онколошким цен-
трима Хамилтона, Торонта, Њујорка, Бу-
фала, Сан Франциска, Лос Анђелеса и Хју-
стона� У периоду 1971/1972� обављао је
функцију декана на Медицинском факул-
тету у Нишу� Радио је као лекар опште
праксе у Ражњу до 1958, када је постављен
за начелника гинеколошко-акушерског оде-
љења у Зајечару, а 1965� за директора Гине-
колошко акушерске клинике у Нишу и на тој
дужности је до 1976� Учествовао је у писању
четири заједничка југословенска уџбеника
из области гинекологије и акушерства, обја-
вио први уџбеник из цитологије, а затим и
уџбеник из области гинекологије и акушер-
ства� Године 1970� добио је Октобарску на-
граду града Ниша за објављену монографију
Основи Ексфолијативне цитологије, а 1981�
награду Српског лекарског друштва за књи-
- 16 -
- 228 -
гу Цитопатологија женских гениталија� О-
бјавио је преко 268 стручних и научних ра-
дова у земљи и иностранству� Покренуо је
више научних пројеката из области генитал-
них карцинома и цитологије и ову пробле-
матику истраживао цитолошки, хистоло-
шки, морфолошки, оперативно, радиолошки
и хемиотерапијски� Изабран је 1976� за ре-
довног члана Медицинске академије Срп-
ског лекарског друштва, био је председник
секције за цитологију СЛД, члан радне гру-
пе Светске здравствене организације за рано
откривање карцинома гениталних органа,
члан Међународног удружења за карцином
гениталних органа, члан стручних савета и
управних одбора многих здравствених уста-
нова� Одликован је Орденом рада са златним
венцем 1979�
ЛИТЕРАТУРА: Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 188-192; Пола
века Медицинског факултета 1960-2010, Галаксија
Ниш, Ниш, 2010, стр� 45; Енциклопедија Ниша,
здравство, дечја заштита, социјална заштита, Гра-
дина, Ниш, 1996, стр� 201-202; Проф. др сци Станоје
Павловић, Проф� Др сци Радослав Живић, Acta
Medica Medianae, год� XXVI, бр� 5, стр� 127-128, 1987�
(А� Н�)
Петковић, Милан, интерниста, професор у-
ниверзитета (Ниш,13� 7� 1906 – Ниш, 25� 4�
1987)
Син је Драгутина С� Петковића, првог
управника Пастеровог завода у Нишу� Осно-
вну школу и гимназију завршио у Нишу, а
Медицински факултет у Бечу 1930� Радио је
најпре у Ћићевцу, а 1933� одлази у Париз на
специјализацију интерне медицине� Изуча-
вао је хепатологију и нефрологију код проф�
Абрамија, а даљу специјализацију је наста-
вио код професора Фисинжера 1934� и 1935,
у болници Charite у Паризу, у Сервису за ин-
терну медицину и у лабораторији за експе-
рименталну медицину� Постаје асистент
странац на Медицинском факултету у Па-
ризу� Радио је код професора Гутмана у Сер-
вису за гастроентерологију (болница Sal-
petriere) у Паризу у току 1936, где је изуча-
вао клинику, радиологију и терапију обо-

љења гастроинтестиналног система� Марта
1938, је на Клиници за интерне болести у Бе-
ограду код проф� Антића и истовремено у-
казни асистент волонтер код професора Бе-
рића� Положио је специјализацију из ин-
терне медицине 1939� Од марта 1941� радио
је у Амбуланти социјалног осигурања у Ни-
шу� За асистента на II интерној клиници у
Београду поново је изабран 1948� Шеф ин-
терног одељења Државне болнице у Нишу је
у периоду 1955-1965� Истовремено се усавр-
шава у Паризу� Године 1960� изабран је за
вишег предавача на Медицинском факул-
тету у Нишу, а 1970� за ванредног профе-
сора� Објавио је преко 200 научних и струч-
них радова у земљи и иностранству и поз-
нату монографију Операбилни рак желуца�
Учествовао је на многим научним конгре-
сима у Југославији и ван ње� Био је члан
Друштва гастроентеролошких експерата�
Говорио је немачки, француски и енглески
језик�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр� 129-130, Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 118-122, Ко је
ко у Југославији, књ� 1 лекари, Савез лекарских
друштава Југославије, Београдски графички завод,
Београд, 1968, стр� 264, Од ратника у боју на Чегру,
Светли трагови и високи домети угледне нишке по-
родице Петковића, Никола Ђ� Јовановић, Нишки
весник, год� 4, бр� 17, јул 2002, стр� 7� (А� Н�)
Петковић, Сава, хирург-уролог, академик,
професор Универзитета (Ниш, 24. 9. 1910 –
Београд, 1992), види п. Наука
Петровић, Милан, педијатар, ратни лекар,
носилац Албанске споменице (Ниш, 15� 5�
1886 – Земун, 22� 10� 1963)
Основну школу и гимназију завршио је
у Нишу� Године 1904� уписао Медицински
факултет у Бечу, а у току распуста и додатне
студије стоматологије� Студије медицине је
наставио на Универзитету у Паризу, а након
шеснаест месеци вратио се у Беч, где је и
дипломирао 1909� године� По повратку у
- 17 -
- 229 -
Здравство
Ниш одслужио је војну
обавезу и јуна 1910� по-
ложио испит за резер-
вног санитетског поруч-
ника� Као хонорарни ле-
кар завршио је лекарски
стаж у Моравској ста-
лној војној болници у
Нишу� Године 1910� на-
ставио је студије у Бечу, овог пута као спе-
цијализант педијатрије код професора др Е-
шериха� Једно време ради као бродски лекар
на прекоокеанском броду, а по повратку у
Србију 1912, ради као општински, а затим и
срески лекар� На почетку Балканских ратова
је мобилисан и распоређен на дужност ко-
мандира санитетског воза� Као лекар и сто-
матолог, у пољским болницама српске вој-
ске (Видо, Крф и Солунски фронт), дао је ве-
лики допринос очувању здравља и живота
многобројних војника и цивила� Заједно са
др Милошем Поповићем, покренуо је рад је-
дине зубне станице у пољској болници на
Солунском фронту� По завршетку рата при-
кључио се раду Моравске сталне војне бол-
нице у Нишу� Наредне године прешао је у
Београд, где је постављен за секундарног ле-
кара Дечјег одељења Опште државне бол-
нице� Поред овог редовног посла радио је у
Француско-српском диспанзеру Кап млека у
периоду 1921- 1929� године� Решењем Ми-
нистарства здравља 1924, добија звање спе-
цијалисте за дечје болести и именовање за
секундарног лекара Дечјег одељења Опште
државне болнице, а 20� јуна 1929� и дужност
шефа истог Одељења, где га је затекао поче-
так Другог светског рата� У рату, у југосло-
венској војсци, мобилисан је као резервни
санитетски пуковник, а после заробљениш-
тва у Немачкој, од априла до септембра
1941, пуштен је кући, где је наставио да о-
бавља дужности шефа дечјег одељења
Опште државне болнице у Београду� По за-
вршетку рата, радио је у Болници за децу о-
болелу од туберкулозе на Дедињу� Године
1947� именован је за шефа дечјег одељења
Градске болнице у Земуну, до одласка у пен-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
зију, 1951� Објавио је више од педесет стру-
чних радова у Српском архиву и другим до-
маћим и иностраним медицинским часопи-
сима, као и неколико књига од којих су нај-
значајније: Санитетски возови у ратовима
1912–1918, Исхрана одојчета и малог де-
тета, Лечење болесне деце у Југославији и
Трагедија наших регрута. Био је председник
Српског лекарског друштва (1939-1946�) и
један од оснивача и дугогодишњи председ-
ник Педијатријске секције СЛД (1929-1939)�
Један је од иницијатора и оснивача Југосло-
венског друштва за заштиту деце, Југосло-
венске лиге против туберкулозе и Удру-
жења педијатара Југославије� Обављао је и
дужност главног уредника часописа Српски
архив, од 1925� до 1933� Одликован је најви-
шим српским и југословенских одликова-
њима: Крстом милосрђа (1913), Орденом
Светог Саве V реда (1915), златном меда-
љом за ревносну службу (1918), Албанском
споменицом (1920), Орденом Белог орла V
реда (1920), Споменицом за ослобођење и у-
једињење 1914-1918 (1920), Орденом Све-
тог Саве IV реда (1928), Орденом Југосло-
венске круне IV реда (1935) и Орденом Југо-
словенске круне III реда (1937)�
ЛИТЕРАТУРА: Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 123-129, Пу-
теви живота и лекарског позива на свим меридија-
нима света, Славица Поповић-Филиповић, Нишка
весник, бр� 57, март 2009, стр� 8-9, Путеви живота и
лекарског позива на свим меридијанима света, Сла-
вица Поповић-Филиповић, Нишка весник, бр� 58, мај
2009, стр� 8-9, Историја српског војног санитета и
наше ратно санитетско искуство, др Владимир Ста-
нојевић, Београд, 1925, Први педијатри у Србији,
Владимир Пешић, Будимир Павловић, Јелена Јовано-
вић Симић, Српски архив за целокупно лекарство, ја-
нуар-фебруар, 2005, стр� 102-103� (А� Н�)
Петровић, Михаило, В, бригадни генерал,
хирург, универзитетски професор (Горњи
Карловци, 1863 – Београд, 14� 8� 1934)
После школовања у Крагујевцу и на Ве-
ликој школи у Београду, завршио је меди-
цински факултет у Бечу� По доласку у Ср-
бију, радио је као асистент на Хируршком
- 18 -
- 230 -
одсеку Опште државне
болнице у Београду код
др Војислава Суботића
од 1890� до 1896� По за-
вршеној специјализаци-
ји приступио је Српском
војном санитету, допри-
невши да се у Моравској
Сталној Војној болници
у Нишу 1896� оснује хируршко одељење,
чији је управник до 1912� У чин санитетског
капетана прве класе произведен је 1897, ма-
јора 1901, потпуковника 1908, а пуковника
по завршетку Другог балканског рата 1913�
У току 1912� прешао је у цивилну службу,
као управник Хируршког одељења Окружне
болнице у Нишу� За време Првог светског
рата је управник Моравске сталне војне бол-
нице (1913-1914), затим начелник санитета
Моравске дивизије I позива, а од марта 1916�
и начелник санитета II армије� Оснивач је
прве пољске болнице на Солунском фронту
у Драгоманцима, где је обавио велики број
операција� Изузетне успехе је постигао у хи-
руршкој обради повреда трбуха и лобање, а
уз то је на самом фронту, између две опера-
ције, студентима медицине држао преда-
вања и упућивао у тајне хирургије� О њего-
вом значају за развој ратне хирургије нај-
боље сведочи сећање на Интернационални
конгрес хирурга одржан 1909� године у Бер-
лину, где је пред присутним лекарима из чи-
тавог света објаснио како је решио проблем
херније (кила или брух), у то време непре-
мостиву тешкоћу за европске земље које су
регруте са хернијом проглашавале неспосо-
бним за војску� У кратком року обавио је
више од 4� 500 операција херниотомије и ти-
ме значајно увећао број способних регрута у
Србији� Био је шеф хируршког одељења Мо-
равске сталне војне болнице 1918-1919� го-
дине, начелник санитетског одељења IV ар-
мијске области 1919� и управник хируршког
одељења I армијске болнице у Београду
1920 - 1923� У чин санитетског бригадног ге-
нерала унапређен је 1924� Изабран је за ре-
довног професора хируршке пропедевтике

на тек основаном Медицинском факултету у
Београду 1919� и на тој функцији остао до
1926, када је дао оставку и посветио се уре-
ђењу хируршке клинике Главне војне бол-
нице у Београду, чији је шеф био до своје
смрти� Аутор је осамдесетак стручних ра-
дова из хирургије, објављених у најугледни-
јим медицинским часописима Европе� Пре-
вео је Лексерову Општу хирургију, а у са-
радњи са С� Давидовићем и Р� Данићем и чу-
вену de Quervain-ову Хируршку дијагно-
стику. Био је члан и два пута председник
Српског лекарског друштва, дугогодишњи
члан Санитетског савета, председник дисци-
плинског суда лекарске коморе, први пред-
седник Југословенског хируршког друштва,
председник Југословенског конгреса за опе-
ративну медицину 1934, члан француског
хируршког друштва, Међународног хирур-
шког друштва и Међународног уролошког
друштва у Бриселу� Носилац је 17 одлико-
вања и ордена, међу којима и Карађорђеве
звезде IV степена, ордена Св. Саве, Ордена
Белог орла IV и V степена, Албанске споме-
нице и француског Ратног крста са палмом�
Тестаментом је своје срце завештао хирур-
гији и пре него је сахрањен на Новом гробљу
у Београду његово срце је извађено и у урни
узидано у зид сале Хируршког одељења
старе Главне војне болнице� Када је почет-
ком осамдесетих година Војномедицинска
академије пресељена, тај зид је срушен и
урна уништена� На дан обележавања 167 го-
дина постојања Војномедицинске академије
у Београду, у њеном кругу је откривена
биста др Михајла Петровића�
ЛИТЕРАТУРА: Момчило Павловић и Чедомир А-
нић, Војна болница у Нишу, Војноиздавачки завод,
Београд, 2010, стр� 25-26; Војносанитетски преглед,
часопис лекара и фармацеута Војске Србије, вол� 68,
бр� 3, март 2011; http: //www� rastko� rs/istorija/medi-
cina/delo/12224, Пројекат Растко, Историја медицине,
1914. година у дневнику оца српске ратне хирургије,
Брана Димитријевић; Хроника војне болнице у Нишу
у распону од тринаест деценија 1878-2008., Славица
Поповић Филиповић, Нишки весник, год� X, бр� 52,
мај 2008, стр� 12-13; Хроника војне болнице у Нишу у
распону од тринаест деценија 1878-2008., Славица
- 19 -
- 231 -
Здравство
Поповић Филиповић, Нишки весник, год� X, бр� 53,
јул 2008, стр� 12-13� (А. Н.)
Петровић, Сава, војни лекар, лични лекар
кнеза Милана Обреновића, ботаничар (Ша-
бац, 14� 1� 1839 – Београд, 19� 1� 1889)
Основну школу и ни-
жу гимназију завршио је
у Шапцу, а вишу гимна-
зију и две године лицеја
у Београду� Као државни
питомац, студирао је ме-
дицину у Паризу, где је
одбранио докторску те-
зу под називом De la no-
stomanie, 22� новембра 1866� По повратку у
Србију кратко ради у Крушевцу, као окру-
жни физикус, а преласком у Војни санитет у
Београду, стиче звање санитетског пуков-
ника и постаје главни војни лекар у Србији�
Један је од руководилаца санитета у рато-
вима са Турцима 1877–1879� и Бугарима,
1885� На његова темељна истраживања и о-
бјављивања низа писаних студија из домена
медицине и ботанике, утицала су два дога-
ђаја: оснивање Лекарског друштва 1872 (је-
дан од оснивача је и Сава Петровић) и ње-
гово постављење за дворског и личног ле-
кара кнеза Милана Обреновића, 1873� Дру-
штво је основано са задатком да води здрав-
ствене статистике како би се стекли страте-
гијски увиди у народно здравље� Резултати
истраживања др Петровића дали су низ
стручних медицинских анализа од великог
стратешког значаја за превентиву и кура-
тиву стајаће војске� Године 1875� публико-
вао је неколико текстова и чланака у перио-
дичној ревији Отаџбина: Кумис или вино од
млека и Косметици са хигијенског гле-
дишта� Исте године објављено је дело Пре-
тварање и прикривање болести код војника,
а 1880� и мања књижица Предохрана од јек-
тике� Познанство са Јосифом Панчићем у-
тицаће на сва његова истраживања у области
ботанике� Као лични лекар краља Милана
често је боравио у Нишу, користећи то вре-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ме за одлазак у природу и истраживање
флоре околине Ниша� Седамдесетих година
XIX в� утврдио је да на подручју између
Јужне Мораве и Старе планине постоји око
1� 700 биљних врста и да је то подручје по
разноликости флоре најбогатије на Балкану�
Истовремено је педантно уређивао хербари-
јум биљака сакупљених на овом подручју,
од којих су поједине у међувремену изумрле
и нестале� Неколико нових врста назвао је
по Нишу (centaurea nissana – нишки разли-
чак, genista nissana - нишка жутилица, ra-
monda nissana, odn� ramonda Nathaliae – ни-
шка или Наталијина рамонда и др)� Испити-
вања су донела капиталне студије: Флора о-
колине Ниша, 1882� и 1885� и монографију
Рамондије у Србији, 1885, што чини ризницу
српске класичне ботаничке литературе, за-
једно са делима Јосифа Панчића� Српски
архив је 1883� штампао, као посебно издање,
Лековито биље у Србији др Петровића� Ре-
довни члан Српског ученог друштва је од 6�
фебруара 1869, а дописни члан Српске кра-
љевске академије 8� јануара 1889, непо-
средно пред смрт� Сву своју имовину и о-
стварења завештао је Нишу и Београду� Бо-
гату библиотеку и вредан хербаријум даро-
вао је нишкој гимназији, а новац је усмерио
у даља истраживања флоре Србије� Супруга
Драга је покренула судски спор не би ли
оспорила његов тестамент и пола века кас-
није, 31� марта 1937� Задужбински одсек он-
дашњег Министарства просвете прописао је
Статут задужбине др Саве Петровића,
али се легатима изгубио сваки траг�
ЛИТЕРАТУРА: Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 178-182; Енци-
клопедија Ниша, здравство, дечја заштита, социјална
заштита, Градина, Ниш, 1996, стр� 190-191; Везан за
природу, С� Крумин и Б� Милтојевић, Вечерње ново-
сти, 14� фебруар 2009; Куд се деде капитално дело,
М� Додеровић, Глас јавности, 2002� (А� Н�)
Радовановић, Нинослав, кардиоваску-
ларни хирург, професор Универзитета, члан
Академије медицинских наука српског
- 20 -
- 232 -
лекарског друштва, редовни члан САНУ
(Ниш, 6� 5� 1940 – ), види п. Наука
Рувидић, Десанка, прва жена апотекар (По-
жаревац, 22� 7� 1891 – Скопље, 16� 6� 1956)
Најстарија ћерка
Даринке и Светозара Ру-
видића, апотекара� Прва
жена која је дипломира-
ла фармацију у Бечу, по-
сле завршене гимназије
у Нишу� Животни ветар
је витлао по Балкану и
Аустроугарској� Најпре
ради као апотекарски помоћник у апотеци
Окружне болнице у Нишу и апотеци Свето-
зара Рувидића� Затим, 1916� године одлази у
Прокупље, али ради и у Београду, Сурдули-
ци и Скопљу� У Сурдулици Десанка отвара
приватну апотеку и тако постаје прва жена
која је добила концесију за отварање апо-
теке у Србији� Била је удата за Емила Око-
личањија�
ЛИТЕРАТУРА: Живић С� Радослав, Запис о чуде-
сном апотекару, Ниш, 2000, 99� (М� Ђ�)
Рувидић, Светозар, апотекар, оснивач Жен-
ске гимназије у Нишу, (Шабац, 26� 4� 1863 –
Ниш, 12� 6� 1928)
Основну школу за-
вршио је у Шапцу, а ги-
мназију у Београду� А-
потекарску праксу стиче
код апотекара Ђорђа Ха-
са у Алексинцу и Јована
Ђурића у Београду, а фа-
рмацију завршава у Гра-
цу� После студија ради у
Београду, Пожаревцу, Књажевцу, а 2� јуна
1893� под бројем 3068 отвара апотеку у Ни-
шу, на углу Дворске и Пиротске улице на
Стамбол капији, а по одобрењу Министар-
ства унутрашњих дела� Преживео је све ра-
тове: Српско-бугарски, Балкански, а за вре-

ме Првог светског рата је у бугарском
затвору, све до 30� августа 1918�
У жељи да измени Ниш, активно учес-
твује у његовом преображају� У 1904� годи-
ни отвара приватну Женску гимназију, која
већ наредне године броји 57 ученица� На
предлог Министарства просвете и црквених
дела краљ Петар I августа 1906� даје одобре-
ње Рувидићу да на основу Закона о средњим
школама исту претвори у приватну непотпу-
ну шесторазредну средњу школу за женску
децу�
Рувидић је и оснивач певачког друштва
у Нишу и помаже позориште Синђелић. Ње-
гов велики пријатељ и сарадник је књижев-
ник Стеван Сремац�
ЛИТЕРАТУРА: Живић С� Радослав, Запис о чуде-
сном апотекару, Ниш, 2000, 239 (М� Ђ�)
Симић, Младен, епидемиолог, универзи-
тетски професор, члан Медицинске акаде-
мије СЛД (Мали Пожаревац, 12� 12� 1920 –
Ниш, 22� 4� 1995)
Медицински факул-
тет завршио је у Београ-
ду 1950, а специјали-
стички испит из епиде-
миологије 1957� Био је у-
темељивач Покрајинског
завода за заштиту здра-
вља у Приштини и њен
десетогодишњи дирек-
тор� По доласку у Ниш, учествовао је у осни-
вању Медицинског факултета и био је пре-
давач на предмету епидемиологија� На функ-
цији продекана је у периоду 1960–1962;
1969–1971� на функцији декана, а 1979–1983�
председника Савета� На факултету је осно-
вао постдипломске студије и организовао
полагање специјалистичких испита из раз-
личитих области медицине� Имао је великог
удела у оснивању Универзитета и био први
проректор у периоду 1965–1967� Управљао
је Заводом за здравствену заштиту у Нишу и
водио Сектор за епидемиологију� Свој рад
посветио је углавном превентивном раду�
- 21 -
- 233 -
Здравство
Један је од твораца програмског рада на
спречавању, сузбијању, одстрањивању и ис-
корењивању одређених заразних болести у
Србији� Значајан успех постигао је у сузби-
јању пегавог тифуса и маларије на Косову и
Метохији� Аутор је уџбеника Епидемиоло-
гија транмисивних заразних болести� Обја-
вио је преко стотину стручних и научних ра-
дова из превентивне медицине у домаћим и
иностраним часописима, међу којима су
Кретање акутних заразних болести на
подручју комуналне заједнице Ниш, Кре-
тање акутних заразних болести на подручју
комуналне заједнице Прокупље и др� Орга-
низовао је традиционални научни скуп Дани
превентивне медицине. Био је члан Српског
лекарског друштва, редовни члан Медицин-
ске академије СЛД од 1979, члан редакције
часописа Српски архив и Acta Medica Media-
nae� Један је од оснивача часописа Šendeti
(Здравље) у Приштини� Одликован је Орде-
ном за заслуге народа са сребрним зрацима,
Орденом Републике са сребрним венцем,
Орденом рада са златним венцем� Добитник
је бројних повеља, диплома и других приз-
нања� Пензионисан је 1980�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша (здравство,
дечја заштита и социјална заштита), Градина, Ниш,
1996, стр� 133; Радослав Живић, Великани нишке ме-
дицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 156-159; Биограф-
ски лексикон Познати српски лекари, Београд, То-
ронто, 2005, стр� 766� (А� Н�)
Стаменковић, Душан, апотекар, носилац
Албанске споменице (Крушевац, 11� 3� 1894
– Београд,17� 9� 1957)
Апотекарску праксу завршава у Кру-
шевцу у апотеци Ђорђа Петровића 1914, а
ратну у Првом светском рату по целој
Србији� Преживео албанску голготу� Носи-
лац је Албанске споменице са чином капе-
тана I класе� Фармацију завршава у Загребу
1921� Најпре ради у Крушевцу у апотеци
Ђорђа Петровића, а потом у апотеци
Окружне болнице� Убрзо отвара своје апо-
теке: у Ражњу (1925-1933), у Наталинцима
(1933-1938) и најзад у Нишу у улици Вождо-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
вој (1938–1948), коју је купио од апотекара
Светозара Рувидића, а која му је конфиско-
вана 10� априла 1948� Хапшен је 1948� и био
у затвору 18 месеци� После казне, од октобра
1949, ради у Градском апотекарском преду-
зећу у Нишу� Убрзо је пензионисан� Одлази
у Београд и после пет месеци умире�
ЛИТЕРАТУРА: Радосав С� Живић, Запис о чудесном
апотекару, Ниш 2000, 129 (М� Ђ�)
Стојановић, Војислав, лекар, управник
Моравске војне болнице у Нишу, научни и
хуманитарни радник (Крагујевац, 1869 –
Ниш, 1915)
Основно и средње образовање стекао је
у Крагујевцу� Уписао је студије филозофије
на Великој школи у Београду, међутим, на-
кон добијања стипендије, уписује студије
медицине у Бечу, где је и дипломирао 1895�
По завршетку студија ради као трупни лекар
у Врању, где је и управник привремене војне
болнице� Године 1900� постаје шеф уну-
трашњег одељења Моравске сталне војне
болнице у Нишу, а следеће године и управ-
ник болнице� Са лекарима ове болнице, са-
нитетским мајором Михаилом Петровићем,
санитетским капетаном прве класе Драгути-
ном Петковићем и др Милошем Стеванови-
ћем, учествује на Првом конгресу српских
лекара и природњака, одржаном у Београду
1904� Од 1910� је на дужности референта
нишке дивизијске области� Учесник је Бал-
канских ратова и Првог светског рата и по
њиховом завршетку добија чин санитетског
пуковника� Бави се научним радом и ре-
довни је сарадник часописа Српски архив�
Проучавао је заразне болести, пре свега
трбушни тифус и велике богиње� Био је ху-
манитарни радник, активан у друштву Црве-
ног крста и спортиста познат по успесима у
коњичком спорту� Одликован је Таковским
крстом, орденима: Св. Саве трећег реда и
Белог орла петог реда, Златном медаљом за
храброст и Крстом милосрђа� Умро је у Ни-
шу од пегавог тифуса�
- 22 -
- 234 -
ЛИТЕРАТУРА: Момчило Павловић и Чедомир А-
нић, Војна болница у Нишу, Војноиздавачки завод,
Београд, 2010, стр� 21-23 (А� Н�)
Стојановић, Војислав, ратни хирург, про-
фесор универзитета (Ниш, 12� 11� 1906 – Бе-
оград, 19� 1� 1991)
Основну школу и
гимназију завршио је у
Нишу� На Медицинском
факултету у Београду
дипломирао је 1929� и
радио као асистент на
предмету анатомија. На-
кон завршене специјали-
зације из хирургије, по-
стављен је за шефа хируршког одељења Ко-
совске сталне војне болнице, а 1938� преу-
зима дужност шефа хируршког одељења Ба-
новинске болнице у Прокупљу� У НОБ-у је,
уз Франца Клајнхатела, био први ратни хи-
рург� Године 1944� постао је главни хирург
Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију, а по
завршеном рату управник Главне војне бол-
нице у Београду� Руководио је хируршком
службом на Сремском фронту, а 1948� по-
стао главни хирург ЈНА� Демобилисан је
1949� као санитетски пуковник� Основао је II
хируршку клинику у Београду и био њен
управник све до одласка у пензију 1977�
Марта 1955� године изабран је за редовног
професора хирургије Медицинског факул-
тета у Београду, а након годину дана за
шефа катедре хирургије� Објавио је преко
480 стручних и научних радова у земљи и и-
ностранству, аутор је две и коаутор три
књиге� Уређивао је часопис Acta chirurgica
Jugoslavica и био члан редакционих одбора
часописа: Груднаја хирургија, Хирургија и-
мена Пирогова, Cardiovascular Surgery и Ex-
perimentale Chirurgie� Одржао је много-
бројна предавања по подружницама СЛД-а,
на хируршкој и другим секцијама, научним
и интерсекцијским састанцима, симпозију-
мима и конгресима у европским и светским
центрима� Био је пионир кардијалне и васку-

ларне хирургије у Србији� Први је применио
методу локалне хипотермије у хирургији о-
твореног срца, која је постала широм при-
хваћена метода, конструисао је валвулотом
за затворену комисуротомију код митрал-
них стеноза (жичани валвулотом по Стоја-
новићу)� Изводио је демонстрационе опера-
ције у Италији, Француској, Енглеској, Ли-
бији, СР Немачкој и ДР Немачкој, САД и
СССР-у� Био је иницијатор и оснивач Науч-
ног друштва Србије 1969� године и његов
дугогодишњи председник� Оснивач је кар-
диоваскуларне хируригије у Србији, члан
Српског лекарског друштва и председник
Хируршке секције СЛД-а од 1959� до краја
1963, члан Француске академије хирурги-
јеод 1980� и члан националне медицинске а-
кадемије Француске од 1981� Председавао је
Међународним удружењем универзитет-
ских наставника и био члан многих међуна-
родних струковних удружења: Међународ-
ног друштва за кардиоваскуларну хирур-
гију, Међународног хируршког друштва,
Научног друштваСССР-а, Француског
друштва и др� У Нишу је био члан Савета У-
ниверзитета и председник Комисије за на-
учно-истраживачки рад Универзитета� Но-
силац је Партизанске споменице1941� и дру-
гих југословенских и иностраних одлико-
вања међу којима и Орден француске легије
части� Добитник је Октобарске награде
Града Београда 1962, Седмојулске награде
СР Србије 1969� и награде АВНОЈ-а 1976�
године� Говорио је немачки, француски,
руски и енглески� Сахрањен је 1991� у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Бео-
граду�
ЛИТЕРАТУРА: Радослав Живић, Великани нишке
медицине, Просвета, Ниш, 1997, стр� 198-206, Радоје
Б� Чоловић, Педесет година хируршке службе сек-
ције српског лекарског друштва, Просвета, Београд,
2000, стр� 72-76, Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр� 22-23, Радивоје Петковић, Нишка гимна-
зија 1878-2003, ДП Вук Караџић, Ниш, 2003, стр� 889-
891, Војислав Стојановић – хирург, научник и рат-
ник, Радослав Живић и Мишко Живић, Acta Medica
Medianae, год� XXX, бр� 1, 1991, стр� 115-118� (А� Н�)
- 23 -
- 235 -
Здравство
Страхињић, Спира, нефролог, професор у-
ниверзитета, члан Академије медицинских
наука (Оране, Бојник, 30� 08� 1925 – )
Основну школу за-
вршио је у селу Орану,
гимназију у Лесковцу, а
медицински факултет у
Београду 1953� Специја-
листички испит из ин-
терне медицине поло-
жио је у Београду 1960�
Хабилитовао је за звање
универзитетског наставника 1965� са темом
Клиничка и ендемска нефропатија на тери-
торији нишког и лесковачког среза� Доктор-
ску дисертацију одбранио је на Медицин-
ском факултету у Нишу 1976� Усавршавање
је наставио у Француској, Енглеској, Швај-
царској и Немачкој� Био је редовни профе-
сор и шеф катедре интерне медицине на Ме-
дицинском факултету у Нишу� Оснивач је
Института за нефрологију и хемодијализу
истог факултета и директор Института, до
пензионисања 1990� Организовао је центре
за нефрологију и дијализу у Нишу, Врању,
Лесковцу, Приштини, Гњилану, Пећи, Приз-
рену и другим градовима� Његова ужа об-
ласт рада била је нефрологија� Истраживао
је различите облике бубрежних обољења, а
све у циљу излечења путем трансплатације
бубрега са живог даваоца (прва трансплата-
ција у Нишу обављена је 11� маја 1979)� При-
меном радиоизотопа први је дијагностици-
рао болести штитасте жлезде, бубрега и
јетре� Оснивач је постдипломских студија за
нефрологију на Медицинском факултету у
Нишу, ментор бројних магистрских и док-
торских теза� Говори француски, енглески и
немачки језик� Као аутор и коаутор објавио
је 14 едиција: књига, монографија и зборни-
ка� Публиковао је преко 350 радова у земљи
и иностранству, међу којима су: Рашире-
ност ендемске нефропатије у сливу Ј. Мо-
раве и Резултати истраживања живог а-
генса (бактерије, вируса, гљивице) као могу-
ћег етиолошког фактора ендемске нефро
Енциклопедија Знамените личности Ниша
патије,1985. са Ђорђевић В� и ост; Erythro-
cite δ-aminolevulinate dehidratase measure-
ments in Balkan endemic nephropathyса Па-
вловић Н� М� и ост� Cholesterol acyltransfe-
rasae (LCAT) deficiency in Balkan endemic ne-
phropathy; и са Миљковић П� И ост� Urinary
protein excretion in children from families with
Balkan nephropethy, 1991� Био је члан пред-
седништва Српског лекарског друштва,
председник нефролошке секције СЛД и
члан председништва Удружења нефролога
Југославије, члан Balkan Cities Association of
nephrology, dialysis, transpalantation and arti-
ficial organs(BANTAO), Интернационалног
удружења нефролога и Балнеолошке акаде-
мије Француске� Био је први председник о-
гранка Медицинске академије СЛД у Нишу,
1995� Добитник је Октобарске награде града
Ниша, Седмојулске награде Србије, награде
СЛД за научно-истраживачки рад, одлико-
ван Орденом рада са црвеном заставом и
Медаљом заслуге за народ� Као круна, њего-
вог петодеценијског научно-истраживачког
рада на изучавању и истраживању балканске
ендемске нефропатије на југоистоку Ср-
бије, објављена је књига Балканска ендем-
ска нефропатија 2007� године, у којој су об-
јављени резултати о наведеној болести от-
кривеној у селу Брестовац, за период 1957–
2007�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита и социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр� 83; Биографски лексикон Познати српски
лекари, Београд, Торонто, 2005, стр� 42; Проф� др
Спира Стрхињић, Балканска ендемска нефропатија,
50 година научно-истраживачког рада 1957-2007,стр�
371-372, Ниш, 2007� (А� Н�)
Ћосић, Боривоје, педијатар, примаријус,
професор Универзитета, члан Медицинске
академије Српског лекарског друштва у Бе-
ограду (Велика Дренова, 30� 11� 1914 – Ниш,
8� 01� 1992)
Основну школу завршио је у родном ме-
сту Великој Дренови, гимназију у Круше-
вцу, а медицински факултет у Београду� По-
сле обављеног лекарског стажа у Државној
- 24 -
- 236 -
болници у Нишу, одлази на специјализацију
у Београд� По повратку у Ниш 1951, постав-
љен је за начелника Дечјег одељења Опште
градске болнице� Током свог рада реоргани-
зује дечје одељење и уводи нове методе у
дијагностику и лечење деце� Звање прима-
ријуса стиче 1956, а за доцента на предмету
педијатрија Медицинског факултета у
Нишу изабран је 1960� године� Боривоје Ћо-
сић је објавио преко три стотине стручних и
научних радова у земљи и иностранству� У-
чествовао је на међународним конгресима
педијатара у Женеви (1962), Атини (1969),
Бечу (1974), Софији (1976) и Пловдиву
(1978)� У Пловдиву 1978� године, изабран је
за почасног члана Удружења педијатара Бу-
гарске; 1979� постаје члан Медицинске ака-
демије Српског лекарског друштва у Бео-
граду, а члан је редакционих одбора часо-
писа Југословенска педијатрија и Acta
medica Medianae. Носилац је бројних приз-
нања, између осталог и Ордена рада са злат-
ним венцем� Умро је у Нишу 8� јануара 1992,
а сахрањен у Великој Дренови�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство,
дечја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш,
1996, стр� 15,16� (Љ� Ђ�)
Фредић, Владимир, апотекар (Ниш, 10. 1.
1880 – Ниш, 20. 2. 1953)
Рођен је у Нишу.
Син је Димитрија Фре-
дића, власника апотеке,
отворене непосредно по-
сле ослобођења од Тура-
ка. После завршене фар-
мације у Бечу, ради у о-
чевој апотеци у Нишу, у
Обреновићевој 80. Жи-
вотни пут му је био тежак. Најпре му умире
једино рођено дете, девојчица од 5 година, а
Други светски рат му доноси нове невоље.
Члан је радикалне странке и близак сарад-
ник Драгише Цветковића. У време када је
Драгиша Цветковић био председник нишке
општине, Фредић је већник у општинској
управи града Ниша. Међутим, 20. октобра

1941. године, заједно са осталим виђенијим
грађанима ухапшен је од стране Гестапоа и
доспева у логор на Црвеном крсту. После
рата, обнавља апотеку коју су Бугари опљач-
кали, а 1949. је дефинитивно губи када је на-
ционализована.
ЛИТЕРАТУРА: Живић С. Радослав, Запис и чуде-
сном апотекару, Ниш, 2000, 261. (М. Ђ.)
Хаљецка, Eва, лекар, прва жена гинеколог-
акушер која је урадила царски рез у Нишу
(Пољска, 1869 - Београд, 1947)
Основно и средње
образовање стекла је у
Одеси и Кијеву� Меди-
цину је почела да сту-
дира у Берну 1886, по-
том наставила у Цириху,
где је дипломирала 15�
јула 1891� Специјализа-
цију из гинекологије и а-
кушерства завршила је у Бечу, код чувених
професора Шауте и Вeртхајма� Године 1896�
дошла је у Србију и најпре радила као лекар-
ски помоћник у Општој државној болници у
Београду, а 28� априла 1905� постављена је
за секундарног лекара Гинеколошко-аку-
шерског одељења исте болнице� У Ниш је
дошла 1909� и ради као секундарни лекар
Окружне болнице� У време Балканских и
Првог светског рата обављала је дужност
управника Окружне болнице у Нишу� На-
редбом Министарства унутрашњих дела 17�
децембра 1918, именована је за привременог
управника Нишке обласне болнице, а 12�
септембра 1919, краљевим указом, постав-
љена је за секундарног лекара на Одељењу
за породиље и женске болести нишке
Окружне болнице� За шефа Гинеколошког
одељења исте болнице, постављена је јуна
1921� Била је прва жена гинеколог-акушер
која је урадила царски рез у Нишу, 1910� На
терену је пружала помоћ венеричним боле-
сницима и борила се за изједначавање права
жена и мушкараца у лекарском позиву, о
чему је говорила на скуповима Српског ле-
- 25 -
- 237 -
Здравство
карског друштва 1906� и у Народној скуп-
штини 1908� Редовно је присуствовала са-
станцима Лекарског удружења за Ниш и о-
колне округе, посвећеним стручном усавр-
шавању лекара, а учесник је првог српског
конгреса лекара и природњака 1904� у Бео-
граду, када је међу најпознатијим српским
лекарима изабрана за члана организационог
одбора� Запажено је њено учешће на првом
састанку српских хирурга, одржаног 1907� у
Београду, а 1911� приказала је рад Sectio Ce-
sarea на југословенском састанку за опера-
тивну медицину у Београду� Као пионир а-
кушерства на југословенским просторима,
поставила је темеље Гинеколошко-акушер-
ске клинике у Нишу� Пензионисана је 14�
фебруара 1924�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша, здравство, де-
чја заштита, социјална заштита, Градина, Ниш, 1996,
стр� 31;Радослав Живић, Великани нишке медицине,
Просвета, Ниш, 1997, стр� 91-97; Др Ева Хаљецка
Петковић, прва жена лекар у Нишу и прва жена лекар
акушер на тлу данашње Југославије, Милојевић В�,
Acta Medica Medianae,бр� 2, 1990, стр� 107-124; Веко-
вна свестрана сарадња и пријатељство српског и пољ-
ског народа, Славица Поповић-Филиповић, Нишки
весник, год XII, бр� 69, мај 2011, стр� 9-10;Биографски
лексикон: Познати српски лекари, Београд, Торонто,
2005, стр� 874� (А� Н�)
Хаџи-Пешић, Љубомир, интерниста, проф�
Медицинског факултета Универзитета у
Нишу, оснивач кардиолошке службе на
Институту за кардиологију и реуматологију
у Нишкој Бањи (Ниш, 1� јун 1934 – )
У родном граду за-
вршио је основну и сре-
дњу школу� Дипломирао
је на Медицинском фа-
култету Универзитета у
Београду 1959� Специја-
листички испит из ин-
терне медицине поло-
жио је 1968� године у Бе-
ограду� Хабилитован је 1971� и исте године
одбранио магистарску тезу на Медицинском
факултету Универзитета у Београду� Док-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
торску дисертацију Фазе систоле у болесни-
ка са прележаним инфарктом миокарда у
току постхоспиталне рехабилитације од-
бранио је 1977� године на Медицинском фа-
култету Универзитета у Нишу� Фулбрајтова
стипендија коју је добио за 1965/66� годину
омогућила му је усавршавање у Downstate
Medical Center, Kings County Hospital у Бру-
клину (САД)� Био је и на усавршавању у Re-
habilitationszentrum у Бад Кроцингену (За-
падна Немачка) 1979� и 1988� године, у St�
George Нospitals у Лондону 1981� и у Бром-
тону 1986� године�
У звање асистента, за предмет Интерна
медицина на Медицинском факултету Уни-
верзитета у Нишу, изабран је 1968� године,
за доцента 1973, а у звање редовног профе-
сора 1984� године� Поред наставе за студен-
те медицине и стоматологије организовао је
и учествовао у последипломској настави за
лекаре на специјализацији из интерне меди-
цине, кардиологије и физикалне медицине
са рехабилитацијом� Био је шеф Катедре ин-
терне медицине и оснивач и шеф последи-
пломске наставе из кардиологије (1972) на
Медицинском факултету у Нишу�
Лекарску каријеру започео је првим за-
послењем у Здравственој станици „Расад-
ник“ у Нишу (1961–1962), затим ради на
Интерном одељењу Клиничке болнице у
Нишу (1962–1970) и потом у Институту за
превенцију, лечење и рехабилитацију реу-
матичних и срчаних обољења у Нишкој
Бањи (1970–1993)�
Радио је као интерниста и кардиолог�
Основао је и организовао кардиолошку слу-
жбу у Институту за кардиологију и реумато-
логију у Нишкој Бањи� Био је начелник Кар-
диолошког одељења овог института триде-
сет година� Увео је и развио неинвазивне ме-
тоде процене функције срца и ефеката акут-
ног и дуготрајног физичког тренинга код ко-
ронарних болесника� Из те области објав-
љени су радови у националним и међуна-
родним часописима, као и саопштења и пре-
давања на бројним симпозијумима и конгре-
сима одржаним у земљи и иностранству�
- 26 -
- 238 -
Објавио је 280 радова у домаћим и 22
рада у међународним стручним и научним
часописима� Коаутор је пет књига из ин-
терне медицине и кардиологије, а главни у-
редник и аутор је уџбеника Интерна меди-
цина (1994), Интерна пропедевтика (1994),
Интерна медицина – примери из клиничке
праксе са коментарима (1994) и Физичка
активност и рехабилитација срчаних боле-
сника (1992)�
Уређивао је бројне друге публикације –
књиге, монографије, зборнике радова� Био је
у редакцијском одбору књиге Великани
нишке медицине аутора проф� др Радослава
Живића (1997) и рецензент његових књига�
Члан је Српског лекарског друштва од
1959� године и активан члан Кардиолошке
секције� Био је председник Градске подруж-
нице Српског лекарског друштва у Нишу од
1987� до 1989� године� Био је и члан Етичког
комитета Српског лекарског друштва� Члан
је Европског удружења кардиолога и меди-
цински координатор Нишке православне е-
пархије Лекари љубави, удружења лекара ју-
жне Србије и Волоса из Грчке� Ово удруже-
ње је организовало популарна предавања из
медицине у Нишу, Врању и Волосу�
Био је главни уредник часописа Универ-
зитета у Нишу Acta Universitatis (серија ме-
дицина) и члан Уређивачког одбора часо-
писа Acta medica Medianae�
Редовни је члан Академије медицин-
ских наука Српског лекарског друштва од
1988� године и у два мандата председник На-
учне групе за интерну медицину и члан
Председништва Академије� Организатор је
научних скупова: Некласични фактори ри-
зика коронарне болести (2004), Физичка ак-
тивност – место и значај у превенцији и ре-
хабилитацији најчешћих болести 21� века
(2006), Редукција кардиометаболичног син-
дрома (2009)�
Први је добитник најзначајније награде
Српског лекарског друштва Велики печат,
која је установљена 1997� године, поводом
125� годишњице Друштва� Добитник је Ок-
тобарске награде Града Ниша (1979, 1994)�
 Здравство

Одликован је Орденом рада са златним
венцем и Орденом рада са сребрним венцем�
ЛИТЕРАТУРА: Милановић М� Биографски лекси-
кон� Познати српски лекари� Београд, Торонто: М�
Милановић; 2005; Пола века Медицинског факултета
Универзитета у Нишу 1960–2010� Ниш: Медицински
факултет у Нишу� (Љ� Ђ�)

ДЕКАНИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

ОД 1960. ДО 2018.

Проф. др Никола Ђукнић Проф. др Вујадин Оташевић (1979–1983)

(1960–1962; 1962–1964)
Проф. др Младен Симић (1964–1965)
Проф. др Бранислав Грбеша (1965–1966)
Проф. др Александар Фанингер (1966–
1967)
Проф. др Никола Ђукнић (1967–1969)
Проф. др Србољуб Ђорђевић (1969–1971)
Проф. др Станоје Павловић (1971–1972)
Проф. др Милан Милановић (1973–1975;
1975–1977)
Проф. др Димитрије Михајловић (1977–
1979)
Проф. др Лазар Влајин (1983–1987)
Проф. др Иван Вуковић (1987–1989)
Проф. др Душан Велојић (1989–1990; 1990–
1996)
Проф. др Бранко Ловић (1996–1998; 1998–
2000)
Проф. др Милан Вишњић (2000– 2012)
Проф. др Стеван Илић (2012 – 2015)
Проф. др Добрила Станковић Ђорђевић
(2015–2018)

ДИРЕКТОРИ ДОМА ЗДРАВЉА НИШ ОД 1963. ДО 2018.

Андрија Ристић (1963–1968) др Братислав Стојковић

др Војислав Митић (1970–1973)
др Милоје Новаковић (1973–1977)
др Божидар Милошевић (Milenovic_?)
(1978–1983)
др Ратомир Ђурашковић, в.д� (1983–1984)
др Властимир Митић (1985–2000)
(фебруар 2000. – новембар 2000.)
др Димчо Христов (2000–2001)
др Тугомир Поповић (2001–2002)
др Драгослав Бошковић (2002–2004)
др Мирјана Миловановић (2004–2008)
др Милан Манојловић (2008–2012)
др Милорад Јеркан (2012–2018)

- 27 -
- 239 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ДИРЕКТОРИ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА НИШ ОД 1990 ДО 2018.
Проф� др Зоран Којовић
(8� 10� 1990–4� 3� 1993)
Проф� др Братислав Тиодоровић
(5� 3� 1993– 27� 1� 1997)
Проф� др Чедо Кутлешић
(28� 1� 1997– 8� 10� 2000)
Проф� др Мирослав Јеремић
(9� 10� 2000– 12� 11� 2003)
УПРАВНИЦИ ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ У НИШУ
1� сан. пуковник др Владан Ђорђевић,
1878�
2� сан. потпуковник Михајло Марковић,
1881�
3� сан. потпуковник Евгеније Брановачки,
1900�
4� сан потпуковник Војислав Стојановић,
1901�
5� сан пуковник Михајло В. Петровић,
1912�
6� сан мајор др Владимир С. Станојевић,
1915�
Управници од 1945. до 2018. године
1� Пуковник др Крстивоје Танасијевић
1945–1961�
2� Пуковник др Радивоје Николић
1961–1963�
3� Пуковник др Душан Карановски
1963–1970
Кроз време болница је мењала своје име:
Велика нишка војна болница 1878–1880
Стална нишка војна болница1880–1895�
Моравска стална војна болница1895–1926�
Армијска стална војна болница 1926–1941�
Болнички центар бр. 1944–1946
Армијска болница у Нишу 1947–1956�
Подручна војна болница у Нишу 1956–1968
Војна болница Ниш од 1968. до данас
- 28 -
- 240 -
Проф� др Саша Живић
(13� 11� 2003–14� 7� 2004)
Проф� др Србобран Тренкић
(15� 7� 2004– 23� 2� 2011)
Проф� др Борислав Каменов
(24� 2� 2011– 30� 9� 2012)
Проф� др Зоран Радовановић
(1� 10� 2012– )
4� Пуковник др Радован Додић 1970–1975�
5� Пуковник др Никола Петров 1975–1987�
6� Пуковник др Радомир Милошевић
1987–1989�
7� Пуковник др Витомир Панчић
1989–1992�
8� Пуковник др Бора Илић 1992–1993�
9� Пуковник др Чедомир Костић
1993–2002�
10� Пуковник Прим. др Сретен Миленковић
2002–2006�
11� Пуковник Прим� др Славиша Ћирић
2006–2011�
12� Пуковник Прим� др Радиша Витас
2011–2014�
13� Пуковник др. сц. мед. Горан Дамњано-
вић 2014–2016�
14� Пуковник др Јовица Станојковић 2016.
 АРХИТЕКТУРА, УРБАНИЗАМ
И ГРАЂЕВИНАРСТВО
Андоновић, Милан, Ј, инжењер, аутор Ге-
нералног регулационог плана Ниша (Пожа-
ревац, 11. 7. 1849 – Беч, 31. 8. 1926)
Рођен је 11. 7. 1849.
у Пожаревцу. Основну
школу је похађао у Пан-
чеву и Белој Цркви (1860
–1862), тада у Аустрији,
гимназију у Пожаревцу
и Београду (1868). Те-
хнички факултет Високе
школе је завршио у Бео-
граду (1872), студије Политехнике у Карл-
сруеу у Немачкој, специјализацију из меха-
нике на Политехници у Ахену (1874), а спе-
цијализацију из геодезије на Политехници у
Минхену (1878). Такође је дипломирао на
Техничкој високој школи у Минхену (1880).
Године 1975. запошљава се, као професор
Механике, у Београдској реалци, затим ради
као професор ниже и више геодезије на Ви-
сокој школи у Београду (од 1980), 1905.
постаје професор универзитета. После рата
наставља каријеру на универзитету и ради
на припреми и спровођењу Закона о држав-
ном премеру и Закону о катастру (1918–26)�
Основао је Земљомерску школу у Београду
(1890) и приватну Геодетску и грађевинску
академију у Београду (1907). У периоду
1912–18. објавио је више радова о Српском
питању. Био је редовни члан Српског ученог
друштва, Одбора за науке природне и мате-
матике и Одбора за ширење науке и књижев-
ности у народу (од 1883); почасни члан Срп-
ске краљевске академије (од 1892)... Носи-
лац је великог броја домаћих и иностраних
-1-
- 241 -
признања. На иницијативу председника Ни-
шке општине Тодора Миловановића, изра-
дио је Генерални регулациони план Ниша,
усвојен од стране Министарства грађевине
(1907). Планом је задржана регулација цен-
тралног дела Ниша, реализована по плану
Франца Винтера из 1878. Унета је новоиз-
грађена железница, индустрија, формирана
у међувремену и значајно проширен грађе-
вински реон. Вредна је пажње и његова пу-
блицистичка делатност: „Основи рачуна ве-
роватноће са теоријом најмањих квадрата”
(1886); „Облик и величина Земље” (1886);
„Космографија са основним астрономским
напоменама” (1888); „О обиму и величини
наше земље” (1889)... Преминуо је 31. 8.
1926. године у Бечу.
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша II, Историјски
институт Београд, „Градина” и „Просвета”, Ниш,
1984., стр. 196; Енциклопедија Ниша – Природа, про-
стор, становништво, „Градина”, Ниш, 1995., стр.
122; Енциклопедија Ниша: култура, редактор Миро-
љуб Стојановић, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки културни
центар, Ниш, 2011. стр. 20–21; Информације за био-
графију дао мр арх. Михаило Медведев (август 2012).
(Х. А�)
Анђелковић, Мирјана, А, др наука, дипл.
инж. арх, пројектант, редовни професор
(Ниш, 10. 9. 1940)
Рођена је 10. септембра 1940. у Нишу,
где је завршила основну школу и гимназију
(1959), Архитектонски факултет у Београду
(1959–64), а потом, до 1966. је радила у Ма-
шинској индустрији Ниш, као пројектант и
Енциклопедија Знамените личности Ниша
шеф групе. Марта 1966.
изабрана је за асистента
на предметима Пројек-
товање привредних згра-
да и Пројектовање дру-
штвених зграда на Те-
хничком факултету у
Нишу (од 1971. Грађе-
вински факултет, а од
1995. Грађевинско-архитектонски факултет).
Бирана је у звање доцента (1982), ванредног
професора (1987) и редовног професора
(1993). Пензионисана је 2007. Наставу је
држала на основним, постдипломским и
докторским студијама на матичном факул-
тету, у центрима за ванредно студирање и на
Грађевинско-архитектонском факултету у
Приштини. Као ментор водила је преко 200
дипломаца и десетак магистраната и докто-
раната. Била је шеф катедре, члан Управног
одбора и председник Друштва архитеката
Ниша, као и члан Председништва Савеза
архитеката Југославије. У више наврата је
била члан архитектонских жирија (конкур-
си, изложбе, тријенала). 1972. је одбранила
хабилитациони рад, а 1981. докторску ди-
сертацију. Радила је на више научних проје-
ката (као руководилац или члан истраживач-
ког тима) и објавила преко 50 радова из
области архитектуре. Аутор је и коаутор
преко 40 архитектонских пројеката. Значај-
нији пројекти; трговачки центар „Јабла-
ница” у Лебану (са сарадницима, прва на-
града); хотел у Алексинцу (1995. – друга на-
града); реконструкција и доградња источне
трибине стадиона „Чаир” у Нишу (са сарад-
ницима, прва награда); наткривање летње
позорнице у Тврђави у Нишу (са сарадници-
ма, друга награда); реконструкција и догра-
дња стадиона „Чаир” у Нишу (са сарадни-
цима, откуп); градска аутобуска станица у
Лесковцу (са сарадницима, прва награда);
породична кућа аутора; Дом студената (ста-
мбена кула) код техничких факултета у
Нишу (са сарадницима) 1995. године је обја-
вила универзитетски уџбеник „Школске
зграде”.
-2-
- 242 -
ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији '95, биографски
лексикон, „Библиофон”, Београд, 1995, стр. 20; Зоран
Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2008, стр.
6; 50 година Грађевинско-архитектонског факул-
тета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр. 180; Енци-
клопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб Стоја-
новић, Центар за научна истраживања САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш,
2011. стр. 24; Информације за биографију дао мр арх.
Михаило Медведев (август 2012). (Х. А�)
Анђелковић, Хранислав, С, види п. Редак-
ција
Аранђеловић, Драган, др наука, дипл. инж.
грађ, редовни професор, декан у више ман-
дата (село Драги Дел, општина Прокупље, 1.
10� 1948)
Рођен је 1. 10. 1948.
у Драгом Делу, општина
Прокупље. Основну шко-
лу завршио је у Драгом
Делу и Житном Потоку,
а Средњу техничку шко-
лу у Нишу. Грађевински
факултет у Нишу уписао
је 1967. године и дипло-
мирао на Хидро-конструкторском одсеку о-
вог факултета 1972. Постдипломске студије
на хидротехничком одсеку Грађевинског
факултета у Београду уписао је 1972. годи-
не, а магистарски рад, под насловом „Обје-
кти за мерење протицаја у отвореним водо-
тоцима”, одбранио 1976. Од 1976 до 1981. је,
на Грађевинском факултету у Београду, од-
бранио докторску дисертацију „Флуктуаци-
ја хидродинамичког оптерећења у подручју
прага подигнутог на дну водотока”. Добит-
ник је јубиларне плакете Грађевинског фа-
култета и повеље Универзитета у Нишу.
1991. је боравио месец дана на Ljuin-Merry
College у Лондону ради стручног и научног
усавршавања, а 1992. на Астон универзитету
у Бирмингену у оквиру међународног про-
јекта TEMPUS. Од 1972. године, одмах по
дипломирању, ради на Грађевинском факул-
тету у Нишу, на предметима Хидраулика и

Хидрологија. Изабран је за сарадника, а за-
тим асистента, доцента (1981), ванредног
професора (1986) и редовног професора
(1992). У једном периоду је био ангажован
за извођење наставе Основе хидротехнике
на Вишој техничкој школи у Нишу. На Гра-
ђевинско-архитектонском факултету у При-
штини, од 1989. до 1999. године је био анга-
жован за извођење наставе из предмета
Хидраулика, Механика флуида и Основе
хидротехнике. Објавио је два уџбеника, са-
рађивао у часописима и саопштио на дома-
ћим и међународним научним скуповима
око четрдесет научних радова. Учествовао у
реализацији (као руководилац или истражи-
вач) у више од десет (домаћих и међународ-
них) научних пројеката, урадио око двадесет
студија и хидрауличких прорачуна, урадио
око педесет стручних пројеката, био реви-
дент већег броја стручних пројеката, итд.
Био је члан комисија за одбрану неколико
докторских и магистарских теза, затим мен-
тор једном магистранту и двојици доктора-
ната. Био је шеф Лабораторије за хидрау-
лику, начелник Одељења за хидротехнику,
шеф Катедре за хидротехнику, a од 1988. до
1996. године продекан за финансије Грађе-
винског факултета у Нишу. Од 1998. до 2000.
године је продекан за научноистраживачки
рад и директор Института за грађевинарство
и архитектуру Грађевинско-архитектонског
факултета у Нишу, а од 2003. године је декан
Грађевинско-архитектонског факултета у
Нишу. Члан је управног одбора Српског
друштва за хидрауличка истраживања, члан
Српског друштва за механику (Механика
флуида) и Српског друштва за хидролошка
истраживања, члан главног одбора Савеза
грађевинских инжењера и техничара Ср-
бије.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010., стр.
245–246. (Х. А�)
- 243 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
Бабић, Душан, др наука, дипл. инж. грађ,
редовни професор, декан и проректор (За-
греб, 1909)
Рођен је 1909. у За-
гребу, где се школовао и
дипломирао на Технич-
ком факултету 1936. До
1941. радио је на пројек-
товању и грађењу желез-
ница (Книн – Бихаћ и
Чачак – Бања Лука). По-
сле II светског рата, ру-
ководио је радовима на обнови пруга и био
шеф техничког сервиса међународне југо-
словенско-румунске администрације за пло-
видбу кроз ђердапски сектор Дунава. Почет-
ком 1952. наставља рад у Хидротехничком
институту „Јарослав Черни” у Београду, а од
1956. је директор Завода за водостопанство
у Македонији. Учествовао је у изради За-
кона о водама, Водопривредних основа и о-
сталих аката у области заштите и кори-
шћења вода. За изузетан рад у Заводу за во-
достопанство и научни рад у НР Македонији
добија научно звање “виши научни сарад-
ник” у ком својству је 1963. ангажован у на-
стави на Техничком факултету у Нишу. На
Техничком факултету у Нишу изабран је
1964. за ванредног, а 1969. за редовног про-
фесора на предмету Хидротехничке мелио-
рације. На Техничком факултету је у два
мандата биран за декана, а 1969. изабран је
за проректора Универзитета у Нишу. Посе-
бан допринос дао је стварању услова за пре-
растање одсека Техничког факултета у посе-
бне факултете: Грађевински, Електронски,
Машински и Факултет заштите на раду. Но-
силац је високог одликовања – Ордена рада
са црвеном заставом. У току свог 40-годиш-
њег научног и стручног рада урадио је већи
број значајних радова, публикација и сту-
дија из области водопривреде, а посебно из
Хидротехничких мелиорација. Објавио је
-3-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
следеће књиге:” Основа наводњавања”, „Цр-
пке у хидротехничким мелиорацијама”, „О-
снове орошавања” и „Одводњавање укопа-
ним спроводницима или дренажом”, у из-
дању Грађевинског факултета Ниш, 1980�
Дао је значајан допринос у развоју научног
кадра, организујући и изводећи наставу на
постдипломским студијама и помоћи докто-
рантима на истраживањима и обради док-
торских теза. Скупштина Универзитета у
Нишу доделила му је титулу почасног док-
тора техничких наука.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
240. (Х. А�)
Буђевац, Александар, К, види п. Фамилије
Буђевац, Саша, А, види п. Фамилије
Винтер, Франц, инжењер, аутор Пројекта
за регулацију Ниша (Аустрија, 1829 –
Србија пре 1909)
Рођен је у Аустрији
1829. Био је инжењер,
али његова делатност је
врло разнородна и не у-
клапа се у данашњи по-
јам инжењера. Радио је
на изградњи железнич-
ких пруга, археолошким
истраживањима у Пале-
стини, а посебно је запамћен по изради регу-
лационох планова (Ниш и Врњачка Бања).
Као инжењер у служби у Министарству гра-
ђевина, по налогу краља Милана Обрено-
вића, 1878. године, добио је задатак да
изради пројекат реконструкције тек ослобо-
ђеног града Ниша. Његов Пројекат за регу-
лацију вароши Ниша, за подлогу има посто-
јеће стање турске вароши које је снимио о-
фицир српске војске Феликс Даљковић по-
четком 1978. године, непосредно по ослобо-
-4-
- 244 -
ђењу Ниша од Турака. Пројекат предвиђа
врло логичну и смелу реконструкцију ва-
роши, по тада најсавременијим принципи-
ма. Сокаци и ћорсокаци су замењени широ-
ким улицама, а трасом варошког рова са па-
лисадама планиран је кружни булевара.
Градска матрица је ремоделирана по си-
стему правилних грађевинских блокова а о-
сим Кнежевог конака са спомеником у парку
и касарни, предвиђене су четири нове чесме,
блокови са новим плацевима, Гимназија и
Реалка, Основна школа, Начелства, Теле-
граф и телефон, шест паркова (баште за пу-
блику) са павиљонима и два нова моста пре-
ко Нишаве. Године 1890, по наређењу Ми-
нистарства грађевине, борави у Врњачкој
Бањи, где снима постојеће стање Бање и даје
прве предлоге регулисања Врњачке Бање ка
савременог бањског урбаног места. Ови пре-
длози су послужили за израду Регулационог
плана Бање. Предложио је правце саобраћај-
ница, зоне у којима би се градили бањски
објекти јавне намене и стамбени објекти. У-
радио је извођачке пројекте важнијих бањ-
ских објеката (паркова, стаза за шетање, ста-
клених башти, кур-салона и др). Предложио
је начин регулисања Врњачке реке, дао
нацрт проширења бањског парка са списком
парцела на које би се парк продужио. Учес-
твовао је и у изградњи Белимарковићеве
виле. Својим пројектима је представио ви-
зију модерне европске Врњачке Бање. Пре-
минуо је у Србији пре 1909.
ЛИТЕРАТУРА: Историја Ниша II, Историјски ин-
ститут Београд, „Градина” и „Просвета”, Ниш, 1984.,
стр. 196; Енциклопедија Ниша – природа, простор,
становништво, „Градина”, Ниш, 1995., стр. 122;
Енциклопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб
Стојановић, Центар за научна истраживања САНУ и
Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
Ниш, 2011. стр. 79; Информације за биографију дао
мр арх. Михаило Медведев (август 2012). Јелена Бо-
ровић Димић: Инжењер Франц Винтер и Србија као
копча Европе и истока, Завичајни музеј – замак кул-
туре, Културни центар Врњачке бање, Врњачка Бања,
2013. (Х. А�)

Дамњановић, Драгорад, др наука, дипл.
инж. грађ, редовни професор, декан (Глу-
шци, 29. 3. 1936)
Рођен је 29. 3. 1936.
у Глушцима. У Београду
је завршио Грађевинску
средњотехничку школу.
Вишу техничку грађе-
винску школу у Субо-
тици завршио је 1962.
Дипломирао је 1965. на
Техничком факултету у
Нишу� Магистарски рад под називом: „Утвр-
ђивање методологије за теоријско – експери-
ментално проучавање оптималног облико-
вања пута са гледишта динамике вожње и
психо-физиолошких реакција возача, са
састављањем програма за конструкцију по-
требних електронских уређаја” одбранио је
1976. године. Докторску дисертацију под
називом: „Утицај елемената пута на брзину
у слободном току” одбранио је 1981. године.
Радни однос засновао је 1955. године у Пре-
дузећу “Траса”, а затим у “Хидропројекту”,
“Сремпројекту”, “Железничком транспор-
тном предузећу” у Сремској Митровици,
“Партизанском путу” и ХЕ “Ђердап”. Го-
дине 1965. изабран је за стручног сарадника
на Техничком факултету у Нишу на пред-
мету Путеви и аеродроми и предмету Пу-
теви и коловозне конструкције, за асистента
1966, доцента 1982, ванредног професора
1987. године, а у звање редовног професора
1991. године. Био је задужен и за наставу на
постдипломским студијама, а држао је и
наставу на Грађевинском факултету у Субо-
тици. Дужност шефа лабораторије за путеве
обављао је до 1987. године, био је шеф Сао-
браћајне катедре, продекан за финансије, за-
меник директора Института, начелник оде-
љења за саобраћајну технику и декан факул-
тета. Учествовао је у више научноистражи-
вачких пројеката и студија из безбедности
саобраћаја, усклађености елемената пута,
коловозних конструкција, одржавања и
управљања путева. 1. Научноистраживачки
- 245 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
пројекат 221, тема: Коловози, одржавање и
управљање путева, 1995–2000, 2. Научноис-
траживачки пројекат: Развој и унапређење
функционално-техничких карактеристика
путне мреже Србије, 2002 -2004. Као аутор
или коаутор објавио је 31 научни рад. 1. Мо-
нографија: Усклађивање конструктивних е-
лемената пута према очекиваној брзини у
слободном току. ISBN 86–80295–52–3,
COBISSID 96821772� 2001� 2� Capacitatea de
aderenta a unui drum la franarea in siguranta,
cu viteze de proiectare variabile. Drumuri i po-
duri бр. 42/1998. Букурешт. Урадио је више
елабората о претходном саставу асфалтних
мешавина, текућим и контрилним испитива-
њима асфалта, главних пројеката путева и
градских саобраћајница, оцена стања и ди-
мензионисања коловозне конструкције.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010., стр.
267. (Х. А�)
Дамњановић, Милисав, др наука, дипл.
инж. арх, редовни професор, пројектант,
статичар, председник Скупштине и Управ-
ног одбора Инжењерске коморе Србије
(село Бресничић код Прокупља 1942)
Рођен је 1942� у селу
Бресничић код Проку-
пља� Основну школу по-
хађао је у родном месту
и Топличкој Малој Пла-
ни, а Архитектонски од-
сек Средње техничке
школе „Никола Тесла” у
Нишу� Завршио је Архи-
тектонско-конструктивни одсек Техничког
факултета у Нишу (1962–70)� 1973� је иза-
бран за асистента на Грађевинском факул-
тету у Нишу за предмете Грађевинске кон-
струкције I и II� Магистарски рад под нази-
вом „Производи од алуминијума и алумини-
јумских легура и њихова примена у грађеви-
нарству” одбранио је на Грађевинском фа-
култету у Нишу 1981� Као асистент држао је
-5-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
вежбе и на предметима Металне конструк-
ције и Металне конструкције зграда� 1982, у
оквиру стручног усавршавања, боравио је на
Рурском универзитету у Бохуму� Докторску
дисертацију под називом „Прилог решењу
архитектонско-конструктивних проблема о-
бјеката високоградње у систему просторних
оквирних конструкција са зидним пречка-
ма” одбранио је 1983� Следеће године је иза-
бран у звање доцента на предметима Ме-
талне конструкције зграда и Грађевинске
конструкције II� За ванредног професора и-
забран је 1989� На постдипломским студи-
јама био је ангажован на предметима Ме-
талне конструкције у високоградњи и Спре-
гнуте конструкције� У звање редовног про-
фесора изабран је 1994� Преласком на нове
наставне планове Студијског програма ар-
хитектуре, задужен је за предмете Архитек-
тонске конструкције III и Металне кон-
струкције зграда I и II на Основним студи-
јама, као и Савремене фасадне конструкције
и форме, Металне конструкције у високо-
градњи и Архитектонско-конструкцијски
дизајн на дипломским студијама архитек-
тонско-конструктивног студијског програ-
ма� На докторским студијама био је задужен
за предмете Конструкције и конструкцијски
системи архитектонских објеката, Лаке про-
сторне конструкције, Ревитализација архи-
тектонских објеката и Оптимизација про-
сторних склопова и конструкција� Био је
члан више комисија за одбрану магистар-
ских теза, докторских дисертација и бројних
дипломских радова� Био је члан Савета фа-
култета, продекан за наставу и члан више
комисија на Факултету и Универзитету у
Нишу� За постигнуте резултате добитник је
Сребрне плакете факултета и Плакете уни-
верзитета� Радио је на многим пројектима у
оквиру Института за грађевинарство и архи-
тектуру Факултета� Аутор је пројекта систе-
ма изградње монтажних објекта БУШ – си-
стем бетонских универзалних шкољки� О-
бјавио је велики број научних радова и учес-
твовао на више стручних и научних скупова
у земљи и иностранству� Активно учествује
-6-
- 246 -
у раду Инжењерске коморе Србије од њеног
оснивања као председник Надзорног одбора
у два мандата и актуелни је председник
Скупштине инжењерске коморе Србије�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр�
161� (Х� А�)
Данчевић, Десимир, П, овлашћени инже-
њер архитект, статичар, универзитетски
професор, конструктор (Зајечар, 29� 1� 1912
– Ниш, 31� 8� 1978)
Рођен је 1912� у Заје-
чару� Дипломирао је
1936� на Техничком фа-
култету Универзитета у
Београду, на одсеку за
архитектуру� Кратко вре-
ме после дипломирања
радио је у Зајечару, а од
1939� ради у Нишу у Те-
хничком сектору Моравске бановине� После
ослобођења радио је у Пројектантском би-
роу, затим као професор у Техничкој школи,
а од 1960� на Архитектонско-грађевинском
одсеку Техничког факултета у Нишу, кас-
није, Грађевинском факултету у Нишу� Је-
дан је од оснивача Одсека заштите на раду и
његов први шеф� Афирмисао се као пројек-
тант, конструктор, са преко 200 изведених
објеката широм Србије и бивше СФРЈ� Ра-
дио је на факултету од његовог оснивања�
Био је руководилац грађења и водио надзор
над великим бројем објеката� Велики је број
објеката за које је проф� Данчевић радио
комплетну пројектну документацију или
само статику, како нових, тако дограђива-
них или реконструисаних (нпр� статички
прорачун за зграду Армијске области на
Тргу војске Југославије, фабрике: “Ратко
Павловић”, “Вулкан”, “Ђука Динић”, винар-
ске подруме “Матејевац” и “Сићево”, индус-
тријске хале “Шик” и “Ц� Застава” у Кру-
шевцу, за нишки и зајечарски стадион, ре-
конструкција судске зграде у Нишу, рекон-
струкција зграде Медицинског и Правног

факултета, Дом војске Југославије, силос у
Нишу, велики број силоса у Војводини, кро-
вна плоча летње позорнице у Тврђави у Ни-
шу, много базена, антена, стамбених зграда
итд�)� Био је врстан педагог и умео је да пре-
несе знање многобројним генерацијама сту-
дената� Конципирао је наставне програме из
предмета Архитектонске конструкције, Кон-
структивни системи, Монтажне зграде и
изводио наставу све до своје смрти, а његови
уџбеници се и данас користе� Био је дугого-
дишњи шеф Катедре за архитектонске кон-
струкције� Написао је велики број стручних
радова, уџбеника, монографија� Главна де-
ла: „Индустријски објекти” (Заједница за-
вода за заштиту на раду, Ниш, 1967), „Тер-
мичка и звучна заштита у зградама” (Зајед-
ница завода за заштиту на раду, Ниш, 1968),
„Заштита на раду у грађевинарству” (Зајед-
ница завода за заштиту на раду, Ниш, 1968),
„Архитектонске конструкције 1” и „Архи-
тектонске конструкције 2” (Институт за до-
кументацију заштите на раду, Ниш, 1970),
„Утицај боја у радним просторијама са ас-
пекта заштите на раду” (Институт за доку-
ментацију заштите на раду Ниш, 1970), „Ар-
хитектонске конструкције 3” и „Архитек-
тонске конструкције 4” (Институт за доку-
ментацију заштите на раду, Ниш, 1974),
„Архитектонске конструкције 5” (Институт
за документацију заштите на раду, Ниш,
1975), „Конструктивни системи” (Институт
за документацију заштите на раду, Ниш,
1978)� Добитник је годишње награде Града
Ниша 1968� и 1978� године�
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи
Ниша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш,
1993., стр� 36–37 и 74–75; Енциклопедија Ниша: кул-
тура, редактор Мирољуб Стојановић, Центар за на-
учна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу,
Нишки културни центар, Ниш, 2011� стр� 108; Инфор-
мације за биографију дали арх� Зоран Чемерикић (мај
2012) и мр арх� Михаило Медведев (јул 2010)� (Х� А�)
- 247 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
Дјупон, Јулијан, Љ, овлашћени инжењер
архитект, пројектант (Одеса, Русија 12� 8�
1881 – Ниш, 28� 2� 1935)
Рођен је 1881� у О-
деси у Русији� На Импе-
раторској уметничкој а-
кадемији у Петрограду
(1894–1901) стекао је
звање уметник-архитек-
та� До Октобарске рево-
луције радио је као архи-
текта у Русији� Са тала-
сом емиграната долази у Србију и од 20-тих
година ради као архитекта у свом бироу у
Нишу, све до смрти 1935� Био је један од
оснивача организоване архитектонске де-
латности у Нишу, после Првог светског
рата� Његови пројекти су били у стилу поз-
ног академизма са примесама националне
архитектуре� Израдио је око стотину проје-
ката� Значајни пројекти и изведени објекти
(све у Нишу): вила Јована Апела на Синђе-
лићевом тргу (1923); породична кућа у Љу-
бићској улици бр� 1 (1925) ; споменик на Че-
гру (1927); зграда Милорада Васића „Фор-
да” („Градина”) у Обреновићевој улици бр�
38 (1927); Енглески дом (1926); палата Да-
вида Абеншоама у Милојка Лешјанина у-
лици бр� 20 (1932); палата Финансијске ди-
рекције у Милојка Лешјанина улици бр� 22;
зграда Леона Хазена у Милојка Лешјаннина
бр� 41 (1932); Учитељски дом у Високог
Стефан улици (1932); доградња Католичке
цркве (1934)� Преминуо је 28� 2� 1935� у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Борислав Андрејевић: Споменици
Ниша, „Просвета”, Ниш, 1996; Богомир Станковић,
историчар: Архитекта Дјупон украсио Ниш, „Нишки
весник”, бр� 43/2006, стр� 8–9; мр Александар Кеко-
вић, Зоран Чемерикић: Модерна Ниша 1920–1941. “,
Друштво архитеката Ниша, Ниш, 2006; Енциклопе-
дија Ниша: култура, редактор Мирољуб Стојановић,
-7-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Центар за научна истраживања САНУ и Универзи-
тета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш, 2011�
стр� 120; Зоран С� Чемерикић: Архитекта Јулијан Љ.
Дјупон, нишки период, Друштво архитеката Ниша,
Ниш, 2013; Информације за биографију дао мр арх�
Михаило Медведев (август 2012)� (Х� А�)
Живковић, Миодраг, М, дипл. инж. арх.
пројектант, публициста, оснивач и директор
Завода за урбанизам Ниш (Темнич, СО Не-
готин, 29. 3. 1921 – Ниш, 24. 7. 2011)
Рођен је 29. 3. 1921.
у Темничу, СО Неготин.
Основну школу и гимна-
зију завршио је у Зајеча-
ру, а Архитектонски фа-
култет у Београду (1940–
41. и 1948–53). Оснивач
је пројектног бироа
„Крагујевац” где је ра-
дио на функцији директора (1953–55). У на-
редном периоду је радио у Урбанистичкој
служби у Крагујевцу, коју је и основао
(1956–58). Оснивач је Завода за урбанизам
Ниш, где је радио као директор (1958–68)�
Затим је радио у пројектном бироу „Архи-
тект” чији је, такође, оснивач (1968–70). До
одласка у пензију ради у ГП „Грађевинар”-
Ниш (1970–83). Иницијатор је и организатор
првог Салона урбанизма у Нишу 1961. го-
дине. Оснивач је и први председник Друш-
тва урбаниста Ниша 1963. године. Награде и
признања: признања Завода за урбанизам
(1984, 1989. и 1994); награда Урбанистичког
салона Удружења урбаниста Србије (1992);
посебно признање Удружења урбаниста
Србије (1999)... Значајнији пројекти: проје-
кат стамбено-пословне зграде П+7+П на
углу ул. Станка Пауновића и Октобарске ре-
волуције у Нишу (1961); Детаљно урбани-
стичко решење насеља „Вожд Карађорђе”
(1962); Развој конурбационог простора Ни-
ша (1963); Програмске урбанистичке сту-
дије развоја сеоских насеља у конурбацио-
ном простору Ниша (1964); Детаљно урба-
нистичко решење „Центар-2” у Нишу (1966);
Урбанистичко решење Ауто сервиса „Меди-
-8-
- 248 -
јана” и „Фолксваген” (1967); Детаљно урба-
нистичко решење комплекса „Ниш експрес”
(1968); Генерални урбанистички план Бо-
љевца (?); више пројеката стамбених зграда
у Крагујевцу, Књажевцу, Бору и Нишу. О-
бјавио је књигу „Градитељи Ниша – непоз-
нато о познатом”, „Градина”, Ниш (1993).
Објавио је више стручних чланака у днев-
ним новинама и часописима. Преминуо је
24. 7. 2011. године у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи
Ниша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш,
1993., стр. 38–39; Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011. стр. 140; Михајло
Митровић: „Миодраг Живковић – 71 година узорне
колегијалности”(In memoriam), „Архитектура” бр.
163/164, јул-август 20011., стр. 14, АСА, Београд; Мр
Михаило Медведев, арх. : Миодраг-Мима Живковић
(In memoriam), „Архитект” бр 33–34, октобар 2011.,
стр. 73, ДАН, Ниш; Информације за биографију дао
мр арх. Михаило Медведев (август 2012). (Х. А�)
Игњатовић, Лазар, др наука, дипл. инж.
грађ, редовни профе-сор, декан и проректор
(Ниш, 1926 –���?)
Лазар Игњатовић је
познат по свом раду у
подручју санитарне те-
хнике, у којој ради пу-
них 40 година. Рођен је
1926. у Нишу. Дипломи-
рао је на Грађевинском
факултету Универзитета
у Београду 1951, магис-
трирао (М. Сц ин Сан. Енг.) 1959. на The
John Hopkins Univ. Baltimore Md USA, а сте-
као титулу доктора техничких наука на Уни-
верзитету у Нишу 1978. године. Провео је
преко 10 година у Хигијенском заводу у
Нишу на проблемима снабдевања водом и
каналисања мањих насеља, омладинских на-
сеља при изградњи аутопута кроз Србију, а
затим прешао на Технички факултет при
оснивању високошколског центра у Нишу.
Од 1962, најпре као предавач на предмету
Хидротехника, а од 1964. у звању доцента за

предмет Снабдевање насеља водом и кана-
лисање, затим у звању ванредног и редовног
професора водио је наставу до пензиони-
сања 1991. године. Током 1967/69. као
експерт Светске здравствене организације
(WHO) учествовао је у реализацији пројекта
TUR 0051 Promotion of Training and Progra-
mes in Sanitary Engineering – у организовању
постдипломске наставе на Универзитету
МЕТУ у Анкари и ИТУ у Истамбулу. Има
већи број патената, руководио је бројним
истраживачким пројектима, а пројектовао је
више значајних објеката у области снабде-
вања насеља водом и каналисања. Руково-
дио је мултидисциплинарним пројектом: У-
тицај акумулације на промене екосистема у
оквиру којег су развијане макробиолошке
методе. Експерт Савезног министарства за
науку, технологију и развој у области: 12,
1221 и 1552.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
240–241. (Х. А�)
Илић, Душан, Д, др наука, дипл. инж. арх,
редовни професор, пројектант, друштвени
радник, декан (Ниш, 14. 8. 1943 – Ниш, 10.
2� 2006)
Рођен је 1943. у Ни-
шу, где је завршио осно-
вну школу и гимназију.
Дипломирао је на Архи-
тектонско-конструктив-
ном одсеку Техничког
факултета у Нишу 1966.
Докторску дисертацију
под називом „Организа-
ција и структура стана у функцији интензи-
вирања социјалног односа у породици са де-
цом у условима колективног породичног
становања” одбранио је 1981. По дипломи-
рању радио је годину дана у Заводу за заш-
титу историјских споменика у Нишу. 1967.
изабран је за асистента на предмету Пројек-
товање стамбених зграда. У звање доцента
изабран је 1981, а 1986. у звање редовног
професора, на предметима Пројектовање
- 249 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
стамбених зграда и Основи пројектовања са
разрадом техничке документације. У циљу
усавршавања имао је студијске боравке на
архитектонским факултетима у Немачкој
(Achen, Berlin), у Будимпешти и Прагу. Био
је начелник Одељења за архитектуру и урба-
низам – Института Факултета, руководилац
магистарских студија смера становање,
главни и одговорни уредник „Зборника ра-
дова” Факултета. На Факултету вршио је
функције председника Радничког савета и
Научно-наставног већа, продекана за наста-
вна питања и декана Факултета. Организо-
вао је два веома важна и успешна научна
скупа на тему „Унапређење становања у ви-
шеспратним зградама”. Носилац је Ордена
рада са сребрним венцем (1975), добитник
Годишње награде града (1984) и Ордена за
заслуге за народ са сребрним зрацима (1986).
Вршио је дужност шефа Катедре за стано-
вање и шефа Архитектонског одсека Грађе-
винско-архитектонског факултета у Нишу.
Био је председник Извршног одбора Ма-
тичне секције пројектаната и члан Управног
одбора ИКС. Радио је на више научно-и-
страживачких пројеката. Аутор је већег бро-
ја радова – архитектонских пројеката, писа-
них стручних и научних радова, елабората,
ревизија... Објавио је више књига и уџбени-
ка: „Стан и породица”(1983); „Пројектовање
стамбених зграда I: организација стана”
(1992); „AutoCAD у архитектури” (1996)...
Значајнији пројекти: стамбене зграде Уни-
верзитета у Нишу; стамбени комплекс „Го-
рица 1” и „Горица 2” у Нишу (1983); Над-
градња зграде Грађевинског и Машинског
факултета у Нишу. Преминуо је 10. 2� 2010�
у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи
Ниша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш,
1993., стр. 40–41; Ко је ко у Србији '95, биографски
лексикон, „Библиофон”, Београд, 1995., стр. 176; Зо-
ран Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2008.,
стр. 159; Енциклопедија Ниша: култура, редактор
Мирољуб Стојановић, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, Ниш, 2011., стр. 169; Информације за
-9-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
биографију дао мр арх. Михаило Медведев (август
2012). (Х. А�)
Јанић, Даница, Ј, види п. Фамилије
Јанић, Предраг, Т, види п. Фамилије
Јефтимијадес, Станислав, С, дипл. инж.
грађ, редовни професор, пројектант (Бео-
град, 1907, Ниш, 1989)
Рођен је 1907. у Бео-
граду. Основну школу и
гимназију је завршио у
родном граду, а на Гра-
ђевинском одсеку Те-
хничког факултета Уни-
верзитета у Београду ди-
пломирао је 1937. У пе-
риоду од 1937. до 1941.
радио у Министарству железница. Други
светски рат је провео у заробљеништву.
После тога учествовао је у обнови, санацији
и реконструкцији железничких пруга, а био
је и шеф секције за изградњу пруга Брчко–
Бановићи и Шамац–Сарајево. До резолуције
Информбироа 1948. године учествовао је у
изградњи пруге Елбасан–Драч у Албанији.
На Техничком факултету у Нишу био је у
сталном радном односу од 1963. па све до
пензионисања (1978). На Грађевинском фа-
култету у Нишу, који је настао из Грађевин-
ског одсека Техничког факултета, био је за-
дужен за предмете из области железница на
редовним и постдипломским студијама. Го-
ворио је немачки и руски језик. Аутор је ве-
ликог броја научних и стручних радова, сту-
дија (посебно се истиче студија о нишком
железничком чвору), скрипти и уџбеника.
Посебно место у стручној литератури имају
уџбеници из Саобраћајне економије (1975) и
Пројектовања и грађења железничких пруга
(1978). Преминуо је 1989. у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
271–272. (Х. А�)
- 10 -
- 250 -
Коблишка, Слободан, др наука, дипл. инж.
грађ, редовни професор, дугогодишњи де-
кан, легендарни председник Управног
одбора ФК Раднички (Ниш, 18. 8. 1932 –
Ниш, 2003)
Слободан Коблишка
је рођен 18. 8. 1932. у
Нишу. Грађевински фа-
култет у Београду завр-
шио је 1958. Први радни
однос засновао је у Ди-
рекцији путева „Брат-
ство–јединство”, као ге-
одета, где је радио у пе-
риоду од новембра 1958. до децембра 1959,
а затим и од марта 1960. до децембра 1960.
На Технички факултет у Нишу прелази де-
цембра месеца 1960. и бива биран за аси-
стента на предмету Геодезија са техником
рачунања. У звање доцента на предмету Ге-
одезија са техником рачунања први пут је
биран 1975. Докторску дисертацију под на-
зивом” Прилог одређивању неких утицаја и
постигнуте тачности код мерења дужина у
градским мрежама оптоелектронским даљи-
номерима” са посебним освртом на ХП
3800Б одбранио је на Грађевинском факул-
тету у Нишу 1980. и тиме испунио услове за
стицање научног степена: доктора технич-
ких наука. 1980. биран је за ванредног про-
фесора на предмету Геодезија са техником
рачунања, а већ 1985. у звање редовног про-
фесора на истом предмету. За време свог ду-
гогодишњег рада на факултету проф. Кобли-
шка обављао је бројне дужности у факултет-
ској и друштвеној делатности. 1976. имено-
ван је за продекана за наставу на Грађевин-
ском факултету у Нишу. 1977. биран је за
управника рачунског центра на Грађевин-
ском факултету у Нишу, на период од 2 го-
дине. Функцију шефа катедре за геодезију о-
бављао је у периоду од 1979. до 1992, а за
шефа Катедре за геодезију на период од 2 го-
дине биран је 1987. Декан Грађевинског фа-
култета у Нишу био је од 1986. до 1996. кроз
5 изборних мандата. 1996. именован је за

вршиоца дужности декана Грађевинског фа-
култета у Нишу на период од 6 месеци. Про-
фесор Слободан Коблишка, са коауторима
др Милисавом Николићем, доцентом и мр
Јованом Игићем написали су и издали књигу
Збирка задатака из технике рачунања са ре-
шењима. Са радом на Грађевинском факул-
тету у Нишу професор Слободан Коблишка
престао је 1997. Преминуо је 2003. у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
274–275. (Х. А�)
Ковачевић, Љупка, Л, дипл. инж. арх, про-
јектант (Демир Капија, 3. 10. 1939)
Рођена је 3. октобра
1939. у Демир Капији.
Основну школу и гимна-
зију је завршила у Нишу,
а Архитектонски одсек
Грађевинског факултета
у Скопљу (1963). По
дипломирању ради у
„Македонија пројекту” у
Скопљу (1963–71), а затим у „Нишпројекту”
у Нишу до одласка у пензију (1971–99). Ау-
тор је и коаутор великог броја пројеката
(скоро сви су реализовани). Добитник је
више награда: Октобарска награда Града
Ниша за изградњу Хале спортова „Чаир”
(1974); Југословенски архитектонско-урба-
нистички конкурс за Занатски центар у Бору
– прва награда; награда Тријенала архитек-
туре ДАН-а (2006). Значајни пројекти: Хала
спортова „Чаир” у Нишу (1971–74 – са арх.
Ђ. Злоковићем); стамбено насеље „Зона” на
булевару Лењина у Нишу (1983); стамбено
насеље „Дуваниште” у Нишу (1988); ста-
мбено насеље у Улици Бубањски хероји у
Нишу (1988); пословна зграда „Нишке бан-
ке” Пашићевој улици у Нишу (1989); купа-
лишни комплекс „Чаир” (1989 – са арх. А.
Буђевцем; стамбено насеље „Зизи” у Бору
(1989); стамбено насеље „Ардија” у Нишу
(1995); стамбено насеље „Ђачко острво” у
Нишу (1995); стамбена зграда „Војвоткиња”
П+10 у Нишу (1997); стамбена зграда
- 11 -
- 251 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
„Јулија” П+8 у Нишу (1997); стамбена
зграда П+6 у Ул. Ћирила и Методија у Нишу
(2007). Објавила је више стручних чланака у
дневном листу „Народне новине”. Члан је
Друштва архитеката Ниша.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи
Ниша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш,
1993., стр. 26–27 и 50–51; Ко је ко у Србији '95, био-
графски лексикон, „Библиофон”, Београд, 1995., стр.
71; Лексикон неимара, Encyclopaedia architectonica,
Грађевинска књига, Београд, 2008., стр. 192; Енци-
клопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб Стоја-
новић, Центар за научна истраживања САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш,
2011., стр. 207; Информације за биографију дао мр
арх. Михаило Медведев (август 2012). (Х. А�)
Лазић, Драгиња, дипл. инж. арх, доцент,
пројектант (Ниш, 17. 7. 1928 – Ниш, 2009)
Рођена је 17. јула
1928. у Нишу где је завр-
шила основну школу и
гимназију. Архитектон-
ски факултет је завр-
шила у Београду (1953).
По дипломирању, 1953.
долази у Ниш, где као
професор добија запо-
слење у Грађевинској средњотехничкој
школи. Године 1957. прелази у Предузеће за
пројектовање (садашњи „Нишпројект”), где
почиње њено обимно пројектантско ствара-
лаштво. По отварању Архитектонског
одсека 1960. (на Техничком факултету у
Нишу), прелази на Факултет, где ради нај-
пре као асистент, а затим као наставник. По
укидању Архитектонског одсека (1967),
враћа се у „Нишпројект”, где остаје све до
пензије. Из њеног веома обимног стваралач-
ког опуса, наводимо један број значајнијих
реализација. Стамбене зграде (све у Ни-
шу):„Чаир”; у Ул. V конгрес; насеље „Бу-
бањ”; десетак стамбених зграда на Булевару
Лењина (данас Немањића); „Грозд” од 30
објеката на почетку Булевара Лењина; војна
зграда у Топличиној улици. Поред Ниша,
њене стамбене зграде су реализоване у Пи-
роту, Лесковцу, Врању, Јагодини, Кумано-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ву, Београду и др. Здравствени објекти и хо-
тели: Инфективна клиника у Нишу; Завод за
превенцију и лечење „Бањска” код Косовске
Митровице; Завод за рехабилитацију у Сија-
ринској бањи; Хотел – инвалидски дом и хо-
тел „Турист” у Сокобањи; рекреациони обје-
кат „Терме” У Нишкој Бањи; Дечија клини-
ка у Нишу; Здравствена станица конфекције
„Први мај” у Пироту; Здравствена станица
конфекције „Први мај” у Ђаковици. Дечије
установе: дечије обданиште „Чаир” у Нишу;
дечије обданиште у Белој Паланци; дечија
установа у Боре Прице улици у Нишу; дечи-
је обданиште у Катићевој улици у Нишу; де-
чија установа „Први мај” у Пироту, дечије
обданиште на Булевару Лењина у Нишу; де-
чије обданиште у Јужноморавских бригада
улици у Нишу. Факултети: Електронски фа-
култет и лабораторија Електронског факул-
тета у Нишу. Спортски објекти: фискултур-
на сала Електротехничке школе и Центар
спортске медицине у „Чаиру” у Нишу. Ин-
дустријски објекти: Фабрика текстилних ма-
шина „Будућност” у Белој Паланци; Фабри-
ка штампаних кола ЕИ, емајлирница фабри-
ке ЕИ „Милан Благојевић”, рачунски центар
(први део) ЕИ, ресторан ЕИ и ресторан фа-
брике „Niteх” – све у Нишу; хала конфекције
„Први мај” и ресторан конфекције „Први
мај” у Пироту. Преминула је 2009. године у
Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011. стр. 226; Архитект,
гласник ДАН-а, бр. 19, 2005, стр. 142; Информације
за биографију дао мр арх. Михаило Медведев (август
2012). (Х. А�)
Мандић, Јован, С, дипл� инж� арх, пројек-
тант, главни архитекта Ниша (Ниш, 5� 1�
1944)
Рођен је 5� јануара 1944� у Нишу, где је
дипломирао на Грађевинском факултету –
Архитектонско-конструкторски одсек (1971)�
По дипломирању радио је (све у Нишу) као
пројектант у Фабрици алуминијума „Nissal”,
- 12 -
- 252 -
Заводу за урбанизам и
просторно планирање,
„Србија турс”-у, П� П�
„Нини” и приватном би-
роу „Casabella”� Бавио се
архитектонским плани-
рањем, пројектовањем
ентеријера, индустриј-
ским и графичким дизај-
ном� Добитник је првих награда за: индус-
тријски дизајн (1987� и 1988); за дизајн у ар-
хитектури; пројекат и извођење споменика
за 800 година од првог српско-немачког спо-
разума, односно сусрета Стефана Немање и
Фридриха Барбаросе; идејна решења пошта
у Нишу, Врању (1996) и Ужицу (2001); и-
дејно архитектонско-урбанистичко решење
за Храм светог цара Константина и Царице
Јелене у Нишу (1998), пројектант цркве Пре-
ображење Господње у Пролом Бањи� Знача-
јан део његове делатности чини сликање а-
кварела� Самостално је излагао у: Нишу
(1990 и 1994), Врњачкој Бањи (1994), Ни-
шкој Бањи (1994), на Сајму у Грацу (Аус-
трија, 2004)� Колективно излаган изложбама
акварела и дизајна у Нишу, Београду, Ду-
бровнику и Врњачкој Бањи� Члан је УЛУ-
ПУДС-а�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011., стр� 237� (Х� А�)
Марковић, Драгољуб, Драган, дипл. инж.
арх, пројектант, оснивач и директор Соко-
пројекта (Александровац, срез Неготин, 20.
1� 1929 – Ниш, 22. 12. 2002)
Рођен је 20� јануара
1929� у Александровцу,
срез Неготин, у учитељ-
ској породици� Основну
школу је завршио у Жи-
тковцу, гимназију у Заје-
чару (1947), Архитекто-
нски факултет започео у
Скопљу а завршио у Бе-
ограду (1954)� По дипломирању запослио се

у ГП „Тимграп” у Зајечару, најпре на гради-
лишту, а затим као пројектант и шеф бироа
истог предузећа� Прелази у Ниш (1958) где
ради у Дирекцији за стамбену изградњу, нај-
пре као пројектант а затим као шеф бироа� У
ГП „Грађевинар” у Нишу ради као одговор-
ни пројектант, потом у пројектни биро
„Нишпројект” у Нишу (1968)� Оснивач је
пројектног бироа „Соко-пројект”, са седиш-
тем у Сокобањи и одељењем у Нишу, где
ради као директор до 1982� Даље, до пензи-
онисања (1991), ради у Институту за безбед-
ност и заштиту на раду „Први мај” у Нишу�
Његова богата пројектантска делатност обу-
хвата велики број објеката различите на-
мене: 28 стамбених зграда, 15 школа, 7 по-
шта, 18 управних зграда, 5 домова културе,
7 здравствених спортских објеката, 12 урба-
нистичких решења, 16 хотела, ресторана и
одмаралишта, 52 индустријска објекта, 8 ау-
то-сервиса, 10 котларница, 9 склоништа, 9
робних кућа и већих продавница, више ин-
дивидуалних стамбених зграда и вила у
Нишу, Зајечару и Сокобањи� Најзначајнији
пројекти: стамбена зграда са 13 станова и ло-
калом у Зајечару; фабрика кожа у Зајечару;
пошта у Зајечару; стамбена зграда П+М+7
+П са апотеком Ћеле кула” у Нишу; одмара-
лиште РВИ у Сокобањи; пошта у Сокобањи;
осмогодишња школа у Нишкој Бањи; осмо-
годишња школа „21� мај” у Нишу; споменик
палим ваздухопловцима у Нишу (у сарадњи
са вајаром А� Шакићем)� Две године је уре-
ђивао рубрику „Како уредити стан” у ни-
шком дневном листу „Народне новине”�
Преминуо је 22� 12� 2002� у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Архитект, гласник ДАН-а, бр� 11,
2003., стр� 33–34;; Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011, стр� 67; Информације за
биографију мр арх� Михаило Медведев (август 2012)�
(Х� А�)
Медведев, Александар, И, види п. Фами-
лије
- 13 -
- 253 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
Медведев, Михаило, А, види п. Фамилије
Милићевић, Милић, др наука, дипл. инж.
грађ, редовни професор, декан и проректор
(Нова Топола, општина Лебане 12. 2. 1934 –
2003)
Рођен је 12� 2� 1934�
у Новој Тополи, општи-
на Лебане� Основну шко-
лу је завршио у родном
месту, матурирао у II му-
шкој гимназији у Бео-
граду 1953, a дипломи-
рао на Грађевинском фа-
култету у Београду 1959�
Радио је у грађевинском предузећу “Гради-
тељ” и у предузећу “Водовод и канализа-
ција” у Лесковцу, а од 1961� ради као пројек-
тант у Бироу за пројектовање “Инкопројект”
у Лесковцу� Био је и генерални директор
предузећа ГП “Градитељ”� На предмету Те-
орија конструкција и Статика конструкција
на Грађевинском одсеку Техничког факул-
тета у Нишу изабран је 1963� за асистента�
Магистарски рад је одбранио на Грађевин-
ском факултету у Београду 1972,к ада је иза-
бран за доцента на Грађевинском факултету
у Нишу� Као стипендиста Француске владе
провео је 1975� у Паризу, а у току 1976� и
1977� боравио је у Монсу – Белгија ради и-
зраде експерименталног дела докторске ди-
сертације� Докторирао је 1980, када је биран
за ванредног професора, а 1986� за редовног
професора� на истом факултету за предмете
Статика одређених линијских носача, Ста-
тика неодређених линијских носача и Тео-
рија површинских носача� Пензионисан је
2001� Био је продекан за финансије, проде-
кан за наставу, декан Грађевинског факул-
тета у Нишу и проректор Универзитета у
Нишу, као и шеф Катедре за техничку меха-
нику и теорију конструкција и шеф Грађе-
винског одсека� Био је први директор Инсти-
тута за грађевинарство и архитектуру Грађе-
винског факултета и начелник Одељења ра-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
чунски центар� Био је члан Савета Универ-
зитета у Нишу, члан председништва Друш-
тва за механику Србије, члан Одбора за те-
хничку терминологију Српске академије на-
ука и уметности��� Аутор је преко 60 научно-
истраживачких радова и преко 70 стручних
радова и великог броја пројеката� Био је уче-
сник или руководилац више научних проје-
ката и аутор или коаутор два уџбеника и три
збирке задатака� Био је учесник са саопште-
њима на Конгресима ЈДМ, ЈДГК, на свет-
ском Конгресу ИУТАМ у Москви 1972,
Симпозијуму о стабилности металних кон-
струкција у Будимпешти 1978, XI светској
конференцији о земљотресном инжењер-
ству у Акапулку – Мексико, 1996, IABSE ко-
локвијуму у Истанбулу, 1996� и на Првом
светском конгресу конструктера у Сан Фран-
циску, 1998� Био је предавач на постдиплом-
ским студијама на Грађевинском факултету
у Нишу� Био је члан комисија и ментор ве-
ликог броја магистарских и докторских теза
на више универзитета у земљи� Носилац је
Ордена рада са сребрним венцем, Сребрне
плакете и Плакете Грађевинског факултета,
Плакете Универзитета у Нишу, Преминуо је
2003� године�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр�
193–194� (Х� А�)
Милошевић, Љубиша, дипл. инж. арх, про-
јектант, професор, члан жирија на конкур-
сима, друштвени радник, директор ГП Гра-
ђевинар у Нишу (Ниш, 1934 – Ниш, 24. 10.
2001)
Рођен је 1934� у Ни-
шу� Архитектонски фа-
култет је завршио у Бео-
граду (1969)� Његово пр-
во запослење је било у
ГП „Изградња” у Нишу
(1959–60), затим ради
као пројектант у Дирек-
цији за изградњу ста-
нова у Нишу (1960–62), а онда одлази у Па-
- 14 -
- 254 -
риз на стручно усавршавање (1962–65)� По
повратку из Париза запошљава се, као аси-
стент, на предмету Друштвене зграде на
Архитектонском одсеку Техничког факул-
тета у Нишу (1965–67)� Прелази у ГП „Гра-
ђевинар” у Нишу где ради као шеф Студиј-
ске групе, директор Пројектбироа, шеф Кон-
струкционог бироа у „Бетоњерци”, главни
инжењер развоја и директор предузећа
(1967–83)� Потом се враћа у просвету као
професор Више техничке школе у Нишу на
предмету Грађевинске конструкције 1, где
ради до трагичне смрти у саобраћајној
несрећи (2001)� Друштвене активности и
функције: члан Савета за урбанизам СО
Ниш; члан Комисије за развој града Ниша;
члан Комисије за преглед урбанистичких
планова; члан стручних жирија на конкур-
сима (Дом омладине у Нишу, купалишни
комплекс „Чаир” у Нишу и др�); председник
Друштва архитеката Ниша (1968–73); члан
Председништва Савеза друштава архите-
ката Србије (1979–83); председник Скуп-
штине заједнице произвођача ИМС система�
Значајни пројекти и изведени објекти (све у
Нишу): стамбено-пословна зграда на углу
Ул� Николе Пашића и Наде Томић; типске
стамбене зграде П+4 у ул� Сремској; ста-
мбена зграда у Хајдук Вељковој улици; ста-
мбена зграда у Ул� Војводе Мишића; мон-
тажни стамбени солитер П+М+18 на Синђе-
лићевом тргу (са арх� Б� Ристићем); три ста-
мбена солитера у Рудничкој улици (са сарад-
ницима); монтажне куле у� Зетској улици (са
сарадницима); адаптација Гинеколошког о-
дељења и специјалистичке службе Клинич-
ког центра; доградња и адаптација Одељења
медицинске рехабилитације Клиничког цен-
тра� Значајнији статички прорачуни: дечја
установа у Катићевој улици у Нишу; хотел у
Кални; хотел „Тимок” у Књажевцу; зграда
СУП-а у Зајечару; зграда СДК у Књажевцу�
Написао је два уџбеника (са др арх� З� Радо-
вићем): „Грађевинско архитектонске кон-
струкције” и „Грађевинско архитектонске
конструкције – кровови� Написао је велики
број стручних радова који су публиковани у

разним часописима� Преминуо је 24� 10�
2001� у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Архитект, гласник ДАН-а, бр� 6–7,
2001., стр� 60–61; Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011� стр� 258; Информације
за биографију дао мр арх� Михаило Медведев (август
2012)� (Х� А�)
Митић, Стојанка, дипл. инж. арх, пројек-
тант, доцент, сликар (Сурдулица, 1924 – Бе-
оград, 2. 6. 2016)
Рођена је 1924� у
Сурдулици, где је завр-
шила основну школу�
Средњу школу је завр-
шила у Скопљу и Вра-
њу� Дипломирала је на
Архитектонском факул-
тету у Београду 1952� По
дипломирању се запо-
слила у хидрограђевинском предузећу „Вла-
сина” у Сурдулици (1952–54)� Касније пре-
лази у Ниш у пројектни биро ГП „Грађеви-
нар” (1957–63), а затим ради на Техничком
факултету у Нишу (Архитектонски одсек)
на предметима Основи пројектовања и Про-
јектовање друштвених зграда, прво као аси-
стент а касније као доцент, до пензионисања
(1963–75)� У звање доцента изабрана је по
одбрани хабилитације „Метода пројектова-
ња варијабилних станова и примена „Си-
стема ћелија”“� Највећи део њеног радног
века обухвата архитектонско пројектовање�
Добитник је више награда: идејни пројекти
стамбених зграда типа „А” П+7, (јавни кон-
курс, прва награда) и типа „Б” П+4 (исти
конкурс, друга награда) за насеље „Киселе
Воде” у Скопљу� Стамбене зграде: стамбене
куле (са 44 и 48 станова) у� Хајдук Вељковој
улици у насељу Криве Ливаде (првоизгра-
ђени солитери у Нишу); велики број реали-
зованих пројеката колективних стамбених
зграда ( од П+3 до П+12) у улицама: Пријез-
дина, Светозара Марковића, Филипа Виш-
њића, Војводе Мишића, Косте Стаменкови-
- 15 -
- 255 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
ћа, Октобарске револуције, Девете бригаде,
Божидара Аџије, Браће Тасковића��� Велики
број вила и викендица реализован је у Сур-
дулици, Аранђеловцу, Београду и околини�
Друштвене зграде: Општа болница у Сурду-
лици; Стоматолошки факултет са Поликли-
ником и Средњом зуботехничком школом,
Оториноларинголошка клиника Медицин-
ског факултета са Студенском поликлини-
ком и Одсеком максилофацијалне хирургије
у Ул� Браће Тасковића у Нишу (1958–60); Е-
лектронски факултет са 4 одсека (идејни
пројекат, сарадник арх� З� Радовић); дијагно-
стички центар „Ауто-мото Клуба Србије”,
„Ауто-школа”��� По пензионисању посве-
тила се свом хобију – сликању� Излагала је
на око 20 самосталних и више колективних
изложби (у Либији, Аранђеловцу, Нишу, Бе-
ограду и Сурдулици)� Од 1980� године је
била члан Удружења ликовних уметника А-
ранђеловца� Бавила се и поезијом� Преми-
нула је 2� 6� 2016� у Београду�
ЛИТЕРАТУРА: часопис „Архитектура урбанизам”,
Београд бр� 43., 1967., стр� 21� и 18–19; Миодраг Жив-
ковић, Градитељи Ниша – непознато о познатом,
„Градина”, Ниш, 1993., стр. 66–67; Информације за
биографију дала арх� Стојанка Митић (јун 2013� и
фебруар 2014))� (Х� А�)
Митковић, Петар, др наука, дипл. инж. арх,
пројектант, редовни професор, декан у више
мандата (Гргуровац, 1953)
Рођен је 1953� у Гр-
гуровцу код Лебана� У
Лебану је завршио осно-
вну школу и гимназију, а
Архитектонски факул-
тет у Београду (1977),
где је завршио специја-
листичке студије (1981),
магистрирао (1984) и до-
кторирао (1988)� После завршетка студија,
радио је у привреди и јавним предузећима
на урбанистичким, пројектантским и руко-
водећим пословима� 1985� долази на Грађе-
вински факултет у Нишу где је биран за аси-
стента, затим доцента (1989), ванредног
Енциклопедија Знамените личности Ниша
професора (1995) и редовног професора
(2001)� Предавао је предмете из урбанисти-
чке, просторно-планерске и комуналне де-
латности� Као стипендиста Републичке за-
једнице науке Р� Србије, 1989, био је на
стручном усавршавању на Централном по-
литехничком факултету у Лондону� Био је а-
утор или коаутор преко педесет научних ра-
дова и саопштења на домаћим и међународ-
ним симпозијумима и другим скуповима као
и радова објављених у домаћим и страним
часописима� Аутор је поглавља у више мо-
нографија, учесник у више научних проје-
ката и рецензент више књига� Био је више
пута ментор или члан комисије за одбрану
магистарских теза и докторских дисерта-
ција� 1995� је био један од оснивача и шеф
студијског програма архитектуре на Грађе-
винско-архитектонском факултету у Нишу и
оснивач Катедре за урбанизам и просторно
планирање, чији је био шеф� Написао је две
књиге: „Урбанизам-планирање градске сао-
браћајне мреже” (уџбеник, 1994) и „Про-
сторна организација и уређење градских по-
вршина за паркирање путничких аутомо-
била” (монографија, 2000)� Од 1998� до 2002�
године ангажован је у Дирекцији за урбани-
зам и изградњу Лесковац, као експерт урба-
нистичке струке и руководилац Сектора за
планирање� Свој најплоднији рад је оства-
рио у стручној области где је аутор преко
стотину оригиналних урбанистичких и ар-
хитектонских остварења (већина објеката је
јавног карактера), од којих је један број
првонаграђених на разним конкурсима� Био
је члан тима за израду Просторног плана Ре-
публике Србије (Београд, 2009–2010) и члан
тима за израду Стратегије просторног раз-
воја Републике Србије Београд, (2009–
2010)� Изабран је за члана и визитинг профе-
сора Европске академије за архитектуру и
урбанистичко планирање� Као представник
Министарства Владе Србије члан је коми-
сије за планове�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр�
128–128� (Х� А�)
- 16 -
- 256 -
Митровић, Михајло, М, дипл. инж. арх,
пројектант, публициста, аутор ГУП-а Ниша
и Нишке Бање (Чачак, 1. 9. 1922)
Рођен је 1. 9. 1922. у
Чачку, где је завршио
основну школу и гимна-
зију, а Архитектонски
факултет (1948) у Бео-
граду. Као стипендиста
Уједињених нација бо-
равио је у Француској и
Данској (1950). По ди-
пломирању, запослио се у Урбанистичком
заводу НР Србије у Београду (1948–55), за-
тим био директор „Пројектбироа” У Бео-
граду (1955–80), а касније професор Факул-
тета примењених уметности у Београду (од
1980). Друштвена активност и функције: ге-
нерални секретар Савеза архитеката Југо-
славије (1966–72); председник Савеза архи-
теката Србије; почасни доктор Београдског
универзитета (1999); председник Академије
архитеката (од 1999). Значајни урбанисти-
чки планови, пројекти и реализације: гене-
рални урбанистички план Ниша (1953); ге-
нерални урбанистички план Нишке Бање
(1953); планови реконструкције ужег центра
Ниша: „Трг ослобођења”, „Синђелићев трг”;
Трг ЈНА, Трг „14. октобар”, насеље „Чаир”
(1955); стамбено-пословне зграде у Нишу:
„Путник”, „Шестица”, „Колонада”, „Мар-
гер” (1956–58); генерални урбанистички
планови Лазаревца, Пирота, Зајечара, Бање
Ковиљаче и др „Генекс центар” („Западне
капија”), Београд (1980); четири бивете у
Врњачкој Бањи (1970. и 1990); храм Св. Ва-
силија Острошког у Београду и др. Своје
пројекте излагао је у Музеју савремене у-
метности у Београду, Салону МСУ у Вар-
шави, Вроцлаву, Милану, Њујорку... Публи-
цистика: Градови и насеља у Србији (1953);
Новија архитектура Београда (1975); Све је
архитектура (1989); На крају века (1995)�
Објавио је велики број чланака у листу
НИН, ОКО и Политика. Награде и друш-
твена признања: Октобарска награда Бео-
града (1964); награде за архитектуру листа

Борба (1967. и 1969); награде Салона архи-
тектуре (1976. и 1978); велика награда за ар-
хитектуру САС (1984); Седмојулска награда
за животно дело (1986).
ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији '95, биографски
лексикон, „Библиофон”, Београд, 1995., стр. 368; Зо-
ран Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2008.,
стр. 282–288; Енциклопедија Ниша: култура, редак-
тор Мирољуб Стојановић, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, Ниш, 2011. стр. 266; бројне иностране
публикације о архитектима; Информације за биогра-
фију дао мр арх. Михаило Медведев (август 2012).
(Х. А�)
Митровић, Момчило, Љ, дипл. инж. арх,
оснивач и директор Завода за заштиту спо-
меника културе Ниш (Шабац, 2. 9. 1925 – Бе-
оград, 2. 6. 2009)
Рођен је 2� 9� 1925� у
Шапцу� Основну школу
и гимназију је похађао у
Пироту, Убу, Бајиној Ба-
шти, Владимирцима, Те-
тову, Скопљу, Охриду,
Ђевђелији, Скопљу, Про-
купљу, Чачку, Јагодини,
Лесковцу и поново у Ја-
години, где је и матурирао� Архитектонски
факултет је завршио у Београду (1956)� Прво
запослење му је у Мостару где ради на заш-
тити споменика културе на подручју Херце-
говине (1954–58)� Прелази у Ниш где ради у
Дирекцији за стамбену изградњу (1958–60)
а затим у Заводу за урбанизам Ниш (1961–
66)� Даље, на Архитектонском одсеку Те-
хничког факултета у Нишу предаје предмет
Развој архитектуре (1961–66)� Формира За-
вод за заштиту споменика културе Ниш у
коме је директор (1966–76)� Прелази у Бео-
град, где ради у Заводу за заштиту споме-
ника културе Београда (1976–77), а касније,
до пензионисања, је секретар Заједнице за-
вода за заштиту споменика културе Србије
(1977–90)� Друштвене активности и функци-
је: члан управа више струних организација;
- 17 -
- 257 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
члан и председник Савета за урбанизам оп-
штине Ниш; активиста Савеза извиђача у
Мостару и Нишу� Добитник је више приз-
нања и награда: прва Октобарска награда
града Ниша у области архитектуре и урба-
низма за урбанистичко-архитектонско ре-
шење кеја поред Нишаве (са тимом пројек-
таната, 1959); Орден рада са златним венцем
(1990); медаља Републичког завода за заш-
титу споменика културе (1994) и низ повеља
и јубиларних награда� Архитектонско про-
јектовање: извиђачки дом у Мостару; неко-
лико породичних стамбених кућа у Шапцу и
Нишу��� Публикације: Обнова Манастира
Радовашница, Гласник Друштва конзерва-
тора Србије бр� 16, Београд 1992, стр� 118–
120; Ревитализација Нишке тврђаве (са арх�
Д� Јанић), Зборник бр� 9, Народни музеј
Ниш, Ниш 2000, стр� 227–246� Заштита спо-
меника културе: санација Старе цркве, џа-
мије и кућа у Мостару (члан тима, 1954); ре-
конструкција манастирског комплекса По-
ганово (са сарадницима, 1967); Урбани-
стичка делатност: комплекс „Синђелићев
трг” у Нишу (1960); идејно урбанистичко ре-
шење стамбеног насеља „Ђердапска” у
Нишу (1961); решење „Болничког ком-
плекса” у Нишу (1961); урбанистичке смер-
нице уређења Нишке Бање (1961); урбани-
стичке смернице за ГУП Нишке Бање
(1961); руководилац израде великог броја
пројеката заштите и реконструкције споме-
ничких објеката на подручју под ингеренци-
јом Завода за заштиту споменика културе
Ниш� Преминуо је 2� 6� 2009� у Београду�
ЛИТЕРАТУРА: Архитект, гласник ДАН-а, бр� 29–
30, 2010., стр� 69–70; Енциклопедија Ниша: култура,
редактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011� стр� 267; Информације
за биографију дали Гордана Митровић, историчар у-
метности (јануар 2010) и мр арх� Михаило Медведев
(август 2012)� (Х� А�)
Радовановић, Михајло, архитекта, пројек-
тант, универзитетски професор, аутор Гене-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ралног регулационог плана Ниша (Зајечар,
1899 – Београд, 1973)
Рођен је 1899� у Зајечару� Студирао је у
Београду (дипломирао 1923)� Похађао је на-
ставу из урбанизма на Институту за урбани-
зам Париског универзитета (1925–27)� Са-
мостални аутор у међуратном периоду (1927
–33), најчешће са Б� Маринковићем� Као на-
ставник радио на Архитектонском факул-
тету у Београду (1933� до пензионисања)�
Најзначајнија дела: Стамбена зграда у ул�
Београдској бр� 51, у Београду (1930); палата
ЦК КПЈ у Новом Београду (као члан тима,
конкурс, 1947); зграда председништва владе
ФНРЈ у Новом Београду (као члан тима, кон-
курс, 1947); Генерални план Земуна (кон-
курс, прва награда, 1929)� Градско веће Ни-
ша и Банска управа Моравске бановине
покренули су 1935� „Југословенски конкурс
за израду Идејне скице Генералног урбани-
стичког плана Ниша”� Међу осам приспелих
радова, као најбоље оцењено је решење арх�
Михаила Радовановића (тадашњег доцента
Београдског Универзитета), по коме је раз-
рађен Генерални регулациони план града
Ниша (одобрен од Министарства грађевине
16� 5� 1939�)� Спровођење овог амбициозног
плана у већем обиму, омео је Други светски
рат� У послератном периоду ангажован је у
реконструкцији Пожаревца и других гра-
дова у Источној Србији (Смедерево, Велико
Градиште, Петровац на Млави, Кучево)�
Публицистика: Будућност Београда, Време,
1929, бр� 5; Увод у урбанизам. Основни прин-
ципи и методе рада, Београд, 1933, стр� 1–
58; Урбаниста о Пожаревцу, Пожаревачки
алманах 1957, стр� 163–165� Излагао је на
више изложби (1931, 1973, 1978 и 1987)�
Преминуо је 1973� године у Београду�
ЛИТЕРАТУРА: Бранко Максимовић: Поводом кон-
курса за идејне скице генералног регулационог плана
Ниша Технички лист, бр� 1–2, Загреб, 1937., стр� 5–
12; Зоран Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2008.,
стр� 338–339; Информације за биографију дао мр арх�
Михаило Медведев (август 2012)� (Х� А�)
- 18 -
- 258 -
Радовић, Александар, В, дипл. инж. арх,
пројектант, дугогодишњи директор Завода
за заштиту споменика културе Ниш, друш-
твени радник (Стубла, општина Медвеђа,
14� 8� 1943 – Ниш, 2015)
Рођен је 14� aвгуста
1943� у Стубли, општина
Медвеђа� Основну и сре-
дњу техничку школу и
Архитектонски одсек Те-
хничког факултета је за-
вршио у Нишу (1970)�
Професионалну актив-
ност започео је као сту-
дент 1966� радећи као стручни сарадник у
Заводу за заштиту споменика Ниш� Три го-
дине је био асистент на Техничком, односно
Грађевинском факултету у Нишу на предме-
тима Архитектонске конструкције 1 и Про-
јектовање стамбених зграда (1970–73)� 1967�
године заснива радни однос у Заводу за заш-
титу споменика културе Ниш, где је дуги
низ година био директор (1975–2004) и за-
меник директора (2004–08)� 2009� године
одлази у пензију� Друштвена активност:
члан Савета Техничког факултета; члан Ре-
публичког одбора синдиката за културу, на-
уку и образовање; председник Комисије за
план Заједнице Завода за заштиту културних
добара СР Србије; председник Урбанистич-
код друштва Ниша (1982); председник ИО
Заједнице Завода за заштиту споменика кул-
туре Србије (1984–88); председник Коми-
сије за урбанизам (1992–2000); члан Коми-
сије за планове града Ниша (2004–09)��� До-
битник је више награда и признања: Годи-
шња награда Друштва конзерватора Србије;
„Борбина” награда за архитектуру (1989);
прва награда на конкурсу за трговински цен-
тар „Душанов базар” у Нишу (1990); повеља
Радио Београда 2 (2008)� Пројекти из обла-
сти заштите и ревитализације градитељске
баштине: манастири Поганово (са арх� М�
Митровићем, 1966–72), Темска (1972–80),
Липовац (1974–77), Прохор Пчињски (реви-

тализација, 1985–88)��� Пројекти нових обје-
ката: Етно парк у Брзој Паланци код Кла-
дова (1987–89); Хиландарски метох у Нишу
(1988–91); тржно-пословни центар „Гуше-
вица” у Пироту (1990–92); тржно-пословни
центар „Душанов базар” у Нишу (1990–95);
Публикације: „Начела заступана при обнови
споменика градитељства у раду Завода за
заштиту споменика културе у Нишу”, Гла-
сник ДКС, бр 2, Београд (1978); Ревитализа-
ција конака у манастиру Прохор Пчињски,
Гласник ДКС, бр 15, Београд (1991)��� Пре-
минуо је у Нишу, 2015�
ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији '95, биографски
лексикон, „Библиофон”, Београд, 1995., стр� 478 Зо-
ран Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2008.,
стр� 339; Енциклопедија Ниша: култура, редактор
Мирољуб Стојановић, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, Ниш, 2011� стр� 371; Архитект, гла-
сник ДАН-а, бр� 47–48, 2015., str� 66–70., Информа-
ције за биографију дао мр арх� Михаило Медведев
(август 2012)� (Х� А�)
Радојчић, Томислав, В, др наука, дипл.
инж. грађ, редовни професор, статичар
(Сурдулица, 6. 11. 1932 –���?)
Рођен је 6. 11. 1932.
у Сурдулици. Основну
школу и нижу гимназију
завршио је у родном ме-
сту. Са дипломом завр-
шене средње грађевин-
ске школе у Нишу враћа
се (1950) у Сурдулицу и
запошљава се у преду-
зећу ХЕ ''Власина''. Године 1953. уписује се
на Грађевински факултет, конструкторски
одсек, а 1959, после дипломирања, опет је у
Сурдулици. Оснива грађевинско предузеће
''Зидар''. Пројектује, изводи, реконструише и
врши надзор на објектима у Сурдулици.
Мења њен изглед. Шездесетих година
одлази из Сурдулице. У Књажевцу заснива
радни однос професора Средње грађевинске
школе, да би већ, октобра 1963, наставио
- 19 -
- 259 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
своју педагошку и научну активност на Те-
хничком факултету у Нишу и Факултету
техничких наука у Приштини (Косовској
Митровици). Звањима која су представљала
професора средње школе, асистента, до-
цента, ванредног и редовног професора гра-
ђевинских факултета до власника дипломе и
Сребрне медаље Универзитета у Кембриџу,
развијала се не само етапа једног активног
образовног процеса, већ и узбудљивост про-
фесионалног изазова, која му је кроз многа
искушења доносила задовољства прегаоца и
ствараоца истовремено. Предавач је и на ре-
довним и постдипломским студијама. Пот-
писник је 875 факултетских диплома грађе-
винских инжењера, ментор и члан Комисије
за одбрану 10 магистарских радова и 12 док-
торских дисертација, рецензент 12 универ-
зитетских уџбеника и монографија, члан Ко-
мисије за полагање испита при Привредној
комори Србије, Београд. Аутор је бројних и
различитих по садржини и намени научнос-
тручних радова од скрипата, уџбеника, мо-
нографија, прилога инжењерских прописа
БАБ87, до конструкторских остварења: про-
јеката, пројеката-санација, реконструкција,
испитивања објеката, експертиза. Изражено
бројевима, то је више од 245 остварења и не-
колико хиљада исписаних страница. У овом
не малом опусу др Томислава Радојичића,
научно-стручна активност заузима место
достојно пажње: шеф Катедре за материјале
и конструкције (1970–98) на Грађевинском
факултету у Нишу, директор Института за
грађевинарство (1970–73) Грађевинског фа-
култета у Нишу, начелник Одељења за кон-
струкције у три мандата, потпредседник Са-
веза грађевинских инжењера и техничара
Србије, Београд (1981–2000), члан Југосло-
венског друштва за испитивање материјала
и конструкција, члан Организационог
одбора научних скупова, активни учесник
бројних симпозијума...
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
222–223. (Х. А�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Ракић, Тимотије, Тима, дипл. инж. арх,
пројектант, директор Завода за урбанизам
Ниш, технички директор пројектног бироа
Инвест-пројект у Нишу и директор пројек-
тног бироа Грађевинар-пројект у Нишу (се-
ло Александрово, општина Мерошина, 9. 9.
1935 – Ниш, 19. 7. 2017)
Рођен је у селу Але-
ксандрово, општина Ме-
рошина, 9� 9� 1935� У
Прокупљу завршава о-
сновну школу и гимна-
зију, а Архитектонски
факултет (1961) у Бео-
граду� Долази у Ниш,
где остаје до краја жи-
вота� Одмах се запослио у Заводу за урбани-
зам (касније Дирекција за урбанизам и
изградњу града Ниша), где је неколико го-
дина био и на функцији директора (до 1978)�
Прелази у пројектни биро „Инвест-пројект”
у Нишу (извесно време технички директор),
а затим, 1980, у пројектни биро „Грађеви-
нар-пројект” у Нишу (у једном мандату, ди-
ректор бироа), где остаје до пензионисања
2001� У изузетно плодном, 40-годишњем
радном веку, урадио је велики број урбани-
стичких и архитектонских пројеката, али и
после пензионисања је наставио да се инте-
зивно бави својој струком� Израдио је, или
као одговорни урбаниста руководио изра-
дом, више од сто урбанистичких планова и
пројеката� За то време израдио је планове за
преко 20 нових нишких стамбених насеља,
(„Божидар Аџија”, „Чарнојевић”, „Моша
Пијаде”, „Делијски Вис”, „Тутуновића по-
друм”, „Дурлан”, „Ратко Јовић”, „Пантелеј”,
„Ћеле кула”, „Женева”���)� По његовим пла-
новима реализовано је више индустријских
комплекса („Бетоњерка”, „Поморавље”,
„Ниш експрес”, „Чистоћа”, „Трикотажа”,
„Омладинка”���), пет нових тржних центара,
данашњих пијаца („Бубањ”, „Пантелеј”,
„Ћеле кула”, „Моша Пијаде”, Булевар Ле-
њина”), четири сточне пијаце („Островица”,
„Доња Врежина”, „Ново Село”, „Јелашни-
ца”), аутобуска станица у Алексинцу� Изра-
- 20 -
- 260 -
дио је и више планова за уређење сеоских,
данашњих приградских насеља (Брзи Брод,
Доња Врежина, Бубањ���)� Најзначајнија ур-
банистичка решења: насеље „Криве Ливаде
– Криви Вир”,„Трг радничких савета” из
1970� и комплекс „Калча” (1972)� Израдио је
велики број урбанистичких пројеката уређе-
ња нових стамбених блокова широм подру-
чја Ниша (Ниш, Лебане, Прокупље���)� Био је
активан учесник бројних стручних комисија
и тела у Нишу и другим градовима на подру-
чју делатности Завода за урбанизам Ниш,
као и у оквиру Друштва урбаниста Ниша и
Савеза урбаниста Србије� Значајнији архи-
тектонски пројекти: Стамбена зграда ВП+4
у ул� Старца Вујадина у Нишу (1978�),
Здравствени центар у Прокупљу (са арх�
Мирјаном Јовановић и арх� Зораном Ранђе-
ловићем, 1979), Центар за рехабилитацију у
Сијаринској Бањи (пројект, републички кон-
курс, са П� Јанићем, 1972, друга награда),
Центар за рехабилитацију у Врањској Бањи
(пројекат, републички конкурс, са П� Јани-
ћем, 1973, прва награда), управна зграда
ЕПС – ЕД Ниш (1992), стамбени објекти у
Нишу (Бул� Медијана, 1996; ул� Хајдук-
Вељкова, 1962, ул� Преспанска 1990, Дува-
ниште 2002), и Свилајнцу (1996), много-
бројне породичне куће у Нишу, Просеку,
Паси Пољани, Прокупљу��� Преминуо је 19�
7� 2017� године у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Архитект, гласник ДАН-а, бр� 57–
58, 2017., стр� 49� (Х� А�)
Реди, Иван, О, види п. Фамилије
Родић, Драгутин, др наука, дипл. инж. грађ,
редовни професор, статичар (Шабац, мај
1925 – новембар 1999)
Рођен је маја 1925� у Шапцу где је завр-
шио основну школу и гимназију� На Кон-
структорски одсек Грађевинског факултета
у Београду уписао се 1947, а дипломирао
1954� По завршеним студијама је најпре ра-
дио у војној индустрији, краће време у гра-
ђевинском предузећу „Радник “ из Ужичке

Пожеге, а затим у војно-
грађевинском предузећу
„Ратко Митровић”, где
је био главни инжењер
за нискоградњу, све до
доласка на Факултет
1961� Богато искуство је
стицао при изградњи ау-
топута кроз Словенију,
Србију и Македонију, па је за посебне
успехе у раду тада и награђен� При доласку
на Грађевински одсек Техничког факултета
у Нишу, као искусном инжењеру, поверено
му је држање предавања из предмета Дрвене
конструкције, мостови и скеле под патрона-
том проф� инж� Христивоја Ерића и држање
вежби из Фундирања, па је одмах 1962� иза-
бран за асистента� После успешно одбрање-
ног хабилитационог рада изабран је 1964� за
доцента на предмету Фундирање� У овом пе-
риоду успешно је руководио оперативом ју-
гоисточне Србије на санирању објеката раз-
рушених земљотресом у Скопљу� У јуну
1982, после одбране докторске дисертације,
промовисан је за доктора техничких наука и
1983� изабран за ванредног професора за
предмете Фундирање, Дрвене конструкције,
мостови и скеле� Непосредно пред одлазак у
пензију, крајем 1988., изабран је за редовног
професора� Био је шеф Катедре за конструк-
ције, Начелник Одељења за конструкције и
од 1987� шеф Катедре за геотехнику� У ок-
виру Института за грађевинарство и архи-
тектуру је урадио велики број пројеката и
стручних експертиза за потребе привреде� У
Регионалној привредној комори је био члан
председништва и председник једног од
одбора� Добитник је Првомајске награде
Привредне коморе� Био је ментор бројним
дипломцима чији су радови били из разли-
читих области грађевинског конструктер-
ства� Преко студентске задруге Грађевин-
ског факултета у Нишу 1967� године штам-
пана су скрипта која садрже предавања про-
фесора Родића у три посебне свеске: Фунди-
рање I, Дрвени елементи дрвене конструк-
- 21 -
- 261 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
ције и Дрвени мостови� Преминуо је новем-
бра 1999� године�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр�
288–289� (Х� А�)
Савић, Бранислав, П, дипл. инж. арх, про-
јектант (Ниш, 26. 11. 1924)
Рођен је 26. 11. 1924.
у Нишу. Основну школу
је похађао у Сврљигу,
Богатићу и Умци, гим-
назију у Београду и Зе-
муну, а матурирао у Ни-
шу (1942). Архитектон-
ски факултет је завршио
у Београду (1946–51)�
Запослио се у Дирекцији железница у Нишу
(1951–53), а затим у бироу „Нишпројект” у
Нишу (1953–66)� Кратко време је радио у
Штутгарту, а затим прешао у концерн LBF
Konsultbiro у Mariesrad-у, у Шведској (1966–
71). Даље, до пензионисања, радио је у свом
приватном бироу (1971–89). Значајнији про-
јекти објеката у Нишу: зграда Дирекције
ПТТ; зграда СУП-а; летња позорница у Твр-
ђави; стамбена зграда П+4 на углу ул. По-
беде и Обилићевог Венца, стамбена зграда
П+4 у ул. Пријездиној; стамбена зграда
бивше „Моравке”; основна школа „Доситеј
Обрадовић” у ул. Краљевића Марка; хотел у
Сокобањи; више војних стамбених зграда. У
Шведској је пројектовао велики број обје-
ката: школе, индустријске објекте, домове за
старе, сервисне зграде за пензионере, ста-
мбене зграде, репрезентативне виле, кому-
налне управне зграде, хотеле, мотеле и др.
За пројекат Летње позорнице у Тврђави до-
био је (први пут додељена) Октобарску на-
граду Ниша за 1959. године (са арх. Григо-
ријем Самојловим и инж. Секуловићем из
Београда).
ЛИТЕРАТУРА: Додељене награде „14 октобар”,
Народне новине, Ниш, 17. 10. 1959; Летња позор-
ница у Нишу, Народне новине, Ниш, 24. 10. 1959; Г.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Самојлов: Летња позорница у Нишу, „Десете Југо-
словенске хорске свечаности”, Ниш, 1984; Миодраг
Живковић, Градитељи Ниша – непознато о позна-
том, „Градина”, Ниш, 1993., стр. 74–75; Г. Самој-
лов: Звук победио ветар и победио камен, „Нишки
весник”, бр. 44, јануар 2007; Енциклопедија Ниша:
култура, редактор Мирољуб Стојановић, Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу,
Нишки културни центар, Ниш, 2011. стр. 390; Инфор-
мације за биографију дали арх. Зоран Чемерикић (мај
2012) и мр арх. Михаило Медведев (август 2012). (Х.
А�)
Синобад Петровић, Драгана, М, дипл.
инж. арх, пројектант, специјалиста за про-
сторно планирање, аутор Просторног плана
Ниша (Пожаревац, 26. 6. 1944)
Рођена је 26� 6� 1944�
у Пожаревцу� Основну
школу, гимназију и Ар-
хитектонски одсек на те-
хничком факултету за-
вршила је у Нишу� Кас-
није је завршила и спе-
цијализацију из области
Просторног планирања
на Економском факултету у Крагујевцу
(1981)� По дипломирању (1967), запослила
се у Заводу за комунално уређење Ниш, где
је радила на спровођењу планова� (1968–69)�
Од 1969� године до пензионисања (2009)
ради у Заводу за урбанизам Ниш, где је била
на функцијама шефа сектора, заменика ди-
ректора и саветника за просторно плани-
рање� Као пензионер сарађивала је са Заво-
дом као консултант� Друштвена активност и
функције: председник Друштва урбаниста
Ниша (1991); члан Извршног одбора секције
планера Инжењерске коморе Србије (2003–
04); члан комисије за просторне планове
Министарства (од 2004); члан Српске Ака-
демије урбанизма (од 2007); члан комисије
за израду подзаконских аката Министарства
за просторно планирање (у више мандата);
члан комисије за планове града Ниша,
општина Пирот, Алексинац, Бујановац, Га-
џин Хан и Лесковац (као представник Ми-
нистарства, у разним мандатима до 2009)�
- 22 -
- 262 -
Награде, друштвена и државна признања:
конкурс за центар Врања (са В� Стојанови-
ћем и Г� Смиљанић, прва и друга награда,
1972); Просторни план града Ниша, 2� Салон
урбанизма (друга награда, 1992); повеља
Удружења урбаниста Србије „Бранислав
Пиха” (2005); Просторни план подручја аку-
мулације „Бован, 14� Салон урбанизма (прва
награда, 2005); Просторни план подручја
инфраструктурног коридора Ниш – граница
Бугарске, 14� Салон урбанизма (друга на-
града, 2005); Генерални план Алексинца, 14�
Салон урбанизма (друга награда, 2005); на-
града Удружења урбаниста Србије „Емили-
јан Јосимовић” за животно дело (2007)� Зна-
чајни урбанистички планови: ДУП Нишке
Бање (1982� и 1992); генерални урбанисти-
чки планови Бруса (1983), Нишке Бање
(1985), Блаца (1986), Бујановца (1996),
Врњачке Бање (1996), Врања (2002), Врањ-
ске Бање (2003) и Алексинца (2005); Про-
сторни план општине Блаце (1985); ДУП
спомен парка „Бубањ” (1985); Просторни
план Града Ниша (1991); Написала је велики
број стручних чланака и приказа у урбани-
стичкој публицистици� Учествовала је на
значајним научним скуповима
ЛИТЕРАТУРА: Зоран Маневић, Лексикон српских
архитеката 19. и 20. века, Encyclopaedia architectoni-
ca, Грађевинска књига, Београд, 2000; Зоран Мане-
вић, Лексикон српских неимара, Encyclopaedia
architectonica, Клуб архитеката, Београд, 2002; Архи-
тект, гласник ДАН-а, бр� 24, 2007., стр� 46–47; Зоран
Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia architec-
tonica, Грађевинска књига, Београд, 2008., стр� 351;
Информације за биографију дао мр арх� Михаило
Медведев (август 2012)� (Х� А�)
Спасић, Борислав, дипл. инж. арх, пројек-
тант, директор Нишпројекта (Миљковац код
Ниша, 31. 10. 1931 – Ниш, 2004)
Рођен је 1931� у селу Миљковац код
Ниша� Гимназију је завршио у Нишу, а
Архитектонски факултет (1959) у Београду�
По дипломирању се запослио у пројектном
бироу „Нишпројект” у Нишу� У бироу је био
20 година на функцији директора што није

ометало његову посве-
ћеност струци� Руково-
дио је изградњом обје-
ката које је „Генекс” гра-
дио у Ступину у Русији�
Био је члан Управе Дру-
штва архитеката Ниша и
члан многих жирија ар-
хитектонско-урбанисти-
чких конкурса� Добитник је (са арх� А� Бу-
ђевцем) Октобарске награде за архитектуру
града Ниша (1975)� Из његовог богатог про-
јектантског стваралаштва посебно се истичу
следећи објекти: хотел Радон у Нишкој
Бањи (са арх� А� Буђевцем); Кредитна банка
Ниш у Николе Пашића улици у Нишу; до-
градња зграде Радио Ниша у Иве-Лоле Ри-
бара улици у Нишу; Стационар у Клокот
Бањи (са арх� А� Буђевцем); Завод за соци-
јално осигурање Ниш у Душановој улици у
Нишу; Центар за социјални рад у ул� Свето-
зара Марковића у Нишу; стамбене зграде у
Вождовој, Књажевачкој, IX бригаде и При-
јездиној улици у Нишу; надградња стамбене
зграде на углу Дрварске и Светозара Марко-
вића улице; хладњача у Храстовачи; фа-
брика штофова у Параћину� Објавио је већи
број стручних чланака у часопису Друштва
архитеката Ниша „Архитект”� Преминуо је
2004� у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи
Ниша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш,
1993., стр� 24–25; Архитект, гласник ДАН-а, бр� 17,
2005., стр� 64–65; Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011� стр� 405–406; Информа-
ције за биографију дао мр арх� Михаило Медведев
(август 2012)� (Х� А�)
Станковић, Миливоје, др наука, дипл.
инж. грађ, редовни професор, статичар (Бе-
оград, 1935 – Ниш, 4. 1. 2016)
Рођен је 1935� у Београду� Грађевинску
средњотехничку школу је завршио 1951� у
Нишу� Грађевински факултет у Београду у-
писао је 1955� а завршио 1959� Радио је као
- 23 -
- 263 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
наставник у Грађевин-
ској техничкој школи у
Власотинцу� За асистен-
та на предмету Механи-
ка на Техничком факул-
тету у Нишу је изабран
1961� године� Као аси-
стент на катедри за Те-
хничку механику и тео-
рију конструкција држао је вежбе из пред-
мета Механика I, Механика II, Отпорност
материјала I, Отпорност материјала II, Ста-
тика конструкција и бетонске конструкције�
Магистрирао је 1970� на Грађевинском фа-
култету у Београду када је постао доцент за
предмете Отпорност материјала I и II� Исте
године је изабран за шефа катедре за
Техничку механику и теорију конструкција
и све до 1980� обављао ту функцију� Школ-
ске године 1973� је формирано Одељење за
програмирање и прорачун, касније Рачунски
центар, којим је руководио од 1974� до 1977�
Докторску дисертацију је одбранио 1978� на
Грађевинском факултету у Београду и 1980�
је изабран за редовног професора� Поред
наставе из Отпорности материјала I, Отпор-
ности материјала II, Програмирања, држао
је на постдипломским студијама наставу из
предмета Теорија танкозидних носача� Го-
дине 1980� прелази на Технички факултет у
Новом Саду, где је држао наставу на пред-
метима Теорија површинских носача, на ре-
довним студијама, као и Основи програми-
рања и нумеричке методе и Специјална
поглавља теорије површинских носача на
постдипломским студијама� Године 1983�
биран је на Факултету заштите на раду у Ни-
шу за редовног професора на предмету Те-
хничка механика� На Грађевинско-архитек-
тонском факултету у Нишу је опет у звању
редовног професора за предмете Техничка
механика I и Техничка механика II од 1993�
до 1996� када одлази у пензију� Био је члан
Југословенског друштва за рационалну и
примењену механику, Друштва за рачунаре
и рачунарску технику и Југословенског дру-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
штва грађевинских конструктера� У оквиру
два истакнута научна пројекта која је финан-
сирала САНУ и СИЗ за научни рад био је ру-
ководилац тема� Био је ментор у изради ве-
ћег броја магистарских радова и докторских
дисертација� Аутор је великог броја компју-
терских програма за прорачун конструкција,
а његов стручни рад у области прорачуна
конструкција је импозантан и по броју и по
значају изведених објеката, како у нашој
земљи тако и у иностранству, поготову у Ру-
сији� Преминуо је 22� 11� 2016� године у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010., стр�
191� (Х� А�)
Станковић, Станиша, Маки, дипл. инж.
арх, пројектант, сликар, песник, публициста
(Предејане, 26. 6. 1937 – Ниш, 30. 1. 2017)
Рођен је 26� јуна
1937� године у Предеја-
ну� Основну школу и ги-
мназију је завршио у Ни-
шу (1957), а Архитек-
тонски факултет у Бео-
граду (1963)� Годину да-
на по дипломирању од-
лази у Данску и Немачку
(1964), где, у Хамбургу, завршава специја-
лизацију Архитектуре медицинских обје-
ката а потом четири године ради у Хановеру
у бироу за системско планирање универзи-
тета у Немачкој� Завршио је и специјализа-
цију Пројектовање аеродрома у Хагу, у Хо-
ландији� Од 1970� године ради у Дизел-
дорфу, Ахену, Бохуму��� После краћег бо-
равка у Нишу (1980–81) враћа се у Немачку
да би се, 1990� године, коначно вратио у
Ниш где ради у свом бироу за пројектовање�
Пензионисан је 2007� Много је путовао – о-
бишао је скоро цео свет (сем Аустралије)�
На тим путовањима бележио је фотоапара-
том, сликарском четкицом и речју све што га
је интересовало� Архитектонска делатност:
пројекат Института за патологију и Инсти-
тута за нефрологију и хемодијализу у Нишу;
- 24 -
- 264 -
пројекат Медицинске академије у Хановеру;
пројекат Системског планирања универзи-
тета у Есену, Бохуму, Падербону, Вуперталу
и Зигену (као члан немачког тима); пројекат
цркве у Бохуму (награда СР Немачке за нај-
боље изведен објекат); пројекат (главни про-
јектант) комплекса Новог аеродрома Novi
Taif (дворца краља Саудијске Арабије, Ка-
леда)��� Сликарство (посебно је гајио цртеж)
и публицистика заузимају значајно место у
његовој делатности� Учествовао је на мно-
гим изложбама слика, графика, дизајна и фо-
тографија код нас и у свету� За бројна преда-
вања о културама народа у Данској, Холан-
дији, Немачкој и и Швајцарској, добитник
златне Плакете Уједињених нација� Са сво-
јих путовања објавио је многе путописе обо-
гаћене изванредним цртежима� У задњих 20
година је у свету познат као песник хаику-
поезије (прва светска награда за хаику-пое-
зију у Токију 1995)� Путописе и репортаже
је објавио у многим листовима и часопи-
сима� Био је председник Српско-јапанског
друштва� Члан Удружења књижевника
Србије и Удружења књижевника Србије и
дијаспоре� Издао је више збирки песама
„Светлост траје”, љубавна поезија, Про-
купље, 2006� (на српском, енглеском, фран-
цуском и шпанском језику)� Преминуо је у
Нишу, 30� 1� 2017�
ЛИТЕРАТУРА: Архитект, гласник ДАН-а, бр� 26,
2008., стр� 72–74; Бранко Миљковић: Цвет између
пепела и мириса, Ниш, 2003., стр� Станиша Станко-
вић: Да време стане”, Ниш, 2010., стр� 9 и 11; Енци-
клопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб Стоја-
новић, Центар за научна истраживања САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш,
2011� стр� 425–426; Информације за биографију дао
арх� Станиша Станковић (септембар 2014)� (Х� А�)
Стефановић, Александар, др наука, дипл.
инж. грађ, редовни професор, специјалиста
за грађевинску механизацију (Пирот, 8. 6.
1922 – Ниш, 2009)
Рођен је 8� 6� 1922� у Пироту� Грађевин-
ски факултет у Београду завршио је 1955�
Први радни однос засновао је у предузећу
“Путоградња” у Нишу 1955; 1956� прелази у

предузеће “Пане Ђукић”
у Нишу, а 1957� у “Гра-
ђевинар” у Нишу� На Те-
хничком факултету у
Нишу засновао је радни
однос као асистент на
предмету Организација
грађевинских радова и
познавање грађевинских
машина 1962� У звање ванредног професора
први пут је биран 1970� Докторску дисерта-
цију под називом „Модели методе мерења е-
фикасности рада грађевинске механизације
у условима извршења радова” одбранио је
на Грађевинском факултету у Нишу 1980�
године� У звање редовног професора на пре-
дмету Организација грађевинских радова са
грађевинским машинама, на Грађевинском
факултету у Нишу, изабран је 1981� године�
Пензионисан је 1987� Преминуо је 2009� го-
дине у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр�
260� (Х� А�)
Стојановић, Властимир, М, дипл. инж.
арх, пројектант, аутор ГУП-а Ниша и Нишке
Бање (село Градиште, општина Мерошина,
21� 1� 1933)
Рођен је 21. 1. 1933.
у селу Градиште у оп-
штини Мерошина. Осно-
вну школу је завршио у
селу Балајнац (општина
Мерошина), Архитектон-
ски одсек Средње те-
хничке школе у Нишу, а
Архитектонски одсек Те-
хничког факултета у Сарајеву (1958). Радио
је најпре у Скупштини општине Требиње
(годину дана), у пројектном бироу у Тузли
(годину дана) и пројектном бироу „Грађеви-
нар”-а у Нишу. Затим у Заводу за урбанизам
Ниш (1961–81) и бироу „Техноекономик” у
Нишу (од 1981 до пензионисања). Био је
члан више стручних комисија из области
архитектуре и урбанизма. Члан је Урбани-
- 25 -
- 265 -
Архитектура, урбанизам и грађевинарство
стичког савеза Србије, Друштва урбаниста
Ниша и Друштва архитеката Ниша. Награде,
друштвена и државна признања: зграда
ЖТП у Скопљу (конкурс, откуп); стамбени
објекти у Сплиту (конкурси, више награда);
урбанистичко-архитектонско решење „Кал-
ча” у Нишу (конкурс, откуп); урбанистичко
решења центра Врања (конкурс, награда);
рехабилитациони центар у Сијеринској
Бањи (конкурс, награда); урбанистичко ре-
шење централне зоне у Нишкој бањи (кон-
курс, откуп). Значајни урбанистички плано-
ви и пројекти: ГУП Блаца (1965); ДУП ком-
плекса „Вождова у Нишу; ДУП комплекса
„ЕИ Ниш” (1969); ДУП комплекса „Трг О-
слобођења” (1969); пројекти пет стамбених
солитера у Ул. Браће Тасковић у Нишу
(1970); ГУП Ниша „Ниш 2000” (1973); ДУП
комплекса „Техничких факултета” (1975);
ДУП „Локо, путничка и робна станица
Ниш” (1977); ГУП Мерошине (1984); проје-
кат управне зграда „Мерцедес” у Москви
(1986); пројекти више индивидуалних ста-
мбених зграда, вила и др.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи Ни-
ша – непознато о познатом, „Градина”, Ниш, 1993.,
стр. 78–79; Енциклопедија Ниша: култура, редактор
Мирољуб Стојановић, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, Ниш, 2011. стр. 436; Информације за
биографију дао мр арх. Михаило Медведев (август
2012). (Х. А�)
Цанић, Јован, др наука, дипл. инж. грађ, ре-
довни професор, статичар челичних кон-
струкција (Ниш, 1928– фебруар 2006)
Јован Цанић је ро-
ђен 1928. у Нишу. Осно-
вну школу и гимназију
је завршио у Нишу, а
Грађевински факултет у
Београду. Дипломирао је
1954. и запослио се у фа-
брици ''Гоша'' у Смеде-
ревској Паланци где ра-
ди све до 1958. Исте године прелази на рад
у Фабрику мостова и скретница Ниш (сада-
Енциклопедија Знамените личности Ниша

шњи МИН). Одмах по запослењу одлази на
рад у Заједнички биро за пројектовање же-
лезничко-друмског моста преко Дунава у
Београду. По завршетку овог посла ради као
водећи пројектант у бироу фабрике, а затим
је постављен на место шефа бироа. Ту остаје
до 1962, када је изабран за асистента на та-
дашњем Техничком факултету у Нишу. Као
асистент држао је вежбе из неколико пред-
мета, а код професора Звонимира Павловића
био је асистент на предмету Челичне кон-
струкције. Године 1963. изабран је за преда-
вача за предмет Челични мостови. На
основу хабилитационог рада Друмски мост
преко реке Нишаве у Нишу и нека запажања
о понашању ортотропне плоче под оптере-
ћењем од гусеничара, изабран је 1968. у
звање доцента. Исте године постаје управ-
ник Завода за грађевинарство при Технич-
ком факултету у Нишу. Више пута је имено-
ван за директора и помоћника директора
Института за грађевинарство и архитектуру
Грађевинског факултета. Такође је у више
наврата обављао посао начелника Одељења
за конструкције при Институту за грађеви-
нарство и архитектуру. У току 1974. и 1975.
провео је годину дана у Паризу на специја-
лизацији, радећи на теми ''Гранична носи-
вост лимених носача са попречним и подуж-
ним укрућењима'' у Институту за челик
''Centre technique Industriel de la construction
metallique''. Јован Цанић је поседовао велико
педагошко и стручно искуство. Урадио је
знатан број веома озбиљних пројеката из
области челичних конструкција међу којима
су најзначајнији: друмски мост код Тврђаве
у Нишу, друмски мост код села Брестовца,
пешачки мост преко Мораче у Подгорици,
железнички мост на прузи Београд–Бар
преко Бистрице, пројекти монтаже за
мостове на прузи Београд–Бар, Косорски
жљеб, Мост преко реке Скрбуше, Мост пре-
ко реке Љубовиђа, Мост на прузи Гостун–
Титоград, затим велики број разних врста
кранова, претоварних мостова, постоља ло-
комотива, резервоара и хала. На факултету
је радио до марта 1988. године, када одлази
у пензију. Преминуо је фебруара 2006. го-
дине.
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектон-
ског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010, стр.
218. (Х. А�)

ДЕКАНИ ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКОГ ФАКУЛТЕТА

ДЕКАНИ ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ (1960 – 1970)

инж. Душан Витас, редовни професор, председник Матичарске комисије (1960-61)
инж. Драгољуб Мацура, ванредни професор (1961-63)
инж. Станислав Јефтимијадес, ванредни професор (1963-65)
инж. Душан Бабић, ванредни професор (1965-67)
инж. Сава Аћимовић, ванредни професор (1967-68)
инж. Миодраг Игњатовић, ванредни професор (1968-71)

ДЕКАНИ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ (1971–1997)

инж. Миодраг Игњатовић, ванредни професор (1971-74)
мр Лазар Игњатовић, ванредни професор (1974-78)
др Слободан Коблишка, доцент (1979-80), ванредни професор (1980-82)
др Драгорад Дамњановић, редовни професор (1996-98)

- 26 -
- 266 -
 Архитектура, урбанизам и грађевинарство

ДЕКАНИ ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

(1998 – 2018)
др Душан Илић,редовни професор (1998-2000)
др Никола Цекић, редовни професор (2000-02)
др ДраганАранђеловић, редовни професор (2002-12)
др Петар Митковић, редовни професор (2012-18)
ЛИТЕРАТУРА: 50 година Грађевинско-архитектонског факултета, монографија, ГАФ, Ниш, 2010., стр.330-
334� Допунске податке дао др арх, Хранислав Анђелковић (новембар 2018). (Х. А.)

ДИРЕКТОРИ ЈП ЗАВОДА ЗА УРБАНИЗАМ – НИШ*

ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ НИШ (1.04.1959 – 30�6�1969)

Миодраг Живковић (1�4�1959 – 12�5�1967)
Јовица Маринчевић (13�5�1967 – 30�6�1969)

ЗАВОД ЗА УРБАНИСТИЧКО И РЕГИОНАЛНО ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

(30�6�1969 – 31�5�1971)
Јовица Маринчевић (30�6�1969 – 31�5�1971)

ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ И КОМУНАЛНУ ИЗГРАДЊУ НИШ

(31�5�1971 – 27�12�1973)
Миодраг Илић (1�6�1971 – 29�11�1973)
Јовица Маринчевић (1�12�1973 – 27�12�1973)

РО ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ И КОМУНАЛНУ ИЗГРАДЊУ НИШ

(радна организација без основних организација), (27.12.1973 – 21�12�1977)
Јовица Маринчевић (27�12�1973 – 7�4�1974)
Петар Сератлић (8�4�1974 –21�12�1977)

РО ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ И КОМУНАЛНУ ИЗГРАДЊУ НИШ

(радна организација са основним организацијама – ООУР), (21.12.1977 – 4�1�1978)
Петар Сератлић (21�12�1977 – 4�1�1978)

РО ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ, ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ НИША

(радна организација са основним организацијама– ООУР), (4�1�1978 – 27�12�1989)
Петар Сератлић (4�1�1978 – 30�4�1978)
Мр Војислав Крстић, вд (1.5.1978 – 31�7�1978)
Благоје Петковић (1�8�1978 – 03,12.1979)
Владета Живковић, вд (4.12.1979 – 31�3�1980)

*
Завод је више пута мењао назив и статус и једно време је радио у оквиру Дирекције за урбанизам и
комуналну изградњу и Дирекције за урбанизам, изградњу и рекострукцију Ниша.
- 27 -
- 267 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Мирко Симић (1�4�1980 – 27�4�1984)

Мр Војислав Крстић (1�5�1984 – 27�12�1989)

ДП ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ, ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ НИША

(27�12�1989 – 15�05�1990)
Мр Војислав Крстић (27�12�1989 – 02�03�1990)
Драган Јанковић (3�03�1990 – 15�05�1990)

ЈП ЗАВОД ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ

(15�05�1990 – 08�06�1995)
Драган Јанковић (15�05�1990 – 30�06�1990)
Мр Новица Ранђеловић (1�07�1990 – 10�11�1992)
Војислав Пејковић (11�11�1992 – 08�06�1995)

ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ НИШ (8.06.1995 – )

Војислав Пејковић (8�06�1995 – 02�11�2000)
Мирољуб Станковић (3�11�2000 – 17�04�2005)
Др СлободанМиленковић (18�04�2005 – 02�11�2008)
Мр ДраганРадивојевић (3�11�2008 – 18�09�2012)
Љубиша Митић (18�09�2012 – 18�10�2017)
Мр Мирољуб Станковић (18�10�2017� – )
ЛИТЕРАТУРА: Информације за регистар дао мр арх. Михаило Медведев (новембар 2018). (Х. А.)

ПРВЕ НАГРАДЕ НИШКИХ УРБАНИСТА НА САЛОНИМА УРБАНИЗМА

УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ

1. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1991.

ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ
Просторни план подручја посебне намене ширег комплекса манастира „Прохор Пчињ-
ски“, руководилац арх. Мирољуб Станковић�

2. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1992.

ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ
Просторни план града Ниша, руководилац спец. арх. Драгана Синобад-Петровић�
УРБАНИСТИЧКА ПУБЛИЦИСТИКА
Часопис „Урбобилтен“ Завода за просторно и урбанистичко планирање Ниш, главни и
одговорни уредник арх. Мирољуб Станковић

3. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1995.

ВЕЛИКА НАГРАДА САЛОНА
Приказ регулационих планова Ниша из 1878, 1907, 1933, 1939 и 1953, аутор приказа мр
арх. Михаило Медведев,

- 28 -
- 268 -
 Архитектура, урбанизам и грађевинарство

Регулациони план централне зоне Ниша – 1995, аутор плана арх. Мирољуб Станковић�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Ре-регулација физичког склопа стамбено-пословног блока „Вождова“ у Нишу (отво-
рени регулациони план), аутор Душица Шеговић, Архитектонски факултет Београд.

5. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1996.

СТУДИЈЕ И ИСТРАЖИВАЊА
Урбани развој Ниша 1991 – 1995, аутор мр Војислав Крстић са стручним тимом.

6. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1997.

УРБАНЕ МАТРИЦЕ ГРАДОВА СРБИЈЕ
Урбане матрице мањих градова Србије, аутор арх. Иван Георгијев�

8. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 1999.

ПУБЛИКАЦИЈЕ
Ниш у ратном пламену – бомбардовање 1999, аутор мр Новица С. Ранђеловић
са сарадницима.
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Просторна организација индивидуалног становања – Дуваниште, аутор Марко Пауно-
вић, Граевинско-архитектонски факултет у Нишу.

9. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 2000.

РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАНОВИ
Регулациони план зоне „Булевар Немањића - Божидар Аџије“ у Нишу, аутор арх. Ми-
рољуб Станковић

14. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 2005.

УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКТИ
Неостварени спортски центри Ниша и Нишке Бање 1974, 1975, аутор мр арх. Михаило.
Медведев
ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ
Просторни план подручја посебне намене слива акумулације „Бован“, 2005, спец. арх.
Драгана Синобад-Петровић и арх. Анђелка Фанингер.
СТУДИЈЕ И ИСТРАЖИВАЊА
Истраживање потенцијалних локација за регионалну депонију комуналног отпада Ни-
шавског, Јабланичког и Топличког округа, аутор арх. Анђелка Фанингер са стручним
тимом.

19. САЛОН УРБАНИЗМА, Шабац, 2010.

ИСТРАЖИВАЊА И СТУДИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ УРБАНИЗМА
Рурални развој град Ниша, аутор Тамара Јовановић са сарадницима.

- 29 -
- 269 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

21. САЛОН УРБАНИЗМА, Лесковац, 2012.

ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ
Просторни план општине Сокобања, аутор арх. Анђелка Фанингер�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Пројекат дизајна обале Солуна, аутори Јелена Ракоција и Марко Диманић, студенти
Аристотел универзитета у Солуну.

22. САЛОН УРБАНИЗМА, Ниш, 2013.

ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛОВА НАСЕЉА
План генералне регулације подручја градске општине Пантелеј – друга фаза, аутори
одг. урбаниста арх. Драгана Цанић, инж. грађ. Татијана Васиљевић, арх. Мариана
Митић�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
БАЈСБОКС – покретач бициклистичког саобраћаја у граду, аутор Душан Лилић, сту-
дент Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу.

25. САЛОН УРБАНИЗМА, Сремска Митровица, 2016.

ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ
Прве измене и допуне плана генералне регулације подручја градске општине Медијана,
аутор арх. Бранимир Ћирић са сарадницима.
ЛИТЕРАТУРА: мр арх. Михаило Медведев: Салони урбанизма Удружења урбаниста Србије 1991 – 2009.,
рукопис добијен од мр арх. Михаило Медведева (новембар 2018); Гласник Друштва архитеката Ниша „Архи-
тект“бр. 29-30, 31-32, 35-36, 39-40, 43-44� 51-52, 55-56. (Х. А.)

ПРВЕ НАГРАДЕ ТРИЈЕНАЛА ДРУШТВА АРХИТЕКАТА НИША

АРХИТЕКТУРА НИШ 2000

ВЕЛИКА НАГРАДА И АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Производно комерцијални центар „Визус“, аутор Марија Вучковић
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – ИДЕЈНА РЕШЕЊА
Индивидуална стамбена зграда у Прокупљу, аутори, арх. Александар Милојковић и
арх. Бранислава Катанић.
ЕНТЕРИЈАРИ
Пошта Ниш, аутор арх. Јован Мандић�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Ресторан у Тврђави, аутор Мирољуб Станковић�

ПРВО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРА НИШ 2003

ВЕЛИКА НАГРАДА И АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Капела у меморијалном комплексу Бубањ у Нишу, аутор арх. Саша Буђевац
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – ИДЕЈНА РЕШЕЊА

- 30 -
- 270 -
 Архитектура, урбанизам и грађевинарство

Градски стадион „Чаир“ у Нишу, аутори АГМ архитекти – арх. Марјан Ђулинац, Бо-
рислав Петровић, Иван Рашковић, Александар Томоћ, и Нада Јелић.
ЕНТЕРИЈАРИ
Српско-руска соба у омладинском хотелу у Љубљани, аутори Елена Васић, Алексан-
дра Манић, Светлана Миљковић и Максим Исаев.
ПУБЛИКАЦИЈЕ И ПУБЛИЦИСТИКА
Часопис Архитектура и урбанизам, бр. 8, 2001, издавач: ИАУС Београд и ДАН Ниш,
уредници: арх. Мила Пуцар, арх. Зорен Чемерикић и арх. Александар Ђ. Кековић�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Куће у низу, аутор Зоран Николић.

ДРУГО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРА НИШ 2006

ВЕЛИКА НАГРАДА
Књига „Модерна Ниша 1920-1941“, аутори мр арх. Александар Кековић и арх. Зоран
Чемерикић.
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Хотел „My Place“, аутори мр арх. Александар Милојковић и арх. Бранислава Ката-
нић и сарадници Иван Костић, Славиша Кондић, Ђорђе Китић и Душан Николић,
пројектанти конструкције мр Предраг Благојевић и Дарко Живковић�
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – ИДЕЈНА РЕШЕЊА
Стамбено-пословни објекат BIANKO, аутор мр арх. Александар Милојковић и сарад-
ници арх. Бранислава Катанић, Ђорђе Китић, Душан Николић, Иван Костић, Сла-
виша Кондић�
ЕНТЕРИЈАРИ
Кафе Кастело у Крушевцу, аутор Звонко Марковић�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Анекс фабричке хале, аутори Младен Милић и Стеван Врбић�

ТРЕЋЕ ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРА НИШ 2009

ВЕЛИКА НАГРАДА -АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Породична кућа у ул. Тодора Миловановића у Нишу, аутори арх. Зоран Николић и арх.
Мирољуб Станковић.
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – ИДЕЈНА РЕШЕЊА
Основна школа „Ђура Јакшић“ у Старом Селу (Ћуприја), аутор арх. Игор Симић�
ЕНТЕРИЈЕРИ
Ентеријер „Milhouse computers“, ул. Обреновићева у Нишу, аутори арх. Зоран Николић
и арх. Мирољуб Станковић.
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Идејно решење студентског домана локацији „Технички факултети“ у Нишу, аутор А-
лександар Јовановић, Грађевинско-архитектонски факултет Ниш.

- 31 -
- 271 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ЧЕТВРТО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРА НИШ 2012

ВЕЛИКА НАГРАДА И АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Анекс Медицинског факултет у Нишу, аутори др арх. Александар Милојковић и др
арх. Марко Николић.
АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКТИ – ИДЕЈНА РЕШЕЊА
Научно-технолошки парк у Нишу, аутори др арх. Петар Митковић, мр арх. Славиша
Кондић, мр арх,. Милан Танић, мр арх. Иван Костић, др арх. Миомир Васов, др арх.
Љиљана Василевска, др арх, Велиборка Богдановић.
ЕНТЕРИЈАРИ
Кафе „Бла-бла“, аутори арх. Ђоре Китић и арх. Душан Николић�
ПУБЛИКАЦИЈЕ И ПУБЛИЦИСТИКА
Књига „Пројекти и архитектура инж. Александра Медведева, овлашћеног архитекте“,
аутор мр арх. Михаило Медведев�
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ
Музеј савремене уметности у Буенос Аиресу, аутори Бојана Анђелковић и Ивана Ве-
личковић
ЛИТЕРАТУРА: Гласник Друштва архитеката Ниша „Архитект“ бр. 14, 22, 29-30, 39-40. (Х. А.)

- 32 -
- 272 -
 КЊИЖЕВНОСТ
И ПУБЛИЦИСТИКА
Андрејевић, Севделин, В, публициста, ди-
ректор Народних новина, директор Радио
Ниша, директор Градине (Давидовац код
Сврљига, 02� 03� 1934 – Ниш, 26� 11� 2010)
Дипломирани је е-
кономиста� Прве године
службовања провео је у
Народном одбору оп-
штине Лалинац и Народ-
ном одбору општине
Сврљиг, где је био на-
челник Одељења за при-
вреду� Као хонорарни
дописник из Лалинца и Сврљига, 1958� го-
дине преузет је од Новинске установе На-
родне новине у Нишу и постао професио-
нални новинар� У Народним новинама про-
вео је 20 година� Био је запажен по привред-
ним коментарима� Добитник је више на-
града из фонда Алекса Маркишић Актива
новинара југоисточне Србије� Највеће нови-
нарско признање добио је 1972� из фонда
Светозар Марковић Удружења новинара
Србије „за серију економско-привредних
коментара о нишком региону� То је прво
такво признање које је добио један новинар
из Ниша�
Као афирмисани новинар био је први у-
редник привредне рубрике у Народним но-
винама у време њиховог преласка са не-
дељне на дневну периодику� Од 1972� до
1978� године био је директор, а једно време
и главни и одговорни уредник� Од 1978� до
1983� био је начелник Секретаријата Скуп-
штине општине Ниш за друштвене делатно-
-1-
- 273 -
сти� Почетком 1983� изабран је за директора
Радио Ниша� Ту се посебно ангажовао на
проширењу и побољшању квалитета про-
грама и изградњи средњеталасног емисио-
ног центра у Александрову, код Мерошине�
Емисиона снага Радио Ниша тиме је требало
да се повећа са 20 на 100 киловата� Овај цен-
тар порушен је приликом бомбардовања од
стране НАТО снага 1999� Пошто је краће
време радио као секретар СИЗ-а информи-
сања и као стручни сарадник СИЗ-а културе,
1987� изабран је за директора Издавачке
радне организације Градина у Нишу� Пензи-
онисан је 1992�
Бавио се и публицистиком и научним
радом� Аутор је више од 10 фељтона, објав-
љених у Народним новинама, углавном
историјске садржине� Објавио је више десе-
тина написа у Нишком зборнику, Лесковач-
ком зборнику, часопису Економика и другим
публикацијама� Учествовао је на осам науч-
них скупова у организацији Историјског
института Српске академије наука и уметно-
сти, народних музеја у Нишу и Лесковцу и
Универзитета у Нишу� Један је од аутора
Историје Ниша и један од чланова редакције
Енциклопедије Ниша, у којој је био редак-
тор за економску историју� Аутор је књига
Економски развој Ниша и Нишке буне, као и
још 14 књига (монографија) углавном из
историје и економске историје Ниша и око-
лине�
Биран је и за одборника Скупштине
општине Ниш� Одликован је Орденом рада
са сребрним венцем, а носилац је и Медаље
за војне заслуге�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ЛИТЕРАТУРА: С� Андрејевић, Давидовац и Радми-
ловац (Белешка о писцу), Бања Топило – здрав-
ствено-туристички бисер Србије (Белешка о писцу),
Енциклопедија Ниша – Култура (Н� Р�)
Богдановић, Недељко, Р, доктор филоло-
шких наука, професор универзитета, писац,
научни и друштвени радник (Бучум код
Сврљига, 05. 10. 1938 –)
Током радног века
радио је као лектор, ко-
ректор, професор основ-
них и средњих школа, у-
ниверзитета, члан уред-
ништва више часописа.
Био је главни уредник
часописа Facta universi-
tatis, начелник Одсека за
српски језик Центра за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу. Један је од
уредника Етно-културолошког зборника,
члан редакције часописа Бдење, уређивач-
ког одбора Српског дијалектолошког збор-
ника, Одбора за дијалектолошке атласе
САНУ, Одбора за речник САНУ, руководи-
лац истраживачког пројекта Лексиколошког
проучавања југоисточне Србије. Члан од-
бора за речник САНУ.
Позната су му књижевна дела: Врла
страна, лирски записи, Ниш, 1978, 2009;
Дневни ред, песме, Ниш, 1978; Бучумике,
проза, Ниш, 2005, 2006; Ајд лако, ајд лагано,
Ниш, 2007; Свирач на месечини, проза, Бео-
град, 2009.
У науци је објавио: Говори Бучума и Бе-
лог Потока, Београд, 1979; Говор алекси-
начког Поморавља, Београд, 1987; О говору
и именима, Ниш, 1990; Изоглосе југоисто-
чне Србије, Ниш, 1992; Језик и говор, Свр-
љиг, 1992; Жупски виноградарски речник, ко-
аутор, Александровац Жупски, 2001; Етно-
културолошке теме, Сврљиг, 2002; Распу-
тице језика око нас, коаутор, Ниш, 2004;
Микротопонимија Сврљига, Београд, 2006;
Змијски речник, Београд, 2007; Земљописна
и њој сродна лексика, Београд, 2008; О
лесковачком говору, Лесковац, 2009. Прире-
-2-
- 274 -
дио: У светлу царских градова, Ниш, 1994;
Језичка култура јавног живота, Ниш, 2007;
Именослови српских писаца, Ниш, 2009;
Квантитативне одлике прозног текста,
Ниш, 2009.
Драгоцен је рад Недељка Богдановића
на прикупљању и усменог народног ствара-
лаштва: свадбарске песме, радове о поетици
усменог песништва и зачетник је покрета и-
зучавања српске опсцене лексике: И ја теби
(Ниш, 1998, 2000, 2003, 2006), Будалина
играча (Ниш, 1999, 2003), Опсцена лексика
(приређивач, Ниш, 1998).
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011; М. Стојановић, Сврљишки књижевни круг, На-
ша реч, Лесковац 1993; Годишњак Студијске групе за
српски језик и књижевност Филозофског факултета у
Нишу, Ниш 2007. (М. Ђ)
Бојовић, Драгиша, П, књижевник, култур-
ни активиста, универзитетски професор, у-
редник, оснивач и управник Центра за цр-
квене студије у Нишу, (Бање код Зубиног
Потока, 18� 5� 1964 -)
Дипломирао је на
Филозофском факултету
у Приштини, на Одсеку
за југословенске књиже-
вности и српскохрват-
ски језик, 1988� На при-
штинском Филолошком
факултету магистрирао
1994� на тему Поезија
Димитрија Кантакузина. На истом факул-
тету докторирао 2000: Свети Јефрем Сирин
у старој српској књижевности. Од 1995� је
асистент на Филолошком факултету Приш-
тини, за доцента је изабран 2001, а након
тога и за ванредног и редовног професора
Филозофског факултета Универзитета у
Приштини� Сада је редовни професор Фило-
зофског факултета у Нишу и управник Цен-
тра за византијско-словенске студије� Један
је од оснивача и потпредседник Друштва за
обнову србистике у Приштини� Оснивач је и
управник Центра за црквене студије у Нишу�
Председник је Међународног центра за

православне студије и руководилац Нишког
регионалног одељења Удружења православ-
них научника (Вороњеж, Русија)� Био је
први председавајући Међународне научне
мреже PaxByzantino-Slava (2016-2018)� Члан
је Међународног удружења за светоотачке
студије (International Associationof Patristic
Studies) и Института за национална и верска
питања у Солуну� Први је уредник Видов-
данског гласника (Грачаница, 1990), био је
члан уређивачког одбора Старина Косова и
Метохије, секретар редакције Србистике и
члан редакције Зборника Филолошког фа-
култета у Приштини и Зборника Филозоф-
ског факултета у Косовској Митровици. У-
редник је међународног часописа Црквене
студије, члан је редакција часописа Cyrillo-
methodianum (Солун), Акрополис (Подгори-
ца) и Натписи и записи (Београд); члан је
Научног савета едиције Краковско-вилен-
ских студија славистике� Уредник је преко
60 објављених издања� Предаје Стару срп-
ску књижевност на Филозофском факултету
у Нишу, где држи и неколико изборних
предмета: Рецепција библијске и свето-
отачке књижевности, Поетика старе српске
књижевности, Љубав у старој српској књи-
жевности, Поетика и теологија стваралаш-
тва� Предаје на докторским студијама на У-
ниверзитету у Приштини (Косовска Митро-
вица) и Универзитету у Крагујевцу� Држао
је предавања по позиву на Хумболтовом у-
ниверзитету у Берлину и Софијском универ-
зитету Св. Климент Охридски� Објавио је 19
књига (од тога 2 књиге песама) и преко 110
научних радова� Учествовао је на бројним
скуповима међународног и националног ка-
рактера�
Аутор је бројних монографских публи-
кација и антологија� Истичу се : Антологија
старе српске поезије последњих времена
Приштина (1992), Молитве Светога Саве,
Ниш, Косовска Митровица, Центар за
црквене студије, Филозофски факултет Ниш
(2002)), Српска есхатолошка књижевност,
-3-
- 275 -
Књижевност и публицистика
Косовска Митровица, Центар за црквене
студије Филозофског факултета Ниш, Ко-
совска Митровица (2003), О љубави. Мисли
старих писаца и духовника, Ниш, Центар за
црквене студије (2006), Слово љубави, Од
Светог апостола Павла до Светог Николаја
Српског, Ниш, Центар за црквене студије
(2007), Трпеза Премудрости, Београд, Ниш,
Центар за црквене студије (2009), Мана-
стири у Старом Колашину, Ниш, Центар за
црквене студије (2010), (Премудрост у Све-
том Писму и српској књижевности, Ниш,
Филозофски факултет (2011), Антологија
плача, Од Светог Саве до Патријарха Пај-
сија, Београд, Просвета(2011), Вечни Кола-
шин: студије, беседе, есеји, Београд, Про-
света (2013), Дивити се треба ваистину
дивноме Богу, Антологија чуда од Светога
Саве до Патријарха Пајсија, Београд, Изда-
вачка фондација Архиепископије београд-
ско-карловачке ( 2013)� Објавио је преко сто
студија и чланака: Две народне песме из И-
барског Колашина� Стремљења (1987), Би-
блијски мотиви у записима о Великој сеоби
Срба, Стремљења (1990), Анагошки смисао
песме Молитва Богородици Димитрија Кан-
такузина, Баштина, Стремљења (1991),
Свети Сава измиритељ, Јединство ( 1991),
Непознати епископ Митрофан и прилике у
манастиру Грачаница у другој половини
XVII века, Баштина (1992), Стара српска
књижевност између стварног и есхатоло-
шког, Баштина (1994) и др.
Добитник је неколико награда за књи-
жевно и научно стваралаштво: Лазар Вучко-
вић (за најбољу песму објављену у часопису
Стремљења (1992), Грачаничка повеља Ви-
довданског песничког причешћа (2002),
Света елегија, за најбољу књигу (2001), И-
ницијал за књигу Молитве Светог Саве (за
допринос у науци и уметности на Сајму
књига у Нишу) и др�
Литература: Енциклопедија Ниша - Култура; Извор:
Информације које је доставила Снежана Бојовић,
супруга проф� Бојовића� ( М� Ђ�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Димитријевић, Јелена, Н, песник, припо-
ведач, романсијер, путописац (Крушевац,
27� 03� 1862 - Београд, 23. 04. 1945)
Основну школу за-
вршила је у Алексинцу,
а целог живота радила
на самошколовању. За-
хваљујући путовањима
савладава више страних
језика (турски, грчки,
француски, немачки и
енглески). Удаје се за
потпоручника Јована Димитријевића и сели
у Ниш, у којем остаје до 1898. У Нишу учес-
твује у раду Женског покрета. На пропуто-
вањима је упознала: Грчку, Египат, Блиски
и Далеки исток, Немачку и Америку. Са тих
путовања проистекао је велики број путопи-
сних прилога.
За време свог боравка у Нишу објављу-
је: Une vision, Београд, 1892; Песме, књ. 1,
Ниш, 1894; Писма из Ниша о харемима, Бе-
оград, 1897. Током живота у Београду објав-
љује још Ђул-Марикина прикажања, Бео-
град, 1901; Фати-султан, Сафи-ханум и
Мерјем-ханум, Београд, 1907; Нове, Београд,
1912; Писма из Индије, 1928; Писма из Ми-
сира, 1929; Нови свет или У Америци годину
дана, 1934; Седам мора и три океана; Пу-
тем око света, 1940, а у Сарајеву Амери-
канка и Писма из Солуна (1918)�
Превођена је на чешки, немачки и руски
језик. Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу (Одсек за књижев-
ност) 2004. године (28. и 29. октобра) орга-
низовао је научни скуп и објавио зборник
радова Јелена Димитријевић – Живот и де-
ло, Ниш, 2006. У нишкој Тврђави се налази
биста Јелене Димитријевић. Иванка Коса-
нић, новинар и писац, објавила је роман
Драга моја Јелена, за који је добила награду
на Светосавском сајму књига у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Јелена Димитрије-
вић, живот и дело, Ниш, 2006; Енциклопедија Ниша-
култура, Ниш, 2011; Лексикон писаца Југославије,
Матица српска, Нови Сад, 1987. (М. Ђ.)
-4-
- 276 -
Ђурбабић, Светомир, Д, новинар и писац
(Столац, Херцеговина, 9. август 1936 –),
види п. Позориште, фотографија, филм и ме-
дији
Живановић, Јеремија, професор, писац,
оснивач часописа Градина у Нишу, бан Мо-
равске бановине (Вражогрнци код Зајечара,
27� 11� 1874 – Београд, 28. 10. 1940)
По завршеној основ-
ној школи и гимназији у
Зајечару, студирао јуж-
нословенску књижевност
и словенску филологију
на Филозофском факул-
тету у Београду. Најпре
ради у зајечарској гим-
назији, а потом 1898. по-
стављен је за професора нишке гимназије,
где је предавао српски језик и књижевност и
покренуо и уређивао први књижевни полу-
месечни часопис Градина 1900. На усаврша-
вању у Лајпцигу и Бечу (1901. и 1902) про-
вео зимски и летњи семестар. Потом је ра-
дио у зајечарској гимназији (1902–1905)�
Премештен је 1905. у Другу београдску ги-
мназију, у којој је остао до 1914. Покренуо и
издавао (1910) књижевни омладински часо-
пис Венац. Од 1912. до 1914. био народни
посланик за Тимочки округ. Као резервни о-
фицир учествовао у операцијама Тимочке
дивизије. Прешао Албанију, радио у Сао-
браћајном одељењу Врховне команде, при-
премао се за рад у школи по повратку у до-
мовину. Јула 1918. отишао у Француску на
лечење. Од краја 1918. до половине 1920. на-
челник је средње наставе у Министарству
просвете. Радио у Лексикографском заводу,
био професор, а од 1927. и ректор Више пе-
дагошке школе, бан Моравске бановине
(1931–1935), покретач идеје о изградњи
зграде Народног позоришта у Нишу, сена-
тор и гувернер краља Петра II, члан Књи-
жевног одбора СКЗ, члан Просветног са-
вета, члан одбора за израду школских зако-
на, наставног плана и програма, председник
Југословенског професорског друштва.

Писао школске уџбенике: Примери из
српске књижевности; Кратка синтакса�
Превео Кривоклетника Л. Анценгрубера и
Тарансконску луку А. Додеа. Уређивао ча-
сопис Наставник. Одликовања: Орден бе-
лог орла V, Орден светог Саве II, Југосло-
венска круна III, Легија части, Обновљена
Пољском III, Румунска круна III, Академска
палма.
ЛИТЕРАТУРА: Сава Пенчић, Јеремија Живановић
(1874-1994), часопис Градина, Ниш, 1-2 (1995), 43-
49. Предраг Протић, Јеремија Живановић као књи-
жевни критичар и први уредник Градине, Градина,
Ниш, XV/10, (1980), 17-22; Српски биографски реч-
ник, Матица српска, Нови Сад, 2007. (М. Ђ.)
Живојиновић, Велимир, Massuka, песник,
приповедач, драмски писац, књижевни и по-
зоришни критичар, преводилац, покретач и
уредник часописа (Епоха, Дело, Мисао), у-
метнички директор и редитељ Народног по-
зоришта у Нишу (Велика Плана, 04. 12. 1886
– Београд, 24. 08. 1974)
На Филозофском фа-
култету у Београду ди-
пломирао је 1914, студи-
рао естетику у Лајпцигу
(1909–1912) и режију у
Минхену (1923–1924). Од
1921� започиње рад у На-
родном позоришту у Бе-
ограду, а од 1935-1941�
је управник Народног позоришта Краљ А-
лександар I у Скопљу. У Нишу борави од
1946-1955. и оснива Драмски студио, учес-
твује у раду Књижевног друштва, чији је био
и председник. Сарађује у Гледиштима,
држи часове за глумце и публику на којима
анализира дела са репертоара. Режирао је:
Шваркиново туђе дете, 1946; Шоовог Ђа-
воловог ученика, 1947; Нушићев Свет, 1949;
Аристофаново Богатство, 1950; Пристлије-
ву Опасну окуку, 1951. и Акселродову драму
Седам година преживљавања, 1955. Недо-
вршени роман Карађорђев повратак обја-
вио је његов син Бранимир 1986. Објавио је
4 књиге поезије: Ведре и тамне ноћи, 1922;
-5-
- 277 -
Књижевност и публицистика
Одблесци на води, 1928; Стихови, 1934 и
Песме, 1965. Објавио је две драме: Станица
и Човек снује (1927) и три књиге критика и
огледа: Из књижевности и позоришта,
1928; Међу савременицима, 1932. и Утисци
и разматрања, 1940�
Поезија Велимира Живојиновића Mas-
suke заступљена је у великом броју српских
и југословенских антологија. Богато је и
Живојиновићево преводилачко дело, посе-
бно драме В. Шекспира.
Центар за научна истраживања САНУ и
Универзитета у Нишу (Одсек за књижев-
ност) организовао је 22. и 23. новембра 2002.
научни скуп и 2004. објавио реферате у
Зборнику: Велимир Живојиновић Massuka-
живот и дело.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011, Лексикон писаца Југославије, Матица српска,
1987. (М. Ђ.)
Илић, Веселин, Р, професор универзитета,
приповедач, културни активиста и полити-
чки радник (Лабуково код Сокобање, 12� 06�
1935 – Ниш, 01� 02� 2002)
Основну школу за-
вршава у Сокобањи, Ги-
мназију Стеван Сремац
у Нишу, а Филозофски
факултет у Скопљу� До-
кторирао је на Филозоф-
ском факултету у Нишу
1974, дисертацијом Мит
у структури савремене
културе и уметности� Радио је у Народној
библиотеци у Нишу (1956-1959), уређивао
Глас омладине (1958-1961) и био сарадник
Народних новина (1962/63)� У звање аси-
стента за предмет Социологија културе на
Филозофском факултету у Нишу, изабран је
1971, за ванредног професора 1991, а за ре-
довног професора Социологије, културе и
естетике 1992� Предавао је на Факултету
драмских уметности у Београду (1985/1986),
у Приштини (1988–2000), на Учитељском
факултету у Јагодини (1993–2001), као и на
постдипломским студијама Факултета за
Енциклопедија Знамените личности Ниша
физичку културу у Београду� Усавршавао се
на Научно истраживачком институту за кул-
туру при Академији наука СССР у Москви и
институтима за културу у Братислави, Со-
фији и Будимпешти�
Функцију декана Филозофског факул-
тета у Нишу обављао је 1996–2001� и допри-
нео отварању више нових студијских група�
Институционализовао је издавачку делат-
ност Факултета, као главни и одговорни у-
редник Издавачке јединице Универзитета у
Нишу и Просвете Ниш� Био је члан Социо-
лошког друштва и Удружења књижевника
Србије, уредник часописа Градина.
Објавио је више књига и научних ра-
дова: Изабране новеле, Ликос, Загреб, 1959;
Kulture and Workinglife, Paris, 1978; Рад као
култура, Вук Караџић, Београд, 1984; Кул-
тура радне средине, Врњачка Бања 1985;
Култура младих радника, Београд 1986; Ми-
тологија, идеологија и уметност, Ново
дело, Београд 1987; Мит и стварање, Про-
света, Ниш, 1990; Школа-средиште кул-
туре, Београд-Ниш, 1992; Религија и кул-
тура, Просвета, Ниш, 1995; Митологија и
култура, Књижевне новине Београд, 1988;
Историјски развој културе, Књижевне но-
вине, Београд, 1983�
Као политички радник биран је на место
секретара Општинског комитета Савеза ко-
муниста у Нишу� Са те функције смењен је
као либерални политичар�
Добитник је велике повеље Универзи-
тета у Нишу 1971� Веселин Илић је један од
најзначајнијих прегалаца развоја културе и
науке у Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011; Радивоје М� Петковић, Нишка гимназија 1878-
2003, Ниш� (М� Ђ)
Јевтић Добривоје, М, песник, есејиста, сли-
кар и уредник (Азбресница код Мерошине,
21� 02� 1936 -)
Основну школу завршио у родном
месту, гимназију у Нишу, права студирао у
Београду. Животну каријеру у Нишу започи-
-6-
- 278 -
ње новинарством и по-
стаје главни и одговорни
уредник листа Глас омла-
дине, касније главни и
одговорни уредник Гра-
дине (1972), а једно вре-
ме и вршилац дужности
директора. Од априла
1988. уредник је Просве-
те, чиме започиње организована издавачка
делатност ове организације. Био је у жири-
јима за доделу награда: Бранко Миљковић,
Стеван Сремац, Милан Богдановић, Меша
Селимовић и Ристо Ратковић.
Јевтић је и дугогодишњи радник у кул-
тури: председник Културно-просветне заје-
днице Ниша, члан Савета за културу града
Ниша. Члан и председник Комисије за при-
јем нових чланова Удружења књижевника
Србије. Члан је Савета за развој града и је-
дан од покретача сигнализма (неоавангард-
ни књижевно-уметнички покрет), учесник
Струшких вечери поезије, песничких вечери
у Пловдиву и Софији, члан делегације на
Данима српске културе у Русији.
Поезију, есејистику и критику објављи-
вао у водећој српској периодици. Књиге пое-
зије: Вештина дна, Ниш, 1964; Пут у перо,
Београд, 1972; Савез ветрова, Ниш, 1972;
Тројански певац, Ниш, 1979; Планинска же-
тва, Ниш, 1980; Пејзажи као стање духа,
Поништавање празнине и Листање Пикасо-
вих цртежа, библиографско трокњижје, Ни-
шка Бања, 1981; Шара, у часопису Градина,
5/86, Ниш, 1986; Предели, са цртежима То-
дора Стефановића, Приштина, 1989; У ате-
љеу код Велизара Крстића, Ниш, 1991; Un-
pomeriggio con learmi (Поподне с оружјем),
Бари, 1993 и на српском језику Ниш, 2009;
Kan/u/ja, Ниш, 1997; Видно, Ниш, 2000; Па-
рабола о звону, Ниш, 2005; Бројанице висине,
у часопису Unus mundus, Ниш, 2006. Поезија
му је превођена на руски, македонски, тур-
ски, бугарски, италијански, немачки и фран-
цуски језик.
Као ликовни стваралац излагао је са сиг-
налистима (Београд, Сарајево, Скопље, Ма-

рибор, Дубровник), као и на Бијеналу про-
ширених медија (Београд, 2007), Бијеналу
минијатуре (Г. Милановац, 2008), као и на
изложби Нишки цртеж 2008. Ликовну ко-
лонију Classic обогатио је са преко стотину
ликовних есеја и прилога у каталозима.
За књигу У атељеу код Велизара Кр-
стића на међународном сајму књига у Бео-
граду добија прву награду у категорији књи-
жевних издања и другу у категорији умет-
ничких издања, потом и на Октобарском са-
лону и Златном перу. Добио је Повељу
Удружења књижевника Србије за животно
дело.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011; Сава Пенчић, Збирке песама Добривоја Јев-
тића, Градина, Ниш, 1972. (М. Ђ)
Јовaновић, Бојан, Г, књижевник, етнолог,
антрополог, научни саветник (Ниш, 18.
фебруар 1950 -)
Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу, а дипломирао на Гру-
пи за етнологију Фило-
зофског факултета у Бе-
ограду 1975. Висок про-
сек оцена на редовним
студијама обезбедио му
је стипендију Универзи-
тета у Београду за постдипломске студије,
које је завршио 1981. одбранивши магистар-
ски рад Анимизам у српској народној рели-
гији. Докторирао је 1992. на Филозофском
факултету у Београду с тезом Магија у обре-
дима прелаза у Срба. Статус слободног у-
метника добио је у октобру 1983. и наредних
десет година уређивао научни програм Дома
културе Студентски град. Научно звање са-
радника добио је 1992, а од новембра 1993.
ради у Балканолошком институту САНУ, у
звањима виши научни сарадник 1996. и на-
учни саветник 2001. Живи у Нишу. Уређи-
вао је часописе: Градина, Култура и Источ-
ник, као и Књижевни лист; покренуо и уре-
ђивао едиције: Откривања, Трећи милени-
јум, Душа и култура и Словенска ризница�
-7-
- 279 -
Књижевност и публицистика
Приредио више зборника посвећених поети-
ци сажетости, алтернативним знањима, бри-
танској антропологији, негативној утопији,
теорији ритуала, магији, месијанству, ми-
стици, Џојсовој поетици, делу Мирче Елија-
деа. Читаност научних радова Бојана Јова-
новића врло је велика, што сведочи о запа-
женој рецепцији његових огледа и студија о
магији, смрти, о српској народној религији,
о историји антропологије, етнопсихологије,
антропологије свакодневља, о поткултури.
У студији о магији у српским обредима до-
казао важност магијско-анимистичке рели-
гиозности као регулатора обредних процеса
и носиоца виших сазнајних представа чове-
ка традиционалне културе о свету. Критич-
ким разматрањем лапота указао да је реч о
народном предању, чије је дословно тумаче-
ње довело до научног мита о друштвеном о-
бичају убијања старих. Открио значај нашег
хришћанског паганства за разумевање срп-
ске народне религије. Осим бројних науч-
них и стручних радова, објављених у дома-
ћим и страним часописима и специјалистич-
ким зборницима, аутор је и следећих антро-
полошких дела: Српска књига мртвих
(1992. и 2002), Магија српских обреда (1993,
1995, 2001, 2005), Тајна лапота (1995), Дух
паганског наслеђа (2000), Кпопка за душу
(2002. и 2007), Карактер као судбина (2002�
и 2004), Говор пећинских сенки (2004), Ели-
скост далеког (2005), Судбина и магија
(2007), Пркос и инат (2008), Речник јаваи-
тука (2009). Приредио је књиге: О магији и
религији (1985), Игичекивање месије (1985),
Фројдов антрополошки песимизам (1990),
Етнопсихологија данас (1991), Откривени
бог (1991), Карактерологија Срба (1992),
Тамна страна људске природе (1992), Срп-
ска Византија (1993), Мушкарац и жена -
жена и мушкарац (2001), Српска етноми-
тологија (2008), Јединство народног духа
(2009). Снимио је преко четрдесет алтерна-
тивних филмова за које је добио најзначај-
није домаће и иностране награде� Објавио је
следеће књиге поезије: Бацање каменчића,
1973; Кост између обала, 1981; Душоловац,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
1989; Проповед мрава, 1993; Пешчана мајка
1996; Одломци божанства, 1997; Кућа иза
облака, 1999; Називи долазећег, 2005; Сенке
у тами, 2006; Говор прозорљивог, 2009. Зна-
чајан део његовог књижевног ангажовања
су и тематски есеји и текстови о домаћим и
страним писцима. Песме су му превођене на
енглески, француски, немачки, италијански,
мађарски и на словенске језике. Заступљен у
више антологија.
У његовом опусу, посебно место заузи-
мају радови посвећени проучавању Ниша и
југа Србије. Писао је о нишкој Градини,
Нишкој декларацији, Цару Константину,
Стевану Сремцу, Борисаву Станковићу...
Прву научну студију Српска књига мртвих
објавио је у нишкој Градини 1992. У оквиру
централне светосавске свечаности (2010),
одржао је беседу о највећем српском свети-
тељу. Организовао је и водио округли сто
поводом стогодишњице рођења патријарха
Павла, а књига Пркос и инат проглашена је
у Нишу (2009) за културни догађај године.
За књигу Магија српских обреда на нишком
Сајму (2001) добија награду Пресад мудро-
сти. За изузетан допринос развоју културе у
Србији добија Вукову награду 2012. Потвр-
дио се и у филмском опусу (Целулоидни за-
логаји Бојана Јовановића, Дом културе,
2008). За звање научника антрополога и на-
учног саветника добио је награду Града
Ниша 11. јануар 2017. године.
ЛИТЕРАТУРА: Добривоје Станојевић, Заверенички
савез метафора, Књижевна реч, 363, Београд, 10. мај
1990; Владислав Бајац, Отргнут хаику, жељан сло-
боде, високо лети, поговор, Проповедмрава, Ниш,
1993; Горан Максимовић, Лирска препознавања, По-
веља, 1, Краљево, 2006; Бојана Стојановић-Панто-
вић, Тачне форме дозивања, Политика, 20. мај 2006;
Драган Жунић, Именовање највишег, Српски југ, 6,
Ниш, 2006; Александар Лаковић, Између греха и спа-
сења, Летопис Матице српске, књ. 479, св. З, Нови
Сад, март 1997; Зоран Константиновић, Скица за
књижевни портрет Бојана Јовановића, Политика,
Београд, 6. јун 2007; Владета Јеротић, Рођење и смрт
у светлу магије, Књижевна реч, 422, Београд 1993;
Ђуро Шушњић, Духовно растојање, Политика (кул-
турни додатак), 23. децембар 2006; Жарко Требјеша-
нин, О феномену неопаганског, Политика, Београд,
-8-
- 280 -
20. август 2008; Светлана Велмар Јанковић, Вреди ли
унутрашњи глас у нама, Блиц, 26. април 2009. (М. Ђ.)
Косанић, Иванка, Љ, новинар, уредник и
писац (Бела Паланка, 01. 05. 1942 –), види п.
Позориште, фотографија, филм и медији
Костић, Звонимир, Палански, песник, есе-
јиста, антологичар и скулптор. (Бела Палан-
ка, 23. фебруар 1948 –)
Основну школу и ги-
мназију завршио у Ни-
шу. Германистику сту-
дирао на Вишој педаго-
шкој школи у Нишу и
дипломирао на Филоло-
шком факултету у Бео-
граду 1971. Стекао ди-
плому Колегијата Тео-
лошког факултета у Новом Саду. Почасни
доктор Протестантског теолошког факул-
тета у Новом Саду. Од 1972. члан редакције
издавачке куће Препород у Београду, од
1975. до 1977. стручни преводилац у преду-
зећу Земун у Земуну, од 1977. до 1996.
стручни преводилац у Електронској индус-
трији, након чега добија статус слободног у-
метника. Објавио следећа дела: Чекамо по-
ходе зала, 1972; Мртво дрво живо та (101
доказ против теорије еволуције), 1985. и
1998; Говор праха, антологија духовне пое-
зије југословенских песника XX века, 1987;
Кула од лобања. Песници о Ћеле-кули, 1989;
Хришћанство без Христа,
1983; Рат господара времена -узбуд-
љива пророчанства Апокаслипсе, 1994. (и на
немачком 1998); Библија каже, али цркве
уче, 1995; Пророчанства са Патмоса, 1996;
Од Бога до змије, 1997. и 2001; Бог воли сво-
ју децу, 1997. (и на словачком у Братислави
1998); Ко сам ја. 120 имена Господа Исуса
Христа, 1997; Вештина проповедања, 1998;
Књига без печата, три издања 1998. (и на
немачком 2003); Логос и космос, 1998. и
2002; Десет речи љубави, 1999. и 2001. (и на
бугарском и немачком 2002); У сенци анђе-

ла, 1999; Разумом до здравља, 2000. и 2002;
Армагедон, 2001. (и на немачком 2002); Љу-
бав, сексуалност и религија, зборник радова,
2001; Паде, паде Вавилон, два издања 2001;
Та на празног гроба, 2001; Подигните очи
своје, 2001; Божански Хесед, 2002; Лекси-
кон библијских симбола, 2002; Десет речи
љубави у Библији и Курану, 2003; Мистерија
броја 144 000, 2003; Апокалипса 12, 2004�
Поред овога Палански пише поезију за децу:
Чекам крушке полеђушке, 1976; Велика ле-
тња пометња, 1977; Весела словца за ос-
новца, 1978; Занимљива географија, 1984;
Бројеви, 1990; Љубав, а-ха љубав, 1994. и
Мала летња пометња (стрип-сликовница са
цртежима Велизара Крстића) 1994. Његов
преводилачки опус чине преводи дела Ес-
ценбергера, Селана, Мана, Криса, Џонса,
књиге бугарске поезије за децу, Кобиалка,
Вагонера, Вајта, Жана и Бригите Клајн.
Заступљен је у двадесетак антологија од ко-
јих су две објављене у иностранству: једна у
Келну, а друга у Барију.
Имао је тринаест самосталних и више
групних изложби у земљи и иностранству, а
нека његова дела изведена су као споме-
ници: једно у Грацу, два у Немачкој (Кронах
и Митвиц), у Горњој Топоници, Белој Па-
ланци, Гамзиграду и у кругу Клиничког цен-
тра у Нишу.
Члан је Удружења књижевника Србије
(1975), Удружења књижевних преводилаца
Србије (1975), Ротари клуба (2000) и УЛУС-
а (2006). Добитник је награде Европске асо-
цијације за јеврејску културу у Паризу за
пројекат изложбе под називом Менорасве-
тлост истине.
Међународно удружење „Палански
арт“, које је 2010. основао Звонимир Костић
Палански, добило је име по његовом на-
димку. Циљ оснивања удружења био је да о-
купи ликовне уметнике, историчаре уметно-
сти и теоретичаре уметности, надахнуте
ентузијазмом да организују изложбе умет-
ника из многих земаља, у многобројним
изложбеним просторима широм Србије, а
потом и шире.
-9-
- 281 -
Књижевност и публицистика
На почетку рада удружења је прво орга-
низовало групне изложбе, потом тематске
(попут; начина да се опише киша, „Паул Це-
лан – Фуга смрти, Фуга смрти – маил арт,
Инспирација Пикасо, Плави јахач, Хеил
Кунст), а касније и самосталне.
Удружење Палански арт до краја 2015.
организовало је преко 60 изложби у многим
градовима Србије. Члан је Удружења књи-
жевника Србије(1975) и УЛУС-а (2006). До-
битник је награде европске асоцијације за
јеврејску културу у Паризу за пројекат изло-
жбе под називом Менора-светлост истине�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011, Прилог Драгана Видојковића, нишког нови-
нара. (Д. В. В.)
Костић, Радоје, Р, Лућа, историчар, кул-
турни и политички радник, публициста. (Па-
руновац код Крушевца, 17. новембар 1939 −)
Основну школу и
гимназију завршио у
Прокупљу. Дипломирао
на Филозофско-историј-
ском факултету у Бео-
граду 1963. Магистри-
рао 1983. Радио као про-
фесор историје у проку-
пачкој гимназији; био
секретар Општинског комитета СКС Про-
купље; извршни секретар Међуопштинског
конференције ССРН Ниш (1986-1989 и
1989-1991); члан Председништва Републи-
чке конференције ССРН у Београду; заме-
ник председника Скупштине града (1992-
1996) Ниша; директор Народног музеја у
Нишу (1992−1997) и директор Историјског
архива у Нишу (1997−2001)�
Волонтерски обављао више друштве-
них функција: председник програмских са-
вета или управних одбора у Народним нови-
нама, Братству, Градини, Удруженим апо-
текама, Фестивалу глумачких остварења ју-
гословенског филма, Народном позоришту
и Народној библиотеци. Био члан Савета Ра-
дио-телевизије Београд, Филолошког фа-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
култета у Нишу, Републичког фонда за раз-
вој неразвијених подручја Србије, Комисије
за санацију последица земљотреса на Копа-
онику Владе Србије, ИНФО−Ниш и др. Био
је командант Регионалног штаба цивилне
заштите у Нишу, члан Штаба нишке зоне те-
риторијалне одбране и члан Савета за одбра-
ну Нишког региона.
Као дугогодишњи стрелац био је један
од иницијатора за оснивање и први председ-
ник Стрељачког клуба Ниш 1881, члан пред-
седништава Стрељачког савеза Србије и
Стрељачког савеза Југославије од 1983. до
1987. и председник Стрељачког савеза Ср-
бије.
У периоду 1981−1987. био главни и од-
говорни уредник часописа Нишки зборник и
члан редакције Градине, Пешчаника и Збор-
ника Народног музеја.
Поред шездесетак научних и стручних
радова објављених у разним часописима и
више десетина чланака и фељтона у нови-
нама, објавио је књигу Топлички устанак,
Ниш, 1987 и Нишки официри пали у рато-
вима 1912-1918, Ниш, 2011, Бесмртници
Гвозденог пука, Прокупље, 2013, Топлички
витезови, Прокупље, 2013, за коју је добио
награду“Драгојло Дудић“ и Топличка епи-
скопија, Прокупље, 2014�
Носилац је Ордена заслуга за народ; Са-
везне плакете безбедности СФРЈ; Савезне
плакете Цивилне заштите СФРЈ; Плакете
народне одбране; плакета стрељачких савеза
Србије и Југославије; СОФК Прокупља,
Ниша и Србије.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша – Култура (Ж.
С.)
Лазаревић, Лаза, К, лекар, приповедач
(Шабац, 13. 01. 1851-Београд, 10. 01. 1890)
Сматра се оцем српске психолошке при-
поветке
Основну школу и четири разреда гимна-
зије завршава у Шапцу. Са шеснаест година
(1867), уписује Правни факултет на Великој
- 10 -
- 282 -
школи у Београду, што
му је омогућило, после
завршених студија, да
буде практикант Мини-
старства просвете. Поред
права, Лазаревић завр-
шава и медицину у Бер-
лину (1879). По повра-
тку из Берлина, постав-
љен је за лекара београдског округа (1881),
потом постаје први лекар Опште државне
болнице у Београду, а већ 1889. постаје
лични лекар краља Милана Обреновића и
бива унапређен у чин санитетског потпуков-
ника.
Припада писцима реализма и сматра се
творцем психолошке приповетке. За живота
је објавио осам приповедака: Први пут с о-
цем на јутрење, Школска икона, У добар час
хајдуци, На бунару, Вертер, Све ће то народ
позлатити, Он зна све, а нешто касније и
приповетку Швабица (1898)� Карактеристи-
ка његових приповедака је идеализација и
величање патријархалног света и породичне
задруге којој се све жртвује, па чак и соп-
ствена срећа. Скоро сва Лазаревићева дела
су преточена на филмско платно.
У Нишу, као ратни доктор, борави че-
тири пута у време Српско-бугарског рата
(1885), када добија чин санитетског мајора
при Врховној команди. Један је од иниција-
тора импровизовања Војне болнице близу
Ћеле куле. Боравак у Нишу је на Лазаревића
оставио снажан утисак, који је изнео у
писмима својој мајци, а у којима истиче сву
лепоту околине Ниша, упоређујући је са ле-
потом Аустрије.
Најпознатији тумачи Лазе Лазаревића:
Јован Скерлић, Милан Богдановић, Велибор
Глигорић и други. Одликован је Сребрном
медаљом за ревносну службу при Врховној
команди, изабран за члана Српске Краљев-
ске академије за књижевне успехе. По њему
је добила име Специјална болница за психи-
јатријске болести Др Лаза Лазаревић у Бео-
граду и Падинској скели.

ЛИТЕРАТУРА: Живомир Младеновић, Српски реа-
листи, Београд, 2007. Српски биографски речник,
Нови Сад, 2011. (М. Ђ.)
Миленковић, Димитрије, Д, песник, есеји-
ста, антологичар, руководилац у култури
(Ниш, 26� 10� 1935 -)
Нишлија – песник дружења са људима...
небом, бескрајем, визионар свевременских
порука
Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу. Дипломирао на Гру-
пи за југословенску и
светску књижевност на
Филолошком факултету
у Београду. Професио-
налну каријеру започео
је у листу омладине и
студената Глас омладине у којем објављује
своје прве стихове (1953), а убрзо постаје и
главни уредник. По завршетку студија враћа
се у Ниш и постаје главни уредник, а потом
уредник културне рубрике у Народним но-
винама; дугогодишњи члан Савета и редак-
ције часописа Градина, потом директор Гра-
дине и Просвете и управник Народног позо-
ришта у Нишу. Бавио се културом у широ-
ком значењу те речи: био је председник и
секретар Заједнице културе, секретар Секре-
таријата културе Скупштине града Ниша,
председник Одбора за међународну култур-
но-просветну сарадњу, члан Републичке за-
једнице Србије. Биран је за члана и председ-
ника жирија награда: Вукове награде и
Златне значке Културно-просветне зајед-
нице Србије, награде Бранко Миљковић, Ок-
тобарске награде града Ниша, награда Сте-
ван Сремац, Кајух, Учитељ Таса, других.
Више година председавао је Секцијом Удру-
жења књижевника Србије за нишки и јужно-
моравски регион. Свој прегалачки и уметни-
чки дух доказивао је у саветима и управним
одборима Скупштине града Ниша, Универ-
зитета у Нишу, Филозофског факултета, из-
давачких кућа Градине и Просвете, Народне
- 11 -
- 283 -
Књижевност и публицистика
библиотеке Стеван Сремац, Историјског
архива и других институција.
Са групом најзначајнијих и уметничких
стваралаца покретао је значајне иницијативе
за оснивање институција културе и образо-
вања, као и значајних трибина: Средом у 19,
05, Музика, реч, боја, Књижевни петак. Ан-
гажовао се на обнови Сићевачке ликовне ко-
лоније, оснивању Књижевне колоније Сиће-
во, (уметнички директор био је више годи-
на), о снивању Југословенских хорских све-
чаности, Филмских сусрета, чији је и члан
жирија, председник Селекционе комисије и
уредник фестивалског листа. На месту ди-
ректора Народног позоришта остварио је
значајну културну сарадњу са више европ-
ских земаља. У време док је био директор
издавачке куће Градина, објављена су зна-
чајна и капитална дела: циклус Енциклопе-
дија, Историја Ниша у три тома, едиције ча-
сописа Градина, Ниш у свету-свет у Нишу,
више антологија. Покренута је и сарадња са
италијанском издавачком кућом La Vallisa,
руским, бугарским, аустријским, македон-
ским писцима...
Књижевна дела Димитрија Миленкови-
ћа трају пуних шест деценија, од првих об-
јављених песама 1953.. Од 1964. до 2018. об-
јавио је збирке песама: Припитомљена све-
тлост (1964), Копна (1972), Глас пријатеља
(1974), Осмех је најдражи гост (1976), Со-
нети о Наиси (1979), Срце спавача (1985),
Потоп и небеса (1988), Без ноја (1990), Sen-
za Noė, Бари, Италија (1990), Повратак у
Наису (1991), Сићевачке визије (1992), Јез-
гро (1995), Таложење смисла (1999), Усхит
и сан (2003), Из дубоког света (2008), Ве-
лико јутро љубави (2015), Стеван Сремац и
стари Ниш (2017), Дародавац успомена
(2017), Бранко Миљковић – судбински глас
песника (2018)�
Приредио је Сабрана дела Бранка
Миљковића (у сарадњи), Градина, Ниш,
1972; Песме са крила зоре (1979); Крилата
звезда (1981); Љубавни позив непостојећем
(1993); Похвала свету, Градина, Ниш, 1994,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
(избор раних песама Бранка Миљковића),
Чекам своју звезду, Стеван Сремац, Ниш,
1996, (антологија дечије поезије), Све што
цвета, Просвета, Ниш 1996, (избор поезије
за децу), Светлост узнесења, Фонд Дејан
Манчић, Ниш, 2008, (антологија светске и
српске духовне поезије), У царству благе
речи, антологија духовне поезије, Центар за
црквене студије, Ниш (2008). Заступљен је у
свим нишким антологијама поезије, у више
српских, југословенских и више европских
земаља: Француској, Италији, Бугарској, Ру-
сији, Грчкој, Хрватској, Македонији и дру-
гим земљама. На многим студијским путо-
вањима по европским земљама, одржао је
низ књижевних вечери – од наше Свете ла-
вре Хиландара до најсевернијег града Евро-
пе Тромсеа. Плодови тих инспиративних пу-
товања и трагања били су циклуси песама и
есеја о поетским визијама и оствареним де-
лима светске литературе кроз векове.
Критичари у Француској, Италији Ру-
сији, Бугарској и Македонији оцењивали су
да поезија Димитрија Миленковића стапа
дубину мисли, префињена осећања и музику
стиха у самосвојно уметничко дело.
Родном граду Нишу и завичају посветио
је више књига и циклусе песама.
Превођен је на више страних језика (12)
те је заступљен у антологијама: Русији,
Француској, Италији, Грчкој, Бугарској,
Енглеској, Турској, Македонији... Преве-
дена дела: Крилата звезда, Братство, Ниш,
1971; Антологија српске дечије поезије на
бугарском језику; Senza Noe, Бари Vallisa,
1990, (изабране песме на италијанском је-
зику) и Таложење на смислита, Менора,
Скопље, 2005.
Поезију, прозу и есеје објављивао је у
свим угледним листовима и часописима код
нас, а и у свету. Заступљен је у 23 антоло-
гије. Овакав опус и квалитет стваралаштва,
наишао је на одјек у тумачењу 76 наших и
страних критичара.
Добитник је бројних награда и приз-
нања: награда Београдског универзитета за
поезију (1958), Октобарска награда града
- 12 -
- 284 -
Ниша (1975), Златна значка КПЗ Србије, На-
града за поезију Фонда Драгојло Дуди,
(1984). Специјална плакета за значајно књи-
жевно стваралаштво италијанских писаца
(1989), Сребрна плакета Савеза новинара Ју-
гославије, Златна медаља Европске акаде-
мије уметности (2004), јубиларна медаља
Цар Иван Страцимир Општинског народ-
ног савета града Видина, Специјална благо-
дарност Свете лавре Хиландара за антоло-
гију Светске духовне поезије Светлост
узнесења (2008)�
ЛИТЕРАТУРА: Радивоје Микић, Сонети о Наиси,
Градина 4, Ниш, 1974, Енрико Бењато, Поезија
космичког надахнућа, La Valisa, Bari, 1990, Саша Ха-
житанчић, Глас пријатеља као одјек сопственог
гласа, Савременик 7, Београд, Роберто Тасинари,
Песме наде, 1990, Сава Пенчић, Ехо питомости и
ведрине, Српски књижевни гласник, Београд 1993,
Чедомир Мирковић, Стваралачка изграђеност и зре-
лост, поговор књизи Језгро, Београд 1995. О књи-
гама Димитрија Миленковића, есејистичке и кри-
тичке текстове, објавили су: Крстивоје Илић, Живан
Живковић, Недељко Богдановић, Љуба Станојевић,
Иванка Косанић, Љубомир Тешић, Мирјана Трен-
чева... (М. Ђ.)
Миљковић, Бранко, Г, песник, есејиста,
преводилац, (Ниш, 29. 1. 1934 – Загреб 12. 2.
1961)
Један од највећих
песника које је Србија и-
мала
Обимом невелико,
али смислом пребогато
књижевно и преводила-
чко дело песника Бранка
Миљковића светли не-
пресушним сјајем и на-
дахњује нове генерације књижевних ствара-
лаца. Живео је 27 година, интензивно ства-
рао нешто дуже од деценије, али његово
песничко завештање оставило је непролазне
поруке генерацијама које долазе. У свом до
краја засвођеном делу, версификаторски му-
дро, уобличавао је своје заносе и визије, ту-
мачио филозофе и њихова непролазна саз-
нања, уткивајући их у нови склад и смисао

додира песничких душа и васиона. Граница
Бранка Миљковића била је ватра и смрт. У
његовом поетском сазвежђу остали су,
осветљавајући из дубине бића привид, про-
стор, време, космички знаци и прозраци.
Био је и остао, у свом кратком животу, ра-
спет између филозофских учења Хераклита,
Парменида, Емпедокла, Сократа и Аристо-
тела, егзистенцијализма Хајдегера и Сартра,
да би их сублимирао у своје особено песни-
чко дело.
Бранко Миљковић почео је да ствара
као ученик нишке Више мешовите гимнази-
је, обнављајући рад једне од најпознатијих
Литерарних дружина Његош, окупљајући и
афирмишући младе таленте. Одласком на
студије у Београд (1953), још смелије, отва-
рао је просторе свог литерарног дела студи-
рајући на Филозофском факултету чисту
филозофију у окриљу професора Милоша Н.
Ђурића, Богдана Шешића и плејаде других
професора. Тешко се пробијао, како сам
Миљковић сведочи, до објављивања својих
песама на страницама најугледнијих листо-
ва и часописа Дело и Књижевност, али они
су му отворили пут до прве књиге Узалуд је
будим (1957) и потом до нових књига Смрћу
против смтри (1959), Порекло наде (1960),
Ватра иништа (1960), Крв која светли
(1961), Сабрана дела, I-IV (1972) и бројним
другим објављеним после песникове смрти.
Нађен је мртав у Загребу, код Ксаверских
шума. Загонетка песникове смрти остала је
до данас.
Моћно је и значајно преводилачко дело
Бранка Миљковића. преводи и препеви ру-
ских и француских песника незаобилазни су
у бројним књигама и антологијама. И сам је
један од најпревођенијих наших песника и
оних чији су живот и дело подстицали број-
не наше и светске песнике, приповедаче и
романописце да му посвећују своја оства-
рења.
Свој роман Потребе за несрећом (пре-
вод на српски језик Мирјане Михајловић),
посветио је Миљковићу француски песник
- 13 -
- 285 -
Књижевност и публицистика
Ален Боске. Објављено је и више књига
њему посвећене поезије. Међу првима Глас
пријатеља. Из штампе је изашло више
књига Миљковићеве поезије на страним је-
зицима, у Француској, Енглеској, Русији, И-
талији... Једна од последњих била је Слепе
воде Стикса на италијанском језику.
У песми Између два времена, која није
нашла места ни у једној књизи, коју је Миљ-
ковић за живота објавио, песник бележи:
Часови који су прошли поново ће откуцати
са часовника будућности� Чезнући будућ-
ност, сав у грчу напора да помера границе
света у коме живи, сагледавао је своје лице
отргнуто од протеклог времена и јасно осе-
тио да ће његова песничка мисао трајати
надживљавајући свога творца. У прекогно-
стичком спознању пута Бранка Миљковића
показало се да смисао склада надахнутих ре-
чи душе и васионе, ватре и ништавила, води
до Ахерона на чијим се обалама стичу све
стране света�
Део свог стваралачког чина, поред пре-
водилаштва и песништва, Миљковић је по-
светио и есејистичком раду, осмишљавајући
нове тежње у српском и светском песниш-
тву. Посебно преображавајућим покретима
и открићима у нашим и европским књижев-
ним покретима. Давао је снагу и подстицао
неосимболисте у нашој земљи, чији је био и
један од оснивача.
Најдрагоценије есеје и критике о делу
Бранка Миљковића, током деценија, испи-
сивали су: Петар Џаџић, Драган Јеремић, Зо-
ран Мишић, Гојко Тешић, Стеван Раичко-
вић, Милош Бандић, Богдан Шешић, Видо-
сав Петровић, Сава Пенчић, Димитрије Ми-
ленковић, Радивоје Микић, Милован Даној-
лић, Звонимир Голоб, Димитрије Тасић, Пре-
драг Палавестра, Миодраг Петровић, Љуба
Станојевић, Саша Хаџи Танчић, Драган Жу-
нић и бројни други. (Д. М.)
Мирчетић, Драгољуб, Ж, пуковник, исто-
риограф, публициста (село Белегиш, срез
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Стара Пазова, Срем, 19. 07. 1925 – Ниш, 31.
10� 2004)
Један од најактив-
нијих нишких публици-
ста друге половине ХХ
века.
Одрастао је и шко-
ловао се у Нишу, где је
завршио ОШ Вожд Ка-
рађорђе и Прву мушку
гимназију. Апсолвирао
је на Економском факултету у Београду и
дипломирао први у рангу у VI класи на Ви-
шој војној академији ЈНА 1956. године.
Члан је СКОЈ-а од 1939. и учесник НОР-а,
обављао је низ војних и политичких дужно-
сти. По завршетку рата, између осталог, и
начелник је Дома ЈНА у Осијеку, шеф пер-
соналног одсека у Управи министарства на-
родне одбране, начелник одељења у Ко-
манди приштинског војног подручја. Чин
потпуковника добија децембра 1955, а пен-
зионисан је са чином пуковника. Књижев-
ним радом је почео да се бави 1940. када
објављује први рад у омладинском (југосло-
венском) листу Нови средњошколац, а пу-
блицистиком и историографијом се бави од
1944. Објавио је 37 књига, 11 брошура, 12
приповедака, 172 чланка у зборницима и ча-
сописима, 112 одредница у Енциклопедији
Ниша и 925 библиографских јединица у но-
винама. Учесник је научних скупова, окру-
глих столова, трибина, промоција. Уредник
је: часописа Трагови-Приштина, бригадног
листа XX српске бригаде 45. дивизије Удар-
ник, књижевног часописа железничара Тра-
жења – Ниш и заменик главног уредника
часописа Нишки зборник.
Оставио је преко 1200 библиографских
јединица различитих формата (ауторских
монографија, новинских и часописних чла-
нака, излагања и брошура). Читаву радну ка-
ријеру посветио је претежно истраживању
војнополитичке историје Ниша и јужне
Србије, Највећи део његових наслова је из
ове области. Књиге: Команданти и коме-
- 14 -
- 286 -
сари, 1971; Добрич у Народној револуцији,
1975; Окружни комитет КПЈ за Нишки
округ (1941-1944), 1979; Сокобања и око-
лина у НОР-у (1941-1944), 1978; Сврљишко-
нишавски партизански одред, 1978; Озрен-
ски народноослободилачки партизански од-
ред (1941-1943), 1979; Историја Ниша, Гра-
дина, 1986; 23. српска бригада, 1989; 5. срп-
ска ударна бригада, 1989; Од Црне Траве
(Острозуб) до Винковаца, 1991; Јастребачки
народноослободилачки партизански одред,
1992; 45. дивизија НОВЈ, 1992; ; Војна исто-
рија Ниша, I, II, 1994; Ниш и околина у Пр-
вом светском рату (1914-1918), 1997; Ваз-
душна бомбардовања Ниша у Другом свет-
ском рату 1941-1944, Ниш, 1998; Ваздушни
напади Северноатланског (НАТО) пакта на
Ниш и околину -24. март-5. Јун 1999, Ниш,
1999; Трећа армија војске Југославије у
одбрани СРЈ од агресије НАТО пакта, 2000�
Кроз низ публикација аналитичар је со-
циолошких и културолошких разматрања..
Аутор је монографије Историјског архива
Ниш (Вук Караџић, Ниш, 2002), објављене
поводом обележавања 50- годишњице рада
ове установе.
Одликован је : медаљом ЈНА, Орденом
заслуга за народ III реда, Орденом за хра-
брост, Орденом братства и јединства са сре-
брним венцем, Орденом за војне заслуге са
мачевима, Орденом рада са златним венцем.
Од страних одликовања : Отечествена ме-
даља (Бугарска) и Златни крст (Пољска). Ок-
тобра 1989. и 1995, добио је Награду осло-
бођења града Ниша. Књижевно-публици-
стичку награду Фондације Драгојло Дудић
добио је два пута 1996. и 2000. од Републич-
ког одбора Савеза бораца НОР-а Србије за
публицистику.
ЛИТЕРАТУРА: Драгољуб Ж. Мирчетић, Библиогра-
фија 1944-1986, Ниш, 1986; Драгољуб Ж. Мирчетић,
Историјски архив Ниш 1948-1998, монографија,
Ниш, 2002, 410. (Љ. Ђ)
Пејић, Радмило, B, прозаиста, драмски пи-
сац, путописац, новинар и уредник. (Ниш, 3.

август 1937 –), види п. Позориште, фотогра-
фија, филм и медији
Пенчић, Сава, М, научник, песник, припо-
ведач, драмски писац, преводилац, есејиста,
професор универзитета (Градиште код Пи-
рота, 22. 03. 1925 - Ниш, 08. 12. 2003)
Основну школу је
завршио у Градишту, ги-
мназију у Пироту, а фи-
лологију (руски језик и
књижевност са чешким
језиком и књижевношћу)
у Београду. Докторирао
1965. у Загребу код про-
фесора Александра Фла-
кера, са тезом Етика и поетика Леонида Ле-
онова. У Нишу живи од 1954. године. Најпре
ради у Гимназији Светозар Марковић, а од
1958. у Радио Нишу, као стални сарадник на
културној рубрици. За инспектора Про-
светно-педагошког завода примљен је 1962,
а за професора Више педагошке школе 1963,
где остаје до њеног укидања 1971. Истовре-
мено је и професор на Универзитету у
Приштини на катедри за Руску класичну
књижевност и књижевност 20. века.
Био је на студијским боравцима и држао
предавања по позиву у Енглеској, Италији,
Чешкој, Пољској, Мађарској, Бугарској и
Русији. Учествовао је на бројним домаћим и
међународним научним скуповима, а у Ни-
шу покренуо научну конференцију на тему
Тумачење поезије данас. Био је и члан већег
броја листова и часописа.
Своје литерарне радове објављује као
студент у листовима: Народни студент,
Студентски књижевни лист, Видици и Гле-
дишта. Запажен успех остварио је у радио
драмском стваралаштву. Написао је осам ра-
дио драма, од којих су неке награђиване
више пута (Скорлупа, Пред почетак великог
лова, Како дати име смеху, Недалеко од
мале постаје, Перпетуум мобиле, Да ли је
разапет Варнава, Птичица у снегу и Мала
Мица-домаћица)�
- 15 -
- 287 -
Књижевност и публицистика
Писао је предговоре за књиге познатих
писаца и приређивач је Миљковићевих есе-
јистичких текстова. Преводио је књиге ру-
ских писаца (Достојевски, Јевтушенко, Ра-
зински, Лапшин, Достојевски...) и објавио
више монографских публикација: О реали-
зму, Руска књижевност-поетичко-стили-
стичке студије, Савремени књижевни про-
фили, Етика и поетика Леонида Леонова,
Књижевно дело и читалац, Поетика прозе,
Критичке алтернативе и Словенске компа-
ративне теме. Писао је студије о Гогољу,
Чехову, Леонову, Блоку, Јесењину, Мајаков-
ском...
ЛИТЕРАТУРА; Лексикон писаца Југославије, Ма-
тица српска, Нови Сад, 1987; Енциклопедија Ниша –
култура, Ниш, 2011. (М. Ђ.)
Петровић, Видосав, Н, књижевник, култур-
ни и јавни радник, управник Универзитетске
библиотеке (Ниш, 15. август 1936 − Ниш,
2018), види п. Редакциони одбор
Радовић, Душан, У, песник, писац, нови-
нар, афористичар и ТВ уредник (Ниш, 29.
11� 1922 – Београд, 16. 08. 1984)
Песник који је будио
Београђане и улепшавао
им рана јутра.
У Нишу је живео до
своје шесте године. Од
1928. до 1938. живи у
Суботици, где завршава
Основну школу Свети
Сава у православној пор-
ти и ниже разреде гимназије. Од 1938. поро-
дица се сели у Београд. Матурирао је 1941, а
након демобилизације 1945. уписује Фило-
зофски факултет у Београду.
Прве песме објавио је 1934. у Железни-
чком венцу и дневном листу Време. Био је
главни уредник Пионирских новина, уред-
ник Програма за децу Радио Београда (од
1952), уредник програма за децу ТВ Београд
(1960-1963), новинар Борбе (1967), уређује
дечју страну у Вечерњим новостима, а 1973.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
покреће нови часопис за децу Полетарац. У-
редник Студија Б постаје 1975. Пензионисан
је 1983.
Најпознатија дела: Капетан Џон Пипл-
фокс, радио игра 1953; Поштована децо, пе-
сме 1954. и 1967; Тужибаба, 1955; Смешне
речи, песме 1961; Причам ти причу, песме и
приче, 1963; Разбојник Кађа и принцеза
Нађа, 1968; Че, трагедија која траје, поема
са Матијом Бећковићем 1969; Вукова аз-
бука, песме 1971; Зоолошки врт, песме,
1972; Београде, добро јутро 1, афоризми,
1977; Београде, добро јутро 2, 1981; Седи да
разговарамо, 1981; Ко је ово говорио, књига
поводом 60 година живота и 35 година рада
с успоменама и фотографијама, аутори Љу-
бивоје Ршумовић и Душан Петричић, 1982;
Понедељак, Утрок, Срета, Четвртак, пое-
зија и проза за децу, 1983. и Београде, добро
јутро 3, 1984; Антологија српске поезије за
децу, СКЗ, 1984; Насмешите се, децо, избор
и поговор Бранко В. Радичевић, 1985; Зами-
слите, децо, избор и поговор Драган Лаки-
ћевић у библиотеци Српска поезија за децу,
1986; Рад, 1987, награђено за издавачки по-
духват године, у Новом Саду Страшан Лав
(начинио Стеван Раичковић) и Књига о пла-
кању, у библиотеци Реч и мисао; Женски
разговори с предговором Матије Бећковића,
1991; Сабрана дела, приредио Мирослав
Максимовић, илустровао Душан Петричић,
Завод за уџбенике, Београд, 2008.
ТВ серије: На слово, на слово (1963-
1965), тридесет четири емисије; Лаку ноћ
децо (1965/1966), педесет четири емисије;
Женски разговори, (1971), десет епизода.
Сценска игра Че... у Театру ИТД у Загребу,
1970; Црни дан, рецитал у режији Здравка
Шотре, одржан у спомен-парку Шумарице у
Крагујевцу, 1971.
Добитник је више од четрдесет награда,
признања и плакета: Невен за књигу Нежне
речи, за коју добија и диплому Ханс Кристи-
јан Андерсен, 1962; Невен за серију На сло-
во на слово, 1965; награде Змајевих дечијих
игара 1970; награде радиодифузних органи-
зација Србије за најбоље остварење на про-
- 16 -
- 288 -
грамима локалних радио-станица у катего-
рији информативног програма за емисију
Шта фали Београду; Плакете града Београда
1979; награде за ТВ новинарство Дуда Тимо-
тијевић, 1981; Светозар Марковић за успе-
шно новинарство остварено у једној години
за емисију Београде, добро јутро, 1982. и
награде Завода за уџбенике и наставна сред-
ства за уџбеник-сликовницу Није-јесте; Се-
дмојулске награде СР Србије за значајна до-
стигнућа од општег значаја у области књи-
жевности, 1984; постхумно БИГЗ-ова на-
града за трећу књигу Београде, добро јутро,
1985�
Дела Душана Радовића превођена су на
значајније светске језике, а велики број пе-
сама су хитови за децу у извођењу дечјег
хора Колибри. У Нишу је његова биста у
дворишту школе која носи његово име, а у
Београду се дуги низ година одржава и
атлетска трка Сећање на Душка Радовића.
Памте се његови афоризми: - Ако решите
све проблеме своје деце, они неће имати
друге проблеме сем вас. - Имати пријатеља,
то значи пристати на то да има лепших,
паметнијих и бољих од вас. Ко то не може
да прихвати нема пријатеља.
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011; Википедија–слоподна енциклопедија. (М. Ђ.)
Сремац, Стеван, А, књижевник, академик,
професор (Сента, 11. 11. 1855- Сокобања,
12� 08� 1906)
Грађанин и писац
старог Ниша.
Основну школу је у-
чио у месту рођења, а ги-
мназију у Београду, где
је 1875. постао српски
поданик. Дипломирао је
на Историјско-филоло-
шком одсеку Велике
школе 1878. Говорио је неколико страних је-
зика.
Учествовао је у ослобођењу Ниша од
Турака као каплар Добровољачке батерије.

После ослобођења живи и ради у Нишу, где
је, по својој жељи, постављен за предавача
нишке гимназије (25. 09. 1879). Предавао је
општу историју, српску историју, земљопис,
литерарне облике и српски језик и цртање.
Критички је гледао на постојећи школски
систем, испољавајући притом модерна педа-
гошка схватања. Трудио се да се неке старе
методе учења језика и стицање знања уна-
преде. Главни је покретач оснивања градске
читаонице и њен први деловођа. Учествовао
је у оснивању позоришта Синђелић у Нишу.
Сремчев дугогодишњи живот у Нишу
од 1879. до 1892, са краћим боравком у Пи-
роту, био је период богатог стваралаштва.
Прву реалистичку приповетку објавио је
1893. под насловом Божићна печеница. У-
следиле су: Ивкова слава (1895), Вукадин
(1903), Луминација на селу (1896), Поп Ћира
и поп Спира (1898), један од најбољих хумо-
ристичких романа у нашој књижевности и
Зона Замфирова (1906), најбоље компоно-
вано Сремчево дело. Био је познат као писац
са бележницом. Његова дела су углавном
реалистична и садрже одређену дозу ху-
мора.
Позната су и Сремчева дела: Ибиш-ага,
Кир Герас, Насрадин хоџа, Чича Јордан, Ју-
наци дана, Оно наше што некад бејаше���
Приповеткама Зона Замфирова и Ивкова
слава, Сремац је овековечио слику старог
Ниша, од пре више од једног века и соци-
јалне и културне прилике у Нишу (Ивкова
слава је 1901, а Зона Замфирова на сцену по-
зоришта Синђелић постављена 1909), чије су
драматизације и данас актуелне.
Из Ниша прелази у Београд септембра
1892, а 3. фебруара 1906. постаје редовни
члан Српске краљевске академије. Своју би-
блиотеку завештао је Народној библиотеци
у Нишу. При Народном музеју у Нишу по-
стоји спомен-соба Стевана Сремца, у којој
се налазе његови лични предмети, важна до-
кумента, али и документација о оснивању
фонда који носи његово име и о установља-
вању истоимене награде. Уз велику библио-
теку великог писца, налазе се и бројни ру-
- 17 -
- 289 -
Књижевност и публицистика
кописи Стевана Сремца. Његова биста је по-
стављена испред Народног позоришта у Ни-
шу.
О Сремцу су надахнуто писали: Јован
Скерлић, Вељко Петровић, Димитрије Вуче-
нов, Велибор Глигорић, Антун Густав Ма-
тош и многи други.
ЛИТЕРАТУРА: Димитрије Миленковић, Стеван
Сремац и стари Ниш, Ниш 2017; Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу (Студиј-
ска група за српски језик и књижевност Филозофског
факултета), Ниш, 1996; Енциклопедија Ниша-кул-
тура, Ниш, 2011. (М. Ђ.)
Стаменковић, Ђорђе, С, историчар, на-
учни радник, публициста, дугогодишњи ди-
ректор Историјског архива у Нишу (Ниш,
06� 01� 1929 - Ниш, 02� 10� 1994)
Посвећени хумани-
ста и доајен у архиви-
стици
Основну школу и
Вишу педагошку (исто-
рија) завршава у Нишу�
Директор је Историјског
архива Ниш од 1958. до
1992, а од 1970. до 1974�
био је и потпредседник Скупштине града
Ниша�
Током радног века интензивно се бавио
научно истраживачким и публицистичким
радом, изучавајући историјски развој Ниша
у 19� и 20� веку у свим областима живота�
Јавности је омогућио сазнања о многим до-
гађајима, личностима и историјским догађа-
јима културног развоја ове средине и дао је
значајан прилог документовању настанка,
деловања и важности нишких културних
институција� Посебно је проучавао рад-
нички покрет од 1918. до 1941� Велики број
чланака објављивао је у листовима: Поли-
тици, НИН-у, Народним новинама и Ни-
шком, Лесковачком, Врањском и Пирот-
ском зборнику� Један је од чланова редак-
ције Нишког зборника и редактор Енцикло-
педије Ниша (историја) за период 1918–1945�
Као дугогодишњи директор Историјског ар-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
хива утицао је на развој архивске струке и
један је од утемељивача архивистике у Ср-
бији и Југославији� Био је председник Зајед-
нице Архива Србије, председник председ-
ништва Друштва архивских радника Јужно-
моравског и Нишког региона, председник
председништва Савеза друштва архивских
радника Србије�
Објавио је преко шест стотина радова и
22 књиге монографског типа: Ниш, стари
трговачки центар, Просвета, Ниш, 1959;
Железничари Ниша у радничком покрету,
Просвета, Ниш, 1962; Бели ходници на Оз-
рену 1944-1973, Сокобања, 1972; Станко
Пауновић-народни херој, 1976; Друштвено
економске прилике у Заплању до ослобођења
од Турака и стање по ослобођењу (1800-
1917), 1977; Преглед политичке историје
Ниша (1918-1941), 1977; Драгиша Лапчевић
и раднички покрет Ниша крајем 19. и по-
четком 20. века, 1984; ФК Синђелић (1918-
1968), Просвета, Ниш, 1972; Ниш у вихору
НОР-а (1914-1945), Нови Сад, 1968; Ниш,
туристички водич, Туристички савез општи-
не Ниш, 1974; 100 година фармације у Нишу
(1878-1978), Удружене апотеке Ниш, Про-
света, Ниш, 1978; Заплање у НОБ-у (1941-
1945); Центар за социјални рад Ниш (1961-
1986), Просвета, Ниш, 1986; Чистоћа Ниш
(1947-1987), Медијана, Ниш; Радничко уме-
тничка група Абрашевић, Ниш�
Након његове смрти, приређена је моно-
графија 140 година Црвеног крста у Нишу са
коаутором Стојаном Прокоповићем, чији су
редактори Љиљана Ђуровић, Мица Ђенић и
Бранислав Тикић�
Носилац је награда: Орден републике са
бронзаним венцем, Орден рада са сребрним
венцем, Златна значка КПЗ Србије, Сребрна
значка Савеза синдиката Ниш, Повеља са
плакетом Заједница Архива Србије, награда
Учитељ Таса, Мајска награда Града Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011; Мица Ђенић, In memoriam, Ђорђе Стаменко-
вић, часопис Пешчаник, Историјски архив Ниш,
2009� (Љ� Ђ)
- 18 -
- 290 -
Станковић, Борисав, С, Бора, приповедач,
романсијер, драмски писац (Врање, 31. 03.
1876 – Београд, 22. 09. 1927)
Лирик старог Вра-
ња и нишки ђак
Основну школу и
седам разреда гимназије
завршава у Врању, осми
и испит зрелости у ни-
шкој гимназији (1896). У
нишкој гимназији је био
члан Ђачке литерарне
дружине Његош. Дипломирао је на Правном
факултету у Београду (1902) и усавршавао
се у Паризу (1903-1904). Радио је као чинов-
ник у Министарству просвете, а по други
пут је у Нишу, у време повлачења пред не-
пријатељем 1915. Заробљен је у Подгорици,
али је јула (1916), уз помоћ пријатеља, пуш-
тен и враћа се у Београд.
Први књижевни рад, објавио је у часо-
пису Голуб (1894). То су биле две песме:
Мајка на гробу свог јединца и Жеља� Профе-
сори нишке гимназије су му омогућили да
први део романа Нечисте крви објави у ча-
сопису Градина (1900). Исте године објав-
љује и трећи чин Коштане у часопису
Звезда. Написао је више приповедака, али су
га: Стари дани, Божји људи, Коштана и
Нечиста крв прославили. Роман Нечиста
крв (1910) је проглашен за ремек дело срп-
ске књижевности.
Бора Станковић је имао велики утицај
на формирање идентитета Врањанаца.
Многе институције у Врању носе његово
име (гимназија, Градска болница, професио-
нално позориште) и једна улица. Његова
кућа, изграђена 1885, претворена је у музеј
посвећен његовом животу и стваралаштву.
Његово име носи и угледна гимназија у
Нишу.
Установљена је књижевна награда Бора
Станковић, коју додељује Књижевна зајед-
ница Бора Станковић, за најбољу књигу
прозе на српском језику. Награду су добили
наши знаменити писци: Милорад Павић,

Драгослав Михајловић, Светлана Велмар
Јанковић, Момо Капор, Гроздана Олујић и
више других
Екранизована дела Нечиста крв и Кош-
тана Боре Станковића се и данас радо гле-
дају. Најзначајнији тумачи пишчевих лите-
рарних дела, поред осталих су: Богдан По-
повић, Јован Скерлић, Велибор Глигорић,
Јован Дучић, Исидора Секулић, Сима Пан-
дуровић.
ЛИТЕРАТУРА: Југословенски књижевни лексикон,
Матица српска, 1984, Енциклопедија Ниша-култура,
Ниш, 2011, Википедија: Бора Станковић, припо-
ветке, Нови Сад-Београд. (М. Ђ.)
Станојевић, Љубисав, Љуба, В, песник, е-
сејиста, прозни писац, публициста и уред-
ник (Миљковац, 14� 01� 1927 – Ниш, 14� 11�
2005)
Један од првих док-
тора књижевности у
Нишу након Другог свет-
ског рата и један од си-
нонима књижевног жи-
вота у Нишу.
Основну школу је
завршио у Миљковцу,
гимназију у Нишу, а Фи-
лозофски факултет у Београду (1952)� Маги-
старски рад о Владиславу Петковићу Дису
одбранио је на Филолошком факултету у Бе-
ограду, као и, докторат Поезија и поетика
Бранка Миљковића (1975, Београд)�
Професорску каријеру започиње у Ви-
шој мешовитој гимназији у Нишу, а потом у
Средњој техничкој школи. Новинарски рад
започиње у Радио Нишу, Народним нови-
нама, где остаје до преласка на место профе-
сора Више педагошке школе (1961)� За глав-
ног уредника часописа Градина изабран је
1974, а за професора Педагошке академије у
Алексинцу 1978� Члан је и редакције часо-
писа Гледишта� Поново се враћа у Ниш на
место стручног сарадника Културно про-
светне заједнице до 1992, када је пензиони-
сан�
- 19 -
- 291 -
Књижевност и публицистика
За живота објавио је три књиге песама:
Немири, Раднички универзитет, Лесковац,
1970; Јасна пољана, Ниш, 1981; Грлом у ја-
годе, Књижевна заједница Вељко Видако-
вић, Ниш, 2001� и роман Крај мутне реке
град (2003), Књижевног друштва В� Видако-
вић и Нишког културног центра� Као профе-
сор Више педагошке школе у Нишу издао је
скрипта: Средњовековна књижевност на-
рода Југославије, Књижевност од ренесансе
до национализма, као и монографије: Дис и
140 година основне школе у Миљковцу.
Постхумно, Књижевна заједница Вељ-
ко Видаковић, објављује му избор песама с
поговором Славољуба Обрадовића� Књиже-
вне критике и текстове је објављивао у број-
ним листовима и часописима�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша-култура, Ниш,
2011, Википедија-слободна енциклопедија, Лекси-
кон писаца Југославије, Матица српска 1987� (М� Ђ�)
Тодоровић Бабић, Радмила, Д, песник,
текстописац народне музике (Сечаница код
Ниша, 14. 02. 1959 – Београд, 07. 12. 2006)
Рођена 14 фебруара
1959. у Сечаници код
Ниша. Основну школу
завршила у родном селу
а гимназију у Нишу. Сту-
дије медицине започела
у Нишу а завршила у Бе-
ограду, као један од нај-
бољих студената. Још за
време студија бавила се поезијом и (веома
успешно) писањем текстова за народну му-
зику. Брзо је успоставила сарадњу са већ а-
фирмисаним композиторима Перицом Тана-
сијевићем, Драганом Александрићем, Ми-
шом Мијатовићем и другим, али и са тадаш-
њим звездама народне музике Лепом Лукић,
Мирославом Илићем, Маринком Роквићем,
Уснијом Реџеповом и другим. Љубав према
естрадном стваралаштву најпре се развила у
опсесију, а потом прерасла у трајну профе-
сију, тако да се својом основном професијом
лекара практично никада није бавила. На-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
против, након дипломирања на Медицин-
ском факултету у Београду, потпуно се по-
светила писању текстова за хитове народне
музике у тандему са млађом сестром Томи-
славком. У богатој каријери дугој пуне три
деценије стекла је статус једног од најтраже-
нијег и најтиражнијег аутора (текстописца)
на просторима Србије и Југославије, а пода-
рила је највеће хитове најпопуларнијим
звездама народне музике на нашим просто-
рима: Лепа Лукић (Чај за двоје, Краљица без
круне), Мирослав Илић (Смеј се смеј, Схва-
тио сам, не могу без тебе, Ова ноћ, Луцка-
ста си ти, Јој Радо, јој Радмила), Маринко
Роквић (Потражићу очи нешто зеленије,
Свађалице моја мала), Уснија Реџепова (Ка-
зуј крчмо џеримо, Расуле се косе моје), Лепа
Брена (Играј Боро, моје оро), Биљана Јевтић
(Биће боље, Уђи ми у траг), Милан Бабић,
њен животни сапутник (Баш ми се не да, Ни-
је ми лако, стари се полако), Душица и Не-
дељко Билкић (Седам година среће), Добри-
воје Топаловић (Кад бих мог`о и умро бих за
те, Проговори слико), Нада Топчагић (Из-
вини душо, извини), Миле Агатоновић – Ага
(Сви за Ниш), Василија Радојчић (Џумбус,
џумбус, машала) и многи други. Њене песме
са врсним интерпретаторима освајале су
бројне награде и признања на Месаму, И-
лиџи, Вогошћи, „Београдском пролећу, Шу-
- 20 -
- 292 -
мадијском сабору, „Распеваној јесени“ и др.,
а она сама освајала је прва места, златне пла-
кете и титуле за најбољег текстописца, где
год би се појавила. За ктиторство у обнови
цркве Св. Петке у родној Сечаници, 2002. је
одликована Орденом Светог Романа II реда
а на фестивалу Драгиша Недовић у Врњач-
кој Бањи, 2006. уручена јој је Награда за жи-
вотно дело. Објавила је књигу својих сти-
хова под називом Имена ми мог коју је поз-
нати историчар књижевности Ненад Љубин-
ковић – као рецензент назвао „песмарицом
за народ“. Са Станишом Стошић, Мишом
Мијатовић, Радишом Урошевић, Миросла-
вом Илићем, Вером Ивковић, супругом Ми-
ланом Бабићем и другим бардовима народне
музике, 2001� је основала Удружење за заш-
титу националног мелоса Корени. Многи
њени снови остали су недосањан, јер је заде-
сила прерана смрт. За утеху, армији својих
поштовалаца оставила је бесмртна дела.
ЛИТЕРАТУРА: Биљана Петровић, Снежана Молдо-
ван – Милошевић, МОНОГРАФИЈА Радмила Тодо-
ровић – Бабић, „Легат“, Београд, 2007. (Н. П.)
Хаџи Танчић, Саша, В, песник, прозаиста,
есејиста, антологичар, покретач и уредник
листова и часописа (Лесковац, 3� октобар
1948 − Ниш, 2015), види п� Редакциони од-
бор
 ПОЗОРИШТЕ, ФОТОГРАФИЈА,
ФИЛМ И МЕДИЈИ
Антић, Вукашин, пионир српске кинемато-
графије и филмски хроничар Ниша, дирек-
тор Народне банке у Нишу, (Ниш, 1885-
Ниш, 1962)
Између два светска
рата камером „узаног
формата“ бележи зна-
чајна збивања у Нишу�
Рођен је 1885� у Нишу,
школовао се у Београду
и на Новој бечкој Трго-
винској академији� У
главном граду Аустрије
показује интересовање за филм и фотогра-
фију� Враћа се у Београд пред Први светски
рат и бива мобилисан� Са саборцима и прог-
наним цивилима преживео је Албанску гол-
готу� У јесен 1917� године учествовао је у
првим борбама на тек формираном Солун-
ском фронту где је тешко рањен� Пребачен
је на лечење у Француску, где проводи три
године� У Паризу купује тек патентирани
пројектор, касније и камеру пате-беби фор-
мата 9, 5 мм, лепилицу и неколико филмова�
Крајем 1920� враћа се у Ниш, са пројекто-
ром, који је сам адаптирао, уградивши у ње-
га електромотор са две брзине� Користиле су
га многе богате, виђеније Нишлије па и вла-
сник биоскопа Париз - Миле Васић Форд�
Касније купује и кино-камеру формата 9,5
мм која се покретала механички и која је
била мала сензација за то време, јер је и цен-
трална перфорација омогућила коришћење
целе површине филмске траке� Пошто се у
Француској упознао са основама употребе
филмске технике, почео је аматерски да
-1-
- 293 -
бележи призоре из породичног и свакоднев-
ног друштвеног живота� Волео је да снима
са Тврђавског моста и терасе некадашње На-
родне банке, данас Градске куће – седиште
градоначелника Града Ниша� У нишком
Историјском архиву похрањена је једна од
копија његовог филма у „изворном“ 9,5 мм
формату� Снимао је традиционалне верске
обичаје, камером је забележио литије за
време Бадњег дана, Богојављања, Врбице,
Овековечио је врло важан историјски трену-
так (1929) откривање споменика палим рат-
ницима у балканским ратовима и Првом
светском рату, постављеног у близини пру-
жног прелаза ка Нишкој Бањи� Подизање
споменика иницирале су чланице Друштва
„Кнегиња Зорка“, Споменик је осветио Епи-
скоп нишки Доситеј уз почасни плотун вода
Моравске дивизије� У филму се појављује и
тек „наименовани председник" општине ва-
роши Ниш Милорад Чавдаревић (новембар
1929 - фебруар 1935), који „је одржао при-
годну беседу"� Драгоцени су снимци Откри-
вања споменика Ослободиоцима Ниша –
„литије“ на Тргу краља Милана (28� 06�
1937�); смогра ескадрона српске војске „О-
билић“, који није пропуштао ни једну мани-
фестацију а да не промаршира улицама Ни-
ша, Антићева камера је „сишла“ и у народ�
Она бележи живот у вароши нишкој, пролаз-
нике и шетаче, моду тога времена� Антић је
после рата продао сав филмски прибор, а 16
ролни снимљеног, још не систематизованог
материјала, налази се код његовог сина Дра-
гољуба Пипе Антића� Почетком прошлог
века, трговачки посао и љубав према филм-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ској уметности заменио је административ-
ним, Постао је један од познатијих нишких
банкара� Од свих „пионира“, који су зна-
чајно допринели развоју кино-сниматељске
делатности у Нишу, рад и стваралаштво о-
вог, посве занимљиви филмски ентузијасте,
није довољно истражен�
ЛИТЕРАТУРА: Милтојевић Бранислав, Нишки
филмски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015, стр� 17; Група а-
утора, Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за на-
учна истраживања САНУ Универзитета у Нишу,
Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 17; Група аутора,
Лексикони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Слу-
жбени гласник и Град Ниш, Београд, 2011, стр� 547�
Милосављевић, Тимошенко, „Филмски журнал из
1929“, Народне новине, Ниш� (Д� В� В)
Аранђеловић, Петар, М, први стални ни-
шки фотограф, са титулом „Дворски фото-
граф књаза Српског Милана Обреновића“,
(Београд, 25� 06� 1846 – Ниш, Старо гробље
„Горица“, 1905)
Један је од двојице
фотографа из унутраш-
њости Србије, који је по-
нео титулу "Дворски фо-
тограф књаза Српског
Милана Обреновића“� За
собом је оставио вредну
фотографску заоставшти-
ну с краја 19� века� „Упр-
кос чињеници да се оно што је Аранђеловић
радио тада сматрало занатом, а не умет-
ношћу, он је недвосмислено био прави умет-
ник романтичарског доба, спреман да ра-
скине с конвенцијама и храбро изрази личне
визије“� О детињству и школовању Петра М�
Аранђеловића има мало података� У књизи
рођених цркве Св� Архангела Михаила – Са-
борна црква у Београду записано је да је ро-
ђен 25� јуна 1846� године и да су га роди-
тељи, отац Милан и мајка Савка крстили два
дана након рођења� Деветнаест година кас-
није, 16� маја 1865� Петар М� Аранђеловић,
по занимању крчмар београдски, пише у
венчаном листу, венчао се са седамнаестого-
дишњом Персидом, ћерком кантарџије� Ка-
ко је и уз чију помоћ изучио фотографски за-
-2-
- 294 -
нат и отворио фотографски салон преко пута
кафане Руски цар је непознаница� Посао ни-
је ишао, па презадужен, крајем 1873 (17� де-
цембра) продао је фотографски салон на ли-
цитацији� Вероватно су ове околности и кон-
куренција утицале да напусти Београд и да
као путујући фотограф дође у Ниш� Тада је
(24� 02� 1874) и настала историјска фотогра-
фија „Завера против турског царовања“,
која се чува у Народном музеју Ниш� Из без-
бедоносних разлога напушта неослобођене
крајеве и у Параћину обавља фотографску
делатност све до маја 1878� године када до-
бија објаву да може обићи пределе које је
српска војска заузела� Октобра месеца 1879�
отвара фотографску радионицу и ради за-
једно са фотографом Јосифом Ђ� Гуелми-
ном, истичући своју титулу дворског фото-
графа� Дворски фотограф Аранђеловић, жи-
вео је у Нишу, са породицом у својој кући у
Господар Јевремовој улици (данас Улица
Светозара Марковића), у Јоргован мали� То-
ком живота и рада у Нишу (1874-1905), сни-
мио је бројне фотографије из свакодневног
занатског посла, као што су слике породица,
венчања, деце и група које су желеле да и-
мају успомену на важне тренутке у својим
животима или да и себи и свету покажу нај-
лепшу слику о себи� Камером бележи коло-
рите старог Ниша (панораму града, манасти-
ра Манасије и долине Нишаве) које су кори-
шћене и као предложак за штампу разглед-
ница других издавача (Ј� Крајналије)� Као
истакнути документарист који је остварио и
запажене етно-фотографије ликова из на-
родног живота, издваја се портрет „Ловца”,
интерпретиран у знаку реализма, као и фо-
тографије „Дете у љуљки” и „Девојка из Ни-
ша”� У простору Аранђеловићевог нишког
атељеа, могла се одједном фотографисати
већа група муштерија� Стално се усаврша-
вао и опремао свој атеље и декор, пратећи
развој фотографије и моду сликања� А да би
подигао ниво, упечатљивост и допадљивост
фотографије опремао их је на картону код
најбољих литографа у Бечу� У сталном тра-
гању за послом отворио је 1895� фотограф-

ску радњу у Скопљу а деловао је и у Кума-
нову као путујући фотограф� У Нишу ради,
у то време, са својим ортаком фотографом
Спиром Димитријевићем� Фотографије на-
стале у Београду, Параћину и ортачком ате-
љеу данас су прави раритети� По оцени кри-
тичара био је један од најспособнијих фото-
графа свога времена� Сарађивао је са Фелик-
сом Каницом� Снимио је 1897� једну од пр-
вих медицинских фотографија у Србији� А-
ранђеловићеве фотографије објављене су у
књизи путописца Хари де Винта из 1907� го-
дине� Мајски преврат и пад династије Обре-
новића 1903� променио је живот дотадаш-
њег дворског фотографа� Умро је од срчаног
удара 1905� Сахрањен је на нишком Старом
гробљу „Горица“, забележено је у црквеним
књигама Саборног храма Силаска Св� Духа
на Апостоле� Његова (друга) супруга Марија
наставила је вођење атељеа у Поштанској у-
лици уз помоћ фотографских помоћника (до
око 1909�) и то под фирмом покојног мужа а
затим је атеље изнајмила у закуп Ђорђу Ј�
Зографском 1910� Београдске „Вечерње но-
вости”, објавиле су 1911� у више бројева, сет
Аранђеловићевих фотографија девојака и
жена у народим ношњама и „Ловца”� Петар
М� Аранђеловић сликао је многе али себе
није или, бар до сада, није пронађена његова
фотографија� Готово један век од смрти, пр-
вог нишког дворског фотографа, коју та-
дашња штампа није регистровала, Нишлије
су му у новом миленијуму одале почаст�
Одлуком Скупштине Града Ниша од 15� ок-
тобра 2001� године, једна од улица у стамбе-
ном насељу „Ледена стена“ Градске општи-
не Палилула, добила је назив „Петар Аран-
ђеловић“� Стваралачки опус дворског фото-
графа обрадила је и презентовала етнолог
Љиљана Тојага Васић, на изложби у Нишу у
галерији Синагоге 2010� године под називом
-„Слике прошлости, Петра М� Аранђело-
вића, нишког дворског фотографа“, која је
проглашена културним догађајем године�
ЛИТЕРАТУРА: Чупић, Марија, Из албума старог
Ниша-фотографије, Народна библиотека „Стеван
-3-
- 295 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Сремац“, Ниш, 2009; Тојага Васић, Љиљана, „Слике
прошлости Петра Аранђеловића, нишког дворског
фотографа“� Каталог изложбе� Народни музеј Ниш,
Ниш, 2010; Гавриловић, Љиљана, Сан о лепоти и
спасавање прошлости: фотографије Петра Аранђе-
ловића, пројекат „Културно наслеђе и идентитет“,
Етнографски институт САНУ, Одељење за етноло-
гију и антропологију, Филозофски факултет, Бео-
град, 2011; Дебељковић, Бранимир, Стара српска
фотографија од 1860-1900, Музеј примењене умет-
ности, Београд, 1977; Група аутора, Енциклопедија
Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 35; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр� 425, 554� (Д� В� В)
Бајагић, Милош, Л, новинар, главни и од-
говорни уредник и директор Народних но-
вина� (Нови Ђуревац, 30� 03� 1923 − Ниш, 27�
12� 1982)
Основну школу и ги-
мназију завршио у При-
штини, а из радног од-
носа у Народним нови-
нама 1965� завршио и
вишу школу друштвено-
политичких наука� Уче-
сник је народноослобо-
дилачке борбе и у неко-
лико послератних година радио је у обла-
сним и среским органима нове народне вла-
сти у Топлици, Бојнику и Власотинцу� На-
кратко, до јула 1952, када је именован за ди-
ректора Предузећа за графичко-издавачку
делатност и приказивање филмова Про-
света, ради у Народним новинама. Од 1954�
до 1972� непрекидно ради у Народним нови-
нама на позицији новинара, уредника, те-
хничког уредника, главног и одговорног у-
редника и директора� Од 1972� до пензиони-
сања 1974� ради у Скупштини града као ру-
ководилац службе за информисање, прото-
кол и документацију� Као новинар запажен
по репортажама из Русије, у којој је често
боравио� Добитник је новинарске награде
Радован Драговић 1968� и других значајних
одликовања и признања� Био је активан дру-
Енциклопедија Знамените личности Ниша

штвено-политички радник, ангажован у мно- стао директор „Славице филма“� У новој у-

гим областима живота� лози, активно учествује у пројектима експе-
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша – рименталне телевизије на Летњој позорници
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни- у Тврђави, у Јелашници и Нишкој Бањи� То
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� је био „тренинг период" екипе са којом ће
43; Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки основати прву регистровану нишку телеви-
лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
зију, „Стар 5“, у форми мешовитог преду-
2011, Крстић, Слободан, "Новине и новинари", у
оквиру пројекта Града Ниша "Нишко новинарство у зеће, која је радила до децембра 1993� го-
српском новинарству", Историјски архив, Удружење дине, Телевизија „Стар 5“ је емитовала про-
новинара Србије, Филозофски факултет, Ниш, 2016� грам из студија у биоскопу „Парк" и дирек-
(М� М� Ст� и Д� В� В) тно преносила важне културне, спортске и
друге догађаје у Нишу� Крајем 1993, Беле-
Белевић, Никола, Бато, дизајнер, филмски вић одлази из „Славице филма“� До 2008� го-
– телевизијски сниматељ (Бијело Поље 1943 дине, када у РТВ Белами испуњава услове за
–) одлазак у пензију, Белевић је 1994� године
формирао телевизију „Канал 5+" у приват-
Рођен је 1943� у Би-
ном власништву (радила годину дана) а по-
јелом Пољу, где је завр-
четком 1996� покренуо и ТВ „Бубамару“ која
шио основну школу и
је емитовала спортско-забавни програм� По-
гимназију, а� средњу у-
сле војске Бато је са породицом, супругом и
метничку школу поха-
две ћерке, живео у Нишу а затим се 1975�
ђао је у Херцег Новом�
преселио у Јелашницу и Нишку Бању� У но-
Дипломирао је 1968� на
вој средини, бројним програмима које је и-
Високој школи за дизајн
ницирао са младима, обогатио је друштвени
у Београду� Има звање
живот� Бато и у Јелашници остаје веран
филмског и телевизијског сниматеља� Љу-
филму� Снима аматерске филмове: „Ајде да
бав према филму и сниматељском раду
муземо заједно", „Није лако ал је лепо“ који
учвршћена је познанством са Миланом Пе-
су награђени 1977� на Фестивалу аматерског
шићем и екипом „Филмских новости“ и пр-
хумористичког филма у Зајечару� Исте го-
вим снимљеним кадровима на Биоградском
дине снимљен је и документарни филм о
језеру са „тридесетпетицом“, немачком тро-
Изворној групи Душан Манојловић („Меди-
фејном камером� Овај догађај определиће
јана“)� Покренуо је манифестацију „Мини
даљу професионалну активност Белевића
мундијала" касније преименована у „Јелаш-
који долази у Ниш 1967� године и непосре-
ничко културно-спортско лето“� организо-
дно пре дипломирања добија запослење на
вао Смотру аматерског филмског ствара-
пословима дизајнера у предузећу „Славица
лаштва Србије; покренуо је 2008� године и
филм“� У првој години био је ангажован на
фолклорну манифестацију „Поткапина“ у
Филмским сусретима и Хорским свечано-
атрактивном амбијенту на улазу у Јелаш-
стима на изради промотивног и рекламног
ничку клисуру� У Нишкој Бањи иницирао и
материјала и организовању филмских про-
организовао манифестације „Пихтијада“
јекција, са стационарним и покретним кино-
(прва организована на Богојављање 2008�); а
пројекторима, на сеоском подручју града�
2009� организовао је „Априлијаду“� За испо-
Као члан Фото-кино клуба Ниш активно у-
љене активности, као члан екипе Фото-кино
чествује у снимању филмова и бележи деша-
клуба „Ниш", добио је Октобарску награду
вања на овим манифестацијама у култури� У
Ниша а за допринос развоја културе и „Зла-
годинама, обележеним ратним сукобима на
тну значку“ Културно-просветне заједнице
простору бивше СФР Југославије, санкци-
Србије, бројне дипломе и признања устано-
јама западних земаља, Бато Белевић је по-
-4-
- 296 -

ва и организација� После педесет година ак-
тивног рада и деловања у овом крају, број-
них похвала и признања у култури, Никола
Бато Белевић је и даље подстанар�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
18; Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки
лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
2011, стр� 439, 544� Милтојевић Бранислав, Нишки
филмски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015 (Д� В� В)
Блатник, Александар, А, архитекта, кари-
катуриста, сликар и писац (Зајечар, 01� 10�
1944 − Ниш, 20� 10� 2016)
Основну школу и ги-
мназију завршио у Заје-
чару, архитектуру у Ни-
шу� Радио је у Заводу за
заштиту споменика кул-
туре Ниш од 1971� до
2009, када је пензиони-
сан� Члан је УЛУПУДС-
а у звању истакнути уме-
тник� Његов опус, поред изванредних цртач-
ких способности, карактерише смисао за ху-
мор, као и извесна доза луцидности и сарка-
зма� Излагао на преко 400 групних изложби
у земљи и иностранству, и 30 самосталних
изложби у галеријама у Србији и свету� Ње-
гове карикатуре красиле су штампане ме-
дије у Србији и неколико телевизијских ку-
ћа� Добитник је преко 80 престижних дома-
ћих и светских награда за карикатуру и сли-
карство� Пјер (два сребрна и два бронзана);
Јеж Београд; Годишње награде УЛУПУДС-
а; награде 11. јануар, Ниш, 1995� Ону нај-
већу, "Златни Пјер", коју додељују "Ве-
черње новости", заслужио је 2014� године�
ЛИТЕРАТУРА: Милосављевић, Тимошенко, уводни
текст каталога самосталне изложбе, Ниш, ГСЛУ−Са-
лон 77, 1983; С� К, Међународни салон карикатуре у
Румунији, Друга награда Александру Блатнику, На-
родне новине, 6� 9� 2002, стр� 14; Група аутора, Енци-
клопедија Ниша – Култура, Центар за научна истра-
живања САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12,
НКЦ, Ниш, 2011, стр� 55; Група аутора, Лексикони
-5-
- 297 -
Позориште, фотографија, филм и медији
градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гла-
сник и Град Ниш, Београд, 2011 (Р� К и Д� В� В)
Бргић, Огњеновић, Неда, глумица Народ-
ног позоришта у Нишу (28� 06� 1928, Загреб
- Београд 20� 04� 2006)
Стицајем животних
околности класичну ги-
мназију уписује у Рије-
ци, пријемни и Глумачку
школу у Загребу� Одмах
по завршетку Академи-
је, са редитељем Душа-
ном Родићем, који ће ка-
сније постати њен су-
пруг, приступа ансамблу Народног позори-
шта у Нишу у коме је провела четири веома
плодне године (01� 09� 1953 – 01� 09� 1957�)�
Као глумица била је уверљива у улогама ли-
кова љупке, ватрене, незадовољне природе�
Истицала се присутном еротиком у себи, али
са јако израженом индивидуалношћу, про-
жетом нечим демонским и фаталним� Пре-
мијерно је изашла пред нишку публику 8�
октобра 1953� године, а улога којом се пред-
ставила нишкој публици била је Бригита у
драми Точкови ноћи словеначког писца Ма-
теја Бора у режији Душана Родића� Међу
њена значајна нишка глумачка остварења
свакако се убрајају: Лула (Заједнички стан,
Драгутин Добричанин, премијера 24� 11�
1953); Хермија (Сан летње ноћи, Виљем
Шекспир, премијера 30� 12� 1953); Стана
(Чучук Стана, Милорад М� Петровић, пре-
мијера 11� 02� 1954); Меџ (Пикник, Вилијем
Инџ, премијера 6� 01 1955); Васка (Зона
Замфирова, Стеван Сремац, премијера 28�
04� 1955); Стела (Мирни људи, Ирвин Шо,
премијера 27� 09� 1955); Маша (Три сестре,
Антон Павлович Чехов, премијера 7� 01�
1956); Сестра Магдалена-Глорија (Глорија,
Ранко Маринковић, премијера 29� 09� 1956);
Марта - Изабел (Дрвеће умире усправно, А-
лександар Касоне, премијера 12� 03� 1957)�
(П� Н�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Васиљевић, Ђорђе, П, пионир нишког и
српског филма, фотограф и филмски снима-
тељ� (Пирот, 1909 - Београд, август 1986)
Ђорђе Васиљевић је
рођен у Пироту 1909� го-
дине� Почетком балкан-
ских ратова, његова по-
родица, отац Петар Ва-
сиљевић, познати пирот-
ски и нишки фотограф и
мајка Љубица, сели се у
Ниш где отварају фото-
графску радњу у Ристићевој улици� Поред
оца, Ђорђе је рано заволео фотографију�
Средином 30-их година одлази у Беч да уса-
врши фотографски занат и, тако, постаје је-
дан од ретких српских школованих фото-
графа и сниматеља� Из Аустрије Ђорђе до-
носи камеру „Ари кинари“ 35 мм са једним
објективом� Почиње да бележи сва значајна
градска збивања� Крајем 1938� године, у цен-
тру града, у Обреновићевој улици, отвара
наменски грађен Фото-атеље Васиљевић,
који је пројектовао инжењер Драгољуб Ми-
лићевић, Осим услуге фотографисања у по-
нуди Атељеа имао је и велики избор фото-
апарата најчувенијих европских произво-
ђача, пратећу опрему и материјал за аматере
и професионалце� Са радом у Атељеу је
наставио током и окончањем Другог свет-
ског рата� Васиљевић је прва послератна
филмска снимања обавио самоиницијати-
вно� Његови филмски снимци представљају
окосницу првих бројева Филмских новости,
познатих под називом Кинохроника број 1.
Биле су то прве Филмске новости, преми-
јерно приказане у биоскопу Јадран 25� 02�
1945, а од укупно шест репортажа, снимио је
три: И Ниш је одговорио краљу - 50 метара,
Злочин окупатора у Нишу - 43 м и Бадњак у
ослобођеном Нишу - 18 м� За Кинохронику
број 2 - друге Филмске новости, које су пре-
мијерно приказане у истом београдском би-
оскопу 26� 3� 1945, од седам репортажа, сни-
мио је две: Помен жртвама окупаторског
терора у Нишу и Радни батаљон нишке
омладине. Тек касније, на иницијативу реди-
-6-
- 298 -
теља Радоша Новаковића постао је и члан
Филмске и фото секције Србије Попис
филмских снимака из нишког краја, које је
Васиљевић начинио у овом периоду, може
се сагледати и у обрачуну Атељеа за снимке
филмских журнала, који је крајем лета 1945�
упућен Филмском предузећу Демократске
Федеративне Републике Југославије у Бео-
граду, а чине га следеће секвенце: Ослобо-
ђење Ниша - 300 м; Сахрана палих црвено-
армејаца око ослобођења Ниша - 80 м; Ло-
гор Црвени крст, ископавање палих за сло-
боду - 200 м; Први збор прославе ослобођења
Ниша - 300 м; Прослава дана Црвене армије
(7. новембар) - 250 м; Демонстрације про-
тив разбијача народног јединства — 200 м;
Радни батаљон, први транспорти деце за
Бугарску - 190 м; Прокупље - сахрана Чинка;
Прослава Црвене армије - 80 м; Ударнички
радови за Први мај - 300 м; Прослава Првог
маја у Нишу - 125 м; Грађење порушених
мостова — 75 м и Дечји дом за ратну сиро-
чад; Фискултурни слет - 175 м� Овом по-
пису филмова треба додати и богат филмски
материјал и документа, које је осамдесетих
година, Ђорђева жена Анита (немачког по-
рекла, с којом је 1953� склопио брак) усту-
пила Архиву Кинотеке� Материјал је дужине
преко 1� 000 метара, пише Мирослав Савко-
вић у монографији Кинематографија у
Србији током Другог светског рата 1941-
1945, запаљив, формата 35 милиметара� Већ
приликом првог прегледа у Југословенској
кинотеци у Београду (Кошутњак), половина
материјала морала је одмах бити спаљена,
јер је био јако опггећен и по мишљењу Сте-
вана Јовичића, није се могао рестаурирати�
Остатак материјала по оцени комисије, је из
предратног, ратног и послератног периода, и
има велику историјску вредност� Реч је о ве-
ома ретким филмским снимцима Ниша и о-
колине, велике историјске вредности, који
документарно прате развој града, релеван-
тне историјске догађаје и личностима из
тридесетих година прошлог века, као и пе-
риод Ослобођења Ниша после Другог свет-
ског рата� Међу материјалима који нису до
 Позориште, фотографија, филм и медији

краја идентификовани и систематизовани из слав, Нишки филмски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015,
тзв� „предратног периода" су: Откривање стр�29; (Д� В� В)
Споменика ослободиоцима града на Тргу
краља Милана, филм, који осим главних Вуковић Курић, Мирослава, О, Мима, по-
сцена - свечаност откривања здања Антуна зоришна глумица, друштвени радник и пе-
Аугустинчића поводом прославе 6о година дагог� (Београд, 3� 02� 1933 −)
ослобођења од Турака на Видовдан 28� јуна
Гимназију и Факул-
1937� садржи и кадрове многобројних про-
тет драмских уметности
пратних манифестација, као што су „крш-
завршила у Београду�
тење једрилице", аеро-митинг у Медошевцу�
Радила у Народном каза-
Архив Кинотеке од „сировог" филмског ма-
лишту у Осијеку, а у Ни-
теријала чува секвенце: Горење и гашење
шу од 1961� као првак
пожара у циглани ЛАФ, Откривање споме-
драме и професор глуме
ника краљу Александру у Нишкој бањи, До-
у Драмском студију На-
чек председника бугарске Владе Георгија
родног позоришта, у Ги-
Кјосеиванова у Нишу, Међународна бици-
мназији Стеван Сремац и Глумачкој школи,
клистичка трка Београд-Софија, Долазак а-
после њеног поновног оснивања� Одиграла
вионом у Ниш Драгише Цветковића� Васи-
велики број главних улога у комадима Шек-
љевићева велика кинематографска заостав-
спира, Достојевског, Ибзена, Брехта, Олби-
штина још није комплетно истражена, цело-
ја, Јонеска, Зиндела, као и у домаћем репер-
вито систематизована и прегледана� Филм-
тоару: Нушић, Станковић, Крлежа и други�
ски материјал похрањен у „бункерима" Ар-
Као интелектуалка и уметница, дала је ве-
хива Југословенске кинотеке потребно је
лики допринос развоју позоришне уметно-
конзервирати и проучити� Филмски после-
сти у Нишу� За уметнички рад освојила се-
ници Ниша покренули су иницијативу да се
дамнаест награда, од чега: три награде У-
из градског буџета обезбеде средства за ове
дружења драмских уметника Србије (1963,
намене� Почетком педесетих Васиљевић се
1966� и 1969); седам награда на Сусретима
сели у Београд и отвара фото-радњу у Њего-
професионалних позоришта Србије (1967,
шевој улици� Филмску каријеру наставља
1969, 1970, 1973, 1976� и две награде 1983);
1954� у новоформираном предузећу Звезда
више награда за неговање револуционарних
филм. У Београду је вредно радио све до
традиција, од којих је најзначајнија Стату-
смрти августа 1982� године а у нишком ате-
ета слободе на Слободарским свечаностима
љеу наследници су наставили традицију фо-
Космаја; два пута награду Ослобођење Ни-
тографског заната�
ша (1968� колективну за представу Ко се бо-
ЛИТЕРАТУРА: Радош Новаковић, Историја филма, ји Вирџиније Вулф и 1985� индивидуалну за
Просвета, Београд, 1962; Бранислав Милтојевић, Ау- лични допринос развоју позоришне кул-
тор првих послератних журнала, Нишки весник,
Ниш, 2001; Мирослав Савковић, Кинематографија у туре)� Након пензионисања одлази за Шпа-
Србији током Другог светског рата 1941-1945, И- нију где је у Teatro della Resistencia одиграла
БИС и ФДУ Београд, 1994; Дабић, Дејан, „Пионири улогу баке у „Ратној причи“. Са том пред-
нишког филма“, документарни филм, Савет за кул- ставом пропутовала је Европу и добила
туру и Фестивалски центар, Ниш, 2008� https://youtu� сјајне критике престижних европских кри-
be/LTA7wdHHN28; Група аутора, Енциклопедија Ни-
ша – Култура, Центар за научна истраживања САНУ тичара. Крајем 2012. у Мексико Ситију, у о-
Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, самдесетој години живота снимила је висо-
стр�69�; Група аутора, Лексикони градова Србије - кобуџетни филм „La Guerra de Manuela
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Jacovic“ редитељке Дијане Кардозо у коме
Београд, 2011, стр� 406,547,554; Милтојевић Брани- игра главну улогу.

-7-
- 299 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ЛИТЕРАТУРА: Мима Вуковић Курић, спомен-моно-
графија, Ниш, 1986, Рајко Радојковић, Народно позо-
риште 1944−1987, Београд, 1988; Слободан Крстић,
Глума и живот, Ниш, 1992; Група аутора, Енцикло-
педија Ниша – Култура, Центар за научна истражи-
вања САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ,
Ниш, 2011, стр� 85; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, (М� М� Ст� и Д. В. В.)
Вукотић, Ђорђе, П, глумац, првак Народ-
ног позоришта у Нишу, (Голубовци код
Подгорице, 2� 12� 1924 −)�
Завршио Трговачку
академију� Глумом се
бави од 1948, као члан
Народног позоришта у
Шапцу а у нишком позо-
ришту је непрекидно од
1955� Одиграо је велики
број улога у комадима
свих жанрова, а наро-
чито се истакао тумачећи карактерне улоге
у делима Шекспира, Брехта, Голдонија, Гор-
ког, Држића, Нушића, Александра Попо-
вића, Ива Брешана, Сремца, Ћопића, Стан-
ковића, али и Достојевског, Крлеже, Сели-
мовића и других� Запажене и награђене су
му улоге: Нушић у Аутобиографији; Ујка
Васа у Госпођи министарки; Ахмет Нуру-
дин у Дервишу и смрти М� Селимовића; Пе-
сник у Премијери на прагу; Агатон у Ожа-
лошћеној породици; Вића у Сумњивом лицу�
Носилац је колективене Октобарске награде
Ниша за представу Премијера на прагу
(1960) и индивидуалне за главну улогу у Ау-
тобиографији (1961), са којом је учествовао
на Стеријином позорју� На Данима комедије
у Јагодини добио је Златног ћурана за улогу
Ујка Васе у Госпођи министарки Б� Нушића
(1978)� Одликован је Орденом рада са злат-
ним венцем (1968)� Добио је награду Брани-
слав Нушић за животно дело (2004)�
ЛИТЕРАТУРА: Ђорђе Вукотић, спомен-моногра-
фија, Ниш, 1980; Рајко Рајковић, Народно позо-
риште Ниш 1944−1987, Београд, 1988; Слободан
Крстић, Глума и живот, Ниш, 1992� Група аутора,
Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за научна
-8-
- 300 -
истраживања САНУ Универзитета у Нишу, Књига
12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 86; Група аутора, Лекси-
кони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени
гласник и Град Ниш, Београд, 2011, (М� М� Ст�)
Гашпаровић, Илић, Христилић, Олга,
први женски Хамлет на Балкану (Солун, 5�
02� 1880 – Београд, 17� 01� 1945)
Из љубави са Фран-
цузом Гастоном Сантом,
Марија Гашпаровић која
је живела у Солуну до-
бија ванбрачну лепу де-
војчицу којој даје име
Олга и своје презиме Га-
шпаровић� Најраније де-
тињство провела је у
француском манастиру� Када је имала седам
година умире јој отац, па је мајка одводи у
Ниш, где добија запослење у хотелу „Ев-
ропа” као конобарица� Ту Олга похађа и за-
вршава два разреда гимназије и са десет или
дванаест година ступа на сцену Путујућег
позоришта „Синђелић”� Прву своју истин-
ску глумачку улогу одиграће у својој четр-
наестој години у комаду, Трње и ловорике
Лафона, 1894� године, и то мушку улогу
младог сликара Стефана� С каквим талентом
се сусрела нишлијска публика „која још није
изашла иза високих зидова патријархално-
сти”, било је сасвим очигледно када је са
петнаест година добила да игра, ни мање ни
више него, улогу Дездемоне у Шекспировом
Отелу, 1895� године� Урадила је нешто по
чему би требало да је памте, али то је мало
познато� У Народном позоришту у Нишу о-
диграла је једну од најтежих мушких улога
и то Хамлета� Ово је пре ње урадила само
Сара Бернар! Критичари су записали да је
постала први женски Хамлет на Балкану, а о
самој улози да је „врло интелигентно и пси-
холошки продубљено говорила текст”, за
разлику од њених славнијих мушких колега!
Током 1912� године одлази у Осијечко позо-
риште и мења своје име у Оливера Сант� Од
1913� је члан новооснованог Народног позо-
ришта у Скопљу� Године 1929, жељна одмо-

ра одлази у Нови Сад, где игра неколико го-
дина скоро у сваком комаду� Неспокој ће је
и под старе дане отерати из мирне војвођан-
ске престонице у Народно позориште Мо-
равске бановине у Нишу крајем 1932� до
1934� У том периоду, у Нишком позоришту
одиграла је следеће улоге за памћење: Жа-
клина (Госпођа Икс, Александар Бисон, 5� 1�
1933); Ана Димитријевна Карењина (Живи
леш, Лав Николајевич Толстој, 26� I 1933�);
Бароница (Какав отац такав син, Антон
Морс и Морис Девалиер, 9� II 1933�); Ана (У
затишју, Урош Дојчиновић, 23� II 1933�);
Леди Монтеки (Ромео и Јулија, Виљем Шек-
спир, 2� III 1933�); Павка (Народни посланик,
Бранислав Ђ� Нушић, 29� VI 1933�); (Мистер
Долар, Бранислав Ђ� Нушић,); Муци (Вра-
њанци на Јадрану, Душан Ђ� Цветковић, 23�
VII 1933�); Милица (Београд некад и сад;
Бранислав Ђ� Нушић, 23� VII 1933�); Фјокла
Ивановна (Женидба, Николај Васиљевич
Гогољ, 1� X 1933�)� Под највишом заштитом
Њ� В� Краља Александра I, Удружења Глу-
маца Краљевине Југославије, Повереништво
Ниш и Народног позоришта Моравске бано-
вине „у уторак 6� марта 1934 године прире-
ђује јој се величанствена прослава поводом
35� година уметничког рада извођењем све-
чане представе Лукреција Борџија, Виктора
Игоа� Поред слављенице, у представи су
наступили и гости Добрица Милутиновић и
Витомир Богић глумци из Београда� Нишко
позориште јој је том пригодом издало ауто-
биографску књигу О њој, која се не враћа�
Улогом Лукреције Борџије, последњом сво-
јом одиграном улогом на сцени у Нишу, ко-
начно ставља тачку на своју блиставу глу-
мачку каријеру� И, као што то обично бива
са свим нашим значајним личностима, своје
последње године проводи у Београду, жи-
већи у старачком дому, у беди, готово забо-
рављена и од милостиње оних који је још
нису заборавили� Преминула је у шездесет
петој години�
ЛИТЕРАТУРА: “О њој, која се не враћа”, аутобио-
графија (1895-1934), издање Акционог одбора за при-
редбу и прославе Госпође Олге Илић, члана и
-9-
- 301 -
Позориште, фотографија, филм и медији
редитеља позоришта Морав� бановине, Штампарија
„Св� Цар Константин”, Ниш 1934� (П� Н)
Грегорић, Поповић, Бранка, глумица На-
родног позоришта у Нишу (26� 11� 1932� го-
дине Вировитица – Ниш 2004�)
Своју глумачку ка-
ријеру започела је у Ка-
залишту у Вировитици
1949� године� Тумачила
је главне улоге све до 1�
септембра 1957� године
када одлази у Казалиште
у Задру� На препоруку
тадашњег управника Љу-
бише Ружића, плавокоса, лепа и карактерна
глумица из Задра прелази у Народно позо-
риште у Нишу 1� новембра 1960� године и
остаје три деценије, све до пензионисања 31�
децембра 1990� године� Као изузетно даро-
вита, „господствена” глумица, префињене
душе и духа, смерног васпитања, одиграла је
преко 60 улога� Улоге није бирала, није се за
њих бескрупулозно борила� Као велики про-
фесионалац улогама је приступала студи-
озно и одговорно, без обзира да ли је улога
носећа или епизодна� И увек спремна да по-
могне другим својим колегама у креирању
својих улога� Улоге које је одиграла на
сцени Народног позоришта у Нишу: Тео-
дора Смилац (Краљева јесен, Милутин Бо-
јић, 8� фебруар 1961), Лучила (Дубровачке
враголије, Марин Држић, 11� фебруар 1961),
Дуња (Злочин и казна, Достојевски, 3� фе-
бруар 1962), Ифигенија (Окамењено море,
Велимир Лукић, 11� април 1962), Жена архи-
текте (Дамоклов мач, Назим Хикмет, 21�
фебруар 1963), Жена (Бановић Страхиња,
Борислав Михајловић Михиз, 28� новембар
1963), Генче (Зона Замфирова, Стеван Сре-
мац, 2� октобар 1963), Јулија (Браћа Карама-
зови, Ф� М� Достојевски, 18� јануар 1966),
Моли (Опера за три гроша, Бертолд Брехт,
15� новембар 1968), Ђулијета (Равном ме-
ром, Виљем Шекспир, 14� јануар 1969), Г-
ђица Спасојевић (Др, Бранислав Ђ� Нушић,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
30� септембар 1969), Паучина (Сан летње
ноћи, Виљем Шекспир, 17� новембар 1970),
Луиза (Све због баште, Едвард Олби, 16�
фебруар 1971), Олимпијада Владиславовна
(Одељење за рак, Александар Солжењицин/
Градимир Мирковић, 27� април 1971), Салче
(Коштана, Борисав Станковић, 28� септем-
бар 1971), Варвара Петровна Ставрогин (Зли
дуси, Фјодор Михајлович Достојевски/
Алберт Ками, 1� децембар 1972), Први глас
(Дневник једног лудака, Николај Васиљевич
Гогољ/Арса Јовановић, 25� децембар 1973),
Х о р (Даринка из Рајковца, Стеван Пешић,
8� март 1974), Бернарда Алба (Дом Бернарде
Албе, Фредерико Гарсија Лорка, 11� април
1975), Умихана (Хасанагиница, Милан О-
гризовић, 25� новембар 1977), Глумица Клер
(Слушкиње, Жан Зене, 26� април 1978), Г–ђа
Линде (Нора, Хенрик Ибзен, 15� март 1980),
Јелена Катић–Поповић, лекарка (Сабирни
центар, Душан Ковачевић, 17� децембар
1982), Сика (Ивкова слава, Стеван Сремац,
7� јул 1987), Боса Катанић (Мрешћење ша-
рана, Александар Поповић, 30� октобар 1988),
Мајка (Професионалац, Душан Ковачевић,
7� децембар 1990)� (П� Н)
Димитријевић, Драган, Ж, новинар, умет-
нички фотограф, друштвени и културни ак-
тивиста� (Лесковац, 27� 08� 1935 −)�
Основну школу за-
вршио у Лесковцу, учи-
тељску школу у Алек-
синцу, први степен пра-
ва у Нишу� После завр-
шетка учитељске школе
добија радно место учи-
теља у Пуковцу 1953,
1956� у Винарцу, а 1960�
у Вучју� Био је запажени друштвени и кул-
турни радник у срединама у којима је радио:
организовао је приредбе, спремао комаде у
којима је бивао и глумац и редитељ, органи-
зовао изградњу домова културе, водовода,
асфалтирања путева, електрификације, орга
низовао посете културно-историјским спо-
- 10 -
- 302 -
меницима на ширем подручју Србије и Југо-
славије� Такве активности организује и за
време служења војног рока� Крајем деведе-
сетих година почиње и реализује сличне ак-
ције у Градишту, Долцу и суседним местима
код Беле Паланке� За време док ради као у-
читељ сарадник је Радио Ниша и Наше речи
у Лесковцу� По одслужењу војног рока по
потреби службе 1962� ради у Нашој речи, где
се задржава до 1969, када прелази у Радио
Београд као стални дописник из Лесковца� У
Ниш прелази 1971� и добија место допи-
сника Радио Београда из Ниша, на коме
остаје до пензионисања 2002� Ажуран, ана-
литичан, систематичан, пријатног гласа и
добре дикције, новинар који је пратио све
важне и драматичне догађаје, од земљотреса
преко несрећа у рудницима до ратишта,
први је новинар из унутрашњости Србије
коме се поверава да води престижне емисије
Дневник и Новости дана� Сарадник је Теле-
визије 5, на којој води култну емисију Сва
лица Ниша, и Телевизије Банкер, на којој
води радо гледану емисију Сведоци и сведо-
чанства и један је од првих сарадника Теле-
визије Ниш� Од најмлађих дана бави се фо-
тографијом, а са сазревањем и уметничком
фотографијом� Своје фотографије само-
стално излагао петнаестак пута: пет пута у
Нишу, четири пута у Београду (у галерији
Прогрес 2000� добија звање уметнички фо-
тограф), по два пута у Куршумлији, Ле-
сковцу и Прокупљу� На радним акцијама у-
честовао више пута и бивао проглашаван за
двоструког ударника, а као активиста у кул-
тури биран за председника КПЗ, председ-
ника Савета ликовне колоније, председника
Извршног одбора Галерије савремене ли-
ковне уметности� Као новинар добио више
награда Радио Београда за најбоље годишње
програмско остварење, Награду Удружења
новинара југоисточне Србије и Награду Ра-
дио Београда за животно дело� За уметничку
фотографију добио медаљу и повељу Ни-
кола Тесла Немачког удружења фотографа�
Поред тога носилац је Медаље за војничке

врлине и Ордена Републике са бронзаним
венцем�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
114; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 529, 530�� (М� М� Ст�)
Димитријевић, Саша, Ј, новинар, уредник
Радио Ниша, дописник из Осла (Пирот, 16�
08� 1937 –)
Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу� Новинарску школу
Југословенског институ-
та за новинарство и сту-
дије права завршио у Бе-
ограду� Прве новинарске
кораке начинио је као
главни и одговорни у-
редник Билтена Клуба за уједињене нације
студената Универзитета у Београду 1957�
Стално запослен у Радио Нишу од 1961� као
новинар, спикер, новинар-уредник и главни
и одговорни уредник� За то време развио са-
радњу с радио станицама у Приштини, Ву-
ковару и Книну� У здању Радио Ниша отво-
рио галерију Последња вест са испоставом
у манастиру Прохор Пчињски� Запажен као
активан, широко обавештен и луцидан нови-
нар и водитељ� Његове емисије Југовезани
(посвећена пријатељству Југословена и Нор-
вежана) из 1982, успостављање непосредног
контакт програма са сиднејским радијом
(1980) оцењени су као пример који треба да
следе и друге станице, његове репортаже са
путовања (Европа, Азија, Африка, Аустра-
лија, Америка), емитовање програма Далеко
је близу преко сателита и његови контакт
програми на радију, често обојени благим
хумором и жестоком иронијом, наметнули
су га као првог новинара Радио Ниша током
осамдесетих и деведесетих година� У Нишу
с нескривеним надахнућем води Сусрете
села, Филмске сусрете и Нишки џез фести-
вал� Од 16� августа 2002, када је раскинуо
- 11 -
- 303 -
Позориште, фотографија, филм и медији
радни однос с Радио Нишом, ради као сло-
бодни новинар у Норвешкој, у коју је први
пут путовао 1974, трагајући за гробом ујака
страдалог у тој земљи 1942� Истакнути је
члан Друштва норвешко-српског пријатељ-
ства и у том својству иницијатор је симпози-
јума у Центру за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу поводом сто-
годишњице објављивања студије Дијалекти
јужне Србије норвешког слависте Олафа
Брока� Сарађивао на изради Норвешко-срп-
скохрватског речника (1990) и Босанско/хр-
ватско/српско-норвешког речника (2008)�
Као дописник из Норвешке оглашавао се у
листовима и другим медијима у Хрватској,
Немачкој, Бугарској и Аустралији, а допи-
сник је: Политике, Политике експрес, Илус-
троване политике, Вечерњих новости, Ве-
сти, НИН-а, Арене, Радио и ТВ ревије, ТВ
новости и више радио станица� У Народним
новинама колумниста је Живели... преживе-
ли, а затим и Ћириличне латинице� На фе-
стивалима радио-станица Србије награђене
су му репортаже: Дан градски и приградски
(1977), Ноћас је горело брдо и Песма тамо,
песма овде, песма иста (1978), У фону су би-
ле птице (1979), Зар је рат био џингл и Но-
ћна крађа њиве (1991)� Добитник је Годи-
шње награде Удружених радио станица Ср-
бије за серијале Југовезани и Далеко је близу
(1983) и емисију Једна реч дневно, припрем-
љену поводом јубилеја Вука Стефановића
Караџића� Норвешки краљ Олаф V одлико-
вао га је Медаљом светог Олафа�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
116; Група аутора, (М� М� Ст� и Д� В� В)
Димитријевић, Саша, Т, карикатуриста, и-
лустратор, дизајнер (Ниш, 25� 05� 1964-)�
Саша Димитријевић је рођен је у Нишу�
Једно време, живео је у Сремским Карлов-
цима где је завршио основну школу а сре-
дњу школску спрему стекао је у Економској
школи „Борис Кидрич“ у свом родном граду�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
На Економском факул-
тету у Нишу дипломи-
рао је 1990� По заврше-
тку факултета дванаест
година радио је као вој-
ник по уговору� Схвати-
вши да је његово жи-
вотно опредељење и љу-
бав цртање карикатура,
2003� године долази у дневни нишки лист,
"Народне новине" да ради дневну, новинску
карикатуру� Инспирацију за карикатуре на-
лази у свом окружењу� А онда се све изме-
нило у његовом животу, када је 2003, добио
прву награду Златни Пјер, на престижном
такмичењу карикатуриста у Србији, Одлу-
чио је да коначно треба да постане, ликовни
уметник - професионалац� Саша Димитрије-
вић је носилац преко 100 домаћих и страних
награда од којих су најзначајније: Признања
„Миодраг Величковић Мивел” за сатирични
каиш 2018� године� Признање има светски
значај јер је додељено на смотри најбољих
цртача света на којој је било 2� 789 учесника
из 61 земље и са шест континената� Ова пре-
стижна награда додељена му је на Балкан-
ској смотри младих стрип-аутора у Ле-
сковцу� 2018; Главна и победничка награда
– Гран при Међународног салона ауто-кари-
катуре 2017� у Загребу, 2017; У 2016� посе-
бно признање за карикатуру на тему „Плин
у домаћинству”, Чаковец, Хрватска, Прва
међународна изложба карикатура; Друга на-
града на конкурсу у Вирпазару у Црној
Гори, на тему "Магарац као угрожена
врста"; Прва награда за карикатуру на тему
“Serbia Open”, Шабац, Шабачки фестивал
хумора и сатире „Чивијада”; Трећа награда,
за карикатуру на тему „Бикови да тореадори
не“, Мадрид, Шпанија, Светски признати
фестивал карикатуре; Посебна награда за
карикатуру на тему „Здрав живот”, Загреб,
21� Међународна изложба карикатуре; Дру-
га награда у категорији карикатуре за кари-
катуру на тему „Национална кухиња”� Кру-
шевац, 24� Међународни фестивал хумора и
сатире „Златна кацига”; Друга награда, за
- 12 -
- 304 -
карикатуру под називом „Ла Винеа“, на кон-
курсу карикатуре у оквиру манифестације
„Вински бал“, на тему вина, која се традици-
онално одржава у Власотинцу� 2015;Специ-
јална награда новина „Džumhurijet Gazeta“,
Турска� 2015;Прва награда, „Оскар фест“,
Црес, Хрватска, са темом „Спорт и спорти-
сти - фудбал на пустом острву“� 2014;Прва
награда, 16� Међународна изложба карика-
туре, Хрватског друштва карикатуриста са
темом „Пороци“� 2011; Награда „Новинар
године“, 2011; Прва награда, Златни Пјер,
Београд, 2003; Награда удружења новинара
Србије за најбољу карикатуру, 2004; Награ-
да „Класово мајсторско перо“, Крушевац�
2005; Сарађује са дневним листом „Вечерње
новости“ и сатиричним часописом „Оши-
шани јеж“, који је посвети један број само
карикатурама Саше Димитријевића� Само-
стално је излагао 2016� са тематском постав-
ком "Сашаве карикатуре" у Галерији СКЦ
Нови Београд�
ЛИТЕРАТУРА: "Награда новинарима Новости”,
„Новости“, Београд� 2004,; Група аутора, Енциклопе-
дија Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 116; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр 224;Двадесет година
„Златне кациге“ 1993—2012, Монографија� Круше-
вац, 2012� стр� 161; Петровић, Весна, "Карикатура
јача од речи! ", МИЦ, Wayback Machine, 20� 08� 2013�
(на језику: енглески); Станојевић, Негослава, "Кари-
катуриста не може да промени свет" - интервју са
Сашом Димитријевићем, нишким карикатуристом
- Negoslava� blogspot� com, 2014; Р, В� „Светско приз-
нање карикатуристи Димитријевићу”� Политика on
lajn, 30� 6� 2018� (Д� В� В)
Додеровић, Милорад, М, новинар, публи-
циста (Маровац, код Медвеђе, 01� 11� 1953 −)
Основну школу и гимназију завршио у
Лесковцу� Студирао је економију на Уни-
верзитету у Нишу� Новинарством се профе-
сионално бави од 1� новембра 1978� као члан
редакције информативне куће „Збивања“.
После припајања Народним новинама, уред-
ник је омладинског недељника Графит, чи-

ји је 101� број забрањен
због његовог интервјуа с
Момом Капором „Тешке
речи лаког писца“� Када
је 1989� угашен Графит,
прелази у редакцију На-
родних новина, где оста-
је до 2001� Био комента-
тор и уредник у ДЕСК-у,
извештавао је из савезног и републичког
парламента� Поводом пола века излажења
нишког дневника „Народне новине“ 1995�
године награђен је тада први пут установље-
ном Годишњом наградом за новинарство�
Додеровић је био шеф дописништва „Ку-
рира“ и „Гласа јавности“ из Ниша, као и до-
писник листа „Правда“� Током новинарске
каријере објављивао је своје текстове у ре-
публичком омладинском недељнику „НОН“,
„Борби“ и „Нашој борби“, листу „Младост“,
ријечком „Валу“� Од 1994� године је стални
акредитовани дописник програма на срп-
ском језику аустралијског државног СБС ра-
дија� Радио је прилоге и ауторске емисије за
РТС, Радио Ниш, ТВ 5, Нишку телевизију/
НТВ/ и „ТВ Зона плус“� Објавио је и књиге
Како се догодио Шолевић, Градина, Ниш;
књигу интервјуа Држим вас за реч, Про-
света, Ниш, 1995� Американци у Нишу, НКЦ,
Ниш, 1998; „Борци плачу после рата“, Удру-
жења бораца рата 1999� године� која је пред-
стављена у Европском суду за људска права
у Стразбуру и на Међународном сајму
књига у Франкфурту� Роман „Хоџина кћи“,
који се појавио крајем 2018� је његов књи-
жевни првенац у издању Агенције за изда-
ваштво, уметничко стваралаштво и органи-
зацију програма „Свици“ Ниш и Удружења
књижевника Србије „Седмица“ Франкфурт�
Члан је Управе и Извршног одбора Удру-
жења новинара Србије /УНС/, Удружења
стваралаца Ниша и један од оснивача Локал-
ног антикорупцијског форума /ЛАФ/ у Ни-
шу� Изузетно је активан у борби за слободу
медија и бољи положај новинара�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ
- 13 -
- 305 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011,
стр� 120,; (Д� В� В)
Ђорђевић, Александар, Аца, редитељ по-
зоришни и телевизијски (Суботица, 28� 07�
1924 ‒ Београд, 27� 04� 2005)
Позоришни и живо-
тни пут доводи га у Ниш
1952� године, као сврше-
ног студента прве гене-
рације студената Позо-
ришне академије у Бео-
граду у класи професора
др Хуга Клајна да под
његовим будним оком у-
ради испитну представу у Народном позо-
ришту у Нишу� Током 1952� године, цела
класа професора Клајна, њих десет, дипло-
мира и то у позориштима у унутрашњости,
широм Србије� Александар Ђорђевић до-
лази у Ниш, због Исака Бате Амара, који му
је понудио сјајне услове и сјајан ансамбл, да
дипломира, са представом Довитљива де-
војка, Лопе Де Веге� Ниш је тада имао одли-
чан ансамбл, било је пуно сјајних глумаца и
двојица врло значајних људи: песник, драм-
ски писац, директор драме, Велимира Живо-
јиновића Massuku, који је по казни био пре-
мештен у Ниш, и Душана Животића, реди-
теља, сушту супротност Massuki, али су обо-
јица били сјајни познаваоци позоришта, од
којих је он могао много да научи� Премијера
испитне представе била је 18� марта 1952�
године� Остаће пуних девет сезона, до 1961�
године, девет најлепших и најдражих го-
дина, како је често говорио, провешће у
Нишу у јако плодном раду режирајући нај-
чешће савремене текстове америчке драма-
тургије, али и дела класичне вредности�
После испитне представе у Народном позо-
ришту у Нишу режирао је представе: Жан
Батисте Поклен де Молијер, Учене жене,
премијера 14� октобар 1952; Мирослав Кр-
лежа, Господа Глембајеви, премијера 3� фе-
бруар 1953; Тенеси Вилијемс, Стаклена ме-
нажерија, премијера 24� септембар 1953; Ви-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
љем Шекспир, Сан летње ноћи, премијера
30� децембар 1953; Лав Николајевич Тол-
стој, Живи леш, премијера 11� мај 1954; Вик-
тор Иго, Лукреција Борџија, премијера 5� ок-
тобар 1954; Мирослав Крлежа, У логору,
премијера 28� јануар 1955; Ирвин Шо, Мир-
ни људи, премијера 27� септембар 1955; Хен-
рих Ибзен, Поход на север, премијера 21�
фебруар 1956; Жан Ануј, Коломба, преми-
јера 2� новембар 1957; Тенеси Вилијемс, Ма-
чка на усијаном лименом крову, 28� март
1958; Мирослав Крлежа, Леда, премијера 19�
април 1959; Јержи Јурандот, Премијера на
прагу, премијера 22� октобар 1959; Тенеси
Вилијемс, Нежна птица младости, преми-
јера 15� март 1960; Зоран Ђорђевић, Вечити
студенти, премијера 15� октобар 1960� Ње-
гов позоришни опус износи око 200 режија�
Жељан знања, већ 1954� године отиснуће се
пут Париза� Гледа представе, учи, бележи у
жељи да много тога пренесе у нишки театар,
постаје авангардни редитељ� Остао је веран
нишком позоришту све до 1961� године� Го-
дине 1960� поставио је у Позоришту пред-
ставу „Премијера на прагу” чешког писца
Јержи Јурандотана� У Ниш стиже београд-
ска телевизија� Први живи пренос једне ни-
шке представе и први његов сусрет са новим
медијем… Привучен тада новим медијем
1961� године одлази у ТВ Београд да као ре-
дитељ потпише сијасет телевизијских серија
и емисија и да редитељски нерв пренесе и на
филмско платно� Телевизија, филм и позо-
риште били су његова животна, стваралачка
преокупација читавог даљег радног� Реди-
тељски потпис носе драме бројних аутора:
Данила Киша, Александра Поповића, Гор-
дана Михића, Душка Радовића и Бране Црн-
чевића, као и млађих: Синише Ковачевића,
Миодрага Станисављевића и других писаца�
Публика ће га памтити и по режијама серија:
Самци Гордана Михића, Отписани и Повра-
так отписаних, Драгана Марковића, Мајсто-
ри, Зорана Ђорђевића и Павићевих серија�
Добитник је бројних награда домаћег и ме-
ђународног карактера за позоришне, филм-
ске и телевизијске режије� Издвајамо награ-
- 14 -
- 306 -
де: Октобарска награда, 1984; Прва награда
на Холивудском ТВ фестивалу 1972� за ТВ
филм Чеп који не пропушта воду; награде на
телевизијским фестивалима Блед '69� и Пор-
торож '74; награда за животно дело РТБ,
1978�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
128; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 143, 223, 390, 549; Милтојевић
Бранислав, Нишки филмски лексикон, НКЦ, Ниш,
2015, (� П� Н и Д� В� В)
Ђурбабић, Светомир, Д, новинар и писац�
(Столац, Херцеговина, 9� 08� 1936 –)�
Гимназију завршио
у Неготину� Дипломи-
рао на Вишој педаго-
шкој школи у Нишу� Ра-
дио као новинар Вечер-
њих новости и Радио Ни-
ша� Био је уредник кул-
турне рубрике и вишего-
дишњи главни и одго-
ворни уредник Радио Ниша� Оснивач теле-
визијске емисије Хроника региона (Ниш)�
Био председник Савета Нишког симфониј-
ског оркестра� Пише поезију (хаику), прозу,
књижевну есејистику, радио драму� Најви-
ше успеха по-стигао у хаику стваралаштву�
Песме су му објављиване у Југославији, Ја-
пану, Француској, Немачкој, Италији, Нор-
вешкој, Словенији и Хрватској� Члан је ре-
дакције Хаику новина� Библиографија: Те-
раса над реком, радио драма, Ниш, 1980;
Стаза под опалим лишћем, поезија, Ниш,
2002; Шешир господина Крлеже, Ниш, 2002;
Раскршће ветрова, поезија, Ниш, 2003; Дне-
вник тренутака, поезија, Ниш, 2005� Засту-
пљен је у антологијама: Глигорије Глиша Е-
лезовић, зборник, Вучитрн, 1996; Маргарет
Буерсхапер, Хаику, 1998; Deutsche Haiku
Gesel-schaft; Euro poesi, Париз, 1998; Дарко
Коцјан, Мимихлапинатрапеи, антологија
кратких прича, Београд, 1998; Knots, The an-

tology southeastern european haiku poetry (Jim
Kacian, Dimitar Anakiev), Љубљана, 1999;
Haiku mainichi, Јапан, 2001; Kusamakura, Ја-
пан, 2001; Kronach-Bayern – Haupstadt der
Poezie, Ingo Cezaro, Nemačka, 2003; The Ro-
ad, world haiku, Ginka Biljarska, Sofija, 2004�
Приредио антологију успаванки Од злата
колевка, Ниш, 2002� и антологију дечијих
песама о животињама Ја волим магарца,
Пунта, Ниш, 2005� Превео Један дан Ивана
Денисовича А� Солжењицина, коауторски,
Београд, 1963� и словеначке хаику песнике,
Хаику новине, бр� 8, 9, 10, 11� Добитник је
више признања РТС-а; награда за хаику
песништво; награде Вук Филиповић за књи-
жевну есејистику, 1995; Златне значке Кул-
турно-просветне заједнице Србије�
ЛИТЕРАТУРА: Рашко В� Јовановић, Премијера
драме Светомира Ђурбабића Тераса над реком,
Борба, Београд, 20� фебруар, 1978; Саша Хаџитанчић,
Драма о предратном Нишу, Народне новине, Ниш,
18� фебруар 1978; Il Vincitori del Premio Primavera
Haiku, Il Grillo, Милано, 1999; Димитар Анакиев, И-
зоштрено око (Светомир Ђурбабић, Стаза под опа-
лим лишћем), Борба, Београд, 15� август 2002; Дејан
Милутиновић, Постмодернизација црног таласа
(Светомир Ђурбабић, Шешир господина Крлеже),
Народне новине, Ниш, 20� март 2003; Група аутора,
Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за научна
истраживања САНУ Универзитета у Нишу, Књига
12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 133; Група аутора, Лекси-
кони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени
гласник и Град Ниш, Београд, 2011, стр; (Д� П�)
Жикић, Драгослав, Д, глумац Народног
позоришта у Нишу ( Бачина, 1936 - Ниш 8�
04� 2013)
Основну школу за-
вршио је у родном месту
Бачини, а гимназију у
Нишу� Глумом је почео
да се бави у Драмској
секцији Културно-умет-
ничког друштва „Свето-
зар Марковић“ у Нишу
где је представе режирао
Александар Ђорђевић, редитељ Народног
позоришта у Нишу, а наставио је у Камерној
- 15 -
- 307 -
Позориште, фотографија, филм и медији
сцени „М” у авангардним комадима Вилија-
ма Саројана, Ирвина Шоа, Самјуела Бекета,
Едварда Олбија и других аутора� Kаријеру
професионалног глумца започиње у сезони
1963/64� у Народном позоришту у Нишу у-
логом Младића у комаду Тања Алексеја Ни-
колајевича Арбузова, премијерно изведеним
20� фебруара 1964� године� Од тада па до
пензионисања у Народном позоришту са у-
спехом је подарио публици значајне улоге
домаће и светске драмске литературе: Бер-
нардо (Хамлет, Виљем Шекспир, 1965), Се-
минарист Ракитин (Браћа Карамазови, Ф� М�
Достојевски, 1966); Први агент (Случај у
Вишију, Артур Милер, 1966); Џон (Живот у
мојим рукама, Питер Јустинов, 1967); Џеки-
Кука (Опера за три гроша, Бертолд Брехт,
1968), Лућио (Равном мером, Виљем Шек-
спир, 1969), Тезеј (Сан летње ноћи, Виљем
Шекспир, 1970), Васо Чубриловић (Сарајев-
ски атентат, Радосав Дорић, 1971), Јоца
Шкокић (Представа Хамлет у селу Мрдуша
Доња, Иво Брешан, 1972), Др Петровић (О-
жалошћена породица, Бранислав Нушић,
1972), Пепо (Рибарске свађе, Карло Голдо-
ни, 1874), Иван Петрович Птицин (Идиот,
Ф� М� Достојевски, 1974), Први радник (До-
бро море, капетане!, Јован Булајић, 1974);
Јован (Јовча, Борисав Станковић, 1975), Ма-
не, кујунџија (Зона Замфирова, Стеван Сре-
мац, 1976), Макс (Краљ Бетајнове, Иван
Цанкар, 1976); Анђелко (Чудо у Шаргану,
Љубомир Симовић, 1976); Николетина Бур-
саћ, (Делије на Бихаћу, Бранко Ћопић,
1976); Имотски кадија (Хасанагиница, Ми-
лан Огризовић, 1977), Лукач (Вучјак, Миро-
слав Крлежа, 1978), Др Силбербрант (Го-
спода Глембајеви, Мирослав Крлежа, 1979),
Виктор (Јерма, Федерико Гарсија Лорка,
1979); Фортинбрас, краљевић (Хамлет, Ви-
љем Шекспир, 1980), Анте Портас (Воћни
дан, Велимир Стојановић, 1982), Војвода од
Бургундије (Краљ Лир, Виљем Шекспир,
1982), Тола Дачић (Колубарска битка (IV
књига „Време смрти”Добрица Ћосић, 1983),
Немачки официр (Спасилац (Одбрана и
последњи дани), Борислав Пекић, 1984),
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Најдан Филиповић (Југословенска антитеза-
Јодан Плевнеш,, 1985), Сава оџачар (Клаус-
трофобична комедија, Душан Ковачевић,
1986), Кум Света Милосављевић (Мре-
шћење шарана, Александар Поповић, 1988),
Хаџи Тома (Коштана, Борисав Станковић,
1993), Дробац (Путујуће позориште „Шопа-
ловић”, Љубомир Симовић, 1997) Као пен-
зионисани глумац одиграо је своју последњу
улогу Светозар (Милетић) у представи Је ли
било кнежеве вечере?, Виде Огњеновић у
режији Кокана Младеновића, премијерно
изведене� Играо је и у филмовима и телеви-
зијским серијама� Добитник је великог броја
глумачких награда� Награда Удружења дра-
мских уметника Србије, награда за глумачка
остварења на Сусретима професионалних
позоришта Србије „Јоаким Вујић”, Награда
ослобођења града Ниша, Стеријина награда
за улогу Хаџи-Томе у „Коштани”, 1992�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
142; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011,; (П� Н)
Жунић, Љубомир, З, новинар, културни ак-
тивиста, песник� (Бранковци код Босилегра-
да, 22� 10� 1923 −)�
Одрастао у Врању,
где је завршио основну
школу, а учитељску шко-
лу у Скопљу� Завршио
новинарске војне школе
и курсеве и дипломирао
на Правном факултету у
Нишу� Радио у листу
Нишке војне области За
победу, дописник је Борбе из Подриња, уче-
сник у покретању првог литерарног листа у
Шапцу Подриње, члан редакције Борба� Од
1954� стално је настањен у Нишу, где ради
као дописник Борбе за југоисточну Србију,
и као новинар, уредник и главни и одговор-
ни уредник Радио Ниша до пензионисања
1983� Запажени је репортер и коментатор о-
- 16 -
- 308 -
вог медија� Спада у ред културних радника
који су покренули један део културног жи-
вота у Подрињу и Нишу: иницијатор форми-
рања првог литерарног клуба у Нишу после
Другог светског рата Радивој Копарец (1948),
после годину дана прерастао у Нестор Жу-
чни; као потпредседник Културно-просве-
тне заједнице заједно с Љубишом Ружићем
покретач акције Сусрети села; један од
покретача часописа Наш пут; члан редак-
ције Гледишта� У бројним часописима и
листовима објавио већи број стихова и за-
писа, које никада није уобличио у књигу�
Састављач збирке борачких патриотских
стихова�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
143; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� (М� М� Ст�)
Здравковић (Хаџи-Здравковић), Иван, М,
Соса, филмски и телевизијски сниматељ,
професор Универзитета, уметнички фото-
граф (Ниш, 15� 9� 1952 – Ниш, 18� 11� 2013)
Фотографијом и а-
матерским филмом ба-
вио се од 1967 кроз фо-
то-кино секцију школе и
нишке фото-кино клубо-
ве� У Филмском студију
Института заштите на
раду Ниш од 1969 радио
је као филмски снима-
тељ и фотограф� Студије филмске камере на
Факултету драмских уметности у Београду
уписује 1971� где је дипломирао на анимира-
ном филму 1978� Члан УСУФ-а постао је
1977� У Ниш се вратио 1980� Радио је у За-
воду за филм и културу рада, у дописништву
РТС-а, на „АРТ“ ТВ, у ТВ „Око соколово“ и
ТВ „Глобал“� Основао је продукцијско пре-
дузеће за сценске делатности „Круг“ (1994�),
Клуб филмских и тв радника са џепним би-
оскопом „Чарли Чаплин“ и фотографском
галеријом „Анастас Јовановић“ формирао је
 Позориште, фотографија, филм и медији

1996� Педагошким радом се бавио све до смр- 2012, Соса+Кики = Фотографија, Друго ме-
ти, како у стручним школама, тако и на уни- сто за догађај године 2012�
верзитетском нивоу� У звање доцента за пре- ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша: култура, ре-
дмет Фотографија изабран је 2007� Радио на дактор Мирољуб Стојановић, центар за научна истра-
Интернационалном универзитету у Новом живања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
Пазару и на Факултету уметности Приш- турни центар, Ниш, 2011, стр� 154; Дејан Дабић, Чо-
век који је волео камеру, Иван Хаџи Здравковић Соса
тина са седиштем у Звечану� Као сниматељ
(1952-2013), Градина 60-61, 2014, стр� 349-350� Ката-
реализовао преко шесто филмова различи- лог за изложбу Ал има љубави моје, Галерија савре-
тих жанрова и радио на визуелном иденти- мене умтности Ниш, 2009� Информације за биогра-
тету двадесетак позоришних представа� Био фију из приватне архиве ћерке Ивана Хаџи Здравко-
је оснивач је и председник Удружења филм- вића, Иване Здравковић� (И� З� и С� В�)
ских и ТВ радника Ниша, члан Савета
Филмских сусрета� Био је директор фотогра- Ивановић, Србољуб, Срба, глумац Народ-
фије у неколико филмова реализованих за ног позоришта у Нишу и певач� (Крагујевац,
потребе Завода за филм и културу рада, за- 1930 – Чикаго, 19� 12� 2007)
тим Филмских новости, Застава филма� Као
Детињство је провео
директор фотографије снимио је игране
и завршио средњу шко-
филмове: Нови радник (1977); Заштита на
лу у Крагујевцу� У Ни-
раду не познаје границе (1983), добитник
шком позоришту прву у-
Гран прија на Интернационалном фестивалу
логу је добио у предста-
СЕВ-а у Мађарској; Слико моја (1992), при-
ви Мирни људи Ирвина
казан у званичној селекцији Фестивала крат-
Шоа у режији Алексан-
ког метра у Београду; Ватра и ништа
дра Ђорђевића чија је
(1995), посвећен животу и раду Бранка
премијера била 27� сеп-
Миљковића, у режији Марислава Радисав-
тембра 1955� године� Тумачио је улоге у ко-
љевића� Од документарних остварења, у ко-
јима је оличена доброта и хуманост, али и
јима се појављује и као директор фотогра-
наивна вера у истинољубивост� Са посебном
фије и режисер, издвајамо: Лимерс (1984);
присношћу, успешно остварујући осећање
Добар апетит (1997), приказан у званичној
утучености, скрханости личним болом, на-
селекцији Фестивала кратког метра у Бео-
рочито израженим у гласовним преливима
граду; VIS-A-VIS (2009), најбоља камера
изговарања текста� Поједине сцене донесене
Златна буклија у Великој Плани, специјално
баршунастим гласом, дате или отпеване,
признање за режију Прес Витез у Зрењани-
топло и сугестивно, досезале су ниво умет-
ну и званична селекција фестивала Златни
ничког израза тако снажно донесеног на сце-
просјак у Словачкој� Продуцирао је и био
ни� Играо је у представама: Жакер (Мадам
директор фотографије филма Мухарем, му-
Сан-Жен, В� Сарду и Е� Моро, 8� октобар
зика очи живота� Учествовао је на преко
1955); Коле (Заклињем се, Жака Конфина, 1�
сто колективних изложби и приредио је пре-
новембар 1955); Аскер (Хасанагиница, М�
ко тридесет самосталних изложби� Издва-
Огризовића, 10� новембар 1955); Ернулфов
јамо изложбе Отвори ме (2004), Кровови
син (Поход на север, Ибзена, 21� фебруар
Хиландара (2006), Кора дрвета (2009) и
1956); Стивен Кумало, свештеник (Плачи
Соса+Кики = Фотографија (2012)� Златна
вољена земљо, Д� Патона, 28� април 1956);
буклија, за најбољу фотографију у филму,
Сима Поповић (Госпођа министарка, Б� Ну-
Велика Плана, 2009, Поезија као судбина,
шића, 6� отобар 1956); први св ирач (Ивкова
Друго место за догађај године у Нишу, 2011,
слава, С� Сремца, 9� август 1957); Боби (По-
Поезија као судбина, предложено за годи-
сета старе даме, Фридриха Диренмата,); Др
шњу награду града Ниша од стране НКЦа,
- 17 -
- 309 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Џорџ Скадер (Нежна птица младости, Те-
неси Вилијемса, 15� март 1960); Будући био-
граф, Живко, Директор, Глумац, II извођач
професија (Аутобиографија, Б� Нушића, 8�
октобар 1960, учествовала на 6� Стеријином
позорју 1961); Уго (Дундо Мароје, М� Др-
жића, 4� октобар 1964); Дух Хамлетовог оца
(Хамлет, В� Шекспира, 3, фебруар 1965), Г�
др Вернер (На рубу памети, М� Крлеже, 30�
март 1965); Сатин (На дну, Горког, 18� април
1967); Мита Јовановић – Курјак и певач (Ив-
кова слава, С� Сремца, 1� октобар 1968); Ме-
чет, шеф једне банде (Опера за три гроша, Б�
Брехта, 5� новембар 1968)� Да би у време
своје највеће популарности и уметничке зре-
лости, 15� марта 1971� године, пре одласка у
Чикаго, одиграо своју последњу улогу (Све-
бора) у Кули од лобања Вука Вуча и режији
Градимира Мирковића, 21� марта 1970� На-
кон одласка у Америку у Србији је готово
заборављен� О његовом животу и раду у Чи-
кагу мало се зна осим да је радио у једном
предузећу као административни радник�
Ниш није заборавио, долазио је свакога лета,
дружећи се са малим бројем пријатеља, го-
тово до своје смрти� Био је певач забавних и
народних мелодија изванредних гласовних
могућности� За Радио Ниш снимио велики
број народних песама и шлагера, учествовао
на фестивалима, снимио неколико грамо-
фонских плоча за ПГП РТВ Београд�
ЛИТЕРАТУРА: Д� Јанковић, Госпођа министарка,
Народне новине, Ниш, 13� октобар 1956; Д� Јанковић,
Николетина, Народне новине, Ниш, 4� октобар 1958;
Д� Јанковић, Фридрих Диренмат Посета старе даме,
Народне новине, 14� март 1959; Милан Николић,
Освежени Крлежа, Борба, 8� мај 1965; Т� Нешић, Ве-
села разгледница старог Ниша, Народне новине, 4�
октобар 1968� (П� Н)
Илић, Љубиша, Ч, новинар, шеф дописни-
штва Танјуга из Ниша� (Свође код Власотин-
ца, 18� 05� 1937 − Ниш, 23� 05� 2011�)�
Основну школу завршио у Грделици,
гимназију у Власотинцу� Дипломирао на
Правном факултету у Београду 1960� Још
као студент прве године примљен на кон
- 18 -
- 310 -
курсу Борбе за новинара
приправника� Новинар-
ством почео да се бави у
лесковачком недељнику
Наша реч 1960, а у ста-
лни радни однос прим-
љен 1961� У Народне но-
вине долази 1970, где је
новинар, коментатор, у-
редник привредне рубрике, руководилац до-
писничке мреже, а од 1979� главни и одго-
ворни уредник� За време рада у Народним
новинама има и статус дописника Танјуга из
Ниша, а у радни однос код Танјуга прелази
крајем 1981, где остаје до пензионисања
2005, као новинар, коментатор, уредник и
шеф дописништва� После пензионисања
ангажован је за уредника информативног
програма на ТВ Глобал и ТВ Belle amie�
Организатор обуке и усавршавања новинара
у Нишу и Прокупљу� Добитник је награда
Удружења новинара југоисточне Србије и
ЈНА и признања већег броја колектива у
Нишу� Ппреминуо је у Нишу у 74� години
живота
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
171;� (М� М� Ст�)
Јанковић, Драган, Ј, Папи, фоторепортер�
(Ниш, 24� 02� 1937 −)
Основну и средњу
школу завршио у Нишу,
а потом и фотографски
занат у радњи Фото Љу-
биша 1954, где је засно-
вао први радни однос�
Од 1959 сарађује хоно-
рарно у Народним нови-
нама, када се запошљава
у новооснованом Заводу за урбанизам, где
оснива фото-службу и формира документа-
цију� У Народне новине прелази 1960� и о-
стаје на пословима фоторепортера до пензи-
онисања 1993� Његов рад се одликује висо-
ким професионализмом и смислом за издва-

јање битних и вишезначних детаља� Учес-
твовао на изложбама фоторепортера у Југо-
славији� Добитник је Повеље и Сребрне зна-
чке Удружења новинара Југославије� Одли-
кован Орденом рада са сребрним венцем по-
водом обележавања четрдесете годишњице
Народних новина 1984�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
178,; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 532; Крстић, Слободан, "Новине и
новинари", у оквиру пројекта Града Ниша "Нишко
новинарство у српском новинарству", Историјски
архив, Удружење новинара Србије, Филозофски фа-
култет, Ниш, 2016�� (М� М� Ст�)
Јанковић, Драгољуб, Н, Јенки, прозни и
драмски писац, новинар и уредник, култур-
ни и јавни радник (Пирот, 7� 07� 1927 − Ниш,
12� 04� 1993)
Основну и учитељ-
ску школу завршио у Пи-
роту� Вишу педагошку
школу завршио у Нишу,
једногодишњи течај ре-
жије на Академији за по-
зориште у Београду� Ди-
пломирао на Геолошко-
рударском факултету у
Београду� Радио је као новинар у пиротској
Слободи, као уредник културне рубрике,
главни и одговорни уредник и директор На-
родних новина у Нишу, био дописник Поли-
тике, Борбе и Вечерњих новости, уредник
часописа Гледишта и Градина, управник
Позоришта лутака и секретар Савеза ама-
тера Србије� Објавио је следеће књиге при-
поведака: Одлазак, Ниш, 1963; Опсена,
Ниш, 1965; Бели камен, Ниш, 1984; Неко
друго време, Пирот, 1990; књигу позориш-
них критика Од истог гледаоца, Народно
позориште, Ниш, 1963; књижевноисториј-
ски спис у две књиге Реч и време; Полемике
у Нишу, Ниш, 1984� и три драме: Прегршт
тишине, изведена у Народном позоришту у
- 19 -
- 311 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Нишу 1959; Круг у вечерњим водама, изве-
дена у Народном позоришту у Пироту и Ле-
генда о Сокограду, Градина, 7, 8, 9, Ниш
1979� Поред тога публиковао је и књигу ре-
портажа Фијакером кроз Пирот, Пирот,
1992� У његовој заоставштини налази се и
замашан број акварела�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
179; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 88, 240, 346, 388, Крстић, Слобо-
дан, "Новине и новинари", у оквиру пројекта Града
Ниша "Нишко новинарство у српском новинарству",
Историјски архив, Удружење новинара Србије, Фи-
лозофски факултет, Ниш, 2016� (М� М� Ст� и Д� В� В)
Јовановић, Слободан, Г, тв редитељ-про-
дуцент, уметнички фотограф, професор уни-
верзитета (Ниш, 15� 07� 1949 −)
Дипломирао на Фа-
култету драмских умет-
ности у Београду1978, и-
зучавао је графички ди-
зајн и нове медије на Пе-
дагошкој академији, био
је на студијском усавр-
шавању (2004–2005) као
професор по позиву, у о-
бласти новинарства и масовних комуника-
ција на William Allen White School of Jour-
nalism and Mass Communications, Lawrence,
KS� USA� Као слободан уметник-директор
фотографије (1976–1980) реализовао је до-
кументарне и наменске филмове за „Звезда
филм“ у Београду и ТВ серију „Записи“�
Професионални рад започео је на ТВ Бео-
град где је као директор фотографије, гра-
фички дизајнер и камерман (1980-1986) реа-
лизовао више од 300 емисија различитог
жанра: културног, забавног, научног, спорт-
ског и информативног програма� Средином
осамдесетих година долази у Ниш где је са
групом сарадника из Дома културе, ЕИ Ниш
и Радио Ниша, покренуо и уређивао експе-
риментални тв програм „ЕТВ Ниш 86“, а
Енциклопедија Знамените личности Ниша
затим је годину дана касније промовисао и
програм кабловске телевизије „КТВ Ниш
89“, снимао документарне филмове за по-
требе Електронске индустрије у Нишу� Фор-
мирао је Школу за видео и ТВ продукцију
при Југословенском институту за новинар-
ство у Београду по узору на сличне у Енгле-
ској, Америци и Немачкој� и од 1984–1994�
учествовао је као координатор и тренер у
медијском образовању око 150 професиона-
лаца за разне послове у ТВ центрима широм
Југославије� У Нишу, 1990� организује и у-
ређује програм Независне телевизије Ниш
заједно са младим новинарима уз помоћ
Студија Б и Електронске индустрије� Веома
запажена и садржајна активност у образо-
вању младих била је најбоља препорука за
ангажман Слободана Јовановића као профе-
сора стручних предмета на Одсеку за гра-
фички дизајн, у Уметничкој школи „Ђорђе
Крстић“ у Нишу� а затим су уследили позиви
и ангажмани на Академији уметности у Бе-
ограду-истуреном одељењу у Нишу (Уни-
верзитет БК); Филозофском факултету Уни-
верзитета у Нишу, Факултету уметности у
Приштини� Од 2006–2014� је ванредни про-
фесор по позиву на Одсеку електронике, Е-
лектронског факултета у Нишу и на Одсеку
за примењене уметности, (на предметима:
ТВ продукција, Језик филма, Фотографија,
Монтажа, ТВ фотографија, Анимација) Фа-
култета уметности, Универзитета у Нишу,
Целокупан његов опус посвећен је духу чо-
века, компликованом и недокучивом уну-
трашњем садржају његовог бића, настојећи
да својим фотографијама забележи невид-
љиво� Одржао је 22 самосталне изложбе
слика и фотографија у земљи и у иностран-
ству� Јовановић је један од оснивача и ста-
лни сарадник Отвореног клуба у Нишу, Ко-
ординатор и тренер едукације за чланове А-
НЕМ мреже, Координатор и тренер едука-
ције ромских ТВ редакција (Романо Алав из
Крушевца и Фроли из Ниша), Главни и одго-
ворни уредник програма Отворене телеви-
зије (2000–2001), Координатор Грађанског
форума и мреже 29 невладиних организаци-
- 20 -
- 312 -
ја УНОН - из Ниша� Члан је УЛУПУДС-а,
Удружења ликовних и примењених уметно-
сти и дизајнера Србије од 1984, Удружења
Филмских и ТВ радника Србије, Удружења
новинара Србије (УНС) и Независног удру-
жења новинара Србије (НУНС)
ЛИТЕРАТУРА� Видојковић, Драган, „Параноја тв-
миша“ интервју са Слободаном Јовановићем, Гра-
фит, 1989; Девић, Драгослава, Вечерас у Салону 77:
Фотографије Слободана Јовановића, Народне но-
вине, 13� 7� 1995; Тодоровић, Мирослав, „Светлост
и тама Слободана Јовановића“, предговор каталогу
самосталне изложбе, Ниш, ГСЛУ−Салон 77, јул
1995; Видојковић, Драган, „Едукација испред инфор-
мисања“, интервју са Слободаном Јовановићем,
ЛИНК - часопис за медијске професионалце, Нови
Сад, бр� 76� стр� 20/21, април 2009� Група аутора,
Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за научна
истраживања САНУ Универзитета у Нишу, Књига
12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 191; Група аутора, Лекси-
кони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени
гласник и Град Ниш, Београд, 2011, стр� 532� (Д� В�
В)
Јовановић, Тома, Т, глумац Народног по-
зоришта у Нишу (Ваљево 21� 08� 1929 –
Нови Сад, 9� 06� 2012)
Отац трговац, мајка
велики љубитељ умет-
ности, посебно позори-
шта� Након успешно за-
вршене Трговачке ака-
демије започео је своју
позоришну каријеру у
Градском народном по-
зоришту у Ваљеву 01�
01� 1950� као професионални глумац� Године
1954� прелази у тада угледно Народно позо-
риште у Нишу где остаје до 1958� године у
којем овај изразити драмски карактерни глу-
мац, предодређен за херојски репертоар, на
сцени игра све запаженије улоге� Од 1958� до
1960� године ангажован је у Народном позо-
ришту у Мостару, где је маестрално оди-
грао, поред осталих, Молијеровог Дон Жу-
ана у режији Косте Спаића, за коју је награ-
ђен 1959 године Републичком наградом Бо-
сне и Херцеговине� А од 1960� до 1991� го-
дине остварио свој животни сан и доживео

своје најбоље глумачке тренутке у реноми-
раном Српском народном позоришту у Но-
вом Саду где је, после 42 године радног
стажа, стекао заслужену пензију 1991 годи-
не� За улогу Манета у „Зони Замфировој”, у
Српском Народном Позоришту у режији
Миодрага Гајића, награђен је на XIX Сусре-
тима Војвођанских позоришта 1969 године
у Зрењанину� Ту улогу је играо 786 пута у
каријери на различитим сценама и са истом
гостовао и на сцени Савременог позоришта
у Београду� За улогу Блажа Зенга у предста-
ви „Пасквелија” у Српском Народном позо-
ришту у режији Љубише Георгијевског, на-
грађен је наградом Удружење драмских у-
метника Србије 1980� године� У својој 50 го-
дина дугој, богатој и плодној позоришној ка-
ријери тумачио је значајне ликове: Шекспи-
ра, Молијера, Ибзена, Милера, Чехова, Ос-
тровског, Крлеже, Козака, Чинга, Нушића,
Веселиновића, Селенића и многих других
светских и домаћих драмских аутора� У На-
родном позоришту у Нишу одиграо је, за
кратко време колико је био присутан, сле-
деће улоге: Хајдук Вељко (Чучук Стана,
Милорад Петровић, 11� фебруар 1954), Ма-
рио Орсини (Лукреција Борџија, Виктор
Иго, 5� октобар 1954), Дион (Зимска бајка,
Виљем Шекспир, 2� новембар 1954), Хол
Картер (Пикник, Виљем Инџ, 6� јануара
1955), Барон Краненштег (У логору, Мирпо-
слав Крлежа, 28� јануар 1955), Мане, кујун-
џија (Зона Замфирова, Стеван Сремац, 28�
април 1955), Бег Пинторовић, брат Хасана-
гинице (Хасанагиница, Милан Огризовић,
10� новембра 1955), Марк Еланд Плачи во-
љена земљо, А� Патона/Максвел Андерсон,
28� април 1956), Томас Кифер (Побуна на
Кејну, Херман Воук, 20� октобра 1956), Гра-
цијано, Брабанцијев брат (Отело, Виљем
Шекспир, 7� фебруара 1957), Детектив Да-
ган (Порги и Бес, Ди Боз и Дороти Хејворд,
28� новембра 1957)� Снимио је 13 дугоме-
тражних филмова, 9 ТВ филмова, 14 ТВ се-
рија, 3 ТВ мини серије� Последње кадрове
снимио је у филму Кад сване дан у режији
Горана Паскаљевића, тумачећи лик Најфел-
- 21 -
- 313 -
Позориште, фотографија, филм и медији
да, 2012, у години и када је умро� Сахрањен
је у Ваљеву по сопственој жељи без комемо-
рација�
ЛИТЕРАТУРА: Д� Поповић, Стеван Сремац: Зона
Замфирова, ЛМС, 1969, књ� 403, с� 471; В� Љубичић,
Глумци о „Зони” и својим улогама, Позориште,
НСад, 1969, бр� 5, с� 5, 7; В� У (рбан), Између филма
и позорнице, Дневник, 7� III 1969; И� Рацков, „Зла
жена“ Јована Стерије Поповића у режији Димитрија
Ђурковића, Руковет, Суботица, 1969, април-мај, с�
305; К� Савић, Први вестерн на „Бен Акиби”, Позо-
риште, Нови Сад, 1969, бр� 1, с� 5; К� Савић, Глум-
цима, с љубављу, Нови Сад 1980, с� 40-41� (П� Н)
Јотов, Димитар, И, новинар и уредник тв
журнала (Славиња код Пирота, 21� 09� 1934
− Пирот, 2006)�
Основну школу за-
вршио у Славињи, гим-
назију у Цариброду (Ди-
митровград)� Прве нови-
нарске кораке учинио је
као студент у Београду�
Ради као преводилац у
Агенцији Танјуг, да би
1960� постао новинар у
Новинско-издавачкој кући Братство, нај-
пре у Пироту, а затим у Нишу� У овој уста-
нови ради све до 1972, када прелази у Радио
Ниш� Почиње у редакцији на српском јези-
ку, а убрзо постаје и главни уредник емисије
Радио Ниша на бугарском језику� Од 1977�
главни је уредник ТВ журнала за бугарску
националну мањину у Југославији� Првих
неколико година програм је емитован из
студија Радио-телевизије Београд у Бео-
граду, а затим из Дописништва РТВ у Нишу�
Године 1993� одлази у пензију, а са малим
прекидима уредничке послове у ТВ журналу
обавља и касније� Носилац је Златне плакете
Удружења новинара Србије и Ордена
заслуга за народ�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
192; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� (М� М� Ст�)
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Клисаревић, Оливера, П, новинар, уред- дног позоришта Ниш, ко-

ник (Ниш, 30� 03� 1928 −) ји траје две школске го-
дине, под вођством реди-
Основну школу, ги-
теља Рајка Радојковића,
мназију и Вишу педаго-
Студио завршава улогом
шку школу (француски
Смиљке у испитној пред-
језик) завршила у Нишу�
стави „Легенда о Бошку
Студирала економију и
Бухи” Мирослава Бело-
завршила новинарску
вића и Стевана Пешића у
школу при Институту за
режији Рајка Радојковића чија је премијера
новинарство у Београду�
одржана 16� октобра 1973� године� Пред-
После матуре (1946) нај-
става је задржана на редовном репертоару
пре ради у Народном листу у Нишу� Поред
Народног позоришта и изведена је 50 пута а
тога, зависно од кретања у служби њеног су-
посетило ју је 28� 140 гледалаца� Одмах по
пруга Ђорђа Клисаревића, угледног правни-
завршетку двогодишњег Драмског студија,
ка, радила је у Тигру и „Пиротској слободи“
постаје и званично члан глумачког ансамбла
у Пироту, у Врању, а од 1� септембра 1960�
Куће на Синђелићевом тргу 01� 09� 1974� го-
до 1971� у „Народним новинама“ у Нишу на
дине и остала је све док није, после тешке и
месту новинара и уредника� У Београд пре-
опаке болести, прерано преминула� У својој
лази 1971� и постаје уредник Гласа, нови-
каријери одиграла је на сцени Нишког Позо-
нарка Танјуга, прати активности Универзи-
ришта више од 70� улога од којих издвајамо:
тета у Београду и Српске академије наука�
Прва затвореница (Васкрсење, Лав Никола-
Уређивала Ауто-мото ревију за Србију, пу-
јевич Толстој, 1971), Дворска фрајла и Де-
бликацију Превентива у саобраћају� Радни
војка (Голи краљ, Евгеније Шварц, 1971), У-
ангажман завршила је на функцији савет-
чесник (Ватра и ништа, Бранко Миљковић,
нице за медије и информисање у Влади Ре-
1972), Девојка (Поп Ћира и поп Спира, Сте-
публике Србије� Ауторка је књига, „Породи-
ван Сремац, 1973), Џенис Викери (Дејство
чни мозаик“, (објавила у Лондону 2010�) и
гама зрака на сабласне невене, Пол Зиндел,
„Сећања писана срцем“ (објављена у Нишу
1973), Смиљка (Легенда о Бошку Бухи, Ми-
2012�) које је написала на основу докумената
рослав Беловић и Стеван Пешић, 1973), Х о
и сећања� За новинарски рад добила је више
р (Даринка из Рајковца, Стеван Пешић,
награда и признања, од којих две савезног
1974), Собарица (Идиот, Ф� М� Достојевски,
значаја и два одликовања, последње 1974�
1974), Јулка (Протекција, Бранислав Ђ� Ну-
године� Живи у Нишу, веома је активна као
шић, 1974), Антоанета (Буба у уху, Жорж
новинарка-пензионер� �
Фејдо, 1975), Просјакиња (Дом Бернарде
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша – Албе, Фредерико Гарсија Лорка, 1975), Уче-
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
сник (Женски разговори, Душан Радовић,
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
200; Клисаревић, Оливера, „Породични мозаик“, 22� 1975), Учесник (Црвене птице, Јован Пут-
05� 2010; Клисаревић, Оливера, „Сећања писана ник и Љубомир Милин, 1976), Трећа друга-
срцем“, Ниш, фебруар 2012,; (М� М� и Д� В� В) рица (Вртлог, Коле Чашуле, 1976), Девојка
на сајму (Доживљаји Чичикова, Н� В� Гогољ,
Костадиновић Антић, Дивна, глумица На- 1977), Дара (Госпођа министарка, Брани-
родног Позоришта у Нишу (Лесковац, 21� слав Ђ� Нушић, 1977), Аскер Хасанагин (Ха-
04� 1952� – Ниш, 20� 03� 2013) санагиница, Милан Огризовић, 1977), Ше-
ста жена (Јерма, Федерико Гарсија Лорка,
Школске 1971/72� године полаже ауди- 1979), Марица (Др, Бранислав Ђ� Нушић,
цију Драмског студија глуме у оквиру Наро- 1979), Саша (Иванов, Антон Павлович Че-
- 22 -
- 314 -

хов, 1979), Седма радница (Црвена општи-
на, Видосав Петровић, 1980), Васка (Нечи-
ста крв, Борисав Станковић, 1980), Учесник
(Речи на делу, Оскар Давичо, 1980), Прија-
тељица (Она и он у одсуству љубави и
смрти, Едвард Радзински, 1981), Снаха (Ја-
ма, Иван Горан Ковачић, 1981), Катица Ку-
штек (Чешаљ, Фадил Хаџић, 1981), Лела
(Раскршће, Драган Томић, 1982), Друга ло-
горашица (Пробој, Видосав Петровић, 1983),
Јелена (Феномени, Григориј Израилевич Го-
рин, 1983), Анжелика, Пинглеова жена (Хо-
тел „Слободан промет”, Жорж Фејдо, 1984),
Хелена (Тројанке, Еурипид – Жан-Пол Сар-
тр, 1984), Стана (Коштана, Борислав Станко-
вић, 1984), Домаћица (Сако од велура, Ста-
нислав Стретијев, 1984), Учесник [Спасилац
(Одбрана и последњи дани), Борислав Пе-
кић, 1984], Дуњашка (Женидба, Николај Ва-
сиљевич Гогољ, 1985), Калина (Зона Замфи-
рова, Стеван Сремац, 1985), Анимација (Ма-
рија се бори са анђелима, Павел Кохоут,
1986), Драга (Подвала, Милован Глишић,
1986), Маре (Тетовиране душе, Горан Сте-
фановски, 1986), Бранка (Доживљаји Нико-
летине Бурсаћа, Бранко Ћопић, 1986), Ма-
рија (Слика за велики зид, Видосав Петро-
вић, 1986), Аница И (Злостављање, Иво
Андрић, 1986), Лена, певачица (Ивкова
слава, Стеван Сремац, 1987), Лизета (Школа
за мужеве, Молијер, 1987), Вукица (Покој-
ник, Бранислав Ђ� Нушић, 1987), Кума (Фа-
милија госпође министарке, Бранислав Ђ�
Нушић, 1988), Мајка (Ружење народа, у два
дела, Слободан Селенић, 1989), Мица (Силе
у ваздуху, Небојша Ромчевић, 1989), Мајка
(Дјечија болест: Отац на службеном путу,
Абдулах Сидран, 1990), Црква Ружица (Бела
кафа, Александар Поповић, 1990), Емилија
Помел (Виктор или Деца на власти, Роже
Витрак, 1991), Гина (Ожалошћена поро-
дица, Бранислав Ђ� Нушић, 1992), Вјазем-
скаја (Псеће срце, Михаил Афанасјеивич
Булгаков, 1992), Перса (Ивкова слава, Сте-
ван Сремац, 1992), Мица (Кисеоник, Мио-
драг Ђукић, 1993), Жена (Карађорђе, Мила-
дин Шеварлић, 1995), Приданс Диверно (Да-
- 23 -
- 315 -
Позориште, фотографија, филм и медији
ма с камелијама, Александар Дима, син,
1995), Грађанка (Путујуће позориште Шо-
паловић, Љубомир Симовић, 1997), Калпур-
нија (Ја, Клаудије, Џон Мортимер & Роберт
Грејвс, 1997), Серафима Иљинишна (Само-
убица, Николај Робертович Ердман, 1999),
Змајева госпођа бака (Дамојед, Наташа И-
лић, 2002), Антоанет Дидеро (Бестидник, Е-
рик Емануел Шмит, 2003), Госпођа Радула-
шки (Је ли било кнежеве вечере?, Вида О-
гњеновић, 2004), Ташана (Зона Замфирова,
Стеван Сремац, 2005), Тетка Ангелина (Са-
бирни центар, Душан Ковачевић, 2007)�
ЛИТЕРАТУРА: Крстић, Слободан: Два (на)чина ски-
дања, Народне новине, Ниш, 20-21� 06� 1992� (Разго-
вор са глумицом Дивном Антић) (П� Н)
Крстић, Јовица, Б, филмски и ТВ сниматељ
(Ниш, 20� 01, 1960 −)
У Нишу завршио о-
сновну и средњу техни-
чку школу, а затим ди-
пломирао на Факултету
драмских уметности у
Београду, Одсек за филм-
ску и ТВ камеру� Тре-
нутно ради као снима-
тељ дописништва РТС у
Нишу и води продуцентску агенцију Филм
фокус� Био је уредник годишњака Фото-
кино и видео клуба „Филм новости“, Фото
кино савеза Србије и професор фотографије
у Уметничкој школи у Нишу� Као директор
фотографије реализовао преко петнаест до-
кументарних филмова и неколико ауторских
пројеката� Режирао је и продуцирао серију
за НТВ Цркве и манастири Ниша (2007), а
режирао документарни филм Право на
истину – Драгиша Цветковић, 1893−1969
(2009)� Био је сниматељ друге екипе у филму
Лагер Ниш Миомира Микија Стаменковића,
уметнички фотограф екипе филма Зона
Замфирова. Сарађивао са многим познатим
редитељима играних и документарних фил-
мова: Живојином Жиком Павловићем, Дин-
ком Туцаковићем, Предрагом Антонијеви-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ћем, Здравком Шотром, али је највише фил-
мова снимио са редитељем Миомиром Ми-
кијем Стаменковићем: На раскршћу векова
(1989), Топлички устанак (1991), Никола
Пашић (1994), Ниш данас (1995), Руси без
Русије (1995), 160 година Теaтра Јоаким Ву-
јић (1996), Ниш 1945−1990 (1996), Талија
над Багдалом (1998), Стеван Мокрањац
(2000), Трагом истине – где су? (2003), Сте-
ван Сремац – живот и дело (2004), Прича о
Милутину (2005), 40 година Филмских су-
срета (2005), Принц поезије – Бранко Миљ-
ковић (2006), 120 година Народног позо-
ришта у Нишу (2007)� Снимио је и два фил-
ма сценаристе Димитрија Анакијева − По-
следњи Жилник (2007) и Српски ексери
(2007)� Као сниматељ РТС-а добио је више
признања и диплома за ТВ емисије, сери-
јале, спотове и документарне репортаже�
ЛИТЕРАТУРА: Видојковић, Драган, “Филмско око и
дух - Миомира, Микија, Стаменковића“, библиотека
„Документарни филм“– монографија, књига 1, Дом
омладине Ниш, 2000; Група аутора, Енциклопедија
Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 221; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр� � 532, 547/8, 555; Мил-
тојевић Бранислав, Нишки филмски лексикон, НКЦ,
Ниш, 2015� (Б� М)
Манчић, Станимир, Б, филмски аутор, но-
винар и директор (Темска код Пирота, 27�
09� 1941 −)
Завршио ОШ Краљ
Петар I, Гимназију Сте-
ван Сремац и дипломи-
рао на Правном факул-
тету у Нишу, прва гене-
рација� Постао члан Ки-
но-фото клуба Ниш 1963�
Средином шездесетих са
Станком Тасићем, дире-
ктором Предузећа за приказивање филмова
Славица филм ради на припреми првих
- 24 -
- 316 -
Филмских сусрета, на организацији преми-
јера домаћих филмова у биоскопу Чегар�
Исте године изабран је за председника тек
основане Филмске омладине града Ниша�
Затим од 1967� до 1970� ради као руководи-
лац Информативне службе ОК СКС, да би
маја 1970� постао главни и одговорни уред-
ник Листа младих� Када су Народне новине
постале дневни лист 01� 01� 1970� изабран је
за уредника међународне рубрике� Од 1976�
до 1981� водио је стручне службе Општин-
ског већа Савеза синдиката, да би пензију
дочекао као директор ИГМ Ћеле-кула
(1981−2001)� У јесен 1964� снима први ама-
терски, тј жанр филм Заљубљен у 1001 лице
и осваја награде на реномираним републич-
ким смотрама аматерског филма� У филму
главне улоге тумаче Славољуб Денчић Џек,
који ће, касније, заједно са Мимом Јанковић,
играти главну улогу и у првом нишком про-
фесионалном играном краткометражном
филму Бекства� Затим са Велисавом Милој-
ковићем реализује тридесетоминутни доку-
ментарац Марш правника (16 мм), а 1966�
жанр филм Умерено сиво� Најзначајнији ње-
гов филм је Бекства (1972), рађен у продук-
цији КФК Филм новости по сопственом сце-
нарију� Главни јунак растргнут између оба-
веза и одговорности које му је поверило
друштво и немогућности да на њих одго-
вори, излаз тражи у бекству� Из задимљених
сала, потражио је спас у смиреној лепоти пи-
торескних предела Сокобање, у лековитој
води и ваздуху, али и у новом љубавном су-
срету�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
238; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 527, 545, 548; Крстић, Слободан,
"Новине и новинари", у оквиру пројекта Града Ниша
"Нишко новинарство у српском новинарству", Исто-
ријски архив, Удружење новинара Србије, Филозоф-
ски факултет, Ниш, 2016; (Б� М�)

Мељаницки, Никола, Ј, књижевник и но-
винар (Петровац на Млави, 19� 03� 1929 −
Ниш, 27� 02� 1989)
Студије југословен-
ске књижевности завр-
шио у Београду 1953�
Био је активан друштве-
но-политички радник�
Извесно време радио у
Народној библиотеци
као руководилац Дечје
библиотеке� Од 1962� до
пензионисања био је, најпре, новинар кул-
турне рубрике Радио Ниша, па њен уредник�
Од 1966� до 1968� један од уредника часо-
писа Градина� Мељаницки је био мајстор
кратке приче� Објављивао их је у Политици,
Народним новинама, Борби, Гласу омла-
дине, Нашој речи (Лесковац), часопису Во-
дич (Загреб), Гледиштима, дечјем листу По-
лертарац� Међу познатије спадају приче:
Боље (прва награда на конкурсу Борбе
1953), Било би лепо, Раскид, Срећа, Деспо-
тов лов� Објавио је и два романа Ордалије,
Градина, 1972� и У огњу свирала, Градина,
1982� Године 1964� Народно позориште у
Нишу му је извело драму Пробуђен с кри-
лима, која је после тога у целости објављена
у часопису Градина, а касније и као сепарат�
Такође је објавио низ хуморески и кратких
дијалошких хумористичких текстова, посе-
бно у време док је у Радио Нишу уређивао
емисије Весело поподне и Калеидоскоп� Као
новинар и посленик у култури објавио је
више приказа позоришних представа и кри-
тика, као и више интервјуа са познатим лич-
ностима� Написао је и неколико мањих есе-
ја, а познатији је текст о Алберу Камију,
Глас омладине, јуна, 1961� Добитник је на-
граде Ослобођење града Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
248; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� (Р� П�)
- 25 -
- 317 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Миленковић, Живојин, А, Жика, позори-
шни, филмски и тв глумац� (Ниш, 26� 01�
1928 − Београд, 18� 03� 2008)
Основну школу, ги-
мназију и Вишу педаго-
шку школу (1950) завр-
шио у Нишу� Виши те-
чајни испит положио
1946� Изводио наставу
српског језика у основ-
ној школи школске 1951
/1952� Касније дипломи-
рао српски језик на Филолошком факултету
у Београду� Од 1946� ради као глумац у На-
родном позоришту у Нишу у више наврата:
од 1946� до 1949, од 1953� до 1960� и током
позоришне сезоне 1980/81� неколико месеци
у својству управника позоришта� Од 1960�
до 1988� био глумац Драмског позоришта у
Београду и првак драме� Остварио је преко
сто педесет позоришних улога, играо у три-
десет филмова и око триста ТВ серија и еми-
сија� Најзначајније улоге: Генерал фон
Штроп (Разговори са џелатом К� Мочар-
ског), Градоначелник (Ревизор, Гогољ),
Краљ Клаудије (Хамлет, Шекспир), Калча
(Ивкова слава), Митке, (Коштана), Агатон
(Ожалошћена породица, Б� Нушић)� Драма-
тизовао и режирао Зону Замфирову� Учес-
твовао у ТВ серијама: Љубав на сеоски на-
чин, Ђавоље мердевине, Врућ ветар, Више
од игре, Срећни људи, Породично благо�
Више година наступао у програму Радио Бе-
ограда: Весело вече, Породица Јовановић�
Као глумац гостовао је у Аустралији, Сов-
јетском Савезу, Шведској, Француској, Не-
мачкој, Мексику� Добитник награде за жи-
вотно дело Бранислав Нушић�
ЛИТЕРАТУРА: Рајко Радојковић, Народно позо-
риште у Нишу, Ниш, 1988; Радивоје М� Петковић,
Нишка гимназија 1878−2003, Ниш, 2003, стр� 836,
837; Група аутора, Енциклопедија Ниша – Култура,
Центар за научна истраживања САНУ Универзитета
у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 253; Група
аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лексикон,
ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд, 2011 (М�
М� Ст� и Д� В� В)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Милосављевић, Тимошенко, В, новинар,
сатиричар, драмски писац� (Прокупље, 01�
10� 1948 −)
Основну школу у-
чио у Крушевцу и Шап-
цу, гимназију у Шапцу и
Нишу� Новинар и главни
уредник Народних но-
вина од 1972� Објавио
више књига хумористи-
чке и сатиричне прозе и
драмских текстова: Мо-
јовање, сатирична проза, Градина, Ниш,
1989; Крај Балкана, афоризми, Bell amie,
Ниш, 1993; Љубавни зов Марка Мрче, драма,
премијера 13� јануара 1980, Омладинско по-
зориште Ниш; Рибарење на асвалту, драма,
премијера 21� марта 1982, Омладинско позо-
риште Трећа половина, Ниш; Била једном
љубав једна, драма, премијера 14� децембар
1995, Позориште лутака Ниш, објављена
1998� Током 1996� Градина му објављује и
романе Фрајер на жици и Помор стоке. Мо-
нографије: Двадесет година Филмских су-
срета, Народне новине, Ниш, 1985; Послед-
њих пет година, Филмски сусрети Ниш,
1990; Мима и Бане један живот, Феникс,
Ниш, 1996; Земљани радови, роман, Гра-
дина, 1998; Земљани радови, драма, Гра-
дина, Ниш, 1998; Србија римејк, збирка афо-
ризама, Народне новине, Ниш, 2002; Азбука
нечистоће, Пунта, Ниш, 2003� Добитник је
награде за афоризам листа Страдија 1974� и
награде Златна кацига на Међународном
фестивалу хумора и сатире у Крушевцу
1996�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
257;Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки
лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
2011,; Крстић, Слободан, "Новине и новинари", у
оквиру пројекта Града Ниша "Нишко новинарство у
српском новинарству", Историјски архив, Удружење
новинара Србије, Филозофски факултет, Ниш, 2016�
(М� М� Ст�)
- 26 -
- 318 -
Милтојевић, Бранислав, С, филмски, теле-
визијски и стрип историчар, новинар, ди-
пломирани политиколог (Млачиште код Цр-
не Траве, 29� 11� 1956 −)
Основну школу Ко-
ле Рашић (1970) и Гим-
назију Светозар Марко-
вић (1974) завршио је у
Нишу� Дипломирао на
Факултету политичких
наука у Београду (1980)�
У КФК Филмске ново-
сти из Ниша реализовао
неколико аматерских филмова: Вето (1972),
Човек, али који!? (1977), Степенице ка небу
(1978), Шта то радиш луди Браниславе?
(1979) и др� Прве новинарске прилоге почео
је да објављује 1976� у омладинском недељ-
нику Збивања, тј� Графит, а прву филмску
критику у Народним новинама 1978� (приказ
филма Ко сте ви, Фанацио Л� Салкеа)� Кра-
јем седамдесетих постаје стални сарадник
Радио Ниша, а 1988� прелази у Народне но-
вине у којима је био и в� д� главног и одго-
ворног уредника 1998� Након приватизације
2008� остао је без посла� Есеје је објављивао
у: Синеасту, Одјеку, Пољима, Прологу,
Фото-кино ревији, Стремљењима, Градини
(члан редакције 1991−1995), Мосту, Слави,
Освиту, Think Tanku, Патагонији (члан ре-
дакције)� � Библиографија: Глумци за сва
времена, (са С� Крстићем), СКЦ, Ниш, 1991;
Рани радови Желимира Жилника, Сириус,
Ниш, 1992; Трагови у плавој иловачи, збор-
ник о америчком андерграунд стрипу, ДОМ,
Ниш, 1994; Више од фестивала (Три деце-
није Филмских сусрета), Филмски сусрети
Ниш, 1995; Крупни план, ЈП НИ РТВ,
ИНФО, Ниш, 1999; Проклетници рата или
о фикцијском ескапизму холивудског ратног
филма, НКЦ, Ниш, 2003; Антологија ниш-
ког стрипа, Просвета, Ниш, 2004; У пауко-
вој мрежи, Народна књига − Алфа, Београд,
2006; Катил, графички роман са Ивицом
Стевановићем, EVEREST MEDIJA, Београд,

2007; Целулоидни залогаји Бојана Јованови-
ћа, АТЦДК Студентски град, Београд, 2008�
Написао је сценарио за дугометражни доку-
ментарни филм Степски вук, режија Златан
Дудов, 2008; за словеначки документарни
филм Последњи Жилник, режија Д� Анакиев,
2007; за филм Ватромет над Тврђавом, ре-
жија Миомир Мики Стаменковић, 2005� и
драмски текст Хогар страшни 1986� Прире-
дио је: Ћеле-кула стрип, НКЦ, Ниш, 2009;
Сабрани стрипови Методи Петрова, КИЦ,
Димитровград, 2008� Добитник је треће на-
граде на конкурсу КПЗ 1986� за драмски
текст Хогар страшни; награде жирија слу-
шалаца на Фестивалу удружених радио ста-
ница 1987� за репортажу Тамо где је велики
лав; у анкети НИН-ови критичари бирају 10
најбољих освојио је друго место 1995, треће
2005� и пето 2008� За графички роман Катил
2007� добио Светосавски печат за најбоље
обликовану књигу�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
258;Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки
лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
2011, стр� (Б� Л�)
Митић, Душан, Ж, ЦАР, фоторепортер, а-
утор фотомонографије Ниша, (Доњи Мате-
јевац, 9� 03� 1953 −)�
Основну школу за-
вршио у Матејевцу, а ги-
мназију у Нишу� Никада
није заснивао радни од-
нос, а радио је у листо-
вима Збивања, Графит,
Народне новине, Вечер-
ње новости� Објављивао
и у другим листовима и
часописима� Самосталне изложбе фотогра-
фија имао у Нишу 2003,� (Грац 03 Ниш) и
2004� иста изложба у Грацу� Његове фото-
графије објављене су у свим значајним изда-
њима у Нишу, за многе од њих радио је ди-
зајн� Доминација црно-белих фотографија,
није случајна, јер “фотографише црно-бело�“
- 27 -
- 319 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Каже да су фотографије без боје много изра-
жајније, па је због тога чак неке које су биле
у боји „претворио“ у црно-беле� Стални је
сарадник Народног позоришта и Позоришта
лутака, Нишвил џез фестивала, Имао је
више колективних изложби� Објавио фото-
монографију Ниш град на сновима, 1994;
књигу рок-фотографија Књига ритма, 1994;
Књигу беде, библиографско издање у четр-
десет једном примерку, 2003� Награду за
допринос култури Ниша, коју је додељивала
Културно-просветна заједница, добио 1994�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
263; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 501, 532; (М� М� Ст� и Д� В� В)
Недељковић, Младен, Б, позоришни и
филмски глумац (Ниш, 03� 01� 1936 − Ниш,
01� 04� 2005)
Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу, а вишу финансијску
у Београду� Као стални
хонорарни члан позори-
шну каријеру започео у
позоришту Крсмановић
у Београду 1953� По од-
служењу војног рока ра-
ди у Народном позоришту у Пироту, а од
1967� до 1983� непрекидно у Народном позо-
ришту у Нишу� Од 1983� до 1992� има статус
слободног уметника, игра у представама Бе-
оградског драмског позоришта, на филму и
телевизији� У Ниш се поново враћа 1992� О-
диграо преко сто улога, углавном у комеди-
јама и авангардном репертоару: Поте у Зони
Замфировој (ову улогу играо преко двадесет
пет година, у четири поставке, са преко хи-
љаду реприза); Благоје у Др Бранислава Ну-
шића; Пиле у Воћном дану Велимира Стоја-
новића; Запо у Пикнику на фронту Арабала;
Жак у Жаку или помирењу Јонеска; Луда у
Краљу Лиру и Пук у Сну летње ноћи В�
Шекспира� Поред овога, одиграо је улоге у
Енциклопедија Знамените личности Ниша
четрнаест филмова, а за улогу Чарлија у Ја-
гуаровом скоку добио награду на Филмским
сусретима у Нишу (најхуманији и најкомич-
нији лик)� У филму Дивљи ветар, који је сни-
ман у копродукцији (Америка, СССР и Југо-
славија), играо је у све три верзије� Играо у-
логе и у ТВ серијама: Отписани, Повратак
отписаних, Врућ ветар, Бољи живот, Вук Ка-
раџић и у три ТВ филма� Режирао Сан летње
ноћи В� Шекспира у Народном позоришту у
Пироту� Добио награду за улогу Мокинпота
у истоименој представи одиграној на Фести-
валу академских позоришта у Ерлангену;
Ћурана на Данима комедије у Јагодини за у-
логу Потета�
ЛИТЕРАТУРА: Брана Војновић, спомен-моногра-
фија, Ниш� Група аутора, Енциклопедија Ниша – Кул-
тура, Центар за научна истраживања САНУ Универ-
зитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 297;
Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лек-
сикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
2011, (М� М� Ст� и Д� В� В)
Нешић, Тихомир, Б, новинар, уредник у из-
давачкој делатности, књижевник, професор�
(Каменица код Ниша, 03� 08� 1938 −)
Основну школу и ги-
мназију завршио у Ни-
шу, а студије опште књи-
жевности на Филоло-
шком факултету у Бео-
граду� Од 1964� до пен-
зионисања 2007� профе-
сионално се бавио нови-
нарством, најпре у Сту-
денту, потом у Младости, па у Народним
новинама, а од 1977� у Политици у својству
сталног сарадника из Ниша� У овим листо-
вима пише текстове и коментаре на теме из
различитих области, а посебно из културе,
претежно позоришне критике� У међувреме-
ну, у Средњој глумачкој школи четири го-
дине предаје историју светског позоришта и
драме, а ради и у Гимназији Стеван Сремац
на смеру за новинарство� У издавачком пре-
дузећу Просвета један је од уредника и
главни и одговорни уредник (потписао пре-
- 28 -
- 320 -
ко петсто издања), покретач едиција Књи-
жевност Ниша, Књижевност југа Србије,
Белег, Балкански круг� Знатно допринео про-
филисању Просвете као издавача и уврстио
је у ред најзначајнијих издавачких кућа у
Србији� Више година члан редакције часо-
писа Градина а, поред осталог, био и члан
жирија за награду Бранко Миљковић и за на-
граде на Филмским сусретима, Сусретима
професионалних позоришта Србије Јоаким
Вујић, Сусретима луткарских позоришта
Србије� Објавио је следеће књиге припове-
дака: Мешање мириса, Градина, Ниш, 1983;
Дуга зима до пролећа, Градина, Ниш, 1992;
Књига о сновима, Просвета, Ниш, 1993; Го-
зба чула, Нолит, Београд, 1996; Сазревање
рана, Просвета, Ниш, 1997; Хајдучки кладе-
нац и друге приче, Просвета, Ниш, 2005� и
Лаке приче о страху, Народна књига, Бео-
град, 2005� Романи: Балкански крст, Про-
света, Ниш, 1995� и 1996; Задужбина на
Ветрилу, Просвета, Београд, 2003� Драме:
Заједнички ручак, комедија Представа за
паметне (у коауторству с Душаном Јанко-
вићем Белијем), изведена у Народном позо-
ришту, 1965� Књига путописа Како купити
сунце, Просвета, Ниш, 1987� Приредио књи-
ге: Кључ старе Србије, Стари записи о Ни-
шу, Утеривање ђавола у пакао (избор из Де-
камерона), Најбоље на свету двоје у кревету
(избор из 1001 ноћи), Мемоари заводника
(избор из Мемоара Ђакома Казанове)� С
енглеског језика превео Прво и последње
парче сласти� Добитник је награда: Ослобо-
ђење Ниша за књигу приповедака Мешање
мириса, КПЗ Србије за новинарско праћење
културе, Светозар Марковић Удружења но-
винара Србије, Политикини великани листа
Политика, Удружења новинара Србије за
најбољу репортажу�
ЛИТЕРАТУРА� : Петровић, Миодраг, Стварност и
машта под истим углом, Дело, јун 1984; Микић, Ра-
дивоје, Приче о сновима, Политика, 11� 6� 1994� и
Историја и крст, Политика, 29� јун 1995; Стојано-
вић, Мирољуб, Судар спољњег и унутрашњег света
(Тихомир Нешић, Мешање мириса, Градина, Ниш,
1983), Градина, Ниш, 1984, бр� 12, стр� 94−102; Нико-
лај Тимченко, Роман вере и узалудности, Наша реч,

16� јун 1995� и Судбина једног сна, Багдала, бр� 442-
43, 1999; Недић, Марко, Балкански синдром у роману
Тихомира Нешића, Градина, јун−август, 1996� и
Страх од смрти, Политика, септембар 1977; Божић,
Снежана, Ветриловски сан, Градина, бр� 2, 2004; Ни-
хаиловић, Васа, Задужбина на Вретрилу, Искра, Бир-
мингем (Енглеска), 1� октобар 2004; Група аутора,
Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за научна
истраживања САНУ Универзитета у Нишу, Књига
12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 300; Група аутора, Лекси-
кони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени
гласник и Град Ниш, Београд, 2011, стр� 244, 245, 271;
(М� М� Ст�)
Николић, Радомир, В, Моравац, позори-
шни – уметнички фотограф послератног Ни-
ша, (Доња Трнава 31� 01� 1920� – Ниш, 2001)
Нишки мајстор фо-
тографије рођен је 31� ја-
нуара 1920� године у До-
њој Трнави као средњи
син у занатлијској поро-
дици� Отац Владимир је
био ковач а мајка Савка
кројачица� То је време
када су занати бивали
важни за живот и цењени као вештина� Још
као малишан, Моравац се први пут сусрео са
фотографијом на сеоским саборима� Та љу-
бав према фотографији се посебно испо-
љила током гимназијских дана у Алексинцу
и дружењем са Војом Милошевићем Про-
кинцем, локалним фотографом и голманом
фудбалског клуба „Делиград" који је желео
да своје знање о фотографији пренесе на
свог младог пријатеља� И тако је почело и-
зучавање фотографског заната� Почетком
Другог светског рата, заједно са својим учи-
тељем, одведен је у Беч, у заробљеништво�
Један аустријски фотограф, који је са ћерком
Гретом имао фотографску радњу ангажовао
је Моравца за испомоћ и тако му дане у за-
робљеништву учинио подношљивим� Мора-
вац ј� е касније говорио: „У Бечу сам научио
занат али и манире“. Иако је радио у најце-
њенијој фотографској радњи у Бечу, након
ослобађања, вратио се у родну земљу и био
ангажован као фото-репортер у Штабу Прве
- 29 -
- 321 -
Позориште, фотографија, филм и медији
армије� По повратку у Алексинац, положио
је мајсторски испит из фотографије и пресе-
лио се у Ниш где је добио место управника
Урбанистичког завода� Његов живот често
су обележавали руководећи положаји, али
се увек изнова враћао својој највећој љубави
– фотографији� Захваљујући мајсторству
свог заната обележио је важан период ин-
дустријског, културног и историјског разво-
ја Ниша и околине� Моравац је постао један
од првих уметничких фотографа послерат-
ног периода� Својом камером овековечио је
незаборавне тренутке из своје младости:
безбрижно време када су се Нишлије волеле
и дружиле и уживале у саборима до поноћи�
Школовао је многе врсне фотографе и био
задужен за полагање мајсторског испита�
Први атеље–фото лабораторију отворио је у
„шпајзу“ (остава) свог стана у Цвијићевој
улици а током летњих месеци је радио у
Нишкој бањи� Више година касније отворио
је своју другу фотографску радњу, у улици
Филипа Кљајића - која се као симбол њего-
вог животног пута протеже од Моста младо-
сти ка Позоришту - од његове најраније мла-
дости када је опчињен фотографијом, кора-
чао ка Позоришту у коме је потпуно афир-
мисао свој стил и обележио значајан период
нишке драме и опере� У време златног доба
Нишког Народног позоришта, од 1954� го-
дине, Моравац је на позив Еугена Вербера и
управника Љубише Ружића, постао позо-
ришни фотограф, исписујући уметничку и
историјску хронику Талијиног храма каме-
ром дворског фотографа Сотира Недељко-
вића из 1878� до које је дошао стицајем окол-
ности а уз помоћ свог пријатеља и колеге Бо-
шка Симића� Бавио се успешно рекламном
фотографијом за Дуванску индустрију и Е-
лектронску индустрију Ниш� На Велесајму у
Загребу, ове фотографије формата 5x3 метра
побрале су комплименте запаженије од Јапа-
наца� Од 1961� године, проучава фотографи-
ју у боји и лепоту природе своје оазе на Јас-
трепцу бележи савршенством великог мај-
стора� Његово залагање за враћање Занат-
ског дома у Нишу занатлијама било је успе-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
шно и аргументовано� Радомир Николић
Моравац, напустио нас је 2001, почетком но-
вог миленијума� Фотографска радња, мај-
стора „сребра које не бледи“, која подсећа
на време када је почињао свој занат, данас је
под закупом, смештена у Пашићевој улици,
у старом језгру Ниша� „За фотографију као
занат је увек срећно време јер све остаје за-
бележено, а једино црно-бела техника остаје
за историју“, Р� М� Моравац�
ЛИТЕРАТУРА: Милошевић, Александра, Радомир
Николић Моравац, фотограф Народног позоришта у
Нишу, Музеј позоришне уметности Србије, Београд,
2004� Малић Горан, Летопис српске фотографије
1839-2008, Фотограм, Београд, 2009; Група аутора,
Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за научна
истраживања САНУ Универзитета у Нишу, Књига
12, НКЦ, Ниш, 2011,; Група аутора, Лексикони гра-
дова Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник
и Град Ниш, Београд, 2011, (Д� В� В�)
Паскаљевић, Горан, В, филмски редитељ
(Београд, 22� 04� 1947 −)
Дипломирао на чу-
веној прашкој академији
ФАМУ у класи добитни-
ка Оскара Елмара Кло-
са� У Нишу је живео од
своје друге до шеснаесте
године, уз бабу и деду,
па и сада често каже: У-
век сам носио осећај да
сам Нишлија провинцијалац, али не и ком-
плекс� У Нишу је завршио основну школу и
Гимназију Стеван Сремац и стицао прва у-
метничка искуства� Писао је сценарије за
кратке радове које је графички уобличавао
Миша Марковић; објавио прве песме на
страницама Гласа омладине, док касније на-
лазимо његово име и презиме у импресуму
новинара омладинског листа Збивања� Ле-
генда о лапоту инспирисала га је 1971� за
први, истоимени, краткометражни (награђи-
вани) документарни филм, док се касније ка-
мером, као редитељ, често враћао у град
свог детињства� Године 1989� у Нишу и Је-
лашници снима филм Анђео чувар, у којем је
- 30 -
- 322 -
једну од главних улога тумачио Шабан Бај-
рамовић� Први дугометражни играни филм
Чувар плаже у зимском периоду реализовао
1976� Режирао је преко тридесет докумен-
тарних и тринаест играних филмова: Пас
који је волео возове (1979), Земаљски дани
теку (1980), Посебан третман (1982), Су-
тон (1984), Варљиво лето (1987), Анђео чу-
вар (1989), Време чуда (1992), Танго арген-
тино (1995), Туђа Америка (1998), Буре ба-
рута (2002), Како је Хари постао дрво
(2004), Сан зимске ноћи (2006), Оптимисти
(2009), Медени месец (2010)� Добитник је
многих престижних награда, међу којима су
најзначајније награде критичара на фести-
валу у Сан Себастијану за најбољи европски
филм 1990� (Време чуда) и 1998� (Буре ба-
рута)� Часопис Варијети (Variety) сврстао
га је 2001� у пет најбољих режисера године�
Први је филмски режисер који је 2002� у
Минхену добио награду Бернард Вики за ху-
манизам� Новембра 2007� одликован је фран-
цуским Орденом уметности и књижевности�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
331; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011; Милтојевић Бранислав, Нишки филм-
ски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015,; (Б� М� и Д� В� В)
Пауновић, Оливер, власник „City Marke-
ting Centrа“, продуцент, оснивач портала
„Нишке Вести“, „Србија Вести“, (Ниш, 28�
11� 1978 –)
Рођен је 1978� годи-
не у Нишу, где је завр-
шио Вишу пословну
школу за финансије и
маркетинг� Веома млад,
након смрти оца, преу-
зима улогу главе поро-
дице, обављајући разне
послове у омладинској
задрузи и у РТВ Банкер� Ово искуство била
је полазна основа за покретање сопственог

бизниса 1998� године� Оснива Агенцију за
маркетинг, графичку, издавачку и продук-
цијску делатност,� покреће часопис “City
Šop” („City Magazin“, „City Oglasi“) за про-
дају рекламног простора� Овај посао, једини
такве врсте у југоисточној Србији, радио је
без прекида 20 година� Сагледавајући потре-
бе туристичке привреде града, 2001� покре-
нуо је пословни водич - “City Vodič”, издао
монографију „Moj City Moj Niš“ 2008� го-
дине и књигу о туристичко-привредним по-
тенцијалима Ниша “Welcome to City of Niš”
2018� године, штампао разгледнице Ниша
које се налазе на многим продајним местима
у Нишу� Монографија о граду Нишу изаз-
вала велику пажњу јавности па се Оливер
Пауновић 2014� године упустио у свет доку-
ментарног филма као продуцент филма
„Moj City–Moj Niš“� Захваљујући овом про-
јекту, сачуван је од заборава делић историје
града, Затим 2015� године реализује и филм
„Стари Ниш – Мој Ниш“, представљајући
Ниш кроз историју, са посебним освртом на
велика књижевна имена, попут Стевана
Сремца, Боре Станковића, Учитељ Тасе� И
тако, сваке године по једно остварење: 2016�
филм “Лутајућа срца-архив емоција”, о јед-
ној од најпопуларнијих нишких група се-
дамдесетих година; Снима и филм о једном
од највећих урбаних митова нишке прошло-
сти, некадашњој Хипи долини “Цео свет у
једној долини” (2017)� Као продуцент пот-
писује и филм о познатом српском глумцу,
Нишлији, Палилулцу Десимиру Станоје-
вићу “Живот је мјузикл” (2018�) Исте године
започиње снимање филма о музичкој ле-
генди града Ниша и Палилуле Жики Чока-
лији “Куде је тај Ниш”� Сва остварења про-
дуцентске куће ЦМЦ приказана су на Филм-
ским сусретима у Нишу и имала су биоскоп-
ске и телевизијске премијере� Његов утицај
постаје све већи и у медијској сфери, пре
свега преко неколико интернет медија�
Покренуо је најпре портал CityOfNis�rs 2011�
године а затим 2014� „Нишке Вести“, које су
за веома кратко време постале најчитанији
- 31 -
- 323 -
Позориште, фотографија, филм и медији
портал у Нишу� Власник је и јединог нацио-
налног портала са седиштем у Нишу „Ср-
бија Вести“ (2016)� Оно што овај портал раз-
ликује од других је то што се на њему могу
прочитати само позитивне-лепе вести� Пре-
познатљив је и по сајамским манифестаци-
јама� Захваљујући упорности Пауновића,
Град Ниш 2009� године добија први сајам а-
утомобила “Ауто мото фест”, који је након
деценију постојања постала најпосећенија
привредно-туристичка манифестација југа
Србије� Организује и Сајам информатике,
телекомуникација и дигиталне опреме “Ин-
фотел” (2010�)� Исте године Ниш је добио
Сајам некретнина и Сајам козметике и
здравља “Лепше лице Ниша”� Бави се орга-
низацијом и продукцијом концерата и пред-
става, организатор је Дечијег новогодишњег
фестивала (2009�)� Покренуо је и први
Фестивал документарно-музичког филма
“Citi fest” (2018�)� Пауновић је и активан
спортски радник� Био је први председник
Кик бокс савеза југоисточне Србије (2007),
оснивач је и први председник Кик бокс
клуба “Ниш”� Од оснивања фирме мисија
City Marketing Centra и Оливера Пауновића
на њеном челу су очување културног на-
слеђа и традиције града Ниша, а смерови
кретања су представљање царског града у о-
чима других� Љубав према Нишу, осликава
на свакој страници публикација које је из-
дао, у филмовима које је снимио, а вести су
ту да правовременим информацијама објек-
тивно информишу и сугеришу да би Ниш
требало да буде лепше место за живот� (В М�
и Д� В� В)
Пејић, Радмило, Б, прозаиста, драмски пи-
сац, путописац, новинар и уредник� (Ниш, 3�
08� 1937 –)�
Основну и средњу школу завршио у
Нишу, студије југословенске и светске књи-
жевности на Филолошком факултету у Бео-
граду� Од 1962� новинар па уредник култур-
не рубрике и документарног програма Ра-
Енциклопедија Знамените личности Ниша

дио Ниша� Прве припо- Пeрошевић, Бранко, Р, новинар и песник�

ветке објавио је у На- (Обилић код Пусте Реке, 7� 07� 1932 − Ниш,
родним новинама, а још 28� 06� 1995)�
осамдесетак у Гледиш-
Основну школу у-
тима, Градини, Пољи-
чио у Обилићу и Косан-
ма, Студенту, Видици-
чићу, а гимназију у Ле-
ма, Современости, Ис-
сковцу� На Филолошком
кри� Године 1984� изве-
факултету у Београду
дена му је телевизијска
студирао српски језик и
драма Недеља са Ањом, а у Народном позо-
књижевност� Учествовао
ришту у Нишу драма Иво Лола Рибар (1979)
на више омладинских
и у Аматерском позоришту у Алексинцу Не-
радних акција, активан
мирна недеља (1982)� Драмски програми Ра-
друштвени и културни радник� Од 1962� ра-
дио Београда и Радио Новог Сада извели су
ди у Нашој речи у Лесковцу као новинар�
му око тридесет радио драма, међу којима се
Убрзо прелази у Ниш, ради на Радничком у-
истичу: Тица, 1976; Радан планина, 1978;
ниверзитету као стручни сарадник и заме-
Како размрсити живот, 1982; Градитељ,
ник управника за опште основно образовање
1987; Коњушар, 1991; Вечера у Максиму,
да би 1965� прешао у Радио Ниш, у коме о-
1993; Таблонет маратон, 1994� Посебну
стаје до смрти као новинар и уредник дежур-
групу чине научно-фантастичне драме: По-
не редакције и унутрашње рубрике� Смирен
следњи лет, 1987; Звуци првог света, 1989;
и одмерен у свом новинарском и уреднич-
Неочекивани путник, 1991; Трострука пре-
ком раду, маштовит у писању поезије� Обја-
вара, 1994; Селидбе, 1994; Изасланик, 1995;
вио је књигу стихова Препознавања, Леско-
Уцена, 1997, Девет муза Феликса Крола,
вац, 1962� и Крње биографије јахача пањева,
2000; Портрети госпођице Хотензије, 2002;
Ниш, 2003� У заоставштини се чува збирка
Загонетка Посејдон, 2003� Као посебно из-
стихова Завичајна звона� За рад у новинар-
дање појавио се избор драма Слике на ке-
ству и друштвено-политички ангажман до-
стеновом листу, 1980; библиографско изда-
био више признања друштвених и култур-
ње Ђавоља варош, 1981; Блиски додири,
них организација�
приповетке, 1985; Порицање нестајања,
приповетке, 1994; Мост без реке, роман, ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
1995� Добитник је награде Ослобођење Ни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
ша (1978), а 1980� и 1994� награде за изу- 335; (М� М� Ст� и Д� В� В�)
зетна достигнућа у култури Ниша, награде
СИЗ културе за драму и више награда за по-
јединачна драмска остварења� Петковић, Мирослав, М, глумац Народног
позоришта у Нишу (Београд, 03� 01� 1935 –
ЛИТЕРАТУРА: Мирољуб Стојановић, У средишту Нови Сад, 11� 11� 1998)
стварности и сна, Одзиви, Лесковац, 1985� и Опсед-
нутост необичним и фантастичним, Савременик, Основну и средњу
21/22, Београд, 1994; Мирослав Јокић, Историја ра- школу завршио је у Не-
диофоније, трећи део, Центар за истраживање јавног
готину и Апатину� У Бе-
мњења, програма и аудиторијума, Радио Београд,
2008: Група аутора, Енциклопедија Ниша – Култура, ограду завршава Позо-
Центар за научна истраживања САНУ Универзитета ришну академију, одсек
у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 332; Група глуме, школске 1955/56�
аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лексикон, заједно са Данилом Сто-
ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд, 2011,
јковићем, Михајлом Ко-
стр� 244, 245, 421, 455; (М� М� Ст� и Д� В� В)
стићем, Бранком Петрић,
- 32 -
- 324 -

Маријом Милутиновић��� „Прво сам хтео да
будем морнар, па сам побегао од куће��� Вра-
тио сам се и завршио гимназију� Почео сам
да сликам портрете и да пишем, био сам бок-
сер, играо кошарку и фолклор, а онда сам,
импресиониран глумом Мирка Милосавље-
вића, уписао глуму“� По завршетку Акаде-
мије, у сезони 1959/60� Петковић одлази у
Француску где усавршава глумачки занат
код славног Жана Вилара� Упоредо студира
и на Филозофском факултету, на групи за
светску књижевност� Његову глуму каракте-
ришу склоност ка трансформацијама и тра-
гање за модерним сценским изразом� Одли-
кују га преданост глумачкој уметности и
трајно незадовољство постигнутим� Опро-
бао се и као позоришни редитељ� Први про-
фесионални ангажман засновао је 13� VI
1959� у Народном позоришту у Нишу, у ко-
јем је остао четири сезоне, до 15� VIII 1963�
Позоришној публици у Нишу представио се
премијером чешке савремене драме Осудите
ако можете или Таква љубав Павела Ко-
хоута у којој је остварио улогу Милан Сти-
боро којој се позоришна критика позитивно
изјаснила� Од 15� октобра 1959� године када
је била прва његова премијера па до одласка
из Нишког театра одиграо је следеће улоге:
Џими Портер (Осврни се у гневу, Џона Оз-
борна, премијера 12� новембар 1959), Сами
Голденбаум (Мрак на врху степеница, Ви-
љема Инџа, премијера 28� јануар 1960), Тони
Краун – као одрастао (Луси Краун, Ирвина
Шоа, премијера 24� септембра 1960), Жго-
љавко (Клим Клем, Александра Обрено-
вића, премијера 1� октобра 1960), Клајв, син
(Клавирска вежба за пет прстију, Питера
Шефера, премијера 12� новембра 1960), Уче-
сник (Нушићева ревија 1930, даматизација
Ратка Сарића, премијера 18� мај 1961), Де-
нис, бравар подмазивач (Иркутска прича, А-
лексеја Арбузова, премијера 3� октобра
1961), Тумач текста (Вртешка, Зорана Ђор-
ђевића, премијера 14� новембар 1961), Уче-
сник (Злочин и казна, Фјодора Михајловича
Достојевског, премијера 3� фебруар 1962),
Млађи брат (Месец и пас, Васје Станковића,
- 33 -
- 325 -
Позориште, фотографија, филм и медији
премијера 18 март 1962), Гласник (Окаме-
њено море, Велимира Лукића, премијера 11�
априла 1962), Герхарт, син (Часовник отку-
цава један, Карла Цукмајера, премијера 4�
октобра 1962), Други новинар (Мистер До-
лар, Бранислава Ђ� Нушића, премијера 24�
новембар 1962), А Б (Дамоклов мач, Назима
Хикмета, премијера 21� фебруар 1963)� Нај-
зрелије стваралачке године провео у Срп-
ском народном позоришту у Новом Саду (од
16� августа 1963� до 31� децембра 1989), када
прелази у Народно позориште у Београду (1�
јануар 1990)� Играо је и на филму: Павле
(Саблазан, режија Д� Јовановић, 1983) и Пе-
ра Тодоровић (Тимочка буна, режија Ж� Ми-
тровић, 1983), као и на телевизији: Кнез Ми-
хаило у ТВ серији Светозар Марковић (ре-
жија Едуард Галић, ТВ Београд-Нови Сад,
1978/79)� Удаљавајући се повремено са сце-
не, у предасима, док не игра – слика и пише
задовољавајући своје уметничке пориве� У
периоду од 1952� до 1984� приредио је осам-
наест самосталних изложби и учествовао на
четири групне� У часопису Српског народ-
ног позоришта „Позориште” објавио је више
портрета својих колега глумаца� За живота
је објавио шест књига: Долази Мистрал,
драмска поема у два дела, Ниш, Мала библи-
отека „Гледишта” (1962); и драму Поглед у
закржљале гране, Ниш, (1962);Мистрал без
сенке, мали роман, Нови Сад, Матица срп-
ска, Библиотека „Прва књига”, бр� 49�
(1967); Талијине таљиге, есеји и те (а)тропа-
ковања, Нови Сад, едиција „Стражилово”,
књ� 105� (1982); Лелемуд, роман, Нови Сад
(1989); Кост у грлу, хронологија зла, есеји,
Београд, Студио РАС (1995); Бели господин,
Београд – Неготин, Апостроф, РАС (1996)�
Одломке из романа Шетачи објављује 1977�
године� Десетак приповедака му је објавље-
но у часописима, а радио-драме су му изво-
ђене� Драма Перионица изведена му је 1996�
године� Драма Масакр на тврђави објављена
jе први пут посмртно�
ЛИТЕРАТУРА: Јанковић, Д�: „Осудите ако можете”,
Народне новине, Ниш, 24� X 1959; Ели Финци: Сен-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
тиментална историја, Политика, Београд, 13� XII
1959; (П� Н)
Прегарц, Вера, глумица Народног позо-
ришта у Нишу (Сплит, 15� 06� 1928� – Трст,
20� 10� 2010�)
Млађа кћерка тада
чувеног редитеља и пи-
сца Радослава Рада Пре-
гарца и мајке Марице
Петраело, по занимању
службенице� Била је пр-
ва девојка која је мату-
рирала у Средњој елек-
тротехничкој школи у
Сплиту, да би се потом одлучила за позив
глумице, по наговору редитељице Лидије
Мансвјетове, која је запазила њен таленат на
Окружном фестивалу аматерских позори-
шта у Сплиту 1948� године, где је Вера била
активни члан Драмске групе Бродогради-
лишта у коме је била запослена� Она ју је по-
слала да упише и студира Академију за ка-
залишну умјетност у Загребу и ту је Вера
дипломирао 1954� године� Након дипломи-
рања постаје чланица глумачког ансамбла
Хрватског народног казалишта у Осијеку од
1� септембра 1954� до 31� августа 1957� го-
дине� Затим одлази у Мало позориште у Са-
рајеву (касније Камерни театар ’55) 1957� го-
дине и у њему остаје све до 1962� године� Из
Сарајева долази у Ниш (Народно позо-
риште) где остварује значајне улоге од 1� се-
птембра 1962� до 1� јануара 1965� године� У
Мостар (Народно позориште) одлази 15�
августа 1965� године и остаје 26� година, до
1991� године, до одласка у пензију� На сцени
Народног позоришта у Нишу тумачила је
следеће улоге: Цајка, жена Пере ветеринара
(Ивkова слава, Стеван Сремац–Душан Жи-
вотић, 5� октобар 1957), Ина (Дан у коме се
умире, Вук Вучо, 25� октобар 1962), Посло-
вна жена (Мистер долар, Бранислав Ђ� Ну-
шић, 24� новембар 1962), Жена која станује
код цркве (Дамоклов мач Назим Хикмет, 21�
фебруар 1963), Учесник (Робиња Неретва,
- 34 -
- 326 -
рецитал, 1� март 1963), Таска, Зонина тетка
(Зона Замфирова, Стеван Сремац–Душан
Животић, 2� октобар 1963), Гертруда (Резер-
виста, Александар Ривемал, 2� новембар
1963), Августина (Клопка за осам беспомоћ-
них жена, 7� децембар 1963), Слика (Сум-
њиво лице, Бранислав Ђ� Нушић� 7� март
1964), Мис Гилкрист (Талац, Бернтранд Би-
јен, 5� новембар 1964)� Одиграла је значајне
улоге у краткометражним филмовима, ТВ
филмовима и ТВ серијама� Уметност глуме
била је племенит пропламсај лепоте, мину-
циозно ткање дубоке људске домишљато-
сти, обликоване у различитим улогама,
ентузијазмом и животном радошћу насто-
јала и успевала пренети на све сараднике�
Велика глумица, достојанствен пример пле-
мените радости живљења и стварања� У сво-
јој богатој 40-годишњој каријери, она је
остварила веома значајне роле� За своје глу-
мачке креације награђена је са неколико зна-
чајних глумачких награда� Последња улога
коју је одиграла била је у мостарском Народ-
ном позоришту, др� Гол, тајни савјетник
(Лулу, Франк Ведекинд – А� Берг,) у режији
Бранка Брезовца 1990� Почетком рата у Бо-
сни и Херцеговини (1992) напустила је Мо-
стар заувек и преселила се у Трст�
ЛИТЕРАТУРА: Д� Јанковић: „Дан у коме се умире”,
Народне новине, Ниш, 27� X 1962; Д� Јевтић: „Идем у
лов” И „Дан у коме се умире”, Глас омладине, Ниш,
1� XI 1962; Д� Јанковић: Бранислав Нушић „Мистер
Долар”, Народне новине, Ниш, 29� XI 1962; Д� Јевтић:
„Дамоклов мач”, Глас омладине, Ниш, 7� III 1963; С�
Т� : „Клопка за осам жена”, Слободна реч, Врање, 21�
I 1964; Д� Јанковић: Префорсирани Нушић, Експрес,
Београд, 9� III 1964; Д� Јанковић: Стилско претери-
вање, Народне новине, Ниш, 14� III 1964; Д� Ј� :
Сумње због нишког „Сумњивог лица”, Експрес, Бео-
град, (П� Н)
Радисављевић, Марислав, Д, редитељ и
културни радник� (Ниш, 12� 06� 1940 − Ниш,
20� 12� 2000)�
Основну школу и гимназију завршио у
Нишу� Дипломирао режију на Академији за
позориште, радио, филм и телевизију у Бео-

граду, у класи проф� Ху-
га Клајна� Непрекидно
ради у Нишу од 1963,
као редитељ Народног
позоришта, уметнички
директор и директор По-
зоришта лутака и Народ-
ног позоришта� Режирао
сто педесет позоришних
представа и један филм� Последњих година
живота активирао се и као политички рад-
ник у СПС, а у непосредној вези с његовим
идејним опредељењима је и инвентивно ре-
жирање пригодних програма за прославе
државних и партијских јубилеја� За његово
име често се везује истраживање позориш-
ног израза и у том смислу могу се издвојити
активности на покретању Мале сцене и три
групе представа: из националног репертоара
(Зона Замфирова и Ђидо), авангардна драма
(Жак и помирење Ежена Јонеска, Стриптиз
Славомира Мрожека, Последња Крапова
трака Семјуела Бекета, Пикник на фронту
Арбала, Мрешћење шарана А� Поповића,
Клаустрофобична комедија Д� Ковачевића)
и из класичног репертоара (Лизистрата, О-
ковани Прометеј, Антигона, Мир, Сан летње
ноћи, Краљ Лир)� За редитељски рад добио
награде УДУ Србије (Просјачка опера, На
дну, Пикник на фронту)� Написао сценарио
и режирао филм Ватра и ништа 1995� У ча-
сопису Градина објавио десетак драмских
текстова и лирско-медитативне записе о
Растку Немањићу Записи из земаљског жи-
вота� Као предговор монографији Народно
позориште Ниш 1944−1987� Рајка Радојко-
вића објавио опсежну студију У трагању за
системом, а написао је и две монографије:
Историја режије у нишком позоришту и Си-
стем режије др Хуга Клајна�
ЛИТЕРАТУРА� : Видојковић, Драган, «Дошао му
Годо - Марислав Радисављевић», Графит, 1989; Ради-
сављевић, М, Видојковић, Д, Јовановић� Ј, ВИДЕО
ТЕАТАР – Од Софокла до Бекета, Дом културе Ниш,
Народно позориште, Ниш, 1989; Радисављевић, М,
Видојковић, Д, „Од Софокла до Бекета – 25 векова
театра“, BECKETT (Семјуел Бекет, 1906-1989�), е
диција Видео театар, бр� 2, Народно позориште Ниш,
- 35 -
- 327 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Дом културе Ниш, 1990;Група аутора, Енциклопедија
Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 369; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр� (М� М� Ст� и Д� В� В)
Радловић, Милена, У, новинар и уредник
Радио Ниша� (Перућац код Бајине Баште, 3�
07� 1941 −)�
Основно и средње о-
бразовање стекла је у
Нишу� Дипломирала на
Филозофском факултету
у Београду 1963� и поха-
ђала магистарске студи-
је из српскохрватског је-
зика� Професионалну ка-
ријеру градила је у Ра-
дио Нишу од 1965� најпре као лектор, а за-
тим као новинар и уредник скупштинске и
политичке рубрике и коментатор друштве-
них збивања� За њено име везује се низ про-
грамских подухвата и емисија којима се ре-
аговало на важне догађаје и новине у друш-
твеном животу, посебно у првим годинама
вишестраначког живота у Србији и Нишу�
Добитник је годишње награде Радио Ниша
1996� за допринос програму� У пензији је од
децембра 1993�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша–
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
370; (И� Ст�)
Рашић, Озрен, В, новинар, дописник Радио
Београда� (Мезграја код Ниша, 05� 09� 1954
−)�
Основну школу је завршио у Доњој Тр-
нави, а гимназију и Факултет заштите на ра-
ду (1977) у Нишу� Почетком 1978� заснива
радни однос у Радио Нишу, где обавља по-
слове новинара и уредника, најпре уређује е-
мисију омладинског програма Време за мла-
де, а од 1987� Јутарњи програм, по којима је
познат најширој јавности� У намери да се о
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Нишу, његовој околини
и југу Србије чује и на
другим просторима сва-
кодневно је реализовао и
радио мостове са Радио
Београдом, Новим Са-
дом као и националним
радио станицама Бугар-
ске и Македоније� Вести
о пожару у Манастиру Хиландар и у Сабор-
ној цркви у Нишу обишле су свет, а први их
је својим гласом, са лица места, саопштио
Озрен Рашић� Поводом 60� година Радио
Ниша уврштен је међу дванаесторо најбо-
љих, Радио га је наградио признањем
„Златни микрофон“� У овој уваженој медиј-
ској кући Рашић је пред микрофоном провео
више десетина хиљада сати, све до гашења
Радио Ниша, 22� марта 2010� године� Људске
приче и животи његових слушалаца увек су
га инспирисале� Многи од њих и данас му
прилазе и говоре да су одрасли уз његов
глас� Од 4� децембра 2013� када је и званично
постао дописник Првог програма Радио Бе-
ограда па до 31� октобра 2018� када је завр-
шио своју радну каријеру Озрен је о свом
Нишу и југу Србије објаво 4� 512 прилога� У
својој новинарској каријери је награђен
бројним наградама и признањима� Издва-
јамо: Награду „11� јануар“ – највише приз-
нање Града Ниша за двадесетогодишње уре-
ђивање Јутарњег програма (2008); Демен-
тирију Манастира Хиландар; Грамату Епар-
хије нишке; Мајсторско писмо – Удружења
и предузетника и занатлија; Прву награда за
најбољу информативну емисију „Јутарњи
дневник на 22� Фестивалу Удружених радио
и тв станица Србије; Признање за професи-
оналну сарадњу Команде Копнене војске
Србије; Награду „Шетач“ за развој грађан-
ског активизма; Повељу „Капетан Миша А-
настасијевић“; Захвалницу Делегације Ев-
ропске уније и Информационог кутка ЕУ у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Ђорђевић, Витомир и група аутора,;
"Првих педесет година Радио Ниша", скица за моно-
графију-рукопис, Ниш, 1995; Група аутора, Енцикло-
- 36 -
- 328 -
педија Ниша – Култура, Центар за научна истражи-
вања САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ,
Ниш, 2011, стр� 380 (Д� В� В�)
Савићевић, Радмила, позоришна, филмска
и телевизијска глумица� (Крушевац, 8� 02�
1926 – Београд, 8� новембар 2001)�
Првакиња нишког
Народног позоришта и
Београдског драмског по-
зоришта, али је насту-
пала и у крушевачком
позоришту� У нишком
Народном позоришту ра-
дила је око петнаест го-
дина, најпре од 1946� до
1948, затим од 1955� до 1961, и од 1963� до
1971� Играла је у многим представама ни-
шког театра, али се посебно памте њене кре-
ације Кристине у Нушићевом комаду Пут
око света (1959) у режији Душана Животи-
ћа, Доке у Сремчевој Зони Замфировој
(1963) у режији Марислава Радисављевића,
Живке у Нушићевој Госпођи министарки у
режији Душана Родића, Кеве у Сремчевој
Ивковој слави (1968) у режији Градимира
Мирковића, Марице у Веселиновићевом
Ђиду (1969) у режији Марислава Радисав-
љевића� Телевизиjској публици остаће у-
памћена по улогама у ТВ серијама: Камион-
џије (1973), Позориште у кући (1975), Ба-
бино унуче (1976), Врућ ветар (1980), Бољи
живот (1989) и Срећни људи (1998–2001)�
Дебитовала је на малом екрану 1961� у Мици
и Микици, затим, играла на филму и телеви-
зији: Три приче о Џефу Питерсу (1962), Са-
ша (1962), Прозван је и V-3 (1962), Вишња
на Ташмајдану (1968), Сачулатац (1969),
Самци (1971), Леваци (1971), Бубашинтер
(1971), Дипломци (1972), Камионџије (1973),
Паја и Јаре (1974), Специјално васпитање
(1978), Двобој за јужну пругу (1978), Тигар
(1979), Авантуре Боривоја Шурдиловића
(1980), Приче из Непричаве (1984), Давитељ
против давитеља (1984), Камионџије поново
возе (1984), Позориште у кући (1986), Време
чуда (1989), Другарица министарка (1991),

Видео јела, зелен бор (1990/1991), Жикина
женидба (1993), Рај (1993), Лакши случај
смрти (1993), Снежна краљица (1993/1994),
Симпатија и антипатија (1995), Знакови
(1995), Театар у Срба (1996), Добро вече,
децо (1995/1996), Породично благо (2000)�
(Б� М�)
Самарџић, Љубиша, Д, филмски глумац,
редитељ и продуцент� (Скопље, 19� 11� 1936
− Београд, 08� 09� 2017)
Детињство проводи
у Јелашници, односно
Нишкој Бањи, где је за-
вршио основну школу�
После смрти оца, везан
за мајку и сестру, као ђак
Гимназије Стеван Сре-
мац, ради да би издржа-
вао породицу� Студирао
је права у Нишу, а потом је прешао на Ака-
демију за позориште, филм, радио и ТВ у Бе-
ограду� Бојан Ступица му је прибавио сти-
пендију Атељеа 212, али је, привучен фил-
мом (деби у Играма на скелама С� Вејганда
1961), на сцени играо касније� Пажњу кри-
тике привлачи једном од првих улога, ролом
шармантног неспретњаковића у Прекоброј-
ној (1962) Б� Бауера, а углед учвршћује 1963�
филмовима: Пешчани замак Б� Хладника,
Дани А� Петровића и Десант на Дрвар Ф� Ха-
џића� Игра главне улоге у неколико фил-
мова: Девојка, 1965; Сан, 1966; Јутро, 1967�
(где је за лик младог партизана суоченог с
трагедијама рата добио Куп Волпи − Златног
лава на Фестивалу у Венецији); Подне, 1968;
Бициклисти, 1970� Награду Гран при Ћеле-
кула добија на Филмским сусретима за у-
логу у филму Вељка Булајића Битка на Не-
ретви 1969� Готово пола века глумио је
главне и веће улоге у више од деведесет
филмова различитих жанрова, најчешће у
ратним филмовима и комедијама, али, у но-
вије време, и у делима савремене друштвене
проблематике, као што су: Љубавни живот
Будимира Трајковића (Д� Караклајић, 1977),
- 37 -
- 329 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Смрт господина Голуже (Ж� Николић, 1982),
Живот је леп (Б� Драшковић, 1985), Кућа по-
ред пруге (Ж� Драгојевић, 1988, Златна аре-
на за епизодну улогу у Пули) и др� Накло-
ност публике стекао је искључиво на филму,
како сам каже, играо је код скоро свих југо-
словенских редитеља� На телевизији је на-
ступао релативно мало (главне улоге: Куда
иду дивље свиње, Димитрије Туцовић, Врућ
ветар и Полицајац са Петловог брда)� Иако
је годишње наступао и у по неколико фил-
мова, активан је био и као друштвени рад-
ник: био је председник Скупштине Републи-
чке заједнице културе Србије, члан Градског
комитета Београда, председник СИЗ-а кул-
туре Београда, председник ОФК Београд�
Добитник је најзначајније српске глумачке
награде Павле Вуисић 1995� за изузетан до-
принос уметности глуме у домаћем филму,
коју додељују Филмски сусрети (в� Павле
Вуисић, награда)� На Фестивалу играног
филма у Пули 1973� награђен је Златном а-
реном за главне улоге остварене у три
филма: Сутјеска С� Делића, Бомбаши П� Го-
лубовића и Представа Хамлета у селу
Мрдуша Доња К� Папића (за улогу Хамлета
добио и значајну италијанску награду Пре-
мио Соренто); Арену је добио и 1980� за у-
логе у филму Рад на одређено време М� Је-
лића и 1982� за Савамалу Ж� Митровића; до-
битник је и две Златне арене за епизодне у-
логе: 1975� Црвена земља, Т� Јанковића и
Доктор Младен М� Мутапчића и 1977� за у-
логу полицајца у Специјалном васпитању Г�
Марковића� За своју најбољу рану улогу у
Штићеницима (1966) В� Слијепчевића на-
грађен је Гран пријем Ћеле- кула (Еx аеquо)
u Нишу� Улога борца Милуна у Бошку Бухи
(1978) Б� Бауера доноси му Октобарску на-
граду града Београда (1979); добитник је и
Седмојулске награде СР Србије 1984� за глу-
мачка остварења у протеклих двадесет пет
година, као и Награде АВНОЈ-а 1988� Кра-
јем деведесетих година XX века окреће се
продуцентским пословима� Основао је соп-
ствену продуцентску кућу Синема дизајн,
која је продуцирала филмове: Ноћ у кући
Енциклопедија Знамените личности Ниша
моје мајке (1991), Булевар револуције (1992),
Полицајац с Петловог брда (1992), Кажи
зашто ме остави (1993), Убиство с преду-
мишљајем (1993)� На почетку XXI века
успешно се бави и филмском режијом: Не-
беска удица (прва награда на Филмском
фестивалу у Милану), Наташа (2003), Ле-
дина (2004), Јесен стиже, дуњо моја (Златна
мимоза у Херцег Новом), Коњи врани (2008)
и Бледи месец (2009)� Продуцирао је и режи-
рао ТВ серију Мирис кише на Балкану по ро-
ману Гордане Куић (2010)�
ЛИТЕРАТУРА: Б� Милтојевић, С� Крстић, Глумци за
сва времена, СКЦ, Ниш, 1990; Милутин Чолић, Љу-
биша, Фестивал глумачких остварења домаћег филма
и Синема дизајн Београд, 1996; Милутин Чолић, Љу-
биша Самарџић, 50 година на филму, фељтон, Поли-
тика, децембар 2009� Група аутора, Енциклопедија
Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 392; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр� 106, 369, 549; Милто-
јевић Бранислав, Нишки филмски лексикон, НКЦ,
Ниш, 2015, (Б� М)
Сарић, Ратко, Д, истакнути драмски умет-
ник (Сјеница, 29� 02� 1916 − Београд, 11� 01�
1991)
Завичајним местом
сматрао је Ваљево, у ко-
ме је започео школова-
ње, а четири разреда
Краљевске војне акаде-
мије завршио у Београ-
ду� Глумачку каријеру
започео у трупи Душана
Животића, првој акаде-
мији глуме код нас, а знајући да глума без
широког општег образовања нема свога уте-
мељења, своме образовању посвећивао ве-
лику пажњу� Тако је иза себе оставио више
свезака исписа из различитих области науке
и уметности� Као учесник Другог светског
рата нашао се и на Сремском фронту, једном
од најкрвавијих ратишта тога рата и у бор-
бама за ослобођење Београда� Носилац је
Ордена рада другог реда и великог броја
- 38 -
- 330 -
друштвених признања, међу којима је и на-
града Ослобођење Ниша, више награда КПЗ
Србије и Ниша, републичких награда у БиХ�
Радио је у више позоришта Србије и Босне,
али се најдуже задржао у Бањалуци
(1945−1952), Нишу (1954−1966) и у Народ-
ном позоришту у Београду (од 1966� до 1978,
када је административно пензионисан, иако
позорницу није напустио до последњих
дана)� Сматра се да је своје најбоље глу-
мачке године подарио Народном позоришту
у Нишу и његовој публици� Ту је одиграо:
Рикарда Козловића у Глорији Р� Маринко-
вића; Ујка Васу у Госпођи министарки,
Срету Нумеру у Народном посланику, Јо-
ванчу Мицића у Путу око света, Јеротија у
Сумњивом лицу Б� Нушића; незаборавног
Калчу у Ивковој слави играо је непрекидно
од 1957� до 1966� више стотина пута� На по-
себан начин успешан је и у тумачењу тра-
гичних ликова, па остварује запажене улоге
у комадима В� Шекспира, Т� Вилијамса, И�
Шоа и других� Афирмисао се и као изузетно
успешан телевизијски и филмски глумац�
ЛИТЕРАТУРА: Драгољуб Јанковић, Од истог гледа-
оца, Ниш, 1967; Рајко Радојковић, Народно позо-
риште Ниш 1944−1987, Београд, 1988� (Б� С� Ст� и М�
М� Ст�)
Соколовић, Љубиша, М, новинар� уред-
ник, друштвени радник (Ниш, 12� 11� 1940 −)
Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу� Дипломирао на Пра-
вном факултету у Бео-
граду� Радни век започео
1962� у омладинској ор-
ганизацији, а професио-
нални новинарски рад
започео 1965� у Гласу о-
младине као новинар и главни уредник, да
би 1968� наставио у Листу младих� Од 1970�
ради у Народним новинама као новинар, у-
редник, уредник посебних издања, руково-
дилац издавачке делатности, помоћник ди-
ректора, вршилац дужности директора и гла-

вни и одговорни уредник (1975−1979)� Ок-
тобра 1979� постављен за директора Телеви-
зијског центра Ниш у оснивању� У Изда-
вачко-графичком предузећу Просвета био
помоћник директора сектора издаваштва
(1997−2001), члан редакције и заменик уред-
ника Нишког весника од покретања 1999� а
затим и уредник од 2016� У периоду од 1982�
до 1986� био потпредседник Већа удруженог
рада Скупштине општине, а помоћник се-
кретара Секретаријата за јавне службе града
од 1994� до 1997� Члан је више републичких
тела и комисија из области информисања�
Један је од аутора фотомонографије Стари
Ниш (2003), аутор монографије Просвета
(2005) и приређивач више публикација� Ак-
тиван је члан Удружења стваралаца Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
404; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 88, 425, 494; (М� М� Ст� и Д� В� В)
Стаменковић, Миомир, Мики, српски
филмски и позоришни редитељ (Крушевац,
31� 10� 1928 - Београд, 20� 12� 2011)
На југословенском
филму, као помоћник и
асистент познатим реди-
тељима, појавио се 1955�
с филмом „Ешалон док-
тора М�“ Живорада Жи-
ке Митровића, с којим је
потом дуго сарађивао�
Од 1964� до 2010� године
снимио је низ играних и документарних
филмова и режирао педесетак позоришних
представа у Крушевцу, Нишу, Зрењанину,
Зајечару и Приштини� Снимио је и знатан
број историјских документарних филмова,
као и филмове о глумцима: Бори Тодорови-
ћу, Ружици Сокић, Николи Симићу и Богда-
ну Диклићу� Стаменковић је један од осни-
вача Фестивала филмског сценарија у Вр-
њачкој Бањи и његов дугогодишњи уметни-
- 39 -
- 331 -
Позориште, фотографија, филм и медији
чки директор� Добитник је многих филм-
ских награда и признања� Први играни филм
Под исто небо снимио је 1964� на македон-
ском језику за Вардар филм, а режирао га је
са Љубишом Георгијевским� Затим следе и-
грана остварења: Вук с Проклетије (1968),
Клопка за генерела (1971), Како умрети
(1972), Ес-Бе затвара круг (1974), Девојачки
мост (1976), Нека друга жена (1981), Опа-
сни траг (1984), Лагер Ниш (1987), Волео
бих да сам голуб (1990)� Стаменковић је о-
ставио неизбрисив траг и у домену докумен-
тарног филма, посебно својом изузетном
трилогијом о победничком и страдалничком
походу српске војске у Првом светском рату
„Марш смрти”, „Марш победе” и „Југосла-
вија по вољи народа”� За краткометражни,
документарни опус, поред осталих, добио је
и награду за животно дело на 52� фестивалу
кратког метра у Београду 2005� Снимио је
преко педесет краткометражних остварења
од којих је неколико посвећено Нишу: На
раскршћу векова (1989) – преглед историје
града од првих трагова људског постојања
до ослобођења 1944; Ниш данас (1995)–го-
вори о историјском, привредном и култур-
ном развоју града од постанка до средине
деведесетих; Ниш 1945−1990 (1996) − три-
логија о историјату друштвеног, културног
и привредног развоја Ниша; Стеван Сремац
− живот и дело (2004); Ватромет над Твр-
ђавом – 40 година Филмских сусрета (2005);
Принц поезије – Бранко Миљковић (2006) и
филм посвећен 120� годишњици Народног
позоришта у Нишу (2008)� Миомир-Мики
Стаменковић преминуо је у Београду, 20� де-
цембра 2011� у 84� години живота�
ЛИТЕРАТУРА: Видојковић, Драган, “Фулмско око и
дух - Миомира, Микија, Стаменковића“, библиотека
Документарни филм, књига 1, Дом омладине Ниш,
2000; Група аутора, Енциклопедија Ниша – Култура,
Центар за научна истраживања САНУ Универзитета
у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 419; Група
аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лексикон,
ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд, 2011,
стр� 546, 547; Милтојевић Бранислав, Нишки филм-
ски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015 (Д� В� В)
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Станковић, Весна, глумица Народног позо-
ришта у Нишу (Крагујевац, 23� 12� 1968 –)
Завршила је Средњу
глумачку школу у Ни-
шу� Била стипендиста
Крагујевачког позоришта
„Књажевско-српски теа-
тар Јоаким Вујић”� Члан
Народног позоришта у
Нишу постаје 10� априла
1991� године� Ради исто-
рије, али и због тога што су сви „дипломци”
касније постали афирмисани глумци, реди-
тељи, драматурзи, сликари, костимографи,
наводимо њихова имена: Кокан Младено-
вић, Весна Станковић, Данијела Угреновић,
Данијела Стојановић, Горан Милев, Зорица
Дамјановић, Бранислава Илић, Сања Јовано-
вић, Срђан Перић, Татјана Цветковић, Но-
вица Богдановић, Марја Јанковић, Снежана
Петковић и Сунчица Ђокић� Ови млади
људи тада су наговестили свој таленат, да би
га у међувремену исказали на многим сце-
нама у Србији и Југославији� Мај 1988� ће
бити упамћен и по томе што је на сцени На-
родног позоришта са представом Play Ari-
stofan дипломирала прва генерација ученика
Средње глумачке школе у Нишу, и као таква
је постављена на редовну репертоарску про-
дукцију Народног позоришта у Нишу у се-
зони 1988/89� У Народном позоришту у Ни-
шу одиграла је следеће улоге: Госпава (Мре-
шћење шарана, Александар Поповић, 30� ок-
тобар 1988); Научник А (Главе српске,
Брана Црнчевић, 19� фебруар 1991), Маша
(Галеб, Антон Павлович Чехов, 10� мај
1991), Жужа (Поп Ћира и поп Спира, Стеван
Сремац, 15� октобар 1991), Милчика (Родо-
љупци, Јован Поповић Стерија, 11� март
1993), Клара (Ћурани, Жорж Фејдо, 15� фе-
бруар 1994), Гоца (Развојни пут Боре Шнај-
дера, Александар Поповић, 8� октобар 1994),
Јелица (Лажа и паралажа, Јован Поповић
Стерија, 10� јануар 1995), Чланица позори-
шне трупе (Краљ и његов комедиограф, Ми-
лован Витезовић, 16� фебруар 1996), Љиља-
на – Лики (Живот провинцијских плејбоја
после Другог светског рата или Туђе хоћемо
– своје не дамо, Душан Јовановић, 8� јун
1996), Друга сестра (Пешице, Славомир
Мрожек, 4� октобар 1996), Тетка Дока (Зона-
Замфирова, Стеван Сремац, 30� децембар
1996), Грађанка (Путујуће позориште „Шо-
паловић”, Љубомир Симовић, 15� јун 1997),
Ливија, Глас Сибиле (Ја, Клаудије, Џон Мор-
тимер & Роберт Грејвс, 18� октобар 1997),
Стана (Ташана, Борисав Станковић, 6� окто-
бар 1998), Госпођица Гавански (Је ли било
кнежеве вечере?, Вида Огњеновић, 4� април
2004), Докторка (Ми ћекамо бебу, Стеван
Копривица, 11� март 2005), Параскева (Зона
Замфирова, Стеван Сремац, 14� отобар
2005), Мишина мајка (Швабица, Лаза Лаза-
ревић, 20� новембар 2006), Лаура (Дундо
Мароје, Марин Држић, 28� новембар 2007),
Дух (Бура, Вилијам Шекспир, 11� март
2009), Понсија, служавка (Дом Бернарде Ал-
бе, Федерико Гарсија Лорка, 3� децембар
2009), Јенте, проводаџика (Виолиниста на
крову, Џозеф Стејн / Шелдон Харник, 11�
марта 2010), Госпођица Белцер (Исидора,
Мартин Шерман, 10� маја 2010), Поротница
7 (12 гневних жена, Јелена Мијовић, преми-
јера 23� децембар 2014); Госпођа од Сотан-
вила (Жорж Данден, Жан Батист Поклен де
Молијер, 26� новембар 2015); Ерита, свеште-
ница храма (Херострат, Григориј Израило-
вич Горин, 11� март 2016); Губернатор / Ма-
вра, слушкиња код Пљушкина / Фетиња,
слушкиња код Коробочке (Мртве душе, Ни-
колај Васиљевич Гогољ, 11� март 2017); Мај-
ка Каванда (Цигани лете у небо – мјузикл,
Максим Горки, 16� децембра 2017)� (П� Н)
Станковић, Војислав, Д, Васја, првак дра-
ме Народног позоришта у Нишу, филмски и

- 40 -
- 332 -

телевизијски глумац, драмски писац� (Ниш,
11� 05� 1930 − Ниш, 13� 03� 1994)
Основну и средњу
школу завршио у Нишу�
Студирао на Академији
за позориште, филм, ра-
дио и телевизију� Радио
у позориштима у Београ-
ду, Крагујевцу, Новом
Саду, Зрењанину, Сара-
јеву, Лесковцу, Зеници,
Шапцу и Подгорици� У Ниш се враћа више
пута, а непрекидно у њему ради од 1980�
Играо је претежно у драмском репертоару
(Шекспир, Достојевски, Крлежа, Сартр, Ка-
ми), као и улоге у делима савремене домаће
и светске драматургије� Веома успешан и у
представама експерименталног карактера�
Играо је у филмовима: Човек и град, Ноћи и
јутра, Сукоб у белом, Девојчица из мог рама,
Сунце туђег неба, Quo vadis, Живојине и
Свадба� Добитник је двадесетак награда и
признања свих нивоа на Сусретима профе-
сионалних позоришта� Књижевни рад запо-
чео је као песник у Нашем путу 1948, али се
касније определио за прозу и драму� Међу
најзначајнија остварења спада роман за децу
Свитац на грани, који је објављен као
подлистак у новосадском Дневнику током
1958; роман Таин, чији је већи одломак
објављен у Градини 1975; десетак драмских
текстова за децу, које је и режирао у већем
броју позоришта на територији СФРЈ� Дра-
матизовао Андрићеву приповетку Аска и
вук�
ЛИТЕРАТУРА: Војислав Станковић Васја, библио-
тека Јубилеји, Народно позориште, Ниш; Група ау-
тора, Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за на-
учна истраживања САНУ Универзитета у Нишу,
Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 422; Група аутора,
Лексикони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Слу-
жбени гласник и Град Ниш, Београд, 2011, стр� 244,
422, 568; Милтојевић Бранислав, Нишки филмски
лексикон, НКЦ, Ниш, 2015, 421; (М� М� Ст� и Д� В� В)
- 41 -
- 333 -
Позориште, фотографија, филм и медији
Станојевић, Десимир, С, Позоришни и те-
левизијски глумац, редитељ� (Ниш, 07� 10�
1951 −)
Основну школу за-
вршио у Нишу и одмах
почео да се интересује за
рад у позоришту� Током
1968� похађао и завршио
Драмски студио при На-
родном позоришту у Ни-
шу, а већ од 1970� у ста-
лном је ангажману, где
ради преко двадесет година, до 1� јануара
1991, када постаје члан Позоришта на Тера-
зијама� Један је од оснивача алтернативног
позоришта Трећа половина� Захваљујући
свом вишестраном таленту (одличан плесач,
музичар и певач) игра најразноврсније улоге
у комадима различитог стилског и естетич-
ког карактера� На тај начин се универзално
профилира и његова глумачка личност�
Прву озбиљнију улогу игра у драми Јуџина
О’ Нила Ах, дивљино, а потом га срећемо
као Стојана у Зони Замфировој, Томчу у Не-
чистој крви, Хаима у Проклетој авлији, Ми-
лорада у Др; у представама Ивкова слава,
Коштана, Швабица, Ђидо, Хамлет, Богојав-
љенска ноћ; у делима домаће и светске аван-
гарде и код редитеља најразличитијих опре-
дељења� У Позоришту на Теразијама играо
је у мјузиклима: Виолиниста на крову, Три
мускетара, Цигани лете у небо, и у комадима
Ивкова слава и Маратонци трче почасни
круг� Гостује у Београдском драмском позо-
ришту, позориштима Славија и Пуж� Ши-
роко популаран постао је по улози Вукаши-
на Голубовића у телевизијској серији Сре-
ћни људи� Имао четири шоу програма на РТ
Србије� Снимио пет компакт дискова за
ПГП РТС� На сцену нишког Народног позо-
ришта, као режисер, поставио је мјузикл Ви-
олиниста на крову Џ� Стејна, Џ� Бока и Ш�
Харника, који је премијерно изведен 11�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
марта 2010� За улоге у позоришту добио је
више награда на Сусретима професионал-
них позоришта Србије Јоаком Вујић: за Сто-
јана у Коштани, Хаима у Проклетој авлији�
У продукцији City Marketing Centra у Нишу,
настао је документарно-музички филм „Жи-
вот је мјузикл“ о глумцу Десимиру Станоје-
вићу, који је премијерно приказан на Филм-
ским сусретима у Нишу 2018� године а затим
је имао биоскопску премијеру 24� октобра
2018� у биоскопу Вилин град�
ЛИТЕРАТУРА: Слободан Крстић, Глума и живот,
Ниш, 1992; Група аутора, Енциклопедија Ниша – Кул-
тура, Центар за научна истраживања САНУ Универ-
зитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 427;
Група аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лек-
сикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд,
2011, стр� 304, 389, 429, 549; Милтојевић Бранислав,
Нишки филмски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015,; (М� М�
Ст� и Д� В� В)
Стоиљковић, Стоиљко, први уредник Гла-
са слободног Ниша, уредник Политике�
(Ниш, 1901 − Београд, 12� 09� 1983)
Основну и средњу
школу завршио у Нишу,
а високо образовање сте-
као у Београду� Од 1930�
до 1940� био је стални
дописник Политике из
Ниша� Године 1944� уре-
дио је први број Гласа
слободног Ниша, затим
одлази у Београд, у Политику, на позив Вла-
димира Рибникара� Две године био је допи-
сник Танјуга из Софије (1948-49)� После
повратка из Бугарске постаје уредник при-
вредне рубрике Политике и заменик главног
и одговорног уредника� Од 1951� до одласка
у пензију 1966� био је заменик директора НО
Политика и главни и одговорни уредник
листа Политикин Забавник� Један је од ини-
цијатора изградње нове зграде Политике у
Београду� Дуго година био је председник
Удружења новинара Србије и Удружења но-
винара Југославије и председник Удружења
издавача новина Југославије За свој вишего-
- 42 -
- 334 -
дишњи несебичан рад и ангажовање у раз-
воју новинарства и новинске делатности,
одликован је са више високих одликовања�
Носилац је новинарске награде „Светозар
Марковић“ за животно дело�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша
– Култура, Центар за научна истраживања САНУ У-
ниверзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
435; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011; Крстић, Слободан, "Новине и нови-
нари", у оквиру пројекта Града Ниша "Нишко нови-
нарство у српском новинарству", Историјски архив,
Удружење новинара Србије, Филозофски факултет,
Ниш, 2016� (М� М� Ст� и Д� В� В)
Стошић, Мирољуб, В, филмски сниматељ,
фотограф, пионир српске анимације� (Лоћи-
ка код Алексинца, 1915 – Ниш, 13� 11� 1976)
После завршене о-
сновне школе у родном
селу Лоћика, и селидбе
породице у Ниш, где у-
писује гимназију и убрзо
је напушта, Стошић се
посвећује стваралачком
раду, осликава прве „ва-
рошке мурале", аматер-
ски ваја „теше у камену" различите умотво-
рине� Себе је пронашао у фото-атељеу мај-
стора Сотира Недељковића где је провео три
пуне године као шегрт изучавајући фотогра-
фију� По добијању уверење о уредно савла-
даном занату, напушта град и ради у фото-
радњама проверених мајстора Београда,
Панчева, Новог Сада и Пирота� После
одслужења војног рока у Скопљу, враћа се у
Ниш и 1938� године отвара радњу, поред Ни-
шаве� Нажалост, значајан фотографски и
филмски материјал, који је годинама млади
фотограф снимао, изгорео је у бомбардо-
вању 1941� године� Оно што је остало, пре-
селио је у нови простор на почетку Вождове
улице, где почиње историја атељеа Фото
Стошић (у току окупације Фото Лукс). Тек
када је 1943� године добио на поклон рари-
тетну камеру браће Лимијер из 1896� (редни

бр� 335) од мајстора Сотира Недељковића,
почео је да снима серију цртаних филмова�
Од реализованог материјала, остала је полу-
анимирана шпица - Кино студио М� Стошић
приказује, којом је стартовао сваки његов
филм� За историју српске, па и балканске ки-
нематографије, посебно је вредна његова а-
нимирана прича, кратки цртани филм Пеца-
рош и рибица, највероватније настао у време
окупације 40-их година прошлог века� Пе-
риод при крају и после рата, од 1943� до
1953� године, време је његовог интензивног
филмско-хроничарског рада� Овековечио је
улазак Прве пролетерске бригаде на челу са
Кочом Поповићем у тек ослобођени град -
октобра 1944� године (дужина филма 101
метар)� Раритетни су и Стошићеви кадрови
велике параде приређене 27� марта 1945� го-
дине (105 м), као и снимци поплављеног
града начињени 1948� године� Посебно дра-
гоцене су „живе слике" водене стихије од 23�
јуна која поплављује алувијални део градске
вароши, све до подножја Св� Николског
брега и Горице� Камера Мирољуба Стошића
никад није мировала� Присутан је свуда, на
сваком месту� Бележи и радне акције на по-
шумљавању Бубња, али и радове на регула-
цији реке Нишаве� Снима сам, „на своју
руку", „аматерски", мада сачуване копије
показују да је поседовао изванредан визу-
елни, технички осећај за слику� Био је члан
и оснивач првог нишког аматерског кино-
клуба� Када је Срески одбор Народне
технике јуна 1952� формирао прво градско
Друштво фото и кино аматера, Љуба Дидић,
глумац Народног позоришта, 1953� године
режира документарно остварење Ниш и око-
лина, а за сниматеља ангажује Мирољуба
Стошића� Филм, нажалост, није сачуван� Ко-
лико је био заинтересован за нове кинемато-
графско-фотографске иновације, показује и
његова трагична погибија� Стошић је био је-
дан о првих мајстора који је почео да изра-
ђује фотографије за надгробне споменике,
да осваја област тзв� фото-керамике� Рела-
тивно нови посао развијао је у свим већим
местима јужне Србије па је после успешно
- 43 -
- 335 -
Позориште, фотографија, филм и медији
обављеног радног задатка страдао у саобра-
ћајној несрећи 1976, на путу Крушевац-
Ниш� Радња Фото Стошић и даље постоји
у Вождовој улици� После Стошићеве су-
пруге Гордане наследили су је кћерка и зет�
ЛИТЕРАТУРА: Дабић, Дејан Пионири нишког
филма, документарни филм, Савет за културу и
Фестивалски центар, Ниш, 2008� https: //youtu�
be/LTA7wdHHN28; Група аутора, Енциклопедија
Ниша – Култура, Центар за научна истраживања
САНУ Универзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш,
2011, стр� 443; Група аутора, Лексикони градова
Србије - Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011, стр� 221, 222, 545-547;
Милтојевић Бранислав, Нишки филмски лексикон,
НКЦ, Ниш, 2015, стр� 164; (Д� В� В)
Тариташ, Срећко, С, новинар, уредник, пи-
сац, културни радник� (Ниш, 30� 06� 1933 −
Ниш, 2016)�
Основну школу и
Вишу мешовиту гимна-
зију Стеван Сремац за-
вршио у Нишу� Студи-
рао медицину� Највећи
део радног века провео
на новинарским посло-
вима у Народним нови-
нама (1957−1970)� Био је
новинар у више области, уредник рубрике,
главни и одговорни уредник листа и заменик
директора� Сарађивао је у многим часопи-
сима и листовима бивше Југославије: загре-
бачки Вијесник, Спортске новине, Новосад-
ски дневник� Упоредо са професионалним
новинарским радом, присутан је и ангажо-
ван у културном животу Ниша� Активан је
учесник културног живота ове средине још
од средњошколских дана као члан кул-
турно-уметничких друштава, док је педесе-
тих година у функцији председника Завичај-
ног клуба студената био иницијатор и орга-
низатор културног живота студената Ниша
и југоисточне Србије� Био је секретар Кул-
турно просветне заједнице Ниш до пензио-
нисања 1979, а више година члан Председ-
ништва КПЗ Србије� Имао је истакнуту уло-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
гу међу покретачима и организаторима ви-
ше значајних културних манифестација� Од
настанка хорских фестивала у Нишу 1958�
непрекидно је био у најужем кругу органи-
затора и носилаца манифестације на разним
пословима и функцијама� Од оснивања Југо-
словенских хорских свечаности (ЈХС) 1966�
у дужем временском периоду био је члан и
секретар Југословенских савета ЈХС и пред-
седник Организационог одбора града� Један
је од иницијатора и оснивача Сићевачке ли-
ковне колоније 1958, а учествовао је у по-
кретању и оснивању и Књижевне колоније�
Један је од оснивача и главни и одговорни
уредник ревије за неговање традиције и очу-
вање баштине Ниша Нишки весник. . Први
број изашао је 1� новембра 1989, као покушај
обнове истоименог и најстаријег нишког
листа из 1884, којим започиње историја
штампе у Нишу� Излази шест бројева го-
дишње� Као друштвени радник ангажовао се
и у спорту – један је од оснивача кошарка-
шког клуба Студент� Аутор је књиге Пор-
трет српског посланика, у издању Про-
свете Ниш, 2001, поред тога уредник је мно-
гих издања и публикација, међу којима и мо-
нографије Стари Ниш� Носилац је Златне
значке КПЗ Србије, награде Учитељ Таса,
Златне значке ЈХС, Специјалне повеље по-
водом 40� годишњице КПЗ Србије и других
признања�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
449; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� (Д� С� и Б� Л�)
Тасић, Станко, посленик културе и инфор-
мисања, први директор Радио Ниша, осни-
вач Филмских сусрета, (Ниш, 1920 – Ниш,
18� 01� 1984�)
У родном граду Нишу, стекао основно и
средње образовање у гимназији, матурирао
1939� у Књажевцу� Дипломирао на Правном
факултету у Нишу и апсолвирао теоријску
математику на Филозофском факултету у
- 44 -
- 336 -
Београду� Интересовања
и околности усмериле су
и одредиле животну и
радну судбину Станка
Тасића� У вихору Другог
светског рата, након за-
точеништва у логору на
Црвеном крсту, прикљу-
чује се 1944� године пар-
тизанима� У културно-уметничкој групи Оз-
ренског партизанског одреда отпочиње
стваралачки рад као писац и драматург по-
зоришних комада� Драмски текст „Пред по-
бедом“, премијерно је изведен септембра
1944� године у Сокобањи а затим репризи-
ран у нишком Народном позоришту� У овој
кући културе засновао је радни однос и са
члановима Окружне културне екипе, у ре-
жији Душана Цветковића, чика Дуца, при-
премио другу оригиналну представу, „Пар-
тизанска ревија“� Почетком 1945� објављује
још две једночинке: „Бекство из логора 12�
фебруар“ и Лењинова смрт� Његов драмски
и литерални рад је већ запажен� Убрзо
постаје управник Централног омладинског
позоришта (ЦОП)� Окупља око себе младе
талентоване глумце – аматере, пише и ре-
жира комаде� Активан је и у литералном
клубу „Нестор Жучни“� Године 1948� иза-
бран је за уредника часописа „Наш пут“- за
књижевност, културу и друштвена питања�
Одлуком Владе НРС, 21� фебруару 1950� го-
дине, Радио-Ниш је постао „Радио-станица
Народне Републике Србије“, а Станко Та-
сић, први директор републичке информа-
тивне установе� Новинарство га је опчинило
па је по завршетку мандата у Радио Нишу,
априла 1953� и обављања функције дирек-
тора „Путника“ дошао почетком 1955� у ре-
дакцију Народних новина� Радан и одан по-
слу, ненаметљив, биле су карактеристике
које су га препоручиле (1961) да руководи
информативном службом Општинског ко-
митета СК у Нишу� Именовањем за дирек-
тора Предузећа за приказивање филмова
„Славица“ 1964� године дошле су до изража-
ја Станкове менаџерске способности и ви-

зија развоја града у култури� Ову дужност је
успешно обављао све до одласка у пензију
1973� године� Идеју о организовању Фести-
вала глумачких остварења у југословенском
играном филму, на Летњој позорници у
Нишу покренуо је уз подршку Љубише Са-
марџића, Бате Живојиновића, Воје Мирића
и Удружења филмских радника� Филмски
сусрети су данас својеврсни бренд Града
Ниша али и успомена на иницијатора филм-
ске манифестације, која траје више од пола
века и јединствена је те врсте у Региону� За
дугогодишњи рад у култури, информисању
и друштвено-политичким организацијама,
добио је бројна друштвена признања� Одли-
кован је два пута Орденом рада са златним
венцем и Медаљом заслуга за народ,
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша–
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011,; Мил-
тојевић Бранислав, Нишки филмски лексикон, НКЦ,
Ниш, 2015� ; Крстић, Слободан, "Новине и новинари",
у оквиру пројекта Града Ниша "Нишко новинарство
у српском новинарству", Историјски архив, Удру-
жење новинара Србије, Филозофски факултет, Ниш,
2016� (Д� В� В)
Узуновић, Танасије, Б, филмски, тв и позо-
ришни глумац, првак драме Народног позо-
ришта у Београду� (Ниш, 24� 09� 1942−)�
Потиче из познате
нишке породице Узуно-
вић� Прадеда Таско, чије
име носи, војевао је под
Милошем Обреновићем
(1877/78) у рату за осло-
бођење поробљених кра-
јева јужне и источне Ср-
бије� Основну и средњу
уметничку школу завршио у Нишу, затим
постао члан аматерског позоришта� Упркос
жељи да постане сликар и опирању да у-
пише глуму, ипак је дошао у Београд на А-
кадемију за позориште, филм и телевизију�
Био је, најпре, члан Југословенског драм-
ског позоришта, а затим прешао у Народно
позориште, у коме је 2005� пензионисан� Још
- 45 -
- 337 -
Позориште, фотографија, филм и медији
активно игра и на филму (Хитна помоћ Го-
рана Радовановића, 2009), у позоришту и на
телевизији (Мој рођак са села)� Играо је у
преко седамдесет филмова� Дебитовао је
1967� у ТВ драми Ох, дивљино, а на филму,
1967� у делу Кораци кроз маглу Жоржа
Скригина� Затим је играо у Девојци са Ко-
смаја Драгована Јовановића, као и у култном
ТВ хорору Лептирица Ђорђа Кадијевића, да
би прву значајнију велику улогу остварио у
дебитантском филму македонског редитеља
Кирила Ценовског Јад (1975)� Затим је играо
у филмовима: Девојачки мост Миомира Ми-
кија Стаменковића (1976), Тренер Пурише
Ђорђевића (1978), а крунисао део млада-
лачке синеастичке каријере у серији Отпи-
сани Александра Ђорђевића, ликом Фукса�
Следи Човек кога треба убити Вељка Була-
јића (1979), Лагер Ниш Миомира Микија
Саменковића (1987), серија Вук Караџић
Ђорђа Кадијевића� У Боју на Косову Здравка
Шотре (1989) памти се његов лик Монаха
Герасима, а у Сабирном центру Горана Мар-
ковића (1989) изванредна епизода Пиро-
ћанца Дудеа, као и у Чудесном свету Дзиге
Вертова Светислава Петровића (1990)�
Одличне критике добио је за лик Пере Зе-
лембаћа у ТВ драми Први пут с оцем на
јутрење (1992) и за улогу Људевита Вуличе-
вића у серији Алекса Шантић� Дуго га потом
није било ни на малом екрану, ни на великом
платну, да би у пуном глумачком, медијском
светлу засијао у ТВ серији Мој рођак са села
Марка Маринковића (2008/2009)� Улога де-
да Рајка (Малешевића) после готово петна-
ест година вратила га је у жижу медијске
пажње, а 2008� у ТВ серијалу Горки плодови
игра негативца Драгана Гагулића� Међутим,
остаје прворазредни позоришни глумац�
Играо је у преко сто представа� Поред оста-
лог, представу Житије светог Симеона извео
је осамдесетих година у Саборној цркви, пр-
ви позоришни комад изведен у православ-
ном храму� Карта више тражи се и за пред-
ставе Народног позоришта у којима игра
главне улоге: Дервиш и смрт, Комедија,
Муке са слободом, Невјеста од вјетра, Три
Енциклопедија Знамените личности Ниша
сестре, Велика драма, Зечји насип� Крајем
деведесетих година XX века гостује и у На-
родном позоришту у Нишу, где игра запа-
жене улоге у представама Коштана и Је ли
било кнежеве вечере Виде Огњеновић у ре-
жији Кокана Младеновића и другим пред-
ставама�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
469; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 15, 91, 389; Милтојевић Брани-
слав, Нишки филмски лексикон, НКЦ, Ниш, 2015, стр�
29; (Б� М� и Д� В� В)
Цветковић, Душан, Ђ, чика Дуца, глумац
Народног позоришта у Нишу (Ниш, 29� 01�
1892� - Ниш, 18� 04� 1978�)
Рођен је као прво од
петоро деце, у сиромаш-
ној, патријархалној по-
родици, у кући где је реч
глумац изазивала ужас�
У гимназији најбоље му
је ишло цртање, а од
1908� године је члан „А-
брашевића”� Кад год је
дошло какво путујуће позориште, добијао је
мање улоге, а захваљујући свом високом те-
нору у сваком хору био је – као по жељи� Из
Балканског рата се вратио у Ниш рањен� Ле-
жао је у Војној болници у којој је такође ле-
жао и Коста Делини који му је био први у-
читељ� По оздрављењу, решио је Коста Де-
лини да формира позоришну трупу –
Повлашћено позориште „Јоаким Вујић”� За
само две ноћи израдили су нове декорације,
кулисе и предњи портал� Давали су комад
„Господин Алфонс”, али под називом „Ка-
петаново дете” (због ратних прилика при-
влачнији наслов), у коме је он ступио на
сцену 6� јула1912� године и то му је била
прва, права, већа професионална улога� У
току Првог светског рата прелази са српском
војском преко Албаније а 1916� године био
је упућен на опоравак од многих рањавања у
- 46 -
- 338 -
Африку� Маја месеца 1917� године ступио је
у тек основано Српско војничко позориште
у Бизерти у Африци, које је приказивало
представе заоболеле војнике у логору Ла-
зуаз, удаљеном седам километара од Би-
зерте� Играо је у представама као члан позо-
ришта, махом женске улоге (постоји и фото-
графија – чика-Дуца у хаљини, глуми Кош-
тану)� У Србију (родни Ниш) се вратио 7�
августа 1919� године као носилац Албанске
споменице и одмах ступио у Повлашћено
путујуће позориште „Трифковић” под упра-
вом Симе Бунића, са седиштем у Нишу� По-
ред позоришта у свом родном Нишу играо је
и у Народном позоришту у Скопљу где је
завршио курс глуме код значајног редитеља
Александра Верешчагина� 1924–1925� је у
Народном казалишту у Сплиту, 1926–1927�
водио је као управник, редитељ и глумац по-
лупрофесионално позориште у Штипу, 1927
–1928� краће време је у позориштима у Би-
тољу и Лесковцу, 1928–1929� у добро орга-
низованој Малој комедији Милоша Рајче-
вића, 1931–1933� у Народном позоришту
Моравске бановине у Нишу, 1934–1937� у
Народном позоришту Врбаске бановине у
Бањалуци, од августа 1937� године је в� д� у-
правника Позоришта Моравске бановине у
Нишу, а касније Народног позоришта у
Нишу, где је остао и играо као глумац све до
1952� године када је пензионисан� После
пензионисања и даље је наступао све до
1971� године� Народно позориште у Нишу
организовало је 17� маја 1953� године – про-
славу 40 година уметничког рада ветерана
нишке сцене, и други пут, 17� новембра
1974� године прославу поводом јубилеја – 60
година уметничког рада� У млађим и чак до-
ста дуго у старијим годинама певао је висо-
ким, топлим, доста јаким и гласовно врло
пријатним тенором у оперетама, приликом
тумачења улога у комадима с певањем и
играњем, у солистичким извођењима на раз-
ним приредбама у граду, у позоришту и, на-
рочито, на Радио Београду� Вредан је пода-
так да је он први са ових простора снимио
1923� године грамофонску плочу у Паризу,

јер технологија „произвођења” плоча у на-
шој земљи у то време није ни постојала�
Многе песме које је изводио и сам је компо-
новао (претпоставља се 32 народне песме)�
Снимио је 43 грамофонске плоче са интер-
претацијама песама и одломцима из драм-
ских представа и оперета у којима је судело-
вао као глумац� Као глумац свој уметнички
зенит је остварио у старијем добу истакао се
у карактерним и комичним улогама, а наро-
чито у изванредном тумачењу локалних ли-
кова са свим типичностима карактера, на-
вика и говора у комадима из Ниша,
Лесковца и Врања� Остале су упамћене у-
логе: Стеван Драгић (Сеоски лола), Глиша
(На поселу), Гвозден (Девојачкаклетва),
Максим (Ђидо), Целестин (Мамзел Нитуш),
Ферл Бачи (Кнегиња чардаша), Вун Ђи
(Гејша), Ивко (Ивкова слава), Хаxи-Замфир
(ЗонаЗамфирова), Ибиш-ага (у истоименом
комаду С� Сремца, у драматизацији Радивоја
Динуловића), Јеротије Пантић (Сумњиво
лице), Јеромонах Теофилакт (Растко Нема-
њић), Цар Лазар (Бој на Косову), Никодим,
игуман (Краљева јесен), Кир Јања и Кир Ди-
ма (Кир Јања), Тартиф (Тартиф Молијера) и
многе друге� Све његове улоге одисале су
природном игром, животним реализмом и
тачним изворним говором� Познато је да је
написао 57 позоришних комада, претежно
шаљивих са ликовима из нишке средине�
Инспирацију за писање је по правилу црпео
из комада с певањем у којима је као глумац
наступао� Све своје комаде писао је у да-
нима тешке кризе за мала позоришта, када је
њихова субвенција за годину дана износила
толико да је једва покривала трошкове за
поправку декора� Тантијеме није узимао јер
су глумци у то време играли за приход који
су делили међу собом и то им је била једина
награда за рад� Тек касније, када је глумцима
одређена месечна плата, добио је одређену
суму новца на име тантијема, таман толико
да је могао да купи пар одела� Од написаних
дела издвојићемо само нека: Све због рата
(Бизерта – Африка, написан је јула 1917� а
крајем године изведен у Српском војничком
- 47 -
- 339 -
Позориште, фотографија, филм и медији
позоришту са још неким француским кома-
дима у једном чину и приказан је 4 пута); На
прагу отаџбине (Написан је 1918� године у
Алжиру, где је Душан Цветковић био на бо-
ловању� Изведен је тек 1932� године у Нишу
у оквиру прославе трогодишњице успешног
рада нишког Просветно–спортског и хума-
ног друштва Јадран, под покровитељством
Њ� В� Престолонаследника Петра II); Буна у
Топлици (Пламен Топлице) (Ниш, 1932�);
Јованча мераклија (Стари Ниш) (Ниш, Бања
Лука, Београд-Позориште Животића); Вој-
вода Луне (Ниш, Београд, 1932�); Војвода
Војиновић (пропало у поплави у Нишу
1948�); Врњчани се суде (Врњци); Врањанци
на Јадрану, 1933; Зрнифа, 1935; Зашто Сике,
зашто?, 1936; Сан доброг детета, 1937;
Наши долазе, 1941�
ЛИТЕРАТУРА: Синиша Јанић, Боривоје С� Стојко-
вић: Нишко позориште 1887–1944, Театрон, 30/31/32,
Београд, 1980;Рајко Радојковић: Нишко позориште
1944–1987, Музеј позоришне уметности, Београд,
1988; Петар Волк: Позоришни живот у Србији 1944/
1986, Београд, 1990; Петар Волк: Писци српског теа-
тра 1935–1994, Београд, 1995; Предраг Нешовић: Ве-
ликан театра – Душан Ђ� Цветковић, Српски југ,
Ниш, Бр� 1, 2004, стр� 151–170;Предраг Нешовић: Ду-
шан Ђ� Цветковић Чика-Дуца, Драма, Београд, Бр� 35,
2011, стр� 66–69� (П� Н)
Чершков, Борис, Л, позоришни сценограф
и сликар (Стобреч код Сплита, 30� 04 1932 −
Ниш, 06� 01� 2015�)�
Основну школу за-
вршио у Јагодини� Шко-
лу за примењену умет-
ност (позоришно сликар-
ство и сценографију) у
Новом Саду� Дипломи-
рао је 15� маја 1953� го-
дине у Народном позо-
ришту у Сомбору, са
представом Пољубац пред огледалом Лади-
слава Фодора у режији Стевана Николајеви-
ћа� Заједно с глумцем Борисом Ковачем у-
чествовао у формирању професионалног по-
зоришта у Јагодини, у којем и ради пре од-
Енциклопедија Знамените личности Ниша

служења војног рока, а у Народном позо- Марислав Радисављевић, Борис Чершков у лабора-
ришту у Нишу ради непрекидно од 15� авгу- торији режије, Просвета, Ниш − Музеј позоришне у-
метности, Беград, 1993; Лазић, Радослав «Трактат о
ста 1956� године до 1� октобра 1995, када је сценографији и костимографији», Борис Чершков,
пензионисан� И после пензионисања Борис 2009; Група аутора, Енциклопедија Ниша – Култура,
наставља да ради сценографије у свом ма- Центар за научна истраживања САНУ Универзитета
тичном позоришту, у позориштима у окру- у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр� 503; Група
жењу Ниша, и у својој другој стваралачкој аутора, Лексикони градова Србије - Нишки лексикон,
ЈП Службени гласник и Град Ниш, Београд, 2011,
љубави – Позоришту лутака у Нишу, где по- стр� 282, 391, 440; Крстић, Слободан, “Борис Чер-
ред сценографије ради костиме, креира шков - позоришни сценограф и сликар“, Народно по-
лутке и маске, брине о укупној ликовности зориште Ниш и Позориште лутака, Ниш, 2014� (Д� В�
представа� За то време остварио је близу 500 В)
сценографија и костимографија� у Југосла-
вији и Србији� Као сценограф Народног по- Шурдиловић, Јован, О, уметнички фото-
зоришта у Нишу завршио је две специјали- граф (Ниш, 24� 01� 1938 –)
зације − у Лондону и Страфорду, као и у
Основну школу У-
Сценографском институту у Прагу� Госто-
читељ Таса, Гимназију
вао је у позориштима широм Србије и та-
Стеван Сремац и студи-
дашње Југославије, као и у Бугарској, Пољ-
је историје и географије
ској и Македонији� Учествовао је у осни-
завршио у Нишу� Радио
вању позоришта за децу Југословена у
у Заводу за урбанизам,
Малмеу (Шведска)� Његове сценографије
Пионирском дому Ста-
и костимографије за драмско и луткарско
нко Пауновић, Центру
позориште, као многе креације лутака, нај-
за културу и Заводу за
боље сведоче аутентичан савремени позо-
заштиту споменика културе, где је и пензи-
ришни израз и стил визуелног стваралаштва
онисан 2004� Од гимназијских дана, тачније
на сцени� За сценографије у представама до-
1957, у када је похађао фотоаматерски курс,
био је читав низ награда: четири на Сусре-
бави се фотографијом� Љубав према фото-
тима професионалних позоришта Јоаким
графији учинила је да му то постане главно
Вујић; осам на Сусретима позоришта за децу
занимање� Један је од највећих хроничара
Србије и Југославије; награду Ослобођење
који је успео да својим фотоапаратом сачува
Ниша; годишњу награду СИЗК; годишњу
од заборава многа здања културе, спортске
награду УЛУПУДС-а; прву награду за сце-
догађаје, културне манифестације, културну
нографију на Свесавезном фестивалу лут-
баштину завичаја� Прву фотографију обја-
карских позоришта у Бугарској� Своје сце-
вио је 1959� на насловној страни Народних
нографије (скице, цртеже, слике и макете)
новина� Сарађивао је у: Вечерњим новости-
излагао је на Квадријеналу у Прагу, Трије-
ма, Политици, Филмским новостима, Дуги,
налу у Новом Саду, на свим изложбама сце-
Народним новинама, Нишком веснику (у-
нографије и костимографије, на Октобар-
редник фотографије) и многим другим часо-
ском салону и на Мајској изложби� Крајем
писима и листовима� Члан је Савеза нови-
2012� године урадио је сценографију и креи-
нара Србије� Радио је на илустровању број-
рао лутке за представу Круг око света за По-
них часописа и књига и приредио већи број
зориште Чарапа, којом је затворио вишеде-
самосталних и групних изложби� Само-
ценијски креативни стваралачки круг� Пре-
сталне изложбе фотографија: Хиландарске
минуо је почетком 2015� у Нишу у 83� го-
импресије, посвећено 800� годишњици мана-
дини живота�
стира, Ниш, 1991� (Ниш, Прокупље, Дими-
ЛИТЕРАТУРА: Рајко Радојковић, Нишко позориште тровград, 1998); Храм светог оца Николаја
1944−1987, Театрон, бр� 59−62, Београд, 1988;
- 48 -
- 340 -

у Вуковару, Вуковар, 1995; Тајне времена,
поводом 600 година манастира Св� Јован у
Поганову (Ниш, Димитровград, Пирот, Про-
купље), 1996; Запис о Рајачким пимницама
(Неготин, Београд, Сремска Митровица),
1997; Вратна, Неготин, 1998; Светлопи-
сачки запис о Врању, Врање; Циганска ба-
лада, Београд, 1987; 25 година Филмских
сусрета, Ниш, 1991; 40. годишњица Филм-
ских сусрета, Ниш, 2005; Омаж Надежди
Петровић, Ниш, 2006; Подсећања, 120 го-
дина Народног позоришта у Нишу, Ниш,
2007; Ниги - 78 дана неизвесности (групна
изложба, Ниш, Топола, Задужбина краља
Петра I), 1999; Вилин поглед на Вилин град,
заједно са Д� Митићем, Ниш, 2008� Илустро-
ване књиге: 10� југословенске хорске свеча-
ности, Ниш; Хорске свечаности у Нишу,
Ниш, 1984; 20 година Фестивала глумачких
остварења југословенског играног филма,
Ниш, 1985; Маестро Ица, Ниш; Споменици
Ниша и околине, Ниш, 1985; Мокрањчеви
дани, Неготин, 1990; Споменици Ниша, за-
- 49 -
- 341 -
Позориште, фотографија, филм и медији
штићена културна добра од изузетног и ве-
ликог значаја, Ниш, 1996; Манастири и цр-
кве града Ниша, Ниш, 1998; Фудбал за де-
војчице, Ниш, 2001; Мр Милорад Вељковић
Шпаја, Ниш, 2002; Ниш, град на сновима,
Ниш, 2004; Водич кроз 40 година Фестивала
глумачких остварења у Нишу, Ниш, 2005�
Добитник је награда: Рака Рубен на изложби
фоторепортера и филмских стваралаца под
покровитељством листа Политика 1972;
Златне значке КПЗ Србије; Учитељ Таса,
КПЗ, Ниш, 1993; Радомир Станић, Друштво
конзерватора Србије, 2000; Златне значке
Југословенских хорских свечаности и 11. ја-
нуар, Ниш, 2007�
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Енциклопедија Ниша –
Култура, Центар за научна истраживања САНУ Уни-
верзитета у Нишу, Књига 12, НКЦ, Ниш, 2011, стр�
514; Група аутора, Лексикони градова Србије -
Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011, стр� 200, 532, 545, 554� Милтојевић
Бранислав, Нишки филмски лексикон, НКЦ, Ниш,
2015 (Б� Л)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
РЕГИСТАР УПРАВНИКА ПОЗОРИШТА 1878–2018
ОД ПУТУЈУЋЕГ ПОЗОРИШТА „СИНЂЕЛИЋ” ДО НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У НИШУ
Путујуће позориште „Синђелић”
Димић, Михаило (први Управник)
Милојевић, Александар
Петровић, Радомир
Марковић, Михајло – Ера
Делини А. , Kоста
Повлашћено путујуће позориште „Трифковић”
Бунић, Јов. Сима
Милојевић, Александар
Позориште престаје са радом - 1915-1918
Јовановић, Петар – Пера
Нишко градско повлашћено позориште
Рајчић, Љубомир – Чврга
Народно позориште Моравске бановине
Динуловић А. , Радивој
Милачић З. , Др Душан
Динуловић А. , Радивој в. д.
Стојковић С. , Боривоје
Павловић, Драгољуб
Стојановић, Милан в. д.
Стојковић С. , Боривоје
Окружно народно позориште у Нишу
Петровић, Др Живојин
Ћорић, Боривоје – Јоца
(његова функција се звала Комесар)
Народно позориште у Нишу
Репак, Салко, Управник постављен од
стране министарства за просвету и културу
Н Р Србије
Динуловић, Предраг
Вељовић, Милан
Амар, Исак – Бата
Радојковић, Рајко
- 50 -
- 342 -
формирано 11. марта 1878. године
11� март 1878� – 1890�
септембар 1893 – 1900�
1901 – 1904�
1� септембар 1904 –21� децембар
1904�
1905 – 1912�
децембар 1912� – јун 1914
јуна 1914� – до краја лета 1915�
1918� обнавља позориште после
Првог светског рата
7� новембра 1919 – 1929�
март 1930� – јануар 1932�
јануар 1932� – новембар 1934�
новембар 1934� – јануар 1935�
27� новембар 1936� – 1937�
крај 1937� – средина фебруара 1939�
средина фебруара 1939� – август
1939�
август 1939� – 1941�
до 31� марта 1945�
1941� – 1944�
15� октобра 1944� до 25� марта 1945�
1� април 1945� – 1� јануар 1947�
1947� – 1� септемба1949�
март 1949� – март 1951�
23� март 1951� – 1� октобар 1953�
октобар 1953� –1� децембар 1954�
 Позориште, фотографија, филм и медији

Ружић, Љубиша 1� децембар 1954� – 1964�

Kречковић, Милорад 1965� – 1967�
Вучковић, Иван 1� март 1968� – 1973�
Госпавић, Милован 1973� – 1975�
Стојановић Мирољуб крајем 1975� – децембар 1980�
Димић, Александар, в. д. 1981� – 1982�
Војновић, Бранислав – Брана 25� августа 1982� – 1983�
Миленковић, Живојин – Жика 1983� – 1983�
Војновић, Бранислав – Брана 1983� – 16� октобра 1986�
Берић, Милорад, в. д. 16� октобра 1986� – јануар 1987�
Аврамовић, Живојин – Жика, принудни 3� фебруар1987� – 3� фебруар 1988�
Управник
Чершков, Борис, в. д. 3� фебруар 1988 – јун 1988�
Миленковић, Димитрије 1� јули 1988 – 1� јули 1991�
Kрстић, Биљана, в. д. 1� август 1991 – октобар 1992�
Шеварлић, Миладин 20� новембар 1992 – 15� август 1996�
Рујевић, Братислав – Браца в. д. 16� август 1996� године – новембар
1996�
Радисављевић, Марислав в. д. новембар 1996� − фебруар 1997�
Kрстић, Биљана март 1997� – 27� август 2001�
Лазаревић, Александар в. д. 28� август 2001� – 30� јун 2003�
Митић–Благојевић, Марија 1� јул 2003� – 17� април 2005�
Хаџи–Танчић, Славољуб – Саша 17� април 2005� – 3� новембар 2008�
Вујовић, Биљана 11� новембар 2008� – 18� септембар
2012�
Вуковић, Иван 18� септембар 2012� – 14� март 2017�
Петровић, Драгана в. д. 14� март 2017� – 3� јул 2018�
Миловановић Ж. , Спасоје 3� јул 2018� −

ДИРЕКТОРИ И ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ НАРОДНИХ НОВИНА

ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ НАРОДНИХ НОВИНА
Стојиљко Стојиљковић, 1944 („Глас слободног Ниша“)
Слободан Ивановић, 1944 („Народни лист“)
Бранислав Ћирлић, 1944 („Народни лист“)
Светозар Љубеновић, 1944–1945 („Народни лист“)
Радисав Голубовић, 1945 („Народни лист“)

- 51 -
- 343 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Стеван Марјановић, 1945–1946 („Народни лист“)

Радомир Стојковић, 1946 („Народни лист“)
Иван Стојиљковић, 1946–1947 („Народни лист“)
Миодраг Стефановић, 1947–1948 („Народни лист“)
Миодраг Јовановић – Уча, 1948 („Народни лист“)
Олга Радичевић, 1948–1949 („Народни лист“)
Љиљана Вучковић, 1949 („Народни лист“)
Душан Константиновић, 1949–1951 („Народне новине“)
Љубомир Живковић, 1951–1952�
Иван Вучковић, 1953–1958�
Милош Бајагић, 1958–1961� и 1965–1970�
Аца Марковић, 1961–1965�
Драгољуб Јанковић–Јенки, 1970–1973�
Севделин Андрејевић, 1973– 1975 (директор и одговорни уредник)
Срећко Тариташ, 1973– 1975 (главни уредник),
1981–1982 (главни и одговорни уредник)
Љубиша Соколовић, 1975–1979 (главни и одговорни уредник),
(1978–1979� и директор НИРО „Народне новине“)
Љубиша Илић, 1979–1981�
Миле Милојковић, 1982–1988�
Душан Милосављевић, 1988–1989�
Иванка Косанић, 1989 –1992�
Драган Вујичић, 1992–
Велимир Ракочевић,
Драгана Николић,
Миша Милановић,
Тимошенко Милосављевић, 2006–
Витко Радомировић, 2017� генерални директор и главни и одговорни уредник

ДИРЕКТОРИ НАРОДНИХ НОВИНА

Милош Бајагић, 1961–1963� и 1965–1972�
Слободан Несторовић–Баја, 1963–1965
Драгољуб Јанковић–Јенки, 1972–1973 (директор и главни уредник)
Севделин Андрејевић, 1973–1978
(директор и одговорни уредник)(1978–1979)
Љубиша Соколовић, 1978–1979�
Драгомир Ђорђевић, 1979–1983�
Др Мирољуб Стојановић, 1983–1990�

- 52 -
- 344 -
 Позориште, фотографија, филм и медији

Др Јован Златић, 1990–1992�

Будимир Величковић, 1992�
Томислав Митић, 1992–1996
Братислав Стаменковић,
Дејан Куштримовић,
Славиша Поповић,
Бобан Стојановић, 2004–2006
Милан Стевановић, новембар 2006–јул 2008�
Др Томислав Радомировић, 2008
Витко Радомировић, 2017, генерални директора и главни и одговорни уредник

РЕГИСТАР ЛОКАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ МЕДИЈА

ЛОКАЛНЕ – РЕГИОНАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
Назив медија Врста ме- Почетак рада Оснивач-Власник,
дија главни и одговорни уредник
ЕТВ НИШ 86 експери- 1986� Главни и одговорни уредник-
експеримен- ментална (програм 20� оснивач: Слободан Јовановић
тални програм телевизија дана) Драган Видојковић,
Мирољуб Јовановић
ТВ СТАР 5 телевизија 1988� - децембар Оснивачи: Никола Бато Белевић,
1993� Горан Радојковић
КТВ НИШ 89 кабловска 1989� Уредник програма кабловске теле-
телевизија визије: Слободан Јовановић,
ТВ БАНКЕР телевизија март 1991, Оснивач: Горан Радојковић
Главни и одговорни уредник:
Филип Радојковић
ТВ КАНАЛ 5 + телевизија 1993� Оснивач: Никола Бато Белевић
ТВ 5 телевизија 17� јануар 1994 Главни и одговорни уредници:
престала са ра- Славица Николић-Чорбић (1994-
дом 2010)
02� новембар Анета Радивојевић (2006-2010),
2012�) Слађана Остојић (2010-2012)
ТВ НАИС телевизија 15� јун 1994 Оснивачи: Мишко и Ружица Ђор-
ђевић
ТВ АРТ телевизија децембар 1994 Оснивач: Срећко Докић,
Ђорђе Радошевић,
Миодраг Стаменковић

- 53 -
- 345 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ЈП „Нишка те- телевизија 1995� Оснивач Први директор: Драган Миљковић

левизија“ Град Ниш Директор: Видосав Витко Радоми-
TB НТВ (новембар� 2015� ровић
конзорцијум „На- Главни и одговорни уредник:
родне новине" тв Слађана Остојић
„Зонаплус“)
ТВ БУБА- телевизија 1� јануар 1996� Оснивач, главни и одговорни у-
МАРА редник: Никола Бато Белевић
маркетинг агенција МАБ
ТВ БЕЛЛЕ- телевизија 6� мај 1997� Оснивач: Видосав Витко Радоми-
АМИЕ ровић
TВ ГЛОБАЛ телевизија 2000 - 2007� Оснивачи: Зоран Тодоровић, Вој-
кан Митић
ТВ КОПЕР- телевизија 2006� Оснивач: Звездан Миловановић
НИКУС Главни и одговорни уредник:
Вања Јанаћковић
ТВ МЕНАЏЕР телевизија 2006� Оснивач: Предузеће за произ-
КЛУБ водњу трговину и услуге Менаџер
клуб Ниш
ТВ НИШАВА телевизија 05� 09� 2006 Директор: Ферхат Саити
ТВ ЗОНА телевизија 2012� престала са Директор:Славица Николић-Чор-
радом 24� 12� бић, Главни и одговорни уреник:
2014� Слађана Стаменковић, Гордана
Бјелетић
ТВ ЏАМБО телевизија 2013� Локална демократска идеја Ниш
Оснивач: Миодраг Станковић
ТВ ЗОНА телевизија 2014� Директор, главни и одговорни у-
ПЛУС редник:
Слађана Остојић
ТВ ЕНТЕР Интернет 10� 10� 2017 www� entertv� rs
телевизија

ЛОКАЛНЕ РАДИО СТАНИЦЕ

НАЗИВ МЕ- врста ме- Година оснивања Оснивачи, главни и одговорни у-
ДИЈА дија редник
31� 12� 1944, Оснивач: Народни одбор нишке
РАДИО НИШ Радио основан области
22� 03� 2010�
престао са радом

- 54 -
- 346 -
 Позориште, фотографија, филм и медији

НАЗИВ МЕ- врста ме- Година оснивања Оснивачи, главни и одговорни у-

ДИЈА дија редник
Радио Банкер Радио 1993� Оснивач: Горан Радојковић
Директор Марио Радојковић
Радио Белами радио 6� мај 1993 Оснивач: Видосав Витко Радоми-
(Фолк и За- ровић
бавни) Главни и одговорни уредник:
Мирољуб Мика Јовановић
Фаст радио радио 6� јун 1993 Оснивач: Слободан Стојичић-
Леси,
Главни и одговорни уредник:
Небојша Танчић
Радио Сунце радио Главни и одговорни уредник:
Бојан Аврамовић
Сити радио радио 1996� дозвола Главни и одговорни уредник:
PPA 2008� Драган Коцић
Балтазар радио радио
Рaдиo 13 радио Главни и одговорни уредник:
Братислав Бојковић
Nisville радио радио Оснивач: Иван Благојевић
Ромаворлд ра- радио Главни и одговорни уредник:
дио Туркијан Реџепи

ПОРТАЛИ – дневне интернет новине

Јужне www�juznevesti�rs Август, 2009� Simplicity д� о� о,
вести дозвола РЕМ-а Главни и одговорни уредник:
11� 10� 2011 Предраг Благојевић
City of Nis www�cityofnis�rs 2011 CITY MARKETING CENTAR D�
O� O Оснивач-директор: Оливер
Пауновић,
Грађанин www�gradjanin�rs дозвола РЕМ-а „Nivebia“ д� o� o� Директор:
27� 04� 2015� Драган Илић
Главни и одговорни уредник:
Maрко Смиљковић
Градски www� дозвола РЕМ-а Директор - главни и одговорни у-
портал gradskiportal018�rs 2017 редник: Никола Панић
018

- 55 -
- 347 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Нишке www�niskevesti�rs дозвола РЕМ-а CITY MARKETING CENTAR D�

вести 26� 12� 2014 O� O Оснивач-директор: Оливер
Пауновић,
Главни и одговорни уредник:
Виолета Милићевић
Србија www.srbijavesti�rs 2016 CITY MARKETING CENTAR D�
вести O� O Оснивач-директор: Оливер
Пауновић,
Главни и одговорни уредник:
Виолета Милићевић

- 56 -
- 348 -
 ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
Алексић, Мирољуб, сликар (Ниш, 10. ав-
густ 1919 –)
Дипломирао на Ака-
демији ликовних умет-
ности у Београду 1949.
Један од оснивача и ду-
гогодишњи професор и
директор Школе за при-
мењену уметност у Ни-
шу� Члан УЛУС-а од
1959�
Његов опус може се поделити на три пе-
риода који нису оштро раздвојени: у првом
ради у духу традиције београдске академије
и, делимично, у маниру социјалистичког ре-
ализма; у другом, инспирацију налази у на-
шем средњoвековном фреско-сликарству; у
трећем, који и данас траје, слика понајвише
мртве природе и мале градске пејзаже, бо-
гате сликарске материје и сјајног колорита.
Самосталне изложбе: Ниш (1953, 2004),
Лесковац (1953), Зајечар, Приштина (1957).
Учествовао на преко две стотине колектив-
них изложби, од којих су значајније: Бео-
град, XXVII и XXVIII изложба УЛУС-а,
1967; Суботица, Шести ликовни сусрет на
Палићу (1967); Њукасл, Ликовни уметници
Ниша (1969); Београд, III изложба Народно-
ослободилачка борба у делима ликовних у-
метника Југославије (1971); Крајова, Ли-
ковни уметници Ниша (1975); Луцерн, Сли-
карска колонија − Југословенски уметници
(1980); Париз, 15. peintres yougoslaves de Niš
(1985); Велико Трново, Мајска изложба
Друштва ликовних уметника Ниша чланова
УЛУС-а (1989); Ниш, 50 година Школе за
ликовне техничаре Ђорђе Крстић у Нишу
-1-
- 349 -
(1998); Београд, Савремено сликарство Ни-
ша (2001).
Добитник је награде Градског одбора за
изузетно залагање у настави и ликовној кул-
тури, Ниш, 1952. и награде Сликарске коло-
није Classic, Ниш, 1995�
ЛИТЕРАТУРА: Наташа Дрча, Мирољуб Алексић: ре-
троспектива, Народни музеј, Ниш, 2004. (Н. Д.)
Анђелковић, Миодраг, Д, графичар, есеји-
ста, ликовни критичар (Јелашница код Ни-
ша, 6. април 1945 –)
Дипломирао и ма-
гистрирао (1972) на Ака-
демији ликовних умет-
ности у Београду на
Одсеку за графику. Члан
је УЛУС-а, Ладе и Групе
А. Радиo као саветник у
Заводу за заштиту спо-
меника културе у Нишу.
Од почетних радова апстрактног духа,
слободног потеза и значајне употребе боје,
врло брзо је прешао на црно-бели свет фи-
гура и предмета, не опонашајући њихов ре-
ални поредак, већ их користи као симболе.
Током осамдесетих и деведесетих година
принцип цитатности мотива из историје у-
метности комбинује са сценама и утисцима
из свакодневног окружења, стварајући дела
која су синтетичка слика времена кроз ве-
кове. Углавном ради у техници бакропис-
акватинта. Бави се и есејистиком и ликов-
ном критиком. Дугогодишњи је сарадник
нишког дневног листа Народне новине, где
је, између осталог, објавио и фељтон Арма-
гедон�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Самостално излагао у Београду (1971,
1976, 1983, 1997), Краљеву (1972), Смеде-
ревској Паланци (1972), Нишу (1976, 1988,
1994, 2006), Скопљу и Битољу (1983), Пара-
ћину (1980), Новом Саду (1985), Смедереву
и Чачку (1986), Крушевцу и Врњачкој Бањи
(1989), Књажевцу (1990), Пожаревцу (1991),
Оџацима (1996), Врању (2000). Излагао на
преко двеста колективних изложби у земљи,
међу којима су: Бијенале југословенске гра-
фике у Београду (1988, 1990, 1992, 1994),
Бијенале минијатуре у Горњем Милановцу
(1988), Бијенале акварела у Зрењанину
(1997, 2001), Тријенале савременог југосло-
венског цртежа у Сомбору (1994). У инос-
транству излагао у Луцерну, Базелу, Арауу,
Рајнаху, Букурешту, Паризу, Варни, Кувајту
и Јордану.
Награде: Колонија младих, Ивањица,
1971; награда из Фонда Ђорђа Андрејевића
Куна, Београд, 1972; Купа, награда на изло-
жби Војници сликари, 1973; Откупна награда
на Октобарском салону, Београд, 1976; Зла-
тна значка КПЗ-а Србије, 1994; награда на
Бијеналу акварела, Зрењанин, 2000; Мали
печат НГК, Ниш, 2005.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Анђелковић, каталог, Гале-
рија ГК, Београд 1971; Миодраг Анђелковић, ката-
лог, Народни музеј, Ниш 1976; Павле Васић, Јануар-
ске изложбе младих, Уметнички живот 1971−1975,
трећа књига, Београд, 1985; А. Тишма, Узбудљива
Доколица, Дневник, Нови Сад, 20. 2. 1997; Мома Ди-
мић, Меморабилија, још једном (каталог), ГСЛУ,
Ниш, 2006. (М. Т.)
Анђелковић Петковић, Мирјана, В, сли-
кар, ликовни педагог (Београд, 1948 –)
Дипломирала на Фа-
култету ликовних умет-
ности у Београду. Дуго-
годишњи је ликовни пе-
дагог у нишким основ-
ним и средњим шко-
лама. Члан је УЛУС-а од
1974�
Почетни импулси и
импресије из природе, трансформисани кроз
-2-
- 350 -
ликовне елементе, резултирали су сликама
асоцијативног или апстрактног израза фине
тонске градације најчешће пастелних боја.
Самостално излагала у Параћину и Кра-
гујевцу (1974), Нишу и Лесковцу (1977) и
Београду (1977, 1984). Колективно излагала
у многим градовима Србије. (М. Т.)
Анђелковић, Мирослав, Д, сликар, универ-
зитетски професор (види: Редакциони од-
бор)
Антић, Радомир, С, сликар и педагог (Пи-
рот, 22. мај 1929 − Ниш, 22. март 2002)
Дипломирао на Ака-
демији ликовних умет-
ности у Београду у класи
Љубице Цице Сокић,
постдипломске студије
завршио у класи Неде-
љка Гвозденовића. Члан
је УЛУС-а од 1953. Од
1955. до 1961. радио је
као професор у Школи за примењену умет-
ност у Нишу, од 1961. као доцент на Архи-
тектонском факултету у Нишу за предмет
Слободоручно цртање и као пројектант и са-
радник Конфекције Први мај у Пироту.
Представник колористичког сликар-
ства, заговорник психолошког и лековитог
дејства боје. Сликао је широко и пастуозно.
После ране фазе фигуралног сликарства
инспирисаног фолклорним мотивима, шез-
десетих година опредељује се за апстрак-
цију, развијајући мотиве тотема у прочи-
шћени особени знак. Друга фаза његовог
стваралаштва има за основу митско и ираци-
онално у српској фолклорној традицији, о-
богаћено симболима Вукове азбуке. Лепен-
ски вир и винчанска азбука, српски владари
и светитељи, мотив крста, били су инспира-
ција његове последње стваралачке фазе. По-
ред сликарства, бавио се таписеријом, моза-
иком и унутрашњом архитектуром.
Остварио је око 30 самосталних изло-
жби: Пирот, Београд, Нови Сад, Скопље, За-

греб, Крагујевац, Лесковац, Травник, Нови
Пазар, Приштина, Бор, Зајечар, Косовска
Митровица, Будва, Ниш. Учествовао је у
раду бројних ликовних колонија у земљи и
иностранству. Изведена дела: таписерије у
Пироту, Нишу, Београду, Књажевцу, Бору,
Лесковцу, Крушевцу, Бањалуци. Његове сли-
ке налазе се у Музеју савремене уметности у
Београду, Народном музеју и Галерији са-
времене уметности у Нишу, Музеју Пони-
шавља и Конфекцији Први мај у Пироту. Ве-
лики број слика је у приватном власништву.
Атеље у Нишкој тврђави, у коме је радио и
где се чувају преостала његова дела, отворен
је за посетиоце.
Добитник је награда: Ослобођење
Ниша, Ниш, 1960. и 1974; Прве награде за
пејзаж, Пирот, 1962; на Ликовној колонији
Сићево, Ниш, 1966; на Палићу; у Великом
Трнову, 1990.
ЛИТЕРАТУРА: Пенчић др Сава, Радомир Антић, ка-
талог, Народни музеј, Ниш, 1979; Петровић др Сре-
тен, Сликар митске прошлости, каталог, Галерија
савремене ликовне уметности, Ниш, 1985; Влатковић
Радмила, Радомир Антић, каталог, Галерија савре-
мене ликовне уметности, Ниш, 1987. (Н. Д. и М. Р.)
Ашанин, Владан, Љ, вајар (Ниш, 1. јануар
1959 –)
Завршио уметничку
школу у Нишу. Дипло-
мирао 1984. на Факулте-
ту примењених уметно-
сти у Београду на Кате-
дри вајарства, у класи
проф� Миодрага Живко-
вића. Статус слободног
уметника добио 1985�
На групним изложбама учествује од
1981. Учесник на бројним конкурсима за и-
дејна решења споменика и спомен-обележја.
Реализована дела: заштитни знак фирми
Страдија, Рапени, Фримони, бронзани нат-
пис Фабрика дувана Ниш у Нишу, Тигар
Банк, рељеф Бамби у Алексинцу. Урадио је
портрете Михаила Лалића и Десанке Макси-
- 351 -
Ликовна уметност
мовић у Игалу, војводе Голуба Бабића у
Книну, Јесењина и Његоша у Нишу и споме-
ник Дражи Михаиловићу, 2,30 м, у Ивањи-
ци. Учесник у извођењу бронзаних фигура:
Водоноша, 2 м, у Струги; Вук Караџић, 2 м,
у Кладову; Гишка, 2,25, м у Београду; Бра-
нислав Нушић, 3 м, у Београду. Аутор је
бронзане фигуре Шабана Бајрамовића,
2,5 м, постављене на нишком кеју 2010. У-
радио је сценографију за представу Анти-
гона Народног позоришта у Нишу. Учесник
ликовне колоније Шарганска осмица, 2002,
2003�
Добитник је: треће награде за идејно ре-
шење плакете спомен-парка Кадињача,
1982; прве награде за спомен-парк Маје-
вица, 1985; прве откупне награде за Споме-
ник НОБ-у и револуцији, Битољ, 1989; прва
награде за портрет Михаила Лалића, Игало,
1995; награде за Спомен-комлекс српској а-
вијацији 1912, Ниш, 1997�
ЛИТЕРАТУРА: Петровић, Радмило и група аутора,
Послератна југословенска скулптура 1953−1993, У-
ЛУПУДС, Београд, 1994, 80. (М. Р.)
Барух, Бора, И, сликар (Београд, 19 октобар
1911 − Јајинци, 7. јул 1942)
Рођен је у познатој
јеврејској породици Ба-
рух. Отац Илија био кро-
јач у Заводу за израду
војне одеће у Нишу. Бо-
ра се као гимназијалац
истакао у Ђачкој лите-
рарној дружини Његош
својим критикама, а као
књижевни критичар у осмом разреду увећао
је књижни фонд Његоша за више стотина
књига. Положио велику матуру у Мушкој
гимназији у Нишу школске 1928/1929. Ди-
пломирао на Правном факултету у Београду
1934. Истицао се у одбрани аутономије уни-
верзитета. Од 1935. изучава сликарство у
Паризу, као стипендист Јеврејске општине.
Из тог првог периода познат је његов рад
Мотив из Париза, затим пејзаж Парк Мон
-3-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Сури. Са групом југословенских сликара из-
лаже на Монпарнасу.
Француска полиција га 1938. депортује
у Швајцарску због рада у Комитету за помоћ
Шпанији, одакле је болестан спроведен у Бе-
оград и убрзо ухапшен. Из затвора Главњача
депортован 18. јануара 1940. у логор Билећа.
У затвору је остао до 16. маја 1940. У Бео-
граду опет хапшен. Отишао је у партизане
јула 1941. и радио у Пропагандном одељењу
Врховног штаба. Заробљен код Фоче 1942. и
стрељан у Јајинцима.
Најпознатија остварења: Предграђе,
Збег, Мати, Мртва природа, Трг Алезија у
Паризу I, Мотив из Париза II�
Излагао је у Паризу, Загребу, Лондону�
Прву самосталну изложбу приредио 30. ок-
тобра 1938. у Инжењерском дому у Бео-
граду.
ЛИТЕРАТУРА: Пјер Крижанић, Уметнички пут
Боре Баруха, Политика, Београд, 9. новембар 1938;
Мирјана Белић-Корочкин, Радивоје Давидовић, По-
вест о браћи Барух, НИРО Дечје новине, Горњи Ми-
лановац, 1988; Радивоје М. Петковић: Нишка гимна-
зија 1878−2003, Ниш, 2003, стр. 778, 779. (Р. П.)
Башић, Братислав, Б, сликар (Ниш, 1962 –)
Факултет ликовних
уметности завршио у Бе-
ограду, а потом магис-
трирао на истом факул-
тету. Ради као ванредни
професор на Факултету
уметности у Нишу.
Иконографију њего-
вих слика чине мотиви
из биљног и животињског света, које тран-
спонује на вешт, суптилан начин, формира-
јући препознатљив стил. Колорит је снажан,
а гест крајње слободан и драматичан.
Самостално излагао у Београду (1990,
1997), Лесковцу (1991, 2006), Нишу (1992,
1995), Пироту (1994), Зајечару (1994), Кру-
шевцу (1996), Врању (2000), Краљеву
(2007). Колективно излагао у Ријeци, Бео-
граду, Кикинди, Зајечару, Нишу, Сомбору,
Горњем Милановцу.
-4-
- 352 -
ЛИТЕРАТУРА: Лазар Стојaновић, предговор катало-
гу самосталне изложбе у Народном музеју у Лесков-
цу, новембар 2006; Милица Тодоровић, предговор ка-
талогу са самосталне изложбе, Галерија Владислав
Маржик, Краљево, март 2007. (Р. К.)
Богојевић, Славољуб, Слава, сликар, пе-
сник и пилот (Ниш 31. март 1922 – Београд,
1978)
Детињство провео у
Нишу, потом се обрео у
Београду. Са братом Сло-
боданом (као четрнаес-
тогодишњак) сарађује у
листу Мика Миш, као
графичар и илустратор
Дизнијевих јунака 1936�
Један је од најмлађих ју-
гословенских пилота и падобранаца у вазду-
хопловном и једриличарском клубу на Зла-
тибору 1939. Немци га, са групом Београ-
ђана, 1942. одводе на принудни рад у Бор.
Враћа се 1943. и ради у сликарској радио-
ници Народног позоришта у Београду, код
сликара Јована Бијелића, сценографа позо-
ришта. Академију ликовних уметности у Бе-
ограду уписује 1946. а завршава 1951. у
класи професора Николе Гвозденовића, за-
тим специјализира сликарство код проф.
Зоре Петровић. Са групом сликара 1947. бо-
рави на Корчули. Излаже са групом Једана-
есторица 1951. (Лазар Возаревић, Бата Ми-
хајловић, Петар Омчикус, Оливера Галовић,
Градимир Алексић, Слободан Богојевић, А-
лександар Божичковић, Коса Бокшан, Љу-
бинка Јовановић, Гордана Зубер). Војни рок
служи у Куманову 1952. Исте године прире-
ђује прву самосталну изложбу у Београду,
коју отвара Јован Бијелић, и излаже са гру-
пом Шесторица у Новом Саду. Од септем-
бра 1955. до јула 1956. борави у Паризу, где
1955. излаже у галерији Cours d,Ingres за-
једно са Бифеом и Дигијем. Од 1956. до
1958� ради илустрације за Инвалидски лист
у Београду, потом слика фреске и зидне ком-
позиције, објављује вињете. Године 1970.
постаје члан Ладе, а од 1976. са супругом
живео и стварао у Атини.

Самостално излагао у Београду дваде-
сет пута од 1952. до 1988, када му је прире-
ђена постхумна ретроспектива у Галерији
Културног центра; у Загребу, Риму, Вене-
цији, Паризу, Скопљу, Нишу, Земуну,
Ријеци, Атини и другим градовима.
Објавио је збирку песама Од-до, Баг-
дала, Крушевац, 1969.
Награде: Прва награда за плакат, Бео-
град, 1947. и 1949; Златна плакета УЛУС-а,
1960; Откупна награда Туристичког савеза
Београда на изложби УЛУС 66, Београд,
1966; Откупна награда Цветне Скадарлије,
Београд, 1968.
ЛИТЕРАТУРА: Мића Поповић, Изложба слика Сла-
вољуба Богојевића, Нин, 17. фебруар 1952; Миодраг
Б. Протић, Изложба слика Славољуба Богојевића,
Књижевне новине, Београд 16. фебруар 1952; Ката-
рина Амброзић, Славољуб Богојевић, Салон Модерне
галерије, Београд, 1965; Гордана Станишић, Цртеж
Славољуба Славе Богојевића, Народни музеј, Бео-
град, 1988. и 1998; Надежда Јовановић, Славољуб
Слава Богојевић, Поклон збирка. (Р. С.)
Брковић, Љубиша, Р, дизајнер и графичар
(Сврљиг, 25. фебруар 1943 –)
Дипломирао на
АПУ у Београду 1971.
Од 1972. до 1986. радио
као индустријски дизај-
нер у фабрици Ђуро Са-
лај у Нишу. Власник пр-
ве приватне галерије Арс
у Нишу. Од 1993. живи и
ради као слободан умет-
ник. Члан је ULUPUDS-a и Нишког графич-
ког круга�
Стварајући у циклусима геометријски
стил заснован на правој линији и наглашеној
дијагонали, постепено прелази у експресив-
нији израз слободног цртежа и колористи-
чке упечатљивости.
Самостално излагао у Нишу (1972,
1983, 1985, 1997, 1999, 2000, 2001, 2007),
Лесковцу (1983), Новом Саду (1983), Мари-
бору (1984), Ужицу (1994), Прокупљу
(2001), Пироту (2002) и Земуну (2007). Ко-
- 353 -
Ликовна уметност
лективно излагао на преко 200 групних из-
ложби у земљи (укључујући и земље ex Ју-
гославије) и иностранству (Канада, Бугар-
ска, Грчка).
Награде и признања: Освојио је прву на-
граду на југословенском конкурсу за дизајн
Фабрике дувана Ниш (1985), III награда на
Изложби Ex-YU графике, Београд, I� награда
на Изложби Exlibris, Панчево и два пута до-
био награду Мали печат НГК (1996, 1998)�
ЛИТЕРАТУРА: Добривоје Јевтић, каталог, Ниш,
1983; Миодраг Анђелковић, каталог, Ниш 1999; НН,
Уметнички плакат старог Ниша, Народне новине
29. 8. 2000; Миодраг Анђелковић, Визуелни атри-
бути Ниша, каталог, Ниш 2000; Радмила Костић, ка-
талог, Пирот 2002; Миодраг Анђелковић, каталог,
Ниш и Земун, 2007. (М. Т.)
Васић, Павле, сликар, историчар уметности
(Ниш, 30. август 1907 − Београд, 12. март
1993)
Завршио је права и
историју уметности на
Филозофском факултету
у Београду. Сликарство
је учио у Уметничкој
школи у Београду и ате-
љеу Јована Бијелића. По
завршетку Другог свет-
ског рата и повратка из
немачког заробљеништва радио је као про-
фесор на Академији примењених уметности
у Београду.
Припадао је уметничким групама Облак
и Независност. Поред сликарства бавио се и
научноистраживачким радом из области ис-
торије уметности, посебно историје кости-
ма. Дуго година је сарађивао у Политици
као ликовни критичар.
Музеј у Нишу поседује више његових
радова, а најзначајнији је Мртва природа из
1939�
ЛИТЕРАТУРА: Наташа Дрча, Сликарство Павла Ва-
сића (1927−1980), каталог, Народни музеј, Ниш,
1987; Љубица Миљковић, Павле Васић сведок епохе,
каталог, Народни музеј, Београд, 1993. (Н. Д.)
-5-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Донков, Перица, Д, сликар (Димитровград,
10. децембар 1956 –)
Дипломирао на ФЛУ
у Београду 1981. Магис-
трирао на истом факул-
тету у класи проф. Ра-
денка Мишевића 1984.
Члан је УЛУС-а од 1983.
Имао статус слободног
уметника. Од 2008. је
ванредни професор на
Одсеку за примењене уметности ФУ у
Нишу.
Један је од првих протагониста новог
енформела у нашој савременој уметности.
Током осамдесетих, његов ликовни израз
подразумева визуелност лишену мотива и
предметности, а засновану на синергији деј-
ства саме сликане материје и силовитог, сло-
бодног и готово неконтролисаног геста уз
доминантну употребу црне боје. Слике мо-
нументалних димензија из деведесетих,
густином слојева бојене материје и енерги-
јом боје, уз доминантну упортебу кобалт
или византинске плаве скривају алузије на
појавност. Феноменологија његове уметно-
сти последњих година показује тенденцију
редуктивности, одсуства боје, инсистирање
на тактилним вредностима сликане матери-
је, чија је непрозирна, готово рељефна, стру-
ктура конфронтирана паус папиру као
подлози.
Самостално излагао у Београду (1985,
1989, 1994, 1998, 2002, 2006), Нишу (1987,
1992, 1998, 1999, 2003), Врању (1988), Гел-
сенкирхену (1989), Димитровграду (1996),
Пироту (2002), Вршцу (2003), Новом Саду
(2003, 2006), Пожеги (2004), Ослу (2008). У-
чествовао на више од 110 колективних изло-
жби, међу којима су Бијенале младих у Ри-
јеци, Тријенале светског сликарства у Софи-
ји, Бијенале Милене Павловић Барили у По-
жаревцу, на салонима у Београду, Загребу,
Никшићу, Херцег Новом. Учесник је аутор-
ских изложби Контролисана геста, Југосло-
венска документа 89, Аквизиција 1986−
1992, 30 најзначајнијих уметника VIII и IX
-6-
- 354 -
деценије у Југославији, Југословенска савре-
мена уметност, Слика поново�
Добитник је награда: Факултета ликов-
них уметности, Београд, 1980; Галерије На-
дежда Петровић, Ивањица, 1984; Студија Б
за изложбу месеца, Београд, 1990; Classic
колоније, Ниш, 1996, 2002, 2004; Ротари
клуба Ниш, 1998; НИП Братство Ниш,
1998; Ђорђе Крстић, Ниш, 2001; 11. јануар,
Ниш, 2010.
ЛИТЕРАТУРА: Јован Деспотовић, каталог, Бг., 1985;
Јеша Денегри, каталог, Бг., 1989; Милета Продано-
вић, каталог, Ниш, 1992; Бојана Бурић, каталог, Бг.,
1994; Јеша Денегри, каталог, Бг., 2002; Лидија Мере-
ник, Београд осамдесетих, Прометеј, Нови Сад,
1997; Ј. Денегри, Осамдесете − теме српске уметно-
сти, Светови, Нови Сад, 1997; Ј. Денегри, Деведе-
сете − теме српске уметности, Светови, Нови Сад,
1999; Ј. Денегри, Фрагменти постмодерног плурали-
зма, Цицеро, Београд, 1997; Ј. Денегри, Каталог,
Вршац, 2003; Ј. Денегри, Опстанак уметности у
време кризе, Цицеро, Београд, 2003; Данијела Пуре-
шевић, каталог, Пожега, 2004; Слободан Ристић,
Историјско и савремено, каталог, Галерија Београд,
2006; Данијела Пурешевић, каталог, Галерија УЛУС,
Београд, 2006; Небојша Миленковић, Простор и
слике, приказ изложбе, Данас, Београд, 15. јун 2006;
Бојана Бурић, Урбана клопка, каталог, Галерија Мул-
тимедијалног центра, Нови Пазар, 2008. (М. Т.)
Ђорђевић, Бранка, Р, сликар (Ниш, 5. де-
цембар 1933 − Ниш, 17. септембар 2008)
Дипломирала на А-
кадемији примењених у-
метности у Београду −
Одељење у Нишу. Слика
апстрактне композиције
изразитог колорита, ри-
тма и фантастике.
Самосталне изло-
жбе: Ниш (1975, 1979,
1990, 1996, 2002), Лесковац (1975, 1991),
Врање (1975, 2000), Прокупље, Пожаревац,
Петровац на Млави (1976), Земун (1991),
Маноско у Француској, Париз (1992, 1997),
Београд (1993, 1995), Пожаревац (1993),
Књажевац, Златибор (1994), Прилеп (1995),
Софија, Приштина, Пећ, Косовска Митро-
вица, Нови Пазар, Топола (1996), Праг

(1998), Нови Сад (2000), Бојник (2001). В.
Легат Бранке Ђорђевић.
ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Бранка Ђорђевић, Баг-
дала, Крушевац, Српска књижевна задруга, Београд,
1995; Јездимир Здравковић, Естетична психобиогра-
фија, Бранка Ђорђевић, Просвета, Ниш, 2002. (Н. Д.)
Ђорђевић, Катарина, М, сликар и педагог
(Ниш, 28. октобар 1966 –)
Факултет ликовних
уметности и последи-
пломске студије заврши-
ла у Београду, у класи
професора Милице Сте-
вановић. Члан УЛУС-а
од 1993, а председник У-
ЛУС-а у Нишу била је од
1988� до 2000. Од 1992.
до 2003. радила је као професор цртања и
сликања у Уметничкој школи у Нишу. Иза-
брана је у звање доцент за предмете Цртање
и Сликање на Факултету уметности у Нишу
2003�
Редовно излаже од 1989. Самосталне из-
ложбе: Салон 77, Ниш, 1993; Галерија ФЛУ,
Београд; Дом културе, Књажевац, 1994; Па-
виљон у Тврђави, Народно позориште, Ниш;
Галерија КНУ, Београд; Културни центар,
Димитровград, 1996; Галерија Чедомир
Крстић, Пирот, 1997; Градска галерија,
Смедеревска Паланка; Дом културе, Велика
Плана, 2001. Учествовала је на више од о-
самдесет колективних изложби цртежа, сли-
ка и графика у Нишу, Београду, Крагујевцу,
Приштини, Књажевцу, Панчеву, Новом Са-
ду, Горњем Милановцу, Димитровграду,
Пироту, Опову, Ковину, Смедереву, Вели-
кој Плани, Шапцу, Вршцу, Великом Трнову,
Софији, Пловдиву, Лимносу, Измиру, Техе-
рану, Торонту.
Добитник је награде на изложби студе-
ната ФЛУ 600 година боја на Косову, Бео-
град, 1989; откупне награде Classic, ДИН,
Ниш, 1995; прве награде за сликарство на
25. јубиларној изложби чланица УЛУС-а и
УЛУПУДс-а, Крагујевац, 2000 и за слику на
изложби Акт Галерије Рам-Арт, Ниш, 2000.
- 355 -
Ликовна уметност
ЛИТЕРАТУРА: Радоњић Малина, Марковић Злати-
мир, Марковић Срђан, Катарина Ђорђевић, каталог,
ГСЛУ, Миш, 1996. (М. Р.)
Ђорђевић, Мирољуб, Б, сликар и педагог
(Ниш, 16. јул 1935 –)
Дипломирао и пост-
дипломске студије завр-
шио на Академији ликов-
них уметности у Београ-
ду, у класи професора
Недељка Гвозденовића.
Од 1962. до пензиониса-
ња радио као професор
цртања и сликања у У-
метничкој школи у Нишу. Члан је УЛУС-а.
Седамдесетих година слика у духу ап-
стракције и енформела. Преко графике у-
лази у свет лирске апстракције, која се у
каснијим сликама трансформише у светло-
сну игру геометријски избрушених површи-
на, сензибилно транспонованих пејзажа.
Самосталне изложбе: Галерија УЛУС-а,
Београд, 1962; Галерија Работничког дома
(са Ристевским), Скопље, 1962. Групно
излагао преко двеста пута у земљи: на Окто-
барском салону, УЛУС-овим изложбама у
Београду, са ликовним уметницима Ниша у
Загребу, на изложбама уметничких коло-
нија, на Бијеналу у Ријеци, на Ликовном
сусрету на Палићу, са графичарима Београд-
ског графичког круга, на Тријеналу савреме-
ног југословенског цртежа у Сомбору, Са-
лону ликовног сусрета у Суботици. У инос-
транству излагао у Луцерну, Арау, Рајнхау,
Њукаслу и Бирмингему. Учесник је двадесе-
так ликовних колонија у земљи и иностран-
ству: Сићево, Ечка, Дечани, Власина, Пога-
ново, Магнохром и Нафтагас, у Бечићима,
Класик, Луцерн, Хиландар.
Добитник је: откупне награде на Окто-
барском салону, Београд, 1961; награде КПЗ,
Ниш, 1964; откупне награде на Сићевачкој
колонији, Ниш, 1965; откупне награде на У-
ЛУС-овој изложби, Београд, 1967; прве на-
граде на Сићевачкој колонији, Ниш, 1969. и
1988; награде СО Зрењанин на изложби уме-
-7-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
тничке колоније Ечка, Зрењанин, 1970; на-
граде Classik на годишњој изложби УЛУС-а
Ниш, Ниш, 1998.
ЛИТЕРАТУРА: Дрча Наташа, Ликовни уметници Ни-
ша 1945−1970, Народни музеј Ниш, 2000, 14. (М. Р.)
Ердељановић Цурк, Славица, П, сликар
(Ниш, 24. новембар 1954 –)
Дипломирала и ма-
гистрирала на Факулте-
ту примењених уметно-
сти у Београду. Радила
као професор у Уметни-
чкој школи у Нишу од
1981, а од 2004. ради као
ванредни професор на
Факултету уметности у
Нишу. Члан је УЛУС-а од 1983.
Као сликар сублимиране експресивне
снаге, изражава се слободним гестом и ши-
роким, динамичним потезима. Поред тога,
интензиван колорит представља значајан
сегмент којим бележи властита емотивна
стања. У њеним најновијим радовима до-
лази до изражаја изванредно познавање мо-
гућности зидног сликарства и снага израза.
Самостално излагала у: Нишу (1982,
2001, 2006), Београду (1983), Нишкој Бањи
(1983, 2001), Загребу (1984), Сокобањи
(1987), Сомбору (2005), Краљеву (2006),
Врању, Пироту (2007). Групно излагала у
Лесковцу, Београду, Нишу, Тузли, Краљеву,
Паризу, Скопљу, Панчеву, Врању�
Добитник је Откупне награде за цртеж
Министарства културе Хрватске, Загреб,
1984; прве награде на изложби Жене − сли-
кари чланови УЛУС-а, Приштина, 1987;
прве награде на Сићевачкој ликовној коло-
нији, Ниш, 1989; златне медаље Михајло Пу-
пин за дизајн на Сајму иноваторства Србије,
Чачак, 1999.
ЛИТЕРАТУРА: Каталог самосталне изложбе, Град-
ски музеј, Сомбор, септембар 2005; Љубица Миљко-
вић, Милица Тодоровић, Радмила Костић, Ликовна
колонија Сићево 1905−2005, монографија, Галерија
савремене ликовне уметности Ниш, септембар 2005;
Радмила Костић, текст у каталогу изложбе Славица
-8-
- 356 -
Ердељновић Цурк и Франц Цурк, Народни музеј, Кра-
љево, септембар−октобар 2006; Милица Тодоровић,
текст у каталогу изложбе, Народни музеј, Врање, де-
цембар 2006 − јануар 2007. (Р. К�)
Живић, Бојан, В, графичар (Ниш, 24. јул
1962 –)
Дипломирао 1988.
на ФПУ у Београду, ма-
гистрирао на истом фа-
култету 1998. Од 1996.
радио у Уметничкој
школи у Нишу, а од
2006. доцент на Факул-
тету уметности у Нишу
за предмет Основи гра-
фике.
Код једног броја његових дела тематска
предиспозиција је пејзаж, с тим што је уме-
тник, сажимањем основних ликовних елеме-
ната, пејзаж свео на знак. Сведеност, високи
степен редукције, појачани конструктивни
елемент у композиционом приступу и нео-
бично кадрирање, правци су којима се одви-
јала метаморфоза његовог израза. Најновији
радови, који мултипликацијом или ротаци-
јом једног истог графичког листа третирају
визуелне ефекте компатибилне илузији кре-
тања и променљивости, самим начином пре-
зентације представљају искорак из матичног
медија.
Самостално излагао у Београду (1998),
Нишу (1999, 2008) и Врању (1999, 2008). У-
чествовао на колективним изложбама у
земљи и иностранству (Шпанија, Македо-
нија, Бугарска).
Добитник је Награде УЛУПУДС-а, Бео-
град, 1988� и Златно перо у категорији би-
блиофилског издања књига.
ЛИТЕРАТУРА: Милица Тодоровић, каталог, Врање
и Ниш, 2008. (М. Т.)
Илић, Божа, сликар (Житни Поток, 17. ап-
рил 1919 − Београд, 15. јул 1993)
Похађао је средњу уметничку школу у
Београду, али је пре завршетка примљен на

Академију ликовних у-
метности у Београду, где
остаје до 1945.
Непосредно по завр-
шетку Другог светског
рата, када је тражено да
ликовна уметност прати
дневне друштвено-поли-
тичке догађаје, био је
најзначајнији представник социјалистичког
реализма и као такав цењен. Радио је слике
великих димензија на тему ослобођења и
обнове земље: Сондирање терена на Новом
Београду, Вјазма. Касније се оријентише на
пејзаж, портрет и мртву природу, исказујући
богатство експресионистички схваћеног ко-
лорита.
Учествовао је на бројним самосталним
и групним изложбама, а 1950. био је наш
представник на Бијеналу у Венецији.
Народни музеј у Нишу, поред Вјазме,
поседује и десетак његових пејзажа.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Б. Протић, Српско сликар-
ство XX века, II, Нолит, Београд, 1970, стр. 387−388;
група аутора, Божа Илић (1919−1993), каталог, На-
родни музеј, Београд, 1994. (Н. Д.)
Јанковић, Душан, Ђ, сликар и илустратор
књига (Ниш, 10. октобар 1894 − Београд, 8.
јул 1950)
Основну школу и
гимназију завршио у
Нишу. Испит зрелости
положио у нишкој гим-
назији 1913. Студирао
архитектуру у Београду.
Са српском војском пре-
шао Албанију. Почет-
ком марта 1916. стигао у
Француску. Наставио студије архитектуре и
сликарства у Паризу и дипломирао 1921. у
École Nationale Supérieure des Arts Décoratifs
у Паризу. Радио у издавачкој кући Le monde
moderne у Паризу. Прву самосталну изло-
жбу отворио у родном Нишу 1921, а другу у
Београду 1922. Исте године вратио се у Па-
риз, где је често излагао своје радове. Вен-
- 357 -
Ликовна уметност
чао се 6. јула 1922. са Колет Роаје, Францу-
скињом, која је као његова супруга сарађи-
вала са Етнографским музејом у Београду и
афирмисала српску културу у Француској.
Од 1936. води графичко одељење Држа-
вне штампарије у Београду, где је опремио и
илустровао већи број репрезентативних из-
дања: Монахиња Јефимија, Антологија но-
вије српске лирике. После Другог светског
рата опремао је часопис Југославија, а 1949.
постављен је за уметничког директора.
ЛИТЕРАТУРА: Др М. Т. Селековић, Изложба Ду-
шана Јанковића, Српски књижевни гласник, књ.V,
бр. 8, Београд, 1922, стр. 639. 640; В. Драговић, Ду-
шан Јанковић, Политика, Београд, 27. новембар,
1931; Владимир Розић, Душан Јанковић (Живот и
дело), Београд, Музеј примењене уметности у Бео-
граду, 1987; Радивоје М. Петковић, Нишка гимназија
1878−2003, Ниш, стр. 813, 814. (Р. П.)
Костић, Драгослав, В, сликар и педагог
(Прокупље, 25. фебруар 1933 –)
Основну школу за-
вршио у Нишу. Из Шко-
ле за примењену умет-
ност одлази на Академи-
ју ликовних уметности у
Београду, где дипломи-
ра у класи Зорана Петро-
вића. Магистрирао је у
класи Недељка Гвозде-
новића. Члан је УЛУС-а од 1963. Од 1961.
до пензионисања радио у Школи за ликовне
техничаре (данашња Уметничка школа) у
Нишу као професор цртања и сликања. Као
директор (1983−1998) активно је учествовао
у реформама ове школе.
У раном периоду стваралаштва припа-
дао је групи сликара која је усвојила есте-
тику енформелиста. Монохромне слике, са
опиљцима гвожђа, песка и камена, дозвоља-
вале су и алузију на препознатљиве мотиве.
Временом је материја на слици постала ре-
зултат сликарског процеса, а колорит постао
разноврснији и интензивнији (кобалт, ул-
трамарин, виолет, оранж, жуто). Светло које
зрачи из саме слике даје јој свечани епифа-
-9-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
нични тон. Урођени осећај за цртеж и арабе-
ску, као и деликатан сликарски рукопис, ка-
рактеришу дело које је најближе естетици
лирске апстракције.
Самосталне изложбе: Ниш 1965, 1975;
Београд 1975; Луцерн, Арау (Швајцарска)
1984; Катарини (Грчка) 1997. Од 1961. ре-
довно излаже са ликовним уметницима
Ниша на изложбама у Југославији и инос-
транству, а од 1963. учествује на изложбама
УЛУС-а. Године 1964. излаже са групом
Четворица у Загребу. Групно излаже у Бео-
граду, Новом Саду, Приштини, Мостару,
Крушевцу, Земуну, Крагујевцу. Са групом
ликовних уметника из Ниша излагао у Њу-
каслу, Бирмингему, Паризу, Луцерну, Кра-
јови, Великом Трнову. Учествовао у раду ју-
гословенских колонија и Међународног сли-
карског пленера у Великом Трнову.
Његов друштвени ангажман непосредно
је повезан са стручним радом, тако да је на
његову иницијативу основана Галерија
савремене ликовне уметности у Нишу,
обновљен рад Ликовне колоније Сићево,
покренута Југословенска ликовна колонија
у Луцерну (са др Душаном Пајићем), покре-
нута иницијатива за оснивање Факултета у-
метности у Нишу и ради тога стварани про-
сторни услови у самој Уметничкој школи.
Добитник је друге награде на Сићевач-
кој колонији, Ниш, 1965; Октобарске на-
граде града Ниша, 1965; откупне награде
општине Савски венац на Октобарском са-
лону, Београд, 1966; прве награде на Сиће-
вачкој колонији, Ниш, 1967; награде Classic
на Мајској изложби, Ниш, 1997.
ЛИТЕРАТУРА: Јевтић Добривоје, Анђелковић Ми-
рослав, Драган Костић, каталог, Просвета, Ниш,
1997. (М. Р.)
Костић, Зоран, Д, сликар (Ниш, 18. мај 1963
–)
Дипломирао на сликарском одсеку ФЛУ
у Београду 1987. Магистрирао на истом фа-
култету 1990. у класи професора Војислава
Тодорића. Члан је УЛУС-а од 1989. Од 1998.
- 10 -
- 358 -
запослен на ФЛУ у Београду − Одељење у
Нишу у звању доцента. Од 2008. ванредни је
професор цртања и сликања.
Делови затвореног простора (ентерије-
ри атељеа и радионица) и археолошки лока-
литет Гамзиград су његово инспиративно
полазиште. Ове теме транспонује, избегава-
јући декоративни и илустративни потенци-
јал мотива, налазећи равнотежу између асо-
цијативног и апстрактног, а уз помоћ хармо-
ничног склада боја и ритмова, са благом ге-
ометризацијом у организацији простора и
транспоновању форме.
Самостално излагао у Београду (1991,
1998), Нишу (1993, 2000, 2008), Пироту
(1993, 2009), Књажевцу (1994), Чачку
(1995), Прокупљу (1996), Кикинди (2002),
Лесковцу, Врању, Краљеву, Димитровграду,
Бору (2006), Неготину, Херцег Новом
(2007), Виља Реалу, Вал Дуксу (2008), Кру-
шевцу, Софији (2009).
Добитник награде ФЛУ из Фонда Љуби-
це Сокић 1986. и награде Classic на изложби
УЛУС-а Ниш 1993.
ЛИТЕРАТУРА: Перица Донков, каталог, ФПУ, Бео-
град, 1990; Бојана Бурић, каталог, ГСЛУ, Ниш 1993;
Милета Продановић, Градација сликарског геста, ка-
талог, Чачак, 1995; Мирослав Анђелковић, О сликар-
ству Зорана Костића, каталог, КЦ Београд, 1998; Да-
вор Џалто, каталог, Музеј Крајине, Неготин, 2007;
Богдан Мусовић, каталог, Херцег Нови, 2007; Ми-
лица Тодоровић, каталог, ГСЛУ, Ниш, 2008; Биљана
Грковић, каталог, Народни музеј, Крушевац, 2009.
(М. Т.)
Костић, Мирољуб, Д, индустријски дизај-
нер (Салаш код Зајечара, 10. септембар 1948
–)
Рођен 10� 09� 1948� у
Салашу код Зајечара.
Средњу уметничку
школу Ђорђе Крстић за-
вршио у Нишу 1968.
Дипломирао 1973.
на Факултету примење-
них уметности у Београ-
ду, примењено вајарство,
смер Индустријски дизајн.

Од 1975. до 1991. године радио у Ei ТВ
електроника у Нишу као индустријски ди-
зајнер, био шеф службе за дизајн Еi телеви-
зија, и уметнички директор Winner broker-a�
од 1991-94..године.
Као ванредни професор за предмет
Индустријски дизајн, на основним и после-
дипломским студијама ФПУ у Београду ра-
дио од 1996. до 2006. када је изабран у звање
редовног професора за област Индустријски
дизајн. Шеф Одсека индустријски дизајн и
члан Савета Факултета био од 2004-2006. го-
дине. Oд 2013. у пензији.
Члан УЛУПУДС-а од 1977. год. Бави се
пројектовањем високосеријских производа
и скулптуром у класичним вајарским мате-
ријалима. Аутор је већег броја пројеката, па-
тената и модела, а пројекти су му реализо-
вани у серијској производњи за домаћа и
страна тржишта. Као вајар реализовао је не-
колико споменика у Марибору и Нишу и ве-
лики број минијатура и скулптура у бронзи ,
теракоти и дрвету галеријског формата.
Излаже од 1975. године ( на Октобарском са-
лону у Београду 10 пута, на Мајској изложби
УЛУПУДС-а у Београду 11 пута, на изло-
жби Дизајн у Србији 3 пута, на Бијеналу
индустријског обликовања у Љубљани 3
пута) преко 120 колективних изложби у Ју-
гославији. Излагао на ауторским селекци-
јама (као гост на изложби слика Драгана
Момчиловића у Нишу 2001; у оквиру Окто-
барског салона , Мирослав Мушић „Дизајн
7*3“ у галерији Културног центра у Бео-
граду 1989; Ивица Млађеновић „11 истакну-
тих примењених уметника Југославије“ на
Београдском сајму и у галерији Сингидунум
у Београду 1986. Самостално излагао 7 пута:
У Нишу и Београду 1983, у Нишу и
Лесковцу 1990, и у Нишу 1994 , 2000 и 2013
у Нишу ретроспективно под називом ИПАК
ДИЗАЈН.. Колективно излагао у Њујорку У-
ЛУПУДС 1982. и Софији 2009. Реализовани
производи у Еи-у редовно су излагани на
сајмовима и привредним изложбама у
земљи и иностранству.
- 11 -
- 359 -
Ликовна уметност
Добитник је више награда и признања за
дизајн: Награда „УЛУПУДС Друштво реги-
она Ниш“ за дизајн на изложби Примењена
уметност и дизајн Ниш, 2005; Златна ме-
даља на изложби Rast Yu у Ријеци 1982;
Диплома УЛУПУДС-а на Мајској изложби
у Београду 1981; Велике награде „Златне
руке“ за најбољи дизајн у Србији у Београду
1981; Годишње награде УЛУПУДС-а у Бео-
граду 1978 и 1983; Дипломе „Добар дизајн“
Дизајн центра на Међународном сајму те-
хнике у Београду 1976. итд. ). Учествовао у
раду разних жирија за индустријски дизајн и
скулптуру, организовао изложбе и водио
конкурсе за индустријски дизајн. Био је члан
организационог одбора првог евро-регио-
налног скупа индустријских дизајнера у
Србији Danubius Design 2005. год, Уметнич-
ког савета ГСЛУ у Нишу итд. Председник
Улупудса региона Ниш био два пута,
Заступљен је у публикацији Ивице Мла-
ђеновића „11 истакнутих примењених умет-
ника Југославије“ УЛУПУДС Београд 1986;
Ликовној енциклопедији Југославије Загреб
1987; Ко је ко у Србији 1991, Ликовни умет-
ници Ниша 2007, Ликовној енциклопедија
Ниша 2011. и Лексикону Ниша 2011� (Ред.)
Крстић, Велизар, сликар, графичар (Орео-
вац код Ниша, 10. септембар 1947 –)
Академију ликовних уметности завр-
шио у Београду 1972, а постдипломске сту-
дије 1976. у класи проф. Ђорђа Бошана. Сту-
дирао је 1973/74. на бечкој Академији ли-
ковних уметности као стипендиста FVS
фондације из Хамбурга. Члан је УЛУС-а од
1973�
Његов опус је разноврстан, а чине га ци-
клуси: Излози, Призори одбачених пред-
мета, Инсекти, Сендвичи, Портрети, Ау-
топортрети, Плаже. Најчешће приказује у
гро-плану увеличани изоловани предмет
или лице, представљајући истовремено не-
колико секвенци различитог стања људског
бића. Открива слојеве личности погледом
Енциклопедија Знамените личности Ниша
изблиза, попут филмског и фотографског ка-
дрирања. Боја му је основни фактор једин-
ства свих елемената, а из увеличаних пред-
става избија драматична изражајност, засно-
вана на сочним тонским хармонијама, чиме
постиже жестину правог експресионисте. У
агресивној експресивности његово сликар-
ство указује на кризе и дилеме усамљеног
човека. Исте тематске кругове обрађује и у
графикама, што чини извесну целину са ње-
говим сликарством.
Самосталне изложбе: Београд (1873,
1974, 1976, 1977, 1980, 1981, 1986), Беч
(1974), Ниш, Ријека, Херцег Нови (1978),
Панчево, Атина, Загреб (1979), Нови Сад
(1979, 1982), Сомбор (1980), Лесковац
(1980, 1975), Нови Пазар (1981), Чачак
(1983), Велика Горица (1984). Излагао на ве-
ликом броју колективних изложби у земљи
и иностранству.
Опремио и објавио библиографску
збирку песама Кумсача Звонимира Костића,
Београд, 1980. и Хаику песме Младена Срђа-
на Воларевића, Београд, 1982.
Добитник је награде за цртеж на изло-
жби Цртеж и мала пластика, Београд,
1978; Великог печата Графичког колектива,
Београд, 1979; награде публике на XIII ме-
моријалу Надежде Петровић, Чачак, 1982;
Златне палете УЛУС-а на Пролећној изло-
жби, Београд, 1982; велике премије Каби-
нета графике ЈАЗУ на XIII бијеналу југосло-
венске графике, Загреб, 1984.
ЛИТЕРАТУРА: Б. Љубишић, Велизар Крстић, ката-
лог, Галерија Дома ЈНА, Београд, 1977; Љ. Ћинкул,
Велизар Крстић, каталог, Народни музеј, Галерија у
Тврђави, Ниш, 1978; З. Костић, Графике Велизара
Крстића, каталог, Галерија Графички колектив, Бео-
град, 1980; Б. Љубишић, Велизар Крстић, каталог,
Галерија Културног центра, Београд, 1981; И. Субо-
тић, Велизар Крстић, каталог, Галерија Галженица,
Велика Горица, 1984. (Љ. Ћ. К.)
Крстић, Ђорђе, сликар (Стара Кањижа, 19.
април 1851 − Београд, 18. октобар 1907)
Школовао се у више војвођанских ме-
ста, а 1867. прелази у Београд и завршава
гимназију и две године богословије. Рано
- 12 -
- 360 -
испољава цртачке спосо-
бности и постаје стипен-
диста кнеза Милана О-
бреновића. Одлази у
Минхен 1873, где студи-
ра на Академији ликов-
них уметности, а кона-
чно се враћа у земљу
1883. По налогу двора
1881. обилази крајеве тек ослобођене од Ту-
рака. Путовање започиње и завршава у
Нишу, летњој кнежевој резиденцији.
Слика под утицајем немачких реалиста,
али обрађује и национално-историјске теме
у духу романтичарских схватања. Радио је
доста поруџбина за иконостасе, а најпозна-
тији је онај за нишку Саборну цркву (в. Ико-
ностас). Од наручене педесет четири урадио
је тридесет икона. Прва од њих, Смрт кнеза
Лазара, пресмела за своје време и намену
коју је имала, изазвала је велику полемику у
ондашњој културној јавности.
Најзначајнија дела: Утопљеница, 1879;
Анатом, 1880; Бабакај, Аласка врата, 1896;
Студеница, Пад Сталаћа, 1900.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Коларић, Ђорђе Крстић,
САНУ − Југославија, Београд, 1977; Никола Кусовац,
Сликар Ђорђе Крстић 1851−1907, Народни музеј, Бе-
оград, 2001. (Н. Д.)
Крстић, Милован, вајар (Горњи Матејевац
код Ниша, 13. август 1909 − Београд, 2006)
Основну школу за-
вршио у месту рођења, а
четири разреда гимна-
зије са малом матуром у
Мушкој гимназији у Ни-
шу. Државну уметничку
школу завршио је у Бео-
граду 1933. у класи Пе-
тра Палавиченија. По-
стављен за наставника цртања у Мушкој ги-
мназији у Нишу 1936. У Пету београдску
гимназију премештен 1946.
Од 1933. до 1945. урадио је педесет две
скулптуре, а његов уметнички опус износи
око петсто шездесет скулптура. То су порт-

рети, фигуре, рељефи у дрвету, камену и
бронзи. Од 1952. потпуно се посветио вајар-
ству. Био је на студијским путовањима у
Лондону, Паризу, Риму, Лењинграду, Мос-
кви, Амстердаму, Њујорку. Неке портрете
радио у Паризу, Риму, Њујорку, Канади, где
се и сада налазе. Члан УЛУСА.
Имао је бројне самосталне и колективне
изложбе у Нишу, Београду, Загребу, Будви,
Љубљани, Скопљу, Приштини, на Брачу,
Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Панчеву,
Пожаревцу. У Нишу први пут излагао на за-
једничкој изложби децембра 1944. Велику
ретроспективну изложбу у Нишу с делима
насталим од 1938. до 1996. имао је 1996.
Попрсје у бронзи Надежде Петровић постав-
љено је 1998. на Нишавском кеју. Известан
број његових радова поклоњен страним
државницима, а Индири Ганди његово дело
Рађање из материје�
Добитник је Повеље ликовних педагога
Београда.
ЛИТЕРАТУРА: Павле Васић, Скулптура М.
Крстића, Политика, 18. јун 1977; Крста Богдановић,
Скулптуре Милована Крстића, монографија, Бео-
град, 1977; Радивоје М. Петковић, Нишка гимназија
1878−2003, Ниш, 2003, стр. 822, 823. (Р. П.)
Крстић, Чедомир, В, сликар, педагог (Пи-
рот, 12. 12. 1923 − Београд, 14. 12. 1988)
Дипломирао на Ака-
демији ликовних умет-
ности у Београду 1952. у
класи професора Неде-
љка Гвозденовића. Го-
дину дана радио у мај-
сторској радионици Ђор-
ђа Андрејевића Куна. По
завршетку студија дуго
и делотворно радио у Нишу као професор у
Школи за ликовне техничаре Ђорђе Кр-
стић, из које су изашли бројни сликари и ди-
зајнери. Заслужан је за развој сликарске у-
метности у Нишу, а његов нишки период о-
телотворио се у већи број слика градских
предела Ниша. Радио је и као редовни про-
- 13 -
- 361 -
Ликовна уметност
фесор Факултета ликовних уметности у Бе-
ограду.
Сматра се једним од главних настав-
љача београдске интимистичке школе у сли-
карству.
Самостално излагао у Пироту (1954),
Нишу (1955, 1981), Београду (1964, 1976,
1980), Земуну (1971), Новом Саду (1982),
Берлину (1983). Учествовао на групним из-
ложбама у земљи и иностранству преко два-
десет пута.
Добитник је Октобарске награде града
Ниша за сликарство, 1961; УЛУС-ове награ-
де, 1970; награде Београдске асоцијације
сликара, 1979; специјалне награде на Међу-
народном тријеналу реалистичке уметности
у Софији, 1982.
ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, предговор каталогу, Ли-
ковна галерија Културног центра, Београд, 1976; С.
Живковић, предговор каталогу, Културни центар, Бе-
оград, 1980; В. Девић, Колоризам природе − природа
колоризма, Народне новине, Ниш, 18. и 19. април
1981, стр. 14; В. Павловић, Тајна мирних боја, На-
родне новине, Ниш, 1983. (М. М. Ст.)
Милошевић, Небојша, М, дизајнер тек-
стила (Ниш, 15. фебруар 1944 –)
Завршио је први сте-
пен Академије примење-
них уметности Београд −
Одељење у Нишу, а по-
том други степен у Бео-
граду. Бави се дизајном
текстила за индустриј-
ску производњу, као и
пројектовањем и извође-
њем уникатног текстила. Радио као дизајнер
текстила у фабрици текстила NITEX. Поред
тога, бави се графичким дизајном, муралом
и штафелајним сликарством. Од 2002. има
статус слободног уметника. Члан УЛУ-
ПУДС-а.
Сигурном руком цртача, са извесном ла-
коћом рашчлањује препознатљиве облике,
компонујући их у маштовите целине. Ње-
гове слике често поседују симболичне по-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
руке, инсистирајући на светлосним ефек-
тима и бојеним акцентима. Аутор је осамсто
идејних пројеката за све врсте текстила, де-
сет изведених и пласираних на тржишту, пе-
десет сајамских поставки комплетне Нитек-
сове производње, десет колекција узорака
текстила за извођење модних ревија. У обла-
сти графичког дизајна урадио на десетине
заштитних знакова са логотипом, плаката,
опрема књига, календара.
Самостално излагао у Нишу (1991,
1996, 2001) и Добоју (1969). Колективно у
Нишу, Београду, Лесковцу и Пироту.
Добитник је награде за изузетан допри-
нос у култури за развој индустријског ди-
зајна (као члан групе дизајнера Нитекса),
Ниш, 1985. и Ордена рада са сребрним вен-
цем за допринос развоју индустрије тек-
стила Нитекс, Ниш, 1988.
ЛИТЕРАТУРА: Малина Радоњић, предговор ката-
логу изложбе, Салон 77, Ниш, 1991; Срђан Марко-
вић, Портрети Небојше Милошевића, предговор ка-
талогу ГСЛУ, Изложбени павиљон у Тврђави, април,
2001; Миодраг Анђелковић, предговор каталогу, Га-
лерија РАМ АРТ, април 2001; Златимир Марковић,
Тумач људског зла, Народне новине, 20. април 2001.
(Р. К. и М. Р.)
Митић, Момчило, С, сликар и педагог
(Горња Топоница код Прокупља, 3. децем-
бар 1943 − Ниш, 28. мај 1994)
Од 1959. до 1964.
похађа и завршава Шко-
лу за примењену умет-
ност у Нишу. Студирао
је сликарство на Акаде-
мији примењених умет-
ности у Београду, у кла-
си Рајка Николића, где је
и магистрирао 1975. Ра-
дио је као професор ликовне уметности у У-
читељској школи у Алексинцу од дипломи-
рања до 1979, када постаје професор цртања
и сликања у Школи за примењену уметност
у Нишу, где је свој сликарски занос прено-
сио бројним ученицима. Члан је УЛУС-а од
1974�
- 14 -
- 362 -
Његово стваралаштво дели се у четири
фазе: Зора у атељеу, Пасторале, Крошње и
сенке и Простори тишине (циклуси којима
је сам аутор дао називе). У првој фази на
сликама сиве гаме, изведеним комбинова-
ном техником пастела, гваша, темпере и ко-
лажа, осећа се по уситњеном потезу наста-
вак сликарског поступка са мозаика и тапи-
серија које је радио у време студирања. Мо-
тиви су робусна и деформисана тела људи и
животиња у недефинисаним просторима.
Трагање за ружним, бежање у свет оностра-
ног, била је веза са једном од тенденција ак-
туелног београдског сликарства. У другој
фази, од 1976. до 1983, цртеж се све више
подређује боји на сликама малог формата, у
којима доминира деперсонализована женска
фигура, која ће постати његов знак. Око
1980. повећава формате и редигује колорит:
нијансирањем зелене, окера, црне и беле до-
чарава поетизована пространства сфумати-
раног пејзажа. Трећу фазу чине цртежи на-
стали тушем и темпером, махом током лета
1983. Пејзажи, крошње дрвећа, повод су за
стварање драматизованих композиција ди-
сциплиноване експресије. Транспоновањем
природе све више се приближава апстракци-
ји. Четврта фаза обухвата слике асоцијатив-
ног пејзажа, светлог колорита, разноврсне
фактуре, доведене скоро до потпуне ап-
стракције. Зрнастом структуром светлих по-
вршина, бојама племенитог звука, створио је
хармонично сликарство, које тежи чистој
естетици.
Самосталне изложбе: Ниш, 1970, 1972,
1974, 1977, 1982, 1988, 1995. (постхумно);
Алексинац 1973; Бањалука, Прокупље,
1988, Крушевац 1990. Од 1967. учествовао је
на бројним колективним изложбама у
земљи. Са нишким уметницима излагао је у
Швајцарској и у Паризу. Учесник ликовних
колонија: Сићево 1973, 1980, 1986; Луцерн
(Швајцарска) 1980, 1981, 1982, 1984; Велико
Трново (Бугарска) 1986; Сисевац 1979; Ри-
барска Бања 1990; Сопоћани 1992. Слике по-
седује Галерија савремене ликовне уметно-

сти у Нишу. Известан број слика је у приват-
ном власништву у Београду, Прокупљу, А-
лексинцу, Пожаревцу, Бањалуци, Бугарској,
Швајцарској, Француској, Америци и на
Филипинима. Преостале слике су у вла-
сништву породице.
Добитник је награда: Академије приме-
њених уметности у Београду, 1967; Драинац
у Прокупљу, 1968. и 1969; из Фонда Аце То-
машевића у Београду, 1970; на изложби ли-
ковних педагога у Новом Саду, 1970; СИЗ-а
културе у Нишу, 1982; на Октобарском са-
лону у Београду, 1990; Културно-просветне
заједнице Ниша, 1988; Classic (постхумно),
1994�
ЛИТЕРАТУРА: Радоњић М., Момчило Митић
(Пасторални простори тишине), Уметничка школа
Ниш, 2004. (М. Р.)
Момчиловић, Драган, Ђ, дизајнер (Црна
Трава, 22. новембар 1952 –)
Завршио уметничку
школу у Нишу. Радио у
издавачкој кући Градина
на пословима графичког
дизајна и уредника посе-
бних издања. Ликовно о-
премио преко хиљаду
наслова. Од 1993. прела-
зи у службу маркетинга
Фабрике дувана Ниш. На његову иниција-
тиву формирана је Сликарска колонија Clas-
sic� Члан УЛУПУДС-а од 1977� и УЛУС-а од
1997�
Слика у духу апстрактног експресиони-
зма, допуштајући сликарској материји да
дође до пуног изражаја. Неравна, храпава
структура платна у последње време је упот-
пуњена предметима нађеним у ближем о-
кружењу, које аплицира на платно, ствара-
јући дела која постају исечци његових ду-
ховних стања.
Одржао седамнаест самосталних изло-
жби у Нишу, Сарајеву, Мостару, Ријеци, Бе-
ограду, Приштини, Новом Пазару, Крању,
Љубљани. Колективно излагао у Загребу и
Београду.
- 15 -
- 363 -
Ликовна уметност
Добитник је преко двадесет награда и
признања: шест признања за графички и ин-
дустријски дизајн, девет признања за
опрему књига, седам награда из области ли-
ковне уметности; награда за изузетно
достигнуће у култури, 1991. и 1993.
ЛИТЕРАТУРА: Ђорђе Кадијевић, Миодраг Анђелко-
вић и Мома Димић, текстови за каталог изложбе у га-
лерији Србија, Ниш, 1996; Бета, Момчичовић излаже
у Љубљани, Народне новине, Ниш, петак, 28. јун
2002. стр. 14. (Р. К.)
Николић, Душан, вајар, педагог (Бела Па-
ланка, 30. септембар 1923 − Београд, 28. де-
цембар 1998)
Дипломирао на Ака-
демији ликовних умет-
ности у Београду 1951.
Од 1953. до 1964. радио
у Школи за примењену
уметност у Нишу, када
одлази у Београд, где ра-
ди на Академији за при-
мењену уметност као
професор цртања и моделовања. Бавио се у-
ређењем ентеријера у јавним просторима
многих градова, као и израдом фонтана и
споменика. У Нишу је аутор споменика Кон-
раду Жилнику, Станку Пауновићу, Анети
Андрејевић, Добрили Стамболић и Стевану
Сремцу. Пред крај живота бавио се и сли-
карством. Од 1953. учествује на групним
изложбама у земљи и иностранству.
Самосталне изложбе: Ниш, 1959, 1962;
Зајечар, 1960; Нови Сад, 1961; Загреб, 1963.
Добитник награде 14. октобар, Ниш,
1959; прве награде за печат и амблем
Нишког универзитета, 1966; треће награде
за споменик Јовану Јовановићу Змају, Нови
Сад, 1984; прве награде за споменик војводи
Живојину Мишићу, Ваљево, 1987; прве на-
граде за споменик Кости Стаменковићу,
1988. Управни одбор УЛУС-а 1995. прогла-
шава споменик Милошу Обилићу животним
делом Душана Николића.
ЛИТЕРАТУРА: Малина Радоњић, 50 година Школе за
ликовне техничаре Ђорђе Крстић, Ниш, 1998. (М. Р.)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Перевалов, Василије, Н, Васја, вајар и пе-
дагог (Ниш, 20. март 1937 –)
Завршио школу за
примењену уметност у
Нишу и вајарство на А-
кадемији за примењену
уметност у Београду. Ра-
дио као професор и ди-
ректор Школе за приме-
њену уметност, као про-
светни саветник у Нишу,
републички инспектор за ликовну културу
Министарства просвете Републике Србије и
као начелник одељења Министарства про-
свете у Нишу. Био је члан комисије Про-
светног савета Републике Србије за ликовну
струку, аутор и коаутор програма стручних
предмета за уметничку школу и програма
ликовне културе за основне и средње школе.
Члан је УЛУПУДС-а од 1969. и један од ос-
нивача регионалног друштва у Нишу.
Самостално излагао у Нишу (1969,
1980, 1981), у Београду, Крагујевцу и Про-
купљу. Колективно излаже од 1965. Уче-
сник ликовних колонија у Сићеву 1976, По-
ганову 1994. и Мокрој гори 2002.
Добитник је Октобарске награде града
Ниша за ликовну уметност, 1982; повеља За-
служни ликовни педагог Југославије, 1989;
друге награде на Југословенском конкурсу
за споменичко обележје у Нишу. (М. Р.)
Радичевић, Миле, Д, графички дизајнер
(Ниш 18. август 1948 –)
Основну и Средњу
уметничку школу завр-
шио у Нишу 1968�
Дипломирао у Београду,
ВПШ – графички уред-
ници 1983�
Од 1968. до 1990.
радио у ЕИ пропаганди
на месту графичког ди-
зајнера. Члан УЛУПУДС-а од 1977. Пред-
седник Улупудс-а у два мандата. Приватна
- 16 -
- 364 -
фирма РАДИЧЕВИЋ ДИЗАЈН СТУДИО-
1992�
Самостално излагао у Нишу (1968,
1980, 1998 и 2018. – 50 година рада). Колек-
тивне и годишње изложбе – преко 250.
Значајни пројекти: Монографија КПЗ
(2000), Свезнадар (2002), Фудбал 1−2 (2003),
Монографија ЕИ − 50 година, Фотомоногра-
фија Стари Ниш, – 2005, Коло Српских се-
стара – 2005, Монографија – Ротари, 2012,
Монографија Хорске свечаности – 2006, Ен-
циклопедија домаћинства – 2008, Нишка
Палилула – 2011, Дирекција за изградњу
града Ниша – 2012, итд...
Има статус слободног уметника. Члан
УЛУПУДС-а од 1977.
Асоцијативном снагом својих симбола
делује на околину, постижући непосредну
комуникацију са посматрачем. Његов ли-
ковни језик је маштовит, пун нових, свежих
идеја, формирајући креативне целине које
задовољавају све принципе савременог ди-
зајна. Када му време дозволи, бави се сли-
карством као омиљеним хобијем.
Значајне награде: 1968 – Друга награда,
плакат Самодопринос Ниш; 1975/1976 – На-
града ЕИ за каталог широке потрошње,
Ниш� 1980 – Годишња награда УЛУПУДС –
а за графички дизајн, Београд и Ниш; 1984,
1988, Диплома Улупудс – Ниш, 1986 – друга
награда за знак Аеродром Ниш; 1996 – спе-
цијално признање Прве смотре маркетинга,
Ниш; 1999 – Благодарница, Ниш; 2002,2005
– Годишња награда УЛУПУДС – а, Ниш;
2008 – Повеља Стари Ниш итд...
Живи и ствара у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Мирослав Мушић, Малина Радоњић,
текстови у каталогу за самосталну изложбу, ГСЛУ,
Ниш, Галерија Србија, 15−29� 12� 1998; Монографија
поводом 40 година Уметничке школе Ниш
(1948−1988). (Р. К.)
Симић, Миле, вајар (Струмица, 16. јул 1951
–)
Дипломирао на Академији примењених
уметности у Београду 1978. Исте године по-

стаје члан струковног у-
дружења УЛУПУДС, на
чијим колективним из-
ложбама редовно учес-
твује. Ради као конзерва-
тор у Народном музеју у
Нишу, а у више наврата
је конзервирао металне
предмете у ризници ма-
настира Хиландар. Осим примењеном, бави
се и скулптуром слободних форми, како фи-
гуралном, тако и геометријском.
Излагао 1981. у Ријеци на Бијеналу мла-
дих југословенских уметника. Изведени ра-
дови: копија споменика Весник слободе Ан-
туна Аугустинчића, која се додељује уз на-
граду Ослобођење Ниша; портрет Бранка
Миљковића , који се додељује уз награду
Бранко Миљковић.
Добитник је прве награде за плакету и
знак Партизанских олимпијских игара,
Фоча, 1976; друге награде за решење пла-
кете Колубара, Лазаревац, 1980; откупне на-
граде на конкурсу за спомен-обележје Весе-
лин Маслеша, Бања Лука, 1981; дипломе за
постигнут високи квалитет на изложби При-
мењена уметност и дизајн, Ниш; друге на-
граде на југословенском конкурсу за спо-
мен-обележје бомбашког напада на хотел
Парк (коаутор Василије Перевалов), Ниш,
1983�
ЛИТЕРАТУРА: Радмило Петровић, Скулптура,
Удружење ликовних уметника примењених уметно-
сти и дизајнера Србије 1953−1993, Београд, 1994, стр.
80, 81. (Н. Д.)
Стаменковић, Синиша, сликар, песник,
друштвено-политички радник, народни по-
сланик (Гаџин Хан, 1945 –)
Рођен је у Гаџином Хану, 17. јула 1945�
у руралној средини са урбаном перспекти-
вом� Основну, средњу школу и Правни фа-
култет завршио је у Нишу. У свом радном
веку радио је на многим значајним местима:
судија за прекршаје, секретар СИЗ-а здрав-
ства, председник Извршног савета и пред-
седник Општине у Гаџином Хану у више
- 17 -
- 365 -
Ликовна уметност
мандата, а у два мандата
био је посланик Народне
скупштине Републике
Србије. Својим успеш-
ним радом допринео је
развоју општине Гаџин
Хан у свим областима:
привреде, пољопривре-
де, инфраструктуре, ин-
формисања и остало што су биле потребе
грађана општине Гаџин Хан. Посебну па-
жњу посветио је уметности – култури, јер за
њега уметност – култура су путоказ будућ-
ности и траг прошлости.
Као председник Извршног савета и пред-
седник општине Гаџин Хан, иницијатор је
изградње велелепног Дома културе Бранко
Миљковић и Телевизије и радија Око Соко-
лово у Гаџином Хану. Иницијатор је и орга-
низатор Југословенске ликовне колоније 17
Воденица, Прве Српске колоније ликовних
уметница (жене сликара са завршеном ли-
ковном академијом у сарадњи УЛС-ом, ини-
цијатор и организатор Миљковићевих поет-
ских свечаности, музичке манифестације
Сабор свечатских оркестара, гостовања нај-
већих хорова света: хор Глинка, хор Москов-
ске филхармоније, хор из Санкт Петерсбур-
га, највећег џез оркестра Кракатау из Индо-
незије. Био је и организатор многих значај-
них ликовних изложби: Милића од Мачве,
Александра Шакића, Монголско-Кубанске
изложбе слика. На овим манифестацијама
гостовали су најпознатији песници, глумци,
музичари и ликовни уметници Србије. Тим
догађајима су велики допринос дали и умет-
ници Војислав Делић, Мирослав и Миодраг
Анђелковић, Веселин Денков и други.
Због оваквих озбиљних и необичних ма-
нифестација и присуства врхунских умет-
ника у свим областима, професор Никола
Рацков из Београда, Гаџин Хан је назвао
Српском Фиренцом� Потребно је рећи да је
Гаџин Хан учествовао на светској манифе-
стацији Дан изазова (дан спорта и рекреа-
ције) и гостовао у Бразилу у месту Холан-
бра, близу Сао Паола и као победник осво-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
јио посебну повељу међународне асоција-
ције у Сао Паолу.
Стаменковић, интересовање за сликар-
ство показује у раној младости а интензивно
слика од 1975. Од тада учествује на многим
самосталним и групним изложбама у земљи
и иностранству. Врло брзо и без лутања де-
финише свој ликовни израз и правац а при
креацији својих слика користи уметност Ви-
зантије, природу и свакодневни живот што
уз снажну имагинацију чини његове слике
синтезом маште и стварности.
У стицању ликовног знања користио је
знање и сугестије познатих ликовних крити-
чара и сликара (Свете Бошњака, Војислава
Девића, Веселина Денкова, Милића од
Мачве и браће Анђелковић).
О сликама Стаменковића писали су
многи ликовни критичари и сликари Србије
и бивше Југославије – Ђорђе Кадијевић:
„Стаменковић је сликар фантастичног при-
зора са имагинацијом урбаног човека са зна-
цима фрустације и дубоке узнемирености“;
професор Војислав Девић: „Стаменковићеве
слике су идеалан спој сна и јаве са јасним
порукама упозорења“; Милић од Мачве:
„Стаменковић слика лазурно и надреално у
композицијама са портретима савременика,
нешто између Далијеве и моје концепције,
са напрегнутим стањима која се не дају лако
објаснити“ и ликовни критичар Елена Цвет-
кова, мр. академски сликар Анте Скарама-
деу и историчар уметности и професор
Фрањо Мрзљак на изложби у Загребу: „Ста-
менковић је типичан представник Српског
надреализма и то у најбољем смислу“� Као
вишегодишњи председник Управног одбора
Галерије савремене ликовне уметности у
Нишу, иницијатор је за организацију ли-
ковне изложбе Нишки салон�
Признања и награде: Почасни је члан У-
ЛУС-а, Златни кист (Загреб), Медаља града
Болоње (Италија), Плакета са ликом Косте
Абрашевића (Ваљево), Витез уметности
(Ниш), две Златне значке Културно просве-
тне заједнице Србије, Сребрна медаља Са-
веза ликовних уметника и многа друга.
- 18 -
- 366 -
Самосталне изложбе: Гаџин Хан – 1977
и 2018, Скопље – 1977, Загреб – 1984, Бео-
град – 1981, Нови Сад – 1994, Београд –
2015, Нови Сад (Музеј Војводине) 2005,
Нови Бечеј – 2005, Суботица – 2005, 2014 и
2015, Лесковац – 2005, Београд – 2006 и
2012, Пирот – 2012, Ниш – 2013 и 2018� По-
себно су запажене три његове тематске са-
мосталне изложбе са темом НИШ: Ниш –
град Стефана Немање, Ниш на темељима
прошлости и култна изложба у Официрском
дому у Нишу Откривање слика – Ниш –
Библијски град. Такође је учествовао и на
бројним групним изложбама у земљи и и-
ностранству (Пољска, Италија, Аустрија,
Мађарска и др.). Свој уметнички дар заокру-
жује и писањем песама које објављује у
збиркама или својим књигама поезије.
Извор: Податке за биографију дао Синиша Стамен-
ковић, октобра 2018. (Н.Р.)
Стевановић, Боривоје, сликар (Ниш, 27.
октобар 1878 − Београд, 19. мај 1976)
Из Ниша одлази у
Београд 1891. и похађа
уметничку школу Кири-
ла Кутлика. Студије на-
ставља у Минхену, нај-
пре у приватном атељеу
Антона Ажбеа, а потом
на уметничкој академи-
ји, коју завршава 1904.
Радио као наставник цртања у Скопљу и Бе-
ограду. Био је члан Ладе од 1909, а САНУ од
1968�
Најчешће ради фигуре у пленеру или ен-
теријеру, портрете и мртву природу, у ко-
јима разматра феномен осветљења на слици.
Касније се опредељује за занимљиве пејзаже
са београдске периферије.
Прву самосталну изложбу имао у Нишу
1898, а остале у Београду (1921, 1923, 1924,
1927, 1939). После рата приређено више зна-
чајних ретроспектива.
Најпознатија дела: Девојка с књигом
(1906), Савиначка црква (1911), Топчидер-

ска река (1926). Музеј у Нишу поседује де-
сетак његових слика, највредније су: Чубур-
ски поток (1935), Мртва природа с крчагом
(1939)�
ЛИТЕРАТУРА: Лазар Трифуновић, Српско сликар-
ство 1900−1950, Нолит, Београд, 1973, стр. 40−42�
(Н. Д.)
Стевановић, Тодор, М, сликар (Залужје,
1937 –)
Дипломирао и маги-
стрирао на Академији
ликовних уметности у
Београду. Био је профе-
сор Школе за приме-
њену уметност у Нишу.
Поред сликарства бави
се и цртежом, графиком,
филмом, мозаиком, ли-
ковном критиком.
Члан је УЛУС-а и Друштва српских у-
метника ЛАДА�
У свом раду истиче слободан сликарски
поступак, као и лепоту чисте сликарске ма-
терије. Предмет његовог интересовања је
поетски виђен живи свет природе. Познат је
као хроничар ситног животињског света,
који бележи минималистичким средствима.
Од 1956. излаже самостално, а од 1959.
учествује на заједничким изложбама код нас
и у иностранству. Његова дела се чувају и
излажу у Народном музеју, Музеју савре-
мене уметности у Београду, Музеју града
Београда и у Народном музеју у Нишу.
Добитник је бројних награда и приз-
нања.
ЛИТЕРАТУРА: Тихомир Нешић, Тодор Стевановић
и Столе Стојковић, Народне новине, Ниш, 15. 05.
1965, стр. 7; Момо Капор, предговор каталогу изло-
жбе, Ниш, 1966. (Р. К.)
Стојковић, Стојко, В, Столе, сликар (Брод,
1938 − Ниш, 2006)
Вишу мешовиту гимназију завршио у
Нишу, а потом дипломирао на Педагошкој
- 19 -
- 367 -
Ликовна уметност
академији у Скопљу код
проф. Борка Лазеског.
Од самих почетака,
па и касније, кроз цело-
купан уметнички опус о-
предељује се за фигура-
тивно сликарство, дају-
ћи му снажна, експреси-
вна обележја.
У непрекидном истраживању и преи-
спитивању основне, покретачке мисли сво-
јим непосредним, импулсивним деловањем,
бежећи од отуђености урбане цивилизације,
настоји да утиче на заборављена, праискон-
ска чула. Његово сликарство прожето је еле-
ментима сна, носталгичних сећања и имаги-
нације, који се преплићу са деловима реал-
ности, изражавајући вечити унутрашњи не-
мир и неутољиву жеђ за новим облицима ли-
ковног израза.
Склон иновацијама, први је уметник из
Ниша који је прихватио нове облике ликов-
ног изражавања, изводећи неку врсту хепе-
нинга под називом Црвени змај, а нешто ка-
сније на Сувој планини под називом Живе
слике, чинећи својеврстан преседан у ликов-
ном животу града. Окружен неразумевањем
средине, заједно са својим колегама Тодо-
ром Стевановићем и Радиславом Тркуљом,
на овај начин је пркосио устаљеним клише-
има. Поред тога, смелим и оригиналним де-
ловањем (бојење Нишаве у црвено, док су на
Сувој планини обучени у кожухе, са чудним
капама, машући импровизованим крилима
правили уметничке демонстрације) укази-
вао је на значај саме идеје исконског стапа-
ња с природом, при чему уметнички процес
постаје креативни, ослобађајући импулс.
Оставио је значајан траг и као ликовни
педагог. Као сликар мистично-фантастич-
ног доживљаја природе са израженим осећа-
јем за боју и потез временом гради само-
својну, препознатљиву иконографију огоље-
ну до саме суштине, остављајући неизбри-
сив траг у ликовној уметности града Ниша.
Паралелно са сликањем бавио се изра-
дом мозаика на бројним објектима у нашем
Енциклопедија Знамените личности Ниша
граду: мозаик на Летњој позорници у Ни-
шкој Бањи; три мозаика у Институту за до-
кументацију заштите на раду у Нишу; мо-
заик у Дому здравља Ниш, заједно са Стани-
шом Радојловићем; подни мозаик у парку
Чаир; мозаик за Донину чесму; мозаик за
цркву Св. Николе у Нишу.
Био је учесник бројних ликовних коло-
нија, четири пута учествовао на Ликовној
колонији Сићево . У оквиру свог плодног у-
метничког ангажовања приредио је тридесет
самосталних и преко сто колективних изло-
жби.
Добитник је награда: на Трећој изложби
југословенског портрета, Тузла, 1975; Ве-
лика диплома на изложби Интернационал-
ног бијенала цртежа и графике, Тузла, 1984;
СИЗ-а културе за изузетна остварења, Ниш,
1985; на изложби УЛУС-а, Београд, 1985;
Златна значка Културно-просветне зајед-
нице Србије, Београд, 2001. (Р. К.)
Тодоровић, Славољуб, В, Зоркин, дизајнер
текстила, сликар, професор (Чубура код
Ражња, 12. фебруар 1949 –)
Рођен је у Чубури,
општина Ражањ 12� фе-
бруара 1949. Завршио је
Уметничку школу Ђор-
ђе Крстић у Нишу (1969)
и Студије дизајна у За-
гребу (1980)� Техноло-
гију сликарства и про-
блеме заштите животне
средине изучавао је на Институту за научна
истраживања „Екоман“� Имао је стручна у-
савршавања у земљи и иностранству. По
завршетку студија радио је у Нишкој индус-
трији текстила „Ратко Павловић“- НИТЕКС,
где је добио бројна признања за дизајн тек-
стила. Почетком деведесетих година враћа
се ликовној уметности у статусу слободног
уметника� Биран је у звање редовног профе-
сора и именован за декана на Академији за
ликовну и примењену уметност „Екоман
АРТ“. Члан је УЛУПУДС-а од 1978, један је
- 20 -
- 368 -
од оснивача и актуелни председник Удру-
жења мултимедијалних уметника „Цар Кон-
стантин“ у Нишу (2002), члан Ротари клуба
„Ниса“, Екополис мреже. Академик је Срб-
ског ученог друштва и активни учесник на-
ционалних и међународних конференција у
области уметности. Самостално излагао 17
пута а колективно више од 100 пута. Учес-
твовао на више од 120 ликовних колонија у
земљи и иностранству а организовао преко
50� насеобина у Србији и Црној Гори. Зор-
кин је сликар високог сензибилитета, добар
познавалац уметности у најширем смислу и
човек велике ерудиције. Његово дело се де-
финише као мистични реализам за којим
трага „Чуварима традиције“, „Византијском
трептају“, „Вечности“, „Афродитинима“,
„Откровењу“, „Метафизиком сна“, „Зим-
ском сну“, што објашњава његову природу и
његов сликарско духовни свет. Кроз своје
ликовно стваралаштво стално прелази пут
од времена барока и ренесансе до данашњих
дана, преплићући прошлост и садашњост у
свеприсутној загаситој гами са снажним све-
тлосним акцентима. У Зоркиновој уметно-
сти осећа се стециште емоција које потичу
одасвуд, с неба из земље, из сваког контакта
са човеком, из контакта са природом. Зато о-
вај уметник спаја небо и земљу и окреће се
природи као идеалном полазном чину за
стварање слика� Добитник је одличја за
заслуге остварене сликарским, иконописач-
ким и општим културолошким деловањем,
које доприноси идеји србско-руског и сло-
венског духовног јединства (медаља Астра-
ханске Козачке војске). Награђиван и одли-
кован за досадашњи рад на просторима целе
бивше Југославије. Проглашен је најбољим
младим сликарем Ниша 1974, Добитник је
награда: за добар дизајн Југославије, 1978;
награде за добар дизајн Србије, 1979; на-
граде за допринос у култури Ниша, 1980:
Сребрне и Златне преслице за дизајн тексти-
ла, 1974-1991; сребрне и златне плакете,
1974-1999; Златне кошуте и Златног ланета.
Признање за посебан допринос за културу и
уметност Ниша 1980., Благодарнице „На-

родних новина” Ниш, 1999, признања Мана-
стира св. Богородице у Височкој Ржани
2006� Аутор је помоћног уџбеника за пред-
мет Технологија сликарства у издању Ин-
ститута Екоман 2008.
ЛИТЕРАТУРА: Девић, Драгослава, „Пејзажи са аро-
мом прогилости“, Народне новине, 10.11�1998; Де-
вић, Војислав, предговор каталогу самосталне изло-
жбе, ГСЛУ - Изложбени павиљон, 22. 3. 2000�; Група
аутора, Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за
научна истраживања САНУ Универзитета у Нишу,
Књига 12., НКЦ, Ниш, 2011, стр�458, Група аутора,
Лексикони градова Србије - Нишки лексикон, ЈП Слу-
жбени гласник и Град Ниш, Београд, 2011,Стр.564
(С� Ви)
Фелкер, Иван, С, вајар (Ниш, 1. фебруар
1950 –)
Дипломирао на ва-
јарском одсеку ФПУ у
Београду 1976. Члан је
УЛУС-а од 1978. Ради
као наставник ликовне
културе у основној шко-
ли и повремено као са-
радник на ФУ у Нишу.
На својеврстан на-
чин спојио је модерни дизајн и традицију.
Користећи дрво као вајарски материјал, о-
брађује га на традиционалан начин и од њега
креира маштовите форме у чијем компоно-
вању препознајемо елементе конструктиви-
зма.
Самостално излагао у Београду (1980),
Нишу, Алексинцу, Зајечару (1982), Лесков-
цу (1985). Учествовао на шездесетак колек-
тивних изложби у многим градовима Југо-
славије. Његове скулптуре налазе се у јав-
ном простору (Марибор, Аранђеловац,
Ниш).
Добитник је годишње награде УЛУ-
ПУДС-а, 1981; друге награде на Сићевачкој
колонији, 1982; награде Classic на изложби
Ликовни уметници Ниша, 1993.
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Анђелковић, каталог,
ГСЛУ, Ниш, 1982; Војислав Девић, каталог, Галерија
Галженица, Велика Горица, 1982. (М. Т.)
- 21 -
- 369 -
Ликовна уметност
Шакић, Александар, Б, вајар (Винковци,
1920 − Ниш, 30. април 2002)
Академију за лико-
вне уметности (вајарски
одсек) завршио 1948. у
Београду. У Нишу жи-
вео од 1950. Радио као
професор у више сред-
њих школа.
Људска фигура и
портрет су његови осно-
вни мотиви, а мермер доминантан вајарски
материјал. Занемарујући детаље, усредсре-
ђујући се на основне масе, неговао је крајње
синтетизован израз и стилизоване форме.
Од посебног значаја је његов циклус цртежа
и скулптура малих димензија изведених у
кости, непосредно инспирисаних Ђавољом
вароши, ретким природним феноменом у
близини Куршумлије, као и циклус портрета
значајних личности, углавном уметника
који су рођени у Нишу или су у њему жи-
вели и радили.
Самостално излагао у Нишу (1954,
1956, 1962, 1965, 1979, 1982, 1983, 1989,
1990, 1997), Врању (1958), Охриду (1979),
Београду (1980, 1989), Винковцима (1981),
Паризу (1982), Њујорку (1984), Скопљу
(1985), Приштини (1985), Прокупљу (1988).
Колективно излагао у многим градовима
бивше Југославије. Тридесетак споменика
из НОБ-а изведено је у простору (Ајдановац,
Гаџин Хан, Гњилане, Крушевац, Житорађа,
Лесковац, Мали Јастребац, Доњи Душник).
Његова дела постављена у јавном простору
у Нишу су споменици: Авијацији, Филипу
Кљајићу, Колету Рашићу, сестрама Баковић,
као и Душку Радовићу и Јелени Димитрије-
вић.
ЛИТЕРАТУРА: Ђорђе Кадијевић, Цртежи на тему
Ђавоља варош, каталог, Народни музеј, Ниш, 1980;
Војислав Девић, каталог, Галерија 73, Београд 1980;
Миодраг Анђелковић, каталог, ГСЛ, Ниш, 1990;
Срето Бошњак, Ђорђе Кадијевић, Срба Игњатовић,
каталог, ГСЛУ, Ниш и Дом културе Гаџин Хан, 1995.
(М. Т.)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Шуклетовић, Душан, сликар, атлетичар,
међународни атлетски судија (Београд, 16.
јул 1957 –)
Основну и средњу
школу завршио у Нишу,
дипломирао и магистри-
рао на Академији ликов-
них уметности у Бео-
граду. Живи у Нишу са
статусом слободног уме-
тника.
Сликајући властити
унутрашњи свет снагом свог интелектуал-
ног бића, не заборавља чисте ликовне вред-
ности уметничког дела. Колорит у његовом
целокупном опусу има значајну улогу, от-
кривајући на индиректан начин сав сликарев
емотивни потенцијал.
Самостално излагао у: Београду (1982,
1996), Нишу (1986, 1995), Тунису (1996),
Доминиканској Републици (2000). Ко-
лективно излагао у Нишу, Београду, Паризу.
Сениорски репрезентативац државе у скоку
у даљ. Има 21 наступ за репрезентацију Ју-
гославије и више наступа за репрезентацију
Србије.
- 22 -
- 370 -
Члан АК Железничар Ниш. Одмах на
почетку своје дугогодишње каријере (1976)
оборио је рекорд ОСИШОС скоком у даљ од
701 цм. На традиционалној Партизанској о-
лимпијади за јуни-оре у Фочи 1977. поста-
вио је нов рекорд у скоку у даљ, 720 цм, који
је још увек актуелан. Клупски рекорд у
скоку у даљ (који важи и да-нас) остварио је
1984. у Ужицу на Појединачном првенству
Србије за сениоре скоком од 768 цм.
У својој дугој каријери имао је преко
150 наступа за клуб и репрезентацију. Увек
је био на располагању клубу за наступ у
било којој дисциплини. Скакао је даљ, тро-
скок, вис (205 цм, у Крагујевцу 1980), трчао
на 100 и 200 м, у штафетама 4 x 100 и 4 x 400
м, увек био успешан, доносећи значајне бо-
дове и пласмане свом клубу. Добитник је
Награде Браћа Илић за фер-плеј за 1987. го-
дину.
Добитник је Октобарске награде града
Београда за студентску изложбу, Београд,
1982�
ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Ниша – КУЛТУРА,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ, Миша Ракоција, Ли-
тографије Душана Шуклетовића, предговор ката-
логу самосталне изложбе, Ниш, ГСЛУ − Салон 77,
1986� (Ред.)
 МУЗИКА
Аврамовић, Маја, А, виолинисткиња (Ниш,
19� 05� 1967)
Основно и средње
музичко образовање за-
вршила у Школи за му-
зичке таленте у Ћупри-
ји, у класи проф. Драго-
љуба Јовановића. Са че-
трнаест година постаје
најмлађи студент Висо-
ке школе за музику у
Келну, коју завршава 1986. у класи проф. И-
гора Озима као најмлађи дипломац у исто-
рији ове школе. Затим се усавршавала у
Амстердаму код проф. Хермана Креберса.
Након положене аудиције 1994. постаје члан
чувене Берлинске филхармоније као шеста
жена у историји овог оркестра. Од 1983. до
краја студија била је стипендиста Фонда Иве
Погорелића. Освојила је више награда на
такмичењима у земљи и иностранству. У-
чила је камерну музику код квартета Ама-
деус у Келну, наступала са Салон оркестром
Берлинске филхармоније. Осам жена ове
филхармоније основало је женски ансамбл
Венус. Солистички је наступала на фестива-
лима у Француској, Јапану, Америци. Свира
на чувеној виолини Н. Галиано. Живи и ради
у Берлину.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Аврамовић, Маја, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 9. (С. К.)
Анастасијевић, Братислав, С, музички пе-
дагог, композитор, диригент, етномузико-
-1-
- 371 -
лог, организатор музичког живота. (Ниш,
18� 04� 1936 – Ниш, 12. 12. 1992)
Основну школу, му-
зичку школу и гимнази-
ју завршио у Нишу. Ди-
пломирао на Одсеку за
музичку теорију и педа-
гогију Музичке акаде-
мије у Београду, магис-
трирао на Музичкој ака-
демији у Сарајеву са те-
мом Развој и џез култура у Југославији, спе-
цијализовао модерну музику на Краљевском
конзерваторијуму у Лијежу (Белгија)� Музи-
ком активно почиње да се бави још као уче-
ник и студент (корепетитор у Вишој педаго-
шкој школи, у Позоришту на Теразијама у
Београду, члан КУД Жикица Јовановић
Шпанац)� Радио је као наставник музике и
немачког језика, корепетитор у Симфониј-
ском оркестру и Народном позоришту у
Нишу, а од 1979. године на Филозофском
факултету у Нишу на Студијској групи за
физичко васпитање као корепетитор и до-
цент. Организовао је рад народних, забав-
них и џез оркестара, учествовао на бројним
фестивалима, бавио се компоновањем сцен-
ске и симфонијске музике, соло-песама, ди-
риговао је Градским аматерским хором.
Оснивач је једног од првих џез фестивала у
Југославији, Naissus Jazz Festival (1981) и је-
дан од оснивача Октобарских музичких све-
чаности. Добитник награда на Позоришном
фестивалу Јоаким Вујић за музику у пред-
ставама Болан Дојчин, Јовча, Проклета а-
влија и Јама, на Сусретима позоришта лу-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
така Србије награда за музику у Причи о Тик
Таку, Награде Ослобођење града Ниша
(1977) и дечијег фестивала Мајска песма�
Објавио је скрипта Музичко образовање
(Филозофски факултет Ниш, 1988) и књигу
Огледи о џезу (Просвета, Џез клуб Наисус,
Ниш, 1990)
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Анастасијевић Бра-
тислав, у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Ми-
рољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, 2011, стр. 20. (С. К.)
Андрић, Зоран, С, композитор, диригент
(Ниш, 27. 08. 1955)
Дипломирао на Од-
секу за композицију и
дириговање на Музичкој
академији у Скопљу у
класи проф. Властимира
Никловског, дириговање
усавршавао 1983. на Ви-
сокој музичкој школи у
Грацу код проф. Милана
Хорвата. Као стипендиста руске владе 1986.
завршио специјализацију за оперско-симфо-
нијско дириговање на Конзерваторијуму Н.
Р. Корсаков у Санкт Петерсбургу код проф.
Ровиља Мартинова. У извођењу познатих
руских уметника и ансамбала презентовао
своја дела на целовечерњм концерту. Дири-
говао 1987. Симфонијским оркестром Санкт
Петерсбурга свој Клавирски концерт бр. 1 и
Симфонијску поему� Компоновањем се бави
од 1971. Његов композиторски опус чине:
Sonata dramatica за клавир, Scherzo за кла-
вир, Свита за клавир, два гудачка квартета,
Ластовска визија за флауту и клавир, По-
ноћна размишљања за соло флауту, десет
минијтура за различите инструменте, Сим-
фонија бр. 1, Симфонијска поема, Оратори-
јум, Концерт за клавир и оркестар, Фанта-
зија за оркестар, композиције за хор. Као ди-
ригент наступао са бројним оркестрима у
земљи и иностранству: Симфонијски орке-
стар РТС-а, Македонска омладинска фил-
хармонија (оснивач), симфонијски оркестри
-2-
- 372 -
Приштине, Титограда, Мостара, филхармо-
није из Враца, Видина, Русе, Пловдива, Со-
фије. Оснивач Камерног оркестра Сорабиа у
Београду и Камерног оркестра КПГТ-а у Ни-
шу. Сарађивао са познатим домаћим соли-
стима: Стефаном Миленковићем, Јованом
Колунџијом, Радмилом Бакочевић, Драга-
ном Дел Монако, Урошем Дојчиновићем,
Јасминком Станчул и извођачима из инос-
транства (Италија, Шведска, Бугарска,
САД)� Оснивач и уметнички директор Ин-
тернационалног фестивала камерне музике
Old gold у Нишу, традиционалног нового-
дишњег концерта, Нишког камерног хора и
Омладинске филхармоније Naissus (2010) са
којом је постигао запажене успехе у земљи
и иностранству. Власник је концертне аген-
ције And Art Music која се бави организаци-
јом концерата уметничке музике и извође-
њем великих вокално-инструменталних
дела. Остварио је трајне снимке за музичку
продукцију РТС-а, а његова дискографија о-
бухвата 10 ЦД-а ЛП плоча и касета.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Андрић, Зоран, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 22. (С. К.)
Андрић, Стојан, А, музички педагог, вио-
линиста, композитор, диригент (Зајечар, 18.
08� 1912 – Ниш, 01. 10. 1980)
У Београду студирао
права и завршио Музи-
чку школу Станковић,
композицију учио при-
ватно у Загребу код Ми-
ленка Живковића. Радио
као професор музике у
гимназијама и музичким
школама у Ваљеву, Заје-
чару, Лесковцу и Нишу, професор Педаго-
шке академије у Алексинцу, био је први ди-
ректор музичких школа у Нишу и Лесковцу.
Као културни и друштвени радник обављао
бројне функције: диригент КУД Абрашевић
(1944–1949), диригент хора и оркестра и

уредник музичког програма Радио Ниша
(1951), хора и оркестра Народног позоришта
(1954), Нишке филхармоније (1959), Град-
ског аматерског хора (1966), члан стручних
и друштвених организација и сарадник му-
зичких и културних институција. Његов
композиторски опус чине дела писана за
симфонијски и камерне оркестре, соло
инструменте и хорове. Успешно се бавио и
сценском и забавном музиком. Дела: Свита
бр. 1 за оркестар (1951), Играчица за орке-
стар (1956), Scherzo за оркестар (1957), Две
фуге за оркестар, Песма без речи за виолину
и клавир (1957), Чежња за виолину и клавир
(1957), На Ђулици за соло баритон и мешо-
вити хор, За план за хор и оркестар (1947),
Удадо се за хор и оркестар (1958), романсе:
Погреших само једном, Не веруј, Једном. На-
писао је већи број женских и дечијих хорова.
Добитник је треће награде на конкурсу Ра-
дио Београда за композицију За план (1948)
и Награде Ослобођењe града Ниша (1959)�
Литература: Композитори и музички писци Југосла-
вије, Београд, Савез композитора Југославије, 1968,
стр. 86; Сузана Костић, Андрић, Стојан у: Енцикло-
педија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Стојановић,
Ниш, Центар за научна истраживања САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, 2011,
стр. 23. (С. К.)
Бајрамовић, Шабан, М, певач ромске му-
зике, композитор, песник (Ниш, 16. 04 1936
– Ниш, 08. 06. 2008)
Музиком почео да
се бави од ране младо-
сти. У деветнаестој го-
дини због љубави побе-
гао из војске, па је као
дезертер осуђен на три
године затвора на Голом
отоку где је основао за-
творски оркестар који је
свирао џез, шпанску и мексичку музику.
Шездесетих година постао је познати кафан-
ски певач, а 1964. снимио је прву сингл
плочу. Више од двадесет година био је на
челу групе Црна Мамба. На лични позив
- 373 -
Музика
Индире Ганди наступао је у Индији, где је
проглашен краљем ромске музике. Снимио
је око 50 синглова и 20 албума, написао је
текст и музику за око 700 песама, посебан
успех постигао је ЦД-ом Амигос са групом
Кубизмо из Загреба. Са мостарским саста-
вом Mostar Sevdah Reunion 2005. снима
албум који је употребљен као soundtrack у
документарном филму Шабан у режији Ми-
лоша Стојановића. Албум је у издању Snail
Records-а доспео на европске топ-листе, а
најпознатији светски World Music магазин,
британски Songlines оценио га је изузетном
рецензијом. Магазин Time га је прогласио за
једног од десет највећих блуз певача на
свету. Снимио је филмове Недељни ручак
(режија Милан Јелић, 1982), Анђео чувар
(режија Горан Паскаљевић, 1987), Циганска
магија (режија Столе Поповић, 1997), Црна
мачка, бели мачор (режија Емир Кустурица,
1998)� Био је инспирација бројним уметни-
цима који су изводили његове песме. Насту-
пао је на нишком фестивалу Нисомниа. Ни-
швил џез фестивал установио је награду која
носи његово име. Поводом годишњице смр-
ти, 12. августа 2010. постављен је његов спо-
меник у природној величини, рад вајара
Владана Ашанина. Споменик су открили та-
дашњи министар културе Небојша Брадић и
градоначелник Ниша Милош Симоновић, а
средства за изградњу споменика донирале
су познате личности из света уметности (Го-
ран Бреговић, Горан Паскаљевић, Љубиша
Самарџић)�
Литература: биографија на сајту www.saban-
bajramovic.com, Сузана Костић, Бајрамовић, Шабан,
у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб
Стојановић, Ниш, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки културни
центар, 2011, стр. 44. (С. К.)
Бинички, Станислав, С, композитор, ди-
ригент, музички педагог (Јасика код Кру-
шевца, 27. 07. 1872 – Београд, 15. 02. 1942)
Гимназију завршио у Нишу и положио
испит зрелости 1890. Био је члан ђачке лите-
рарне дружине Његош у нишкој Гимназији и
-3-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Нишке црквено-певачке
дружине Бранко. Прве
поуке из музике добио је
од Фридриха Брунетија,
наставника музике у ни-
шкој Гимназији, код ко-
га је учио виолину и вој-
ног музичара Павла Га-
јића који га је подучавао
у свирању флауте. Музичко образовање сти-
цао је и код Бохумила Свободе, диригента
певачког друштва Бранко. Уписује се на Фи-
лозофски факултет у Београду, где наступа
као певач у Академском певачком друштву
Обилић и Београдском певачком друштву, а
сам оснива Музичко друштво које је имало
за циљ да негује инструменталну и орке-
старску музику. После завршетка студија,
ради као предавач у лесковачкој Гимназији.
У Минхен одлази 1895. где на Музичкој ака-
демији студира соло певање и композицију
код тадашњег Мокрањчевог професора Ј.
Рајнбергера. Последњих година студија, у
Минхену се изводе и неке његове компози-
ције. Враћа се у Београд 1899. где учествује
у оснивању Српске музичке школе. Постаје
диригент тада формираног Београдског вој-
ног оркестра (од 1904. Оркестар мења име у
Музика краљеве гарде)� Директор Музичке
школе Станковић постаје 1911. Истовре-
мено ради и као хоровођа бројних певачких
друштава. Са Певачким друштвом Станко-
вић остварује прва београдска извођења ве-
ликих вокално-инструменталних дела (Хен-
длов ораторијум Стварање света и Седам
Христових речи, Бетовенова Девета симфо-
нија, Христићево Васкрсење)� Са овим ан-
самблом гостује у Русији 1911. Пред Први
светски рат, уз сарадњу своје супруге, пева-
чице Мирославе спрема и диригује оперске
представе у Народном позоришту у Бео-
граду (Трубадур, Тоска, Чаробни стрелац)�
За време рата се као војни капелник повлачи
заједно са српском војском преко Албаније
и Крфа и долази у Француску, где са Оркес-
тром Краљеве гарде приређује честе кон-
церте. Први директор тада основане сталне
-4-
- 374 -
Опере Народног позоришта у Београду по-
стаје 1920. Његова јавна уметничка делат-
ност престаје 1924. Стваралаштво, у стил-
ском погледу засновано на основама нацио-
налног романтизма, чине вокална дела (хо-
рови Сељанчице, соло-песме – циклус Мија-
товке и појединачне песме Гривна, Да су
мени очи твоје, Под јоргованом, црквена
музика – Литургија), оркестарска дела (У-
вертира Из мог завичаја, Марш на Дрину),
сценска музика (музика за Нушићев комад
Љиљан и оморика, Војновићеву драму Екви-
ноцио, драму Ташана Боре Станковића)� А-
утор је прве српске опере На уранку (1903)
према либрету Бранислава Нушића.
Литература: Binički, Stanislav u: Leksikon
jugoslavenske muzike, I tom, Krešimir Kovačević (ur),
Zagreb, JLZ, 1984, str. 75; Сузана Костић, Бинички,
Станислав, у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред.
Мирољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна истра-
живања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, 2011, стр. 50. (С. К.)
Благојевић, Иван, С, оснивач и директор
Нишвил (NišVille) продукције (Ниш, 07. 01.
1959)
Завршио је Економ-
ски факултет у Нишу.
Почео је као редитељ и
глумац у аматерским по-
зориштима још за време
студија, да би почетком
осамдесетих у нишком
Студентском културном
центру основао драмску
сцену. Режирао је неколико представа, од
којих су Фазбиндерове Сенке ноћи и Хар-
мсова Јелизавета бим-бам-бум 1992. биле
награђене за режију. Оснива КПГТ 1992. У
сали Института МИН-а, потом и у дворишту
КПГТ-а у Душановој улици, развија рок, џез
и сцену класичне музике. У том периоду
организује и позоришну сцену, ликовну ко-
лонију, балетске представе, перформансе,
боди арт, као и програм камерне музике, у-
кључујући Хор КПГТ-а и Камерни оркестар
са којим гостује по читавој земљи и ино-

странству. Веома је значајан његов допри-
нос успостављању међународне сарадње са
Бугарском у организовању концерата рок,
џез и класичне музике, који обухватају и
концерте групе Кербер на међународном
фестивалу Rock Maniacs, као и групе Сити
бенд (City band) са Блуз Брадерсима (Blues
Brothers) на блуз фестивалу. Организовао је
дочек Српске нове године на централном
нишком тргу 1998. уз наступе бендова из чи-
таве земље. Основао је Нишвил радио који
од 1995. функционише као културни пер-
форманс (први уредник Зоран Ћирић) и
организовао више стотина програма, конце-
рата и представа, а значајну улогу заузео је
и у издаваштву, објавивши ЦД и МЦ издања
нишких група Хазари, Agnus Dei, Крамер,
Ансамбл кич, Нишког камерног оркестра и
Band of Jazz NišVille. У његовом издању иза-
шле су и две књиге Зорана Ћирића: Нишвил
и Магични гето� Нишвил продукција је
непрофитабилна организација са превасход-
ним циљем афирмације нишких група и по-
јединаца. Иницирао је изградњу споменика
Шабану Бајрамовићу. Добитник је награде
Културно-просветне заједнице Ниша за
1993�
ЛИТЕРАТУРА: Vladan Stanojević, Enciklopedija
niškog rock’n’rolla 1962–2000, Niš, Sven 2001, str. 132;
Сузана Костић, Благојевић, Иван, у: Енциклопедија
Ниша – Култура, ред. Мирољуб Стојановић, Ниш,
Центар за научна истраживања САНУ и Универзи-
тета у Нишу, Нишки културни центар, 2011, стр. 54–
55� (С. К.)
Вељковић, Милорад, В, Шпаја, диригент,
професор (Ниш, 07. 10. 1938 – Ниш, 13. 06.
2002)
Прво музичко обра-
зовање стекао у Нишу и
Скопљу, дипломирао на
Музичкој академији у
Београду, где је у класи
Даринке Матић Маро-
вић завршио и постди-
пломске студије дириго-
вања. Од 1963. радио је
- 375 -
Музика
као наставник у ОШ Доситеј Обрадовић у
Нишу и остварио веома успешну каријеру са
дечијим хором ове школе. Био је секретар
Савеза аматера у култури Ниша и просветни
саветник за музичко васпитање и музичку у-
метност у Регионалном заводу за унапре-
ђење васпитања и образовања Дринка Па-
вловић у Нишу. Од 1987. ради на Вишој му-
зичкој школи у Нишу, у чијем је оснивању
учествовао, а од 1991. био је директор ове
школе. У раду са хоровима остварио је ве-
ома значајне резултате као диригент. Хор
ОШ Доситеј Обрадовић под његовим вођ-
ством седамдесетих година био је један од
најбољих дечјих хорова у Југославији, осва-
јајући прва места и златне плакете на репу-
бличким и савезним такмичењима (Шабац,
Шибеник, Ваљево) као и златну медаљу
1974. на фестивалу дечијих хорова у Нер-
палту (Белгија)� На програму овог хора на-
лазиле су се композиције Ласа, Палестрине,
Монтевердија, Мокрањца, Тајчевића, Или-
ћа. Уметнички руководилац и диригент Ака-
демског хора Вељко Влаховић био је дваде-
сет година, почевши од 1977. Са овим хором
приредио је неколико стотина концерата у
земљи и иностранству (Шпанија, Холандија,
Немачка, Грчка, Пољска, Чешка, Францу-
ска, Белгија) и освојио бројна признања на
хорским фестивалима и такмичењима. Ње-
гова широка и свестрана активност обухвата
објављивање стручних радова, предавања,
организовање семинара за музичке педа-
гоге, писање стручних рецензија, учешће у
раду стручних жирија на фестивалима, него-
вање културно-уметничког аматеризма. Дао
је стручни и организациони допринос кроз
рад у свим телима Југословенских, касније
Интернационалних хорских свечаности. До-
битник је Награде Ослобођење града Ниша,
Златне значке КПЗ Србије, Награде Учитељ
Таса, Златне значке ЈХС, Сребрног знака У-
ниверзитета у Нишу, две златне плакете на
Фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину,
Плакете Коста Абрашевић, златних медаља
на фестивалима у Холандији и Немачкој,
специјалних признања у Кардици, Делфима
-5-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
(Грчка), сребрне плакете у Топоси (Шпани-
ја), специјалног признања за извођење Ли-
тургије у Лиманосолу (Кипар)� У његову
част, од 2004. на фестивалу Интернационал-
не хорске свечаности додељује се награда
Милорад Вељковић – Шпаја за најбоље изво-
ђење композиције домаћег аутора.
ЛИТЕРАТУРА: Тимошенко Милосављевић (прире-
ђивач), Један живот посвећен музици, Ниш, Књаже-
вац, ВМШ, Нота, 2002; Сузана Костић, Вељковић,
Милорад, у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред.
Мирољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна истра-
живања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, 2011, стр. 74–75� (С. К.)
Големовић, Димитрије, J, музички педа-
гог, композитор (Ниш, 1887 – Београд, 04.
11� 1945)
Музику је учио у Београду, а студирао
од 1909–1914 на Кнежевском конзерватори-
јуму у Зондершаузену (Немачка)� За време
Првог светског рата био је члан Војног
оркестра (виолиниста) и са њим је од 1914–
18 боравио у Бизерти (Африка)� Од 1918–25
предавао је виолину у Музичкој школи Ста-
нковић у Београду, потом је радио као
наставник музике у Зајечару (1925) и Шапцу
(1925–28), а од 1928. у Женској гимназији у
Нишу. Године 1934. био је постављен за ди-
ректора Музичке школе Мокрањац у Ско-
пљу, али није прихватио ту дужност. Од
1936. до пензионисања 1941. радио је као
наставник музике у Шестој мушкој гимна-
зији у Београду. У свом композиторском о-
пусу претежно је био инспирисан народним
мелосом у чијем је духу писао оркестарска
дела: Четири сељачке игре, Бал под тепелу-
ком, Јован Београђанин, Јованкино коло,
Кроз дубраве и градске улице, У предграђу,
Моцарт у зумбулграду, Оливер марш, Еле-
гија, Прелудијум и капричо, Нишки карневал
(који је извео Оркестар Краљеве гарде на
концерту у Нишу 10. маја 1939)� Компоно-
вао је и хорска дела: Амиџа, Последњи
Цицварић, Птица и брег, Двадесети окто-
бар�
-6-
- 376 -
ЛИТЕРАТУРА: Гордана Крајачић, Монографија
Станковић 1831–1981, Београд, Музичка школа
Станковић, 1981, стр. 145; Сузана Костић, Големо-
вић, Димитрије, у: Енциклопедија Ниша – Култура,
ред. Мирољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, 2011, стр. 99. (С. К.)
Гушчин, Стеван (Степан), Г, професор му-
зике и руског језика, диригент, директор му-
зичке школе у Нишу (Ахтирка крај Харкова,
Русија/Украјина, 26. 04. 1888 – Ниш, 07. 11.
1970)
Завршио је Гимна-
зију у Харкову, студије
на Историјско-филоло-
шком факултету и Др-
жавном конзерватори-
јуму (одсек за диригова-
ње) у Кијеву. Након за-
вршетка студија радио је
као професор руског је-
зика у Гимназији и Учитељској школи у
Харкову. После Првог светског рата и Окто-
барске револуције дошао је 1920. године у
Панчево. Ту је предавао у Руској гимназији
и дириговао Панчевачким певачким друш-
твом. Од септембра 1921. године налази се у
Призрену, где је провео наредних двадесет
година. У Богословско-учитељској школи
подучавао је руски језик и музику. Дириго-
вао је призренским певачким друштвом Цар
Урош. За време окупације у Другом свет-
ском рату боравио је у Београду, као настав-
ник Богословије Свети Сава, диригент
Црквеног певачког друштва Покров Богоро-
дице и хора Београдског друштва. Иако је
још у Призрену добио српско држављан-
ство, непосредно после завршетка Другог
светског рата, као бивши руски емигрант у-
хапшен је и одведен у затвор у Вршцу. У о-
вом периоду изгубио је супругу Веру, коју
су стрељали припадници Црвене армије. Из
затвора је пуштен 1946. године. Вратио се у
Београд и оженио Маријом Балла-Михајло-
вић, чланицом хора Београдског водовода

којим је дириговао. Декретом Министарства
просвете НР Србије у октобру 1947. постав-
љен је за професора Женске гимназије у Ни-
шу и додељен на допунски рад у Нижој му-
зичкој школи. Почетком 1949. постављен је
за вршиоца дужности директора Музичке
школе, а 1949. за директора Средње музичке
школе. Дириговао је хоровима бројних ни-
шких културно-уметничких друштава: Абра-
шевић, Станко Пауновић, Светозар Марко-
вић, црквеним хором Бранко, радио-хором и
хором музичке гране Народног позоришта.
Био је председник Удружења музичких пе-
дагога Србије – Одбора у Нишу, члан Удру-
жења музичких уметника Србије, један од
оснивача Југословенских хорских свечано-
сти. Од 1959. године Указом Савета за кул-
туру НР Србије добио је статус уметника.
Удружење музичких уметника Србије 1968.
једногласно га је изабрало за почасног члана
због заслуга за развој извођачке уметности и
музичке културе. Објавио је неколико тек-
стова у музичком часопису Pro musica. По-
сле пензионисања 1959. био је ангажован на
организовању музичког живота у Лесковцу,
а 1961. године радио је као професор и пре-
давач руског језика на Вишој педагошкој
школи у Нишу и Врању.
ЛИТЕРАТУРА: Никола Јовановић, Животни пут,
дело и лик угледног диригента Стевана Гушчина у ви-
шедеценијском делању у Нишу, Нишки весник, бр. 52,
Ниш, Удружење грађана Стари Ниш, мај 2008, стр.
14–15� (С. Ц.)
Динић, Србољуб, M, пијаниста, диригент,
генерални музички директор Националног
театра у Брауншвајгу, Немачка (Ниш, 13. 01.
1969)
Рођен је у породици
са дугом музичком тра-
дицијом у којој је добио
прво музичко образова-
ње. После завршене сре-
дње музичке школе у
Нишу 1987, студира кла-
вир и камерну музику на
Факултету музичке уме-
- 377 -
Музика
тности у Београду. По завршетку студија,
две године ради у београдским музичким
школама Јосип Славенски и Мокрањац, као
и на Факултету музичке уметности, као де-
монстратор за камерну музику. На позив Рај-
нера Алторфера 1995. одлази у Базел, где од
1995. до1997. ради као корепетитор у позо-
ришту. Од 1997. до1999. је корепетитор и а-
систент у Опери у Бону. У Базел се враћа
1999. и постаје асистент тадашњег шефа-ди-
ригента Џулије Џоунс. Упоредо са радом,
студира у Бону дириговање код Волфганга
Ота. Магистрирао је дириговање код профе-
сора Саше Николовског у Скопљу. У театру
у Базелу дебитује 2000. са опером Магбет
Ђузепеа Вердија. Од 2001–2004. ради као
први капелмајстор и асистент шефа-дири-
гента Мигела Гомеза Мартинеза у Опери у
Берну. Од 2004. добија позицију шефа-дири-
гента у истој кући, где остаје све до 2013. Од
2007. до 2011. био је музички директор те
куће. У Берну је дириговао 37 оперских пре-
мијера и преко 60 продукција, симфонијске
и гала концерте. Најзначајнији међу њима је
свакако пројекат швајцарске телевизије
СФ1, где је уживо изведена опера Боеми ко-
ја је преношена у целој западној Европи.
Продукција и ДВД су добитници најзначај-
није телевизијске награде у Швајцарској, Зл-
атна ружа. Године 2013. добија место у-
метничког директора и шефа-диригента ор-
кестра једне од највећих оперских кућа Аме-
рике, Позоришта лепих уметности (Teatro de
Bellas Artes) у Мексико Ситију где је до сада
дириговао преко 20 продукција и гала кон-
церата. Ангажован је и као шеф-диригент
реномираног камерног оркестра Гудачи Све-
тог Ђорђа из Београда, са којима сарађује
од 2013. Од 2006. до 2009. био је редовни
гост Државне опере у Штутгарту где је ди-
риговао опере Мадам Батерфлај, Тоска и
Норма. Године 2006. дебитовао је на најзна-
чајнијем оперском фестивалу у Швајцар-
ској, у граду Аваншу, са Вердијевом опером
Трубадур. Од 2009. до 2011. гостује у Театру
Масимо у Палерму где диригује премијере
опера Пуританци, Аида и Ла Ђоконда. У
-7-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
исто време гостује на престижном Фестива-
лу у Савонлини у Финској где диригује о-
пере Пуританци и Тоска. Од 2012. до 2014.
стални је гост у Алто театру у Есену где
диригује премијере опера Евгеније Оњегин и
Аида и у исто време диригује као гост у ХНК
у Загребу премијере опера Јенуфа и Тоска, а
у Народном позоришту у Београду Кармен�
У националном театру у Брауншвајгу деби-
товао је са опером Андре Шеније и отворио
концертну сезону 2015/2016. са два симфо-
нијска концерта. Од сезоне 2017/2018. је на
месту генералног музичког директора. То-
ком великог дела своје каријере, сарађивао
је са звездама светске оперске сцене као што
су: Ана Нетребко, Диана Дамрау, Агнес Ба-
лца, Силвиа дала Бенета, Рамон Варгас, Кар-
ло Коломбара, Салваторе Личитра, Жељко
Лучић и многи други, са којима је имао
бројне турнеје, гала концерте и оперске про-
дукције у Швајцарској, Немачкој, Мађар-
ској, Италији, Финској, Мексику, Јужној Ко-
реји, Тајвану и Кини. Његов оперски репер-
тоар обухвата преко 60 наслова, од Моцарта
до Стравинског. На пољу симфонијске му-
зике, сарађивао је са многим угледним
оркестрима широм света као што су: Сим-
фонијски оркестар из Берна, Симфонијски
оркестар из Базела, Фестивалски оркестар из
Аванша (Швајцарска), Државни оркестар из
Штутгарта, Виртембершка филхармонија,
Минхенски симфонијски оркестар, Есенска
филхармонија, Фрајбуршки симфонијски
оркестар, Нирнбершки симфонијски орке-
стар, Државни оркестар из Брауншвајга (Не-
мачка), Симфонијски оркестар из Валенсије
(Шпанија), Оркестар Позоришта Масимо,
Камерни оркестар Венета, Симфонијски
оркестар из Вероне, Симфонијски оркестар
РТС-а, Београдска филхармонија, Оркестар
Народног позоришта у Београду, Нишки
симфонијски оркестар, Оркестар Хрватског
народног казалишта, Симфонијски оркестар
из Тајпеја (Кореја, Тајван), Симфонијски
оркестар из Шангаја, Оркестар Палате ле-
пих уметности (Мексико), Фестивалски
оркестар из Савонлине (Финска), Симфониј-
-8-
- 378 -
ски оркестар Мађарске радио-телевизије�
Године 2015. по први пут је дириговао на
Бољшој фестивалу на Мокрој гори, где је
као солиста наступио Немања Радуловић.
Добитник је награде Министарства културе
Републике Србије за ширење и промови-
сање српске културе у свету.
ЛИТЕРАТУРА: биографија на сајту https://www� -
srbadinic�com/biografija/, Сузана Костић, Динић,
Србољуб, у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред.
Мирољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна истра-
живања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, 2011, 117–118� (С. Ц.)
Дозела, Велимир, пијаниста, композитор
(Ниш, око 1895 – Београд, 1944)
Вероватно потиче из
породице чешких музи-
чара Дозела који су кра-
јем 19. и почетком 20.
века деловали у Србији,
Војводини и Босни и
Херцеговини. Могуће да
је његов отац био Алек-
сандар Дозела (1870–?)
који је у периоду од 1893. до 1900. био ди-
ригент нишког певачког друштва Констан-
тин, а пре тога диригент Црквеног певачког
друштва у Вршцу. У детињству је остао без
родитеља, а како је веома рано показао му-
зички таленат постао је штићеник Краља
Петра I и стипендиста Министарства про-
свете Краљевине Србије. Студирао је клавир
на Бечком конзерваторијуму, који је завр-
шио већ у 19-ој години и провео још годину
дана на усавршавању у овом граду. Прире-
ђивао је солистичке концерте у Народном
позоришту у Београду, Удружењу српских
књижевника и на Двору, где су га слушали
престолонаследник Александар I Карађор-
ђевић и кнез Павле. Каријеру је наставио у
Аустроугарској, приређујући почетком дру-
ге деценије 20. века солистичке концерте у
Загребу (Глазбени завод) и Ријеци (Народна
читаоница, заједно са виолинистом Мила-
ном Брацом Јовановићем)� У фебруару 1912.
године одржао је солистички концерт у Ни-

шу. Између два рата радио је као професор
музике у Београду где је и умро 1944. го-
дине.
ЛИТЕРАТУРА: Милица Гајић, Цртице из музичког
живота Ниша – делатност чешких музичара, Мо-
крањац – часопис за културу, бр. 10, Неготин, 2008,
стр. 70–73; Милоје Милојевић, Концерт Велимира
Дозеле, Српски књижевни гласник, Београд,
XXXVIII/1, стр. 466–467; Ново време, бр. 852, Бео-
град, 5. 2. 1944; Трговина, бр. 11, Ниш, 5. 2. 1912, стр.
1–2� (С. Ц.)
Здравковић, Бобан, певач (Ниш, 16. 05.
1962)
Од 1983. године на-
ступа у Нишу као певач
народних песама. Исте
године за загребачки Ју-
готон снима прву пло-
чу. Са групом Златни
прсти наступа од 1986.
када и стиче ширу попу-
ларност на естради. На
београдском фестивалу Месам интерпрети-
ра песму Не долази у мој сан која је прогла-
шена хитом године. Исте године у сарајев-
ској Зетри постаје победник са поменутом
песмом. По оцени локалних радио-станица
1990. године проглашен је певачем године.
У периоду од 1988. до 1994. наступа широм
Југославије. Снимао је за бројне дискограф-
ске куће (Југотон, Дискос, ПГП РТС, Гранд
продукција)� Сарађивао је са Божидаром
Миливојевићем, Марином Туцаковић, Ацом
Кораћем, Борисом Бизетићем. Његова дис-
кографија од 1983. до 2011. обухвата 17 ЛП
плоча, већи број касета и ЦД-а. Велики ус-
пех постигао је у Бугарској где је током про-
текле две деценије одржао око 500 конце-
рата. Највећи хитови: Све љубави моје, Пра-
штам ти душо, Не долази у мој сан, Погле-
дај у небо, Птичица, Цигани и вино�
ЛИТЕРАТУРА: Аца М. Станојевић, Нишлије, а нису
калфе, Ниш, СВЕН, 2007, стр. 52–53� (С. Ц.)
- 379 -
Музика
Ињац, Милена, С, диригент, професор уни-
верзитета (Ниш, 08. 04. 1969)
Основну школу за-
вршава у Алексинцу, а
Средњу музичку школу
у Нишу. На ФМУ у Бео-
граду дипломирала на
Одсеку за дириговање у
класи проф. Станка Ше-
пића (1992) и магистри-
рала у класи проф. Да-
ринке Матић Маровић (1996)� Тренутно је
на докторским студијама на ФМУ у Бео-
граду у класи проф. емеритус Даринке Ма-
тић Маровић. Усавршавала се на мајстор-
ским курсевима у Новом Саду, Шведској,
Мађарској и Бечу. Добитник је стипендије
Републичког завода за међународну научну
и културну сарадњу за усавршавање у Салц-
бургу на Моцартеуму (1992)� Учесник је та-
кмичења за младе диригенте у Тренту (Ита-
лија, 1993) и Безансону (Француска, 1997)�
Од 1992. до 1994. радила је у музичким шко-
лама Славенски, Петар Коњовић, Војислав
Вучковић у Београду. Асистент на Вишој му-
зичкој школи у Нишу за предмете Дириго-
вање, Хор, Оркестар постаје 1994, а од 1995.
је у звању предавача за предмет Камерна му-
зика. Од 1999. је директор Нишког симфо-
нијског оркестра, а од 2003. ради на Факул-
тету уметности у Нишу. Сарађивала је са
симфонијским оркестрима: ФМУ Београд,
војни оркестар Станислав Бинички, Нова
музичка радионица – ансамбл за музику XX
века, РТС Београд, Ст. Албанс Лондон, Ни-
шким, Црногорским и Саварна симфониј-
ским оркестром из Сзомбателија (Мађар-
ска), Београдском, Сарајевском, Пловдив-
ском, Шумен, Врац и Видинском филхармо-
нијом (Бугарска), са Опером при МНТ у
Скопљу, Опером Народног позоришта у Бе-
ограду, Оркестром Кончертанте Факултета
уметности у Нишу. Са Камерним оркестром
СКЦ-а, чији је оснивач, уметнички директор
-9-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
и диригент, остварила је турнеје у Шведској,
Аустрији, Грчкој, Бугарској, Италији и
Шпанији. Са истим оркестром и нишким во-
калним солистима премијерно је извела, на-
кон педесет година, камерну оперу Ђ. Б.
Перголезија Служавка господарица, која је
у Нишу била у најужем избору за културни
догађај године (2008)� Наступила као дири-
гент по позиву на V међународној трибини
композитора у Београду и Суретима музич-
ких академија бивше Југославије у Новом
Саду (1996), дириговала премијеру опере А-
лиса и Носерату Енрика Кокоа у Театру
Гете института у Риму (2005)� Дириговала
Националним симфонијским омладинским
оркестром Hose Artigas у Монтевидеу (Уру-
гвај), где је одржала и мастер клас за младе
диригенте 2010. као и Националним симфо-
нијским омладинским оркестром Ел Салва-
дора 2011. и 2012. где је осим мастер класа
одржала и више концерата у Тeatro National
i Teatro Presidente. Била је диригент Интер-
националног симфонијског оркестра, цен-
тралног догађаја 29. Интернационалног
фестивала оркестара у Мурсији (Шпанија,
2010) и диригент Интернационалног оркес-
тра на Еурооркестар фестивалу у Москви
(2012)� Диригент Нишког камерног хора
(2008–2005)� Уметнички је директор фести-
вала Мајска песма. Представник је Факул-
тета уметности у Комисији за међународну
сарадњу Универзитета у Нишу. Члан је са-
вета Интернационалних хорских свечано-
сти, на којима је учествовала и као диригент
на свечаном отварању. Добитник је Златне
значке XX ИХС (2004)� Запажено место има
у организацији НИМУС-а, где од 1998.
наступа као диригент вокално-инструмен-
талних и симфонијских дела. Члан је Иници-
јативног одбора за формирање Задужбине
Стеван Ст. Мокрањац. Била је члан жирија
XI Интернационалног такмичења Музика и
земља у Софији. Као диригент Нишког ка-
мерног хора, освојила је прву награду на Бо-
жићном фестивалу хорова у Катерини (Гр-
чка, 1999) и наступала на фестивалу у Атини
(2009), а са Камерним оркестром Нишког
- 10 -
- 380 -
симфонијског оркестра у Италији освојила
прву награду на III Интернационалном фе-
стивалу Music world (2000)� Одржала кон-
церт у Auli Karl-Franzes Универзитета у Гра-
цу (2001)� Снимала за потребе локалних и
државних медија, снимила три ЦД издања са
концерата уживо.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Ињац, Милена, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 173–174� (С. К.)
Исаковић, Живојин, А – Жика Чокалија,
хармоникаш, извођч народне музике (Ниш,
05� 08� 1937 – Ниш, 22. 06. 2017)
Завршио је Гимна-
зију Стеван Сремац и
средњу музичку школу у
Нишу. Први сусрет и
дружење са музиком за-
почео је као члан школ-
ског хора у ОШ Коле Ра-
шић� Наставио је са пе-
вањем у Централном пи-
онирском хору Мија Станимировић. Током
средњошколског периода укључује се у Му-
зичку секцију КУД Абрашевић, а касније
прелази као хармоникаш у ЦКУД Младост�
Један је од првих чланова оркестра Фол-
клорног ансамбла ОРО. Учио је и од првака
нишког Народног позоришта Душана Цвет-
ковића – Чика Дуце и Србе Ивановића, као
и од чувених нишких певача изворне и ста-
роградске музике Драгослава Јовановића
Њорте и Косте Болутке. У периоду од 1955.
до 1961. активно је играо фудбал за ФК Па-
лилулац из Ниша. Године 1957. у Белој Па-
ланци у кафани Врело са Славишом Неши-
ћем почињу његов вишедеценијски наступи
по кафанама. За више од четири деценије
музичког рада, наступао је у скоро свим
европским земљама, у Америци и Канади.
Био је и један од тројице чланова трија Па-
лилула са Љубишом Цветковићем Робијем и
Богдановић Миланом Шицком са којима је
издао две сингл плоче са песмом Куде је тај

Ниш. У својим наступима углавном негује
староградску и народну изворну музику. Је-
дан је од иницијатора организовања мани-
фестације Палилулско вече. Добитник је на-
граде Културно-просветне заједнице Срби-
је.
ЛИТЕРАТУРА: Бранислав Тикић: Љубиша Цветко-
вић – Роби, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред. Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр. 533. (Б. Т.)
Јанковић, Ксенија, П, виолончелисткиња,
музички педагог (Ниш, 26. 10. 1958)
Рођена у српско-ру-
ској музичкој породици
(мајка Олга пијанистки-
ња и музички педагог, о-
тац Павле диригент)� Пр-
ви самостални концерт
одржала у десетој годи-
ни, са једанаест година
постала најмлађи сту-
дент Московског конзерваторијума где су
јој професори били Стефан Каљанов и чу-
вени Мстислав Ростропович. Студије наста-
вља код Пјера Фурнијеа на Конзерваторију-
му у Женеви (Швајцарска) и код Андра На-
вара на Високој школи за музику у Дет-
молду (Немачка)� Међународну каријеру
стекла после освојене прве награде на так-
мичењу Gaspar Cassado у Фиренци. Од
1985. до 1987. доцент на Музичкој акаде-
мији у Загребу, од 1987. до 1989. професор
на Факултету музичке уметности у Бео-
граду, од 1990. професор на Високој школи
за музику у Вирцбургу (Немачка), од 2004.
професор на Високој школи за музику у
Детмолду. Поред педагошке каријере у
земљи и иностранству, наступала са позна-
тим оркестрима и камерним ансамблима у
Берлину, Букурешту, Истанбулу, Копенха-
гену, Мадриду, Москви, Хановеру. Свирала
са Лондонском филхармонијом, фирентин-
ском Maggio musicale, Будимпештанском
филхармонијом, Оркестром Романске Швај-
- 11 -
- 381 -
Музика
царске, Оркестром Московског конзервато-
ријума, Симфонијским оркестром РТБ-а, Бе-
оградском и Загребачком филхармонијом,
ансамблом Загребачки солисти. У камерним
саставима свирала са познатим уметницима
Гидоном Кремером и Андрашом Шифом,
редовни је гост међународних фестивала у
САД, Кореји, Кини, Норвешкој, Шведској,
Енглеској, Италији, Аустрији. Добитница је
Октобарске награде града Београда (1981),
Награде Седам Секретара СКОЈ-а (1982), го-
дишње награде УМУС-а (1985), Златне лире
(1987)� Снимила је више ЛП плоча и ЦД, у-
чествовала у емисијама и концертним про-
јектима светских телевизијских кућа, живи
у Немачкој.
ЛИТЕРАТУРА: биографија на сајту www.xenia-
jankovic�com, Сузана Костић, Јанковић, Ксенија, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 179. (С. К.)
Катић, Оливер, певач (Ниш, 04. 02. 1978)
Завршио је Средњу
музичку школу Др Воји-
слав Вучковић у Нишу и
студије соло-певања на
Факултету уметности у
Нишу и у Белгији. То-
ком школовања изводио
је дела класичне музике
широм Србије и у Бел-
гији, а наступао је и као клупски музичар.
Од краја 2008. развија клупски соло-проје-
кат Solo Acoustic Night, представљајући
обраде страних песама и свој ауторски рад.
Ангажован је као композитор и текстописац.
Наступао је на Будванском фестивалу (2004)
са композицијом Истина и као коаутор
песме Превише речи на фестивалу Беовизија
(2009)� Децембра 2010. у суперфиналу так-
мичења Ја имам таленат освојио је друго
место. Године 2010. учествовао је у такми-
чењу за избор песме којом би се Србија
представила на Песми Евровизије.
Енциклопедија Знамените личности Ниша

ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Катић, Оливер, у: Костић, Сузана, Ђ, диригент, професор У-

Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто- ниверзитета (Лесковац, 31. 12. 1961)
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар, У Нишу завршила
2011, стр. 198. (С. К.) средњу музичку школу
(теоретски и инструмен-
Ковач, Корнелије, Ј, композитор, пијани- тални одсек – клавир) у
ста, аранжер, продуцент (Ниш, 01. 01. 1942) класи проф. Радомира
Стојановића. Дипломи-
Рођен је у музичкој
рала на Одсеку за му-
породици у којој је отац
зичку теорију и педаго-
свирао виолину, мајка
гију на Факултету му-
певала у хору нишке О-
зичке уметности у Скопљу (1984) и на
пере, а брат Михајло се
Одсеку за дириговање (1986) у класи проф.
такође бавио музиком.
Фимче Муратовског. На истом факултету
Почео је да компонује са
завршила постдипломске студије хорског
14 година (Пусти тро-
дириговања (1991) у класи проф. Д. Шу-
тоари, 1956)� Захваљу-
плевског и докторирала 2010. концертима
јући одличном музичком образовању које
Вокална симфонија Димитрија Бужаров-
стиче на Музичкој академији у Сарајеву и у
ског, Свадба Игора Стравинског и Пушки-
поп-групи Индекси у којој наступа од 1966,
нов венац Г. Свиридова и с тезом Хорске
развија изузетно успешну каријеру и стиче
партитуре са Хорских свечаности Ниш
репутацију одличног композитора и инстру-
(Србија) и рефлексије на културну динамику
менталисте. Од 1968. живи у Београду где
у другој половини XX и почетком XXI века�
оснива Корни групу са којом је представљао
Радила је са хором Мирче Ацев у Скопљу, у
Југославију на Песми Евровизије 1974. са
Средњој музичкој школи у Лесковцу, Де-
песмом Моја генерација. После распада
чјим хором АГМ и Омладинским хором До-
Корни групе 1974. почиње самосталну кари-
ма културе у Лесковцу; музички уредник у
јеру. Пише хитове за познате естрадне
Радио Лесковцу; од оснивања ради на Вишој
звезде као што су Оливера Катарина, Бисера
музичкој школи у Нишу, где држи наставу
Велетанлић, Мики Јевремовић, Неда Укра-
из предмета Дириговање, Елементи вокалне
ден, Лепа Брена. Компонује и музику за по-
технике, Хор са вокалном техником, Орке-
зориште, филмове и телевизију. Године
стар, Камерна музика; од 1987. са хоровима
1979. преселио се у Енглеску где је учество-
ЕИ, КУД Станко Пауновић, од 1990. са А-
вао у бројним музичким пројектима и сара-
кадемским хором СКЦ Универзитета у
ђивао са познатим музичарима. Његове
Нишу. Од оснивања је радила на Студијској
песме објављиване су на албумима који су
групи за музику Филозофског факултета у
издати у Шпанији, Француској, Америци,
Нишу. Редовни је професор за предмете
Холандији, Шведској, Финској, а неки од
Хорско дириговање и Хор на Факултету у-
њих су достигли златне и платинасте ти-
метности у Нишу, где обавља и функцију де-
раже. Његове ћерке Александра и Кристина
кана од 2012. Била је ангажована у савету
такође се баве музиком, прво као дуо К2, а
Интернационалних хорских свечаности (од
потом самостално.
2000), Савету НИМУС-а, Савету за културу
Литература: Сузана Костић, Ковач, Корнелије, у: града Ниша (2003), остварила је успешну са-
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
радњу са Луткарским и Народним позориш-
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар, тем у Нишу, где је као носилац пројекта у-
2011, 206–207� (С. К.) чествовала у обнављању нишке опере (опе-

- 12 -
- 382 -

рета Слепи миш 2013. и опера Фигарова же-
нидба 2015)� Уредник је првог нишког часо-
писа Аперто и главни уредник универзтет-
ског часописа Facta universitatis – Visual Arts
and Music. Сарађивала са Нишким симфо-
нијским оркестром, Хором и Симфонијским
оркестром РТС-а, хором ФМУ Скопље Дра-
ган Шуплевски, врхунским солистима (Р.
Смиљанић, Ж. Сарамандић, М. Муратовски,
Ј. Деретић, Б. Горуновић. Ј. Мелфредел, А.
Болдирева, К. Морини), интерпретирајући
дела класичне оркестарске и вокалне хорске
литературе, сложена вокална и вокално-ин-
струментална дела, посебно заинтересована
за савремено музичко стваралаштво. Дири-
говала је извођењем Бетовенове Девете сим-
фоније 2013. у оквиру прославе 1700 година
Миланског едикта. Представила се публици
Русије, Пољске, Француске, Италије, Бугар-
ске, Грчке, Украјине, Македоније, Слове-
није. Уз благослов Његове светости патри-
јарха московског и све Русије Алексеја II,
одржала целовечерњи концерт православне
духовне музике у сали Рахмањинов, на Ме-
ђународном фестивалу Радио Орфеј пред-
ставља (2005)� Аутор уџбеника Хорско дири-
говање (1997), монографија Хорске свечано-
сти (2006) и Партитуре – огледало Хорских
свечаности (2010)� Објавила пет ЦД-а у из-
дању СКЦ Ниш и учествовала у више од 50
радио и телевизијских пројеката локалних,
националних и иностраних медија. Добит-
ница је бројних признања и награда: Повеља
Мокрањчевих дана (1992), Златна плакета за
рад у аматеризму Станко Пауновић, Златна
значка КПЗ Србије за достигнућа у култури
(1994), Златна значка XVII ЈХС за вишего-
дишње континуирано учешће у реализацији
програмских фестивалских пројеката (1998),
Лауреат диригената на Гран при Међунаро-
дном такмичењу Викторија (Јалта, 2003),
почасна награда за културу интерпретације
и диригентско мајсторство Конзерваторију-
ма Чајковски у Кијеву, Лауреат диригената,
Гран при, Специјално признање за извођење
- 13 -
- 383 -
Музика
и интерпретацију православне музике Међу-
народног такмичења, Москва (2004), специ-
јална награда за виртуозност и иновацију у
интерпретацији Међународног такмичења
Златни витез, Приједор (2008)�
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Костић, Сузана, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 215–216� (С. Ц.)
Коцијан, Густав, диригент, хоровођа, му-
зички педагог (Бизељско-Брежице, Слове-
нија, 1903 – Ниш, 1968)
Завршио је музичку школу (клавир и ор-
гуље) у Цељу 1924. Од 1932. до 1949. радио
је у Позоришту у Нишу као диригент оркес-
тра, корепетитор и композитор сценске му-
зике. Пре доласка у Ниш, обављао је педаго-
шку и диригентску делатност у Пироту
(наставник музике у Учитељској школи, Ги-
мназији, диригент Певачког друштва Мом-
чило) и Алексинцу. Сарађивао је са Музич-
ком граном нишког Народног позоришта
Моравске бановине, диригујући у комадима
са певањем (Пут око света, Продавница
ваздуха, Ханка, Шест лица траже писца,
Мермер, Марија, кћи пука)� Компоновао је
музику у народном духу за више сценских
комада (Нечиста крв, Ибиш ага, Пауци)� А-
ранжирао је музику за представе Добош
пред кућом и Севиљски берберин, припремао
хорове у комадима с певањем и представама
Ђидо, Богојављенска ноћ и др. У музичком
животу Ниша између два светска рата био је
активан и као клавирски сарадник домаћих
солиста и гостујућих певача и инструмента-
листа. Од 1949. био је наставник клавира у
Музичкој школи Др Војислав Вучковић у
Нишу, а радио је и као корепетитор хора
основаног при Радио Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Коцијан, Густав, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 217. (С. К.)
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Кочијашевић, Јасна, Б, вокални солиста
(Скопље, 20. 02. 1951)
Завршила гимназију
у Старој Пазови, а потом
уписала студије права у
Београду. Представник
занимљивог споја урође-
ног талента и школова-
ног гласа. Снимила је ве-
лики број изворних ме-
лодија, које су архивира-
не у фонотеци Радио Београда. Победник је
на бројним фестивалима народне музике и
редовни ученик музичких манифестација,
радио и ТВ емисија на локалним и државним
медијима. Објавила је велики број албума и
ЦД-а. Живи у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Кочијашевић, Јасна,
у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб
Стојановић, Ниш, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки културни
центар, 2011, стр. 217. (С. К.)
Крстић, Биљана, В, Биља, вокални солиста
(Ниш, 09. 11. 1955)
Основну и средњу
музичку школу заврши-
ла је у Нишу. Певала је у
Хору младих Др Воји-
слав Вучковић код про-
фесора Радојице Мило-
сављевића. Средином се-
дамдесетих, по доласку
у Београд, као студент
Музичке академије постаје члан акустичног
састава Сунцокрети који је предводио Бора
Ђорђевић. Затим постаје чланица групе
Рани мраз под вођством Ђорђа Балашевића.
Касније наставља соло каријеру. Завршила
је Факултет музичке уметности у Београду.
Ради као музички уредник на Првом про-
граму Радио Београда. Заинтересованост за
аутентичну народну музику усмерила је на
сакупљање аудио и нотних записа изворне
фолклорне музике са Косова, из јужне
Србије, Тимочке Крајине, Македоније, Ру-
- 14 -
- 384 -
муније, Бугарске и Мађарске. Године 2001.
основала је групу Бистрик са којом успешно
интерпретира спој традиционалне музике и
савременог аранжерског поступка. Током
2003. године радила је заједно са групом Би-
стрик на музици за најпопуларнији српски
филм Зона Замфирова. Музика из овог
филма освојила је 2003. у Херцег Новом на-
граду за најбољу филмску музику Са оркес-
тром Бистрик постигла је запажене успехе и
у иностранству, на наступима у Швајцар-
ској, Италији, Грчкој, Аустрији, Францу-
ској, Немачкој, Русији, Бразилу. Добитник је
више награда за свој уметнички рад: Златна
значка Културно просветне заједнице за до-
принос у култури (2007), годишња награда
за најбољи етно албум (Тарпош, 2007), на-
града енглеског магазина Songlines за албум
Тарпош (2007), награда телевизије Метро-
полис за најбољи албум традиционалне му-
зике (2008), награда фестивала Беовизија за
промоцију наше музике у иностранству
(2008)�
ЛИТЕРАТУРА: биографија на сајту www.bilja.rs/,
Сузана Костић, Крстић Биљана – Биља, у: Енцикло-
педија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Стојановић,
Ниш, Центар за научна истраживања САНУ и Уни-
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, 2011,
стр. 219. (С. К.)
Маринковић, Илија, композитор, диригент,
лекар (Оча код Будимпеште, 15. 09. 1916–
Хамбург, 18� 02� 2003)
Студије музике за-
почео у Београду, у Му-
зичкој школи Станко-
вић, а наставио на Му-
зичкој академији, где је
у првој генерацији студе-
ната дипломирао 1942.
на два одсека: компози-
цију (Стеван Христић) и
виолину (Петар Стојановић)� Медицину је
студирао на Београдском универзитету, где
је дипломирао 1950. и специјализирао ОРЛ,
са ужом специјализацијом за фонијатрију. У

Бечу је у току две године (1951/52) завршио
мајсторски курс дириговања код Ханса Сва-
ровског и усавршавао соло-певање. Бавио се
оркестарском праксом у Београдској фил-
хармонији, Београдској опери, као и у бечкој
Wiener-Symphoniker. Радио је као професор
у Музичкој школи Мокрањац (1943–47), био
је оснивач и први директор Музичке школе
Јосиф Маринковић у Београду (1947–1950)�
Краће време радио је у Бечкој камерној о-
пери, као и у Опери у Ријеци, где је био ко-
репетитор. На сугестију проф. Михајла Вук-
драговића, долази у Ниш 1. септембра 1953.
када је постављен за шефа-диригента Му-
зичке гране при Народном позоришту у
Нишу. Захваљујући изванредним стручним
и организационим способностима, успео је
да оформи солидан извођачки ансамбл –
симфонијски оркестар, хор и солисте. При-
премао је и дириговао на симфонијским кон-
цертима стандардна дела симфонијске лите-
ратуре. Дириговао је на премијери Верди-
јеве опере Травијата (30� 06� 1954) што је
била прва оперска представа у интерпрета-
цији нишких музичара – оркестра, солиста и
хора. Концертно је извео опере Риголето,
Кавалерија рустикана, Орфеј и Еуридика,
Еро са онога свијета. Био је директор и ди-
ригент Нишке филхармоније (радила од 1.
03. 1959. до 1. 09. 1960) која је представљала
темељ за оснивање Нишког симфонијског
оркестра. Нераскидиво је повезан са процва-
том музичког живота града (учествовао у
оснивању фестивала Југословенске хорске
свечаности)� Веома је унапредио и подручје
музичке педагогије у Нишу. Због несугла-
сица са члановима партијског комитета,
1960. морао је да напусти ансамбли прелази
да ради као лекар у Градску болницу. По
одласку из Ниша 1967, настањује се у Фочи
и запошљава у Општој болници као лекар,
оснивач одељења за ОРЛ и начелник. У
Фочи борави до 1973, а затим одлази у Не-
мачку (Хановер и Хамбург) где је радио као
лекар и музички терапеут. Више пута је на-
грађиван за композиторски рад, а 1959. до-
био је награду Савета за просвету и културу
- 15 -
- 385 -
Музика
за организаторску и диригентску делатност.
Компоновао је симфонијску, камерну, музи-
чко-сценску и филмску музику која је у
стилском погледу блиска француском им-
пресионизму: Симфонијска поема Шума на
сунцу (1939), Рапсодија за флауту и орке-
стар, Гудачки квартет, Дувачки квинтет
(1941), Квартет за четири рога, Соната за
клавир, Легенда за харфу, кантата Бели град,
соло-песме, масовне песме, сценска и филм-
ска музика филмови На Сутјесци 1951,
Ханка 1955)
ЛИТЕРАТУРА: Композитори и музички писци Југо-
славије, Београд, Савез композитора Југославије,
1968, стр. 379; Сузана Костић, Маринковић, Илија, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 239–240� (С. К.)
Милосављевић, Ненад, Ч, Неша Галија,
певач, гитариста, композитор (Ниш, 06. 02.
1954)
Почео да свира у-
сну хармонику као че-
творогодишњи дечак, а
касније се без музичког
образовања развио у ли-
дера једне од најпопу-
ларнијих рок група у та-
дашњој Југославији. Као
средњошколац певао је у
хоровима Др Војислав Вучковић и Вељко
Влаховић које је у то време водио Радојица
Милосављевић. Свој композиторски рад по-
чео је на стиховима песника Добрице Цеса-
рића и Војислава Илића, а касније се огледа
и као кантаутор. Први јавни наступ имао је
у нишком диско клубу 1970. Убрзо, уз по-
моћ Милана Марковића реализује своје прве
снимке у студију Радио Ниша. На Гитари-
јади у Зајечару 1978. освојио је престижне
награде за најбољег композитора, најбољег
певача и најкомплекснију личност, а исте го-
дине на фестивалу Омладина у Суботици
група Галија проглашена је за најбољу
групу. За три деценије сарадње са ПГП РТС
Енциклопедија Знамените личности Ниша
објавио је четрнаест студијских, пет компи-
лацијских албума, један албум уживо и два
сингла. Упоредо са композиторским, студиј-
ским и концертним радом бавио се и компо-
новањем музике за позориште (више од сто
представа), сарађујући са најугледнијим ре-
дитељским именима у земљи и освајајући
велики број престижних награда. Компоно-
вао је музику за филмове Зона Замфирова
(2002) и Пљачка Трећег рајха (2003) у ре-
жији Здравка Шотре, а компакт дискови са
музиком из филма продати су у рекордном
тиражу. На диску Црни воз (2004) са трубач-
ким оркестром Срђана Азизовића предста-
вио се као продуцент и аранжер хитова кла-
сичне, џез, филмске и евергрин музике.
Литература: Сузана Костић, Милосављевић, Ненад, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 256–257� (С. К.)
Милосављевић, Радојица, Ж, диригент,
професор (Краљево код Алексинца, 07. 10.
1926 – Ниш, 11. 11. 2000)
Нижу гимназију и у-
читељску школу завр-
шио у Алексинцу, а сре-
дњу музичку школу у
Нишу. Наставља школо-
вање на Музичкој акаде-
мији у Београду, где
1965� дипломира на Од-
секу за дириговање у
класи проф. Предрага Милошевића. Постди-
пломске студије завршава у класи проф. Во-
јислава Илића 1979. Службовао је као учи-
тељ, начелник Музичке секције Радио
Ниша, наставник Средње музичке школе Јо-
сип Славенски у Призрену, професор Му-
зичке школе Стеван Ст. Мокрањац у
Приштини (1965–1968), од 1968. професор
је Музичке школе Др Војислав Вучковић у
Нишу. Хор младих Др Војислав Вучковић
оснива 1969, а 1972. Студентски хор АКУД
Вељко Влаховић са којим ради до 1977. До-
цент на Факултету музичке уметности у
- 16 -
- 386 -
Београду од 1980. за предмете Дириговање,
Хор, Основи вокалне технике. Директор Сре-
дње музичке школе у Нишу од 1985, а од
1987. професор и директор Више музичке
школе у Нишу, са ког места одлази у пензију
1991. Једини диригент са наших простора
који је добио место у светској енциклопе-
дији најистакнутијих музичара данашњице.
У његовој каријери посебно место заузима
Хор младих Др Војислав Вучковић. Својом
надахнутом интерпретацијом одушевљавао
је публику широм Југославије, Белгије,
Енглеске, Француске, Шпаније, Бугарске,
Мађарске, Пољске, Норвешке. Са свих так-
мичења враћао се са престижним наградама,
више пута и као апсолутни победник. Укљу-
чивши се у готово све музичке, друштвене и
културне манифестације у Нишу, дао је ве-
лики допринос музичкој култури средине,
репрезентујући је у земљи и иностранству.
Био је редовни члан УМУС-а од 1968; пред-
седавајући Комисије за културу у Нишу,
председник Удружења музичких педагога у
Нишу; члан Комисије Просветног савета
Србије за музичко васпитање; често у жири-
јима на регионалним, републичким и савез-
ним такмичењима хорова. Освојио је велики
број награда и признања, међу којима и:
прву награду на Фестивалу омладинских хо-
рова у Цељу (1958), прво место и Златну
плакету на Савезном такмичењу омладин-
ских хорова у Цељу (1972), прво место и
специјалну награду жирија на Европском
фестивалу омладинских хорова у Нерпелту
(Белгија), прво место на републичком так-
мичењу музичких школа у Београду, специ-
јалну награду на савезном такмичењу хо-
рова музичких школа у Љубљани, прво
место и Златну плакету на Мокрањчевим да-
нима у Неготину, друго место и Сребрну
плакету на Међународном такмичењу хо-
рова у Варни (1975, Бугарска), апсолутни
победник на радиофонском такмичењу Југо-
словенске радиодифузије Нека нас песма
зближи, прво место на међународном ради-
офонском такмичењу Нека народи певају у
организацији Би-Би-Сија (Енглеска), Златну

значку Културно-просветне заједнице Срби-
је, четврто место на Међународном фести-
валу хорова у Ланголену (Енглеска), апсо-
лутни победник на Југословенским хорским
свечаностима и добитник Награде Теодора
за највиши уметнички домет у извођењу
програма, Златну плакету на Мокрањчевим
данима у Неготину (1983)� Учествовао на
БЕМУС-у 1977. и Дубровачким летњим
играма 1979. Добитник је Октобарске на-
граде града Ниша (1974), и Вукове награде
(1991)�
ЛИТЕРАТУРА: Примислав Славковић, Јован Не-
шић, Маестро Ица – књига о Радојици Милосавље-
вићу, Ниш, Књажевац, Виша музичка школа, Нота,
2003; Сузана Костић, Милосављевић, Радојица, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 257. (С. К.)
Митић, Никола, В, оперски певач, првак
Београдске опере (Ниш, 27. 11. 1938)
Одсек соло-певања
завршио у Средњој му-
зичкој школи Јосип Сла-
венски у Београду. Уса-
вршавао се код С. Јанко-
вића у Београду и код
вокалних педагога у Ми-
лану. Од 1965. ангажо-
ван је као солиста Бео-
градске опере, у којој је као певач лирског
гласа, технички добро школованог, с разви-
јеним смислом за сценско обликовање,
остварио више првих баритонских улога.
Гостовао је на оперским сценама у Сан
Франциску, Барселони, Бриселу, Минхену,
Бечу, а са ансамблом Београдске опере у
бројним европским земљама. Наступао је и
као концертни певач. За потребе радија и те-
левизије остварио је више трајних снимака.
Интерпретирао је главне улоге у свим зна-
чајнијим делима стандардног оперског ре-
пертоара (Севиљски берберин, Риголето,
Трубадур, Травијата, Евгеније Оњегин, Пи-
кова дама)�
- 17 -
- 387 -
Музика
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Митић, Никола, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 265. (С. К.)
Михајловић, Драгослав, С – Канаринац,
вокални солиста (Луково код Сврљига, 17.
08� 1945)
Својевремено један
од најпопуларнијих во-
калних солиста народне
музике у земљи. Снимио
је велики број сингл (око
40) и ЛП (више од 10) из-
дања, углавном се пред-
стављајући као компле-
тан аутор (извођач, ау-
тор музике и текста)� Добитник је више на-
града и признања, посебно седамдесетих го-
дина, када је био победник свих значајнијих
фестивала народне музике у земљи. Многа
његова издања су достигла златне тираже.
Писао је хитове и за друге певаче, који су
његовим песмама постигли запажене успехе
у каријери. Живи у Нишу. Добитник је На-
граде Града Ниша за 2015. годину
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Михајловић, Драго-
слав Канаринац, у: Енциклопедија Ниша – Култура,
ред. Мирољуб Стојановић, Ниш, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, 2011, стр. 268. (С. К.)
Покорни, Миливоје, Ф (Pokorny, право име
вероватно Emil), професор музике, дири-
гент, композитор (Павлице, Аустроугарска
монархија/Чешка, 01. 05. 1874 – Ниш, 14. 02.
1962)
У родном месту за-
вршио је пет разреда о-
сновне и два разреда
грађанске школе, а у
Прагу три разреда Ор-
гуљске школе на одсеку
за клавир, виолину и ви-
олончело. Дошао је у
Србију 1898. на позив
Енциклопедија Знамените личности Ниша
српске Владе заједно са братом Драгутином,
који је као војни музичар радио у Београду.
Миливоје је најпре радио у Гимназији у
Шапцу, где се оженио Љубицом, ћерком ша-
бачког проте, а потом у Смедереву као учи-
тељ музике IV класе. У Прву нишку гимна-
зију премештен је 19. септембра 1902. где је
провео пуних 35 година, до пензионисања
1937. Учествовао је у свим ратовима 1912–
1918, када је као војник са српском војском
прешао Албанију. Био је носилац Албанске
споменице и Ордена Светог Саве. У Нишу је
радио као професор музике, хоровођа гим-
назијског хора и оркестра који је основао
школске 1902/03. Располагао је солидном
стручном спремом и био омиљени педагог,
те је значајно унапредио наставу музике.
Припремао је и изводио музички програм на
Светосавским беседама и другим школским
приредбама, а са гимназијским хором и
оркестром наступао је и на бројним град-
ским културним, добротворним и забавним
манифестацијама. Као композитор, углав-
ном је стварао хорске обраде чешких и срп-
ских народних песама. У периоду између
два светска рата дириговао је позоришним
оркестром и скоро свим певачким друш-
твима у Нишу: Константин, Корнелије,
Бранко, Абрашевић, Милојевић. Пред крај
живота поклонио је КУД Абрашевић своју
виолину Страдиваријус, која је заједно са
највећим делом архиве и инвентара овог
друштва касније изгубљена. Умро је у Нишу
1962. године у 89-ој години живота и сахра-
њен на Нишком гробљу.
Литература: Милица Гајић, Цртице из музичког жи-
вота Ниша – делатност чешких музичара, Мокра-
њац – часопис за културу, бр. 10, Неготин, 2008, стр.
70–73; Радивоје М. Радивоје, Нишка гимназија 1878–
2003, Ниш, издање аутора, стр. 865–866� (С. Ц.)
Радуловић, Немања, Н, виолиниста (Ниш,
18� 10� 1985)
Музиком почиње да се бави 1992, а већ
1996. добија Октобарску награду града Бео-
града и 1997. специјалну награду Министар-
ства образовања Републике Србије Таленат
- 18 -
- 388 -
године� Школовање на-
ставља на Конзерватори-
јуму у Сарбрикену (Не-
мачка) у класи Џошуе
Епштајна, а од 1999. на
Факултету музичке у-
метности у Београду, у
класи проф. Дејана Ми-
хајловића. Са четрнаест
година сели се у Париз где и данас живи.
Септембра 2000. примљен је на Високи на-
ционални конзерваторијум за музику и плес
у Паризу, у класи Патриције Фонтанарос,
као најмлађи студент. Учествовао је на мај-
сторским курсевима Јехуди Мењухина, Џ.
Епштајна, Д. Михајловића, Салваторе А-
карда на Академији Walter Stauffer у Кре-
мони (Италија)� Наступао је у најпознатијим
европским концертним салама, међу којима
су Concertgebouw у Амстердаму, Megaron у
Атини, Музички град у Паризу, Палата при-
мењених уметности у Бриселу, Филхармо-
нија у Келну, Карнеги хол у Њујорку. Им-
пресивна је концертна каријера овог младог
уметника који је учествовао на фестивалима
и концертима са најзначајнијим оркестрима
широм Европе и Азије, посебно са Филхар-
монијом француског радија, Националним
оркестром Ile de France, оркестрима из
Кана, Лила, Лиона, Савоје, Доње Норман-
дије, Токија, Монтреала. Сарађивао је са ди-
ригентима: Mzung-Whun Chung, J. Nelson,
A. Von Beek, E. Oue, K. Mandeol, P. Bender,
J. L. Cobos, G. Contratto, G. Nowak, L. Foster,
C. P. Flor, K. Katabits, P. Vronsky, M. Plasson,
I� Karabichevsky, V. Fedosseyev. Редовно на-
ступа на највећим светским музичким фе-
стивалима. Наступао је на завршном кон-
церту БЕМУС-а у Сава центру са Симфониј-
ским оркестром РТВ Србије. Свира на вио-
лини J. B. Vuillaume из 1843. Добитник је
престижних награда на међународним кон-
курсима: прво место на конкурсу Јозеф Јоа-
ким у Хановеру (2003), прва и друга специ-
јална награда жирија на такмичењу Жорж
Енеску у Букурешту (2001), друга награда на
такмичењу Антонио Страдивари у Кремо-

ни (2001), специјална награда на такмичењу
Јехуди Мењухин (1998), прва награда на так-
мичењу Јан Коцијан у Чешкој (1996), прва
награда у Стрези (Италија, 1995)� Носилац је
звања Међународно откриће године (Кан,
2005)� Почасни је доктор Универзитета у
Нишу. Његова дискографија обухвата
бројне снимке за познате издавачке куће,
међу којима је и Deutsche Grammophon�
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Радуловић, Немања,
у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб
Стојановић, Ниш, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки културни
центар, 2011, стр. 375–376� (С. К.)
Радуловић, Новак, А, композитор (Слове-
нија, 07� 09� 1951 – Ниш, 21. 11. 2018)
Класичну гитару у-
чио је у Музичкој школи
у Панчеву, а касније се
усавршавао код профе-
сорке Наде Кондић у Бе-
ограду. Лауту је учио
код професора Мариа
Перучића у Сплиту. И-
ако економиста по стру-
ци (радни век провео је у предузећу Желез-
нице Србије), од седамдесетих година ин-
тензивно се бавио музиком. Компоновао је
више од 360 мелодија које припадају разли-
читим музичким жанровима: дечје песме,
шансоне, шлагери, композиције за класичну
гитару, забавне мелодије, староградске пе-
сме и романсе (Леп мајски дан, Шушти, шу-
шти зелено лишће), хорске композиције. А-
утор је шест књига за децу са нотама за пе-
вање и свирање. Био је учесник и лауреат на
више од 200 фестивала у земљи и свету. По-
бедио је, између осталог, на фестивалу Мали
шлагер сезоне у Сарајеву 1992. и на дечјем
фестивалу Златно славујче у Скопљу 1993.
Његове композиције за децу налазе се на де-
сетинама самосталних и заједничких носача
звукова у земљи и иностранству, његове
шансоне изводили су Зафир Хаџиманов, Ра-
дојка Шверко, Лада Кос, а староградске ком-
позиције и нишка група Мерак. Компоновао
- 19 -
- 389 -
Музика
је Оду Светом цару Константину, прву
хорску химну посвећену утемељивачу хри-
шћанства. Текстове на његову музику пи-
сали су Арсен Дедић, Драго Бритвић, Љуби-
воје Ршумовић, Душица Поповић, Божидар
Тимотијевић. Водио је школу класичне ги-
таре у Пионирском граду у Београду и у Де-
чјем центру у Нишу. Интернационални био-
графски центар Универзитета у Кембриџу
уврстио га је у енциклопедију 2000 изузет-
них интелектуалаца 21. века. Његово име
налази се енциклопедији Ко је ко у Америци
(Who’s Who In America) и у „златном“ из-
дању едиције Ко је ко у свету (Who’s Who In
The World), објављеном 2009. године, у из-
дању америчке фондације Marquis publicati-
ons. (С. Ц.)
Станковић, Живојин, В, протојереј-ста-
врофор, мелограф, хоровођа (Шаркамен код
Неготина, 29. 12. 1877 – Ниш, 05. 11. 1965)
После завршеног пе-
тог разреда неготинске
гимназије уписао је Бо-
гословију у Београду
1894/95, а завршио шко-
ловање 1897/98. Рукопо-
ложен за ђакона 1900 у
цркви Тамничкој и по-
стављен за ђакона него-
тинске цркве. Био је парох у Мокрању 1904–
1919, месту одакле је био пореклом његов
професор Богословије Стеван Мокрањац ко-
ји га је увео у свет музике и са којим је био
у контакту читавог живота, а последњи пут
приликом преноса посмртних остатака ве-
ликог композитора из Скопља у Београд
1923, када је на нишкој железничкој станици
одржао говор којим се опростио од учитеља.
У Мокрању је основао хор који је певао
Мокрањчеве композиције, а и сам Мокра-
њац је повремено писао баш за овај хор.
1906. са хором наступа у Народном позо-
ришту у Београду и на двору, где је извео
више Мокрањчевих композиција. Прелази
са породицом у Ниш 1919, где је постављен
Енциклопедија Знамените личности Ниша
за председника Духовног суда. Ту дужност
обављао је до пензионисања 1932. када је
држава укинула ове судове. Један је од осни-
вача Црквене штампарије и Свештеничке
привредне задруге, а водио је и црквени хор.
Вршио је дужност председника Црквеног и
Епархијског управног одбора Нишке епар-
хије у својству архијерејског заменика до
1946. Био је доживотни почасни председник
Епархијског удружења. Читавог живота ра-
дио је на сакупљању народних мелодија и о-
бичаја из Србије, као и на прикупљању грађе
за историју српског црквеног православног
појања, тражећи у њему елементе народних
мотива. У Веснику православне цркве обја-
вио је 1908. запажену студију о српском
црквеном појању. У издању Српске акаде-
мије наука и уметности изашла је његова
књига Народне песме у Крајини (1951) по
рукопису који је предао Академији још
1906. Пред крај живота предао је Академији
још један обиман рукопис који садржи сле-
дећа поглавља: I Обредно народно певање II,
Старо српско пјеније, Карловачко пјеније,
Српска нотација. Одликован је Орденом св.
Саве и Орденом заслуга за народ II реда.
Сахрањен је на Старом гробљу у Нишу.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Станковић, Живо-
јин, у: Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб
Стојановић, Ниш, Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки културни
центар, 2011, стр. 423. (С. К.)
Стојановић, Љубиша – Луис, певач етно,
поп и џез музике (Лесковац, 25. 06. 1952 –
Фекетић, 31. 07. 2011)
По завршетку осно-
вне школе у Лесковцу
прелази у Ниш, где упи-
сује Средњу музичку
школу Др Војислав Вуч-
ковић, одсеци за соло пе-
вање и музичку теорију.
Од 1969. је члан нишког
Удружења забавне и џез
музике, а од 1970. професионални музичар.
Уметничко име Луис датира још из његовог
- 20 -
- 390 -
детињства због успешног интерпретирања
песама Луиса Армстронга. По завршетку
средње музичке школе уписује Факултет
музичке уметности у Београду, где поред пе-
вања студира и тонски слог са аранжирањем
и фолклором. На фестивалу у Књажевцу
1971. осваја прву награду за модеран аран-
жман популарне севдалинке У Стамболу на
Босфору. На поп фестивалу у Јапану у вели-
кој конкуренцији извођача из целог света
побеђује са композицијом базираном на
фолклору југоисточне Србије. Године 1980.
снима прву плочу под називом Не куни ме,
не ружи ме мајко која достиже дијамантски
тираж. Године 1983. борави на тромесечној
турнеји по тадашњем СССР-у, где добија
бројна признања за интерпретацију. Фебру-
ара 1984. снима другу плочу Дуда која
достиже платинасти тираж и у октобру исте
године избија на прво место југословенске
листе популарности. Године 2005. отворио
је у Београду Atelje Louis D. O. O, у чијем
склопу ради пословна јединица LP Pro-
duction која се бави пружањем услуга израде
звучних записа. Заједно са бендом Фла-
мингоси победио је на фестивалу Беовизија
2006. песмом Луди летњи плес. Био је чест
учесник хуманитарних манифестација, а
сваке године одржавао је концерт у Него-
тину чији су приходи били намењени деци
без родитеља. Званично признање за зачет-
ника етно попа добија 1994. До 2008. обја-
вио је 14 албума. Погинуо је 2011. у саобра-
ћајној несрећи код Фекетића�
Литература: биографија на сајту http://www.louis.rs
(С. Ц.)
Страховска, Љубов, Г – Љубица, пијани-
сткиња, клавирски педагог (Јекатеринослав,
Русија, 24. 02. 1873 – Ниш, 26. 12. 1960)
Рођена је у породици наследног велепо-
седничког племства. Завршила је осмораз-
редну гимназију у Јекатеринославу и Мо-
сковски императорски конзерваторијум,
клавирски одсек, у класи професора Павела
Августовича Пабста. Први део живота про-
 Музика

вела је у највишим кру- ЛИТЕРАТУРА: Стојановић, Мирољуб, Страхов-

говима руског племства. скаја Гавриловна Љубов, у: Мирољуб Стојановић (ре-
дактор) : Енциклопедија Ниша – Култура, Центар за
Њен муж Петар Ивано- научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу,
вич Белавенец био је са- Нишки културни центар, Ниш, 2011, стр. 444; Миха-
ветник за питања морна- ило Медведев, Племенити тонови Љубов Страхов-
рице на двору Николаја скаје у музичком животу Ниша, Нишки весник, бр.
II Романова. Кума на кр- 6, Ниш, Удружење грађана Стари Ниш, септембар
2000, стр. 8–9� (С. Ц.)
штењу ћерке Ксеније
била је руска царица-
мајка Марија Фјодоровна. На почетку рево- Тодоровић Бабић, Радмила, Д, песник,
луционарних превирања 1918. развела се од текстописац народне музике (Сечаница код
првог мужа и удала за архитекту Сергеја Ди- Ниша, 14. 02. 1959 – Београд, 07. 12. 2006),
митријевича Страховског. Године 1919. са види п. Књижевност
породицом напушта Екатеринослав и у мају
1919� долази у Београд. После неуспелог по- Ферик, Јурај, Ј, диригент (Бачки Петровац,
кушаја повратка у Русију (1919/20), враћа се 19� 05� 1935)
у Србију и до 1921. живи у Новом Саду, о-
После завршене о-
дакле прелази у Бечкерек (Зрењанин)� У
сновне школе и гимна-
Бечкереку борави до 1935, када прелази у
зије у родном месту, по-
Ниш где проводи остатак живота. Одмах по
хађао је у Новом Саду
доласку у Ниш, отвара прву организовану
једногодишњи курс за
наставу клавира коју без прекида држи до
наставника музике и ди-
1949. У току четрнаестогодишњег деловања
ригента. Музичку акаде-
њену приватну школу клавира похађао је ве-
мију уписује 1954. го-
лики број ученика (сваке године 20–30)� На
дине у Београду, најпре
крају године, сви ученици полагали су испит
теоретски одсек, а потом и одсек дириго-
на јавном концерту. Рад школе није преки-
вања у класи Живојина Здравковића. За
дан ни за време Другог светског рата, а не-
време студија (1954–1960) био је члан, коре-
посредно после ослобођења, по одобрењу
петитор и диригент хора АКУД Бранко Кр-
Министарства просвете – Одељења за нау-
смановић са којим је наступао у Пољској,
ку, уметност и културу, добија дозволу да
Турској, и Совјетском савезу. Од 1965. ра-
може давати часове клавира. Њена школа
дио је у Позоришту на Теразијама као коре-
клавира активно је радила до формирања
петитор и диригент. Усавршавао се на Висо-
Музичке школе у Нишу 1949. Организујући
кој школи музичке уметности у Прагу на
сваке године јавне испите, добротворне кон-
одсеку симфонијског дириговања у класи А.
церте и академије својих ученика била је за-
Климе и оперског дириговања у класи Р.
четник професионалне концертне пијани-
Брока. Крајем 1969. долази у Ниш као гост-
стичке активности у Нишу. На овим музич-
диригент Нишког симфонијског оркестра.
ким манифестацијама је и сама наступала,
Од 1979. до 1980. био је стални уметнички
изводећи најпознатија дела пијанистичке
руководилац и диригент Нишког симфониј-
литературе, често са уводним предавањем у
ског оркестра. Учествовао је у оснивању Ок-
којем је публици излагала своја тумачења
тобарских музичких свечаности. Са нишким
композиција и музичких стилова. Умрла је у
оркестром гостовао је у Румунији (Крајова),
Нишу 1960. и сахрањена на старом Нишком
радио на подизању нивоа музицирања, бога-
гробљу.

- 21 -
- 391 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ћењу репертоара и извођењу дела наших
композитора. За време боравка у Нишу ди-
риговао је преко 570 концерата (премијер-
них, педагошких, пригодних)� После Ниша
прелази у Нови Сад за шефа хора Опере
Српског народног позоришта. Основао је
мешовити и мушки камерни хор Српског на-
родног позоришта. Дуги низ година био је
диригент фестивала Златна тамбурица и
Војвођанске златне жице. Године 2004. о-
бјавио је књигу свог оца Народне песме
Словака у Војводини. Добио је награду СНП
за изузетан допринос унапређењу хорског
певања. Добитник је више награда за компо-
зиције изведене на фестивалима Звуци Пано-
није и Златни кључ. Остварио је значајан
број трајних снимака са хоровима и оркес-
трима.
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Ферик, Јурај, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 475. (С. К.)
Цветковић, Љубиша, М – Роби, текстопи-
сац, композитор, вокални солиста (Ниш, 15.
07� 1942 – Прокупље, 19. 05. 2008)
Прве наступе имао
је шездесетих година 20.
века у Прокупљу, где се
породица преселила због
очевог посла. Радни век
провео је по нишким ка-
фанама као музичар ги-
тариста и интерпретатор
народне изворне и ста-
роградске музике. Издао је две самосталне
грамофонске сингл плоче у продукцији Ју-
готона и Дискоса и један самостални LP
албум Сећаш ли се Драгана за загребачки Ју-
готон. Међу песмама које је написао или
препознатљиво певао у својој вишедецениј-
ској каријери истичу се песме Нишке девојке
и Свадбен венац капију ми краси коју је из-
дала и певала његова супруга Радмила, која
се такође бавила музиком – свирала је хар-
монику и певала народну музику. Као један
- 22 -
- 392 -
од тројице чланова трија Палилула (са Жи-
војином Исаковићем Чокалијом и Миланом
Богдановићем Шицком) издао је сингл
плочу са једном од његових најпознатијих
песама Куде је тај Ниш за коју је написао
текст и аранжман. Песма је написана 1981. у
време када се ФК Раднички такмичио у Купу
УЕФА, а објавио је 1982. загребачки Југо-
тон. Једна улица у нишком насељу Паси По-
љана од 2013. носи његово име.
ЛИТЕРАТУРА: Бранислав Тикић, Љубиша Цветко-
вић – Роби, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред. Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр. 534. (Б. Т.)
Цинцаревић, Сара, М, диригент, хоровођа
Нишке црквене певачке дружине Бранко
(Призрен, 1965)
Рођена је у свеште-
ничкој породици Тимо-
тијевић. У Призрену је
стекла основно музичко
образовање. Већ као пе-
тнаестогодишња девој-
чица дириговала је де-
чјим хором православне
цркве у Ђаковици. Му-
зичко образовање наставља у Средњој му-
зичкој школи Мокрањац у Београду. У и-
стом периоду дириговала је подмлатком
Првог београдског певачког друштва. Го-
дине 1983, прелази у Ниш, а од 1990. налази
се на челу Нишке црквене певачке дружине
Бранко. Захваљујући њеном залагању и про-
фесионалном ауторитету, хор Бранко је не
само ревитализован и подмлађен ученици-
ма, студентима, интелектуалцима и уметни-
цима већ је у протеклим деценијама оства-
рио изузетне резултате уз бројне запажене
наступе у земљи и иностранству. Пажљив о-
дабир репертоара и константно напредо-
вање ансамбла омогућили су наступе у Грч-
кој, Немачкој, Америци, Белорусији, Слове-
нији, Аустрији, Италији, Русији, Пољској,
Израелу, Мексику. Од наступа и награда на

домаћим хорским фестивалима издвајају се
I место на Фестивалу Хорови међу фрескама
(Београд, 2001), I место на Мокрањчевим да-
нима (Неготин, 2005) и I награда на Интер-
националним хорским свечаностима (Ниш,
2012)� Године 2008, одликована је Орденом
Св. апостола Павла, Митрополије Верије,
Наусе и Камбаније Грчке православне
цркве. Посебна част за Дружину Бранко и
диригента Сару Цинцаревић била је певање
на литургијама приликом устоличења
патријарха Павла (1994) и патријарха Ири-
неја (2010) у Пећи. У периоду од 2010. до
2013. била је члан жирија Међународног
фестивала Дани црквене музике, Хајновка,
Пољска. Селектор је Међународног фести-
вала хорске духовне музике Музички едикт
у Нишу, од његовог оснивања, 2009. Члан је
Савета Интернационалних хорских свечано-
сти у Нишу и Уметничког савета фестивала
Мокрањчеви дани у Неготину.
ЛИТЕРАТУРА: Соња Цветковић, Нишка црквена пе-
вачка дружина Бранко – 130 година, Ниш, Саборни
храм Св. Тројице, 2018, стр. 206. (С. Ц.)
Шепа, Горан, Н, Гале, вокални солиста,
рок музичар (Ниш, 10. 08. 1958)
Члан групе Кербер
са којом је од оснивања.
Осим у градовима Југо-
славије, наступао и у Со-
вјетском савезу, Енгле-
ској, Шведској, Аустри-
ји, Грчкој, Канади, Не-
мачкој и Швајцарској�
Од 1979. бави се и при-
мењеном музиком. Континуирано је прису-
тан у раду нишког позоришта Трећа поло-
вина као аутор музике или извођач песама
(Љубавни зов Марка Мрче 1979, Дечја ро-
кенрол кабаришка 1993, Нишка кабаришка
1991, Блуз осмех 1995)� Аутор је музике за
представу Чаробњак из Оза (2000) Луткар-
ског позоришта. У последње време углав-
ном наступа као солиста. Сарађивао је са
војним џез и забавним оркестром, као и са
Академским хором СКЦ Универзитета у
- 23 -
- 393 -
Музика
Нишу, Нишким камерним хором и Црквено-
певачком дружином Бранко. Као члан групе
Кербер освојио је прво место на Југословен-
ском фестивалу рокенрола и поп музике у
Суботици (1983) а добитник је и великог
броја награда и признања: републичке на-
граде Смели цвет за изузетне резултате у
стваралаштву и допринос у области културе
(1985) ; плакете поводом учешћа на манифе-
стацији Празник младости (1988) ; плакете
Црвеног крста Војводине, Црвеног крста
Хрватске, Црвеног крста Македоније; пла-
кете поводом прославе 300. годишњице се-
обе Срба у Сремским Карловцима; плакете
Културно-просветне заједнице Ниша и
Дома културе Ниш за петнаест година рада
у музичком стваралаштву и култури града
Ниша (1994) ; награде Адрија Културно-за-
бавне установе Београд; захвалнице ССО
БиХ за обележавање Дана младости (1987) и
за реализацију сабора Баш Чаршије Сарајево
(1988)�
ЛИТЕРАТУРА: Сузана Костић, Шепа Горан Гале, у:
Енциклопедија Ниша – Култура, ред. Мирољуб Сто-
јановић, Ниш, Центар за научна истраживања САНУ
и Универзитета у Нишу, Нишки културни центар,
2011, стр. 508–509� (С. К.)
Шистек, Војтјех (Šistek, Vojtěh), професор
музике, диригент, композитор (Брасе, ре-
гион Плзена, Аустроугарска монар-
хија/Чешка, 23. 04. 1864 – Руднице, Чехо-
словачка, 23. 04. 1925)
Завршио је Оргуљ-
ску школу и Вишу музи-
чку школу у Прагу. На
позив српске Владе до-
шао је у Србију са же-
љом да допринесе раз-
воју просвете и музичке
културе. Године 1887.
био је постављен за учи-
теља музике III класе у Гимназији у Пожа-
ревцу. До тада је компоновао око педесет
композиција, од којих су неке биле штам-
пане у Немачкој. У Прву нишку гимназију
премештен је 30. септембра 1891. године.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Поред наставе нотног певања, водио је и
школски хор. У периоду од 1891. до 1894.
радио је упоредо и у нишкој Учитељској
школи где је припремао будуће учитеље за
наставу певања. Истовремено је био и хоро-
вођа певачког друштва Бранко чији је рад у
великој мери унапредио. После четири го-
дине проведене у Нишу, премештен је 1895.
у Београд у Другу гимназију, али је већ исте
године отпуштен из државне службе. Вра-
тио се у домовину, где је у Рудницама радио
као професор музике у Гимназији. Према не-
ким тумачењима, разлози за његов отказ и
напуштање Србије леже у чињеници да је
Министарству просвете и црквених дела у-
путио оштар протест јер су изгубили његов
рукопис Осмогласника који је у Нишу забе-
лежио према певању свештеника Живка
Бранковића. Према другим изворима, рефе-
рат о Шистековом Осмогласнику био је не-
гативан. Компоновао је мушке и мешовите
хорове: Прво коло, Четири старе игре –
кола (Нишко, Шумадијско, Банатско, Ђур-
ДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА УМЕТНОСТИ У НИШУ
Мр Ђуро Радоњић в. д. (2002–2004)
Мр Драгослав Аћимовић (2004–2012)
Др Сузана Костић (2012– )
- 24 -
- 394 -
ђевско), Поздрав певачима, Свирац свира,
Будји имја Господње, као и Марш костолач-
ких рудара за клавир, вероватно прву компо-
зицију у Србији инспирисану рударским жи-
вотом. Његово најпознатије дело је хор Ој,
Србијо, мила мати из 1891. Ова песма родо-
љубивог садржаја постала је веома попу-
ларна током балканских и Првог светског
рата. За време окупације у Другом светском
рату често је извођена као незванична химна
Србије, а почетком седамдесетих година 20.
века у удружењима књижевника и компози-
тора, појавила се као један од предлога при-
ликом расправе о химни Републике Србије.
ЛИТЕРАТУРА: Милица Гајић, Цртице из музичког
живота Ниша – делатност чешких музичара,
Мокрањац – часопис за културу, бр. 10, Неготин,
2008, стр. 70–73; Владимир Р. Ђорђевић, Оглед срп-
ске музичке библиографије до 1914. године, Београд,
Нолит, 1969, стр. 236; Krešimir Kovačević (urednik),
Leksikon jugoslavenske muzike, tom II, Zagreb, JLZ,
1984, str. 407; Радивоје М. Петковић, Нишка гимна-
зија 1878–2003, Ниш, издање аутора, стр. 297–299�
(С. Ц.)
 СПОРТ
Анђелковић, Јован, Цикан, фудбалер�
(Пирот, 14� август 1942 – Ниш, 27� април
1969)
Миљеник навијача
ФК Раднички фудбалску
каријеру започео је у Ра-
дничком из Пирота� Од
јуна 1962� бранио је боје
Црвене звезде (Београд),
за коју је одиграо 32 у-
такмице и постигао три-
наест голова� У нишки
ФК Раднички дошао је јануара 1964� У тиму
са Чаира одиграо је 175 утакмица и постигао
78 голова� Играо је за све репрезентативне
селекције: за омладинску је одиграо четири,
за младу једну, а за најбољи државни тим
две утакмице, против СССР-а и Бугарске�
Био је атлетски грађен, брз и одличан стре-
лац, и остао је у најлепшем сећању љубите-
љима фудбала� Умро је у напону фудбалске
снаге од рака на плућима�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Анђелковић Јован
Цикан, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 21 (Д� М�)
Арсенијевић, Владимир, М, Мушки, руко-
меташ, судија, рукометни радник� (Ниш, 20�
јун 1935 – Ниш, 9� јун 2016)
Рукометом је почео да се бави 1949� у
Рукометном клубу Металац из Ниша� Авгу-
ста 1950� на Плавском језеру, у кампу ДИФ-
а и Средње фискултурне школе из Земуна,
стиче звање рукометног тренера� Као акти-
ван играч тренира екипу Металца до пре-
-1-
- 395 -
ласка у РК Железничар
1952� године, где игра
велики рукомет све до
његовог укидања� Поред
екипе Металца, коју је
тренирао у великом ру-
комету, био је тренер ма-
лог рукомета у екипи
Браника из Марибора, за
коју је, иначе, играо велики рукомет, и екипе
Младост из Ниша, која је била, уз Дубочицу
и Железничар, једна од најквалитетнијих е-
кипа јужне Србије шездесетих година� На
Филозофском факултету у Нишу 1988� од-
бранио је дипломски рад за звање тренера
првог разреда� Годинама ради на организо-
вању екипа млађих категорија, а нарочито је
био успешан у школи рукомета СД Горан,
чија је екипа била трећа на Олимпијади у За-
јечару 2004� Судијским позивом почео је да
се бави 1955� у Нишу као судија великог и
малог рукомета� Судио је републичку лигу
малог рукомета, група Марибор� Као члан
Збора судија Ниша био је на свим дужно-
стима у судијској организацији, од секре-
тара и председника Збора, до председника
Судијске организације Србије и члана Су-
дијске комисије РСЈ� Судио је 1120 утакми-
ца великог и малог рукомета, од општинске
до Прве савезне лиге, у периоду од 1955� до
1980, када је постао савезни контролор� Од
1980� до пензионисања 2000� обавио је 1200
контрола� Остварио је укупан непрекидан
стаж од 45 година у судијској организацији�
Као представник играча члан је првог Оп-
штинског рукометног савеза Ниша (1950), у
коме је касније био секретар и председник�
Носилац је свих признања рукометне орга-
низације, од значке до повеље РСЈ� Као
Енциклопедија Знамените личности Ниша
представник градске организације био је
члан свих форума Србије и члан конферен-
ције РСЈ, а посебну улогу имао је у раду Же-
лезничара као дугогодишњи члан управе�
Посебно се истицао у организовању такми-
чења на свим нивоима, од школских до ли-
гашких такмичења, и као непосредни орга-
низатор судијских и тренерских семинара на
подручју јужне Србије� Један је од ретких
пионира рукомета који је у континуитету
преко 55 година остао активан у спорту�
Ужа специјалност му је статистика, којом се
бави дуго и помаже заинтересованим трене-
рима да преко података прате свој уложени
труд у тренажном процесу�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић, Петар Видановић:
Арсенијевић (Миодраг) Владимир Мушки, у: Енцикло-
педија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш,
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универ-
зитета у Нишу, Факултет спорта и физичког васпи-
тања, Филозофски факултет, 2015, стр� 22 (Е� Ц., П�
В�)
Асановић, Адем, Ј, Чавка, боксер� (Ниш,
29� јун 1954 – )
Дугогодишњи рад-
ник нишког Вулкана, о-
дакле је и отишао у пен-
зију� Почео са боксом
1968� код тренера Томи-
слава Келаве и Мирка
Мацура� Први званични
меч имао је 1970� У сво-
јој боксерској каријери
боксовао је у мува, бантам и перолакој кате-
горији� Целу каријеру провео је у БК Рад-
нички из Ниша, а од бокса се опростио 1985�
Био је изузетан техничар и боксер чистих у-
дараца� Појединачни првак Југославије у
боксу био је два пута: године 1973� у мува
категорији и 1976� у бантам категорији� Го-
дине 1973� учествује на Европском првен-
ству у боксу (Београд) у мува категорији, а
исте године трећи је на Балканском шампи-
онату у Атини, такође у мува категорији�
После меча са Пољаком Блажинским у
Скопљу 1974� добија награду за најбољег те-
-2-
- 396 -
хничара манифестације� Године 1975� био је
првак Медитеранских игара у Алжиру� На
манифестацији Златна рукавица два пута је
понео епитет најбољег техничара� Ушао је и
у састав репрезентације Југославије, а дрес
са државним грбом носио је без прекида од
1972� до 1976� Добитник је Октобарске на-
граде Ослобођење града Ниша за 1975� го-
дину�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Асановић
(Јемин) Адем Чавка, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 24; Александар М� Станојевић,
Нишлије а нису калфе, Ниш, 2007 (А� Б� Ф�)
Аџић, Слободан, M, атлетичар инвалид, по-
литичар (Дрешницa код Блаца, 17� октобар
1959 – )
Основну школу по-
хађао је у Барбатовцу до
седмог разреда, када је
доживео несрећу изгу-
бивши обе руке, леву ис-
под, а десну изнад лакта�
Основну школу довр-
шио је у Београду у спе-
цијалној школи при За-
воду за рехабилитацију и протетику� Гимна-
зију је завршио у Блацу, а Правни факултет
у Нишу� Радио је у Фонду ПИО као стручни
сарадник за признавање права из инвалид-
ског осигурања� Био је народни посланик у
Скупштини Републике Србије од 2001� до
2008� у три скупштинска сазива и потпред-
седник Скупштине града Ниша од 2001� до
2003� Сада се бави адвокатуром� Наступао је
и освајао медаље на многим националним и
међународним такмичењима у дисципли-
нама 100 м, 400 м, 800 м, 1500 м и 5000 м у
категорији Т45 (обострана ампутација гор-
њих екстремитета), али и у интегрисаној ка-
тегорији Т46 са спортистима са једностра-
ном ампутацијом горњег екстремитета� На
параолимпијским играма освојио је шест ме-
даља: бронзану (400 м) и две сребрне (1500

и 5000 м) у Њујорку 1984� и три бронзане
(400 м – Т45; 1500 и 5000 м – Т46) у Сеулу
1988� На Светском првенству у Асену 1990�
поставио је светске рекорде за категорију
Т45 у дисциплинама 800 (2� 02,24), 1500 (4�
12,50) и 5000 м (16� 14,57)� Рекорд на 1500 и
5000 м важио је четрнаест година� Рекорд на
800 м држао је 23 године� Рекорд на 800 м
води се и данас као европски рекорд� Дуго-
годишњу и непрекидну каријеру обогаћену
бројним медаљама завршио је 1998� на
Европском првенству у Бирмингему� Добит-
ник је бројних спортских признања међу ко-
јима су најзначајнија: Октобарска спортска
награда града Ниша за спортске резултате
1983, Златна значка Савеза за физичку кул-
туру СФРЈ 1988, Национално спортско
признање Владе Републике Србије за посе-
бан допринос развоју и афирмацији спорта
2007�
ЛИТЕРАТУРА: Дејан Миленковић: Аџић (Миленко)
Слободан, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 30; податке доставио Слободан Аџић (Д�
Мл�)
Бахтијаревић, Јане, Г, боксер� (Прокупље,
29� септембар 1946 – Ниш, 17� април 2009)
Боксом је почео да
се бави 1960� Омладин-
ски првак Југославије
постаје 1962, а исте го-
дине прелази из БК То-
пличанин Прокупље у
БК Раднички Ниш� Ра-
дио у Прокупачкој фа-
брици стакла као стакло-
дувач и свакодневно путовао у Ниш на тре-
нинге и наступе� Ради даљег напредовања у
боксу, по одслужењу војног рока 1966� пре-
лази у Ниш� Године 1977, уз залагање упра-
ве клуба, добија запослење у Југопетролу�
Током своје дуге боксерске каријере оства-
рио је значајне спортске резултате: стан-
дардни репрезентативац Југославије у пери-
- 397 -
Спорт
оду 1968–1976 (50 мечева, 46–2–2); освајач
три титуле сениорског првака Југославије у
бантам категорији (1968, 1969� и 1971); у-
чествовао је на Европском првенству у Ма-
дриду 1971� године, где је изгубио од Мељ-
никова из СССР, који касније осваја и ти-
тулу првака света у бантам категорији; на
међународној боксерској ревији Златни гонг
у Скопљу 1972� осваја трофеј Златни гонг�
Од 1971� до 1979� достојанствено обавља у-
логу капитена екипе, коју је преузео од, та-
кође, легенде клуба Драгише Станковића
Челика� За своје изузетне спортске резулта-
те 1969� и 1971� добио је Октобарску спорт-
ску награду� Боксом се бавио до последњег
календарског дана у својој 33� години жи-
вота, што је био старосни лимит предвиђен
прописима БС Југославије�
ЛИТЕРАТУРА: Слободан Савић: Бахтијаревић
(Гига) Јане, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 32 (С� С�)
Боричић, Зоран, Б, професор Универзите-
та, рукометаш, спортски радник (Ниш, 21�
септембар 1942 – ), види п� Наука
Бошковић, Драгослав, Р, спортиста, спорт-
ски лекар, спортски радник, директор Дома
здравља� (Ниш, 7� октобар 1948 – ) види п�
Здравство
Бубањ, Радослав, Н, атлетичар, ректор У-
ниверзитета у Нишу� (Ниш, 14� август 1943
– ), види п� Наука
Гатарић, Владислав, М, атлетски тренер�
(Скопље, 30� март 1951 – )
Основну и средњу школу и Студијску
групу за физичко васпитање Филозофског
факултета завршио је у Нишу� Од 1975� до
1976� радио је као професор физичког васпи-
тања у Електротехничком школском центру
Никола Тесла� Од 1977� до 1979� тренер је у
-3-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Атлетском клубу Желез-
ничар� Од 1979� до 1987�
био је асистент на пред-
мету Атлетика на Сту-
дијској групи за физичко
васпитање Филозофског
факултета у Нишу, а по-
времено и на предмети-
ма Логоровање и Биоме-
ханика� Од 1987� до 2013� био је професио-
нални тренер у АК Железничар� Водио је
Стручни савет Клуба, био шеф стручног
штаба, а од 1997� у три мандата био је гене-
рални секретар клуба� У Атлетском савезу
Србије и СЦГ био је савезни тренер атлетске
репрезентације за спринт, члан Стручног са-
вета АС Србије и СЦГ, члан Управног
одбора Тренерске организације Србије, члан
Управног одбора Спортског савеза Србије�
Био је потпредседник Спортског савеза
Ниша од 1997� до 2005� Тренер репрезента-
ције СФРЈ постао је 1978, и од тада је пози-
ван у састав државне сениорске репрезента-
ције као тренер за спринт и скокове� Са
репрезентацијом учествује на Медитеран-
ским играма, Првенству Европе, више ку-
пова Европе и првенствима Балкана� Ство-
рио је више државних првака, рекордера и
репрезентативаца у свим категоријама� У ка-
тегорији сениора издвајају се: Душан Шу-
клетовић, Јоцко Лазић, Милисав Петровић,
Бојан Милутиновић, Владимир Јоксимовић,
Марина Јанковић, Марко Јанковић, Вукоса-
ва Ђапић, Бојан Маринковић, Јован Ђукић,
Јелена Коцић, Мирјана Ђурић, Тања Митић,
Ина Рангелов, Никола Првуловић, Ивана
Петровић, Миљан Савић, Марко Антић� Као
директор такмичења успешно је организо-
вао више националних првенстава и финала
купова Југославије и СЦГ, а посебно се
истиче успешна организација три првенства
Балкана у атлетици (1995, 1996, 2002)� Осим
рада у атлетици, радио је и као кондициони
тренер у више спортова: са кошаркашима и
кошаркашицама нишког Студента, руко-
меташима Железничара, а са Женским ко-
шаркашким клубом Винер брокер освојио је
-4-
- 398 -
куп СРЈ� Индивидуално је радио са више
спортиста� Учествовао је у освајању титула
првака државе у тенису са Николом Живко-
вићем и Дином Милошевић, а у скијању са
Маријом Ценић� Радио је и са спортистима
који су каријере настављали у иностранству:
Аном Перовић, Јадранком Ћосић, Бојаном
Стефановићем Кузетом, кошаркашима Уро-
шем Лучићем, Бојаном Поповићем и Алек-
сандром Младеновићем, рукометашицом
Невеном Драговић� Помогао многим спор-
тистима из других спортова да се врате на
терен после тешких повреда (рехабилита-
ција)� За свој тренерски рад добио је више
разних признања, од којих се издвајају Го-
дишња награда Савеза спортова Општине
Ниш и награда Тренерске заједнице Атлет-
ског савеза Србије� Аутор је више стручних
радова и коаутор књиге Атлетски клуб Же-
лезничар Ниш (Миладин Илић, Олгица Гата-
рић, Владислав Гатарић, Ниш, 1998)�
ЛИТЕРАТУРА: Дејан Миленковић: Гатарић (Миле)
Владислав, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 59; Податке доставио Владислав Гатарић�
(Д� Мл�)
Глишовић, Мирослав, А, Ивко, фудбалер,
фудбалски тренер� (Ниш, 1� мај 1926 – 23�
април 2005)
У Нишу је завршио
основну и средњу шко-
лу, а по окончању игра-
чке каријере у Београду
је стекао и диплому фуд-
балског тренера� Играо
је у ФК Раднички полу-
тку и крило до 1955, ка-
да је због тешке повреде
„окачио копачке о клин“� Међутим, остао је
у фудбалу, и већ наредне године постављен
је за тренера омладинске екипе Радничког, у
којој су тада, поред осталих, стасавали Дра-
ган Холцер и Љубиша Рајковић, касније
истакнути репрезентативци и интернацио-

налци� Први тим клуба са Чаира преузео је,
после смене Јанка Звекановића, на крају је-
сење сезоне такмичарске 1961/62, и одмах
начинио огроман успех: Раднички је друго-
лигашку трку завршио на другом месту и из-
борио квалификације за улазак у Прву лигу�
У два меча са Вардаром (1:1 у Нишу и 0:0 у
Скопљу) није било победника, па су новог
члана елитног друштва одлучили једанаес-
терци� На крцатом стадиону у Скопљу Рад-
нички је био успешнији у извођењу удараца
са беле тачке и Ниш је 3� јуна 1962� први пут
добио фудбалског прволигаша, чиме је о-
стварен историјски успех� Живећи буран
фудбалски и миран породични живот, није
зависио од плате тренера, јер је у Скуп-
штини града Ниша имао стални радни од-
нос, прво као матичар, затим као референт
бирачких спискова� Међутим, кад год је тре-
бало да се Раднички спасава од испадања из
Прве лиге, увек је „бата Иве” био ту да гаси
пожар� Радио је то веома успешно, чак осам
пута! За многе прволигашке екипе био је фа-
талан� Раднички под његовим стручним вођ-
ством никада није поражен на гостовању
код сплитског Хајдука, Загреба, ОФК Бео-
града и љубљанске Олимпије� После 25 го-
дина аматерског тренерског посла коначно
се 1982� одлучио да пређе у професионалце,
са жељом да ради са млађим селекцијама�
Руководство Радничког прихватило је ње-
гову жељу и поставило га за директора фуд-
балске школе� Последњи, осми пут, био је
тренер првог тима Радничког у такмичар-
ској сезони 1983/84� Добитник је многих
признања, од којих су најзначајнија плакете
ФС Југославије и ФС Србије за допринос у-
напређењу фудбала, Октобарска награда
Скупштине општине Ниш и Награда за жи-
вотно дело СОФК Ниш� У ФК Раднички
проглашен је за најбољег тренера XX века�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Глишовић, Миро-
слав Ивко, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 69 (Д� М�)
- 399 -
Спорт
Гроздановић, Владимир, Д, стрелац (Ниш,
14� септембар 1937 – )
Почео да се бави
стрељаштвом 1948, а већ
1949� учествовао на пр-
венству Србије у Крагу-
јевцу у гађању ваздуш-
ном пушком� Првак Ср-
бије и четврти на првен-
ству Југославије 1952� у
дисциплини тростав ма-
локалибарском пушком� На републичким и
државним првенствима више пута заузимао
прва места� Од 1957� до 1973� непрекидно је
у репрезентацији Југославије� На Првенству
Европе за омладинце и жене у Београду
1958� у дисциплинама тростав 3 х 20 и олим-
пијски меч 60 метака заузима четврта места�
На светском првенству у Москви 1958� у е-
кипи сениора у гађању војничком пушком
осваја сребрну медаљу� Учествовао је на
светским првенствима: Каиро (Египат)
1962, Висбаден (Немачка) 1966� и Феникс
(САД) 1970, и на Олимпијским играма: Рим,
1960� и Мексико Сити, 1968� На Европском
првенству у Ослу 1963� у дисциплини мало-
калибарска пушка 3 х 20 тростав заузима
пето место� На Првенству Европе у Буку-
решту 1965� у дисциплини олимпијски меч
60 метака лежећи екипа Владимир Грозда-
новић, Б� Лончар, Е� Ђулић и М� Стојановић
освојила је прво место и поставила нови
светски рекорд� Том приликом иста екипа
осваја укупно још седам медаља� Гроздано-
вић је учесник Европског првенства у
Плзену (Чехословачка) 1967� Европског
првенства у Чехословачкој 1971� у гађању
ваздушним оружјем� Учесник је и великог
броја балканских шампионата са, такође,
одличним резултатима� Од међународних
такмичења посебно су значајне победе:
1961� у Венецији при учешћу више репре-
зентација; исте године на великом међуна-
родном такмичењу у Москви заузима друго
место у стојећем ставу, па је за тај успех по-
себно награђен фото апаратом, иако су само
-5-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
победници добијали тај поклон� Пред одла-
зак на светско првенство у Каиро године
1962� у Београду је гостовала комплетна ре-
презентација Русије у дисциплини војничка
пушка – тростав� Гроздановић је био побед-
ник са 538 кругова од 600 могућих, и том
приликом поставио нови државни рекорд�
Репрезентативну каријеру завршио је 1972�
на Балканском шампионату у Атини, а 1982�
завршио је своју спортску каријеру� Добит-
ник је Мајске награде као најбољи спорти-
ста 1964/65� Ту је и признање Олимпијског
комитета Југославије за изузетне резултате
у 1965/66� За најбољег стрелца Југославије
проглашен је 1964� Добитник је Октобарске
спортске награде Ослобођење града Ниша
1958, 1963, 1964� и 1968, а 1966� и 1967� био
је у најужем избору за спортисту Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Гроздановић
(Драгомир) Владимир, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 74 (А� Б� Ф�)
Грубић, Часлав, М, рукометаш, спортски
радник� (Ниш, 20� јун 1952 – )
Прослављени руко-
меташ Железничара и
репрезентације рукоме-
том је почео да се бави у
основној школи� Прво је
регистрован за РК Вул-
кан, а потом за РК Же-
лезничар� Једну сезону
(1972/73) провео је у бе-
оградском Партизану� Вратио се у Ниш и
1975� допринео повратку Железничара у Пр-
ву лигу Југославије� Сјајан леви и средњи
бек и непогрешиви стрелац, али увек корек-
тан, капитен тима, спортиста за пример – то
је, укратко, Часлав Грубић као рукометаш�
Учествовао је у освајању готово свих клуп-
ских трофеја, укључујући три национална
купа, и играо у финалу Купа победника ку-
пова 1978� против немачког Гумерсбаха у
Дортмунду� Играо је у Шпанији у два навра-
-6-
- 400 -
та, а 1987� са Елгоријагом Бидасоа освојио
шампионат те земље� Десет година наступао
је за репрезентацију тадашње Југославије и
имао више од сто наступа� Освајач је златне
медаље са Светског првенства у Швајцар-
ској 1986, као и сребрног одличја на Свет-
ском првенству у Немачкој 1982� По оконча-
њу играчке каријере био је ангажован у
структурама рукометних савеза Југославије
и Србије, али и у РК Железничар, као функ-
ционер и тренер� Заслужни је спортиста Ју-
гославије, добитник националног спортског
признања Владе Србије, најбољи спортиста
Ниша 1986� године, вишеструки добитник
Октобарске награде града Ниша, а награђен
је и трофејом Браћа Илић за фер-плеј� Ди-
пломирао је на Машинском факултету у
Нишу и остварио респектабилну професио-
налну каријеру� Већи део радне каријере
провео у нишком Југопетролу, где је при
крају каријере обављао функцију директора�
Одликован је Орденом рада за нарочите
успехе у привреди као руководилац у НИС
Југопетролу�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Грубић (Миле) Часлав,
у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живано-
вић, Ниш, Центар за научноистраживачки рад САНУ
и Универзитета у Нишу, Факултет спорта и физичког
васпитања, Филозофски факултет, 2015, стр� 76 (Е�
Ц�)
Гугуловић, Миливоје, Р, фудбалски судија
(Зајечар, 3� јун 1928 – Ниш, 13� фебруар
2002)
Основну школу и ги-
мназију завршио у Заје-
чару� У Ниш се преселио
1964� Као фудбалски ар-
битар прославио је Ниш,
јер је био један од најбо-
љих на свету� Одсудио је
много међународних у-
такмица, а дељење прав-
де на Олимпијским играма у Мексику 1964,
Светском првенству 1966� у Енглеској и фи-
налу Купа европских шампиона Ајакс – Ју-
вентус у Београду без сумње је круна једне

блиставе каријере� У Југославији је био ве-
лики ауторитет� Судио је седам пута утак-
мице Црвене звезде и Партизана и увек се
„вечити дерби“ завршавао нерешеним ре-
зултатом�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Гугуловић (Раша)
Миливоје, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 77 (Д� М�)
Димитријевић, Велибор, Веба, каратиста
(Делчево, Македонија, 15� јануар 1953 – )
Највећи успеси југо-
словенског каратеа веза-
ни су за генерацију која
је од 1974� почела похо-
де на европска и светска
првенства� Један од нај-
трофејнијих каратека из
те генерације, не само у
Југославији, јесте Вели-
бор Димитријевић� По занимању дипломи-
рани машински инжењер, од оснивања је на
челу Карате клуба Омладинац� Од 1973� до
1987� био је учесник једанаест европских
првенстава, три светска првенства, два свет-
ска купа, као и готово свих републичких и
државних првенстава� Носилац је укупно
петнаест медаља са светских и европских
шампионата� Два пута је био шампион
Европе у катама (1981� и 1982), три пута ви-
цешампион (1979, 1983, 1984) и два пута
трећи (1977� и 1978)� Два пута је освајао сре-
брне медаље као члан екипе у борбама
(1979� и 1982), а као члан ката тима има два
сребра (1982 и 1984) и две бронзе (1981 и
1986)� На светским првенствима освојио је
две бронзане медаље као члан државног
тима у катама (1989 и 1986), а појединачно у
катама био је пети 1980� и седми 1983� На
државним првенствима освојио је 22 ме-
даље, од тога две златне у борбама (1985� и
1986) и осам у катама (1975–1984)� За изу-
зетне спортске резултате добио је низ најви-
- 401 -
Спорт
ших друштвених признања, између осталог:
пет златних значки СОФК Југославије за
највиша остварења у спорту; Мајска награда
СОФК Србије 1987; три пута му је додељи-
вана Октобарска награда града Ниша за нај-
вреднија остварења у области спорта (1979,
1982� и 1983); више пута је био на листама
најбољих спортиста Југославије, а два пута
је био проглашаван спортистом године гра-
да Ниша� У првим годинама свог развоја
формирао је свој став према истинском ка-
ратеу и развио надмоћну карате технику
захваљујући контакту са сенсеијем Такаши
Токухисом� Након завршетка такмичарске
каријере, године 1988� одлази у Грчку, где у
Атини води школу Шотокан каратеа Ипон�
Већ 1991� бива примљен за члана Светске
Карате-До Шотокан Академије коју је осно-
вао легендарни Шихан Таиђи Казе, добро
познат нашој карате јавности јер су први ко-
раци каратеа на нашим просторима учињени
под његовим вођством� Након интензивних
семинара широм Европе, као и бројних лич-
них тренинга, Таиђи Казе поставља Вели-
бора Димитријевића за једног од својих аси-
стената� На интернационалном семинару А-
кадемије у Андори сенсеи Велибор Дими-
тријевић промовисан је у звање 6� дан Казе-
овог Шотокан Карате-Доа� Један је од рет-
ких инструктора у Европи и једини Југосло-
вен који је након четрдесет година бављења
карате вештином достигао такав ниво� Зна-
чај је утолико већи јер је поред званичне
дипломе Светске Шотокан Карате-До Ака-
демије добио и сертификат који је Шихан
Таиђи Казе својеручно написао, у маниру
древног Кодекса самураја, верификујући
Димитријевића као доследног следбеника�
ЛИТЕРАТУРА: Небојша Озимић: Димитријевић Ве-
либор Веба, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 83; Н� Озимић, С� Миленковић, С� Станко-
вић, 50 година Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009�
(Н� О�)
-7-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Димоски, Илија, М, фудбалер, фудбалски
тренер (Забрачани код Прилепа, Македо-
нија, 27� јун 1939 – 3� новембар 2008)
Одрастао је у сиро-
машној сељачкој поро-
дици, па се за фудбал о-
пределио од ране младо-
сти� Већ у седамнаестој
години заиграо је за пр-
ви тим прилепске По-
беде, чији је дрес носио
од 1957� до 1961� Када је
превазишао ту фудбалску средину, одлучио
је да настави каријеру у ФК Раднички из
Ниша� За тим са Чаира играо је од 1961� до
1974� и одиграо 540 утакмица� Био је уни-
верзалац, у Радничком је играо на свим ме-
стима у тиму, једино није стајао на голу� По
завршетку играчке каријере определио се за
тренерски посао� Завршио је Вишу тренер-
ску школу у Београду и отпочео ново по-
главље у својој фудбалској активности� Био
је тренер Радничког у три наврата, а највећи
успех начинио је у такмичарској 1983/84, ка-
да је са екипом Радничког стигао до трећег
кола Купа УЕФА� Тренирао је још Приш-
тину, Победу (Прилеп), у два маха скопски
Вардар, Пелистер (Битољ), Раднички (Пи-
рот), Раднички (Сомбор), ГОШК (Дубров-
ник), Јастребац (Ниш), Дубочицу (Леско-
вац), Осогово (Кочани), Јединство (Пара-
ћин) и аустралијски клуб ЏАСТ из Мел-
бурна�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Димоски (Милан)
Илија, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 85 (Д� М�)
Ђорђевић, Бранимир, Ж, Фудбалер, спорт-
ски радник, ректор Универзитета у Нишу�
(Ниш, 22 октобар 1942 – Ниш, 2015), види п�
Наука
Живановић, Ненад, М, Фудбалски и скија-
шки тренер, соколац, професор универзите-
-8-
- 402 -
та, редактор Енциклопедије Ниша – том
Спорт (Параћин, 9� април 1946 – ), види п�
Редакциони одбор
Живковић, Зоран, М, Тута, рукометаш, ру-
кометни тренер, селектор (Ниш, 5� април
1945 – )
Славни рукометни
голман и свакако најтро-
фејнији нишки спорти-
ста и тренер� Поникао је
у Рукометном клубу Же-
лезничар, за који је био
регистрован већ са пет-
наест година� После Же-
лезничара бранио је боје
Црвенке, са којом је освојио титулу првака
СФР Југославије, национални куп и насту-
пио у полуфиналу Купа шампиона Европе�
Након тога био је голман шабачке Метало-
пластике, ФАП-а из Прибоја и немачког Не-
телштета� У дресу репрезентације Југосла-
вије наступио је 82 пута и освојио златну ме-
даљу на Летњим олимпијским играма у
Минхену 1972� Пре тога, 1971, бранио је
боје репрезентације Света против селекције
Шведске� Као тренер Железничара из Ниша
учествовао је у освајању четири национална
купа� Био је тренер историјске генерације
Железничара која је играла у финалу Купа
победника купова 1978� против славног Гу-
мерсбаха� Тада је Зоран Живковић наступио
и као голман� Живковић је, као шеф струч-
ног штаба, био заслужан и за освајање дру-
гог места у домаћем шампионату 1998� Као
тренер Металопластике освојио је титулу
шампиона Европе 1985� и једном је са Шап-
чанима наступио у финалу Купа шампиона�
Са Металопластиком је освојио две титуле
државног првака и један куп� Као тренер
репрезентације Југославије освојио је сре-
брну медаљу на Светском првенству у Не-
мачкој 1982� Две године касније, дакле,
1984, био је тренер репрезентације СФРЈ
која је освојила злато на Летњим олимпиј-
ским играма у Лос Анђелесу� Успех је поно-

вљен и на Светском првенству у Швајцар-
ској 1986, када је Југославија такође била
прва� У ризници медаља Зорана Живковића
налазе се и бронзане медаље са првенства
Европе 1996� и Светског првенства 1999�
Као тренер репрезентације Египта два пута
је освајао титулу шампиона Африке, а са Ку-
вајтом био првак Азије� Многи га сматрају
једним од најбољих рукометних тренера
света свих времена� За успехе у рукомету на-
грађен је бројним признањима, међу којима
су Орден заслуга за народ са сребрним зра-
цима и Мајска спортска награда�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Живковић (Миодраг)
Зоран Тута, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 120 (Е� Ц�)
Илић, Миладин, В, Мајстор, гимнастичар,
рукометаш, професор универзитета� (Пирот,
12� новембар 1928 – Ниш, 6� март 2000),
види п� Наука�
Илић, Данијела, С, кошаркашица, кошар-
кашки тренер (Ниш, 20� август 1970 – )
Од дванаесте године игра кошарку�
Играла у клубовима Студент (Ниш), Војво-
дина (Нови Сад), Елемес (Шибеник), Црвена
звезда (Београд), Винер брокер (Ниш), Хемо-
фарм (Вршац), Јежица и Бургас� Освојила
национални куп са Студентом, првенство
Југославије са Елемесом� Била је тренер у
Студенту и Студенту 957 (друга екипа)�
Као играч прошла све репрезентативне се-
лекције Југославије – пионирска, кадетска и
јуниорска� Освајач је великог броја медаља
у млађим категоријама са репрезентацијом,
има сребро са Европског првенства у Изра-
елу а са сениорском репрезентацијом Југо-
славије освојила је сребрну медаљу на Свет-
ском првенству у Малезији� Носилац је на-
ционалног признања�
ЛИТЕРАТУРА: Звонимир Станковић: Илић (Слобо-
дан) Данијела, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
- 403 -
Спорт
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 132 (З� С�)
Јаковљевић (Јанићије) Љубомир, Ј,
Маки – Македонац, фудбалер (Тешица код
Алексинца, 29� мај 1904 – Ниш, 4� август
1926)
Један од најбољих
фудбалера Синђелића
свих времена� Свестран
спортиста – фудбалер са
одличним гласом и да-
ром за певање, пливач,
бициклист и атлетичар�
Резервни потпоручник�
Био је неожењен, а радио
је као књиговођа у Државном монополу ду-
вана у Нишу (данас тзв� Стари монопол)�
Несрећним случајем, у поподневним са-
тима, утопио се у Нишави у 22� години жи-
вота� Сахрањен је 7� августа 1926� у поро-
дичној капели на гробљу у Алексинцу� У
знак сећања и љубави према одличном цен-
тархалфу Синђелића, играчи и чланови
управе овог клуба у центру Ниша, у град-
ском парку поред Нишаве, подигли су за оно
доба јединствен споменик посвећен овом
фудбалеру (рад Живојина Лукића, 1927)�
ЛИТЕРАТУРА: Црквена књига умрлих за 1926� која
се на дан 19� маја 2014� чувала у Градској управи
града Ниша; истраживања проф� Зорана Стевановића
из Алексинца из маја 2014; Ђорђе Стаменковић, ФК
Синђелић 1918–1968, ФК Синђелић, Ниш, 1972, стр�
2; Историја Ниша II, Ниш, 1984, стр� 139� (Б� Т�)
Јовановић, Никола, Ђ, стонотенисер (Ниш,
15. јул 1924 – Ниш, 25. фебруар 2013види п�
Знамените нишке фамилије)
Карабатић, Никола, Б, рукометаш (Ниш,
11� април 1984 – )
Родио се у Нишу, али је спортску славу
стекао у Француској� Његов отац Бранко био
је познати голман РК Железничар� Када су
Николи биле три године, са породицом се
-9-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
преселио у Француску�
Никола је наступао за
све селекције Францу-
ске, а у Монпељеу стекао
велики афирмацију� Са
Монпељеом је на поче-
тку каријере освојио че-
тири узастопне титуле
шампиона Француске, а
2003� и наслов победника Лиге шампиона Е-
вропе� Наставио је каријеру у немачком
Килу и допринео освајању четири узастопне
шампионске титуле ове земље и наслова
шампиона Старог континента 2007� Потом
се враћа у Монпеље, са овим клубом осваја
три титуле првака Француске, а сада је члан
шпанске Барселоне, са којом је одмах осво-
јио Куп Шпаније� Први велики успех у дресу
француске репрезентације остварио је 2006�
на Европском првенству, када је освојио
златну медаљу� То се поновило 2010� и 2014,
уз освојену бронзу 2008� Златно одличје са
„триколорима“ освојио је и на Летњим о-
лимпијским играма у Пекингу 2008� и Лон-
дону 2012� На светским првенствима освајао
је златне медаље 2009� и 2011� Проглашен је
за најбољег играча Светског првенства 2007�
године, а најбољи спортиста Француске био
је 2011�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Карабатић (Бранко)
Никола, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 160 (Е� Ц�)
Керковић, Александар, Р, кошаркаш, ски-
јаш, пливач, професор универзитета (Кра-
љево, 2� мај 1922 – )
Осмогодишњу и средњу школу завршио
је у Чачку� Дипломирао је на ДИФ-у (Др-
жавни институт фискултуре) у Београду
1952� као студент прве генерације� Магис-
трирао је 1971� на Факултету физичког ва-
спитања Универзитета у Београду, а докто-
рирао 1974� на Филозофском факултету У-
ниверзитета у Нишу� Радни век започео је
- 10 -
- 404 -
1949� на Државном ко-
митету физичке културе
ФНРЈ у Београду као ре-
ферент за спорт� Након
тога радио је као профе-
сор физичког васпитања
у Шапцу (1950–1955) и
предавач на Вишој педа-
гошкој школи у Нишу�
Године 1974� изабран је за вишег предавача
на већем броју предмета на Студијској
групи за физичко васпитање Филозофског
факултета Универзитета у Нишу, а 1977� и-
забран је у звање редовни професор� Био је
продекан Филозофског факултета у Нишу
од 1977� до 1981, а декан од 1985� до 1987�
Иницирао је оснивање Групе за физичко
васпитање на Филозофском факултету у
Нишу� Члан је Академије духовних посвеће-
ника Ф. М. Достојевски� Атлетиком је почео
да се бави одмах по ослобођењу у Другом
светском рату� Учесник је бројних атлетских
такмичења региона Чачак, Ваљево, Ужице�
Такмичио се у скоку увис и троскоку� Као
члан АК Црвена звезда на Првенству Уни-
верзитета у Београду победио је у скоку у-
вис са прескочених 178 цм� На првом такми-
чењу у атлетици Ослобођење Београда, као
члан АК Борац из Чачка, са екипом је осво-
јио четврто место� Са кошарком се упознао
1942, када је био на принудном раду у селу
Скела код Обреновца� Био је члан национал-
ног тима у кошарци (1949), добитник је сер-
тификата International Basketball Certificate
of FIBA – Switzerland (1975), а 1979� био је
на специјализацији у кошарци (Long Island
University, New York)� Основао је три ко-
шаркашка клуба: КК Борац у Чачку, КК
ДТВ Партизан у Шапцу и КК Студент у
Нишу� Као студент постао је инструктор и
тренер пливања� Учествовао је на Универзи-
тетском првенству и као члан факултетске е-
кипе у штафети 4 х 100 м освојио прво ме-
сто� Инструктор је и тренер скијања� Орга-
низовао је курсеве скијања за студенте и
наставнике физичког васпитања� Добитник
је многобројних признања на пољу спорта:

Кошаркашког клуба Борац из Чачка, Фуд-
балског клуба Борац из Чачка, Кошарка-
шког клуба Студент из Ниша, Тениског
клуба Раднички из Ниша, Општинског ко-
шаркашког одбора из Ниша, Међународне
кошаркашке организације ФИБА, Савеза Ју-
гославије за џудо и сродне спортове, Савеза
друштава за спортску рекреацију и физичко
васпитање Општине Ниш, Савеза организа-
ција за физичку културу, као и Савеза педа-
гога физичке културе СР Србије� За свој рад
одликован је Орденом заслуге за народ са
Сребрним венцем (1969) и Орденом заслуге
за народ са Сребрном звездом (1975)� Нај-
значајније публикације: Тако је тренирао
Радивој Кораћ, ИП Партизан, Београд, 1969;
Борач – Село Шумадије, Културно-про-
светна заједница Србије, Београд, 2005; О
телу и духу, Паноптикум, Ниш, 2007; Фило-
зофија и етика телесне културе, СИА,
Ниш, 2007; Све наше утакмице од Чачка до
Ивањице, Паноптикум, Ниш, 2009; Зоран Ј.
Максимовић: научни опус, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета
у Нишу, Ниш, 2012�
ЛИТЕРАТУРА: Небојша Ранђеловић: Керковић (Ра-
дивој) Александар, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 161 (Н� Р�)
Кнежевић, Миодраг, П, Кнез, фудбалер,
фудбалски тренер, спортски радник (Горњи
Ступањ код Жупског Александровца, 22�
август 1940 – )
Основно образо-
вање завршио је у род-
ном крају, Учитељску
школу у Алексинцу, а
Вишу педагошку школу,
Групу за физичко васпи-
тање, у Нишу� Каријеру
фудбалског голмана по-
чео је у ФК Напредак из
Алексинца, да би велики таленат потврдио у
ФК Раднички из Ниша, у који је дошао 1960�
- 11 -
- 405 -
Спорт
У клубу са Чаира убрзо је постао стандардни
и поуздани чувар мреже, а 1962� био је актер
у квалификационим утакмицама са скоп-
ским Вардаром, у којима је нишки тим био
успешнији и први пут у својој историји из-
борио пласман у Прву савезну лигу� Капи-
тен тима постао је 1964� и ту улогу обављао
све до завршетка играчке каријере 1974,
када је одиграо опроштајну утакмицу про-
тив ФК Слобода из Тузле� У дугогодишњој
каријери одиграо је 740 утакмица, од којих
595 у дресу Радничког� У тиму ФК Парти-
зан, за који је наступао у сезони 1971/72, о-
диграо је 32 утакмице� Члан А репрезента-
ције био је деветнаест пута, а бранио је на
мечевима против Албаније и Бугарске, док
је за Б селекцију и младу репрезентацију на-
ступао три пута� Године 1972, док још није
званично окончао играчку каријеру, започео
је нови спортски живот� Постављен је за
техничког руководиоца и тренера голмана, а
од 1974� обављао је дужност секретара и ди-
ректора клуба� На месту првог оперативца
ФК Раднички остао је све до пензионисања
1997� За сјајну голманску каријеру и успе-
шно руковођење клубом са Чаира добио је
бројна спортска и друштвена признања, од
којих се издвајају Златна плакета Фуд-
балског савеза Србије и Награда за животно
дело Града Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Кнежевић (Павле)
Миодраг Кнез, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 165 (Д� М�)
Коблишка, Слободан, Д, професор Уни-
верзитета, друштвено-спортски радник, ле-
гендарни председник ФК Раднички (Ниш,
18� август 1932 – 15� јануар 2003), види п�
Архитектура�
Крстић, Перица, Н, фудбалски тренер,
спортски радник (Ниш, 15� мај 1953 – )
Основно образовање, Машинску техни-
чку школу и Факултет за физичку културу
Енциклопедија Знамените личности Ниша
завршио у Нишу� На Фа-
култету за Физичку кул-
туру у Београду завршио
Вишу тренерску школу�
Имао је кратку играчку
каријеру, био је голман
омладинаца ФК Рад-
нички, а затим првог
тима ФК Јастребац� Ра-
но је престао са активним играњем и посве-
тио се тренерском позиву, што је, потврдило
се касније, било судбински важно за нишки
и српски женски фудбал� Од тренера ентузи-
јасте на почетку каријере и истинског визи-
онара стигао је до фудбалског стручњака за
понос� Заштитни је знак нашег женског фуд-
бала� Сазревајући као човек и тренер, са
успехом је савладавао бројне препреке, ру-
шио предрасуде и корак по корак стигао до
пуне спортске афирмације� Од ЖФК Маши-
нац створио је један од најуспешнијих ко-
лектива� Томе у прилог сведоче бројке: Ма-
шинац је под његовим тренерским вођством
освојио чак 24 титуле државног првака и
петнаест трофеја у националном купу� При-
том, у дванаест случајева то су биле „дупле
круне“, у истој сезони тријумф у првенству
и купу� На стручном кормилу Машинца од
његовог је оснивања 1970, што је својевр-
стан рекорд у светском фудбалу� Али, ре-
корд је и дужина трајања његове селектор-
ске функције� Најбоље југословенске и срп-
ске фудбалерке предводио је чак 31 годину,
почев од 1978� па до краја 2009� И у овом по-
слу је имао успеха� Створио је државни тим
способан да се пробије у елиту, а затим је и
формално увео нашу репрезентацију у прву
групу квалитета женског фудбала Европе�
Као тренер остварио је и интернационалну
каријеру� Хонорарно је две сезоне (2005–
2007) био тренер ПАОК-а (Грчка) и оба пута
је овај солунски клуб освојио титулу држав-
ног првака� И 2018� се поново, као тренер,
обрео у солунском ПАОК-у� Велико тренер-
ско знање стечено дугогодишњим радом у
женском фудбалу преточио је у књигу под
насловом Фудбал за девојчице� Ради се о
- 12 -
- 406 -
публикацији која сумира богата искуства у
раду са свим селекцијама, али и студији која
може бити од велике помоћи девојчицама и
њиховим родитељима у томе како да прева-
зиђу предрасуде и уђу у свет женског фуд-
бала� Истовремено, ова књига тренерима
представља значајну теоретску и практичну
потпору за рад� Од почетка 2010� у потпуно-
сти се посветио раду у Машинцу, не само на
стварању јачег и моћнијег тима, већ и на
изградњи стадиона на Делијском вису и
стварању других неопходних услова за нови
успон трофејног клуба� Добитник је бројних
друштвених и спортских признања, а 2002�
проглашен је за личност године у избору
Секције спортских новинара Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Крстић (Нико-
дије) Перица, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 182 (Н� Ж�)
Лапчевић, Иван, С, рукометаш (Крушевац,
26� март 1976 – )
Рукометну каријеру
почео је у Жупи из Алек-
сандровца Жупског� Е-
кипа у којој је био наји-
стакнутији рукометаш
била је пионирски, ка-
детски и јуниорски пр-
вак државе� То га је и
препоручило за одлазак
у редове еминентног Железничара из Ниша,
са којим је освојио два национална купа
(1997� и 1999)� Наступио је за државну ре-
презентацију 170 пута и освојио две брон-
зане медаље на светским првенствима (Еги-
пат 1999� и Француска 2001)� Лапчевић има
и изузетну интернационалну клупску кари-
јеру� Као члан шпанске Барселоне освојио је
Асобал куп, играо је и за славни немачки Гу-
мерсбах, а са мађарским Веспремом освојио
је Куп шампиона Европе, уз пет титула пр-
вака државе и четири национална купа Ма-
ђарске� После тога наступао је још за Пу-

ерто Сагунто из Шпаније и Ромању хан-
дбол из Италије�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Лапчевић (Сава) Иван,
у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живано-
вић, Ниш, Центар за научноистраживачки рад САНУ
и Универзитета у Нишу, Факултет спорта и физичког
васпитања, Филозофски факултет, 2015, стр� 187 (Е�
Ц�)
Лозановић, Милибор, М, Браца, боксер-
ски тренер (Козлук код Зворника, 13� март
1921 – Кнез Село код Ниша, 9� април 2008)
Дугогодишњи, изу-
зетно успешан тренер
БК Раднички из Ниша�
Под његовим руковод-
ством БК Раднички био
је један од најбољих
клубова у бившој Југо-
славији� Под вођством
Лозановића Раднички је
1961� године, први и једини пут, постао
шампион Југославије, и постао први нишки
клуб у свим спортовима који је освојио ти-
тулу државног првака� Заједно са Живком
Веселиновићем Манџом оформио је прву
школу бокса у Нишу, из које су потекли
бројни асови нишког и југословенског бо-
кса, а и шире� У једном периоду Лозановић
је остварио успешну каријеру и у Немачкој�
И данас међу љубитељима бокса важи за
најбољег боксерског тренера Ниша свих
времена�
ЛИТЕРАТУРА: Слободан Савић: Лозановић (Ми-
хајло) Милибор Браца, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 187 (С� С�)
Максимовић, Сузана, М, шаховски веле-
мајстор (Ниш, 5� јануар 1963 – )
Основну школу, гимназију и Економски
факултет завршила у Нишу� Једна је од нај-
бољих српских шахисткиња� Таленат за шах
показивала је од најраније младости, о чему
сведоче постигнути резултати: омладинска
- 13 -
- 407 -
Спорт
првакиња СФРЈ и вице-
шампионка Европе у о-
младинској конкуренци-
ји, првакиња Југослави-
је, на седам олимпијада
наступала за државну ре-
презентацију, на Олим-
пијади у Дубаију (УАЕ)
године 1986� за свој по-
јединачни резултат освојила је бронзану ме-
даљу, а на Олимпијади у Солуну 1988� била
је у саставу југословенске репрезентације
када је освојила бронзану медаљу, на основу
које је добила национално спортско приз-
нање� Била је селектор женске репрезента-
ције Србије на две олимпијаде и једном
европском првенству� Победница је Зонског
првенства Европе и учесница три међузон-
ска турнира за првенство света� Победник је
на бројним домаћим и међународним турни-
рима� Проглашена је за Спортисту града
Ниша 1988� у избору Секције спортских но-
винара, а Октобарску награду Ослобођење
града Ниша добила је 1979, 1981, 1982, 1983�
и 2007�
ЛИТЕРАТУРА: Љубивоје Перуновић: Максимовић
(Милорад) Сузана, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 189 (Љ� П�)
Марјановић, Славољуб, Ж, шаховски ве-
лемајстор� (Лалинац код Ниша, 6� јануар
1955 – )
Основну школу и
гимназију завршио је у
Нишу� У тринаестој го-
дини постаје пионирски
првак Ниша� Троструки
је омладински првак Ју-
гославије (1971, 1972� и
1973)� На Омладинском
првенству 1971/72� осва-
ја пето место� Два пута учествује на Омла-
динском првенству света: године 1973� дели
пласман до петог места, а 1974� заузима тре-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ће место� Титулу велемајстора осваја 1978�
после два одлична резултата: године 1977� у
Врилцу – друго место и 1978� у Јерменији –
треће место� Године 1980� као члан репре-
зентације Југославије на Малти осваја брон-
зану медаљу� Од 1977� до 1988� освојио је
шест златних и две сребрне медаље на Бал-
канијадама� Године 1985� постао је првак Ју-
гославије, што је његов највећи појединачни
успех� Пуних двадесет година успешно је
наступао на бројним велемајсторским и
отвореним турнирима у земљи и иностран-
ству� Био је врло успешан у улози тренера у
пионирско-омладинској школи ШК Парти-
зан (Београд) и клубовима ИМ Раковица и
ШК Ниш� Од 2000� до 2010� био је тренер
Грчке шаховске федерације са запаженим
резултатима репрезентације на олимпијади�
Године 2004� стекао је највишу шаховску
тренерску титулу (ФИДЕ Senior Trainer)� И
као играч и као тренер добитник је бројних
друштвених признања, од којих се посебно
издваја Национално спортско признање� Го-
дине 1985� проглашен је за најбољег спорти-
сту Ниша у избору Секције спортских нови-
нара, а 1981, 1983� и 1985� добио је Октобар-
ску награду Ослобођење града Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Љубивоје Перуновић: Марјановић
(Живојин) Славољуб, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 192 (Љ� П�)
Марковић, Душан, Д, види п� Позориште,
филм, медији)
Миладиновић, Игор, Д, шаховски велемај-
стор (Ниш, 25� јануар 1974 – )
Још од пионирских дана показивао је
изразити шаховски таленат и, по правилу,
био на врху у својој конкуренцији� Од свог
шаховског почетка био је члан ШК Ниш и
успешан члан екипе, а потом је прешао у Бе-
оград ради свог даљег развоја и напредо-
вања� Интернационални мајстор постао је
1991� Године 1993� победио је на Светском
- 14 -
- 408 -
јуниорском првенству и
за такав успех прогла-
шен за спортисту године
Југославије� Већ 1994,
на Шаховској олимпи-
јади у Москви, наступио
је за репрезентацију Ју-
гославије (Србије и
Црне Горе) и освојио
бронзану медаљу� Пошто се 1995� преселио
у Грчку, од 1996� до 2002� учествовао је на
четири олимпијаде у репрезентацији Грчке�
Годинама је припадао врху југословенског и
српског шаха и био стандардни државни
репрезентативац� Освајао је бројне домаће и
међународне турнире� Више пута је играо на
шампионатима Србије и Југославије� Го-
дине 2012� био је селектор женске екипе и
тренер репрезентације Србије� Највећи реј-
тинг, 2� 630 рејтинг поена, остварио је јула
2004�
ЛИТЕРАТУРА: Драгољуб Михајловић: Миладино-
вић (Душан) Игор, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 204 (Д� Мх�)
Миленовић, Божидар, Б, спортски лекар�
(Неготин, 9� април 1928 – Сент Етјен, Фран-
цуска, 20� јун 1984)
Основну школу и ги-
мназију завршио у род-
ном граду, а Медицин-
ски факултет у Београ-
ду� Први доктор наука из
спортске медицине у не-
кадашњој Југославији�
Радни век започео у Не-
готину, а 1962� преселио
се у Ниш, коме је подарио плодан и ствара-
лачки живот� У ФК Раднички изабран је за
лекара 1962, исте године када је тим са Ча-
ира први пут стекао статус прволигаша� У
фудбалским круговима је, као врстан струч-
њак, стекао велики углед, па је изабран и за
лекара репрезентације� У физичку културу и

спорт Ниша ушао је упоредо са својом
здравственом делатношћу и остварио резул-
тате који га сврставају у најистакнутије при-
паднике спортског покрета у граду� Оснивач
је Диспанзера за медицину спорта, специја-
лизоване установе за спортску медицину
Ниша, учитељ младих кадрова и стручњака
у овој области� На конференцији Балканске
асоцијације спортске медицине, одржаној у
Нишу, изабран је за њеног генералног секре-
тара� Плодоносан животни пут популарни
др Боки завршио је пред очима милионске
јавности� На Првенству Европе у фудбалу,
на утакмици Француска – Југославија у Сент
Етјену, као лекар репрезентације ушао је на
терен и указао помоћ нашем репрезента-
тивцу, и када се вратио до клупе где је седео,
изненада је посрнуо и издахнуо� У знак се-
ћања на омиљеног клупског лекара ФК Рад-
нички традиционално организује Мемори-
јални омладински турнир Др Божидар Ми-
леновић Боки�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Миленовић (Бори-
сав) Божидар, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 211 (Д� М�)
Милојевић, Марина, Х, кошаркашица,
професор физичког васпитања� (рођ� Вели-
мировић; Ниш, 30� децембар 1968 – )
Играла осамнаест го-
дина за екипе Студент
(Ниш), Студент (Ско-
пље), Ираклис и Гаско-
мотини (Грчка)� Члан
женске кошаркашке ре-
презентације Југослави-
је� Освајач бронзане ме-
даље са кадетском ре-
презентацијом на Европском првенству у
Тузли 1985� и сребрне медаље са Светског
јуниорског првенства у Шпанији 1989� Члан
сениорске репрезентације која због санкција
1992� није отишла на Олимпијске игре у Бар-
селони� Године 1993� освојила Куп Југосла-
- 15 -
- 409 -
Спорт
вије са КК Винер брокер� Вођа екипе ПНГ
Стеван Сремац из Ниша која је на Светском
школском првенству у рукомету 2010� у
Португалији освојила друго место� Године
1992� проглашена за спортисту града Ниша�
Добитник Мајске награде Спортског савеза
Србије за постигнуте резултате у школском
спорту 2011�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Стаменковић, Звонимир Ста-
нковић: Милојевић (Хранислав) Марина, у: Енцикло-
педија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш,
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универ-
зитета у Нишу, Факултет спорта и физичког васпи-
тања, Филозофски факултет, 2015, стр� 216 (Д� С., З�
С�)
Милосављевић, Слободан, Д, Цоби, руко-
меташ, рукометни радник (Ниш, 19� јануар
1971 – )
И његова рукометна
биографија у почетку је
везана за рукометну шко-
лу Железничара� Почео
је 1983� као дванаестого-
дишњак, а са осамнаест
дебитовао за сениорски
тим Железничара на по-
зицији пивотмена� Кра-
сили су га изузетна борбеност и упорност,
као и примерна ефикасност� После седам го-
дина проведених у Железничару, од 1996�
каријеру наставља у Италији� Са клубом
Принчипе из Трста освојио је две титуле
првака те земље и један куп, и наступио у
Лиги шампиона Европе� У дресу Железни-
чара 1999� освојио је национални куп и ви-
цешампионску титулу� У сезони 2000/01�
био је члан РК Беране (Црна Гора)� За нај-
бољу селекцију наше земље наступио је 53
пута� Играчку каријеру окончао је 2008� у
свом матичном клубу� Од 2012� био је спорт-
ски директор, а затим и директор РК Желез-
ничар�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Милосављевић (Дра-
ган) Слободан Цоби, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 218 (Е� Ц�)
Миљковић, Иван, Д, одбојкаш (Ниш, 13�
септембар 1979 – )
Игра на позицији
коректора� Одбојком је
почео да се бави у ни-
шком Студенту� Про-
фесионалну каријеру за-
почео је 1996� у ОК Пар-
тизан� Играо је за Пар-
тизан (1996–2000), ита-
лијанске клубове Лубе
Маћерата (2000–2007) и Рома (2007/08), гр-
чки Олимпијакос (2008–2010) и турски Фе-
нербахче (од 2010)� Са клубом Лубе Маће-
рата освојио је Лигу шампиона (2010), два
пута Куп Италије (2001� и 2003) и три пута
Куп ЦЕВ (2001, 2005� и 2006), а Куп ЦЕВ
освојио је једном и са Ромом (2008)� Са О-
лимпијакосом два пута осваја Првенство
(2009� и 2010) и једном Куп Грчке (2009)� Са
Фенербахчеом, за који и даље наступа, два
пута је био првак Турске одбојкашке лиге
(2011� и 2012), једном освојио Куп Турске
(2012), два пута Супер куп Турске (2011� и
2012) и једном Челенџ куп (некадашњи Куп
ЦЕВ, 2014)� Од 1998� до 2012� наступао је за
најбољу државну селекцију, за коју је оди-
грао 272 утакмице� Био је у саставу одбојка-
шке репрезентације Југославије која је на О-
лимпијским играма у Сиднеју 2000� побе-
дила Русију резултатом 3:0 и освојила
златну медаљу� Са репрезентацијом је осво-
јио још и: сребро (1998) и бронзу (2010) на
светским првенствима, два злата (Острава
2001� и Беч 2011) и три бронзе (1999, 2005� и
2007) на европским првенствима, бронзу на
Светском купу шампиона у Јапану 2001� и
на Светском купу у Јапану 2003, као и че-
тири сребра (2003, 2005, 2008� и 2009) и две
бронзе (2002� и 2004) у Светској лиги� На
основу броја индивидуалних признања на
најзначајнијим међународним такмичењима
сматра се најбољим одбојкашем на свету
свих времена� Најбољи играч „орлова“ ли-
- 16 -
- 410 -
чна признања почео је да сакупља на турни-
рима Светске лиге још 2001, када је добио
признање за најкориснијег играча (МВП)�
Исто признање добио је и 2002� и 2003, када
је проглашен и за најбољег поентера тур-
нира� На завршном турниру Светске лиге у
Београду 2005� добио је чак три признања: за
најкориснијег играча, најбољег поентера и
најбољег сервера, и освојио велику новчану
награду� Године 2007� проглашен је за нај-
бољег поентера на Европском првенству� На
завршном турниру Светске лиге 2008� та-
кође је добио признање за најбољег поен-
тера� Године 2011� још једном је проглашен
за најкориснијег играча на ЕП�
ЛИТЕРАТУРА: Ненад Стојиљковић: Миљковић
(Драган) Иван, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 219 (Н� С�)
Митровић, Војкан, С, спортски радник
(Ниш, 10� септембар 1950 – )
Дипломирани прав-
ник� Обављао послове
градског јавног право-
браниоца, адвоката, су-
дије и председника Тр-
говинског суда у Нишу�
Један од оснивача и пр-
ви председник Клуба за
пливање, ватерполо, син-
хроно пливање и скокове у воду Ниш (1991)�
Од 1996, када је Клуб подељен на клубове за
пливање, синхроно пливање и ватерполо,
био је председник Ватерполо клуба Ниш, а
истовремено и члан Скупштине Ватерполо
савеза Србије� У периоду 1997–2000� био је
председник Спортског савеза Ниша� За свој
спортски рад добио је награде Ватерполо са
веза Србије (1994) и Савеза за синхроно и у-
метничко пливање Србије, а Секција спорт-
ских новинара Ниша прогласила га је 1996�
спортским менаџером године� Актуелни је
председник Црквене певачке дружине
(хора) Бранко�

ЛИТЕРАТУРА: Небојша Озимић: Митровић Војкан,
у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живано-
вић, Ниш, Центар за научноистраживачки рад САНУ
и Универзитета у Нишу, Факултет спорта и физичког
васпитања, Филозофски факултет, 2015, стр� 224; Н�
Озимић, С� Миленковић, С� Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009 (Н� О�)
Михајловић, Лидија, М, стрелац, тренер
стрељаштва (Ниш, 23� септембар 1968 – )
ОШ Вук Караџић и
средњу електротехничку
школу завршила у Ни-
шу� Стрељачким спор-
том бави се од 1979� Ста-
ндардни репрезентати-
вац Југославије од 1988�
Заслужни спортиста Ју-
гославије, рекордер Ју-
гославије у гађању из ваздушне пушке, осва-
јач многобројних европских, светских и бал-
канских медаља� Стрељаштвом почела да се
бави у Стрељачком клубу Ниш 1881 под ру-
ководством тренера Зорана Стојиљковића�
Такмичи се у дисциплинама: малокалибар-
ска пушка тростав на 50 м, малокалибарска
пушка 60 м лежећи став и ваздушна пушка
на 10 м� Лидијину дугу и успешну каријеру
обележили су многобројни успеси, од којих
се посебно издвајају: сребрна медаља на
Светском купу у Сијудад Мексику 1991� у
гађању из ваздушне пушке и „упуцана“
квота за Олимпијске игре у Барселони; пето
место на Првенству света у Ставангеру
1991� у гађању из ваздушне пушке; две сре-
брне медаље на Светском купу у Милану
1992� у гађању из ваздушне и малокалибар-
ске пушке; учешће на Олимпијским играма
у Барселони 1992, 13� место у гађању из ваз-
душне и 17� место у гађању из малокалибар-
ске пушке; сребрна медаља на Првенству
Европе у Стразбуру 1994� у гађању из ваз-
душне пушке; бронзана медаља на Првен-
ству Европе у Будимпешти 1996� у гађању из
ваздушне пушке; осамнаест освојених пр-
венстава државе (СФРЈ, СРЈ, СЦГ, Србија) у
гађању из ваздушне и малокалибарске пу-
шке (1991–2008); прво место на Интернаци-
- 17 -
- 411 -
Спорт
оналном првенству Мађарске 1994� са новим
југословенским рекордом – 399 кругова, ко-
ји је раван светском рекорду у гађању из ваз-
душне пушке; дванаест балканских медаља;
златна медаља на Светском купу у Бангкоку
2007� у гађању из МК пушке спорт 3 х 20 ме-
така; сребрна медаља у финалу Светског
купа у Бангкоку 2007� у гађању из МК пушке
спорт 3 х 20 метака; државни рекорд у ди-
сциплини ваздушна пушка – 400 кругова,
остварен на међународном такмичењу у За-
гребу 2007; сребрна медаља на Светском
купу у Рио де Жанеиру 2008; државни ре-
корд у дисциплини МК пушка спорт 3 х 20
метака – 587 кругова, остварен на Светском
купу у Минхену 2008; учешће на Олимпиј-
ским играма у Пекингу 2008 –финалиста,
седмо место у дисциплини МК пушка спорт
3 х 20 метака; прво место на светској ранг
листи 2008; до 2010� у првих осам такмичара
Светске стрељачке федерације; сребрна ме-
даља на Светском купу у Милану 2009, МК
пушка спорт 3 х 20 метака; освајач Кристал-
ног глобуса у Кини – пласман у десет најбо-
љих стрелаца у финалу Светског купа 2009,
и два мала Кристална глобуса на финалима
купова у Бангкоку и Минхену; на Првенству
света 2010� треће место екипно, бронзана
медаља у дисциплини малокалибарска пу-
шка 3 х 20 метака; друго место на државном
првенству 2011� у ваздушној пушци поједи-
начно� Због својих изузетних резултата до-
битник је бројних награда� Титулу Спорти-
ста града Ниша у избору Секције спортских
новинара понела је 1991, 2001, и пет пута у-
застопце од 2006� до 2010� Године 1992� до-
била је Октобарску спортску награду Осло-
бођење града Ниша� Носилац је национал-
ног признања за изузетне резултате у
спорту� По освојеним медаљама и призна-
њима спада у сам врх нишког спорта� Од
1993� ради као тренер за млађе категорије�
Године 2010� због болести прекида активну
спортску каријеру, престаје са гађањем и
повлачи се из репрезентације� Тренутно је
посвећена тренерском послу и, према по-
треби, раду у репрезентацији� Њена два та-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
кмичара из Стрељачког клуба Ниш 1881 у-
чествовали су на Светском првенству у Гра-
нади 2014, где Катарина Бисерчић осваја
бронзану медаљу екипно у гађању ваздуш-
ном пушком�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Михајловић
Лидија, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 228 (А� Б� Ф�)
Мичић, Павле, Ј, Паки, фудбалер� (Ниш,
14� јун 1930 – Кнез Село код Ниша, 28� јул
1998), види п� Знамените нишке фамилије
Мичић, Петар, Ј, Пеки, Фудбалер� (Ниш
14� јун 1930 – Кнез Село код Ниша, 18� ја-
нуар 2008), види п� Знамените нишке фами-
лије
Ненковић, Душан, П, фудбалер, фудбалски
тренер, професор физичког васпитања (Кра-
гујевац, 3� новембар 1929 – Крагујевац, 24�
август 2007)
У играчкој каријери
наступао је за ФК Рад-
нички (Крагујевац), Је-
динство (Земун), Омла-
динац (Земун) и Тимоча-
нин (Књажевац)� Тренер-
ску каријеру почео је у
ФК Тимочанин из Кња-
жевца, а затим је трени-
рао ФК Хајдук Вељко (Неготин), Раднички
(Београд), Хајдук (Сплит), Раднички (Крагу-
јевац), Будућност (Подгорица), Брест
(Француска) и репрезентацију Египта� У
Нишу је, као шеф стручног штаба ФК Рад-
нички, био три пута� За време његовог д ру-
гог боравка на Чаиру, ФК Раднички је пости-
гао највећи клупски успех – у сезони 1981/-
82� изборио је пласман у полуфинале Купа
УЕФА� Ненковић је био још и председник
Стручног савета и директор млађих селек-
ција у ФСЈ�
- 18 -
- 412 -
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Ненковић (Пе-
тар) Душан, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 246 (Д� М�)
Ничић, Илија, Б, Чича, стрелац, стрељачки
судија (Ниш, 21� јул 1922 – Ниш, 27� април
2014)
По занимању ВКВ
столар, грађевински –
мебл столар и авио сто-
лар� За време Другог
светског рата (28� децем-
бра 1942) одведен је у
Аушвиц, где је провео
752 дана� Након изласка
из логора и једномесеч-
ног лечења у Чехословачкој, августа 1945�
враћа се у Ниш и постаје члан Комуни-
стичке партије� По задатку партије и Војног
одсека од 1945� до 1949� ради у земунској
фабрици авиона Икарус, а од 1949� до пен-
зионисања 1980� са чином заставника ради
на Војном аеродрому у Нишу� Спортску ка-
ријеру почиње 1936� у подмлатку нишког
ФК Победа� Након завршетка рата и по-
вратка у земљу враћа се фудбалу и игра за
нишке клубове Мостовац, Динамо и Рад-
нички� Године 1949� почиње да гађа пушком
и пиштољем, и од тада до 1986� непрекидно
се бави стрељаштвом� У својој дугогодиш-
њој каријери стрелца забележио је укупно
879 учешћа на различитим такмичењима као
члан Стрељачког клуба Ниш 1881 и државне
селекције� Од тога је 197 пута (до 1960� го-
дине) гађао из војничке пушке, а 782 пута из
пиштоља� Прва званична такмичења имао је
1956� године, а од стрељаштва се опростио
1986, када је на државном првенству у
Ћуприји, са 64 године, освојио пето место�
Репрезентативац је од 1959� За репрезента-
цију Југославије гађао је 174 пута, а за
репрезентацију Србије 48 пута� Из богате ка-
ријере Илије Ничића посебно се издвајају
следећи успеси: вишеструки првак Југосла-

вије, годинама без конкуренције у катего-
рији пиштоља; власник 22 државна и репу-
бличка рекорда: девет у категорији малока-
либарски пиштољ, седам са ваздушном
пушком, шест у слободном избору; три пута
првак Балкана у гађању пиштољем (Грчка
1961, Турска 1963, Румунија 1968), два пута
други, два пута трећи; шест пута учествује
на медитеранским играма, на којима осваја
два сребра и две бронзе; шест пута учествује
на првенствима Европе, а у Лајпцигу 1971�
осваја прво место и бележи рекорд у катего-
рији пиштоља; учесник и освајач шестог
места на ОИ у Риму 1960� У каријери осво-
јио укупно 186 медаља, од тога 146 златних,
32 сребрне и осам бронзаних� Илија Ничић
био је и делилац правде на такмичењима
стрелаца� Године 1958� постао је савезни су-
дија, а 1964� и међународни арбитар� Три го-
дине заредом (1961–1963) проглашаван је
спортистом Ниша у избору Среског савеза
организација за физичку културу� Добитник
је Октобарске спортске награде Ослобођење
града Ниша 1970� и 1985 (за животно дело)�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Ничић (Бог-
дан) Илија Чича, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 249 (А� Б� Ф�)
Обрадовић, Милован, О, Дрда, фудбалер,
спортски радник, адвокат, (Сибница код
Блаца, 4� мај 1956 – )
Осмогодишње обра-
зовање стекао је у Про-
купљу, а у Нишу је завр-
шио гимназију и Правни
факултет� Од завршетка
фудбалске каријере ради
у Нишу као адвокат�
Фудбал је заиграо у ФК
Топличанин из Проку-
пља, а од 1975� до 1985� носио је дрес ФК
Раднички из Ниша� Каријеру је 1986� завр-
шио у ФК Војводина из Новог Сада� За
нишки клуб је одиграо 553 утакмице, од ко-
- 19 -
- 413 -
Спорт
јих шеснаест у евро куповима� Капитенску
траку тима са Чаира носио је од 1981� до
1985, а као капитен предводио је Раднички
на једанаест утакмица у Купу УЕФА� Иако
је играо на позицији левог бека, био је пре-
познатљив по офанзивној игри� Био је стре-
лац победоносног гола првог полуфиналног
меча Купа УЕФА са Хамбургером на Чаиру
(2:1)� За А репрезентацију одиграо је једну
утакмицу (1987� против Немачке), а један
наступ имао је и у Б селекцији� За младу
репрезентацију одиграо је двадесет утак-
мица и има велики допринос што је наша се-
лекција (играчи до 21 године), после три-
јумфа над Шпанијом, Румунијом, Мађар-
ском, Енглеском и Источном Немачком,
освојила титулу првака Европе 1978� године�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Обрадовић
(Обрад) Милован Дрда, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 278 (Д� М�)
Орлић, Ђорђе, П, генерални директор РР
Завода, директор Ђуре Салаја, Друштвено-
спортски радник (Љубодраг код Куманова,
24� мај 1928 – Ниш, 5� новембар 2001), види
поглавље (п) Привреда
Павловић, Слободан, М, Цоби, боксер, о-
лимпијац (Гушица код Косовске Витине, 1�
јул 1960 – )
Као мали са породи-
цом се сели у Нозрину
код Алексинца� Основну
школу завршава у Жит-
ковцу, средњу техничку
у Алексинцу, а звање
ВКВ техничар стиче у
Нишу� Ради у РО Емпа, а
од 1983, доласком у
Ниш, прелази у МИН – Локомотива� Укљу-
чен је у практичну наставу Факултета
спорта и физичког васпитања у Нишу као
демонстратор боксерског спорта� Боксом
почиње да се бави код тренера Новака Ми-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
латовића и, посебно, Бранка Мојсиловића�
За БК Раднички Ниш наступа од 1983� Те го-
дине, победом над Миливојем Лабудови-
ћем, осваја прву Златну рукавицу� Године
1984� стигао је до финала чувеног турнира
Странџат куп у Софији, где је наступио про-
тив домаћег такмичара Јордана Лесова� Го-
дине 1984� на Појединачном првенству Југо-
славије у Ваљеву у лакој категорији у фи-
налу побеђује Добрашиновића и осваја ти-
тулу појединачног првака Југославије� Исте
године учествује на Интер купу у Карлсруеу
(Немачка), где у финалу губи од Кубанца
Карлоса Гарсије� Добио је прилику да учес-
твује на Олимпијским играма у Лос Анђе-
лесу, где је наступао у лакој категорији и
стигао до другог кола� Круна плодоносне
1984� године било је прво место на Балкан-
ском шампионату у Браили, Румунија� Го-
дине 1987� осваја и другу Златну рукавицу�
Своју успешну каријеру наставља у БК Пар-
тизан, БК Лозница, БК Мачва и БК Рад-
нички Крагујевац, где се и опростио од ама-
терског бављења боксом� У 34� години одлу-
чио је да се огледа и у професионалној кон-
куренцији� Своје прве профи мечеве боксује
у Нишу, и то: 5� априла 1994� у полувелтер
категорији против Владимира Белова (Укра-
јина) у шест рунди добија на поене, а 28� јула
1994, такође у полувелтер категорији, нока-
утом побеђује Ђуру Кочиша (Суботица)� Од
бокса се опростио у 43� години против Бра-
тислава Ристића из Прокупља, бившег вице-
шампиона света� Олимпијске 1984� године
проглашен је за најбољег спортисту Ниша у
избору Секције спортских новинара� Иста
награда замало му је измакла и 1987� године,
када је у фото-финишу награду освојио ру-
кометаш Роландо Пушник�
ЛИТЕРАТУРА: Слободан Савић: Павловић (Милан)
Слободан Цоби, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 290 (С� С�)
- 20 -
- 414 -
Павловић, Чедомир, М, наставник фискул-
туре, соколац, спортски радник (Сечаница
код Ниша, 23� март 1914 – Ниш, 11� октобар
1999)
Страствени заљуб-
љеник у спорт који је
живот посветио физич-
кој култури� Као младић
био је члан управе Со-
колског друштва Бео-
град� На двору краља
Петра II био је настав-
ник фискултуре� Освајао
је награде у гимнастици, скијању, пливању,
стрељаштву, шаху и учествовао на Свесо-
колском слету у Прагу 1939� После Другог
светског рата провео је две године као
фискултурни инструктор у главном штабу а-
утопута Братство – јединство, а радни век
провео је као наставник фискултуре� Аутор
је слетске вежбе Поздрав 25� мају, коју је
извео на стадиону ЈНА у Београду 1964� са
својим ђацима – ученицима Школе са прак-
тичном обуком Станко Пауновић из Ниша�
Вежба је одушевила Јосипа Броза Тита, који
му је и лично за њу честитао� Активно је у-
чествовао у свим спортским манифестаци-
јама у Нишу као члан спортског друштва
Партизан и СОФК� Добитник је Ордена са
златном круном за услуге краљевском дому,
Медаље за ревносну службу, Медаље
заслуге за народ са златним венцем, Окто-
барске награде града Ниша, Ордена рада са
златним венцем, Плакете Партизана Југо-
славије, Плакете за изванредне заслуге на о-
масовљењу партизанског вишебоја у 1981�
години, Плакете за успешан рад Сеоских о-
лимпијских игара Србије (ОСИС)�
ЛИТЕРАТУРА: Дејан Миленковић: Павловић (Мили-
воје) Чедомир, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 290; Податке доставила Светлана Ђура-
шковић, ћерка� (Д� Мл�)

Панајотовић, Александар, В, фудбалер,
фудбалски тренер (Басара код Пирота, 28�
јануар 1952 – )
Основну школу и
гимназију завршио је у
Пироту, а Вишу тренер-
ску школу у Новом Са-
ду� Фудбалску каријеру
почео је у ФК Раднички
из Пирота, а првотимац
постао 1968� са шеснаест
година� Има огромне за-
слуге за први улазак пиротског Радничког у
друголигашко друштво, у коме је био нај-
бољи стрелац са деветнаест голова� Добре
игре и голови одвели су га 1970� године, на
предлог тренера Миљана Миљанића, у ФК
Црвена звезда� Током два четворогодишња
уговора за наш најтрофејнији клуб одиграо
је 167 утакмица и постигао 81 гол� Са Црве-
ном звездом освојио је две шампионске ти-
туле и један трофеј у Купу� У ФК Раднички
из Ниша дошао је у јануару 1977� и до 1983�
одиграо 305 утакмица и постигао 53 гола�
Најбољи је стрелац Радничког у Купу У-
ЕФА� На четрнаест утакмица постигао је
шест голова� Веома је заслужан за највећи
успех нишког клуба на европској сцени –
пласман у полуфинале Купа УЕФА 1982�
Постигао је епски гол из пенала на утакмици
против швајцарског Грасхоперса, а у четвр-
тфиналној реванш утакмици са шкотским
клубом Данди Јунајтед на Чаиру (3:0) по-
стигао је два гола и омогућио нишком тиму
да се нађе међу четири најбоља клуба овог
еминентног такмичења� Био је члан ама-
терске и Б репрезентације� После Радничког
играо је годину дана за ФК Јумко из Врања
и шест месеци за ФК Напредак из Алек-
синца, где је и завршио богату играчку кари-
јеру� Од 1986� бави се тренерским послом�
Тренирао је млађе селекције ФК Раднички
из Ниша, неколико нижеразредних клубова,
ФК Житорађа у друголигашким данима,
македонског прволигаша ФК Тиквеш и др�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Панајотовић (Ви-
ден) Александар, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
- 21 -
- 415 -
Спорт
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 294 (Д� М�)
Пантелић, Драган, Д, фудбалер, фудбалски
тренер, спортски радник (Лешница код Лоз-
нице, 9� децембар 1951 – )
Славни голман ни-
шког, српског и југосло-
венског фудбала� У Ниш
и ФК Раднички, где је
стекао афирмацију свет-
ског гласа, дошао је
1971� из београдског ни-
жеразредног клуба ФК
Графичар� Убрзо је из-
борио статус стандардног првотимца� „Једи-
ницу“ Радничког носио је десет година (431
утакмица) и за то време постигао чак 32 гола
– 31 из једанаестерца и један из игре� Тај по-
годак, чији је снимак виђен на свим конти-
нентима, дао је тадашњем репрезентатив-
ном чувару мреже Енверу Марићу из мо-
старског Вележа са растојања од чак деве-
десет метара� Године 1981� голманску кари-
јеру успешно наставља у француском клубу
Бордо, у чијем се дресу, такође, са шест го-
лова истакао и као стрелац� Сјајне одбране,
пре свега у ФК Раднички, допринеле су да
постане и стандардни члан наше најбоље
репрезентације, за коју је наступао 25 пута,
постигао два гола и био капитен� Круна ње-
гове каријере јесу четири наступа за селек-
цију света и Европе� Тако се нашао у тиму са
Бекенбауером, Кројфом, Блохином и другим
великанима светског фудбала� У дресу наше
олимпијске репрезентације освојио је
четврто место на Олимпијским играма у
Москви 1980� Био је и учесник Светског пр-
венства у Шпанији 1982� По завршетку пре-
богате голманске каријере имао је кратак
предах од фудбала, а онда се вратио старој
љубави� Постао је шеф стручног штаба ФК
Раднички, члан стручног штаба младе
репрезентације, а затим и руководилац –
председник ФК Раднички� Од 2001� до 2004�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
био је председник Фудбалског савеза реги-
она источне Србије и потпредседник нацио-
налног савеза� На првим демократским из-
борима 2000� изабран је за посланика срп-
ског парламента� Тренутно је у радном од-
носу у Фудбалском савезу Србије, где коор-
динира рад са голманима млађих селекција�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Пантелић (Дра-
гиша) Драган, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 295 (Д� М�)
Пејић, Милисав, В, председник Општин-
ског већа Савеза синдиката Ниш (ОВСС),
фудбалер, спортски радник (Доња Коњуша
код Прокупља, 28. јул 1946 – Ниш, 14�
август 2001), види п� Политика
Пејић, Тамара, М, стрелац, тренер стре-
љаштва (Ниш, 27� јул 1970 – )
Стрелац СК Ниш
1881 у дисциплинама ва-
здушна и малокалибар-
ска пушка двадесет го-
дина, десет година ре-
презентативац, девет го-
дина тренер стрељаш-
тва, радила и као судија
у стрељаштву и лекар
допинг контроле у Београду и Каиру� Лекар
опште медицине� Тренутно је на другој го-
дини студија хомеопатије у школи хомеопа-
тије Simillimum у Београду� Основну школу
Моша Пијаде (садашњи Краљ Петар I), Ги-
мназију Светозар Марковић и Медицински
факултет завршила у Нишу� Потиче из
спортске породице – отац Милисав био је
фудбалер који је читав свој живот посветио
развоју спорта, посебно фудбала у Нишу,
мајка Србијанка била је рукометашица, а
њене две млађе сестре, близнакиње Оливера
и Александра, такође су се бавиле стрељаш-
твом� У стрељаштво је, као ученицу седмог
разреда основне школе, уводи наставник
физичког васпитања из ОШ Моша Пијаде,
- 22 -
- 416 -
искусни педагог Дарко Милкић� Спортску
каријеру започиње 1984� у Стрељачком клу-
бу Ниш 1881 код тренера Мирољуба Тодо-
ровића� У својој двадесетогодишњој такми-
чарској каријери десет година је била и у
репрезентацији, и за то време осамнаест пу-
та наступила у јуниорској и шездесет пута у
сениорској категорији� Била је носилац јед-
ног светског, два европска и десет државних
рекорда� Освојила је по осамнаест медаља у
екипној и појединачној конкуренцији на
следећим такмичењима: Светско првенство
у Сарајеву, БиХ, 1989 – златна медаља е-
кипно ваздушном пушком за јуниорке и
нови светски рекорд; Европска првенства:
Јоенсуу (Финска), 1988, два пета места поје-
диначно малокалибарском пушком, дисци-
плине 60 лежећи и тростав 3 х 20; Загреб
(Хрватска), 1989, два сребра екипно и две
бронзе појединачно, дисциплине малокали-
барска пушка 60 лежећи и тростав 3 х 20;
Арнхем (Холандија), 1990, сребрна медаља
екипно ваздушном пушком са новим европ-
ским рекордом; Зеница (БиХ), 1990, сребрна
медаља малокалибарском пушком, тростав
3 х 20; Балканска првенства: Враца (Бугар-
ска), 1988, две сребрне медаље екипно мало-
калибарском пушком, дисциплине 60 ле-
жећи и тростав 3 х 20, бронзана медаља ма-
локалибарском пушком, 60 лежећи и нови
национални рекорд; Охрид (Македонија),
1989, јуниорска категорија, златна медаља
малокалибарском пушком екипно, тростав 3
х 20, сребрна медаља малокалибарском
пушком појединачно, тростав 3 х 20, брон-
зана медаља ваздушном пушком екипно;
Истанбул (Турска), 1990, сениорска катего-
рија, бронзана медаља екипно ваздушном
пушком; међународна такмичења: Интерна-
ционално првенство Београда, 1988, сребрна
медаља ваздушном пушком, сениорке; Олаи
Куп, Будимпешта (Мађарска), златна ме-
даља ваздушном пушком и нови државни
рекорд, јуниорке; Интернационално првен-
ство Београда, 1990, бронзана медаља ваз-
душним оружјем, сениорке; Атина (Грчка),
1994, бронзана медаља ваздушном пушком,

сениорке; међународно такмичење Макси у
част, 1996, златна медаља ваздушном пу-
шком, сениорке� Од 1998� ради као тренер са
млађим категоријама у Нишу, и са колегама
Зораном Стојиљковићем и Лидијом Михај-
ловић ствара нову генерацију успешних
нишких стрелаца� Године 2004� прелази у
СК Нови Београд – Ушће, где за годину дана
са млађим категоријама осваја сва прва
места� Почетком 2005� савезни селектор Го-
ран Максимовић поставља је за тренера по-
моћника националног тима за јуниорке, који
осваја злато на Европском првенству мало-
калибарском пушком у Београду� Исте го-
дине одлази у Каиро (Египат) и наредне три
године води национални тим Египта у јуни-
орским и сениорским категоријама� Тамара
Пејић је први тренер стрељаштва из Србије
који започиње међународну тренерску кари-
јеру, прва жена селектор у Африци и арап-
ском свету и једна од ретких жена на челу
националне стрељачке репрезентације� У Е-
гипту ствара вансеријску генерацију стре-
лаца која је и данас неприкосновена на
афричком континенту: женска селекција Е-
гипта под њеним вођством први пут у исто-
рији наступа на Светском првенству у За-
гребу 2006� Исте године, на Арапском
првенству, њене селекције освајају укупно
четрнаест медаља, од тога злато екипно у
конкуренцији јуниора, јуниорки, сениора и
сениорки, као и злато, сребро и бронзу поје-
диначно у категоријама сениора, јуниорки и
јуниора, и сребро појединачно код жена� На
Првенству Африке 2007� екипа сениора и се-
ниорки осваја златне медаље, и још злато,
сребро и бронзу појединачно код сениора,
као и појединачно сребро код сениорки� Њен
такмичар Мухамед Исмаил осваја и квоту за
Олимпијске игре у Пекингу (2008)� СОФК
Ниша додељује јој Октобарску спортску на-
граду 1988� године, а Секција спортских но-
винара године 1989� проглашава је Спорти-
стом године Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Пејић (Мили-
сав) Тамара, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред�
Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
- 23 -
- 417 -
Спорт
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 301 (А� Б� Ф�)
Петковић, Дејан, Д, Рамбо, фудбалер (Мај-
данпек, 10� септембар 1972 – )
Одскочна даска за
сјајну играчку каријеру
Дејана Петковића био је
ФК Раднички Ниш� За
нишки тим је заиграо 25�
септембра 1988� као нај-
млађи дебитант у исто-
рији југословенског пр-
волигашког фудбала, са
шеснаест година и петнаест дана, у утак-
мици са Жељезничаром из Сарајева (4:0)� Од
1992� наступа за београдску Црвену звезду,
а у својој првој сезони у дресу црвено-белих
одиграо је тридесет утакмица и постигао пет
голова� У децембру 1995� прешао је у Реал
из Мадрида� Међутим, у дресу славног
клуба није добио праву шансу па је позај-
мљен прво Севиљи, па Расингу� Велику
интернационалну каријеру остварио је тек у
Бразилу� Почео је у Виторији, па наставио у
Фламенгу, са којим је освојио две титуле
првака и изборио повратак клуба у Куп Ли-
бертадорес, а као миљеник навијача добио
надимак Пет� Потом је, на велико изнена-
ђење, прешао у највећег ривала Фламенга, е-
кипу Васко да Гама� После кратке епизоде у
кинеском клубу Шенхуа из Шангаја и Ал И-
тихаду из Саудијске Арабије, вратио се у
Бразил и заиграо за клуб Флуминенсе� У Бра-
зилу је још играо за Гојас, Атлетико Мине-
иро, па поново Фламенго, коме је одличним
играма помогао да освоји шесту титулу
првака Бразила� Те 2009� проглашен је по
трећи пут за најбољег играча средине терена
у бразилском шампионату и примљен у бра-
зилску Кућу славних на Маракани� Играчку
каријеру завршио је 5� јуна 2011� Није био по
вољи селектора, колико год је то објективно
заслуживао, па је у дресу репрезентације о-
диграо само шест утакмица�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Петковић (Добри-
воје) Дејан Рамбо, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 305 (Д� М�)
Петковић, Драгослав, С, Петко Нишавац,
кошаркаш, кошаркашки тренер, публициста
(Ниш, 1� септембар 1947 – )
Кошарком почиње
да се бави у раној младо-
сти� Са свега шеснаест
година заиграо је за ни-
шки Кошаркашки клуб
Студент, где остаје до
1970� Један је од осни-
вача и тренер прве екипе
новог нишког кошарка-
шког клуба – КК Ергоном� Остаће упамћено
да је у том тренутку био најмлађи лиценци-
рани тренер у Србији� У Нишу је остао све
до 1976, када се сели у Словенију и постаје
тренер КК Браник у Марибору, који води на-
редних петнаест година� Поред тренирања
мушке екипе, две године је водио и женску
секцију клуба� Радио је и са јуниорском и ка-
детском екипом, са којима је остварио запа-
жене резултате на првенствима Словеније и
Југославије� Након завршетка сарадње са
мариборским клубом, враћа се у родни град
где преузима ЖКК Студент, који је због
спонзора променио име у Винер брокер� Са
овом екипом остварио је највећи успех у
својој тренерској каријери� Године 1993�
нишка екипа је, под изванредним вођством
Драгослава Петковића, остварила највећи
успех у историји нишке кошарке, победом
над београдском Црвеном звездом и осваја-
њем Купа Југославије� Исте године Винер
брокер је играо и финале плеј-офа, али је по-
ражен, док је у утакмици Супер купа Југо-
славије извојевана победа и у Ниш донет
још један трофеј� Овај изванредни резултат
није поновљен наредне године, када је у фи-
налу Купа екипа поражена од истог против-
ника� На велику жалост свих љубитеља ко-
- 24 -
- 418 -
шарке, Винер брокер због санкција није био
у прилици да представља Југославију и Ниш
на међународној сцени� Само је одиграна
једна незванична утакмица у Грчкој, што је
био својеврстан пробој санкција� Након ове
успешне епизоде, Драгослав Петковић одла-
зи у Вишеград, где у сезони 1996/97� пред-
води екипу Варде� Наредну сезону 1997/98�
проводи у Македонији, у Женском кошарка-
шком клубу Охрид, али се већ наредне го-
дине враћа на место свог највећег успеха, у
родни Ниш� Преузима Женски кошаркашки
клуб Гимназијалац, који се касније фузиони-
сао са ЖКК Студент� Петковић је након о-
вог спајања наставио да води екипу као први
тренер� Поново је постигао велики успех са
нишким тимом када га је 2004� увео у Прву
лигу� Као велики стручњак и врстан позна-
валац кошарке, постаје стручни сарадник
Кошаркашког савеза Србије за Регион 7 и на
том месту остаје све до пензионисања� Да-
нас је изузетно активан у културном животу
Ниша: на порталу Јужне вести редовно
пише своју колумну, а водио је своју еми-
сију и на локалној Нишкој телевизији�
ЛИТЕРАТУРА: Звонимир Станковић, Немања Не-
шић: Петковић (Сретен) Драгослав – Петко Ниша-
вац, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад Жи-
вановић, Ниш, Центар за научноистраживачки рад
САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта и
физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 307 (З� С., Н� Нш�)
Петровић, Весна, Б, рукометашица, спорт-
ски радник (рођ� Милошевић; Кичево, Маке-
донија, 29� август 1955 – )
Голман ЖРК ДИН
Ниш и репрезентације
Југославије� Са четрна-
ест година почела је да
тренира рукомет� Од по-
четка до краја каријере
била је чланица само је-
дног клуба, ЖРК ДИН,
за који је одиграла 650 у-
такмица у Првој и Другој лиги тадашње Ју-
гославије� За државни тим СФРЈ дебитовала

је 1976� и имала 63 наступа� Освајала је зла-
тне медаље на првенствима Балкана и Меди-
терана� Круна њене рукометне каријере сва-
како је наступ у репрезентацији Југославије
на Летњим олимпијским играма у Москви
1980, када је Југославија освојила сребрну
медаљу� Тада је незванично проглашена за
најбољег голмана олимпијског турнира� Ка-
ријеру је завршила 1983� Као дипломирани
правник радила је у Фабрици дувана Ниш,
али је била ангажована и као спортски функ-
ционер у свом матичном клубу� Као спорт-
ски директор Наисе (некадашњи ДИН) дала
је велики допринос освајању титуле шампи-
она Србије 2008, три национална купа, као и
Челенџ купа Европе 2007�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Петровић (Богић)
Весна, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 309 (Е� Ц�)
Пушник, Роландо, рукометаш, олимпијац
(Цеље, Словенија, 13� децембар 1961 – )
Играо на позицији
голмана� Каријеру је по-
чео у Цељу, али се афир-
мисао у Црвенки� Био је
члан репрезентације Ју-
гославије која је осво-
јила златну медаљу на
Летњим олимпијским и-
грама у Лос Анђелесу
1984� У Железничар дошао је у сезони 1985/
86� и напречац постао љубимац навијача�
Популарни „Пушка“ био је звезда тима и све
стандарднији у репрезентацији� Учествовао
је у освајању златне медаље на Светском пр-
венству 1986, а две године касније и бронзе
на Летњим олимпијским играма у Сеулу
(1988)� Наставио је у Шпанији (Сан Анто-
нио), да би потом са Загребом два пута осва-
јао клупско првенство Европе� Каријеру је
градио и у још неколико клубова (Превент,
Слован, Метковић, Тримо Требње и др�), да
би на Летњим олимпијским играма у Сидне-
- 25 -
- 419 -
Спорт
ју 2000� године, дакле, са 39 година, стао на
гол репрезентације Словеније, која је осво-
јила осмо место� Сада је тренер у Катару�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Пушник, Роландо, у:
Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живано-
вић, Ниш, Центар за научноистраживачки рад САНУ
и Универзитета у Нишу, Факултет спорта и физичког
васпитања, Филозофски факултет, 2015, стр� 331 (Е�
Ц�)
Радичевић, Жарко, Ј, спортски радник, по-
литичар, привредник (Прћиловица код А-
лексинца, 5� август 1919 – Ниш, 14� септем-
бар 1984), види п� Политика
Рајковић, Љубиша, Ж, Жућа, фудбалер,
тренер, спортски радник (Доња Трнава код
Ниша, 7� фебруар 1959 – )
Завршио је Факул-
тет физичке културе� Ле-
гендарни је фудбалер
нишког Радничког, у ко-
ме је и почео фудбалску
каријеру, прво у пиони-
рима, да би таленат по-
тврдио и као јуниор, а у
најбољем тиму Раднич-
ког играо је од 1967� до 1979� Одиграо је 298
првенствених утакмица, углавном на пози-
цији центархалфа� У дужем периоду носио
је капитенску траку тима са Чаира� Играчку
каријеру завршио је у француском ФК Ба-
стија (1979–1981)� Велики таленат и сјајни
квалитети одбрамбеног играча нису прома-
кли ни селекторима� За омладинску репре-
зентацију одиграо је шеснаест утакмица, за
младу осамнаест, и петнаест у А репрезента-
цији� Притом је носио капитенску траку у
свим нацио налним селекцијама� У дресу
наше најбоље репрезентације дебитовао је
1970� против Румуније у Букурешту (0:0), а
опростио се у победи (1:0) над Мексиком у
Монтереју� Остао је у фудбалу као тренер и
директор у Радничком� Био је члан Изврш-
ног одбора и председник тренерске органи-
зације ФСЈ и члан Стручног одбора ФС
Србије�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Рајковић (Живо-
јин) Љубиша Жућа, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 345 (Д� М�)
Раковић, Александар, Љ, атлетичар, атлет-
ски тренер, међународни атлетски судија,
професор универзитета (Ниш, 13� април
1968 – )
Основну и средњу
школу завршио у Вргин-
мосту (Хрватска), а Фа-
култет физичке културе
у Нишу, где је стекао и
звање доктора наука�
Његова атлетска карије-
ра врло је богата: држа-
вни рекордер у ходању
на 10, 20 и 50 км, сениорски и јуниорски
репрезентативац, клупски рекордер у свим
дисциплинама ходања� За репрезентацију је
први пут наступио на јуниорској Балкани-
јади у Румунији 1987� Учесник је три олим-
пијаде: Атланта 1996, Сиднеј 2000 (на обе је
остварио велики успех освајањем једанаес-
тог места у ходању на 50 км) и Атина 2004�
За Олимпијске игре у Пекингу 2008� оства-
рио је Б норму, али је у Пекинг путовао у
својству тренера� Био је на шест светских
првенстава� Године 1995� из Гетеборга се
вратио са освојеним шестим местом, што је
његов најбољи пласман у каријери� На том
такмичењу поставио је нов југословенски
рекорд у ходању на 50 км – 3:49:35� Учество-
вао је на Светском првенству у Атини 1997,
а потом и у Севиљи 1999� И на том такми-
чењу остварио је леп успех освајањем четр-
наестог места у истој дисциплини� Интере-
сантно је напоменути да је визу за ово так-
мичење остварио на Интернационалном ми-
тингу ходача у Дудинцима (Словачка)� У
Словачку је отпутовао дан пре бомбардо-
вања Србије (23� марта 1999)� Учествовао је
и на Светском првенству у Едмонтону (Ка-
нада) 2001� и у Паризу 2003� Наступао је и
- 26 -
- 420 -
на европским првенствима: Хелсинки 1994,
Будимпешта 1998, Минхен 2002� и Гетеборг
2006� На свима је наступио у истој дисци-
плини – 50 км ходање, а најбољи пласман,
седмо место, остварио је у Минхену� На
Светском купу у ходању наступио је шест
пута, а најбољи пласман, у Мезидону (Фран-
цуска) 1999, остварио је обарањем држав-
ног, клупског и личног рекорда (3:48:01) и
био десети� На Купу Европе у ходању био је
пет пута� Најбољи је био 1998� у Дудинцима,
тринаести на 50 км� На балканским атлет-
ским играма наступио је много пута, а првак
Балкана у ходању на 20 км био је три пута: у
Трикали (Грчка) 1994, у Нишу 1996, прире-
дивши тиме радост домаћој публици, и у А-
тини 1997, резултатом који се и данас води
као државни рекорд у ходању на 20 км
(1:24:52,40)� Титулу првака Југославије у хо-
дању на 10 и 20 км изборио је четрнаест
пута, а исто толико пута био је рекордер
државе у ходању на 10, 20 и 50 км� За свој
клуб, АК Железничар, остваривао је зна-
чајне бодове на финалима купова државе
освајањем првих места на тим такмиче-
њима� Колико је било његово залагање на о-
вим такмичењима говори податак да је на
једном од тих такмичења оборио државни
рекорд (који и данас важи) у ходању на 10
км� За спортисту града Ниша проглашен је
четири пута� Године 1995� проглашен је за
најбољег спортисту Заједнице југословен-
ских атлетских клубова и један је од нају-
спешнијих атлетичара државе� У току 2008
и 2009� био је потпредседник Атлетског са-
веза Србије� Од 2006� председник је Академ-
ског атлетског клуба (ААК) Ниш, чији су
чланови искључиво студенти Факултета
спорта и физичког васпитања из Ниша� Као
тренер предводио је репрезентацију Србије
на два светска првенства и два светска купа�
ЛИТЕРАТУРА: Небојша Ранђеловић, Владислав Га-
тарић: Раковић (Љубомир) Александар, у: Енциклопе-
дија Ниша – Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш,
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универ-
зитета у Нишу, Факултет спорта и физичког васпи-
тања, Филозофски факултет, 2015, стр� 345 (Н� Р�, В�
Г�)

Рашић, Милан, В, одбојкаш, олимпијац
(Ниш, 2� фебруар 1985 – )
Одрастао је у селу
Горњи Матејевац поред
Ниша и од најранијег де-
тињства је, због својих
предиспозиција и тален-
та, кренуо да тренира
одбојку� Игра на пози-
цији средњег блокера и
са својих 205 цм доми-
нира у клубовима за које игра и репрезента-
цији Србије� Своју професионалну каријеру
започео је 2001� у Одбојкашком клубу Наи-
сус из Ниша� Због одличне игре и великог
потенцијала већ наредне године прелази у
редове ОК Црвена звезда Београд, где остаје
све до 2010� Са Звездом је освојио Првен-
ство Србије у сезони 2007/08� и национални
Куп сезоне 2008/09� У години када је освојио
Куп Србије проглашен је за најбољег сред-
њег блокера шампионата� Након одличних
наступа у домаћем првенству, у сезони
2010/11� одлази у Словенију� Са великим
успехом наступа за ОК Блед, са којим те се-
зоне осваја Првенство и Куп Словеније и
Средњеевропску лигу� Од 2011� до 2013�
игра за словеначки ОК Љубљана и за то
време осваја по два национална првенства и
купа Словеније, један шампионат и једно
друго место у Средњеевропској лиги� У се-
зони 2012/13� проглашен је за најбољег сред-
њег блокера финала Купа Словеније� Током
све три сезоне које је провео у Словенији
наступао је у Лиги шампиона и једном у
Купу ЦЕВ, када је играо полуфинале� Го-
дине 2013� потписује уговор за Одбојкашки
клуб Кан у Француској, где и данас наступа�
Дебитовао је у репрезентацији 2001� и од
тада је неизоставни члан свих селекција, од
кадетске до сениорске� Са кадетском репре-
зентацијом Југославије на Шампионату Бал-
кана 2001� године освојио је златну медаљу�
За јуниорску репрезентацију одиграо је де-
сет мечева, а након тога је постао члан сени-
орског тима� Први велики успех са сениор-
ском репрезентацијом Србије забележио је
- 27 -
- 421 -
Спорт
2010� када је најпре освојена бронза у Свет-
ској лиги, а нешто касније иста медаља и на
Светском првенству у Италији� Највећи у-
спех у дресу са националним грбом забеле-
жио је 2011� када је на Првенству Европе у
Аустрији и Чешкој освојено прво место�
Тада је управо он освојио одлучујући поен у
финалном мечу против Италије� Исте го-
дине био је учесник Квалификационог тур-
нира у Јапану за одлазак на олимпијске игре,
на којем је репрезентација Србије заузела
прво место и изборила визу за највећи
спортски догађај на планети� Рашић се 2012�
уписао у историју Ниша као један од олим-
пијаца који су рођени или су спортску кари-
јеру направили у овом граду� Са одбојка-
шком репрезентацијом Србије учествовао је
на Олимпијским играма у Лондону� Године
2013� учествовао је у освајању још једне ме-
даље на Европском првенству� Овога пута,
на Првенству у Пољској и Данској, освојио
је бронзано одличје�
ЛИТЕРАТУРА: Немања Нешић: Рашић (Велибор)
Милан, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
стр� 348 (Н� Нш�)
Саћиповић, Бекташ, Р, Саћип, боксер�
(Ниш, 20� септембар 1938 – )
Када је имао петна-
ест година, брат од тетке
Енвер Мустафић уводи
га у боксерску салу на
тренинг и од тада почи-
ње његова блистава ка-
ријера� Почео је у мува
категорији, а током ка-
ријере боксовао је и у
бантам и перолакој� До 1964, када је завр-
шио професионалну каријеру, наступао је за
Боксерски клуб Раднички и убележио око
400 мечева� За њега је важио епитет изузет-
ног борца и још бољег техничара� Током ка-
ријере многи тимови су се отимали за њега,
између осталих, београдски клубови Црвена
Енциклопедија Знамените личности Ниша
звезда и Партизан и панчевачки Динамо�
Међутим, Саћиповић је одлучио да остане
веран Радничком� Са својим матичним клу-
бом освојио је титулу првака Југославије
1961� и златним словима уписао БК Рад-
нички у историју нишког спорта� Био је
успешан државни репрезентативац� Дрес са
националним грбом носио је три године� У-
чесник је Европског шампионата у Београду
1961, где је, после победе у првом колу, на-
ишао на изванредног Италијана Ваку, пру-
жио жесток отпор, али није могао да избегне
пораз� Учествовао је редовно још на турниру
Златна рукавица и многим другим ревијал-
ним турнирима� У својој каријери наилазио
је на велике мајсторе бокса� Незаборавне су
његове борбе против Свете Љубомировића
из Радничког (Крагујевац), Гавре Це из Оси-
јека, Дамњановића из Крушевца, Петрића и
Петровића (Црвена звезда), Гребенара из
Динама (Панчево), Махмутовића из Тито-
града� Последњи меч у каријери боксовао је
за свој Раднички 1964� у Светозареву (Јаго-
дина) против Омеровића из Каблова и окон-
чао га победом� Велики је добротвор и хума-
ниста који је несебично помагао и даље по-
маже пријатељима и ромској заједници у
Нишу� Посебно је био везан за клупског
друга и нераздвојног пријатеља Томислава
Келаву, који је млад преминуо� У знак се-
ћања Саћиповић му је подигао споменик у
облику боксерске рукавице� Несебично је
помагао још и Трифунца, Пивка и многе
друге� Године 2013� био је главни донатор и
организатор уређивања ромског гробља у
Нишу�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Саћиповић
(Рамче) Бекташ Саћип, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 363 (А� Б� Ф�)
Сератлић, Петар, С, спортски радник, ле-
гендарни председник РК Железничар, при-
- 28 -
- 422 -
вредник (Скопље, 30� октобар 1936 – Ниш,
24� новембар 2010)
За време Другог
светског рата са својом
породицом депортован
је у Ниш� У Нишу је за-
вршио основну школу и
гимназију, студирао пра-
ва у Београду и, када је
1962� дипломирао, вра-
тио се у Ниш� Био је ус-
пешан функционер и привредник� Од 1978�
до 1982� био је потпредседник Општине
Ниш, а потом је био потпредседник Међуоп-
штинске регионалне заједнице, директор
Ниш Експреса који је допринео да ово сао-
браћајно предузеће из стечаја стигне до
успешне фирме, по којој је и Ниш препоз-
натљив, директор Дирекције за урбанизам и
комуналну делатност, где је остваривао ве-
ома амбициозне планове: изградња модер-
них градских саобраћајница, Дома здравља,
постављање рефлектора на Градском стади-
ону, изградња Купалишног комплекса у Ча-
иру итд., а један од највреднијих свакако је
изградња нишавског кеја кроз град� Се-
ратлић је оставио неизбрисив траг у нишком
спорту� Скоро 27 година био је председник
РК Железничар и допринео највећим успе-
сима овог клуба у његовој историји� За
време његовог мандата Железничар је осво-
јио четири национална купа (1977, 1982,
1997� и 1999) и играо у финалу Купа побед-
ника купова (1978� против Гумерсбаха у
Дортмунду)� Био је председник Општинског
рукометног одбора Ниша, Удружења клу-
бова Прве лиге, а 1989� и 1990� налазио се на
челу Рукометног савеза Србије� У ФК Рад-
нички био је председник од 1985� до 1987,
када је Раднички експресно изборио повра-
так у Прву савезну лигу� Добитник је број-
них признања, као што су Орден рада са сре-
брним венцем (1980) и Октобарска спортска
награда Ослобођење града Ниша за 1977� и
 Спорт

1994� (за животно дело)� Постхумно је до- октобар 1994), види п� Књижевност и публи-
битник највећег нишког признања, Награде цистика
11. јануар (2010)�
ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Сератлић (Славко) Станић, Милош, Б, рукометаш, рукометни
Петар, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад тренер (Шабац, 3� мај 1961 – )
Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта Реч је о још једном
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015, изванредном изданку о-
стр� 367 (Е� Ц�) младинске школе РК
Железничар� Почео је
Совровић, Витомир, В, фудбалер (Ариље, 1975� године, а већ две
1937 – Ниш, 22� децембар 2012) године касније, са шес-
наест година, заиграо је
Фудбалску каријеру
за први тим – и то онај
почео у СД Чоловић из
славни, који је 1977� о-
родног Ариља� Из Ари-
својио домаћи куп, а 1978� играо у финалу
ља одлази у БСК из Бео-
Купа победника купова� Већ у сезони
града, а 21� новембра
1978/79� често је био у протоколу и у игри�
1955� прелази у нишки
Из године у годину постајао је све важнији
Раднички� За Раднички
„плејмејкер“, или средњи бек, а то му је била
игра од 1955� до 1963/64,
препорука и за младу репрезентацију Југо-
у време када Раднички
славије� Имао је педесет наступа, а свакако
успева да за пет сезона пређе од четврте зоне
најсјајнији био је на Светском првенству у
до Прве савезне лиге� Један од најзаслужни-
Португалији, када је учествовао у освајању
јих за успехе клуба био је, свакако, и Вито-
златне медаље� Играо је у генерацији слав-
мир Совровић� У историјској утакмици про-
ног Веселина Вујовића, која је 1980� потвр-
тив Вардара у Скопљу голом из пенала увео
дила доминацију на Балкану� Станић је имао
је Раднички у Прву савезну лигу� За Рад-
и петнаест наступа за А државни тим� Са
нички је наступио 466 пута� Године 1963�
Железничарем је освојио четири национална
прелази у Марибор, где касније завршава
купа, играо у финалу плеј-офа и више од две
играчку каријеру, а затим се враћа у Ниш�
деценије носио дрес матичног клуба� Пред
Једно време био је у управи Радничког, у
крај каријере био је играч и тренер� Чувеном
Нишу дочекао пензију и остао веран граду и
Зорану Живковићу био је помоћник у Ку-
свом клубу до краја живота� Два пута је био
вајту од 1992� до 1996, а од 1997� до 2000� у
у Б тиму репрезентације Југославије, а два
Железничару је био играч и тренер� Водио је
пута у репрезентацији Друге лиге Источне
Железничар самостално у сезони 2001/02, да
групе� Остаће упамћен као „бомбардер са
би га каријера одвела у Македонију (Мла-
Чаира“, велики господин и једна од највећих
дост Богданци), па у Либан (Ал Саад)� Тре-
легенди ФК Раднички�
нирао је и рукометашице крушевачког На-
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Совровић претка, да би након тога две године провео
(Василије) Витомир, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
у Бахреину и четири у Саудијској Арабији�
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, ЛИТЕРАТУРА: Едо Црналић: Станић (Бориша) Ми-
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски лош, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Ненад
факултет, 2015, стр� 375 (А� Б� Ф�) Живановић, Ниш, Центар за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет спорта
и физичког васпитања, Филозофски факултет, 2015,
Стаменковић, Ђорђе, С, спортски радник, стр� 428 (Е� Ц�)
публициста (Ниш, 6� јануар 1929 – Ниш, 2�

- 29 -
- 423 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Станић, Сретен, Цукић, гимнастичар, со-
колац, најбољи спортиста Србије пред изби-
јање балканских ратова (Ниш, / – положај на
Брегалници, Македонија, 21� јун 1913)
Рођен је и одрастао
у Нишу, где је завршио
основну школу и гимна-
зију, а затим кренуо на
студије у Београд� Као
средњошколац био је о-
дличан вежбач и такми-
чар – гимнастичар, члан
соколске организације�
Био је један од оснивача Грађанског гимна-
стичког, касније Витешког друштва Душан
Силни у Нишу� Одласком на студије у Бео-
град прикључује се београдским соколцима,
где је уз помоћ чувеног тренера Фрање Хоф-
мана постао најбољи гимнастичар у Србији�
Као одличан гимнастичар учествовао је на
многобројним домаћим и иностраним так-
мичењима, одакле је понео многобројне на-
граде и признања� Био је и учитељ гимна-
стике у Четвртој београдској гимназији� По-
себно се истакао на великом соколском
слету у Софији 1910, када је за вежбу на
справама добио специјални ловоров венац
са натписом „Јунаку Сретену Станићу“�
Избијањем Првог балканског рата 1912� са
рођеним братом Савом као резервни наред-
ник одлази у рат� Сретену је ратни распоред
био у касније чувеном 2� пешадијском пуку
Књаз Михаило� Јунаштвом и војничким
врлинама истакао се у бици на Куманову,
приликом напредовања ка Прилепу и, наро-
чито, у освајању Битоља, тако да је по завр-
шетку Првог балканског рата унапређен у
резервног официра – потпоручника, а одли-
кован је и Медаљом за храброст� У Другом
балканском рату такође се понашао веома
храбро на фронту� Предводећи један бомба-
шки јуриш смртно је рањен поготком у
трбух� Преминуо је приликом санитетског
пребацивања са линије фронта ка болници у
Куманову� Србија је његовом смрћу изгу-
била тадашњег најбољег спортисту�
- 30 -
- 424 -
ЛИТЕРАТУРА: Миладин Илић Мајстор, Гимнастика
у Нишу 1897–1997, Ниш, 1998, стр� 13,14; мр Радоје
Костић, Нишки официри пали у ратовима 1912–1918,
Ниш, 2011, стр� 188–191� (Б� Т�)
Станковић, Драгиша, С, Челик, боксер
(Власотинце, 5� новембар 1939 – Ниш, 17� ја-
нуар 2015)
Вишегодишњи по-
лутешкаш, капитен БК
Раднички, репрезентати-
вац, љубимац нишке
публике на рингу у Твр-
ђави и један од ретких
боксера који је каријеру
завршио а да ниједном
није нокаутиран� У Ниш
долази 1955� на школовање, а 1957� почиње
да се бави боксом у БК Раднички Ниш код
легендарног тренера Браце Лозановића� По-
чео је у велтер категорији, да би највећи део
каријере провео као боксер полутешке и
тешке категорије� Први званични меч имао
је 20� априла 1958� против београдског Пар-
тизана� Био је члан екипе Радничког која је
1961� постала првак Југославије� За време
служења војног рока учествује на манифе-
стацији Кварнерска рукавица у Ријеци и би-
ва проглашен најбољим боксером турнира�
Осваја титуле шампиона Југославије 1961� и
1962� у средњој и 1964� у полутешкој катего-
рији� Године 1962� и 1965� осваја Златни по-
јас на истоименој боксерској манифеста-
цији� Годину дана (1963) борави у Францу-
ској, где постаје првак у полутешкој катего-
рији� Боксовао је против Пјетишковског,
четвороструког првака Европе и сребрног са
ОИ 1960� у Риму, а 1971� сусрео се са леген-
дарним Матом Парловом, тада већ прваком
Европе� Као полутешкаш улази у репрезен-
тацију Југославије и за А тим боксује петна-
естак мечева� Тренер му је био Душко Бог-
дановић, а селектор Сава Тарана� Године
1970, на наговор менаџера Бруна Милера,
опробава се и у професионалним мечевима�
У свим професионалним сусретима бележи

победе, након чега се враћа у нишки Рад-
нички� Каријеру је завршио 1972� са непуне
33 године�
ЛИТЕРАТУРА: Ненад Живановић: Станковић (Сре-
тен) Драгиша Челик, у: Енциклопедија Ниша –
Спорт, ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за науч-
ноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу,
Факултет спорта и физичког васпитања, Филозофски
факултет, 2015, стр� 430 (Н� Ж�)
Станојевић, Власта, М, свестрани спорти-
ста, спортски радник, председник Сафари
клуба (Првонек код Врањске Бање, 3� јун
1958 – )
Већ са четрнаест го-
дина регистровани је
спортиста, од када беле-
жи и прве наступе у бо-
рилачким спортовима�
Оснивач је Сафари клу-
ба из Ниша (1991), са ко-
јим је реализовао бројне
спортске и рекреативне
активности� Један је од оснивача спортске
дисциплине Рели теренских возила (џипова)
у Савезној републици Југославији, у којој је
освојио и бројна спортска признања, што у
екипној, што у појединачној конкуренцији�
Организатор је прве трке џипова у Нишу,
која се одржала на Батушничкој рели стази
1993� Такође, један је од оснивача Савеза за
практично стрељаштво Савезне републике
Југославије и председник Савеза за прак-
тично стрељаштво СРЈ, а касније и Савеза за
практично стрељаштво Србије и Црне Горе�
Као председник Савеза за практично стре-
љаштво предводио је репрезентацију Југо-
славије на првом Светском првенству у Јуж-
ноафричкој републици 2002� и првом Европ-
ском првенству у Чешкој 2004� Са Сафари
клубом реализовао је преко 150 различитих
спортских програма градског, републичког
и међународног карактера� Организатор је и
разних експедиционих програма у Јужној А-
мерици, Африци, Азији и Европи� Организа-
тор је и учесник освајања Мон Блана 1996� у
првој експедицији након распада велике
- 31 -
- 425 -
Спорт
Југославије� Познат је јавности као свесрдни
заговарач развоја програма у области ек-
стремног спорта (спелеологија, џип сафари,
наутика, практично стрељаштво) и града
Ниша као центра за екстремне спортове у
Србији� Творац је бројних програма у обла-
сти ових спортова који имају дугу традицију
и који су се одржали у протеклим тешким
временима, као што су: Шутинг рели, Жен-
ски рели, Катена мунди – Виа милитарис
4x4, Јужна Србија 4x4, Нишавска регата,
Сафари куп, Опен Ниш� Од 2008� до 2013�
председник је Савеза за рекреативни спорт
Ниша, члан Управног одбора Спортског са-
веза Ниша и један од потпредседника� За
свој рад више пута је награђиван: године
2010� Секција спортских новинара додељује
му признање за допринос у развоју рекреа-
тивног спорта у Нишу, а 2013� добија Златну
повељу Савеза за рекреативни спорт Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Небојша Ранђеловић: Станојевић
(Милош) Власта, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 433; Податке доставио Власта Ста-
нојевић (Н� Р�)
Станојевић, Данијела, Д, фудбалерка�
(рођ� Митровић; Ниш, 11� март 1973 – )
Завршила ОШ Мо-
ша Пијаде и ЕТШ Мија
Станимировић у Нишу�
Дипломирала 1995� на
Студијској групи за фи-
зичко васпитање Фило-
зофског факултета у Ни-
шу� Фудбалом почиње
да се бави са једанаест
година у ФК Машинац, који је тих година
био у самом врху југословенског женског
фудбала� Године 1986� постаје голман, а го-
дину дана касније улази у први тим ФК Ма-
шинац� Од 1989� члан је репрезентације Ју-
гославије, а од 1992� до 2002� први голман А
селекције� Стандардни је чувар мреже Ма-
шинца до 2001, након чега једну сезону на-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ступа за ПАОК из Солуна (Грчка)� У сезони
2002/03� ради у Машинцу као помоћни тре-
нер� Од државног дреса опростила се авгу-
ста 2002� против репрезентације Мађарске, а
од активног бављења фудбалом 29� септем-
бра 2002�
ЛИТЕРАТУРА: Андреја Б� Филиповић: Станојевић
(Драган) Данијела, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 434; Основна школа Краљ Петар I
Ниш – Осамдесет година постојања, Ниш, 2013� (А�
Б� Ф�)
Станојевић, Сузана, Т, фудбалерка, фуд-
балски тренер (Ниш, 28� јун 1970 – )
Једна од најбољих
фудбалерки нишког и
српског фудбала� У Ни-
шу је завршила Гимна-
зију Светозар Марковић
и Вишу тренерску шко-
лу на Факултету за фи-
зичку културу� Фудбал-
ску каријеру започела је
у ЖФК Машинац, чији је дрес носила петна-
ест година� Одиграла је 592 утакмице и
постигла 270 голова� Боје наше најбоље
репрезентације бранила је на 72 утакмице и
постигла 21 гол� Имала је и интернацио-
налну каријеру: од 2000� до 2005� играла је
за ПАОК (Солун, Грчка)� По престанку ак-
тивног играња определила се за тренерски
посао� Прво је била помоћни, а затим и
главни тренер ПАОК-а� Године 2009� иза-
брана је за селектора младе репрезентације
Србије, а од краја 2010� селектор је сениор-
ске српске репрезентације� У избору Сек-
ције спортских новинара проглашена је
1998� за најбољег спортисту Ниша�
ЛИТЕРАТУРА: Душан Марковић: Станојевић (То-
мислав) Сузана, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 434 (Д� М�)
- 32 -
- 426 -
Стевановић, Милан, старешина Соколског
друштва Ниш (Књажевац, 1880 – Ниш,
фебруар 1942)
Учесник оба балкан-
ска и Првог светског
рата� Грађевински инже-
њер и предузимач� По-
ред свог грађевинског
предузећа, био је други
ортак и у чувеној нишкој
Фабрици машина и лив-
ници гвожђа Пејић, Сте-
вановић и комп, која је, између осталог, била
посебна и по томе што је израђивала врло
квалитетне спортске гимнастичке справе за
вежбе и такмичења� Тим справама је Милан
Стевановић опремио салу нишке Соколане�
Као грађевински предузимач, и истовремено
председник Соколског друштва Ниш, био је
ангажован и на извођењу радова на Сокол-
ском дому – Соколани у Нишу� Лично је у-
ложио доста свог новца и труда приликом
изградње Соколане и уређења дворишта са
покривеном трибином� Био је одборник ни-
шке општине, члан Одбора за подизање спо-
меника борцима за ослобођење Ниша у цен-
тру града и издавање Споменице о шездесе-
тогодишњици ослобођења Ниша од Турака
1937� Био је и први председник Удружења
грађевинара Моравске бановине� Као грађе-
винар остао је познат по успешном поплоча-
вању улица ситном каменом коцком и каме-
ним ивичњацима и замени турске калдрме и
макадама, од прве половине тридесетих го-
дина ХХ века па до почетка окупације у
Другом светском рату� Био је носилац осам,
што ратних, што мирнодопских одлико-
вања� На почетку окупације Немци су му о-
дузели скоро целокупну грађевинску опера-
тиву, а његовим наследницима нова власт је
одузела остатак вредне производне имовине
након ослобођења у Другом светском рату�
ЛИТЕРАТУРА: Б� Тикић, Соколски старешина и
угледни градитељ, Нишки весник, бр� 69� мај 2011,
стр� 14� и 15; Звездан М� Савић, Соколство и Морав-
ска соколска жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011� (Б� Т�)

Стојковић, Драган, Д, Пикси, фудбалер,
тренер, фудбалски радник (Паси Пољана
крај Ниша, 3� март 1965 – )
Са 175 цм и 73 кг
бриљирао је на позицији
централног везног игра-
ча� У детињству добио
надимак Пикси по акту-
елном цртаном филму
тог времена� Каријеру је
почео у нишком Раднич-
ком, а првотимац је по-
стао 1981� Следеће четири сезоне за Рад-
нички у 69 мечева постигао је осам голова�
Године 1986� прелази у Црвену звезду, где
стиче потпуну афирмацију� У Црвеној звезди
остаје до 1990� Био је капитен и стекао ста-
тус „пете Звездине звезде“, освојио две ти-
туле националног првака (1988� и 1990) и је-
дан трофеј победника Купа (1990), одиграо
је 120 прволигашких утакмица и постигао 54
гола� Као звезда европског фудбала, уз до
тада рекордан трансфер у југословенским
оквирима, године 1990� прешао је у Олимпик
из Марсеја, потом је једну сезону играо за и-
талијанску Верону, а потом се вратио у О-
лимпик� После Европе, године 1994� отишао
је у Јапан, где је играо за Нагоју� У Нагоји је
остао седам и по година, помогао клубу да
постане један од најбољих клубова у Јапану
и достигао огромну личну популарност међу
јапанским љубитељима фудбала� За репре-
зентацију Југославије одиграо је 84 утакми-
це и постигао петнаест голова� Дебитовао је
12� новембра 1983� у пријатељском сусрету
у Загребу против репрезентације Француске
(0:0)� Играо је на два светска првенства (И-
талија 1990� и Француска 1998) и два европ-
ска првенства (Француска 1984� и Белгија/
Холандија 2000)� По завршетку играчке ка-
ријере био је председник Фудбалског савеза
Југославије, а од јула 2005� до октобра 2007�
био је председник ФК Црвена звезда� На
месту председника Црвене звезде наследио
је дугогодишњег председника и легенду
- 33 -
- 427 -
Спорт
клуба Драгана Џајића� У току фудбалске се-
зоне 2007/08� одлази поново у Јапан да би
тренирао свој бивши клуб Нагоју� У својој
дебитантској сезони са клубом заузима
треће место у првенству и бива проглашен
за најуспешнијег тренера у јапанској Џеј
лиги�
ЛИТЕРАТУРА: Звездан Савић: Стојковић (Добри-
воје) Драган Пикси, у: Енциклопедија Ниша – Спорт,
ред� Ненад Живановић, Ниш, Центар за научноистра-
живачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факул-
тет спорта и физичког васпитања, Филозофски фа-
култет, 2015, стр� 445 (З� С�)
Тариташ, Срећко, С, спортски новинар,
спортски радник, публициста (Ниш, 30� јул
1933 – Ниш, 20� фебруар 2014), види: п�
Књижевност и публицистика
Цветковић, Ненад, Ј, фудбалер, фудбалски
тренер (Ниш, 29� децембар 1948 – )
Завршио је Вишу
тренерску школу у Ни-
шу� Као пионир, омла-
динац и првотимац ФК
Раднички Ниш одиграо
је преко 350 утакмица и
постигао 215 голова� У
дресу ФК Партизан о-
диграо је 137 утакмица,
постигао 96 голова и освојио првенство
државе у сезони 1975/76� За младу репрезен-
тацију Југославије одиграо је осам утакмица
и постигао два гола� Тренерску каријеру за-
почео је у ФК Раднички Ниш као тренер пи-
онира и омладинаца� Био је помоћни тренер
Радничког у Купу УЕФА, а у два наврата
био је и шеф стручног штаба клуба� Био је
тренер и у ФК Железничар и ФК Синђелић
из Ниша� Остварио је и успешну интернаци-
оналну тренерску каријеру: тренирао је ФК
CSB Cibreville из Габона, ФК Salmya из Ку-
вајта, ФК Manama из Бахреина и ФК
Paralimni с а Кипра� Био је тренер А репре-
зентације Бахреина на Азијским играма
Енциклопедија Знамените личности Ниша
1994� у Јапану� Носилац је многобројних
спортских признања� Један је од оснивача
Ниш Арт Фондације�
ЛИТЕРАТУРА: Ненад Живановић: Цветковић (Јо-
ван) Ненад, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 491 (Н� Ж�)
Чавдаревић, Милорад, А, соколац (Алек-
сандровац, Жупа, јун 1889 – Београд, 11�
септембар 1967), види п� Политика�
Шаховић, Драгутин, шаховски велемај-
стор (Краљево, 8� август 1940 – Београд, 12�
новембар 2005)�
Шах почео да игра
1956� у Нишу� За нишки
Железничар играо у Ква-
литетној лиги Србије и
Другој савезној лиги у
Охриду� Године 1958� о-
својио Омладинско пр-
венство Србије као први
омладинац ван Београда�
Првак Ниша 1960� Освојио титулу мајстор-
ског кандидата 1961� Године 1966� када пре-
лази у Смедеревску Паланку и Београд� Ша-
ховски мајстор постаје 1969, а 1976� у Плов-
диву и Врњачкој Бањи осваја два бала за
интернационалног мајстора� Шаховски ве-
лемајстор постаје 1978� У својој каријери
освојио је скоро сто турнира, од којих се
издвајају прва места у Сомбору (1978),
Дубни (1979), Врњачкој Бањи (1984) и Мон-
пељеу (1989)�
ЛИТЕРАТУРА: Драгољуб Михајловић: Драгутин
Шаховић, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 504 (Д� Мх�)
- 34 -
- 428 -
Шоштар, Александар, С, ватерполиста,
спортски радник, Ниш, 21� јануар 1964 – )
Рођен је 21� јануара
1964� у Нишу, где је сте-
као и основно образо-
вање� Један од најуспеш-
нијих српских спортиста
свих времена, и до сада
једини спортиста у Ср-
бији који је освојио све
постојеће златне медаље
у ватерполу� Неколико пута проглашаван за
најбољег играча на међународним такмиче-
њима, а 2001� проглашен најбољим ватер-
поло голманом на свету� Завршио Машин-
ски факултет на Универзитету у Београду�
Од 1975� активно се бави ватерполом, а за
преко 25 година спортске каријере одиграо
готово 400 утакмица за јуниорску и А селек-
цију� Бивши ватерполо репрезентативац
Србије и освајач златне медаље на Олимпиј-
ским играма у Сеулу 1988, златне медаље на
Светском првенству у Перту 1991, Европ-
ском првенству у Атини 1991� и Будим-
пешти 2001, Светском купу у Солуну 1987�
и Берлину 1989, сребрне медаље на Европ-
ском првенству у Софији 1985, Стразбургу
1987� и Бону 1989, сребрне медаље на свет-
ском купу у Барселони 1991� и Фукуоки
2001, и освајач бронзане медаље на Олим-
пијским играма у Сиднеју 2000� Играо је за
бројне домаће и иностране клубове: Парти-
зан, Посилипо, Будванска ривијера, Барсе-
лона, Бечеј и Ференцварош, са којима је
постигао бројне успехе, а са Бечејем је 2000�
освојио Европски куп шампиона� Од 2000�
директор Ватерполо клуба Партизан, а од
априла 2000� председник Ватерполо савеза
Србије и Црне Горе, касније Ватерполо са-
веза Србије� Од 2004� до 2007� директор
Управе за спорт Министарства образовања и
спорта, а од 2007� до 2009� заменик минис-
тра за омладину и спорт Владе Републике

Србије� Од 2009� године председник је
Спортског савеза Србије�
ЛИТЕРАТУРА: Милена Момировић: Шоштар, А-
лександар, у: Енциклопедија Ниша – Спорт, ред� Не-
над Живановић, Ниш, Центар за научноистражи-
вачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Факултет
СПОРТСКИ ФУНКЦИОНЕРИ И СЕЛЕКТОРИ ИЗ НИША
Александар Крстић, председник Ватер-
поло савеза СЦГ
Александар Шоштар, председник Ватер-
поло савеза СЦГ и Србије, председник
Спортског савеза Србије, директор Управе
за спорт Министарства за омладину и спорт
Владе Србије (2004-2007)
Владимир Поповић, члан стручног штаба
одбојкашке репрезентације СФРЈ
Владислав Гатарић, савезни тренер атлет-
ске репрезентације СЦГ и Србије за спринт
Војислав Илић, селектор сениорске репре-
зентације СЦГ и Србије у дизању тегова
Војкан Вукмировић, тренер футсал репре-
зентације Србије
Војкан Живковић, потпредседник Плесног
савеза Србије
Др Драгољуб Петковић, председник гим-
настичког савеза Југославије, спортски ди-
ректор Гимнастичког савеза Југославије,
члан Југословенског олимпијског комитета,
тренер репрезентације Србије
Др Драгослав Бошковић, председник Ко-
мисије за женски фудбал ФСС
Драган Ђорђевић, потпредседник ФСС
Драган Спасић, селектор женске џудо ре-
презентације Југославије
Душан Поповић, председник Стонотени-
ског савеза Србије
Зоран Стојиљковић, тренер стрељачке ре-
презентације Југославије, селектор свих ка-
тегорија стрељачке репрезентације СЦГ и
Србије
- 35 -
- 429 -
Спорт
спорта и физичког васпитања, Филозофски факултет,
2015, стр� 505 (М� М�)
Шуклетовић, Душан, Д, атлетичар, међу-
народни атлетски судија� (Београд, 16� јул
1958 – ), види п� Ликовна уметност
Зоран Тута Живковић, селектор руко-
метне репрезентација Југославије
Игор Миладиновић, селектор женске ша-
ховске репрезентације Србије и тренер
мушке шаховске репрезентације Србије
Јосиф Петковић, селектор мушке и женске
рукометне репрезентације Македоније и Бу-
гарске
Лазар Гроздановић, селектор одбојкашке
репрезентације Југославије (1972-2000)
Љубивоје Перуновић, председник Такми-
чарске комисије шаховског савеза СФРЈ,
СЦГ и Србије
Љубиша Рајковић, председник тренерске
организације ФСЈ
Милисав Пејић, председник Комисије за
женски фудбал ФСС
Др Милован Братић, председник Џудо са-
веза Србије, селектор џудо репрезентације
Србије
Миодраг Перуновић, селекторе мушке ша-
ховске репрезентације Србије
Мр Небојша Јовановић, председник Уни-
верзитетског спортског савеза Србије (2009-
2013)
Немања Станковић, председник Фуд-
балског савеза Србије (ФСС)
Мр Новица Ранђеловић, председник Удру-
жења женских фудбалских клубова Југосла-
вије
Перица Крстић, селектор женске фуд-
балске репрезентације Југославије, СЦГ и
Србије
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Петар Сератлић, председник УО Рукомет- Саша Величковић, селектор гимнастичке

ног савеза Србије (РСС)
Мр Радоје Костић Лућа, председник Стре-
љачког савеза Србије (1987)
Радомир Денчић, председник Комисије за
мали фудбал ФСС; потпредседник Комисије
за мали фудбал ФСЈ, тренер репрезентације
Југославије у малом фудбалу
Радомир Костић Коле, тренер женске
одбојкашке репрезентације (1982-1987)
репрезентације Србије
Хаџи Саша Илић, тренер рукометне репре-
зентације Египта
Др Слободан Коблишка, председник Зајед-
нице клубова Прве савезне фудбалске лиге
Сузана Максимовић, селектор женске ша-
ховске репрезентације Југославије
Сузана Станојевић, селектор женске фуд-
балске репрезентације Србије

ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ СУДИЈЕ

ФУДБАЛ АТЛЕТИКА
Миливоје Гугуловић Јоцко Лазић
Данило Грујић Милан Чворо
Олгица Гатарић
МАЛИ ФУДБАЛ/ФУТСАЛ Славољуб Динић
Сретен Васић Јовица Здравковић
Александар Вељовић Слободан Митић
Саша Пантелић
РУКОМЕТ Александар Поповић
Душан Стојковић
ШАХ
СПОРТСКА ГИМНАСТИКА Љубивоје Перуновић
Драгољуб Петковић Миодраг Перуновић
Розита Петковић
Саша Величковић СТОНИ ТЕНИС
Петар Јовановић
СПОРТСКА АКРОБАТИКА Ранко Ђенић
Ратомир Ђурашковић Миодраг Павловић

- 36 -
- 430 -

НИШКИ ОЛИМПИЈЦИ1
1� Здравко Јежић, ватерполо, Хелсинки,
1952, Мелбурн, 1956, Рим, 1960
2� Бекташ Саћиповић, бокс, Рим, 1960.
3� Владимир Гроздановић, стрељаштво,
Рим, 1960, Мексико Сити, 1968.
4� Илија Ничић, стрељаштво, Рим, 1960.
5� Мирослав Стојановић, стрељаштво,
Рим, 1960.
6� Томислав Келава, бокс, Рим, 1960.
7� Зоран – Тута Живковић, рукомет,
Минхен 1972.
8� Милан Спасојевић, атлетика,
Минхен, 1972, Москва, 1980
9� Весна Милошевић, рукомет, Москва,
1980�
10� Драган Пантелић, фудбал, Москва,
1980�
11� Драган Младеновић, рукомет,
Лос Анђелес, 1984
12� Драган Стојковић Пикси, фудбал,
Лос Анђелес, 1984, Сеул, 1988.
13� Слободан Павловић, бокс,
Лос Анђелес, 1984.
14� Александар Шоштар, ватерполо,
Сеул, 1988, Атланта, 1996, Сиднеј, 2000
15� Горан Рађеновић, ватерполо,
Сеул, 1988
16� Александар Миленковић, бициклизам,
Барселона, 1992, нордијско скијање,
Албертвил, 1992, смучарско трчање и
биатлон, Торино, 2006
17� Лидија Михајловић, стрељаштво,
Барселона 1992, Пекинг 2008.
18� Милан Ђорђевић, кајак,
Барселона 1992.
1
Извор: Галерија Србија – Изложба олимпизма, 11-18 јануар 2010.
- 37 -
- 431 -
Спорт
19� Александар Раковић, атлетика,
Атланта, 1996, Сиднеј 2000,
Атина 2004.
20� Петар Трбојевић, ватерполо, Атланта,
1996, Сиднеј, 2000, Атина, 2004
21� Вера Игњатовић, рукомет, Сиднеј,
2000 (репрезентација Аустралије)
22� Иван Лапчевић, рукомет, Сиднеј, 2000
23� Иван Миљковић, одбојка, Сиднеј 2000,
Атина 2004, Пекинг 2008.
24� Марко Јанковић, атлетика,
Сиднеј, 2000.
25� Никола Карабатић, рукомет, Атина
2004, Пекинг, 2008, Лондон, 2012
(репрезентација Француске)
26� Aлександар Живковић, фудбал,
Пекинг, 2008.
27� Миљан Мрдаковић, фудбал,
Пекинг, 2008.
28� Бојана Поповић, рукомет, Лондон,
2012 (репрезентација Црне Горе)
29� Емануела Салопек, кошарка, Лондон
2012 (репрезентација Хрватске)
30� Милан Рашић, одбојка, Лондон 2012
31� Ненад Филиповић, атлетика
(брзо ходање), Лондон, 2012�
32� Сава Ранђеловић, ватерполо,
Рио Де Жанеиро, 2016
33� Стефан Јовић, кошарка,
Рио Де Жанеиро, 2016
Параолимпијске игре
1� Слободан Аџић, атлетика, Њујорк,
1984, Сеул, 1988, Барселона, 1992,
Атланта, 1996
2� Чедомир Марковић, стони тенис,
Барселона 1992.
Енциклопедија Знамените личности Ниша

СПОРТСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ ИЗ НИША2

АТЛЕТИКА Слободан Павловић

Александар Раковић Томислав Келава
Бојан Милутиновић
Бранимир Милосављевић ВАТЕРПОЛО
Десимир Рондовић Александар Шоштар
Душан Шуклетовић Горан Рађеновић
Јован Ђукић Здравко Јежић
Јоцко Лазић Петар Трбојевић
Марко Антић Сава Ранђеловић
Марко Јанковић
Милан Чворо ДИЗАЊЕ ТЕГОВА
Милисав Петровић Веселин Јаковљевић
Миљан Савић
Слободан Митић ДИЗАЊЕ ТЕРЕТА
Милан Јовановић
АТЛЕТИКА – ЖЕНЕ
Весна Марковић ЖЕНСКИ ФУДБАЛ
Ивана Петровић Весна Станојевић (Стојановић)
Ина Рангелов Данијела Станојевић (рођ. Митровић)
Јелена Коцић Драгица Бранковић
Маја Ђукић Јасмина Илић
Милка Ђорђевић Јасна Трајковић
Мирјана Ђурић Светлана Ристић – Џига
Славица Милетић Славица Марјановић
Татјана Митић Слађана Милојковић
Стојанка Станковић
БИЦИКЛИЗАМ Сузана Станојевић
Александар Миленковић
КАЈАК
БОКС Душан Стојиљковић
Бекташ Саћиповић Милан Ђорђевић
Бранислав Вакић Родољуб Дељанин
Даут Барчић
Драган Станковић – Челик КАЈАК – ЖЕНЕ
Јане Бахтијаревић Кристина Петровић
Милица Костов

2
Непотпун регистар
- 38 -
- 432 -
 Спорт

КАРАТЕ Милош Мишчевић

Велибор Димитријевић Милош Стојковић
Владимир Стојиљковић Младен Коцић
Ненад Ранчић
КАРАТЕ – ЖЕНЕ Предраг Јовановић
Анамариа Митровић Синиша Тројановић
Бојана Шумоња Станко Симоновић
Катарина Станковић Стефан Крстић

КОШАРКА ОДБОЈКА
Стефан Јовић Иван Миљковић
Милан Рашић
КОШАРКА – ЖЕНЕ
Данијела Илић РУКОМЕТ
Емануела Салопек (репрезентација Бојан Стефановић
Хрватске) Драган Младеновић
Марина Милојевић (рођ. Велимировић) Зоран Тута Живковић
Иван Гајић
КУГЛАЊЕ Иван Лапчевић
Милош Симијоновић Љубомир Павловић
Урош Јагличић Милош Станић
Никола Карабатић (Репрез. Француске)
МАЛИ ФУДБАЛ/ФУТСАЛ Слободан Милосављевић
Александар Степић Часлав Грубић
Владан Златановић
Владан Цветановић РУКОМЕТ – ЖЕНЕ
Војкан Вукмировић Бојана Поповић (рођ. Петровић) (репрезен-
Драган Ђорђевић тација Југославије, СЦГ и Црне Горе)
Драгиша Тројановић Вера Игњатовић (репрезентација
Душан Милојевић Аустралије)
Зоран Бенић Верица Божовић
Иван Стојановић Весна Милошевић
Јован Ђорђевић Зорица Стојковић
Јован Цветановић Мара Чолаковић
Љубиша Ранђеловић Марина Велимировић
Марко Коцић Хида Ибралић
Милош Милачић

- 39 -
- 433 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

СМУЧАЊЕ Александар Пешић

Александар Миленковић Андрија Живковић
Дејан Петковић
СПОРТСКА ГИМНАСТИКА Драган Пантелић
Драгољуб Петковић Драган Стојковић - Пикси
Милан Радосављевић Драган Холцер
Милош Пауновић Зоран Миленковић
Саша Величковић Иван Илић
Љубиша Рајковић
СПОРТСКО ПЕЊАЊЕ – ЖЕНЕ Миодраг Кнежевић
Сташа Гејо Немања Радоњић
Петар Ђенић
СПОРТСКО ПАДОБРАНСТВО
Мирољуб Јанићијевић ЏУДО
Владимир Радојчић
СТРЕЉАШТВО Драган Спасић
Владимир Гроздановић Лазар Алексић
Илија Ничић Никола Милошевић
Мирослав Стојановић Станко Симоновић

СТРЕЉАШТВО – ЖЕНЕ ЏУДО - ЖЕНЕ

Катарина Бисерчић Драгана Илић
Лидија Михајловић Ивана Игњатовић (рођ. Стојковић)
Тамара Пејић Сара Божић

ТЕНИС ШАХ
Ђорђе Костић Велем. Драгутин Шаховић
Велем. Игор Миладиновић (репрезентације
ТЕНИС – ЖЕНЕ СЦГ и Грчке)
Наталија Костић Велем. Славољуб Марјановић

ФУДБАЛ ШАХ – ЖЕНЕ

Александар Јовановић Велем. Сузана Максимовић

- 40 -
- 434 -

СПОРТИСТИ ГОДИНЕ НИША
1979 – Драган Пантелић, голман ФК Рад-
нички и фудбалске репрезентације
СФРЈ.
1980 – Весна Милошевић, голман ЖРК
ДИН, рукометне репрезентације
СФРЈ и освајач сребрне медаље на
Олимпијским играма у Москви
1981 – Велибор Димитријевић, каратиста
(кате)
1982 – Велибор Димитријевић, каратиста
(кате)
1983 – Велибор Димитријевић, каратиста
(кате)
1984 – Слободан Цоби Павловић, боксер
БК „Раднички“
1985 – Славољуб Марјановић, шаховски
велемајстор ШК Ниш
1986 – Роналдо Пушник, рукометаш РК
Железничар
1987 – Часлав Грубић, рукометаш РК Же-
лезничар и репрезентације СФРЈ
1988 – Сузана Максимовић, шахисткиња
ШК Ниш
1989 – Тамара Пејић, стрелац
1990 – Новица Симић, стрелац
1991 – Лидија Михајловић, стрелац*
1992 – Марина Велимировић, кошарка-
шица
1993 – Данијела Илић, кошаркашица
1994 – Лидија Михајловић, стрелац
1995 – Александар Раковић, атлетичар*
ДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
(Хронолошки регистар)
1� Проф. др Добрица Живковић,
1999–2000�
2� Проф. др Момчило Пивач, 2000–2002�
- 41 -
- 435 -
Спорт
1996 – Александар Раковић, атлетичар
1997 – Бојана Петровић, рукометашица и
Иван Лапчевић, рукометаш
1998 – Сузана Станојевић, фудбалерка и
Зоран Станковић Трша, кик-бок-
сер
1999 – Ивана Стојковић, џудисткиња и
Иван Лапчевић, рукометаш
2000 – Ивана Стојковић, џудисткиња и
Љубомир Павловић, рукометаш
2001 – Лидија Михајловић, стрелац и
Марко Јанковић, атлетичар
2002 – Александар Раковић, атлетичар
2003 – Никола Куљача, ватерполиста
2004 – Љиљана Кнежевић, рукометашица
2005 – Немања Прибак, рукометаш
2006 – Лидија Михајловић, стрелац
2007 – Лидија Михајловић, стрелац
2008 – Лидија Михајловић, стрелац
2009 – Лидија Михајловић, стрелац
2010 – Лидија Михајловић, стрелац
2011 – Милош Пауновић, гимнастичар
2012 – Стеван Живковић, кикбоксер
2013 – Никола Милошевић, џудиста
2014 – Катарина Бисерчић, стрелац
2015 – Бранка Аранђеловић, карати-
сткиња
2016 – Милица Костов и Кристина
Петровић, кајакашице
2017 – Сташа Гејо, спортска пењачица
3� Проф. др. Добрица Живковић,
2002–2012�
4� Проф. др Милован Братић, 2012–
 ЗНАМЕНИТЕ НИШКЕ
ФАМИЛИЈЕ
Пекарска, трговачка и официрска фами-
лија Бранковић
Јак камен темељац породици Бранковић
у ослобођеном Нишу од Турака поставио је
Тодор Бранковић (Ниш, 1856 - ????, Ниш).
Његови родитељи Бранко и Јелена су та-
кође били из Ниша и имали су поред Тодора
још једног сина и три кћери. Као најстарије
дете оца Бранка, Тодор је вредно помагао
свом оцу у свим породичним пољопри-
вредно-ратарским пословима до женидбе, а
онда се посветио трговини пољопривредним
производима на велико. Као врло вредан и
предузимљив човек поред трговине, органи-
зовао је и допунску делатности у виду дили-
жансе - брзе поштанске запрежне службе на
линији Ниш - Прахово, на Дунаву. На поро-
дичном имању, на месту старе породичне
куће оца Тодора у нишкој Београд мали,
преко пута западних зидина нишке Тврђаве
и данашње главне нишке Аутобуске ста-
нице, подиже нову кућу, а у приземљу и ме-
хану и пекару� Тодор је у браку са Нишлиј-
ком Маријолом изродио деветоро деце, од
којих му једно као беба од годину и по дана
умире.
Најстарији њихов син Петар Бранко-
вић (Ниш, 6.7.1883 - 3�1�1955) завршио је о-
фицирску школу и био активан официр за-
једно као и његов млађи брат Александар
(10�7�1893 - 21.5.1955). Обојица су учесници
Првог светског рата. Петар се вратио из овог
рата са чином мајора, а Александар са чином
капетана. Петар је одликован са 9 војничких
-1-
- 437 -
ордена. По смрти оца Тодора и по својој де-
мобилизацији, Александар се прихватио о-
чевог породичног посла, али је механу пре-
творио у кафану коју је успешно водио све
до одузимања и национализације 1948. годи-
не. Најмлађи Тодоров син Бранко завршио
је Војну академију и као коњички официр у
чину капетана заробљен је у Априлском ра-
ту 1941. године и одведен у заробљеништво.
У Ниш се вратио 1946. године.
На наговор оца Бранка, син Ратомир на-
пушта студије економије у Београду и отпо-
чиње да обнавља самостални пекарски поро-
дични посао од 1969. године у објекту своје
пекаре у Београд мали. Од 1992. године, по-
сао препушта свом сину Бранку Бранко-
вићу (Ниш, 1971) који са својом сестром А-
лександром Николић (дев. Бранковић) од
2000. године унапређују и проширују пекар-
ску производњу постајући препознатљиви и
цењени произвођачи у пекарској индустрији
Ниша и овог дела Србије са 16 малопродај-
них објеката и мноштвом значајних приз-
нања на такмичењима и прехрамбеним сај-
мовима.
Лит: НИШКИ ВЕСНИК, Бранковићи дванаест деце-
нија месе и пеку хлеб, Драган М. Ристић, број 45,
стр.16 и 17; http://pekara-brankovic�com/o-nama/, при-
ступљено 11.11.2018. у 12:55. (Б�Т�)
Буђевац, фамилија архитеката – пројек-
таната
Овде су представљени отац Александар
и син Саша, истакнути нишки пројектанти�
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Буђевац, Александар, К, дипл. инж. арх,
пројектант (Ниш, 10.1.1935)
Рођен је 10. јануара
1935. у Нишу, где је за-
вршио основну школу и
гимназију (1953), а Ар-
хитектонски факултет у
Београду (1953-59)� По
дипломирању се запо-
слио у Дирекцији ПТТ у
Нишу (1960-61), на по-
ложају шефа инвестиција, а затим до од-
ласка у пензију (2001) у пројектном бироу
„Нишпројект“ у Нишу. Као хонорарни аси-
стент више година је радио на Грађевинском
факултету у Нишу. Активно је учествовао у
раду многих југословенских стручних фо-
рума, институција и удружења као и архи-
тектонских жирија на читавој територији Ју-
гославије. У периоду 1990-93. године био је
члан Градске владе и председник Комисије
за урбанизам града Ниша� Аутор је и коау-
тор великог броја пројеката (скоро сви су ре-
ализовани). Добитник је великог броја на-
града на архитектонско-урбанистичким кон-
курсима од којих су најзначајније: пројекат
стационара „Радон“ у Нишкој Бањи (са са-
радницима, прва награда на конкурсу и Ок-
тобарска награда Ниша; Октобарска награда
Ниша за 1989. годину; Дома армије и Дома
културе у Пироту (награда „Осми септем-
бар“ града Пирота)�Остали значајнији про-
јекти: пројекат реконструкције логора
„Црвени крст“ у Нишу; фабрика полупро-
водника ЕИ Ниш (1970); стационар „Терме“
у Нишкој бањи (са сарадницима); фабрика
обуће „Леда“ у Књажевцу; центар за рехаби-
литацију у Клокот Бањи на Косову и Мето-
хији; пристанишна зграда аеродрома „Цар
Константин“ у Нишу; купалишни комплекс
„Чаир“ у Нишу (са сарадницима);пословни
центри у Булевару Лењина у Нишу „Зона 1“,
„Зона 2“ и „Зона 3“;управна зграда конфек-
ције „Први мај“ у Пироту; адаптација хотела
„Озрен“ и „Партизан“ у Нишкој бањи; фа-
брика столарије и ентеријера „Сиен“ у Свр-
љигу (са сарадницима); подземна трговачка
-2-
- 438 -
пешачка улица испод улице Обреновића у
Нишу; ЈУ банка у Обреновићевој улици у
Нишу (са сарадницима); пословно-трго-
вачки центар „Горча“ у Нишу у Обренови-
ћевој улици (са сарадницима)� Његов пројек-
тантски „нерв“ наследио је син Саша.
Буђевац, Саша, А, дипл. инж. арх, пројек-
тант (Ниш, 3.5.1961)
Рођен је 3. маја
1961. у Нишу, где је за-
вршио гимназију 1979, а
затим Архитектонски фа-
култет у Београду 1984.
По дипломирању је ра-
дио у „Инвестпројекту“
у Нишу (1986-93), затим,
као водећи пројектант, у
„Нишпројекту“ у Нишу (1993-2003), а од
2003. године у сопственом бироу „Архитек-
тура Буђевац“. Као хонорарни асистент ви-
ше година је радио на предмету Унутрашња
архитектура на Грађевинско-архитектон-
ском факултету Нишу. У периоду 1990-
1995. био је потпредседник Друштва архите-
ката Ниша. Један је од оснивача Клуба архи-
теката у Београду (1997. и 2007. године) а од
1997. је потпредседник Клуба архитеката у
Београду. Успешност његовог рада је вери-
фикована и кроз велики број (преко 30) раз-
них текстова у новинама и часописима. На-
граде и признања: награда Салона „ДаНС“
за ентеријер АИК банке у Нишу (Нови Сад,
1995); награда за индустријски дизајн При-
вредне коморе Војводине (Нови Сад, 1995);
капела на Бубњу у Нишу: признање 15. Са-
лона архитектуре (Београд, 2003), „Grand
prix“ Тријенала архитектуре, изложба ДАН-
а (Ниш, 2003) и посебно признање на кон-
курсу САС-а за годишњу награду за архи-
тектуру (Београд, 2005); награда Салона
архитектуре „Ниш 2004“ ДАН-а за реализа-
цију „Куб-куће“; признање Клуба архите-
ката на конкурсу за годишњу награду за
пословно-стамбени објекат у ул. 7. јули у
Нишу (Београд, 2007); признање Тријенала
архитектуре за пословно-производни обје-
 Знамените нишке фамилије

кат „Euroglass“ у Нишу, изложба ДАН-а

(Ниш, 2009); прва награда на конкурсу за ре-
конструкцију Дома Војске у Нишу (на челу
ауторског тима, Ниш, 2012, распис кон-
курса: Град Ниш и ДАН). Значајнији про-
јекти (углавном изведени). Индустријски
објекти: штампарија „Галеб" Ниш (1993);
производни објект П.П. „Живадиновић",
Ниш (1993)��� Пословни објекти: ауто-база
АМССЈ „Градина", Димитровград (1989-
91); занатски центар „Групација", Ниш,
(1990-91); „АИК банка", Ниш (адаптација,
реконструкција, 1997-98); ЈУБАНКА, Ниш,
(коаутор А. Буђевац, 1997-98); пословни
центар „Горча", Ниш (коаутор А. Буђевац,
1997); реконструкција, адаптација и догра-
дња РК „Пионир", Ниш (са LAGUARDA�
LOW ARCHITECTS, Dalas, Teksas, USA и
CHAPMAN TAYLOR ARHITETI, Milano,
Italia, 2006-11)� Реконструкције и адаптације
објеката под заштитом: Галерија савремене
ликовне уметности „Србија", Ниш (1994);
ПЦ „Горча" Ниш, ул. Победе бр. 12, 14, 16,
18, 20, Ниш (1997); Резиденција Грубор Радован Димитријевић са породицом, 1935.
Ниш, ул. Јеронимова, Ниш (2004-05)� Ста- вртић "Невен". Радован је био најстарије де-
мбено-пословна зграда и други објекти. те оца Тодора, предузимача и мајке Миле-
ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Живковић, Градитељи Ни- ве. Радованов прадеда по оцу, Мита, био је
ша - непознато о познатом, „Градина“, Ниш, 1993, народни учитељ. Радован је основну школу
стр. 24-27; Ко је ко у Србији '95, биографски лекси-
кон, „Библиофон“, Београд, 1995, стр. 71; Зоран Ма-
и гимназију са малом матуром завршио у
невић, Лексикон неимара, Encyclopaedia architecto- Нишу, а онда су га ратне недаће приморале
nica, Грађевинска књига, Београд, 2008,стр. 65; Енци- да са српском војском напусти родни Ниш и
клопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб Стоја- Србију и крене у изгнанство кроз албанско
новић, Центар за научна истраживања САНУ и Уни- беспуће. По преласку Албанске голготе,
верзитета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш,
2011, стр. 67; Информације за биографију дали арх.
млади Радован Димитријевић бива евакуи-
Зоран Чемерикић (мај 2012) имр арх. Михаило Мед- сан у Грчку, а одатле са мноштвом српских
ведев (август 2012). (Х. А.) ђака у Француску на даље школовање. У
Француској завршава Гимназију и полаже
Фамилија адвоката Димитријевића велику матуру, а затим уписује и дипломира
на Правном факултету у Лиону. По окон-
Познати Нишлија из немалог круга ста- чању Првог светског рата враћа се у Ниш и
рих и угледних Нишлија, Радован Т. Дими- почиње да ради као професионални новинар
тријевић (Ниш, 1898 - Ниш, 1961) рођен је у више нишких листова: био је новинар и ди-
у старој породичној кући у Катићевој улици ректор у "Привредном листу", органу нишке
број 27 у Нишу. Радованову родну кућу сру- трговачке омладине, писао је уводнике за
шиће савезничка авијација током једног од "Нишке новине" - социјално културни и
својих бомбардовања Ниша 1944, а на ње- привредни лист, а неко време је био у овом
ном ће месту касније бити саграђен дечији листу власник и уредник. Био је члан и уре-
-3-
- 439 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ђивачког одбора месечника Соколске жупе
Ниш, "Соколски живот". Активан је био и
као члан управе и члан Надзорног одбора
Музејског друштва у Нишу у оснивању. У-
поредо са новинарским послом Радован Т.
Димитријевић постаје адвокатски приправ-
ник код нишког адвоката Тасића кога кас-
није наслеђује у адвокатском послу. Године
1927. жени су Даницом Стевановић, ћер-
ком инжењера и познатог грађевинског пре-
дузимача и индустријалца из Ниша, Милана
Стевановића са којом су изродили четворо
деце: најстарији син Алекса (Ниш, 1928 -
Ниш, 2003), касније познати нишки адвокат,
затим други син Милан (Ниш, 1931), лекар,
специјалиста неурологије, професор на Ме-
дицинском факултету у Хјустону (САД) и
почасни професор Медицинског факултета
у Нишу, ћерку Симониду, правницу и би-
блиотекарку Правног факултета у Нишу
(Ниш, 1933 - Ниш, 2016) и кћер Јелену
(Ниш, 1944 - Ниш, 2008), лекара - специја-
листу интерне медицине у Нишу. У то време
активира се у соколској организацији и на
месту старешине Моравске соколске жупе
наслеђује истакнутог Јашу Ненадовића. На
овом истакнутом месту старешине Морав-
ске соколске жупе остаје до рата и окупације
Краљевине Југославије 1941. године. Такође
је био један од оснивача, члан управе и једно
краће време и председник (1922) најстаријег
нишког фудбалског клуба "Синђелић". Као
војни резервиста учесник је краткотрајног
Априлског рата 1941. године, одакле је ус-
пео да избегне заробљавање и врати се у
Ниш. За време рата и окупације три пута је
био затваран од стране окупаторских власти
што у Среском затвору што у Логору на
Црвеном крсту. По ослобођењу је такође три
пута био што дуже, а што краће затваран и
одвођен и на принудни рад од нових кому-
нистичких власти. Почетком окупације и
грађанског рата 1941 године, млађег Радова-
новог рођеног брата, инжењера Ђорђа Ди-
митријевића, управника рудника Бело Брдо
подно Копаоника, оца троје деце и резер-
вног официра поручника - пилота убијају
-4-
- 440 -
партизани у кући где је живео као управник
рудника. Током једног од бомбардовања
Ниша, Радован доживљава још једну
несрећу где му син Алекса од последице
бомбардовања губи једно око. Најстарији
син Алекса је Правни факултет завршио у
Београду 1953. године, а правосудни испит
такође положио у Београду 1958. године.
Адвокатуром се бавио непрекидно до од-
ласка у пензију 1995. године. Био је трећи
председник Адвокатске коморе у Нишу од
њеног оснивања и њен председник у два
мандата (1982 - 1984 и 1987 - 1989). Био је и
потпредседник адвокатске коморе Србије �
Други син Милан редовни је професор
неурологије и професор емеритус Одељења
за физикалну медицину и рехабилитацију
Baylor медицинског колеџа (Baylor College
of medicine, Houston, Texas, USA) тексашког
медицинског центра у Хјустону. Завршио је
Медицински факултет у Љубљани. У ни-
шкој болници није могао да пронађе стално
запослење� Дописни је члан Словеначке ака-
демије науке и уметности (SAZU) од 1981�
Старији син Радованове ћерке Симони-
де Милићевић (дев. Димитријевић) Милош
Милићевић, рођен 1958. године у Нишу је
магистар правних наука од 1993. године
(Правни факултет у Београду)� Професио-
налну каријеру започео је као асистент при-
правник и асистент на Правном факултету у
Нишу, да би касније основао предузеће VIP
Virtikom које успешно води�
Млађи син Александар Милићевић је
по образовању дипл. инжењер електронике�
У досадашњој радној каријери бавио се при-
ватним предузетништвом, а у периоду од
2004 - 2007. године обављао је низ значајних
јавних функција, док је од 2010 до 2016. го-
дине вршио врло успешно функцију економ-
ског саветника при Амбасади Републике
Србије у Софији� Данас обавља функцију
директора Регионалне привредне коморе
Ниш.
ИЗВОР: НИШКИ ВЕСНИК, Трновит и истрајан жи-
вотни и радни пут адвоката, новинара и соколског
старешине Радована Т. Димитријевића, Б.Тикић, број

59, стр.10,11; НИШКИ ВЕСНИК, Послератни живот
почео говорима на митинзима али и - повременим ро-
бијањем, Б.Тикић, број 61, стр.14,15; ЕНЦИКЛОПЕ-
ДИЈА НИША, том СПОРТ, Ниш, 2015, стр.84,85;
http://www.rpknis.rs/index.php/sr/o-rpk-nis-sr/direktor-
rpknis; Податке пружио и Мр Милош Милићевић,
дана 5.11.2018� (Б.Т.)
Јанић, Фамилија архитеката - пројекта-
ната
Јанић, Предраг, Т, дипл. инж� арх, пројек-
тант (Ниш, 5.7.1937)
Рођен је 5. јула 1937.
у Нишу, где је завршио
основну школу и гимна-
зију (1956). Архитектон-
ски одсек Техничког фа-
култета је завршио у
Скопљу (1962)� По ди-
пломирању ради као про-
јектант и шеф „А“ групе
у пројектном бироу ГП „Грађевинар“ Ниш
(1963-86), а затим као водећи пројектант и
директор у пројектантском бироу „Грађеви-
нарпројект“ у Нишу све до одласка у пензију
(1986-2001). Добитник је више награда и
признања: награда за реализацију Луткар-
ског позоришта у Нишу (1977); Првомајска
награда за архитектуру, Ниш (1985); Орден
рада са сребрним венцем (1986); прва награ-
да на интерном конкурсу за стамбене об-
јекте у насељу „Б. Јерковић“ у Београду
(1969); прва награда на интерном конкурсу
за стамбенo-пословне објекте у ул� Војводе
Мишића у Нишу (1970); прва награда на ре-
публичком конкурсу за „Центар за рехаби-
литацију у Врњачкој бањи“ (са арх. Т. Раки-
ћем) (1972); прва награда на позивном кон-
курсу за стамбено-пословнни блок на Тргу
„14. октобар“ у Нишу (1974); прва награда
на југословенском конкурсу за пословно-
индустријски комплекс „Електродистрибу-
ције“ у Нишу (са арх. М. Пауновићем)
(1980); прва награда на југословенском кон-
курсу за Трговачко-пословни центар „Кал-
ча“ у Нишу (са арх. Д. Вељковићем) (1982)�
Значајнији пројекти: стамбено-пословни со-
-5-
- 441 -
Знамените нишке фамилије
литери у ул. Војводе Мишића у Нишу(1970);
стамбено-пословни објекти на Тргу раднич-
ких савета у Нишу (1964-67), робне куће
„Нишпромет“, „Симпо“ и „Шипад“ на Тргу
радничких савета у Нишу (1974-76); ста-
мбено-пословни солитери П+М+10 до
П+М+18+П у булевару Браће Тасковића
(1970); Центар за рехабилитацију у Врњач-
кој бањи (1972); стамбено-пословни соли-
тери П+4 до П+16 на тргу „14. октобар“ у
Нишу (1978); Трговачко-пословни центар
„Калча“ у Нишу (1993); „Интерпол“ и кућа
„Рузиев“ у Ташкенту (1996); Трговачко по-
словни центар „Србија“ у Нишу (са арх. Т.
Јанићем) (1996-2008); Гарни хотел „Con-
stantin palace“ у Нишу (са арх. Т. Јанићем)
(2003); преко 150 вишеспратних стамбено-
пословних објекатау Нишу (1964-2005); ста-
мбени блокови у Бору, Неготину, Београду,
Пакрацу. Пројековао је и реализовао преко
30 ентеријера и више графичких дизајна. Са
супругом Даницом, успешно се допуњују и
чине познату нишку фамилију пројектаната�
Јанић, Даница, Ј, дипл. инж. арх, пројек-
тант, публициста (Скопље, 20.5.1938)
Рођена је 25. маја
1938. у Скопљу, где је
завршила основну шко-
лу, Вишу класичну гим-
назију, Средњу музичку
школу и Архитектонски
одсек Техничког факул-
тета (1962). По дипломи-
рању радила је у фабри-
ци „Алумина“ у Скопљу (1962-63), у Народ-
ном музеју у Нишу (1963-66) и, до одласка у
пензију, у Заводу за заштиту споменика кул-
туре Ниш (1966-2001). Била је члан Изврш-
ног савета Скуштине општине Ниш за кул-
туру (1986-89), Председник Управног од-
бора СИЗ-а културе Ниш и члан Друштва
конзерватора Србије. Аутор је великог броја
пројеката. Добитник је великог броја награ-
да и признања: повеља Савеза Друштава
конзерватора Југославије (1975); Захвал-
ница Народног музеја у Нишу (1983); Златна
Енциклопедија Знамените личности Ниша
значка Културно-просветне заједнице Срби-
је (1983); Октобарска награда ослобођења
града Ниша (1984); Сребрна медаља и Ди-
плома Савеза друштава конзерватора Србије
(1986); Велика републичка награда Друштва
конзерватора Србије „Радомир Станић“
(1999)��� Значајнији пројекти: Истраживање
и заштита Нишке тврђаве (1963-99); Студија
урбаних целина градитељске баштине на
Тргу ослобођења у ул. Победе и Обилићев
венац; пројекат адаптације џамије у Тврђави
за „Салон 77“ (1972-77); пројекат заштите
барутана у Тврђави (1975-78); пројекат уре-
ђења Лапидаријума у Тврђави (1979); проје-
кат адаптације хамама и 12 топовских ниша
у Тврђави за нове функције (1992-96); реви-
тализација зграде Јужноморавске банке
(1979-80); ревитализација куће Стамболиј-
ских (кафана „Синђелић“) (1979-84); реста-
урација блока староградских објеката на
Тргу краља Милана (1980-84); рестаурација
зграде Народног позоришта (1980-82); реви-
тализација зграде Учитељског дома (1993-
95); рестаурација зграде Грчког конзулата
(1995-98); рестаурација зграде Симфониј-
ског оркестра (1998-2002)�.. Публикација:
„Ревитализација куће Стамболијских у Ни-
шу“, „Градина“, бр. 11, 1973; „Архитектон-
ско наслеђе градског подручја Ниша“, „Ни-
шки зборник“, бр. 6, 1978; „Џамија у Нишкој
тврђави“, „Рашка баштина“ бр. 2, Краљево,
1980; „Ревитализација Јужноморавске банке
у Нишу“, „Нишки зборник“ бр. 11, 1982;
„Лапидаријум у Нишкој тврђави“, „Гласник
Друштва конзерватора Србије“ бр. 6, 1982;
„Рестаурација староградског блока на Тргу
ослобођења у Нишу“, „Гласник ДКС“ бр. 13,
1989. „Студија ревитализације блока „Оби-
лићев Венац“ у Нишу“, „Гласник ДКС бр.
13, 1989...
ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији '95, биографски ле-
ксикон, „Библиофон“, Београд, 1995, стр. 190; Зоран
Маневић, Лексикон неимара, Encyclopaedia architec-
tonica, Грађевинска књига, Београд, 2008,стр. 165;
Српска породична енциклопедија, 2006. стр. 109; Ен-
циклопедија Ниша: култура, редактор Мирољуб Сто-
јановић, Центар за научна истраживања САНУ и У-
ниверзитета у Нишу, Нишки културни центар, Ниш,
-6-
- 442 -
2011, стр. 177; Информације за биографију даo мр
арх. Михаило Медведев (август 2012). (Х. А.)
Фамилија ћурчије, трговца и рентијера
Николе Ј. Јовановића
Родоначелник чувене нишке ћурчијске,
трговачке и рентијерске породице био је
Никола Ј. Јовановић (Ниш, 1856 - Ниш,
1936). Отац Николин, Јован Хаџи-Пешић
(1828-1878), ћурчија и трговац погинуо је у
ослободилачком рату за ослобођење од Ту-
рака. Млади Никола преузео је посао како
би издржавао себе, мајку и брата Лазара� У
својој ћурчијској радњи углавном се бавио
прерадом и шивењем разних врста кожуха,
шубара и бунди углавном од јагњеће коже.
Након даривања кнеза Милана и кнегиње
Наталије својим производима, добио је од о-
вог краљевског пара, који су иначе били че-
сти гости Ниша и Нишлија, сугестију како
да унапреди своје производе, те је почео да
упознаје модерну прераду и производњу
коже и одевних предмета од коже, али и тр-
говину. Због тога је посетио Лајпциг који је
у то време био европски центар за трговину
крзном.
Након овог поучног пословног пута и
боравка у Лајпцигу, Никола од увозног кр-
зна почиње да израђује модерне и квали-
тетне одевне предмете, те добија дозволу да
може да ради и за српски двор, али без усло-
ва обавезног откупа његових производа уко-
лико се производ краљевском пару не би до-
пао. Међутим, све што му је поручивано, ни-
када није одбијено од српског двора. Посао
се развијао, па је морао да запошљава нај-
боље ћурчије-крзнаре из Пирота и Алексин-
ца. Велику зараду остварио је израдом вели-
ког броја бунди за српску железницу и вој-
ску. Године 1928 је у Паризу за своје модне
креације освојио GRAND PRIX - златну ме-
даљу. Од Турака који су након ослобођења
напуштали Ниш куповао је плацеве и куће у
централном делу Ниша, где је касније поди-
гао нове зграде. Никола Ј. Јовановић био је
и велики добротвор за живота, а тестамен-
том је оставио писану опоруку да његов син

Ђорђе помаже оне појединце и организа-
ције које је и сам за живота помагао, а они
нису били мали: општинску сиротињу, све
три ондашње нишке цркве (Саборну, Свети-
николску и Светипантелејмонску), Еснаф
свих заната, Трговачку омладину, Народну
основну школу, Фонд мушке гимназије,
Женску подружницу, Дом стараца, Друштво
српске мајке, Фонд за слепе и незапослене,
Црвени крст и многе друге. Био је носилац 5
ордена: Таковског крста, ордена Св. Саве,
Карађорђеве звезде, Југословенске круне и
ордена Црвеног крста�
Никола Ј. Јовановић женио се три пута,
а само је са првом женом имао шесторицу
синова� Јована, активног коњичког мајора,
елитног официра и храброг команданта
(1880-1914) који је погинуо у Церској бици,
Ђорђа Ђоку (1882-1948) јединог наследни-
ка у послу оца Николе и познатог нишког
рентијера, Богољуба (1884-1916), ђака Тр-
говачке академије у Бечу, који је умро као
војник у Нишу од тифуса, Владислав (1886-
1946), школован у Швајцарској за јувелира
и часовничара, Милоша (1888-1956) који је
као крзнар и јувелир имао радњу у Паризу
до 1931. године када се на позив оца вратио
у Југославију - Београд, и Добривоја (1889-
1934), школованог на Сорбони у Паризу, ад-
воката у Београду.
Сви су били учесници ратова за ослобо-
ђење и уједињење 1912-1918. год. Двојица
од њих су пали у тим ратовима, Јован и Бо-
гољуб, док је трећи Милош рањен, па преба-
чен у Француску на лечење.
Николин син Ђорђе је био резервни по-
дофицир - наредник током ових ратова�
Пошто га отац није дао на високе школе већ
га је оставио поред себе да води посао теста-
ментом, који није направио раздор међу си-
новима, већ их је очевом последњом жељом
још више и учврстио, оставио му је и највеће
богатство. Имао је 9 кућа и зграда у централ-
ном делу Ниша које је издавао и од тога жи-
вео, пошто није имао пензију. После рата це-
локупна имовина му је одузета, а он је као
-7-
- 443 -
Знамените нишке фамилије
ухапшеник нове власти извршио самоубис-
тво под нерасветљеним околностима.
Његов син Никола Ђ. Јовановић (Ниш,
15�7�1924� - Ниш, 25.2.2013), који је име до-
био по свом чувеном деди, био је истакнути
нишки стонотенисер, један од оснивача У-
дружења грађана Стари Ниш и његов десе-
тогодишњи агилни председник (од 1993 до
2003), када постаје и почасни председник.
На челу са њим ово тада престижно удру-
жење је организовало две успешне изложбе
у сали Народног музеја у Нишу� Такође је
био истакнути сарадник Нишког весника, ча-
сописа за неговање традиција и баштине
старог Ниша, добитника највеће награде
Града Ниша 11. јануар� Оснивач је био и
Удружења за реституцију.
Брат Николе Ј. Јовановића, Лазар Јова-
новић (Ниш, 1862 - Ниш, 1910) такође је био
врстан крзнар, трговац и касније рентијер. И
он је имао титулу "Краљевско српског двор-
ског ћурчије". Јуна месеца 1903. био је би-
ран за председника нишке општине на чијем
је челу провео само неколико месеци. Син
Лазара Јовановића, Милош, наставио је очев
посао све до 1971. године.
Лит.: НИШКИ ВЕСНИК, "Патриотски и животни
надзори дворског крзнара Николе", Срећко Тариташ,
број 26, стр.8 и 9; НИШКИ ОФИЦИРИ ПАЛИ У РА-
ТОВИМА 1912 - 1918, Мр Радоје Костић, Ниш 2001,
стр.72-77; ХУМАНИТАС, бр.3-4/2005, Голгота
нишког капитала, Стефан Стефановић, Ниш 2005;
НИШКИ ВЕСНИК "Дворске ћурчије грађани најви-
шег реда ...", Љ.Соколовић, бр.65, стр.20; ОД КМЕТА
ДО ГРАДОНАЧЕЛНИКА, Радивоје М. Петковић,
Ниш, 2012, стр.46; ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША, том
СПОРТ, Ниш 2015, стр.150.(БТ)
Угоститељска фамилија Мандић „Амери-
канац“
Једна је од најстаријих и најпознатијих
нишких угоститељских породица. Србин
пореклом из Лике и повратник из САД, Ни-
кола Мандић са супругом Анком, у пери-
оду између два светска рата отвара у Нишу
у ул. Вожда Карађорђа прво пивницу, а кас-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
није кафану "Америка" у ул. Јована Ристића
број 46, близу Триангле.
Вођење кафане 1943. године преузима
Николин син Милан Мандић и кафану сели
на купљеном плацу на брду Кованлук изнад
Палилуле. Након протеривања окупатора у
Другом светском рату, нова власт затвара
кафану, а Милан Мандић наставља да ради
по ондашњим државним кафанама у Нишу,
да би тек 1964. године поново отворио ка-
фану поред породичне куће у Кованлуку.
После Миланове смрти, угоститељски посао
вођења кафане преузима његов син Никола
Кокан Мандић (Ниш, 1945 -) који проши-
рује капацитет, улепшава и оплемењује ка-
фану и башту, која постаје једна од најлеп-
ших кафанских башти у југоисточној
Србији. У угоститељском послу, а нарочито
у припреми и понуди квалитетне хране и во-
ђењу кухиње велику и незаменљиву помоћ
пружа Коканова мајка и Миланова супруга
Драгица Мандић - чувена Кева, која ће
много година касније бити инспирација не-
превазиђеном Моми Капору да напише чла-
нак за "Политику" са називом њеног надим-
ка� У богатој понуди јела кафане "Америка-
нац" је била углавном домаћа кухиња са гур-
манским специјалитетима са роштиља на
ћумур, као што су "руже" од свињског меса
и "пуж" од пет врсте меса и остала пикантна
јела као што су телећа глава у сафту, роло-
вано прасеће печење и др� Кафански амби-
јент са душом, топла и пријатна атмосфера,
брза и љубазна, а истовремено неприметна
услуга, посебан однос према гостима и
изванредна кулинарска понуда били су поз-
нати не само Нишлијама већ и гостима са
простора бивше "велике" Југославије, али и
иностраним гостима и туристима. Кафана је
скоро од свог оснивања била други препоз-
натљиви амбијент глумцима - учесницима
Фестивала глумачких остварења југосло-
венског играног филма тзв. Филмским
сусретима, поред официјелне Летње позор-
нице у нишкој Тврђави. Гости кафане били
су чланови глумачке екипе америчке серије
"Градић Пејтон", као и глумачка екипа фил-
-8-
- 444 -
Чланови породице Мандић пред улазом у
кафану Американац. Слева: Миодраг, Милан,
Кокан и Јован Мандић.
ма "Битка на Неретви". Током 1975. године
у кафани је била и кабаретска сцена Тиме,
Миме и Банета, Деска и Млађе, глумаца
нишког Народног позоришта. У кафани су
снимане и поједине сцене из играног филма
Зона Замфирова, редитеља Здравка Шотре�
Никола Кокан Мандић је током своје више-
деценијске врло успешне радне каријере
освајао многобројне награде такмичећи се у
области кулинарства и угоститељства, међу
којима се истичу "Златне руке", "Златни ће-
вап", "Златна виљушка", "Туристички цвет"
(који је у социјалистичком друштвено-еко-
номском уређењу по први пут додељен јед-
ној приватној кафани) и др.
Поред чињенице да је један од најстари-
јих и најбољих нишких приватних угости-
теља и власник једне од најстаријих и нај-
познатијих нишких кафана, Никола Кокан
Мандић "Американац" је познат и по чиње-
ници да је као ђак ОШ "Коле Рашић" у Нишу
био истакнути спортиста у ски трчању и гол-
ман рукометних екипа у школском спорту
Ниша� Касније је активно играо фудбал за
ФК "Палилулац" Ниш, а бавио се и малим
фудбалом. После завршетка активног
играња фудбала остао је везан за спорт као
фудбалски спортски радник. Један је од
оснивача и активан члан Удружења угости-
тељских и туристичких посленика Ниша са
Зораном Мирашевићем.

Коканов најстарији син Милан Мандић
(Ниш, 1969 -) клинички је лекар - примари-
јус, специјалиста физикалне медицине и ре-
хабилитације и доктор медицинских наука.
Аутор је више научних и стручних радова из
области физикалне медицине и рехабилита-
ције. Учесник је међународних симпозијума
и конгреса у земљи и иностранству. Лекар је
са завидним искуством и резултатима у ре-
хабилитацији неуролошких болесника, бол-
них стања и спортских повреда. Друга дво-
јица млађих синова Миодраг (Ниш, 1973 -)
и Јован (Ниш, 1983 -), поред свог оца,
настављају породичну угоститељску тради-
цију у објетку под називом "Famylis food" у
Нишу�
Коканов млађи брат Јован Мандић
Манда, дипломирани економиста, остаће у-
памћен као оснивач и власник једног од кул-
тних нишких кафића "Joy" у улици Цара Ду-
шана преко пута данашњег ТПЦ "Душанов
базар". Кафић је отворио почетком 80-их го-
дина ХХ века. У "Joy"-у је била жива му-
зика, а испред кафића, на тротоару и улици
је било више десетина, па можда и стотина
младих него што је сам кафић могао да
прими и угости. Након посла са кафићем, Јо-
ван Мандић је отворио и годинама успешно
водио италијански ресторан "Американац 2"
на углу Јеронимове и Мачванске улице у
Нишу. Ресторан "Американац 2" је поред
врхунских италијанских вина из најпознати-
јих подрума Италије, први пут у Нишу имао
и јела (пице и друге специјалитете) и посла-
стице по оригиналним италијанским рецеп-
турама, а које су често спремали и сами мај-
стори кухиње из Италије.
Лит: НИШКИ ЛЕКСИКОН, Београд, 2011,
стр.17,18,227; НИШКА ПАЛИЛУЛА, Јовица Васић,
Ниш, 2011, стр.73; ОШ "КОЛЕ РАШИЋ", Седам и по
деценија једне школе, Бранислав Тикић, Ниш, 2016,
стр.56,57,113; НИШКИ ФИЛМСКИ ЛЕКСИКОН,
Бранислав Милтојевић, Ниш, 2015, стр.17. (Б�Т�)
Новинарска фамилија Марјановић
Породица Марјановић доселила се у
Ниш 1901. године� Склањајући се пред Тур-
-9-
- 445 -
Знамените нишке фамилије
цима из родне Херцего-
вине, сишла је у Мачву,
где је, у селу Накучани,
Нинко Марјановић до-
био сина Луку Марја-
новића (1874 - 11/12. 11.
1915), Јанкина Падина,
атар с. Кременица, Бе-
ла Паланка), који је за-
вршио Богословију у Београду и постао све-
штеник. Оженио се Милевом – Милом Весе-
линовић, сестром тада најомиљенијег срп-
ског књижевника Јанка Веселиновића и рек-
тора Београдске богословије Стевана Весе-
линовића, познатог црквеног писца. Стигав-
ши у Ниш, постао је члан нишког Духовног
суда. Активност Луке Марјановића и конта-
кти које је имао посредством породице Ве-
селиновић, учинили су да је у годинама пре
Првог светског рата дом Марјановића у Ни-
шу био стециште многих знаменитих лично-
сти оног времена. Ту су боравили Стојан Но-
ваковић, Јован Цвијић, Милутин Бојић, Иво
Ћипико, Нестор Жучни, патријарх Гаврило
и многи други. Тада, у првим деценијама по
ослобођењу Ниша од Турака, био је то један
од начина за учвршћивање спона Ниша са
културом српске матице у Београду.
Лука Марјановић је писао, преводио, о-
тварао читаонице, држао родољубиве про-
поведи, био одличан организатор, а истори-
чари су записали и да је био „велики говор-
ник и једини познати прави и Богом даро-
вани свештеник импровизатор у Србији“.
Као члан Духовног суда дошао је у сукоб с
владиком Никанором и, по казни, премеш-
тен на ондашњу периферију Ниша у цркву
Св. Пантелејмона (најсиромашнија паро-
хија)� Ту је основао црквени хор од осуђе-
ника из нишког затвора који се онда налазио
између зидина нишке Тврђаве. Такође је уз
помоћ осуђеника уредио цркву и црквено и-
мање, направио пчелињак и рибњак, увео е-
лектрично осветљење и знатно унапредио
црквену економију.
Лука Марјановић је у Балканским рато-
вима био свештеник 2� пешадијског пука
Енциклопедија Знамените личности Ниша
"Књаз Михаило", који ће се у овим ратовима
прославити и постати познат као Гвоздени
пук� Пуковски свештеник Лука Марјановић
је за заслуге, пожртвоване и херојске под-
виге одликован Златном медаљом за хра-
брост. Био је носилац и ордена Светог Саве�
Стрељали су га бугарски окупатори 1915.
године са групом од 27 свештеника из
нишког краја на месту Големи камен, у а-
тару Јанкине Падине код села Кременице у
близини Беле Паланке�
За Луком Марјано-
вићем остало је шесторо
сирочади. Најмлађи од
њих, Стеван Марјано-
вић (Ниш, 21.6.1913 -
Ниш, 13.9.1990), изра-
стао је у динамичног
ванпартијског интелек-
туалца� Основну школу
и гимназију завршио је у Нишу, а Правни
факултет у Београду. Магистрирао је на Фа-
култету политичких наука у Београду. Био је
један од утемељивача новинарства у Нишу и
научно-истраживачког рада у области жур-
налистике у Југославији.
Као главни уредник листа „Народна
реч“, уместо хонорара добио је две средње
стране за омладинску тематику. Са тих стра-
ница су, у условима диктатуре, прострујале
Нишем свеже идеје младих људи, какви су
били Владимир Велебит, Ратко Павловић,
Иво Лола Рибар и други. То је омогућило да
се, на иницијативу и у организацији Стевана
Марјановића, у Нишу одржи Прва антифа-
шистичка конференција омладине југоисто-
чне Србије, на којој је говорио Иво Лола Ри-
бар. Тридесетак година касније, датум одр-
жавања тог скупа (22. март 1936) постао је
Дан студената Универзитета у Нишу.
Мр Стеван Марјановић је све четири
године Другог светског рата провео у Не-
мачкој, као ратни војни заробљеник. По
повратку у Ниш постављен је за потпредсед-
ника Градског народног одбора Ниша и за
првог одговорног уредника „Народних но-
вина“. Три године радио је у Секретаријату
- 10 -
- 446 -
УНЕСКО-а у Паризу на међународном про-
јекту о информисању, посебно о тада још
новој телевизији. Касније је био суоснивач и
уредник, а у последњој фази и вршилац дуж-
ности директора Југословенског института
за новинарство у Београду, где је постигао
најзначајније резултате� Руководио је истра-
живањима и организовао научне и стручне
скупове, укључујући и први међународни
симпозијум о улози информација у свету
несврстаних, који је припреман у Београду а
одржан у Тунису. Био је дописни члан Не-
мачког научног друштва за штампу и Из-
вршног комитета Међународног удружења
за проучавање и истраживање информација.
Држао је предавања на универзитетима и на-
учним скуповима у Европи, Северној Аме-
рици и Африци.
Погинуо је 1990. године у саобраћајној
несрећи поред Ниша. Троје његове деце
живи у иностранству (др Владислав, истори-
чар, у Бечу; Јанко, виолончелиста, у То-
ронту; Машенка, вајар, у Бризбејну), а у
Нишу је остао његов син Зоран.
Зоран Зоза Марја-
новић (Београд, 8. 7.
1947 -), новинар, уред-
ник, спортски активи-
ста. Са 17 година почео
да се бави оперативним
новинарством и остао у
том послу до 2009. го-
дине, када је, као извр-
шни директор, демонстративно дао отказ у
ТВ „Зона“ јер је та телевизија прикривено
продата једној политичкој странци. Био је
главни и одговорни уредник „Листа младих
„68.“ и уредник више рубрика у „Народним
новинама“, где је реорганизовао лист и о-
сновао аналитичко суботње издање.
Сарађивао је са око 40 редакција у Југо-
славији, а више од десет година био је акти-
ван у „Народним новинама“, загребачком
„Вечерњем листу“, београдском „Сведоку“
и Телевизији „5“ у Нишу. Највећу популар-
ност имали су његова политичка ТВ-емисија
„Расправе“ и Јутарњи програм на ТВ5. Нај-

већи одјек имали су његов пренос избора
1996. године на радију „Бел ами“ (разобли-
чена велика изборна крађа) и пренос избора
2000. године на ТВ5, који полиција није ус-
пела да спречи (силазак Слободана Мило-
шевића с власти)�
Зоран Марјановић је био председник
Савеза спортова Ниша, члан Председниш-
тва СОФК Србије, оснивач и први председ-
ник Смучарског савеза југоисточне Србије и
вишегодишњи председник Ски-клуба „Ниш“.
Његова деца Јелена (телекомуникације) и
Марко (ИТ сектор) успешно раде у Нишу,
где са својим породицама сви живе у зајед-
ничком породичном дому.
Литература: НИШКИ ОФИЦИРИ пали у ратовима
1912 - 1918, Мр Радоје Костић, Ниш 2011, стр.99-103;
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША, том КУЛТУРА, Ниш
2011, стр. 240-241, „Црква Св. Пантелеја у Нишу“,
Петар В. Гагулић, 1963, стр. 41-42, „Други Гвоздени
пук 1912-1914, Јован Наумовић� (Б�Т�, З�М�)
Фамилија архитеката Медведев
Овде су приказани супружници Алек-
сандар и Ксенија Медведев, њихова кћи
Варвара и син Михаило са супругом Бра-
ниславом и ћерком Татјаном�
Медведев, Александар, И, овлашћени ин-
жењер архитект, пројектант, професор те-
хничке школе, педагошки саветник - супруг
Ксеније, отац Михаила и Варваре (Мелито-
пољ, Русија, 13.3.1900 – Ниш, 3�1�1984)�
Рођен је 13�3�1900. у
Мелитопољу, Русија, где
је завршио Реалну гим-
назију. У Одеси је завр-
шио Војну Артиљериј-
ску академију Сергијев-
ског артиљериског учи-
лишта (1919), а студије
архитектуре на Технич-
ком факултету у Београду (1922-29). Као ов-
лашћени архитекта и представник Технич-
ког бироа В. Бикар и К. Шијачки из Београда
изводи радове за потребе Врбаске бановине
у Бања Луци (изградња Банске управе и Бан-
- 11 -
- 447 -
Знамените нишке фамилије
ских двора, чиновничких станова, болнице,
школе и др) (1925-35). У свом приватном
Пројектном бироу у Нишу (1935-41), пројек-
тује и води надзор над изградњом великог
броја стамбених и јавних зграда у Нишу и
другим градовима. За потребе Окружног На-
родно-ослободилачког одбора Округа
Нишког (ОНОО) и команде војног подручја
Ниша, води послове обнове Ниша и
изградње нових објеката (1944-47). Као оде-
љење Пројектног завода НР Србије, фор-
мира Пројектни биро у Нишу у коме, као
шеф групе пројектаната, пројектује нове
стамбене, јавне и индустријске зграде (1947-
50). Као професор Техничке школе у Нишу
предаје више стручних предмета (1950-53)�
Оснива и као директор води Пројектни биро
Ниш у коме је и главни овлашћени пројек-
тант (1953-57). Затим се враћа у Техничку
школу у Нишу (1957-60) у којој као про-
феор, педагошки саветник и шеф Пројек-
тантског одсека предаје више стручних
предмета. Даље, до пензионисања, ради као
стручни саветник и овлашћени пројектант у
Пројектном бироу „Инвестпројект“ Ниш
(1960-1964)� Од студентских дана, када је
био на челу напредне студентске омладине
техничког факултета, преко активности у
професиналним удружењима југословен-
ских удружења и архитеката, као члан Дру-
штва архитеката у Бања Луци и Инжењерске
коморе Југославије у Београду, 30-их година
залагао се за статус архитеката и јачање
струке. Један је од оснивача Друштва инже-
њера и архитеката у Нишу (1935) и Друштва
инжењера и техничара (1946). Као члан у-
права и стручних форума Друштва архите-
ката у Нишу, Савеза архитеката Србије и Ју-
гославије био је уважаван и биран у многе
управне структуре. Био је члан бројних
градских ревизионих и колаудационих ко-
мисија и стручних савета. За свој стручни и
друштвени рад добио је низ највиших приз-
нања многих струковних асоцијација� Ура-
дио је преко 200 пројеката� Јавне зграде:
Шегртски дом и дечје обданиште у Нишу
(1939); јавнa берзa рада у Нишу (1936), Кру-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
шевцу (1937) и Бајиној Башти (1938); хотел
„Дубровник“ у Нишкој Бањи (1940); средња
техничка школа у Нишу (1947)��� Палате у
Нишу, виле у Нишу и Нишкој Бањи. Индус-
тријске зграде: циглана и кружна пећ (1947);
млекаре у Нишу, Алексинцу и Соко Бањи
(1954)��� Већи број вишеспратних стамбено-
пословних зграда у Нишу, Краљеву, Про-
купљу... (1954-57). Урадио је више значај-
них нереализованих пројеката�
Медведев, Ксенија Петровна, рођ. Белаве-
нец, дипл.инж.арх., професор – супруга А-
лександра, мајка Варваре и Михаила (Екате-
ринослав, Русија, 18.9.1905 –Ниш,2000)�
Рођена је 18. 9� 1905�
у Екатеринославу, Руси-
ја. После емиграције из
Русије 1919� завршила је
Харковски девојачки ин-
ститут у Новом Бечеју,
1925� и студије архитек-
туре на Техничком фа-
култету у Београду (1925
-1932)� Са супругом је изводила радове у
Бања Луци, за предузеће В. Бикар и К. Ши-
јачки, (Банска управа и Бански двор, 1929-
35)� Радила је у пројектном бироу свог су-
пруга у Нишу (1935-1941)� Као професор
предавала је више стручних предмета у
Техничкој школи у Нишу до пензионисања
(1946-1971)�Запажена је као архитекта још
својим дипломским радом (Пројекат Банске
управе 1932). Више студентских радова јој
је и данас изложено на Архитектонском фа-
култету у Београду. Била је вредан сарадник
свог супруга и поборник савремене архитек-
туре (стил МОДЕРН). Учествовала је у про-
јектовању више од стотину вила, палата,
стамбених, јавних и индустријских објеката,
израђених у приватном пројектном бироу
супруга� У послератном периоду као истак-
нути активиста Црвеног крста учествује у
формирању Друштва пријатеља деце и ом-
ладине и иницира формирање Друштва фа-
култетски образованих жена. Kao уважен
професор и педагог, заслужан активиста у
- 12 -
- 448 -
низу стручних и друштвених организација у
Нишу, добитник је више признања за
стручни и друштвени рад. Пројекти: проје-
кат Ловачке куће за Краља Александра,
Бања Лука, 1933; учешће у пројектовању ве-
ћег броја реализованих и нереализованих
стамбених и јавних зграда, палата и вила у
Нишу и другим градовима у сарадњи са сво-
јим супругом�
Медведев, Михаило, А, мр наука, дипл.
инж. арх., урбаниста, пројектант, графички
дизајнер, публициста – син Александра и
Ксеније, супруг Браниславе, отац Татјане
(Ниш, 13�5�1942)�
Рођен је 13. маја
1942� у Нишу, где је
завршио основну школу
и гимназију (1961). Завр-
шио је Архитектонски
факултет (1966) и после-
дипломске студије из
урбанизма (1977) у Бео-
граду� По дипломирању
запослио се у Заводу за заштиту споменика
културе у Нишу (1966-69), а затим прелази у
Завод за урбанизам у Нишу, где ради до пен-
зионисања (1969-2007). У Заводу за урбани-
зам је био на свим стручним и многим руко-
водећим функцијама: планер, самостални
планер, виши самостални планер, шеф сек-
тора за просторне и генералне планове,
технички руководилац, руководилац РЈ за
истраживачко развојне послове, шеф сек-
тора за урбанистичко пројектовање, савет-
ник за информациони систем и шеф Сектора
за ИНДОК основу. Списак његових друш-
твених активности је импозантан: председ-
ник Урбанистичког савеза Србије (1987-88),
председик Урбанистичког друштва Ниша
(1980-81), заменик председника Комисије за
законодавство УУС (1999), председник Ко-
мисије за естетско уређење града Ниша
(1994-99), председник Суда части Удру-
жења урбаниста Србије (од2003). Члан је
Српске академије урбанизма (од 2003). Био
је члан Савета Архитектонског факултета у

Београду (1978-79) и десетак стручних тела
и комисија на републичком и градском ни-
воу. Члан је Друштва урбаниста Ниша,
Друштва архитеката Ниша и УЛУПУДС-а.
Добитник је многобројних награда и приз-
нања: урбанистичко-архитектонско решење
новог центра у Прибоју на Лиму (1968 – кон-
курс, откуп); урбанистичко-архитектонско
решење централног простора Светозарева
(1971 – конкурс, откуп); урбанистичко-ар-
хитектонско решење реконструкције ста-
мбено-пословног блока „Вождова“ у Нишу
(1992 – конкурс, откуп); идејно решење
објеката на Новом гробљу у Зрењанинз
(1997 - позивни конкурс, прва награда);
више награда на Салонима урбанизма; број-
на друштвена и државна признања (златна
значка УСЈ – 1986., награда УУС „Михаило
Радовановић“ – 1999., награда УУС „Емили-
јан Јосимовић“ за животно дело – 2003�
итд.)� Урадио је велики број пројеката у
области заштите споменика културе, урба-
низма и архитектуре од којих наводимо зна-
чајније: Урбанизам (преко 100 урбанистич-
ких планова и пројеката): ДУП ТРК „Каме-
нички вис“ (1969); ДУП фабрике „Вулкан“ у
Нишу (1970); ДУП СРЦ „Чаир“ у Нишу
(1971); ДУП Трг ослобођења у Нишу (1972);
УП парка са водопадом и фонтаном у
Нишкој Бањи (1973); ГУП Алексинац
(1981); ревизија ГУП-а Ниша и Нишке Бање
(1985) и др; Дизајн (израдио преко 200 гра-
фичких дизајна од којих наводимо најзна-
чајније тотал дизајне – све у Нишу): Дирек-
ција за урбанизам и комуналну изградњу
(1972); хала спортова „Чаир“ (1974); „Ерц
Еи“ (1975); „УИТ-Еи“ (1975); Машински фа-
култет (1975); Ниш-експрес (1976) и др.;
Објавио је преко 80 стручних и научних ра-
дова из области заштите градитељске баш-
тине, методологије, политике, теорије и
праксе просторног и урбанистичког плани-
рања, пројектовања и урбаног развоја. Об-
јављене књиге: „Ка урбанистичком закону“,
Удружење урбаниста Србије (1993. – коау-
тор); „Хроника Удружења урбаниста Србије
1955-2005“, Удружење урбаниста Србије
- 13 -
- 449 -
Знамените нишке фамилије
(2005 – коаутор); „Салони урбанизма Удру-
жења урбаниста Србије 1991-2006 (2007). У-
чесник је десетина домаћих и страних изло-
жби у области урбанизма, архитектуре и ди-
зајна.
Медведев, Бранислава, М. дипл.инж. арх�
– супруга Михаила, мајка Татјане (Шабац,
10�4�1942�)
Рођена је 10.4.1942. у Шапцу. Основну
школу и гимназију завршила је у Шапцу, а
дипломирала на Архитектонском факултету
у Београду 1966. од када живи у Нишу. Од
1968-1974. ради у предузећу „Браћа Таско-
вић“ у Нишу, као архитекта, шеф Техничке
припреме и технички директор. 1974. пре-
лази у ГРО „Грађевинар“, као референт за
обраду тржишта и маркетинг, а од 1980-
1985. шеф Техничке припреме. Од 1985-
1987. ради као стручни сарадник за израду
технико-технолошких програма и пројеката
у Сектору за развој СОУР-а АИК „Ниш“ у
Нишу. По формирању Института „Агрораз-
вој“, Ниш, од 1987-1992. је стручни сарад-
ник-истраживач у Институту� 1992. прелази
у новоформирано предузеће „ИМЕЛ-ГРО-
УП“ у Нишу где води инвестиционо-техни-
чке послове до пензије 1994. На позив ком-
паније „ДЕЛТА ИНВЕСТ“ из Београда, у
периоду 1997-2003� пројектује и организује
опремање и уређење ентеријера пословница
Делта банке у више градова широм Србије.
Поред стручних послова запажена је њена
активност као члана председништва Регио-
налне привредне коморе, председника Рад-
ничког савета ГРО „Грађевинар“, члана Ко-
мисија за технички пријем објеката и на дру-
гим јавним функцијама.
Медведев, Варвара, А. дипл. инж. арх. –
ћерка Александра и Ксеније (Нишка Бања,
26�8�1944�)
Рођена је 26.8.1944. у Нишкој Бањи, где
је породица Медведев привремено живела у
изнајмљеној шупи да би избегла савезничко
бомбардовање Ниша. Основну школу и гим-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
назију завршила је у Нишу. Дипломирала је
на Архитектонском одсеку Техничког фа-
култета у Нишу, 1970. и апсолвирала на сту-
дијама Историје уметности на Филозофском
факултету у Београду, 1971� Тада прелази у
Београд, где, до 1974, ради као професор
Статике, Бетонских конструкција и Нацртне
геометрије у Архитектонској техничкој
школи у Београду, а од 1974. до пензиониса-
ња 2009. ради као стручни сарадник на Сао-
браћајном факултету у Београду, углавном
на предмету Нацртна геометрија и Техничко
цртање. У том периоду завршава последи-
пломске студије из нацртне геометрије на
Архитектонском факултету у Београду� Ау-
тор је више приручника и збирки задатака из
Нацртне геометрије. Члан је Југословенског
удружења за Нацртну геометрију и Инже-
њерску графику (ЈУНГИГ, сада СУГИГ).
Сарадник-аутор и члан редакције матема-
тичког часописа „Математископ“�
Медведев, Татјана М, дипл. инж. арх., ма-
гистар архитектуре и урбанизма (Ниш, 29�
11� 1969)�
Рођена је 29� 11� 1969. у Нишу. Основну
школу и Техничку школу „Неимар“ у Нишу,
завршава 1988. Те године уписује студије
архитектуре на Архитектонском факултету
универзитета у Београду, где 1996. дипло-
мира и наставља последипломске студије на
Архитектонском факултету у Београду
(1996-1998)� Као стипендиста „Енергопро-
јект“-а у Београду, по завршеном факултету
ради од 1996. до 1999. на урбанистичким
пројектима за „Блок 12 Нови Београд“, „Хо-
телски комплекс Црни Врх“, „Урбанистички
план Ивањице“, на пројектима „Хотела у
Сургуту“, Русија, „Хотелском комплексу
Сочи", Русија, Апартманском насељу „Бје-
ла“, Херцег Нови���Маја 1999. одлази у Аус-
тралију. Од 1999 до 2000. ради као сарадник
у оквиру неколико архитектонских бироа у
Мелбурну 2000� добија посао у дизајн сту-
дију „Coles Myer“, највећег ланца шопинг
центара и супермаркета Аустралије, где
ради до 2003. као дизајнер на пројектима
- 14 -
- 450 -
тржних центара широм Аустралије. Од
2003� до 2005� ради као принципал урбани-
ста у Британско Аустралској корпорацији
„DLA“� Значајни пројекти из тог периода су:
„Master plan Xuong Lake & City Urban Area“
Thai Nguyen,Vietnam,2004�, за који, 2005. до-
бија признање 14. Салона урбанизма УУС,
„Seasons Estate, Park Design Tarneit“ – на-
града UDIA 2005� и Wyndham Environmental
Award 2005��� 2005. добија посао водећег
урбанисте у компанији „SMEC“, највећој
грађевинској компанији Аустралије, у којој
води израду великог броја урбанистичких
планова нових урбаних насеља Мелбурна и
Викторије. Значајнији пројекти из тог пери-
ода су: „Woodland Waters Residential Estate,
Tarneit“ – награда Gold Award for develop-
ment under 250 lots� Consult Australia Award
2011, UDIA Award 2010, Аутопут и једана-
ест мостова Аделаиде“, Consult Australia
Award 2010��� 2011� формира свој Урбани-
стички биро „MECENE“ и до данас пројек-
тује и реализује урбанистичке пројекте но-
вих насеља у Мелбурну и широм покрајине
Викторија у Аустралији.
ЛИТЕРАТУРА: Даница Јанић: Архитектонско
наслеђе градског подручја Ниша, „Нишки зборник“
бр. 6, 1978;Миодраг Живковић, Градитељи Ниша -
непознато о познатом, „Градина“, Ниш, 1993., стр.
16-17;Борислав Андрејевић: Споменици архитек-
туре Ниша од 1987. до 1944. године, „Нишки збор-
ник“ бр. 11, Ниш, 1982, стр. 99; Историја Ниша 2,
1984, стр. 490-491; Александар Кадијевић: Руска е-
миграција у српској култури XX века 1, Изложбе
руских архитеката у Београду између два светска
рата, 1994, стр. 293-301; Енциклопедија Ниша 1,
1995, стр. 52 и 154; Милан Миловановић: Преглед де-
латности Александра И. Медведева на подручју Ју-
гоисточне Србије, „Лесковачки зборник“ бр 34, 1996,
стр. 19-26; А. Кековић, З. Чемерикић: Модерна Ниша
1920-1941, Ниш, 2006: Михаило Медведев: Архитек-
тор Александр Медведев и его рољ в зарождении
архитектури модернизма в Сербии в 1939-х гг., сим-
позијум „изобразитељное искуство, архитектура и
искуствоведение руского зарубежиа“, С. Петербург,
2008, стр. 375-385;Зоран Маневић,Лексикон неимара,
Encyclopaedia architectonica, Грађевинска књига, Бео-
град, 2008., стр. 272; Енциклопедија Ниша: култура,
редактор Мирољуб Стојановић, Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки
културни центар, Ниш, 2011. стр. 246;мр Михаило

Медведев, арх.: Пројекти и архитектура ing. Алек-
сандра И. Медведева, Овл. Аритекта, Друштво архи-
теката Ниша, Ниш, 2012; Информације за биографије
дао мр арх. Михаило Медведев (новембар 2018). (Х.
А.)
Фудбалска фамилија Мичић
Овде су представљена браћа близанци
Пеки и Паки, легендарни фудбалери ФК
„Раднички Ниш
Мичић, Павле, Ј, Паки, фудбалер (Ниш,
14. јун 1930 – Кнез Село код Ниша, 28.јул
1998)
Своју фудбалску ка-
ријеру започео је као де-
чак са друговима у крпе-
њачкој екипи Стрелац,
заједно са својим братом
близанцем Петром. На-
ставља даљи фудбалски
развој у малишанима ни-
шке Победе за време о-
купације. Непосредно након Другог свет-
ског рата почиње да игра у ФК Слога . У се-
зони 1947/48. прелази у ФК Раднички Ниш,
где остаје до 1959.
Педесетих година XX века Пеки и Паки
чинили су непревазиђени и недостижни
фудбалски тандем снова. Били су мајстори
фудбалске игре, одушевљавајући публику
својом маштовитом игром на препуним
игралиштима широм Србије. Паки, за раз-
лику од Пекија, није био техничар тог кали-
бра, али је зато био изузетан борац, велики
фудбалер кога је нишка публика ценила и
поштовала као и његовог брата. Безброј у-
такмица решавао је сам, својим головима.
Играо је за Раднички преко разних рангова
такмичења, од Четврте зоне и Друге савезне
лиге, до самог уласка ФК Раднички у Прву
савезну лигу. Због сметњи са видом био је
принуђен да прекине своју блиставу фуд-
балску каријеру. (А. Б. Ф.)
- 15 -
- 451 -
Знамените нишке фамилије
Мичић, Петар, Ј, Пеки, фудбалер (Ниш 14.
јун 1930 – Кнез Село код Ниша, 18. јануар
2008)
Основну школу,
Другу мушку гимназију
и Средњу економску
школу завршио је у Ни-
шу. Почеци легендарног
фудбалера Ниша везани
су за најраније детињ-
ство, када са својим бра-
том близанцем Павлом и
друговима из Улице Станка Власотинча-
нина прави прве фудбалске кораке и игра у
уличној крпењачкој екипи Стрелац. Након
тога почиње да игра у малишанима НСК По-
беда током окупације, а после Другог свет-
ског рата наступао је у фудбалским клубо-
вима Слога , Раднички и Железничар . Нај-
дубљи траг оставио је у нишком Радничком,
за који је наступао од сезоне 1947/48. до
1961�
Пеки постаје првотимац ФК Раднички у
седамнестој години. За први тим одиграо је
око 650 утакмица, а паузирао је само док је
био на радној акцији Шамац – Сарајево и,
касније, током одслужења војног рока.
Последњу сезону у својој каријери, 1961/62,
провео је у Фудбалском клубу Железничар.
Вредан, пожртвован, продоран, за про-
тивнике је представљао најопаснијег играча.
Ниског раста, али снажан и стабилан, пре-
фињени техничар, одушевљавао је како ни-
шку тако и противничку публику широм та-
дашње Југославије. Био је ћудљив играч и од
његовог расположења често је зависио крај-
њи резултат, јер је знао да сам добије утак-
мицу. Остао је упамћен по својим незабо-
равним и луцидним дриблинзима, продо-
рима по левој страни, одличним центаршу-
тевима и још бољим извођењем слободних
удараца. О његовој маштовитости и голо-
вима се и дан-данас прича међу фудбалским
поклоницима из Ниша и Србије.
Енциклопедија Знамените личности Ниша
Ниједан фудбалер ни пре ни после Пе-
тра Мичића Пекија није достигао његову
славу. Од 1947. до 1961, по мишљењу цело-
купне фудбалске јавности Ниша и Србије,
био је убедљиво најбољи фудбалер Ниша.
Литература: Енциклопедија Ниша СПОРТ (Ред�)
Трговачка и генералска фамилија Мо-
рена
Морена – Петар, родоначелник ове тр-
говачке и генералске фамилије доселио се у
Ниш са породицом, синовима Митом и А-
танасијем, из Топлице 1838, непосредно на-
кон епидемије куге која је харала југоисточ-
ном Србијом. Били су терзије. Митин син
Никола (1842–1906) помогао је Јеврејину
Морени, бојаџији, да превазиђе тешкоће
настале због пожара који је избио у нишкој
Јеврејској махали, после чега су се побрати-
мили и тако је фамилија добила породични
надимак. Из Николиног брака са Атанаси-
јом родио се Михаило, а из брака са Јеле-
ном добио је синове Владимира, Алексу,
Војислава и Душана� Деца носе презимена
Петровић и Митић отуда што су нека упи-
сана по имену деде.
Михаило Н. Петровић (Ниш, 1872–
Ниш, 1950), терзија, трговац, завршио је
основну школу код Саборне цркве, где му је
предавао Атанасије Петровић – Учитељ Та-
са. У Нижој гимназији српски језик и исто-
рију предаје му Стеван Сремац. Учесник је
Балканских ратова. Између два светска рата
држи текстилну радњу у Обреновићевој у-
лици� Био је члан Суда части нишких трго-
ваца, благајник Управног и надзорног од-
бора нишког Занатлијског добротворног
фонда, чијим је настојањем подигнут Занат-
ски дом (након Другог светског рата ту је
био биоскоп Чегар) и Одбора за подизање
Споменика ослободиоцима Ниша од 1804.
до 1918, који је откривен и освећен 28. јуна
1937� Антон Аугустинчић, аутор споменика,
овековечио је лик Михаила и његове су-
пруге Наталије на барељефу међу ликовима
захвалних Нишлија који дочекују и поздра-
- 16 -
- 452 -
вљају ослободиоце� Иако његова радња за
време Другог светског рата није радила,
после ослобођења од губитка националне
части и затвора спасило га је сведочење јед-
ног познаника да је преживео продајући
робу коју му је Михаило поклањао� Његови
синови Драгољуб (Ниш, 1895–Ниш, 1938),
Никола (Ниш, 1906–Ниш, 1994) и Тихомир
(Ниш, 1912–Ниш, 1975) били су трговци, а
Обрад (Ниш, 1903–Ниш, 1978) је завршио
Војну академију и Генералштабну школу
пешадије. Неки од њихових потомака били
су активни у културном животу Ниша. Дра-
гољуб О. Петровић (Београд, 1938–Ниш,
2011), гимназијски професор српског језика,
преводио је са руског и енглеског и писао за
Народне новине, Политику и Нишки весник�
Слободан Т. Петровић (Ниш, 1946), инж. е-
лектротехнике, пише путописе и сарадник је
Политике и Нишког весника�
Владимир Н. Митић (Ниш, 1878– Бео-
град, 1945), артиљеријски бригадни генерал,
завршио је Војну академију, род артиљерија.
Учествовао је у Балканским ратовима, Пр-
вом и Другом светском рату. У Првом бал-
канском рату истакао се у опсади Једрена у
чину артиљеријског мајора као члан штаба
генерала Степе Степановића. Окончању ви-
шемесечне опсаде много су допринели срп-
ски артиљерци, а Турке су нарочито обес-
храбривали погоци директно у цеви артиље-
ријских оруђа. За изузетне заслуге добио је
сабљу заповедника Једрена Шукри-паше.
Носилац је осам ордена и више медаља, као
и страних војних одликовања. Пензионисан
је 1933. у Ваљеву као командант гарнизона�
У Другом светском рату борио се у чину ге-
нерала, заробљен је и одведен у Нирнберг,
затим у Оснабрик� Из логора је отпуштен
као тешко болестан. Умро је и сахрањен је у
Београду. Једна нишка улица носи његово
име.
Алекса Н. Петровић (Ниш, 1881– Ниш,
1944), трговац, радио је у радњи свога оца, а
затим отвара продавницу текстила испод
угла Обреновићеве и Обилићевог венца�

Војислав Н. Петровић (Ниш, 1884 –
Ниш, 195?), трговац, имао је радњу на Оби-
лићевом венцу до некадашње кафане Шума-
дија.
Душан Н. Митић (Ниш, 1891 – Ниш,
1955), адвокат, после Мушке гимназије у
Нишу, завршио је 1912. Правни факултет у
Београду. Адвокатску канцеларију држао је
на углу Рајићеве и Учитељ Тасине улице, у
породичној кући.
Литература: НИШКИ ВЕСНИК, Генерал Владимир
Н. Митић-Морена, српски витез са Нишаве, Слобо-
дан Т. Петровић, мај 2000, стр. 6; НИШКИ ВЕСНИК,
Морене ратовале, вредно радиле, стицале и школо-
вале се, Драгољуб О� Петровић-Морена, септембар
2005, стр.16; НИШКИ ВЕСНИК, Пре осам деценија
занатлије Ниша одлучиле: Зидаћемо занатски дом,
Драгољуб О. Петровић-Морена, септембар 2009,
стр.19� (Н.Ј.)
Лекарска фамилија Петковић
Родоначелник ове нишке лекарске фа-
милије био је Петковић С. др Драгутин
(Ћићевац, 1873 - 1947, Ниш) чувени нишки
војни и цивилни лекар, први управник ново-
основаног Пастеровог завода у Нишу, осни-
вач и власник првог санаторијума у Нишу.
Рођен у свештеничкој породици у Ћићевцу
где му је отац Сава био свештеник. По завр-
шетку гимназије у Крушевцу уписао мате-
матику на Великој школи у Београду. Након
две године се предомислио и прешао да сту-
дира медицину у Бечу. Доктор целокупног
лекарства постао је 8. јула 1899. По повратку
у земљу и испуњених формалности, произ-
веден је у чин санитетског поручника и
постављен је за трупног лекара Другог пе-
шадијског пука "Кнеза Михаила" са мирно-
допским седиштем у Нишу. Већ наредне
1900. године Министарство војно га упућује
у Пешту ради изучавања справљања вак-
цине против беснила. Постављен је за првог
сталног управника првоотвореног Краљев-
ско-српског Пастеровог завода у ондашњој
Србији са седиштем у Нишу. Након тога је у
Паризу усавршавао бактериологију, а у Бер-
лину и Хамбургу Хигијену и Епидемиологи-
- 17 -
- 453 -
Знамените нишке фамилије
ју. Сматра се оснивачем српске бактериоло-
гије и епидемиологије. Од 1911. године пре-
лази за шефа Интерног Одељења сталне Вој-
не болнице Моравске дивизијске области у
Нишу (код Ћеле-Куле)�
Учесник је оба балканска и Првог свет-
ског рата. Године 1922, се демобилисао у чи-
ну санитетског пуковника и напустио др-
жавну службу. Исте године на породичном
имању у Нишу, у ул. Лешјаниновој број 22
отворио је "Нишки санаторијум др Драгу-
тина С. Петковића", први у Србији ван Бео-
града. Санаторијум је имао хируршку салу,
11 болесничких соба са 23 постеље, лабора-
торију, амбуланту са чекаоницом, купати-
лом и кухињом и фијакер за обилазак паци-
јената. Др Драгутин Петковић је објавио је
20 научних радова. Био је неколико пута
општински одборник, а краће време током
1936. године и председник нишке општине.
Као хонорарни лекар радио је и у нишком
Казненом заводу и на Железници. Носилац
је 14 војних и мирнодопских одликовања.
Сахрањен је у Ћићевцу.
Након Другог светског рата комуни-
стичка власт му је одузела и национализо-
вала Санаторијум претворивши га у ста-
мбени простор, супротно његовој жељи да
се у њему настави здравствена делатност без
обзира на то ко ће и како да управља њиме.
Са супругом Вукосавом имао је четворо
деце.
Најстарији син Иван, рођен је у Паризу
где је завршио два факултета, економски и
правни на коме је и магистрирао права. Био
је судија и секретар Касационог суда у Бео-
граду, а за време рата и окупације, по функ-
цији је био члан администрације генерала
Милана Недића, те је након рата прогањан и
затваран. Живео је на породичном имању у
Ћићевцу и био адвокат у Варварину�
У Санаторијуму су радили као студенти
медицине и његови синови, касније еминен-
тна имена српске медицине - академик СА-
НУ проф. др Сава Петковић (Ниш, 24� 9�
1910 – Београд, 26. 10� 1992), познати југо-
словенски уролог, члан 12 светских меди-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
цинских удружења и академија који је на
челу Уролошке клинике у Београду, као ди-
ректор, провео 24 године (1954-1978), редо-
вни професор београдског Медицинског и
Стоматолошког факултета. Извео је прву
трансплантацију бубрега у Србији 1973. го-
дине. Говорио 4 светска језика. Одликован
многобројним мирнодопским домаћим и и-
ностраним одликовањима и признањима,
двоструки носилац Ордена заслуга за народ,
Седмојулске, Октобарске и награде АВНОЈ-
а. Академик др. Сава Петковић је богату
архиву свога оца завештао Музеју СПЦ у Бе-
ограду. Академик проф. др Сава Петковић
има такође двојицу синова и једну кћер:
сина Милића, рођеног у Београду где је
дипломирао на Медицинском факултету, а
постдипломска усавршавања имао је у Ита-
лија, САД, Уједињеном Краљевству и Не-
мачкој. Данас као лекар специјалиста уроло-
гије светског гласа и професор урологије
живи и ради у Београду� Други син Драгу-
тин је инжењер електронике који живи и
ради у САД. Ћерка Иванка је завршила Му-
зичку академију и живи и ради у Њујорку.
Други син лекар др Драгутина Петко-
вића био је проф. др Милан Петковић
(Ниш, 13.7.1906 - Ниш, 25.4.1987), оснивач
гастроентеролошке службе у Нишу, врсни
дијагностичар, ванредни професор нишког
Медицинског факултета, заљубљеник у мо-
тоцикле и страствени ловац. Ћерка доктора
Драгутина Иванка, завршила је Музичку а-
кадемију, а трагично је настрадала крајем
1944. године у железничкој несрећи.
Проф. др Милан Петковић сахрањен је у
породичној гробници у Ћићевцу. Има дво-
јицу синова: Владимира, пензионисаног ле-
кара, специјалисту рендгенологије у КЦ
Ниш и проф. др Дејана Петковића (Нишка
Бања, 1.1.1952 -), доктора електронике и ре-
довног професора Факултета заштите на
раду у Нишу у пензији�
Лит: Нишки весник, број 17, ОД РАТНИКА У БОЈУ
НА ЧЕГРУ ДО ВРХУНСКИХ СРПСКИХ И СВЕТ-
СКИХ ЛЕКАРА И НАУЧНИКА, Никола Ђ. Јовано-
вић, , стр.6,7; ОД КМЕТА ДО ГРАДОНАЧЕЛНИКА,
Радивоје М. Петковић, Ниш 2012, стр.87,88; Енци-
- 18 -
- 454 -
клопедија Ниша, том ЗДРАВСТВО, Градина, Ниш
1996, стр.47,48,129,130; НИШКИ ВЕСНИК, број 18,
Четири генерације Петковића лекари, др Владимир
М. Петковић, стр.22; Ко је ко у Недићевој Србији
1941 - 1944, Симо Ц. Ћирковић, Просвета Београд
2009, стр.400; https://www�vreme�com/cms/view�php? -
id=1118083&print=yes, приступљено 11.10.2018 у
21:19/20). http://www�znrfak�ni�ac�rs/SERBIAN/004-
07-Nastavnici_u_penziji�html, приступљено 15. 11�
2018. у 13:35. (Б�Т�)
Свештеничка фамилија Поповић/Иконо-
мовић.
У ред најзнаменитијих, историјски нај-
важнијих и најугледнијих Нишлија, спада и
свештеничка породица Поповића/Икономо-
вића. Ова породица изродила је пет генера-
ција свештеника, али и много интелектуа-
лаца, угледних и способних људи, полити-
чара и културних делатника.
Родоначелник ове свештеничке поро-
дице био је прота Илија Поповић са којим
се први пут срећемо 1769. године. Био је
нишки свештеник у тешка времена консоли-
дације црквеног живота након укидања
Пећке патријаршије. Иза њега је у Архиви
Епархије нишке остао сачуван један Служе-
бник већег формата који је добио од нишког
митрополита Мелентија Мученика (+1821).
У овом Служебнику његов унук, свештеник
Јован Поповић Иконом оставио значајне
податке о породици, али и животу Ниша и
нишке митрополије. Тачан датум смрти
проте Илије до данас није познат. Његов син
био је такође нишки свештеник Марјан По-
повић (+22. маја 1816. године). Био је оже-
њен Ангелином (+9. септембра 1850. го-
дине). Са њом је имао сина Јована. У тешка
времена која су задесила Ниш и нишку
митрополију половином XIX века, свеште-
ничка служба се наслеђивала, па су се сви
Поповићи/Икономовићи свештеничкој слу-
жби учили у својим домовима. Јован Попо-
вић (Ниш, 29.4.1829 - Ниш, 16.5.1903) је
био ожењен Маријом, са којом је имао сина
Петра� Дана 15. фебруара 1842. године ру-
коположен је у ђакона, а 16. фебруара 1842.
године у свештеника од митрополита ни-

шког Григорија. Митрополит нишки Јоани-
кије поставља га у сакеларија и иконома
нишке Саборне Цркве 6. јануара 1850. го-
дине. Његова служба подразумевала је ста-
рање о новцу нишке митрополије и прикуп-
љању новца за подизање нове Саборне
цркве чија је изградња започела 1856. го-
дине.
Након одласка митрополита Јоаникија
1858. године, а пре доласка новог митропо-
лита Калиника 1860. године, дужност Ег-
зарха нишке митрополије обављао је прота
Јован. Након протеривања митрополита Ка-
линика 1869. године, нишка митрополија
поново остаје упражњена, а њене админис-
тративне послове поново обавља прота Јо-
ван. Био је велики противник бугарске Ег-
зархије, због чега одлази на тајни састанак
са кнезом Миланом и митрополитом Миха-
илом Јовановићем 12. маја 1872. године. Као
завереник, носећи у ципели тајно писмо кне-
за Милана, одлази у Сарајево код архиман-
дрита Саве Косановића, једног од вођа Хер-
цеговачке буне. На предлог кнеза Милана,
16. фебруара 1874. године се повлачи са па-
рохије, препуштајући је свом сину Петру.
Исте године купио је кафану „Газина“ поз-
натија као кафана „Код Маргера.“ Након
ослобођења Ниша 1877. године, постављен
је за почасног члана Духовног суда нишке е-
пархије. Упокојио се 16. маја 1903. године у
95. години живота.
Петар Икономовић (Ниш, 16.6. 1849 -
Ниш, 29.1. 1914) узео је презиме Икономо-
вић, по црквеној служби свога оца Јована.
Био је ожењен Зојицом са којом је имао
шеснаесторо деце. Рукоположен је за ђакона
16. фебруара 1874. године, а за свештеника
17. фебруара исте године. Један је од осни-
вача тајног национално-ослободилачког
Нишког комитета под вођством Нишлије
Николе Колета Рашића� Извршио је закле-
тву завереника овог Комитета у кући Миха-
ила Божидарца у Нишу, 24. фебруара 1874.
године. Због својих заслуга према Цркви,
српској држави и народу, одликован је Та-
ковским крстом V, IV и III степена, Орденом
- 19 -
- 455 -
Знамените нишке фамилије
светог Саве III и II реда и правом ношења
напрсног крста. Сцена са фотографије закле-
тве Нишког комитета на којој се види прота
Петар Икономовић ушла је у мотив споме-
ника Ослободиоцима Ниша из 1937. године.
Умро је у Нишу 29. јануара 1914. године и
сахрањен је на старом нишком гробљу. Сед-
моро њихове деце умрло је у детињству, а
остала деца била су: Магдалена Икономо-
вић, најстарија кћер. Била је удата за Миха-
ила Петровића, управника поште у Ћуприји,
Евгенија Икономовић, била је удата за
свештеника лесковачког Сотира Поповића,
Драгиња Икономовић, била је удата за А-
танасија Стефановића, капетана брода из Бе-
ограда, Лепосава Икономовић, била је у-
дата за Радомира Куштримовића капетана,
пострадалог на Солунском фронту, Душан
Икономовић, службеник поште у Нишу.
Тодор Икономовић, завршио је Бого-
словију у Призрену и Кијевску духовну ака-
демију. Био је учитељ у Нишу, а затим и про-
фесор латинског, руског и земљописа у
нишкој Гимназији. По завршетку Другог
светског рада избачен из школе као свеште-
ник. Био је свештеник у Светиниколској и
Саборној цркви у Нишу. Један је од осни-
вача некадашњег Музеја црквених старина
који је постојао од 1960 - 1982 године у
црквеној згради некадашње црквене штам-
парије "Цар Константин" на нишавском ке-
ју. Умро у Нишу 1967. године. Сахрањен је
на нишком старом гробљу.
Радомир Икономовић, службеник по-
ште, Јован Икономовић, чиновник банке,
Лазар Поповић/Икономовић- Бата Лака,
по основном занимању - фотограф, хорски
певач - један од најјачих басиста међуратне
Србије, музичар, диригент и хоровођа. Ау-
тор фотографије Заклетва нишких завере-
ника на којој пред његовим оцем протом
Петром Икономовићем, војвода Коле Рашић
са својим завереницима полаже тајну закле-
тву� Оснивач је чувеног међуратног "Бата
Лакиног квартета/квинтета" са којим је врло
запажено наступао широм ондашње Краље-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
вине Југославије, али и у иностранству. Са
овим нишким квинтетом снимио је и прву
плочу у Београду 1928. године. Велики кул-
турни и национални радник. (Д.М.)
Фамилија просветних радника и архите-
ката Реди
Овде су представљени супружници
Оскар и Јелена Реди, њихов син са супру-
гом Хаџи Иван и Весна Реди и унук Иван
Реди (син Хаџи Ивана и Весне)
Реди, Јелена (девојачко Ћирић), професор
(Чачак, 1912 – Ниш, 1981 )�
Рођена је у Чачку, 1912. Филозофски
факултет - група географија - завршила је у
Београду 1937. године. Већи део радног века
провела као професор географије у средњој
школи. У пензију је отишла 1971. године као
професор Гимназије „Бора Станковић” у
Нишу. Преминула је у Нишу 1981. и сахра-
њена на Новом гробљу у Нишу-
Реди, Оскар, професор (Сарајево, 1913 –
Ниш, 1985)
Рођен је у Сарајеву, 1913. Филозофски
факултет - група за математику, теоријску и
експерименталну физику - завршио је, са
највишим оценама, у Загребу 1935. године.
Предавао је физику на првом и другом сте-
пену Машинског, Грађевинског и Електрон-
ског факултета у Нишу. Био је и хонорарни
предавач физике на Медицинском факул-
тету у Нишу. У пензију је отишао 1974. го-
дине као професор Више педагошке школе
у Нишу и њен дугогодишњи шеф катедре за
физику. Умро је 1985. У Нишу и сахрањен
на Новом гробљу у Нишу.
Реди, Хаџи Иван, О, мр наука, дипл. инж.
арх., пројектант, друштвени и хуманитарни
радник (Јагодина, 24�8�1943)
Рођен је 24�8�1943. у Јагодини� Детињ-
ство је провео у селидбама преко Бабуш-
нице, Беле Паланке, Врања, Приштине (где
је завршио гимназију, 1961), до доласка у
- 20 -
- 456 -
Ниш (1962)� Године 1989�
се сели у Аустрију, у
Грац, а 2017. се враћа у
Ниш. Студије је започео
на Грађевинском факул-
тету у Београду, а наста-
вио и дипломирао на
Архитектонском одсеку
Техничког факултета у
Нишу (1969)� Завршио је специјалистичке
(1979) и последипломске (2000) студије на
Архитектонском факултету у Београду. Ап-
солвирао је на Академији за предузетнике у
Привредној комори Аустрије (1998). На У-
ниверзитету у Грацу је, 2010. започео док-
торске студије. Као пројектант радио је у
„Новоградњи“ у Врању (1968-70), пројек-
тном студију „Архитект“ у Нишу (1970-73),
у Дирекцији за урбанизам и комуналну из-
градњу Ниша као просторни планер - урба-
ниста, референт надзора и пројектовања и
директор сектора за изградњу ТПЦ ''Калча''
(1973-79), у Секретаријату за урбанизам
Ниш, као шеф службе за спровођење урба-
нистичких планова (1979-80), у Дирекцији
за изградњу и реконструкцију Ниша (1980-
89), а даље ради у Грацу (Аустрија) као про-
јектант у бироима (до 2003), а затим у соп-
ственој фирми (до 2006) и као технички са-
ветник у фирми ''Neue Lebensräume“, до пен-
зионисања (2008)� Значајне активности и
функције: председник Друштва архитеката
Ниша (1974-78) и Друштва урбаниста Ниша;
потпредседник САС (1976-80); члан Пред-
седништва (1977-88) и председник САЈ-а
(1982-86); председник СИТОН-а и члан
председништва СИТС. Хуманитарне актив-
ности заузимају значајно место у његовом
раду: оснивање и вођење Друштва прија-
тељства „Мост Грац-Ниш'', чији је председ-
ник од 2001�; обнављање традиционалног
Светосавског добротворног бала у Нишу –
2013. (прикупљена средства су прослеђена
Домској заједници школе „Душко Радовић“,
школи за децу са посебним потребама „14
Октобар“, дечијој клиници...); иницијатива
и идејни пројекат за објекат „Банка добро-

чинства“ 2016� (намењен хуманитарки Ма-
рини Абрамовић)... Значајнији архитек-
тонки пројекти и урбанистички планови: ау-
тобуска станица у Врању (1968); комплекс
„Центар“ у Прешеву; комплекс „Изолација“
у Нишу (1976); уређење летње позорнице у
Тврђави у Нишу (1976); тржни центар у
Нишкој Бањи (1976); тржница „Ратко Јо-
вић“ у Нишу (1976); Генерални план Про-
купља (1980); спомен-обележје Хорских
свечаности у Тврђави у Нишу (1984); бања
''Schaffelbad'' у Аустрији (1994-96).Добит-
ник је више награда и признања: златна
значка ССРНС (1981); јубиларна медаља „40
година социјалистичке Бугарске (1985); по-
веље СИТС (1985); плакета СИТЈ (1986);
Орден рада са сребрним венцем СРЈ (1987);
златна значка Културно-просветне зајед-
нице Србије (1988); златна значка Југосло-
венских хорских свечаности (1998); прва на-
града за толеранцију „Цар Константин“
(2013, Ниш) и др�
Реди, Весна (девојачко Милић),
наставник (Београд, 1952)�
Вишу педагошку школу - група за мате-
матику - завршила је у Нишу 1973. године.
Предавала је у Медицинској, Техничкој и
више осмогодишњих школа у Нишу и дру-
гим градовима. У пензију је отишла 2012.
године�
Реди, Иван И, др наука, дипл. инж. арх.,
пројектант, уметник, истраживач и профе-
сор (Ниш, 21.11.1971)
Рођен је 21. 11. 1971�
године у Нишу, где је
завршио основну школу
и гимназију, 1989., када
се сели у Грац. На Те-
хнолошком факултету у
Грацу је завршио сту-
дије архитектуре 1998.
1997-98. ради у бироу
Morphosis architects (Санта Моника, Кали-
форнија, САД) на разним пројектима: зграда
Rockwell Collins, вртић Cummins, Универзи-
- 21 -
- 457 -
Знамените нишке фамилије
тет у Торонту, изложба „Morphosis“ у Ма-
дриду, Амерички пословни центар, Центар
за културу Tours, књига Morphosis� 1999-
2000. ради у фирми Domenig-Eisenköck као
руковидилац пројеката: Музеј модерниза-
ције мултимедије Leoben, Центар импулса
Грац, аеродром пословни град Грац, Max
Mobil Headquarter Беч – прва фаза. Од 2000.
до данас ради.као директор мреже интерна-
ционалних партнера „ORTLOS architects“ са
седиштем у Лондону и Грацу. Сарађивао је
на различитим пројектима везаним за нове
медије и софтвере. 1996-2002. Био је преда-
вач рачунарског дизајна на Технолошком у-
ниверзитету у Грацу, од 2004. до данас, пре-
давао је на Институту за урбанизам и Инсти-
туту за становање Технолошког универзи-
тета у Грацу. Докторирао је 2013. У Грацу.
Учесник је разних радионица широм света
(Беч, Венеција...). Одржао је велики број
предавања на многим скуповима и универ-
зитетима широм света. Такође је публиковао
велики број стручних текстова у разним
публикацијама.
ЛИТЕРАТУРА: Зоран Маневић, Лексикон српских
архитеката 19. и 20. века, Encyclopaedia
architectonica, Грађевинска књига, Београд, 2000.; Зо-
ран Маневић, Лексикон Српских неимара,
Encyclopaedia architectonica, Клуб архитеката, Бео-
град, 2002�; Енциклопедија Ниша: култура, редактор
Мирољуб Стојановић, Центар за научна истражи-
вања САНУ и Универзитета у Нишу, Нишки кул-
турни центар, Ниш, 2011. стр. 381; Информације за
биографију дао арх. Зоран Чемерикић (мај 2012) и мр
арх. Хаџи Иван Реди (новембар 2018);
www�ortlos�com, Википедија, Иван Реди (новембар
2018) (Х. А.)
Фамилија текстилних индустријалаца
Ристића
Родоначелник ове чувене нишке фами-
лије био је Мита Ристић (Ниш, 1860 - Ниш,
1936)� У питању је била једна од најбогати-
јих породица у ондашњој Краљевини Југо-
славији. Мита Ристић је био оснивач Прве
краљевско-српске повлашћене фабрике за
текстилну индустрију са седиштем у Нишу
и заједно са синовима најуспешнији инду-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
стријалац Ниша тих времена. Син је позна-
тог терзије Ристе (1839 - 1917) и мајке Дуде.
По завршетку српске основне школе, у
ондашњем још под турским ропством по-
робљеном Нишу, отац га упућује на изуча-
вање терзијског заната који он успешно о-
кончава. Са двадесет година живота отвара
самосталну терзијску радњу у Нишу у којој
убрзо запошљава 20 радника. Са доласком
железнице у Ниш и продором страних про-
извода, Мита Ристић 1897. године оснива
радионицу за прераду памука, а већ следеће
1898. године помоћу кредита набавља савре-
мене немачке парне машине, чиме удара те-
меље српске текстилне индустрије, за раз-
лику од београдске ткачнице која је осно-
вана енглеским капиталом. Године 1908.
отвара нову фабрику на десној обали Ни-
шаве источно од Јагодин мале, а већ наредне
1909. године комисија Краљевске владе оце-
њује његову робу "тако усавршеном, да је
боља од страних фабриката ове врсте". Упо-
редо са електрификацијом Ниша (1909) и
добијањем повластица од Народне скуп-
штине Краљевине Србије купује 250 разбоја
за ткачницу и пумпе за воду, чиме је заокру-
жио производни процес. Са 200 радника
производио је 800 000 метара тканине уз
обрт од 600.000 динара. За време окупације
у Првом светском рату бива хапшен, а
фабрика му бива покрадена, само зато што
није хтео да се изјасни да је Бугарин. За то
време тројица синова, су прошли албанску
голготу, и док је Александар даље упућен
на школовање у Швајцарску, Драгољуб и
Душан су остали у Српској војсци� Душан је
на Солунском фронту као стручњак за тек-
стил био међу главнима за снабдевање срп-
ске војске текстилном интендатском опре-
мом� После рата, од уштеђевина и добијених
ратних репарација Мита Ристић купује нове
машине и повећава број разбоја на 300 и по-
ново употпуњује и заокружује целокупну
производњу. Фабрика тада добија име "Прва
краљевско-српска повлашћена фабрика за
текстилну индустрију Мита Ристић и си-
нови - Ниш". По масовном протеривању
- 22 -
- 458 -
Грка, са Малоазијског тла 1922�, из Турске у
годинама након Првог светског рата, а сећа-
јући се грчког гостопримства и пријатељ-
ства током година изгнанства, Ристићи пру-
жају гостопримство и посао многобрјним
грчким избегличким породицама и запош-
љавају их у фабрици у Нишу� Напунивши 70
година живота Мита Ристић се повукао из
посла и целокупан посао препустио својим
синовима. Умро је 1936 године и сахрањен
је у породичној гробници на гробљу под Го-
рицом у Нишу у близини главног пута - а-
леје мира. Породични пријатељ, загребачки
вајар Антун Аугустинчић урадио је 1936. го-
дине пет медаљона и бронзану скулптуру
жене са преслицом - "Преља" на споменику
од црног гранита на породичној гробници
Мите Ристића. Копија ове скулптуре напра-
вљена је и освећена 9.12.1993. године ис-
пред управне зграде некадашње Текстилне
индустрије "Нитекс" у Нишу (привредне
наследнице Ристићеве фабрике) од стране
тадашњег епископа нишког, господина Ири-
неја (потоњег патријарха српског). Ориги-
нална скулптура са нишког Старог гробља је
пре десетак година украдена и напорима по-
лиције пронађена, али није враћена на своје
место на гробљу (вероватно из разлога не-
могућности безбедног чувања)� Такође су и
пет медаљона на вандалски начин украдена
са споменика. Тројица његових синова, Але-
ксандар, Драгољуб (Ниш, 1887 - Београд,
1954) и Душан (Ниш, 1891 - Немачка,
1962), успешно су наставила са породичним
пословима. Ћерка Бранислава удала се за
машинског инжењера Милорада Чавдареви-
ћа, управника нишке Железничке радионице
у два мандата и председника нишке оп-
штине (од 1929 - 1935)� Александар је по о-
кончању студија хемије у Швајцарској отво-
рио фарму млечних крава у близини очеве
фабрике, а пре почетка окупације у Другом
светском рату на основу наследства оснива
и самосталну текстилну делатност, делом
дорађујући производе у фабрици своје бра-
ће. Посао се највише развио у годинама пре
избијања Другог светског рата, тако да је

фабрика имала стоваришта широм ондашње
Краљевине Југославије, а нарочито је сара-
ђивала са велетрговинама и трговинама у
Босни и Херцеговини, Црној Гори и ондаш-
њој Јужној Србији (Македонији). Такође је
у истом периоду дошло и до запошљавања
већег броја радника и доделе кредита за из-
градњу породичних кућа у близини фабрике
у данашњем Дурлану у тзв. радничкој коло-
нији. Ристићи су саградили највећу и нај-
лепшу вилу у Нишкој бањи, а и кућу на Го-
рици изнад основне школе "Коле Рашић" и
преко пута некадашње кафане "Кичево" у
Нишу. Стубови фабрике била су браћа Ду-
шан и Драгољуб Ристић, који су били и ме-
цене многих културних и спортских дога-
ђаја у међуратном Нишу. Душан Ристић је
био један од главних донатора предратног
нишког аеро клуба и његове једриличарске
секције. Током окупације у Другом свет-
ском рату фабрика је била под немачком уп-
равом и највише је производила за окупа-
торске потребе, али су браћа помагала и рад-
нике и покрете отпора. По ослобођењу од
непријатељске окупације у Другом светском
рату, браћа Ристићи бивају одмах прого-
њени и хапшени од нове власти. Захваљу-
јући бројним и храбрим радницима Ристи-
ћеве фабрике, који су својим истинитим све-
дочењима рескирали своје животе, браћа
Душан и Драгољуб и његова супруга Станка
нису осуђени на смрт, али су осуђени на
затворске казне у трајању од 7 година, а Ста-
нка на казну од 3 године. Од стране комуни-
стичког квази суда одузета им је и тзв. срп-
ска национална част, а целокупна имовина
им је конфискована. Највећи и најтрагич-
нији ударац задат је породици Драгољуба и
Станке, на тај начин што су им највероват-
није припадници ОЗН-е на превару одвели
двојицу синова, Димитрија и Душана од
када им се губи сваки траг. Драгољуб умире
1954. године у Београду, а Душан успева да
напусти земљу и да до своје смрти 1962. го-
дине живи у Немачкој.
На овакав начин је угашена мушка стра-
на лозе старе и истакнуте нишке породице
- 23 -
- 459 -
Знамените нишке фамилије
Ристић, једне од најутицајнијих, најбогати-
јих и најзнаменитијих породица ондашње
Краљевине Југославије.
Лит: НИШКИ ВЕСНИК, Темељи српске текстилне
индустрије на Јагодинмалској обали Нишаве, Никола
Ђ. Јовановић, број 21, стр.10-11; ХУМАНИТАС, На-
учни подмладак бр.3-4/2005, Голгота нишког капи-
тала, Стефан Стефановић, стр.8,9,10,17 и 18; СПО-
МЕНИЦИ НИША, Борислав Андрејевић, Просвета
Ниш, 1996, стр. 144,146; ВЕК КАО МИЛЕНИЈУМ
1897 - 1997, Драган Младеновић, Ниш, 1997, стр. 14-
32 и 83,84; ОД КМЕТА ДО ГРАДОНАЧЕЛНИКА,
Радивоје М. Петковић, Ниш 2012, стр.84,85; ЗБОР-
НИК - Народни музеј Ниш, Милорад Чавдаревић
истакнути председник нишке општине, Б. Тикић,
број 20, Ниш,2011, стр. 227; ВРЕМЕ ЧЕЛИКА И
МОСТОВА 1880/1884 - 1999, В. Вељковић, Градина
Ниш 1999, стр.203. (Б�Т�)
Цветковић – Рошкова млинско-пекарска
фaмилија
Породица Цветковић је у Нишу позната
по породичном надимку Рошкови, кога је
добила по Николи Цветковићу, који је и-
мао рошаво лице, јер је као дете прележао
велике богиње. Иначе Никола Цветковић се
по ослобођењу Ниша од Турака преселио из
села Доње Драговље у Заплању у Ниш, где
је отворио пекару. По отварању пекаре, Ни-
кола се оженио Параскевом са којом је до-
био три сина - Јордана, Ђорђа и Ставру и
три кћери - Динку, Персиду и Милицу�
Сва тројица синова су изучила пекарски
занат уз свог оца Николу, а најстарији Јор-
дан (1881 - 1965, Ниш) је најбоље и најбрже
савлађивао занат, те је од своје 14 године
живота ушао у скоро све тајне пекарског за-
ната. Осим вођења посла у пекари, Никола
је са синовима кренуо и са млинарским
пословима, купивши воденицу у Нишкој
Бањи на бањском потоку. Касније купује
плац на нишкој периферији где отварају
нови и за то доба модерни млин преко пута
ондашње тзв. спољне железничке станице у
Нишу у некадашњој Призренској улици (да-
нас улица Димитрија Туцовића). Нови и ве-
лики аутоматски парни млин пуштен је у рад
непосредно пред избијање Првог светског
рата добивши назив "Парни аутоматски
Енциклопедија Знамените личности Ниша
млин Николе Цветковића и синова" или
међу Нишлијама познат "Рошков" млин. На
том месту ће се много година након Другог
светског рата изградити бетонски силоси
предузећа "Житопромет".
Посао у новом млину се развијао врло
добро под руководством најстаријег брата
Јордана� Њега су у стопу сложно и вредно
пратила рођена браћа Ђорђе и Ставра� Вре-
меном су вредно радили и штедели те се по-
родично богатство увећавало� Сва тројица
браће подигла су на три различита места у
Нишу прелепе куће - архитектонске споме-
нике породичног становања међуратног Ни-
ша: Хаџи Јордан у ул� Генерала Милојка
Лешјанина бр.36, Ставра у Хиландарској у-
лици број 2, а родитељска кућа у којој је жи-
вео и Ђорђе у ул. Јанка Веселиновића бр.5.
Посао са млином је цветао те је фирма "Ни-
коле Цветковића и синова" купила 1936. го-
дине нишку циглану и црепану "Ћеле -Кула"
која се налазила на југоисточној периферији
Ниша у данашњем насељу Габровачка река,
а која је у то време била пропала, а њиховом
куповином je обновила производњу.
Хаџи Јордан Цветковић је био црквен
и врло религиозан човек. Ишао је на покло-
њење светим местима у Светој земљи (Изра-
ел - Палестина). Познат је са својом браћом
као поштен индустријалац и послодавац у
Нишу и ондашњој Краљевини Југославији.
Био је члан ЈРЗ-а и сенатор Краљевине Југо-
славије. Првенствено је био члан и пекар-
ског еснафа за Град Ниш. Током окупације
у Другом светском рату помагали су свима
који су им се обратили за помоћ, без обзира
на сталну опасност од окупаторске немачке
полиције.
По ослобођењу у Другом светском рату
нова власт је браћи Цветковић одузела млин,
циглану, куће и уопште целокупну имовину
сложне, вредне и поштоване нишке поро-
дице. Због нанете неправде прво умире
Ђорђе марта 1951, а Ставра 1955. Хаџи Јор-
дан Цветковић је живео дуже и преминуо је
1965. у својој 85. години живота. Опело је
предводио и началствовао њим лично онда-
- 24 -
- 460 -
шњи нишки епископ Др Јован (Илић)� Хаџи
Јордан је остао и познат по чињеници да је
био председник нишке црквене општине
преко 32 године, (од априла/маја 1932 до
1965. године) у најтежим временима за ЦО
Ниш и уопште Епархију нишку - време оку-
пације у Другом светском рату и период на-
кон Другог светског рата (период прогона и
потпуне маргинализације СПЦ и комуни-
стичког једноумља и диктатуре)� Одликован
је пре Другог светског рата орденима Св.
Саве, другог, трећег и четвртог реда, орде-
ном Југословенске круне и др.
Лит.: НИШКИ ВЕСНИК, Слога и успешна сарадња
браће Цветковић - узор који су следиле многе Ни-
шлије, Драган М.Ристић, број 62, стр.6,7; НИШКИ
ВЕСНИК, Тужан и човечан растанак радника и до-
стојанствених власника млинова, Драган М. Ристић,
бро 63, стр.10; прота Петар В. Гагулић, НИШКА
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА, Ниш
1978, стр.30,58,59. (Б�Т�)
Свештеничка фамилија Цинцаревић
Први познати представник данашње
знамените нишке свештеничке фамилије
Цинцаревић помиње се још у 17. веку у
граду Едеси, на простору данашње северне
Грчке, у Егејској Македонији под именом
Ставрос Ангелики Цинцар, где је био поз-
нати трговац. Због проблема са Турцима де-
сетак цинцарских породица напушта Едесу
и насељава се у Клини близу Пећи на Косову
и Метохији. У блиском окружењу и одно-
сима са околним већинским српским станов-
ништвом породице се асимилују те преци
ове фамилије узимају презиме Цинцаревић.
Након тога, преци ове фамилије Станко и
Јела Цинцаревић крећу на север и ухлеб-
љење проналазе у другој царевини, преко
Саве и Дунава, у ондашњем Футогу. У Фу-
тогу им се рађа син Младен Цинцаревић
(Футог, 1850 - Ниш, 1915). Младен Цинца-
ревић био је вешти пречански трговац који
је говорио поред матерњег српског и не-
мачки и мађарски језик. Као трговац бора-
вио је и у Америци у оно доба. Избијањем
српско-турских ратова 1876/78� године Мла-

ден је као српски добровољац учествовао са
пушком у руци у борбама за ослобођење
Ниша и ондашње јужне Србије од вишеве-
ковног турског ропства. Из два брака Мла-
ден има четворо деце. У првом браку са Ми-
леном, добија ћерку Десу која са 18 година
умире у Смедереву.
Након завршетка ратних дејстава и до-
ласком слободе Младен остаје да живи у
Нишу, где за њим долази и друга супруга Је-
лисавета из Панчева. У Нишу Младен и Је-
лисавета добијају троје деце: Илију Цинца-
ревића (Ниш, 1895 - ????), општинског чи-
новника који је са Српском војском прешао
Албанију и дошао до Бизерте у Северној
Африци. Илија Цинцаревић је имао деве-
торо деце, а само је син Љуба преживео и
добио касније сина Икицу. Икица добија
сина Милоша Цинцаревића, Илијиног пра-
унука који данас живи у Нишу; кћер Ката-
рину (Ниш, 1897-19??, Ниш), која се после
неуспешног брака није више удавала, и Сте-
вана Цинцаревића (Ниш, 14.8. 1907 -
Ниш, 24.9.2001), обућара и вишедецениј-
ског члана нишког црквеног хора "Бранко"�
Стеван Цинцаревић остао је упамћен у
црквеној историји Ниша као вишедецениј-
ски стални члан Нишке црквено певачке
дружине "Бранко" - укупно 78 година непре-
кидно, од 1923 до краја живота. Из љубави,
али и због потреба ансамбла, био је диригент
овог Хора у периду од 1976. до 1996. Од
1990. до 1996. дириговао је старом поставом
хора, која је постојала и у ранијем периоду и
певала у нишком Саборном храму. У пери-
оду комунистичке власти, Стеван је једини
преузео бригу и одговорност за преживља-
вање хора чије се чланство осипало услед
антицрквене политике. Да би одржао
ансамбл, доводио је чланове своје породице
и пријатеље. Значајно је напоменути да су
од шесторо деце Стевана Цинцаревића,
четворо била чланови хора Бранко. Као ди-
ригент, Стеван Цинцаревић сачувао је и
задржао постојећи репертоар, трудећи се да
певачи не забораве важност литургијског
певања. Стеван се женио два пута. У првом
- 25 -
- 461 -
Знамените нишке фамилије
браку са супругом Маријом која се рано
разболела и умрла, Стеван добија тројицу
синова: Светозара (1930 - 1940), Милорада
- Милета (Ниш, 1933 -Ниш, 20??) трговач-
ког путника у "Ниш-промет"-у, Миодрага -
Драгана (Ниш, 16.9.1934 -) свештеника и
ћерку Снежану (Ниш, 1941 -).
Син Миодраг - Драган Цинцаревић у
најгоре време комунистичког једноумља и
прогањања СПЦ након Другог светског
рата, први из Ниша уписује 1949. године и
успешно завршава Призренску богословију
и постаје свештеник у Нишу са звањем је-
реја. На његов наговор Призренску богосло-
вију уписују и завршавају још двојица њего-
вих млађих вршњака Нишлија, каснијих све-
штеника СПЦ - Зоран Милошевић и Тома
Вучковић. Такође, у својој дугогодишњој
свештеничкој каријери, јереј Миодраг Дра-
ган Цинцаревић био је старешина нишког
катедралног Саборног храма Силаска Све-
тог Духа на апостоле у тешком периоду од
1971 - 1984, када је СПЦ била строго држана
међу зидове црквених порти и спутавана у
својој духовној мисији. Свештеник Миодраг
- Драган Цинцаревић има двојицу синова:
Александра Цинцаревића, пензионисаног
свештеника СПЦ у Штокхолму (Шведска) и
Драгољуба, службеника Епархије нишке. И
данас као пензионисани свештеник јереј
Драган служи Богу и верном народу у
нишким православним храмовима.
Пошто је остао млад удовац са малом
децом, Стеван Цинцаревић се по други пут
жени Селеном (Јеленом) са којом добија
кћер Љиљану Павловић (девојачко Цин-
царевић) (Ниш, 1952 -), која је вишедеце-
нијски певач у хору "Бранко" тако да је да-
нас члан са најдужим певачким стажом у о-
вом Хору, са 53 године непрекидног члан-
ства и сина Бранислава Цинцаревића
Бранка (Ниш, 1962 - ), угледног нишког
свештеника, протојереја-ставрофора, старе-
шину Саборне цркве у Нишу и вишегодиш-
њег секретара Нишке црквено певачке дру-
жине "Бранко". (Више биографских поједи-
Енциклопедија Знамените личности Ниша
ности о проти Бранку Цинцаревићу видети
у поглављу Редакциони одбор)�
Протојереј Бранислав Цинцаревић –
прота Бранко у браку је са Саром Цинцаре-
вић (девојачко Тимотијевић), ћерком више-
годишњег истакнутог свештеника, професо-
ра и ректора Призренске богословије "Св.
Кирила и Методија" са привременим седиш-
тем у Нишу, протојереја - ставрофора Милу-
тина Тимотијевића. Протојереј-ставрофор,
или како га Нишлије знају и познају, отац
Бранко са својом супругом Саром имају
четворо деце: ћерку Марту (Ниш, 1983), у-
дату за свештеника Дарка, и тројицу си-
нова: јереја Стефана (Ниш, 1984), свеште-
ника и професора Призренске богословије
са привременим седиштем у Нишу, Андреја
(Ниш, 1993), пијанисту и професора клавира
и Филипа, ученика средње школе. Супруга
проте Бранка, госпођа Сара Цинцаревић је
диригент хора "Бранко" са најдужим дири-
гентским стажом на челу овог најстаријег
активног нишког хора, са којим је наступала
и освајала престижне награде на многоброј-
ним такмичењима и фестивалима у земљи и
иностранству.
Литература и извори: НИШКА ЦРКВЕНА ПЕ-
ВАЧКА ДРУЖИНА "БРАНКО" - 130 ГОДИНА,
Соња Цветковић, Саборни храм Свете Тројице, Ниш,
2018, стр.205,206; ОСНОВНА ШКОЛА КОЛЕ РА-
ШИЋ, Седам и по деценија једне школе, Бранислав
Тикић, Ниш, 2016, стр.114; Податке пружили прото-
јереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић и пензиони-
сани јереј Миодраг - Драган Цинцаревић октобра и
децембра 2018. године у Нишу. (Б.Т.)
Знаменита нишка фамилија политичара,
баштована и занатлија Узуновић,
Први познати члан ове знамените нишке
фамилије био је наочити нишлија Узун-Сто-
јан, по коме ће касније породица и понети
чувено презиме Узуновић. Узун-Стојан и-
маде двојицу синова: Благоја и другог чије
име није остало упамћено� Син Благоје у
браку са супругом Анђом (српкињом прода-
том као робље у Сарајеву и доведеном у
Ниш) имаше четворо деце: најстаријег Та-
насија - Таска (Ниш, 1844 - Ниш, 1918),
- 26 -
- 462 -
Ђорђа (Ниш, 1850 - Ниш, 1926), Јелену -
Лену и Катицу. Од другог Узун-Стојановог
сина, Благојевог брата, роди се син Дими-
трије - Мита који је био папуџија, а њега
наследи син Војислав, познати нишки обу-
ћар.
(А) Танасије Таско Узуновић (1844 -
1918), и млађи рођени брат Ђорђе Узуно-
вић (Ниш, 1850 - Ниш, 1926), бавили су се
баштованством, виноградарством и тргови-
ном, али су обојица били и истакнути заве-
реници и борци за ослобођење Ниша и јужне
Србије од Турског ропства. Од 1874. године
када су се са групом завереника тајно
заклели у Нишу пред свештеником Петром
Икономовићем, рођена браћа Таско и Ђорђе
били су једни од најближих сарадника уста-
ничког вође и војводе из Ниша, Николе Ко-
лета Рашића у српско-турским ратовима
1876 - 1878� До сада објављене фотографије
показују да је Таско био одликован са че-
тири ордена и медаља док је његов брат
Ђорђе, барјактар коњичког устаничког
одреда Колета Рашића, носио на грудима
чак осам ордена и медаља.
Таско Узуновић је у браку са супругом
Маријолом (дев. Станковић) из Ниша
(1848-1934) имао шесторо деце: Николу,
правника и државника, Саву (Ниш, 1878 -
Грчка, 1916), правника и судског чиновника,
резервног пешадијског капетана друге
класе, који је од последица рањавања на Со-
лунском фронту умро у Солуну и сахрањен
на Српском војничком гробљу на Зејтин-
лику, Јована (Ниш, 1881 - Ниш, 1970) који
је остао на великом породичном имању код
Дражевца у јужном Поморављу (између
Ниша и Алексинца), Љубомира (Ниш, 1885
- 1913), писара у нишком Првостепеном
суду, резервног пешадијског потпоручника
који је од последице рањавања преминуо у
Другом балканском рату у Штипу након
чега је његово тело од стране породице пре-
нето и сахрањено у Нишу, Милева (1880-
1900) ученица и Софија - Дада (1886-1970)
удата Вујовић�

Најстарији Тасков и Маријолин син, ка-
сније најпознатији и најзначајнији изданак
ове породице био је правник, политичар и
државник Никола Узуновић (Ниш, 1873 -
1954, Београд)� Основну школу, а затим и
гимназију завршио је у Нишу школске
1892/93 године, после чега је уписао и завр-
шио права на Великој школи у Београду.
Радну каријеру започео је као судски
писар у Општинском суду у Нишу, да би
временом постао судија па председник
Првостепеног суда. Касније је постављен за
начелника Нишког округа. Био је и председ-
ник нишке општине (1904. године), а у род-
ном граду се бавио и адвокатуром.
Народни посланик је први пут постао
1905� године са 27 година живота. Постао је
и члан Главног одбора Радикалне странке.
По ослобођењу у Првом светском рату, у но-
вој и већој држави, а на позив Николе Па-
шића постао је по први пут министар у
влади. У више влада био је министар а-
грарне реформе, саобраћаја, грађевине и со-
цијалне политике. Први пут је добио мандат
за састав краљевске владе 1926, а председ-
ник Владе је био четири пута. Био је у групи
тзв. дворских радикала. Са својим пристали-
цама био је носилац идеологије интегралног
југословенства уз самог краља чији ће ве-
лики поштовалац, следбеник и пријатељ
бити до његове трагичне погибије у Мар-
сељу. Основао је Југословенску националну
странку (ЈНС) која је у то време била влада-
јућа политичка организација. У пролеће
1933. организовао је у Нишу, на хиподрому
Моравског кола јахача у Чаиру, велики по-
литички митинг уз присуство око 100 000
људи из целе Краљевине Југославије.
Учесник је балканских и Првог светског
рата као резервни официр. Одликован је са
18 војних и цивилних одликовања међу ко-
јима се истиче Карађорђева звезда, Орден
Белог орла, француска Легија части и др.
Догурао је до чина потпуковника у резерви.
У међуратном периоду партијски пријатељи
из Ниша били су му инж. Милорад Чавдаре-
вић и адвокат и соколски старешина Морав-
- 27 -
- 463 -
Знамените нишке фамилије
ске соколске жупе Радован Димитријевић.
Његовим политичким залагањем Ниш је од-
ређен за будуће седиште Моравске банови-
не, добио је и трамваје на име немачке репа-
рације у Првом светском рату, а нарочито је
његовим великим залагањем на Црвеном
крсту изграђена и нова Фабрика дувана. За
време окупације у Другом светском рату од-
био да потпише апел српском народу речи-
ма: "А, не Јонићу, Никола Узуновић ништа
не потписује док траје рат. А кад се рат
заврши, онда ћемо на слободним изборима
победити комунисте, а не сада помоћу Не-
маца." У браку са супругом Софијом имали
су троје деце. Два сина: Бранка (1906-1988),
правника који је у браку са супругом Бран-
ком добио кћер Миланку и Драгомира Ни-
нија (1920-1944), такође правника, несталог
у околини Зајечара пред крај Другог свет-
ског рата и кћер Оливеру (1910-1990) која
је била удата за доктора Зарића. Након Дру-
гог светског рата нова власт му је одузела
целокупну имовину, те је живео и умро у по-
моћној кућици своје велелепне виле на Де-
дињу у Београду, коју је нова власт прво о-
дузела, а затим поклонила САД за потребе
амбасаде�
Млађи Тасков и Маријолин син Јован
(Ниш, 1881 - 1970), завршио је гимназију, о-
женио се Аном - Анком Андреис, кћерком
италијанског мајстора на изградњи пруге
кроз Србију и све време је живео и бавио се
пољопривредном производњом на великом
породичном имању код Дражевца. Јован и
Анка имали су сина Благоја - Блажу (Ниш,
1906 - 1983) и кћер Софију. Благоје Блажа је
имао троје деце: кћери Невену (1934), Ма-
ријолу (1936) и сина Танасија Тасу Узуно-
вића (Ниш, 1942 - ), првака драме Југосло-
венског драмског позоришта и Народног по-
зоришта у Београду и истакнутог југосло-
венског и српског позоришног, филмског и
телевизијског глумца. Јован је имао и сина
Милорада - Букија Узуновића (Ниш, 1909
- Немачка, 1974), правника, који се није
вратио из немачког заробљеништва током
Другог светског рата, где је и умро у Хаму и
Енциклопедија Знамените личности Ниша
кћи Гордану (1912), удату Миливојевић-
Ђорђевић која има кћи Љиљану (1931)�
Напред споменути Тасков млађи брат
Ђорђе у браку са лепом лесковчанком Тео-
фаном, имао је троје деце: Светозара, Ди-
митрија и Наталију. Свотозар је оставио
ћерку Десанку која је студирала француски
језик и књижевност у Француској. У Нишу
се удала за Др Душана Милачића управника
Народног позоришта Моравске бановине у
Нишу и каснијег управника Народног позо-
ришта у Београду и управника Народне
библиотеке града Београда.
Породица је од давнина у Нишу стано-
вала у Немањиној улици у близини нека-
дашње Дуванске станице (тзв. старог Моно
пола), да би се куповином плацева и кућа од
неког Турчина преселила на потезу између
- 28 -
- 464 -
улице Генерала Лешјанина и Светозара
Марковића (раније Јевремова) у Нишу.
ИЗВОР: НИШКИ ВЕСНИК, Син нишког баштована
четири пута председник владе Југославије, Никола Ђ.
Јовановић, Ниш 2001, број 12, стр. 8,9; НИШКИ
ВЕСНИК, Политичке противнике ћемо победити на
изборима, а не уз помоћ окупатора, Никола Ђ. Јова-
новић, бр.44, стр.4 и 5; ОД КМЕТА ДО ГРАДОНА-
ЧЕЛНИКА, Радивоје М. Петковић, Ниш 2012,
стр.53,54; НИШКА ГИМНАЗИЈА 1878 - 2003, Ради-
воје М. Петковић, Ниш 2003, стр.598,898.899; ХУ-
МАНИТАС, Голгота нишког капитала, Стефан Сте-
фановић, бр.3-4/2005, стр.4, 5, 6; НИШКИ ОФИ-
ЦИРИ ПАЛИ У РАТОВИМА 1912 - 1918, Мр Радоје
Костић, Ниш 2011, стр�213-217;
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:458992-
Neobicni-Beogradjani-Tanasije-Uzunovic;
https://www.narodnopozoriste.rs/tanasije-uzunovic,
приступљено 21.11.2018 у 17:55. (Б.Т.)
 РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Мр НОВИЦА С. РАНЂЕЛОВИЋ, проф., научни радник, економски историчар и публи-

циста, главни уредник Енциклопедије ЗЛН (Раутово, 25.01.1945 –)
Рођен је 1945. у Раутову код Ниша. Основну и средњу школу
завршио у Нишу. На Економском факултету у Нишу дипломирао
1968. а магистрирао 1980. Научно звање истраживача стекао на
Институту за спољну трговину у Београду1989. Стручну специјали-
зацију и студијски боравак обавио у Паризу, 1973. и 1981.
Професионалну каријеру реализовао у привреди (Агрокомбинат
Ниш - директор развоја), локалној самоуправи (Завод за друштвено
планирање – директор), јавном сектору (ЈП Завод за просторно и
урбанистичко планирање – директор, помоћник директора, савет-
ник), Нишавском округу (координатор за развој и регионални коор-
динатор за приватизацију), као и у настави на високошколским установама (Виша економ-
ска школа у Нишу, Висока школа струковних студија за менаџмент у саобраћају у Нишу)�
Паралелно са професионалним радом бавио се и научно-истраживачким радом. Био је са-
радник Института за економику пољопривреде из Београда, Института за системе плани-
рања и управљања из Београда, Завода за економске експертизе из Београда и Института за
спољну трговину из Београда. Идејни је творац и први главни и одговорни уредник Стати-
стичког годишњака Ниша. Радио је и у експертским тимовима Института економских наука
- Београд и Еуропројекта - Ниш на процени вредности друштвеног капитала� Учествовао у
реализацији више домаћих и пројеката ЕУ као менаџер пројекта и координатор или члан
пројектних тимова.
Објавио је 12 књига: из области маркетинга (3), економије (3 уџбеника, коаутор) исто-
рије и економске историје (6), као и преко 200 стручних и научних радова у бројним часо-
писима, зборницима и специјалним издањима на просторима бивше Југославије. Режирао
је неколико документарних филмова. Рецензент је, уредник, редактор и коаутор преко 20
књига, енциклопедија, лексикона и монографија. Учествовао је на преко 120 научних и
стручних скупова у земљи и иностранству, најчешће у улози организатора и/или референта.
Запажене резултате постигао је и као активиста, функционер и члан друштвених, струч-
них и невладиних организација. Био је председник Друштва за маркетинг Ниша, члан Са-
веза економиста Србије, Југословенског удружења за маркетинг, Удружења менаџера
Србије (извршни директор), Удружења урбаниста Србије, Европског покрета у Србији (Е-
ПуС), директор Националне организације потрошача Србије (НОПС), и др. Био је и члан
редакција часописа Економика - Ниш, Маркетинг - Загреб & Београд и Пласман и
тржиште – Београд,� Актуелни је председник Управног одбора Удружења стваралаца
Ниша Цар Константин, председник УО Института за економику пољопривреде Београд,
члан Редакције Нишког лексикона� Добитник је бројних стручних и друштвених признања

-1-
- 465 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

и награда: Југословенског удружења за маркетинг (ЈУМА), Савеза економиста Србије

(СЕС), Удружења урбаниста Србије (УУС), часописа Маркетинг - Београд, Економика -
Ниш, прве награде на Салону урбанизма (у категорији Публикације), Првомајске награде
Савеза самосталног синдиката Ниша и др. Са супругом Зором има ћерке Ивану и Невену и
унуке Тару и Уроша.

Проф. др НЕНАД М. ЖИВАНОВИЋ, професор универзитета, фудбалски и скијашки тре-

нер, соколац, редактор (уредник) поглавља Спорт и заменик главног уредника Енциклопе-
дије ЗЛН (Параћин, 9. април 1946 –)�
Основну школу завршио у Параћину, гимназију у Ћуприји, а Фа-
култет физичког васпитања у Београду. По окончању студија (1969)
запослио се као професор физичког васпитања у Хемијско техноло-
шко-техничкој школи у Параћину где је радио до 1975, када отпо-
чиње рад на Студијској групи за физичко васпитање Филозофског
факултета у Нишу� Магистарски рад одбранио је на Факултету за фи-
зичко васпитање у Београду 1977, а докторирао је 1980. на Филозоф-
ском факултету у Нишу. На истом факултету постаје асистент на
предмету Методика физичког васпитања. По одбрањеној докторској
дисертацији, 1981. биран је за доцента на предмету Теорија физичке
културе, а потом и на Историји физичке културе. Године 1987. постаје ванредни, а 1992.
редовни професор.
Радећи на свом усавршавању, али и на развоју физичке културе, односно спорта и фи-
зич-ког васпитања, објавио је преко сто стручних и научних радова и тринаест књига. Ње-
гово поље интересовања су теоријско-методолошка питања и философија физичког васпи-
тања и спорта. Уз већ постојеће и познате теорије развоја физичког васпитања и спорта
(биоцентризам, етноцентризам, егоцентризам, антропоцентризам), осмислио је и утемељио
нову теорију развоја – теоантропо-центризам. Овом теоријом развоја пажња се усмерава ка
личности спортисте (као једној, јединственој и непоновљивој), а не према индивидуи (си-
ћушном атому, усамљеном усред технолошке цивилизације). Својим стручним и научним
радовима, као и дужим и краћим студијским боравцима у иностранству, промовисао је своју
струку, а уједно и Србију. То је нарочито дошло до изражаја у ангажовању и раду у ФИЕП-
у, најстаријој и најугледнијој међународној организацији, основаној у Бриселу 1923, која
окупља стручњаке из физичког васпитања и спорта. У тој организацији није само делегат
Србије већ и члан Извршног одбора и председник Секције за историју физичког васпитања
и спорта. Дугогодишњи одборник Црквене општине Ниш и члан Савета епархије нишке.
У својству руководиоца пројеката, реализовао је неколико значајних истраживања у
области физичког васпитања и спорта. Као гостујући професор радио је на Универзитету у
Скопљу и Приштини, а као професор по позиву одржао је велики број предавања на уни-
верзитетима у Србији и иностранству (Шведска, Словачка, Румунија, Бугарска, Република
Српска, Македонија). Члан је редакција и главни и одговорни уредник неколико стручних
и научних часописа. Као сарадник Центра за научноистраживачки рад Српске академије
наука и уметности и Универзитета у Нишу ради на реализацији два значајна пројекта. Био
је редактор Енциклопедије Ниша – Том Спорт. Потпредседник је Друштва педагога фи-
зичке културе Србије� Носилац је многобројних признања и награда различитих организа-
ција и институција. Три награде треба посебно истаћи: Златни крст ФИЕП-а, одликовање
које је у досадашњем постојању ове организације добило свега петнаесторо стручњака;

-2-
- 466 -
 Редакциони одбор

Награда за животно дело у области физичке културе родног града Параћина; Светосавска
награда Министарства просвете, науке и технолошког развоја за 2013. годину. Објавио 23
књиге и више од 150 стручних и научних радова.

БОГОМИР БОГИ Б. СТАНКОВИЋ, професор историје, дугогодишњи директор Нишког

Народног музеја, публициста, редактор (уредник) поглавља Историја у Енциклопедији
ЗЛН (Гњилане, 1930 – Ниш, 25. јун 2015)
Богомир Б. Станковић је рођен у Гњилану 1930� године. Гимназију „Бора Станковић“
завршио је у Врању, а студије историје на Филозофском факултету у Београду. У Гњилану
је радио у својству професора гимназије и био њен в.д.директор. Потом је био заменик ди-
ректора Економског школског центра и управник Народног универзитета. У Алексинцу је
био професор историје у школи „Душан Тривунац“. У Нишу је радио у Економском школ-
ском центру, Трговинској школи и био директор Музичке школе „Др Војислав Вучковић“.
Као директор Народног музеја у Нишу од 1980-1992.године залагао се за квалитет у
раду и афирмацију музеја, подстицао све делатности и допринео уређивању споменика и
споменичких простора око Чегра и Ћеле Куле. Покренуо је издавање Зборника Народног
музеја 1985. и био његов главни уредник. Организовао је више симпозијума, држао преда-
вања и писао публикације о Чегру и Ћеле Кули, припремао је тематске изложбе поводом
обележавања јубилеја наше историје. Аутор је књига о завичајном Гњилану: „Косовско по-
моравље у НОР-у 1941-1945“, „Српски венац Косовског поморавља“ и „Пут у суноврат“.
Написао је неколико публикација о споменицима и велики број чланака из историје Ниша
објављених у „Нишком веснику“. За свој рад добио је бројна признања и награде у Гњилану,
Алексинцу и Нишу, од којих се посебно издвајају Специјална награда Гњилана за изуча-
вање прошлости Косовског Поморавља, награда „Танасије Урошевић“ за истраживачки
рад, годишња награда града Ниша, Златна значка КПЗ Србије и Орден рада са златним вен-
цем од Председништва СДФРЈ за рад на образовању и развоју културе у Нишу. После краће
болести, преминуо је крајем јуна 2015., чиме је прекинуто и његово ангажовање на Енци-
клопедији „Знамените личности Ниша“, од које је много очекивао. Преминуо је половином
2015 и сахрањен на Новом гробљу у Нишу.

БРАНИСЛАВ ТИКИЋ, дипломирани правник, државни - полицијски службеник, истра-

живач новије историје Ниша, публициста, редактор (уредник) поглавља Знамените нишке
фамилије у Енциклопедији ЗЛН (Ниш, 1972 –)
Потиче из старе нишке породице. Новинарске записе почиње да
објављује још током студирања у студентским листовима Правник,
Елеф и Пресинг у Нишу. Већ тада се заинтересовао за грађанску исто-
рију Ниша, истакнуте личности и достигнућа ове епохе, о чему објав-
љује више десетина текстова у нишким Народним новинама и
Нишком веснику� Овим темама се бавио и у радовима објављеним у
часописима Историјског архива у Нишу (Пешчаник) и Народног му-
зеја у Нишу (Зборник)� Поред тема из националне историје Ниша пи-
сао је, приређивао и објављивао текстове из православне хришћанске
веронауке, историје и актуелних догађања из црквеног живота (Пра-
вославље, Глас Епархије нишке и др)�
Био је сарадник у прикупљању историјске грађе, писању одређених делова и коначном
обликовању више историјских монографија, као и музејских изложби. Сарађује са
-3-
- 467 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Народним музејом у Нишу, Ваздухопловним музејом Београд (Музеј југословенског вазду-

хопловства), Железничким музејом у Београду и Командом Копнене војске. За успешну са-
радњу награђен је захвалницама ових установа културе као и Захвалницом Команде Коп-
нене Војске Србије.
Покретач је идеје оснивања Железничке, Ваздухопловне и Војне музејске збирке у
Нишу, и коначне заштите Старог гробља под Горицом у Нишу. Такође је иницијатор пре-
длога о стављању стадиона ФК Железничар у Чаиру под заштиту закона, као најстаријег
спортског објекта у непрекидној функцији са првобитном наменом у Нишу. За лични допри-
нос активном ангажовању и пружању свесрдне помоћи у организацији манифестације Па-
лилулско вече, као члан Одбора за прославу ове манифестације, од стране ГО Палилула,
награђен је двема захвалницама за 2009 и 2010. годину.
Један је од уредника Нишког лексикона и аутор одређеног броја лексикографских
одредница и фотографија у овој публикацији, као и аутор појединих одредница у Енцикло-
педији Ниша (том Култура)� Био је члан редакције, писац одредница и аутор појединих
фотографија за Енциклопедиију Ниша (том Спорт)� Такође је био уредник монографије
Нишка црквена певачка дружина "Бранко" - 130 година, ауторке проф. др Соње Цветковић.
Објављени историјски текстови читани су му у емисијама некадашњег Радио Ниша. Аутор
је монографије Основна школа Коле Рашић Ниш - Седам и по деценија једне школе.
За ангажовање и допринос у професионалном раду одликован је медаљом Министар-
ства за ванредне ситуације Руске Федерације и Захвалницом Министарства унутрашњих
послова Србије. Ожењен, отац двоје деце. Живи и ради у Нишу.

О. БРАНИСЛАВ БРАНКО С. ЦИНЦАРЕВИЋ, Протојереј ставрофор, старешина Сабор-

ног храма у Нишу, секретар Епархије Нишке, секретар Нишке црквено певачке дружине
"Бранко", редактор (уредник) поглавља Религија у Енциклопедији ЗЛН (Ниш, 1962 - )
Отац Бранислав Бранко Цинцаревић је рођен 1962. у Нишу од
оца Стевана Цинцаревића (Ниш, 14.8. 1907 - Ниш, 24.9.2001), обу-
ћара и вишедеценијског члана и диригента нишког црквеног хора
"Бранко", и мајке Селене (Јелене).
Свештеник Бранислав Цинцаревић је упоредно са основном шко-
лом "Коле Рашић" у Нишу завршио и нижу Музичку школу у Нишу,
инструментални одсек - виолина у класи професора Јована Цветко-
вића. Као најбољи инструменталиста добио је позив да упише школу
за музичке таленте у Ћуприји, али га пут одводи у призренску бого-
словију. По завршетку Богословије, уписује Богословски факултет и
постаје ђакон и службеник Епархијског управног одбора Епархије нишке (секретар Епи-
скопа, књиговођа и благајник ЕУО-а). Године 1987. постаје свештеник у Нишкој Бањи, а
1989. бива премештен за свештеника у Саборној цркви у Нишу. Године 2000. постављен је
за Архијерејског намесника нишког, а од 2015. године је старешина Саборног храма у
Нишу. Био је уредник и члан више редакцијских одбора за неколико књига које је издао
Саборни храм у Нишу. Такође је био врло активан и пожртвован у вођењу послова око
обнове Великог Саборног храма после катастрофалног пожара 2001, као и у вођењу послова
око изградње Светосавског дома - културног центра Епархије нишке и Саборног храма у
Нишу.
Прота Бранко у браку са Саром Цинцаревић (девојачко Тимотијевић) имају четворо
деце: ћерку Марту и тројицу синова: јереја Стефана, свештеника и професора Призренске

-4-
- 468 -
 Редакциони одбор

богословије са привременим седиштем у Нишу, Андреја (Ниш, 1993), пијанисту и профе-

сора клавира и Филипа, ученика средње школе.

ВИДОСАВ ВИЦЕ Н. ПЕТРОВИЋ, књижевник, културни и јавни радник, директор Изда-

вачке установе „Градина“, управник Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“, редактор
(уредник) поглавља Књижевност и публицистика у Енциклопедији ЗЛН (Ниш, 15. август
1936 − Ниш, 2018)
Основну школу и гимназију завршио у Нишу. Дипломирао на
Групи за југословенску и светску књижевност Филозофског факул-
тета у Београду. Био је уредник културне рубрике у Народним нови-
нама и Гласу омладине, а сарађивао је у Вечерњим новостима и
ТАНЈУГ-у. Био је директор Нишког симфонијског оркестра директор
Издавачке установе Градина у оснивању, а од марта 1976. до 1998.
управник је Универзитетске библиотеке Никола Тесла у Нишу, где је
и пензионисан. Био је главни уредник Књижарско-издавачког преду-
зећа Стеван Сремац , један од иницијатора за обнову часописа Гра-
дина и покретања Филмских сусрета Књижевне колоније Сићево,
председник Међуопштинске заједнице културе, председник Савета Галерије за савремену
ликовну уметност у оснивању, члан Републичког фонда за културу.
Објавио: Заштитник града, приповетке, Ниш, 1991; Dietro il Sipario, приповетке, Бари,
1991; Песников узлет, биографско-мемоарска проза, Градина, Ниш, 1988, Просвета, Ниш,
1993, 2001; Прича о Хансу Реклеу, драмска поема, Градина, бр. 7, 8, 9, Ниш, 1979. (и на
македонском у Културен живот, 4, 5, Скопље, 1979); Црвена општина, документарна дра-
ма, изведена 15. 10. 1980. у Народном позоришту у Нишу; Пробој, драма, Градина, 1, 2,
Ниш, 1983; Слика за велики зид, драма, Градина, 9, Ниш, 1986; Ибиш-ага, драма, Градина,
1, 2, Ниш, 1990; Нишке анегдоте XIX и XX века, Пунта, Ниш, 2003; Ниш у делима путопи-
саца од IV до XX века, (са групом аутора), Ниш, 2000. и 2002. и на енглеском (у преводу
Драгане Машовић (в.)) 2001. и 2002; Принц поезије, сценарио и текст за документарни филм
о Бранку Миљковићу, Филм-фокус, Ниш, 2008; Чегарско успење, драма, Пунта, Ниш, 2009.
За штампу приредио: Бранко Миљковић у сећању савременика, Просвета, Ниш, 1995;
Стеван Сремац у књижевној критици (са Сашом Хаџитанчићем), Стеван Сремац, Ниш,
1995; Ратна престоница − Ниш 1914−1915, Градина, 1996; Стеван Сремац у успоменама и
анегдотама (са Биљаном Петровић), Стеван Сремац, 1996; Ослобођење Ниша од Турака
1877. године, Народне новине, Ниш, 1997; Драгиша Цветковић − њим самим, Пунта, Ниш,
2006� Преминуо је у пролеће 2018. И сахрањен на Новом гробљу у Нишу.

ДРАГАН В. ВИДОЈКОВИЋ, новинар, филмски и тв стваралац - мултимедијални уметник,

редактор (уредник) поглавља Позориште, фотографија, филм и медији у Енциклопедији
ЗЛН (Ниш, 20�10�1957 –)
Више од четрдесет година стваралачки присутан у медијском и културном простору
Ниша и Региона� Основну и средњу школу завршио је у Нишу. Студирао је социологију са
филозофијом на Филозофском факултету у Нишу, изучавао медије и одрживи развој на ме-
ђународном Инстутуту за студије Екоман, похађао је мастер двогодишње студије за стра-
тешке менаџере у култури, у оквиру међународног пројекта Универзитета уметности у Бе-
ограду и Министарства образовања и културе Републике Србије и Републике Француске

-5-
- 469 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

(2000/2001), изучавао документарни филм, у класи професора и ре-

дитеља Пјера Жалице у Центру за истраживачко новинарство и ме-
дијску едукацију (МЦ Сарајево и ИЦ Загреб). Студијска усаврша-
вања у земљи и иностранству. Вишегодишњи професионални рад и
истраживања медија биле су референце за избор (2011) у звање про-
фесора по позиву, на Академији за ликовну и примењену уметност,
међународног Института „Екоман“� Академик је Србског ученог
друштва. Креативне и стваралачке потенцијале у култури ће испо-
љити у савезу студената на Универзитету у Нишу. Покренуо је и
осмислио, као главни и одговорни уредник програма, рад Студент-
ског културног центра (у оснивању) 81/82, Нова установа открива младе ствараоце алтер-
нативне културе града, презентује бројне програме у свим областима ("Хепенинг", ликовни
покрет Ниса, Физистички манифест, Први нишки Џез фестивал, Рок олимпијаду, трибине,
позоришне представе на отвореном).На жалост, тек деценију касније СКЦ ће постати део
институција културе града. А овај стваралачки помак обезбедиће Видојковићу радни однос
у Дому омладине, прво као организатору-уреднику филмског и видео програма (83/90) а
затим позицију главног и одговорног уредника и директора Дома културе (95/97) и Дома
омладине Колумбо Ниш (1999/2003)� На нишким Филмским сусретима (осамдесетих и де-
ведесетих) покренуо је нове пратеће садржаје фестивала, уређивао фестивалске публике-
ције, видео хронике, новине, каталоге, био подршка уметничким директорима (сарадња са
Батом Живојиновићем и Миленом Дравић). Почетком деведесетих оснивач је и Филмске
омладине Ниша (ФОН). У свет новинарства закорачио је као сарадник Радио Ниша и не-
дељника младих „Збивања“(1974). То је била препорука за рад у редакцији листа београдске
армијске области „Војска“(79/80) и југословенског гласила младих „Јаворов лист“. За
време студија постаје члан редакције стручног часописа „Хуманитас“ а затим (1982/84) и
главни и одговорни уредник часописа за друштвене науке, филозофију и културу «Научни
подмладак» и свих издања СУС-а. Учесник је покрета децентрализације јавног сервиса
(РТБ) осамдесетих година. Један је од реализатора првих локалних експерименталних тв
програма у Нишу и Региону(1986) и образовања кадрова за видео и тв продукцију у сарадњи
са Институтом за новинарство. Покретач је градског водича за културу и туризам «Сервис
018» (1991/92). Оснивач и главни и одговорни уредник Летописа културе «Нишки аналити-
чар» (1995/97), уредник гласила Заједнице културних центара Србије «КУЛТУРА прес»
(1996/1999), члан Редакције часописа за књижевност и културу «СЛАВА»� Од 2002. године
на РТВ Банкер, уређује ауторски тв пројекат-ЕКОПОЛС. У овој продукцији настало је 450
ауторских тв емисија о заштити животне средине и одрживом развоју� Аутор је гласила-
летописа „Палилулске новине“(од 2009), члан је редакције Међународног часописа „Евро-
балкан“. Извештавао је са бројних филмских фестивала и смотри, са ФЕСТА (од 1980),
Фестивала у Пули (играног и документарног филма), Светског фестивала анимације у За-
гребу, Фестивала документарног филма у Београду, Фестивала алтернативног филма,
Филмских сусрета у Нишу (од 1975). Оснивач је и уметнички директор (од 2003.) ЕКОПО-
ЛИС феста - Међународне смотре еколошког и археолошког филма, Координатор нацио-
налних активности светских еколошких кампања "Очистимо свет" (Clean up the World),
Global Climate Campaign (2006-2012), Кампање "Милион стабала за Србију" (“Plant for the
Planet”), организатор мултимедијалних манифестација, фестивала-сајмова (туризма, леко-
витог биља, хортикултуре, вода). Друштвени активизам усмерен је и ка омладини. Кључну
улогу у развоју његове личности имала је извиђачка организација у којој је од најраније
младости. Инструктор је трећег степена. Обављао је најодговорније дужности као што су

-6-
- 470 -
 Редакциони одбор

старешина извиђача Ниша и Региона, начелник Савеза извиђача Југославије, секретар и ста-
решина Савеза извиђача Србије,. Изузетан волонтерски рад препоручио га је за члана Пред-
седништва омладине Града Ниша(74/76), осамдесетих, за члана републичке и савезне кон-
ференције омладине Југославије а почетком деведесетих изабран је за првог председника
Омладинског савета Ниша и председника Клуба општинских и градских организација мла-
дих Србије. Одлуком Владе Србије именован је за члана Савета министарства за омладину.
Био је члан прве градске Владе Града Ниша, шеф Кабинета градоначелника Ниша а затим
и градски секретар за омладину (до маја 1995). Од 2005. део је тима Кабинета председника
Градске општине Палилула задужен за односе са јавношћу, информисање и сарадњу са
СКГО. Члан је Удружења новинара Србије (од 1992) и Међународне федерације новинара
IFJ (International federation of Journalists);Друштва Србије за односе с јавношћу (ДСОЈ) од
2011. Оснивач је и координатор Медијске еколошке мреже Србије–ЕКОполис 2002. У Мул-
тимедијалном удружењу уметника „Цар Константин“ је од оснивања (2002); члан је Фото-
кино клуба "Филм Новости"(74); Савеза извиђача Србије; један од оснивача Мултимеди-
јалног удружења „Филм публик арт“(84), члан Удружења медијских фотографа Србије,
Балканске мреже документарног филма и генерални секретар Удружења стваралаца Ниша.
Самостално и као члан мултимедијалног удружења уметника, колективно, излаже и објав-
љује фотографије. Учествовао је и на 20 уметничких насеобина, самостално излагао пет
пута. Организатор је око 70 изложби фотографија, промоција филмских остварења домаћих
и иностраних аутора. Аутор је документарних филмова, спотова. Добитник је више приз-
нања и одликовања. Приређивач је већег броја монографија, публикација, специјалних из-
дања у којима показује сву вештину културолога и мултимедијалног ствараоца. Његов у-
метнички рад и дела представљају посебан допринос развоју уметности и културе града�

ЖИВОЈИН ЖИКА А. СТАНИСАВЉЕВИЋ, дипл. правник, дугогодишњи директор За-

вода за јавну управу и уредник Службеног листа Ниша, публициста, редактор (уредник)
поглавља Политика и Историја у Енциклопедији ЗЛН (Житорађа код Прокупља, 1932 –)
Рођен 21. децембра 1932. у Житорађи, код Прокупља од оца
Андреје и мајке Десанке, земљорадника из Житорађе. Детињство је
провео и основну школу завршио у свом родном селу 1943. Гимна-
зију са малом матуром 1947, и великом матуром 1951. завршио је у
Прокупљу. На Правном факултету у Београду дипломирао је 1956.
Радио је у Нишу 40 година као дипломирани правник на разним
пословима. Најпре у Другом општинском суду, као приправник. По-
том у Општинској управи у Нишу као референт, шеф и начелник, у
Дирекцији за урбанизам и комуналну изградњу као шеф, па у
Општинском суду у Нишу као судија. Био је вишегодишњи директор
Међуопштинског завода за јавну управу и уредник Међуопштинског службеног листа Ниш.
Радио је и у Основном суду удруженог рада као нестални судија. За свој рад награђиван је
и одликован више пута. Поред бројних прописа које је током богате правничке каријере
писао, бавио се и публицистичким радом.
Написао је и објавио: Житорађа – Хроника села, 2003; Улице у Житорађи – Брошура,
2006; Основна школа Житорађа 1873-2008 – Монографија, 2008; више одредница о Управи
у Нишком лексикону, 2011; Атанасије Петровић, Учитељ Таса, Ниш, 2014; Добровољци
слободе-Шпански борци 1936-1939� са југа Србије, Ниш, 2015, Улице и тргови града Ниша,
2018. (са мр Миланом Димитријевићем) и др.

-7-
- 471 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Са супругом Живаном Станисављевић (1933-1997) има кћер Љиљану (1959), неуропси-

хијатра, која им је подарила унуку Милицу, студенткињу ветерине у Београду. Као пензио-
нер живи у Нишу, радећи предано на новим рукописима, укључујући и бројне одреднице у
Енциклопедији Знамените личности Ниша.

ЉИЉАНА ЂУРОВИЋ, дипл. правник, архивски саветник, истраживач, публициста, ре-

дактор (уредник) поглавља Здравство у Енциклопедији ЗЛН (Скопље, 30.04.1956 –)
Љиљана Ђуровић је рођена 30.04.1956. године у Скопљу.
Основну школу, гимназију и Правни факултет је завршила у Нишу.
Запослена је у Историјском архиву Ниш од 1987. године, где је стекла
звање вишег архивисте 1997. и архивског саветника 2002. године.
Учесник је научних скупова из историографије и стручних саве-
товања из архивистике. Члан редакције часописа Пешчаник од осни-
вања и рецензент стручних радова из архивистике. У периоду 2004-
2011. сарадник на пројекту Српски биографски речник Матице срп-
ске са објављених 20 биографија познатих Нишлија. Учесник је на
пројекту Града Ниша и Службеног гласника: Лексикон града Ниша,
у својству уредника области: Институције (Београд, 2011), редактор Библиографије часо-
писа Пешчаник (2003-2013) аутора Милене Жикић и Бобана Јанковића, приређивач Водича
кроз архивску грађу Историјског архива Ниш (2013) и један од аутора Библиографије ра-
дова југоисточне Србије академика Владимира Стојанчевића (2016). Аутор је радова објав-
љених у зборницима радова са научних скупова ( Топлички устанак, Београд, 1997. и
Архивска грађа као извор за историју, Београд, 2000), као и радова и чланака објављених у
часописима: Архивски преглед, Нишки зборник, Пешчаник, Расински анали, Корени и
листу Топличке новине. Један је од аутора монографије У ветром постављеним капутима-
Народно позориште Моравске бановине у Нишу 1930-1941 (2017) и редактор монографије
140. година Црвеног крста у Нишу 1878-2018, аутора Ђорђа Стаменковића и Стојана Про-
коповића (2018)�
Аутор је већег броја изложбених поставки (13) из свих области друштвеног живота и
добитник награде Златна архива (2015) која се додељује из фондације Александра Арнау-
товића заслужним архивистима. Члан је Удружења стваралаца Ниша Цар Константин од
оснивања�

Емеритус проф. др ЉУБИША Р. МИТРОВИЋ, професор Универзитета, председник МРЗ

Ниш, песник, публициста, редактор (уредник) поглавља Наука у Енциклопедији ЗЛН
(Мокра, 1943 –)
Др Љубиша Митровић, професор емеритус Филозофског факул-
тета Универзитета у Нишу, рођен је 1943. у Мокри (Бела Паланка).
Основну школу завршио је у Мокри, осмогодишњу и Економску
средњу у Белој Паланци школске 1962/63. Дипломирао је на студиј-
ској групи Социологија на Филозофском факултету, Универзитет у
Београду 1970. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Бе-
ограду 1975. (на смеру Социологија политике), а докторирао 1977. на
Филозофском факултету у Нишу на групи Социологија. За асистента
на предмету Социологија изабран је 1971. на Филозофском факул-
тету у Нишу, на Студијској групи Социологија. Прошавши редовну
-8-
- 472 -
 Редакциони одбор

процедуру избора у сва универзитетска звања, 1987. професор Митровић изабран је у звање
редовног професора (на предмету: Социологија самоуправљања, а 1989. на предмету Општа
социологија). Од тада је држао наставу на Департману за социологију на основним, маги-
старским и докторским студијама, као и на другим департманима на Факултету. На Фило-
зофском факултету у Нишу професор Митровић је радио континуирано 40 година до
одласка у пензију 1. октобра 2011. Поред рада на матичном факултету, професор Митровић
предавао је Општу социологију и друге социолошке дисциплине на основним и магистар-
ским студијама и на бројним другим факултетима у земљи: Универзитету у Нишу (Економ-
ски, Електронски, Грађевински, Технолошки, Учитељски, Факултет спорта и физичке кул-
туре), на Универзитету у Београду (Географски – ПМФ), Универзитету у Приштини и Ко-
совској Митровици (Филолошки и Филозофски). Као гостујући професор по позиву, изво-
дио је наставу у иностранству: у Бугарској (Филозофски факултет, Велико Трново; Колеџ
за туризам, Благоевград), у Грчкој (Светска универзитетска академија у Патри), у Москви
(Московски државни универзитет за међународне односе). Био је биран за професора по
позиву на Светској универзитетској академији „Платон“ (Грчка, Патра 2001) и на Међуна-
родној славенској академији науке, уметности и културе, Москва (2010). Професор Митро-
вић је два пута (1980. и 1985.) био на студијском боравку у Француској, на Високој школи
социјалних наука у Паризу.
Професор Митровић 13. фебруара 2012. од стране Сената Универзитета у Нишу бива
изабран за првог професора емеритуса овог универзитета. Поред овога изабран је и за по-
часног професора Филозофског факултета Великотрновског универзитета „Св. Кирил и Ме-
тодије“ у Бугарској 16. маја 2014., док је 5. децембра 2014. изабран за почасног професора
универзитета „Св Климент Охридски“, Битољ, Македонија. Почасни је доктор Honarary
doctorate of letters Интернационални библиографски Центар – Кембриџ (Велика Британија).
Биран је два пута за декана Филозофског факултета (1983-1987) и проректора за наставу
Универзитета у Нишу (1987-1989), Квантитативни показатељи досадашњих достигнућа
проф. Митровића су импозантни. До сада је објавио више од 600 библиографских јединица
из области: општа социологија и социолошке теорије; социологија друштвеног развоја (са
нагласком на регионални развој Балкана); социологија транзиције и глобализације; тран-
сдисциплинарне студије из мондологије, социологије и геокултуре развоја Балкана, култур-
них идентитета и културе мира.
Међу објављеним публикацијама је 51 књига (уџбеника, студија и монографија). Обја-
вио је 24 рада у међународним часописима и часописима верификованим посебном одлу-
ком Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 29 поглавља и текстова у међу-
народним монографијама и зборницима радова, 49 радова у часописима националног зна-
чаја, приредио је 36 зборника радова. О научној компетентности сведочи 66 библиограф-
ских јединица објављених у иностранству (на енглеском 4 књиге и 29 чланака; на руском:
13 чланака; на бугарском: 9 чланака и 2 књиге; на француском: 1 чланак и 1 књига; на ма-
кедонском: 3 чланка; на немачком: 2 чланка). Његове књиге, штампане у више издања, ко-
ристе се као уџбеник или додатна литература на универзитетима и вишим школама у земљи
и иностранству. Књиге су му критички валоризоване у преко 50 приказа објављених у до-
маћим и страним часописима. Радови су му објављивани на српском, руском, немачком,
француском, енглеском, бугарском и македонском језику.
Проф. Љубиша Митровић је један од цитиранијих српских социолога, чија је биогра-
фија и библиографија објављена у Енциклопедији српског народа (Београд, 2008), „Ко је
ко“ у Југославији и Србији (Београд, 1970, 1991), Енциклопедија културе града Ниша
(2011), Dictionary of International Biography (Cambridge, England, 2005), 2000 Outstanding

-9-
- 473 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Intellectuals of the 21st Century (Cambridge, England, 2005), и Great Minds of the 21st Century
(ABI – American Biographical Institute, Inc.), 2009.
Посебну заслугу има као оснивач и први управник Института за друштвена истражи-
вања Филозофског факултета у Нишу. Од 1986. године до данас био је руководилац седам
великих истраживачких пројеката које је реализовао Институт (Центар) за социолошка
истраживања Филозофског факултета у Нишу. Проф. Митровић је 2004. добио награду Ми-
нистарства за науку Републике Србије за успешно руковођење научним пројектом. Учес-
твовао је на више од 30 међународних скупова у земљи и иностранству, од тога на преко 20
скупова имао је уводна излагања (у: Женеви, Москви, Краснодару, Нижневартоску, Казану,
Крајови, Темишвару, Букурешту, Палама, Скопљу, Битољу, Великом Трнову, Софији, Бео-
граду, Нишу, Митровици). Своје чланство заузима и у бројним научним одборима разноли-
ких научних скупова - било као председник или члан програмских и организационих
одбора. Организовао је више од 40 домаћих и међународних научних скупова на Филозоф-
ском факултету у Нишу, на којима су учествовали, поред аутора из Србије, и аутори из
региона Југоисточне Европе, Русије, САД. У оквиру научно-истраживачких пројеката чији
је руководилац био, проф. Митровић је допринео развоју сарадње са научним институци-
јама, пре свега из Бугарске и Македоније на реализацији компаративних емпиријских истра-
живања, као и Русије (Институт за социологију Бугарске академије наука, Институт за со-
циологију Руске академије наука). Проф. Митровић је био кординатор регионалне истра-
живачке групе за Балкан, која је учествовала 2000. г. на Социјалном форуму ОУН у Женеви,
из чега је резултирала монографија „The Balkans in transition“ (Cambridge, San Francisco). У
својој каријери је био и члан редакција и савета бројних домаћих и страних часописа: Со-
циолошки преглед, Теме, Градина, Мост, Годишњак за социологију, Економика, Српска по-
литичка мисао, као и страних: Међународна научна истраживања (Москва), Социолошки
весник (Институт за социологију Руске академије наука, Москва), Економика и предузет-
ништво (Москва), Балкан – XXI век (Софија). Директор је Центра за балканске студије у
Нишу, и главни и одговорни уредник часописа „Балканске синтезе“�
Био је члан бројних професионалних удружења и њихових органа: Удружења социо-
лога Југославије, Српског социолошког друштва, Удружења политиколога Србије, Југосло-
венског удружењеа за истраживање религије, Балканске асоцијације за социологију села,
Удружења књижевника Србије (Београд), Руске социолошке асоцијације, Руског филозоф-
ског друштва за научно проучавање религије, Међународног удружења конфликтолога (Ру-
сија), Међународне фондације за истраживање друштвеног развоја (IRFD, Кембриџ, САД)
и Европске асоцијације професора емеритуса и Европског удружења социолога. Члан је На-
учног друштва Србије, Светске универзитетске академије („Платон“/Патра у Грчкој), Ме-
ђународне Славенске Академије (Москва) и Међународна академија духовних посвећеника
Ф. М. Достојевски (Москва, Одељење у Новом Саду). У својој професионалној каријери (у
настави, научно-истраживачком раду, руководећим функцијама на Факултету и Универзи-
тету) професор Митровић је професионално обављао своје функције поштујући прописе и
професионалну етику. Биран је три пута за посланика Скупштине Србије (1969-1974; 1988-
1990; 1990-1992). Био је члан Републичког комитета за високо образовање и председник
Скупштине Међуопштинске регионалне заједница Ниш. Добитник је Октобарске награде
града Ниша (1987) и награде Министарства за науку Републике Србије (2004). Носилац је
Ордена заслуга за народ. Међу последњим признањима доприноса проф. Митровића раз-
воју друштвених наука у Србији јесте именовање за члана Управног одбора Института
друштвених наука у Београду.

- 10 -
- 474 -
 Редакциони одбор

Посебну заслугу професор Митровић има за оспособљавање наставног кадра и научног

подмлатка - како кроз менторства магистарских и докторских теза (био је ментор на изради
6 докторских дисертација и 9 магистарских теза; поред тога, био је у комисији за оцену и
одбрану 9 докторских дисертација и 13 магистарских теза).Својим наставним и научним
радом, учешћем у раду професионалних удружења и научној издавачкој делатности, као и
радом на функцијама које је обављао на Департману за социологију, Центру за социолошка
истраживања, Филозофском факултету и Универзитету у Нишу, Митровић је значајно
допринео утемељењу социологије као научне и наставне дисциплине у Нишу и Србији, раз-
воју и угледу Филозофског факултета и Универзитета у Нишу, чиме је допринео афирма-
цији не само теоријске универзитетске, већ и примењене социологије у Србији, ширећи
интересовања социолога за нова научна и истраживачка поља.

Др МИЛЕ К. НОВАКОВИЋ, доктор техничких наука, дипл. инж. тех., редовни професор
универзитета, ген. директор Нитекса (1975-2000), Народни посланик, редовни члан Акаде-
мије компјутерских наука (Кијев, Украјина), председник Скупштине Удружења стваралаца
Ниша, редактор (уредник) поглавља Привреда у Енциклопедији ЗЛН (Сијарина, 09.02.1942
–)
Др Миле Новаковић је рођен 9 фебруара 1942.г. у селу Сијарина,
у средње имућној напредној сеоској породици. Основну школу завр-
шава у Сијаринској Бањи као ђак генерације, а потом уписује и завр-
шава једну од најелитнијих гимназија у Србији, чувену Лесковачку
реалну гимназију, са одличним успехом и реномеом једног од најбо-
љих ђака своје генерације. Технолошко-металуршки факултет у Бео-
граду, хемијски одсек уписује 1960/б1г. и завршава студије у рекорд-
ном року 1964. год. као један од најбољих студената генерације, са
одличним просеком оцена у току студија и одличном оценом на
дипломском раду.
Године 1964. заснива радни однос са Нишком индустријом текстила "Нитекс" у Нишу.
Последипломске студије уписује 1970.г. на Катедри за органску хемију Технолошко-мета-
луршког факултета у Београду. Студије завршава 1974.г. са одличном просечном оценом у
току студија и одличном оценом на одбрани магистарске тезе. Године 1977. Пред Комиси-
јом најугледнијих професора органске хемије Београдског универзитета, одбранио је бри-
љантно докторску дисертацију и стекао звање доктора техничких наука.
Године 1967. У "Нитексу" постаје руководилац Лабораторије, 1969.г. директор развој-
ног сектора, 1970.Г. помоћник техничког директора, 1971.г. управник хемијских техноло-
гија, а 1975.г. референдумом, први пут организованим у југословенској привреди, са 99,9%
гласова упослених радника бива изабран за генералног директора "Нитекса" на којој функ-
цији остаје до 5. октобра 2000.г., када због познатих политичких превирања у Србији под-
носи неопозиву оставку.
За 26 година надљудских напора и прегнућа неколико хиљада Нитексових радника, од
фабрике ниских технолошких референци и оскудних знања, створена је фабрика јаких
технолошких потенцијала и програмских опредељења, са свим атрибутима европске
тржишне флексибилности. Сваки каменчић тог грандиозног мозаика успеха, дело је Проф.
Новаковића, човека дораслог и решеног да у остваривању циљева уложи целокупне ствара-
лачке моћи своје личности.

- 11 -
- 475 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Знајући да "ко мисли на дане-сеје траву, ко на године-сади дрвеће", а ко на векове улаже

у људе, Нитекс је раних 80-тих година широм отворио фабричке капије младим, високоо-
бразовним стручњацима електронике, машинства, текстилне технологије, економије и мар-
кетинга. Знањем, најсавременијом технологијом, програмима примереном добу у којем жи-
вимо и стварамо, богатим искуством и марљивим радом, остварен је импресиван развој Ни-
текса, који је по анализама најпознатијих светских института „Deloite Touch"-а проглашен
као једна од најснажнијих текстилних фабрика Европе , кадровски спремна за трећи миле-
нијум.
У поводу обележавања 100 година постојања Нитекса, којој су присуствовали највиши
представници политичког, привредног и научног корпуса Србије, међу којима министри
науке, привреде, културе и представници пословних партнера из земље и иностранства, о
Проф. Новаковићу су бираним речима академика Каназира, Проф. Др Џокића, академика
Владимира Пантића, означени немерљиви доприноси дивовском развоју Нитекса.
Уважени академик Каназир, иначе Председник научног одбора Међународног симпо-
зијума организованог у Нитексу под називом "Нитекс-трећи миленијум", маниром правог
џентлмена изјавио је: " Проф. Новаковић уткао је у своје инвециозне имагинације, у реалну
сложену партитуру, текстилну архитектуру, стално повезујући савремену индустријску
производњу оплемењену личним и светским резултатима истраживања чији је садржај на
ивици најновијих сазнања, па и више од тога, јер претходи и времену које долази том XXI
веку, о коме се непотребно и код нас са наглашеним емоцијама говори и очекује. Очекивање
да ће III миленијум бити богатији научним, индустријским и хуманим остварењима, визија
Проф. Милета Новаковића била је чудесне моћи у осиромашеним идејама других текстил-
них произвођача. Јер, Нитекс предвођен Проф. Новаковићем, тог надахнутог ствараоца бо-
гатог знања и искуства са технологијама будућности, представља врхунски техничко-техно-
лошки, економски, еколошки и софистицирани произвођачки комплекс фабрика запажен у
Европи и свету."
Проф. Џокић, угледни професор Београдског универзитета , о Проф Новаковићу
искрено, а емотивно и дирљиво, маниром великог говорника изјави: "Налазим се у новој
свечаној сали, али када се уђе у овај индустријски, рекао бих више дом него фабрику, кроз
капију кристалних, одмерених, архиктетонских линија, капију светлости, задивљује та ле-
пота, та красота амбијента, које човек човеку дарује да учини склад поетског живљења и
стваралаштва духовности. То је и разумљиво, јер инжењерски, креативни и економски
тржишни улог првог човека Нитекса Проф. Милета Новаковића, кретао се дуго спирално
ка висинама стваралаштва, често стрмим степеницама којима само одабрани ходају. На том
путу, до врхова визионарских остварења Проф. Др Милета Новаковића, свакако је било и
варница, па дозволите да завршим мислима једног филозофа:" Свако се може наљутити -то
је лако, али наљутити се на праву особу у правој мери, у право време, због ваљаног разлога
и на прави начин -то није лако."
Секретар Српске академије наука и уметности Проф. Др Владимир Пантић, уважени
ауторитет у својој области, после једне посете Нитексу 1999. год., једноставан и скроман
као и већина људи од истинске вредности, није крио одушевљење оним што је видео и чуо,
па изјави: „ Импресиониран сам институцијом коју водите. То може само високо образован
човек, научно, стручно и организационо способан. Ви сте прави човек на правом месту.
Улепшали сте нам дан и улили поверење да имамо институцију којом можемо да се поно-
симо и која може да послужи као пример стваралаштва. Срећни смо што је такав гигант код
нас изграђен и што можемо и у овако тешким временима ићи у корак са светом."

- 12 -
- 476 -
 Редакциони одбор

Позиву да присуствују 100-годишњици оснивања Нитекса одазвали су се и допутовали

из Београда, Канаде и САД и Ристићеви потомци (унук, унуке, праунук), који су били
импресионирани дочеком и оним што је настало на обали Нишаве, на 13 ха оплемењеног
простора. Изненађеност оваквим величанственим изгледом фабрике, Ристићи су прикри-
вали , али не толико да се то не би могло уочити. Сасвим је очигледно, да нису. очекивали
да ће видети то што су видели ( први пут долазе у Србију после изласка из земље), да неће
бити дочекани онако како су дочекани, били су истински импресионирани. Унук Мите
Ристића по најмлађем сину Александру, примајући сребрну прељу Нитекса, а поводом 100
година постојања Нитекса , веома узбуђен изјави: " Изузетно сам поносан што припадам
породици Ристић, која је све ово започела. Мој деда је поставио темеље, али Ви сте сада у
Ш-ем миленијуму. Све је импресивно и величанствено. Ја сам радио (угледни васкуларни
хирург у Канади) на три континента, али ово је нешто што нигде нисам видео."
Године 1971. Проф. Новаковић паралелно са радом у фабрици, бива изабран за аси-
стента на Хемији тек основаног Филозофског факултета у Нишу, 1977.г. за доцента на Ви-
шој органској хемији истог факултета, а 1980.g. по оснивању Технолошког факултета у
Лесковцу, Универзитета у Нишу, изабран је за ванредног професора на предмету Хемија
боја и помоћних средстава. Године 1986. изабира се за редовног професора Технолошког
факултета за ужу научну област Теорија и технологија бојења и штампања.
За 36 година рада на Универзитету, објавио је два капитална уџбеника из хемијске тек-
стилне технологије са укупно 1400 страна, оригинално научно дело Монографију међуна-
родног значаја (М-13) проистеклу из вођења стратешког Пројекта Министарства за науку и
технологију Републике Србије, на коме је учествовало више од 35 доктора и магистара са
Технолошког, Машинског, Електронског и Природно-математичког факултета. Објавио је
и Монографију националног значаја, преко 120 научних и стручних радова са 5С1 листе,
међународног и националног значаја, у земљи и иностранству, преко 20 оригиналних
техничких решења, 2 патента, 25 пројеката Министарства за науку и технологију Републике
Србије. Научни радови су цитирани у 10 најугледнијих часописа из области хемијске техно-
логије и текстила. Био је ментор при изради око 100 дипломских радова на Филозофском и
Технолошком факултету, 4 магистарске тезе и 3 докторске дисертације.
Као круну свог 44-годишњег свеукупног научног и привредног стваралаштва, објавио
је 2001. год. романсирану аутобиографију под називом „ Колевка од високих брда „ рецен-
зирана угледним пером новије српске књижевности Сашом Хаџи Танчићем - добитником
Андрићеве награде за 1990. год. И Проф. Др Радетом Дацићем истакнутог професора бео-
градског универзитета и угледним књижевником.
Године 1988. изабира се за редовног члана Интернационалне академије компјутерских
наука, са седиштем у Кијеву. У току свог четрдесетогодишњег рада, боравио је на специја-
листичким студијама у најпознатијим светским институцијама и фирмама за производњу
боја, хемикалија и помоћних средстава: Ниопик у Москви, Du Pont у Америци, Сiba у Швај-
царској, Вауег у Немачкој, YSY у Енглеској, Сhemapol у Чешкој, Сiech у Пољској, Heberlein
у Швајцарској, Manchester у Енглеској, Dr Bohme у Немачкој.
Током 36-годишњег рада у Нитексу и 40-годишњег рада на Универзитету у Нишу, био
је биран: За одборника Скупштине града Ниша; За члана: Савета Универзитета у Нишу,
Научног одбора за писање Енциклопедије Ниша, Савета за развој града Ниша; Просветног
савета Србије; Одбора за технички развој при Скупштини Републике Србије, члана Управ-
ног одбора Привредне коморе Србије и Југославије, члана Главног одбора СПС-а. За посла-
ника Скупштине Републике Србије 1997-2000.г. За Председника Удружења стваралаца

- 13 -
- 477 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

Ниша- Цар Констнтин, за редовног члана Интернационалне академије компјутерских наука,

са седиштем у Кијеву
За допринос свеукупном развоју нашег друштва, награђен је: Највишим признањем Ни-
текса " Златна преља" поводом 100 година постојања Нитекса; Првомајска награда Градског
синдикалног већа; Плакатом Универзитета у Нишу; Статуом 'Цар Константин" Нишавског
округа; Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима; Мајском наградом С.О. Медвеђа;
Мајском наградом С.О. Соко Бање; Октобарском наградом града Ниша за 1981.г.; Најви-
шом наградом Привредне коморе Србије "Дан Републике"; Наградом за Менаџера године
1999.г. Привредне коморе Југославије; Орденом рада са златним венцем; Орденом Заслуге
за народ са сребрним зрацима; Титулом менаџера Југославије за 1995.г.; Титулом Менаџера
Балкана и Црноморског региона за 1999.г.; Највећим признањем Савеза Синдиката Србије
"Златни плакат"�
Ожењен је, има супругу Љиљану, професора средње школе, сина Игора, кћи Наталију,
професоре Универзитета у Нишу.

Проф. мр МИРОСЛАВ Д. АНЂЕЛКОВИЋ, академски сликар, професор Академије умет-

ности у Београду и ПМФ-а у Нишу, директор ГСЛУ, редактор (уредник) поглавља Ликовна
уметност у Енциклопедији ЗЛН (Јелашница, 06.04.1945)
Рођен је 1945. у Јелашници код Ниша. Школу за примењену у-
метност „Ђорђе Крстић“ у Нишу завршио је 1965. Дипломирао је на
Академији за ликовне уметности у Београду 1970. у класи проф. Не-
дељка Гвозденовића. Постдипломске студије завршио код истог про-
фесора 1972. Током 1989. специјализирао је сликарство у музеју
Прадо и на Академији Сан Фернандо у Мадриду, као стипендиста
шпанске владе.
Након дипломирања и магистрирања на Академији уметности у
Београду, више од једне деценије је био професор уметности у Гим-
назији „Стеван Сремац“ у Нишу, где је, не само учио гимназијалце
вештини сликања, већ их је и снажно мотивисао да уметност истински заволе и одаберу га
као свој хоби или животну професију. Потом је мр Анђелковић био уметнички директор и
директор Галерије савремене ликовне уметности (ГСЛУ) у Нишу и са тих позиција удахнуо
нову енергију овој културној установи, а посебан допринос даје обликовању и афирмацији
култне Сићевачке сликарске колоније. За сво то време, мр Анђелковић интензивно слика и
излаже на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добија
већи број професионалних награда и признања локалног и националног значаја.
Уметнички профил Нишлије мр Анђелковића скреће пажњу престижној Академији
примењених уметности Београдског универзитета, која га од 2003. ангажује за свог профе-
сора цртања и сликања, прелазећи пут од ванредног до редовног професора, са којим зва-
њем 2015. године одлази у заслужену пензију. Добитник је Златне повеље Универзитета
уметности у Београду. Као већ афирмисаног професора Београдске академије, ангажује га
и Природно –математички факултет (ПМФ) Нишког универзитета, као свог професора. Не-
сумњиво велики ауторитет и интегритет проф. Анђелковића, респектује и локална самоу-
права родног града, па га именује за председника Управног одбора ГСЛУ у Нишу у три
мандата, где са менаџментом те установе даје нови допринос очувању уметничких вредно-
сти Ниша и афирмацији ГСЛУ као установе и посебно њених галерија „Србија“, „Павиљон
у Тврђави“ и др.

- 14 -
- 478 -
 Редакциони одбор

Од 1971, када се је првом самосталном изложбом у Галерији Коларчевог народног уни-

верзитета у Београду укључио у ликовни живот Србије, до Ретроспективне изложбе у Гале-
рији „Србија“ у Нишу, 2016. (дакле, пуних 45 година), проф. Анђелковић је своје слике
излагао на преко 40 самосталних и преко 100 колективних изложби у земљи (Југославији)
и иностранству (Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Крајови, Великом Трнову,
Москви...). У каријери је насликао неколико стотина вредних сликарских остварења. Често
је награђиван и похваљиван, не ретко је био члан сликарских жирија, као и ментор и члан
комисија за одбрану дипломских, магистарских и докторских радова на факултетима на ко-
јима је предавао. Објавио је неколико књига уџбеничког и уметничког карактера (Из дана
у дан, Јермина – књига цртежа у издању Удружења стваралаца Ниша, док посебан допри-
нос његовој афирмацији даје књига Простор слике – разговори са Мирославом Анђелкови-
ћем, аутора Милоша Јефтића), као и више стручних радова, а његове слике красе на десе-
тине каталога са самосталних и колективних изложби. Са својим сликама заступљен је у
музејским збиркама Народног музеја Србије у Београду, Народног музеја у Нишу, Народног
музеја у Суборици, Музеја у Луксембургу и др.
Члан је Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин, Удружења ликовних уметника
Србије, групе уметника „Лада“ и других уметничких и професионалних удружења.

МИЦА ЂЕНИЋ, професор књижевности, директор Историјског архива Ниш у пензији,

публициста, редактор (уредник) поглавља Књижевност и публицистика у Енциклопедији
ЗЛН (Црвена Јабука, општина Бабушница, 9. 12.1948 –)
Рођена 9. децембра 1948. године у Црвеној Јабуци, општина Ба-
бушница. Гимназију је завршила у Бабушници, а Филолошки факул-
тет у Београду. Од 1978. живи и ради у Нишу, као професор књижев-
ности у образовању, а потом у СО Ниш - Секретаријату за друштвене
делатности на месту саветника за образовање. Од 1992. ради у Исто-
ријском архиву Ниш у информативно пропагандној служби и библи-
отеци, а 2001. је постављена за директора Историјског архива Ниш.
Добитник је награде Златно слово (1990) које додељује Републички
акциони одбор за елементарно образовање одраслих.
Од 1993. објављује више текстова у Народним новинама, ре-
довни је дописник Нишког аналитичара, аутор многих прилога за Нишку телевизију, са-
радник Матице српске из Новог Сада на пројекту Српски биографски речник, члан је ре-
дакције и сарадник Архивског гласника Архива Србије.
Аутор је многих изложби и уводничар пратећих каталога Историјског архива Ниш.
Оснивач и први главни уредник архивског гласила Пешчаник, члан редакције и сарадник на
пројекту монографије 140 година Црвеног крста у Нишу, члан редакције часописа Стубови
баштине гласила Завода за заштиту споменика културе Ниш.
У пензију одлази 2010. године са звањем архивског саветника. Од тада се претежно
бави лекторисањем књига и рукописа својих пријатеља, првенствено из састава Удружења
стваралаца Ниша "Цар Константин", чији је члан од оснивања. Такође, и сама пише књиге,
енциклопедијске одреднице и стручне радове за разне потребе.

- 15 -
- 479 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

САША В. ХАЏИ ТАНЧИЋ, песник, прозаиста, есејиста, антологичар, директор „Гра-

дине“, управник Народног позоришта Ниш, редактор (уредник) поглавља Књижевност и
публицистика у Енциклопедији ЗЛН (Лесковац, 3. октобар 1948 − Ниш, 2015)
Основну школу, гимназију и вишу педагошку школу завршио у
Нишу, а филологију студирао у Београду и Приштини, где је и дипло-
мирао на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски је-
зик. Као новинар запослио се најпре у Народним новинама
(1971−1977), потом ради као главни и одговорни уредник часописа
Градина (1978−1988) у истоименој издавачкој кући, у којој је 1989. и
1990. главни и одговорни уредник издавачке делатности. Као уред-
ник часописа и издавачке делатности покренуо библиотеке: Откри-
вања, Синтезе и Покретни празник. Од 1990. до 1995. радио као про-
фесор у Музичкој школи у Нишу, током 1996, кратко, помоћник ми-
нистра за културу, директор Уметничке школе Ђорђе Крстић (1996−2000), директор На-
родне библиотеке у Лесковцу (2001−2004) у коме покреће часописе Освит и Успења, и лист
Лесковчанин. Из Лесковца се враћа у Ниш где је управник Народног позоришта (2004−2008)
и председник Савета за културу града.
Члан је Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра, члан жирија за награде:
Бранко Миљковић, Милан Богдановић, Златни прстен, који додељују Музеј позоришне у-
метности и Удружење драмских уметника Србије.
Објавио је следеће књиге: Записан свршиће се свет, песме, Градина, 1973; Јеврем, сав
у смрти, приповетке, Просвета, Београд, 1976; Паралелни светови, есеји, Градина, 1979;
Савршен облик, приповетке, Просвета, Београд, 1984; Силазак у време, приповетке, Про-
света, Београд, 1987; Il cuore e' una pietra; Traduzione in italiano a cura di Dragan Mraović, La
Valisa, Bari, 1989; Паралелни светови, огледи, Градина, Ниш, 1989; Звездама повезани, Про-
света−Књижевне новине, Београд, 1990; Ivicom, najlepši put, Svjetlost Sarajevo, 1990; Гало-
пирајући војник, Српска књижевна задруга, Београд, 1991; La torre de los cráneos, / Saša
Hadži Tančić, presentatión: Srba Ignjatović, traducción: Dragoslava Trandafilović y Erique
Alvarez., Libros del Facaranda, Madrid, 1991; Свето место, роман, Рад, Београд, 1993; Ски-
дање оклопа, приповетке, Просвета, Ниш, 1993; Кључ за чудну браву, изабране приповетке,
Просвета, Београд, 1994; Пејзаж с душом, песме са ликовним прилозима Миодрага Нагор-
ног, Наша реч, Лесковац, 1995; Црвенило, приповест, Просвета, Београд, 1995; Biserica din
geamantan, traducere de Georgina Berlovan-Rotariu, Nemira – Bucureşti, 1996; Небеска губер-
нија, приповетке, Просвета, Београд, 1997; Повратак у Наис, изабране приповетке, Бања-
лука, Глас српски, Бањалука, 1997; Поетика одложеног краја - једно читање приповедака
Лазе К. Лазаревића, Просвета, Београд, 1999; Псалми, Графика Галеб, Ниш, 2001; Караван
светог Влаха, роман, Просвета, Београд, 2002; Романи Миливоја Перовића, Понд − Сту-
дентски информативно-издавачки центар, Лесковац − Ниш, 2002; Повлашћена места, огле-
ди, Ниш, Нишки културни центар, 2005; Проклетство, коначна ведрина: Зона и Софка:
биће, симбол и књижевни лик, Рад, Београд 2005; Корен, копрена, есеји, огледи и чланци,
Fileks, Лесковац, 2006; Меланхолија, епитаф, Рад, Београд, 2006; Из дубине књижевног дела,
есеји, огледи и чланци, Нишки културни центар, 2007; Ратна престоница, приповетке, Рад,
Београд, 2007; Кафкин син, кратке приче, Рад, Београд, 2008.
Поред приређивања текстова за библиотеке часописа и издавачке куће Градина, саста-
вио је и антологије: Српске празничне слике, Рашка школа, Београд, 2000; друга књига у

- 16 -
- 480 -
 Редакциони одбор

часопису Крајина, 18-19, Бањалука−Београд, 2006; Најлепше приче Борисава Станковића,

Просвета, Београд и изабране песме Бранка Миљковића Песме о песми, Градина, Ниш.
Добитник је следећих награда и признања: награда Ослобођење Ниша (1976), Лазар Ву-
чковић (1990), Андрићеве награде за књигу Звездама повезани (1990), Рамонда Сербика,
Златно слово часописа Арт, Жак Конфино Лесковачког сајма књига, Златне значке КПЗ
Србије. Преминуо је 2015. у Нишу, где је и сахрањен на Новом гробљу.

Проф. др СОЊА ЦВЕТКОВИЋ, музиколог, професор универзитета, публициста, редак-

тор (уредник) поглавља Музика у Енциклопедији ЗЛН
Др Соња Цветковић је дипломирала, магистрирала и доктори-
рала на катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Бе-
ограду. На Факултету уметности у Нишу (Департман за музичку у-
метност) ради као ванредни професор на предмету Историја музике.
Наставу из музичких предмета такође изводи и на Музичкој акаде-
мији Универзитета у Приштини (Косовској Митровици).
Главна подручја њеног интересовања и научног рада су нацио-
нална историја музике XIX и XX века и музичка историја Ниша. У-
чествовала је на музиколошким и музичкотеоријским скуповима у
Београду, Бања Луци, Крагујевцу, Косовској Митровици, Нишу и
објавила више радова у домаћим научним часописима. Аутор је монографија Музичка
пракса у Нишу од краја XIX века до почетка Другог светског рата – идеолошки, културни
и уметнички контекст (2015) и Нишка црквена певачка дружина „Бранко” – 130 година
(2018). Члан је Музиколошког друштва Србије, Стручног савета Центра за научноистражи-
вачки рад у уметности „Balkan Art Forum“ Факултета уметности у Нишу, Савета Међуна-
родног фестивала хорске духовне музике „Музички едикт“ у Нишу и главни уредник науч-
ног часописа Facta Universitatis – Series Visual Arts and Musicу издању Универзитета у
Нишу.

Проф. др ХРАНИСЛАВ С. АНЂЕЛКОВИЋ, дипл. инж. арх, редовни професор Универ-

зитета, пројектант, публициста, редактор ( уредник) поглавља Архитектура, урбанизам и
грађевинарство у Енциклопедији ЗЛН (Ниш, 25.11.1938 –)
Рођен је 25. новембра 1938. у Нишу, где је завршио основну
школу и гимназију (1957), а Архитектонски факултет у Београду
(1957–62)� Од 1962. до 1966. радио је у грађевинском предузећу „Гра-
ђевинар” у Нишу, као руководилац објекта, шеф градилишта и управ-
ник градње. Марта 1966. изабран је за асистента на предметима
Нацртна геометрија I, Нацртна геометрија II и Перспектива на
Техничком факултету (од 1971. на Грађевинском, а од 1998. Грађе-
винско-архитектонском факултеу) у Нишу. Касније је изабран за до-
цента (1973), ванредног (1982) и редовног (1987) професора. Од 2004.
је у пензији. Магистрирао је 1973� а докторирао 1981. на Архитектон-
ском факултету у Београду. Наставу из области нацртне геометрије и перспективе, сем на
матичном факултету, држао је на факултетима, вишим школама и у центрима за ванредно
студирање широм Србије.
Оснивач је Одбора Југословенског саветовања за Нацртну геометрију (1975), чији је
члан био до 1990, а у три мандата и председник Одбора. Оснивач је Југословенског
- 17 -
- 481 -
Енциклопедија Знамените личности Ниша

удружења за нацртну геометрију и инжењерску графику – ЈУНГИГ (1990), а (по распаду

Југославије) новог ЈУНГИГ-а (1999). Учествовао је на свим југословенским саветовањима
за нацртну геометрију од 1967. до 2008. (19 саветовања) и значајно допринео њиховој орга-
низацији и развоју наставе и науке на простору бивших југословенских република. Његова
друштвено-политичка активност се одвијала кроз Омладински организацију, Савез студе-
ната, СКЈ, Савез синдиката, Друштво архитеката Ниша и Друштво инжењера и техничара
Ниша.
На Факултету и Универзитету је био на низу значајних функција; заменик директора
Института, продекан, Шеф катедре, Шеф Архитектонског одсека, Главни уредник Зборника
радова Факултета, члан Наставно-научног већа и Савета Универзитета. Добитник је великог
броја признања (најзначајније Орден рада са сребрним венцем). У удружењима Друштво
инжењера и техничара Ниша и Друштво архитеката Ниша је, у више мандата, био члан
управних одбора. Покретач је (2000) и главни уредник (2000-09) гласника Друштва архите-
ката Ниша „Архитект“. Радио је на више научних пројеката и објавио преко 40 научних
радова из области нацртне геометрије и архитектуре. Аутор је или коаутор преко 10 архи-
тектонских пројеката. 1991. је објавио универзитетски уџбеник „Перспектива”. Након пен-
зионисања, активно се бави публицистичким и уређивачким послом.

- 18 -
- 482 -