Назив установе

СЕМИНAРСКИ РАД
Предмет:

Тема:

Ментор Студент

Мај, 2019

1
 Садржај
Увод........................................................................................................................ 3

1. ДСЛ-преглед технологије и поставке...........................................................3

1.1.Принцип рада ДСЛ........................................................................................4

1.2.Модулација сигнала на линији...................................................................6

1.2.1.Принцип ДМТ модулације........................................................................9

1.2.2.Недостаци ДМТ модулације.....................................................................9

1.3.Структура ДСЛ мреже................................................................................11

1.4.Предности и недостаци ДСЛ технологије................................................11

1.4.1.Однос ДСЛ и других приступних технологија.....................................12

1.4.1.1.Однос ДСЛ и ДИАЛ УП технологије..................................................13

1.4.1.2.Однос ДСЛ и других широкопојасних технологија.........................14

1.4.2.Тешкоће у примени ДСЛ технологије...................................................14

2. Упоредне карактеристике ДСЛ технологија.............................................15

2.1. Класификација ДСЛ технологија.............................................................16

3. Закључак...........................................................................................................18

Литература............................................................................................................19

2
Увод

Досадашњи развој телекомуникација одвијао се тако што је за сваки сервис изграђена

посебна инфраструктура. Тако постоје јавна мрежа за телефонски сервис, телеграфски
сервис и сервис за пренос података. Постојање више мрежа је неповољно, како за
непосредне кориснике, тако и за даваоце сервиса тј. имаоце мреже. Један од главних
трендова развоја у новије доба су телекомуниокационе мреже интегрисаних сервиса
којима је могуће преносити поруке различитих врста. Последица реализације концепта
дигиталне мреже интегрисаних сервиса (ИСДН) је експанзија телекомуникационих
сервиса (побољшање квалитета постојећих и увођење нових). У ДСЛ систему пренос
података се одвија помо ћу стандардних телефонских жица од бакра. Први експерименти
на овом пољу датирају са краја осамдесетих година, и довели су до настанка ИСДН
технологије, посебне телефонске линије која се састоји од два канала, са по 64 Кбпс
брзине преноса података. Најзнацајнији продор у области дигиталних претплатницких
линија остварен је 1993. године када је Јохн Циоффи, данас професор на Стенфорду,
представио дискретну вишетонску модулацију. Од тада, а највише због повећане потребе
за интернетом, дигиталне претплатничке линије се развијају великом брзином и потреба
за њима је данас, у ери компјутерских технологија, већа него икада. Биће изложене
основне карактеристике ДСЛ технологија и размотрене поставке које се могу препознати
у оквиру ДСЛ технологија. Сваку од наведених поставки ћу прокоментарисати и дати
максимално могуће стручна објашњења у вези принципа рада, предности ДСЛ
технологија, модулација сигнала на линији тј. кодова за пренос сигнала, структури мреза
итд.

1. ДСЛ-преглед технологије и поставке

1.1. Принцип рада ДСЛ технологије

Цела погодност ДСЛ технологије је у томе сто се осим говора, телефонском линијом
(бакарном парицом) могу преносити и други видови информација као што су рачунарски
подаци (Интернет...), сервисне информације итд. и то много већим брзинама него пре
инсталирања ДСЛ прикључка. Побољшање у односу на обичан телефонски прикључ ак
лежи у томе што је ДСЛ технологија базирана на коришћењу целог фреквентног опсега
који је могуће пренети бакарном парицом и затим одвајању сигнала говора од осталих
података.

3
 Слика 1. Фреквенцијски план преноса сигнала у ДСЛ технологији

Одвајање сигнала говора од осталих корисничких података врши се при телефонској

централи у уређају који се зове сплиттер. Сплиттер је уређај који слузи да одвоји
ускопојасни говорни сигнал(ПСТН или ПОТС) од осталих информација и шаље га у НФ
филтар телефонске централе. Остале информације се одвајају и преносе рачунарском
мрежом ако предпоставимо да служе за комуникацију Интернетом, али без посредства
телефонске централе. Осим сплиттер-а,од уређаја се користи и ДСЛ модем, сто није
најисправнији назив због тога сто у овом случају не долази до модулације/демодулације и
зато смо га на шеми означили као ДСЛ терминал унит-ремоте, скраћено ДСЛ ТУ-Р. Он
врши функцију прилагођења дигиталног сигнала линији пре улаза у сплиттер и слања на
линију.

Слика 2. Принципска шема ДСЛ-а, сигнала на линији и уређаји који се користе

Из предходног текста можемо закључити да веће брзине није било могуће пости ћи
управо због НФ филтра у телефонској централи који пропушта сигнале у опсегу 0-4КХз,
што није довољно за постизање већих брзина од оне коју је подржавала ДИАЛ УП
конекција(56кб/с). Телефонска централа је заправо била ”уско грло” у преносу
корисничких информација.

4
1.2. Модулација сигнала у ДСЛ технологији

С обзиром да се ради о дигиталној кориснич кој линији (дигитал субсцрибер лине)

предпостављамо да сигнал на линији чини низ импулса који носе информацију “0” или
“1”. Уколико би корисничком линијом преносили сигнале у оригиналном, дигиталном
облику, тај сигнал би био високе фреквенције и при трансферу би се ослобадала велика
коли чина енергије. Због тога су се сигнали изобличавали и морали да се на сваке две-три
стотине метара појач авају. Дискретна вишетонска модулација је омогуцила пренос
сигнала нижих фреквенција, при чему је сигнал могао да путује даље, без потребе да се
цесто појач ава. Самим тим је и започела ера дигиталних претплатничких линија, које
постају све доступније индивидуалним корисницима.

Најједноставније рецено, дигитални сигнал, да би се пренео на даљину, мора да буде

трансформисан у облик који је погодан за медиј (жицу) којим се пренос одвија. У
истраживањима се дошло до закључка да је најпогодније да се параметрима дигиталног
сигнала модификују параметри неког

Слика 2. Принципска шема ДСЛ-а, сигнала на линији и уређаји који се користе

другог сигнала који је погоднији за пренос кроз дати медијум. Овај процес се назива
модулација, а подразумева и процес демодулације, где се, на крају пута, сигнал враца у
оригинално стање.

Управо се дискретна тонска модулација показала као најквалитетнија и омогуцила бржи

развој дигиталних претплатницких линија. Први ДСЛ системи познати су под именом
ХДСЛ (Хигх спеед рате ДСЛ). ХДСЛ уређаји су стандардизовани 1991. године и то за
пренос по две парице уз коришћење 2Б1Q линијског кода (наслеђеним од ИСДН -а).
Премда су ови системи врло брзо прихваћени од произвођача и ушли у широку примену,
нешто касније је усвојен и други тип модулације - ЦАП, који је донео већи домет и бољу
отпорност на сметње. ХДСЛ системи су се користили углавном за пословне примене као
што су повезивање централа, рутера и различитих мултиплексера по изнајмљеним
парицама у градском окружењу.

Цела ствар са ДСЛ системима би се можда ту и завршила да није било великог продора
Интернета у другој половини деведесетих. Пошто се јавила потреба за што већим
5
приступним брзинама ка провајдерима, ДСЛ је извуч ен као џокер. С обзиром да при
стандардном претраживању Wеб-а количина података који теку у оба смера није
сразмерна, пројектовани су нови асиметрични ДСЛ уређаји - АДСЛ (Асyмметриц ДСЛ). У
једном смеру проток је ишао до 8 Мб/с а у другом до 1Мб/с и то све по једној парици. За
постизање ових брзина коришћене су разне методе, али је стандардизована ДМТ
(Дисцрете Мулти Тоне) модулација, чија је суштина у подели фреквентног опсега на 256
канала по којима се преносе подаци мањим брзинама, што у збиру даје жељени проток.

Слика 3. Принципска шема ДСЛ-а, сигнала на линији и уређаји који се користе

1.2.1. Принцип ДМТ модулације

ДМТ технологија се користи да достигне високе перформансе, користећи вишеструке

симултане носиоце за пренос дигиталних података. Променљив број бита је модулисан у
сваком од ових носиоца; број зависи од карактеристика стварне телефонске парице и
фреквентног спектра интерферентног сигнала. На овај начин, битска брзина која се
преноси, може бити оптимизована чинећи могућим употребу истог модема за лоцал лооп
са различитим карактеристикама.

Ово обезбеђује следеће особине:

- различити сервиси, са различитим фреквентним опсезима и саобраћајним

карактеристикама, могу бити помешани, ефикасно максимизирајући стварну битску
брзину коју нуди ДМТ модем. На тај начин је могуће обезбедити подршку сервису са
гарантованим опсегом (нпр. Видео на захтев заснован на МПЕГ-у), чинећи "остатак"
битске брзине расположивим за сервисе са подацима у налетима (бурстy дата).

- максимална стварна битска брзина се аутоматски одредјује током иницијализације АНТ-

а (са унапред утврдјеном маргином и унутар ограничене густине спектра снаге преноса).
Систем за управљање сервисом затим намести линијску брзину на праву вредност, у
зависности од профила корисника, на тај начин максимизирајући маргину шума и/или
минимизирајући снагу преноса. Ово дозвољава понуду различитих нивоа сервиса, на
пример понуда битске брзине веће од уобичајене или осигурање гарантоване битске
6
брзине.Битска брзина може бити изабрана линеарно, све до максимално стварно могуће.
Битска брзина може да варира за сваког индивидуалног корисника.

- комбинована употреба ДМТ и АТМ дозвољава систему да иницијализује и ради на веома

малим битским брзинама, на пример, жа деградиране линије или неисправне кабловске
инсталације. Због присутних сметњи, систем ће се иницијализовати под веома оштрим
условима и известити систем за управљање мрежом. Затим, оператор може преузети
АДСЛ параметре и предузети одговарајуће поступке.

ДМТ техника је МЦМ (Мулти Царриер Модулатион). Ова техника истовремено користи
вишеструке канале за пренос података уз помоћ 256 носилаца. Сваки од ових канала
ширине 4 кХз је дигитализован са QАМ (модулисани носиоци појединачно оптимизовани
као функција сметњи на линији).

Слика 4. ДМТ Техника

Уместо употребе адаптивних еквилајзера за компензацију варијација слабљења линије,

ДМТ прилагодјава битску брзину сваког канала према одговарајућем односу сигнал/шум.
Ово предпоставља да су карактеристике линије у погледу слабљења одредјене у току фазе
иницијализације. На основу овога, максимални достигнут капацитет је 15бит/Хз, тако да
теоријски максималан капацитет ДМТ-АДСЛ-а износи 15,36 Мбит/с. Због своје велике
флексибилности у погледу употребе фреквентног опсега ДМТ-АДСЛ се лако прилагодјава
стању на претплатничким линијама у деловима од по 32 кбит/с.

На следећој слици се може видети какав је однос С/Н у зависности од фреквенције, а

самим тим и колике су битске брзине на различитим учестаностима.

7
Слика 5. Употреба фреквентног спектра у ДМТ

8
Спектар снаге је величина која нам говори о томе колика је снага потребна да би се сигнал
квалитетно пренео, у овом случају, корисничком линијом, на одређеним фреквенцијама,
тј. колика је снага на одредјеним фреквенцијама приликом преноса.

Следећа слика нам показује колика је снага на различитим учестаностима. При томе
видимо то да је највећ а снага потребна на нижим учестаностима, тј. у делу спектра који је
резервисан за пренос говора (0-4 КХз). Затим видимо да је потребна знатно нижа снага у
области Уп Стреам-а и најнижа у области високих фреквенција, тј. у Доwн Стреам-у.
Можемо закључити да снага сигнала на линији опада са порастом учестаности самог
сигнала.

1.2.2. Недостаци ДМТ модулације

Мана ДМТ модулација је релативно мали домет и слабија отпорност на сметње, те се

максимална вредност од 8 Мб/с тешко може реализовати у пракси. Као алтернатива је зато
понуђена АДСЛ Лите технологија, слично АДСЛ-у, али са протоцима до 1,5 Мб/с у
једном смеру и 384 кб/с у другом. Оба типа АДСЛ уређаја, пошто су били намењени за
ширу популацију интернет корисника успели су да разбију баријеру у цени коју су држали
првобитни ХДСЛ уређаји намењени углавном корпорацијским корисницима. Али ни ови
други, којима је потребан симетричан проток у оба смера нису остали ускраћени за нове
изазове и стандарде. Појавила се симетрична варијанта ДСЛ преноса по једној парици,
тзв. СДСЛ (Сyмметриц ДСЛ), или ХДСЛ2 у америчкој варијанти.

1.3. Структура ДСЛ мреже

Постојећа телефонска инфраструктура је створена првенствено за пренос гласа, тако да
ова мрежа није изворно прилагођена за пренос података великом брзином. Због тога су
потребне извесна прилагођења и измене на постојећој ПТСН мрежи. Да би се остварила
мрежа за брзи пренос података базирана на ДСЛ услугама, потребно је обезбедити
неколико врста мрежне опреме.

Структура широкопојасне ДСЛ приступне мреже

9
ДСЛАМ (Дигитал Субсцрибер Лине Аццесс Мултиплеxер) је уређај на страни
даваоца услуге чија је улога да више ДСЛ корисничких линија повезује на мрежу ИСП-
а преко јако брзих веза (100 Мбит/с, 1000 Мбит/с, итд.). Та веза на мрежу треба да буде
већег капацитета него што је укупни збир доwнлоад, односно уплаод брзина свих
корисника на ДСЛАМ-у због елиминације проблема загушења и падова брзине у
периодима када се Интернет највише користи.

ДСЛАМ је смештен је у објекту даваоца услуге и представља камен темељац ДСЛ

технологије. Његова улога је да врши концентрацију податковног саобраћаја
генерисаног од стране корисника, а пристиглог са великог броја ДСЛ линија и да их
преко бацкбоне линка споји са остатком мреже. ДСЛАМ омогућава услуге за пакетске,
ћелијске и/или каналне апликације помоћу концентрације саобраћаја са ДСЛ линија на
10Басе-Т, 100Басе-Т, Т1/Е1, Т3/Е3 или АТМ излазима.

Новији ДСЛАМ-ови су отпорнији на температуре и околне утицаје. Та погодност

омогућ ава и инсталацију ДСЛАМ-ова у удаљеним терминалима (Ремоте Терминалс)
уместо само у централама. Могућност померања ДСЛАМ-ова на удаљене локације
може врло побољшати квалитет пружања услуга, тако и омогућити пружање услуге и
кориснику који би иначе био изван домета ДСЛ мреже. ДСЛАМ подржава више врста
ДСЛ технологија као и више врста протокола и модулација у истој ДСЛ технологији.
Такође, може обављати и додатне функције као што су усмеравање и динамичко
придруживање ИП адреса за кориснике.
Сплиттер је уређај који се веже на оба краја телефонске линије и служи за
раздвајање ДСЛ сигнала од сигнала класичне телефоније или ИСДН-а.

Сплиттер-и као дјелитељи фреквентног опсега реализују се у две варијанте у

зависности од тога да ли су смештени код корисника или уз ДСЛАМ уређај. Они
омогућавају да бакарна парица буде истовремено употребљена и за пренос података
великим брзинама и за разговор путем телефонске линије.

10
Постоје две варијанте:

- појединачни сплиттер-и који се постављају код корисника,

- вишеструки сплиттер-и који су дизајнирани за многоструки завршетак (терминатион)
у централи. Сплиттер-и на корисничкој локацији могу бити сплиттер-и за аналогну
телефонску линију
(ПОТС) или дигиталну телефонску линију (ИСДН). ПОТС сплиттер-и могу бити
пасивни или активни. Активни захтевају спољни извор напајања за обављање преноса
гласа и ДСЛ услуга преко једне бакарне парице. Пасивни не користе спољни извор
енергије и имају веће средње време између грешака МТБФ (Меан Тиме Бетwеен
Фаилурес) од активних. На сплиттер лоциран на корисничкој страни вежу се ДСЛ
терминални уређај и телефонски уређаји (телефони, фаx-ови, модеми, итд.) који се желе
користити.

ДСЛ терминални уређај (ДСЛ Модем / ДСЛ Роутер) који се спаја на рачунар и на ДСЛ
линију, односно сплиттер који служи за пренос података. ДСЛ терминали долазе
углавном у две варијанте:

- у оној која се на рачунар спаја преко УСБ-а,

- у оној која се на рачунар спаја преко мрежне картице.
Друга изведба је практичнија ако се преко ДСЛ-а на Интернет жели спојити више
рачунара, за шта је потребно обезбедити ДСЛ роутер.

ДСЛ роутер-и долазе у различитим технологијама – поред основне функционалности,

многи од њих имају уграђен сwитцх, тако да се рачунари из локалне мреже могу
спојити директно на њих.

11
 Постоје два типа ДСЛ терминалних уређаја, интерни и екстерни. Интерни се дају у
облику картица које се инсталирају у рачунар у ПЦИ слот. Екстерни уређаји се могу
повезати на кориснички рачунар путем УСБ, 10/100 БасеТ или других мрежних
интерфаце-а.

1.4. Предности и недостаци ДСЛ технологије

ДСЛ технологија тренутно предњачи у односу на друге приступне технологије и
недостаци у односу на друге технологије тренутно мањкају, тако да ћемо недостатке ДСЛ-
а представити преко тешкоча у примени ДСЛ-а.

1.4.1. Однос ДСЛ и других приступних технологија

U овом поглављу представићемо однос ДСЛ-а и других технологија и на тим
односима увидети предности и евентуалне недостатке ДСЛ технологије. Укратко ћемо
представити однос између ДСЛ и ДИАЛ-УП и однос између ДСЛ и других
широкопојасних приступних технологија.

12
 1.4.1.1. Однос ДСЛ и ДИАЛ-УП
Основна разлика између аналогног и ДСЛ модема је у фреквенцијском појасу који
користе. Класич ни (аналогни) модеми или диал-уп модеми су дизајнирани (а самим тим и
ограничени) да раде у фреквенцијском спектру од 0 до 3400 Хз. Тако је и највећа брзина
преноса информација коју могу постићи 56/64 кбит/с (или 128 кбит/с код ИСДН-а), док
код ДСЛ приступа брзина преноса података достиже вредност од преко 8 Мбит/с (у
зависности која је ДСЛ технологија примењена).
Наредна табела даје преглед упоредних карактеристика ДСЛ и диал-уп приступа. ДСЛ вс.
Диал-уп

Обичне телефонске комутације су дигитални сигнал који би долазио до њих претварале у

аналогни, па га усмеравале даље у мрежу. Корисник је због тога требао да има модем који
је тај аналогни сигнал претварао у дигитални, ''разумљив'' рачунару. Та аналогна
трансмисија између централе и корисника је, у ствари, била ''уско грло'' које је
онемогућавало употребу ширег фреквенцијског спектра. Насупрот томе, ДСЛ сигнал који
преноси податке заобилази телефонску комутацију, тако да сав претплатнич ки саобраћај
ДСЛ приступни мултиплексер-ДСЛАМ (осим говорног сигнала који се издваја на
телефонској централи) сакупља и шаље даље у мрежу (и обрнуто). Дакле, сав пакетски
саобраћај који се преноси мрежом остаје у дигиталном облику што омогућава употребу
многоструко ширег фреквенцијског појаса за пренос, односно потпуни фреквенцијски
појас који поседује бакарна парица (изнад 1 МХз). Управо ова могућност употребе
широког фреквенцијског појаса, ДСЛ-у омогућава вишеструко (чак и преко 100 пута) веће
брзине преноса података, него што је то случај са преносом података преко класичног
модемског приступа. Осим тога сама ч ињеница да су телефонске централе заобиђене када
је пренос података у питању значи да нема трошења телефонских импулса, нема бирања
нити заузећа. Сваки ДСЛ корисник има "свој" порт на кога је фиксно везан и не дели га ни
са ким.

13
1.4.1.2. Однос ДСЛ и других широкопојасних приступних
технологија
ДСЛ је у предности над осталим технологијама, јер нуди загарантовану брзину између
корисничке терминалне опреме и Интернет чворишта, као и бољу заштиту и сигурност,
што друге технологије не могу да понуде из техничких разлога. Још једна предност ДСЛ-а
је и једноставност конфигурације рачунара или мреже рачунара за приступ Интернету
путем ове везе, која је остварива на више различитих начина, а опет кроз минимална или
никаква улагања у опрему.

Када је реч о медијуму за пренос података, ДСЛ је у предности над осталим

технологијама, јер је медијум бакарна парица и ту парицу користи само један корисник,
што значи да није у питању двојничка линија, тако да на брзину комуникације не утиче
чињеница да и остали корисници на истом чворишту (ДСЛАМ-у) максимално користе
своју конекцију, као што је то случај са кабловским, бежичним или сателитским везама на
Интернет.

Дељени медијум је такав да у исто време само један корисник може примати или слати
податке преко њега, па се то одвија у малим временским периодима. На пример, ако се
користи дељени медијум чија је брзина приступа 10 Мбит/с, а на њега је повезано 100
корисника брзинама по 1 Мбит/с, значи да 10 корисника брзо испуни тих 10 Мбит/с, а
када се и једанаести корисник укључи у промет, тада свим корисницима опада брзина да
би сенаправило"места"за једанаестог.

Предност таквих технологија је у нижој цени коришћења у односу на ДСЛ, али је мана
што због поменутог ефекта дељеног медијума брзина приступа Интернету и време одзива
може доста варирати, док је код ДСЛ везе ситуација обрнута – за нешто вишу цену
корисник добија везу на Интернет константне брзине и времена одзива. Управо ова

14
константност носи велике предности када су изузетно популарне он-лине игре у питању.
Сигурносни аспект дељеног медијума у односу на ДСЛ је друга ствар на коју корисници
требају обратити пажњу. Сви подаци на дељеном медијуму су (у нешифрованом облику)
видљиви свим корисницима на њему, тако да се релативно лако могу "прислушкивати",
док је то на ДСЛ везама немогуће.
ДСЛ-а је у предности и у погледу једноставности конфигурације рачунара или, чак, мреже
рачунара за приступ Интернету путем ове везе, која је остварива на више различитих
начина, а опет кроз минимална или никаква улагања у опрему.

1.4.2. Тешкоће у примени ДСЛ технологије

Главни проблем код инсталације ДСЛ-а јесте то сто је у техни чки слабије развијеним
срединама телефонска структура организована тако да постоји велики број двојничких
линија а све док је тако није могуће инсталирати ДСЛ прикључак. Није га могуће
инсталирати зато што ДСЛ захтева све време заузету линију (без потребе за конекцијом),
па тако није могуће истовремено коришћење корисничке линије са стране оба корисника.
Сем проблема у инсталацији, постоје и други видови сметњи (електричних) које се
јављају иначе на линији, а навешћемо најбитније.
Слабљење (Аттенуатион)-расипање снаге преносног сигнала приликом путовања дуж
бакарне парице.

Приступна мрежа се састоји од локалних петљи и опреме која повезује комутациони

систем, односно централу с корисничком опремом. Мрежа се типично састоји од
вишежичних каблова који носе стотине и хиљаде корисничких парица до ФДИ-а (Феедер
Дистрибутион Интерфаце), одакле се парица продужује до сваког појединачног
корисника. Неки корисници су удаљени од централе тако да то захтева дугачку локалну
петљу. Тада долази до слабљења, односно пригушења и изобличења аналогног сигнала.
Решења која су се примјењивала у оквиру ПОТС мрежа (аналогна телефонија) су се
састојала у ''пупинизацији'', односно уградњи индуктивних завојница на сваких 1800 м.
Али како завојнице нису компатибилне са особинама ДСЛ трансмисије која ради на
знатно вишим фреквенцијама, завојнице морају бити уклоњене пре примене ДСЛ-а. Зато
је уопоштено домет ДСЛ-а до 5,5 км.
Преслушавање (Цроссталк)-преклапање сигнала суседних парица у снопу, односно
сметње између две линије које су у истом снопу.

У телефонској мрежи, вишеструко изолиране бакарне парице су спојене заједно у кабл

који се зове кабловски сноп. Електрична енергија, која се преноси линијом у облику
модулисаног сигнала, зрачи електромагнетну енергију на суседне жице, односно линије
које су у истом снопу. Суседне парице у снопу које одашиљу или примају информације у
истом опсегу фреквенција могу узроковати значајне сметње и изобличења сигнала. То се
догађа због тога што се сигнал индукован преслушавањем меша са оригиналним сигналом
који је намењен за пренос. Резултат је другачији таласни облик сигнала од оригиналног.
Постоје две категорије преслушавања. Преслушавање на ближем крају (НЕXТ-Неар Енд
Цроссталк) и преслушавање на удаљеном крају (ФЕXТ-Фар Енд Цроссталк). НЕXТ је
утицајнији, јер сигнал са суседне парице може проузроковати значајну деформацију
примарног сигнала. ФЕXТ је мање значајан, јер интерферирајући сигнал који је на
другом крају линије ослаби док путује преко ње.

15
16
ДСЛ систем користи различите фреквенцијске опсеге за одашиљање и примање сигнала.
Ова употреба одвојених фреквенцијских спектара назива се мултиплексирање са
фреквенцијском поделом канала (ФДМ-Фреqуенцy Дивисион Мултиплеxинг). Добра
страна ФДМ-система је и та што је НЕXТ елиминисан. Односно систем не прима
сигнале у истом фреквенцијском опсегу у којем суседна линија одашиље сигнале. После
ове слике, за сваку технологију ћемо дати кратак опис и принцип рада како би стекли
комплетан увид у целу или бар најбитније технологије у оквиру фамилије xДСЛ.

АДСЛ (Асyмметриц Дигитал Субсцрибер Лине) – Основна карактеристика је значајно

већа брзина доwнлоад-а (8 Мбит/с) у односу на брзину уплоад-а (1,5 Мбит/с).

ХДСЛ (Хигх бит- рате ДСЛ) - Брзи ДСЛ је једна од најстаријих технологија ДСЛ- а.
Основна карактеристика му је симетричност, односно једнака брзина преноса је могућа у
оба смера.

ВДСЛ (Верy-хигх-дата-рате ДСЛ) - Врло брзи ДСЛ преноси податке великом брзином,
али на релативно кратким дужинама бакарне парице, гдје је брзина преноса зависи од
дужине парице. Максимална брзина доwнлоад -а је између 51 Мбит/с и 55 Мбит/с на
ограниченом домету линије дужине до 300 м (1000 фт), те око 14 Мбит/с за дужине линије
до 1500 м (4500 фт).

СДСЛ (Сyмметриц ДСЛ) – Симетрични ДСЛ карактерише једнака брзина преноса у оба
смера, сличан је ХДСЛ-у само за разлику од ХДСЛ- а који захтева 2 или 3 парице, СДСЛ
захтева само једну. Ради на брзинама 1,544 Мбит/с (САД) или 2,048 (Европа) у оба смера.

РАДСЛ (Рате-Адаптиве ДСЛ) – ДСЛ који је прилагодљиве брзине преноса. Представља

технологију развијену од стране Wестелл-а гдје је софтwаре у стању да одреди брзину на
којој сигнал може бити пренесен по задатој линији, и подесити брзину испоруке према
томе.

ИДСЛ (ИСДН ДСЛ) – За ову технологију може се рећи да је пре погрешно названа, него
што је заиста врста ДСЛ-а. ИДСЛ је због својих брзина (128 кбит/с) пуно ближи ИСДН-у
него ДСЛ-у.

ЦДСЛ (Цонсумер ДСЛ) – Кориснички ДСЛ који је развијен од стране Роцкwелл цорп.-а,
који је спорији од АДСЛ-а, а има ту предност да није потребна инсталација сплиттер-а на
корисничкој локацији.

УДСЛ (Унидирецтионал ДСЛ) – Једносмерна верзија ХДСЛ-а.

ДСЛ Лите (познат још и као Г.Лите, сплиттерлесс АДСЛ или Универсал АДСЛ) је у
основи спорији
АДСЛ који не користи сплиттер-е на корисничкој локацији јер се линија дели у
телефонској централи.

17
Г.Лите је стандардизиран ИТУ-Т стандардом Г-992.2, постиже брзине доwнлоад-а од
1,544
Мбит/с до 6 Мбит/с и брзине уплоад-а од 128 кбит/с до 384 кбит/с.

18
 Закључак

У првом поглављу представио сам најпре основне поставке које се тичу ДСЛ
технологија, како би се читалац упознао са тиме какав је принцип рада ДСЛ-а, начин
преношења сигнала корисничком линијом тј. принцип модулације, и са самим
уређајима који се користе у овој технологији. Затим, због бољег увида у предности
ДСЛ-а, прокоментарисао сам и упоредио ДСЛ технологију са другим, до тада
примењиваним видовима приступних технологија. Ту су наравно и недостаци и
тешкоће које тренутно прате ову технологију, на којима се нисам много задржавао,
највише због тога што су предности много актуелније у овом тренутку, јер је ДСЛ још
увек у развоју. Најмасовнији и најстандардизованији вид ДСЛ технологије, АДСЛ, је
издвојен и у другој глави детаљно објашњен. Ту је изложено шта је АДСЛ, принцип
рада, примена, брзина везе, па до најновијих АДСЛ технологија које су тренутно веома
актуелне, али тек ускоро чекају ширу примену. Ова анализа мозе нас веома добро
упутити у суштину ове веома перспективне технологије, с' обзиром да је АДСЛ још
увек најбоље решење ове врсте које се може применити код великог броја корисника
који немају веће потребе, али ни већих финансијских средстава за неку моћнију
варијанту приступања глобалној мрежи. Значи АДСЛ представља будући вид
приступања Интернету за кућне кориснике.
У трећој глави направио сам кратак осврт на све друге технологије у оквиру фамилије
xДСЛ. Ту сам представио упоредне карактеристике свих више примењиваних ДСЛ
технологија, али тако што сам сваку технологију посебно описао и веома јасном сликом
представио гранање и поделу свих ДСЛ технологија према начину пренса података тј.
према односу ширина Упстреам-а и Доwнстреам-а. У оквиру сваке поменуте
технологије сам навео њене основне карактеристике, брзине преноса података и
понешто о историјско развоју саме технологије, што би требало да буде довољно за
основни и релативно широк увид о xДСЛ-у уопште.

Истраживања су показала да је до 31. децембра 2004. године више од 150 милиона

корисника Интернета широм света имало широкопојасни приступ. У односу на 2003.
годину то је повећање за око 50 милиона броадбанд корисника. САД су и даље лидер са
33,9 милиона броадбанд прикључака, док Кина гигантским корацима покушава да
угрози њихову прву позицију. Само у току друге половине прошле године у Кини се
појавило 6,6 милиона броадбанд Интернет веза. То нам јасно даје до знања колико је
ДСЛ перспективна технологија и колико ће бити заступљена широм света следећих
година.

Цео концепт ДСЛ технологија је веома оригиналан и веома економски исплатив, али се
у даљој будућности очекује прелазак на оптичке системе преноса од корисника до
корисника (Фибер то тхе хоме), тако да је ово прелазно технолошко решење. С обзиром
на улагања која су потребна за остварење оптичке корисничке линије, можемо се још
неко време ослањати на ДСЛ, све остало ће се показати у ближој или даљој будућности,
видећемо!
Литература

[1.] Интернет: Данијел Ружевић, хттп://www.емагазин.цо.yу/цланак.асп?ид=400;

[2.] Интернет: Бранислав Вуковић, хттп://www.пцпресс.цо.yу/архива/текст.асп?
број=64&текстИД=2887
[3.] Интернет: ЛоцалНет, Зрењанин, хттп://www.лоцалнет.цо.yу/дсл.хтм;
[4.] Интернет: ЕЕСТЕЦ, ЦГ, хттп://www.еестец.цг.yу/цланако.пхп?ид=37;
[5.] Интернет: Дигитал Телеком, Н.Сад,
хттп://www.нкт.нс.ац.yу/с_приступне_технологије.асп;
[6.] Интернет: Агенција Панет, Панчево, хттп://www.панет.цо.yу/адсл/објасњење.хтмл;
[7.] Интернет: Бранислав Бубања, хттп://www.ск.цо.yу/2005/06/скин03.хтмл;
[8.] Интернет: Душан Стојичевић, www.дслфорум.орг;
[9.] Интернет: Бихнет, БиХ, хттп://wеб.бих.нет.ба/сазнај_адсл.хтмл
[10.] Алагић Амир, “Технологија приступа интернету ДСЛ-АДСЛ”, Универзитет у
Сарајеву, 2003.
[11.] Интернет: хттп://www.аwаре.цом/продуцтс/дсл/гбисадсл2_гг.хтм
[12.] Интернет: хттп://ен.wикипедиа.орг/wики/АДСЛ2
[13.] Интернет: хттп://www.елитесецуритy.орг/тема/69919

20