Униврзитет у Бањој Луци

Факултет политичких наука

Студијски програм за политикологију

Технике политичке пропаганде-

техника понављање садржаја
-Семинарски рад-

Ментор: Проф. др Синиша Атлагић Студенти: Синиша Симикић 681/16

Љубинко Јовић 674/16

мај 2020.
 Појам и елементи политичке пропаганде

Циљ овог краћег крада јесте да се ближе упознамо са самим појмом пропаганде, да
схватимо шта је политичка пропаганда и које су најчешће технике политичке пропаганде.
С тим у вези, посебно ћемо обратити пажњу на једну технику политичке пропаганде, а то
је понављање садржаја. Такође, покушаћемо да уочимо на конкретном примјеру, са наше
политичке сцене, гдје и како се јавља ова техника, који су њене позитивне и негативне
стране те колико је ефикасна.
Можемо рећи да је главна хипотеза овога рада везана за медијализовану политику, гдје су
технике пропаганде свакодневна појава и гдје се политичари узимају као роба која треба
да се „прода“ на политичкој сцени. Купци ове робе су грађани, па њих можемо схватити и
дефинисати као потрошаче изборних одлука, али о томе нешто касније. Прије него што
почнемо причати о политичкој пропаганди осврнућемо се кратко на сам појам пропаганде
и његово настајање.
„Наш језик богат је глаголима који изражавају различите облике персуазивне делатности:
„убеђивати“, „уверавати“, „наговарати“, „заговарати“ (нешто), „заузимати се“ (за некога
или нешто), „препоручивати“, „проповедати“, „наводити“ (некога на нешто), „заступати“
(неко становиште или личност) „сугерисати“, „доказивати“ итд.“ (Славујевић, 2005. 11)
Као што Зоран Славујевић наводи наш језик је пун израза који дочаравају неку ситуацију
када некога убјеђујемо у нешто. Пропаганда је управо то, персуазивна, односно
убјеђивачка дјелатност путем које свој став о нечему или некоме покушавамо пренијети
на некога другог. „Сам термин пропаганда потиче од латинске ријечи пропагаре (ширење,
распростирање, рамножавање, множење) Први га је употребио папа Гргур ХIII у були
Juckustabili divine (1582) у којој се као задатак језуита одређује пропагирање и одбрана
вере.“ (Славујевић, 2005. 12).
Термин пропаганда, дакле, има дубoке историјске корјене и увијек се користио да се
означи нека активност која има за циљ убјеђивање некога у нешто. У модерном смислу,
термин пропаганда је добио негативну конотацију, а највише због злоупотребе у Првом а
нарочито Другом светском рату. Нацистичка пропаганда на челу са по злу чувеним
Гебелсом је технике пропаганде користила да би њемачки народ привукла ка својој
тоталитаристичкој идеологији. О Гебелсу и његовој чувеној изјави да хиљаду пута
изговорена лаж постаје истина ће више говора бити у наставку рада када се будемо бавили
техникама политичке пропаганде.
Сада би требали дефинисати шта је тачно политичка пропаганда и колико се овај појам
мијења када му додамо префикс политички. Као што см већ нагласили, политичка
пропаганда је „политичка персуазивна делатност а чини је скуп сложених и трајних
комуникацијских процеса који се предузимају са циљем да се људи увере у исправност,
корисност, прихватљивост одређених политичких садржаја....при томе она циља на сва
три елемента структуре става: рационалну сазнајну, вредносну односно емотивно-
афективну и на крају на мотивациону односно вољну уку акциону компоненту“
(Славујевић, 2005. 11)
Или краће речено, политичка пропаганда је планска активност на придобијању људи и
обезбјеђивању њихове подршке. С обзиром на развијеност медија као комуникацијских
канала, пропагандне активности се константно примјењују а најактивније су у изборним
кампањама. Дакле, за добру пропаганду потребна је адекватна порука која се жели
послати у јавност, одређени медији путем којих се порука шаље, било да је то телевизија,
радио, интернет или слично и на крају потребна је јавност, односно група људи којим се
порука упућује. Суштина пропаганде је да она обрађује стварност стварајући слике
свијета1. С тим у вези, главни постулати политичке пропаганде су

1. Поједностављивање слике свијета

2. Персонализација политике
3. Подвајање идентитета и имиџа
4. Сегментација публике и пропагандна слојевитост.

Сви ови постулати се користе у „техникама политичке пропаганде, односно политичког

маркетинга. Оне представљају различите комуникацијске поступке и њима примерена
средства која се групишу на основу специфичних начина дјеловања на сазнајен, емотивно-
афективне и вољне психичке механизме који се активирају у пропагандном чину. Плански
се користе да би се постигла контрола над човековим доживљајима стварности и
оријентацијом човека у њој, као и контрола над његовим практичним ангажманом.“
(Славујевић, 2005. 87)

Видимо, дакле, да политичка пропаганда дјелује на емотивне, сазнајне и вољне психичке

механизме а све са циљем да у одређеној мјери контролише или усмјерава људско
понашање. Да би свој циљ остварила она се користи одређеним техникама као што су:

1. Технике директне и индиректне пропаганде

2. Технике вертикалне и хоризонталне пропаганде
3. Техника понављања садржаја
4. Техника трансфера
5. Техника шокирања публике
6. Техника „награде и казне“
7. Техника пропаганде акцијом
8. Техника „испирања мозга“
9. Техника дјеловања на подсвест (Славујевић, 2005. 87)
1
Појединци се социјализују тако што им се лингвистички конструисане „слике“ „усађују“ у главу. Идејом
Вилхема Дилајта о погледу на свет (Weltanschauung) сажето се изражава то како људи, усвајајући знања
увјерења и језик долазе до тога да свет „виде“ на одређени начин; Ерик Лоу, Медији и политички процес,
превео на српски, Синиша Атлагић, Универзитет у Београду, ФПН 2013.
Пједине технике се употребљавају у зависности од тога шта је циљ пропагандног
дјеловања и од друштвених околности. Због тога се пропаганде технике често преплићи и
користе симултарно. Као што смо рекли ми ћемо обратити пажњу на технику пропаганде
која се назива, техника понављања садржаја поруке.

Сада се враћама на претходно поменутог министра нацистичке пропаганде, Паула Јозефа

Гебелса. Осим што је био међу најзаслужнијим за долазак нациста на власт, Гебелс је био
један од пионира масовне пропаганде електронским средствима, највише радиом али и
новинама, књигама и филмовима. Најкраћу одредницу техике понављања садржаја и њене
ефикасноти представља његов чувени став да „сто пута поновљена лаж постаје истина“
Или што би народна мудрост рекла понављање је мајка сваког знања. Упорно понављање
исте поруке у различитим приликама омогућује да она допре до што шире публике, да
буде лакше опажена, а затим и прихваћена. (Славујевић, 2005. 89)
Дословна примјена ове технике значила понављање одређене поруке што чешће путем ТВ
спотова, билборда, плаката, новина и тако даље, што се често и ради. Међутим постоје и
суптилнији методи када се не понавља конкретна порука на више мјеста него њена идеја
односно суштина. На примјер, ако желимо неког политичара приказати као човјека од
повјерења, нећемо превише често употребити израз да је об „човјек од повјерења“ јер би
могло доћи до презасићења људи овим изразом. Ово значи да људи постају имуни на
садржај поруке која се превише често експлоатише и да је потребно уносити варијације у
поруку како би се ово избјегло. „Варирање садржаја и форме једног те истог смисла има за
циљ да спречи монотоност и одложи презасићење публике, да се избјегну ефекти стицања
имунитета.“ (Славујевић, 2005. 90). Због тога ћемо, након анализе саме поруке коју
желимо послати, видјети које варијације на тему постоје и њих користити за даље
пропагандно дјеловање. Ако се вратимо на примјер повјерења, варијације на ову поруку
би могле бити „њему можете вјеровати“ или слично. Такође, приказивање визуелног
садржаја гдје се директно не помиње овај израз али радња у споту указује на то да је
кандидат од повјерења се користе као адекватне замјене.
Анализирајући примјере за ову технику пропаганде, примјетили смо да је она врло
заступљена, због релативне лакоће у извођењу, али да често долази до грешака услијед
засићења публике.
Први примјер који ћемо обрадити тиче се предсједничких избора у Србији 2017. године.
Тачније, у питању је дио изборне кампање Александра Вучића. Наиме, 30.03.2017. године
на 6 насловница дневних новина (Ало, Политика, Новости, Српски Телеграф, Курир и
Блиц) изашао је лого Српске напредне странке, Александар Вучић и његов редни број као
и слоган: бржа – јача – боља - Србија.
 Слика бр1: преузето са
https://www.24sata.hr/news/novine-u-srbiji-jutros-su-izasle-omotane-u-aleksandra-vucica-518137

Осим што је закупљена насловна страна у 6 најчитанијих дневних новина у Србији и тиме
дошао до великог броја читалаца и потенцијалних гласача, овај потез је изазвао велику
медијску пажњу нарочито опозиционо настројених медија. То је још више повећало
публицитет Александра Вучића и његове кампање.
Да би се пропагандна техника понављања садржаја поруке могла ефикасно употријебити
потребан је одређени медијски простор, иделано што већи, како би се садржај поруке
могао саопштити потенцијалним гласачима. Колико је то важно у изборним кампањама
илустроваће нам наредни примјер из исте изборне кампање као у претходно. „Мониторинг
предизборне кампање у медијима у Србији 2017, који од 1. фебруара спроводи Новосадска
новинарска школа, показао је да је у више медија у овом изборном циклусу доминирао
кандидат Српске напредне странке за председника Алексадар Вучић.“ 2

2
Мониторинг медија: Апсолутна доминација Вучића; Инсајдер 30.03.2017. године, URL:
https://insajder.net/sr/sajt/predsednicki_izbori_2017/3883/ приступљено 07.05.2020.
С једне стране ово и није зачуђујуће јер је Вучић у том периоду био премијер Србије и
тиме више у центру пажње због посла који обавља. Међутим, на појединим телевизијама
су разлике засита енормне. Примјера ради, на телевизији Пинк, са националном
фреквенцијом, Александар вучић је у предизборној кампањи добио 17 хиљада секунди док
је следећи кандидат по броју секунди био Војислав Шешељ са само 65 секунди. 3
Слична ситуација је и на осталим телевизијама, осим на „N1“ која мало више простора
даје осталим кандидатима иако Вучић и даље држи прво мјесто. Ако ово упоредимо са
резултатима предсједничких избора од те године, видјећемо да се у великој мјери
поклапају подаци. Александар Вучић је побједио у првом кругу са освојених 55,08%
гласова. 4

Закључак

Политичка пропаганда је постала саставни дио политике а професионалци који се њоме

баве врло плаћени и утицајни у политици. На политичкој сцени, која је у великој мјери
медијализована, технике политичке пропаганде којим се на све начине покушава
изградити позитиван имиџ одређеног политичара или странке су основна алатка побједе
на изборима. С обзиром да већина гласача не гласа рационално него афективно и
емотивно, ова чињеница је врло разумљива. Без обзира којом се техником користио
пропагандиста, циљ је увијек исти убиједити некога у исправност и ваљаност садржаја
пруке која се преноси. Што се тиче технике коју смо ми обрадили, она је врло заступљена
у политици јер је с једне стране прилично дјелотворна али и лако изводљива јер је некада
довољно да излијепите читав зид предизборним плакатима да бисте остварили ефекат.
Наравно, негативна страна ове технике постоји. Она се крије у прекомјерној употреби и
лошој процјени. Уколико једну поруку превише често понављате, грађани стекну неку
врсту имунитета на садржај поруке или могу чак развити негативна осјећања према
поруци а тиме и према ономе ко је шаље. Кључ је дакле у тачној мјери. Ово се, такође,
може спречити тако што се облик поруке мало модификује како не би био у потпуности
исти а да и даље преноси жељени садржај.
Дакле, овом техником осим што промовишете садржаје ваше политичке кампање, уједно и
потискујете са медијске сцене остале кандидате.

3
Мониторинг медија: Апсолутна доминација Вучића; Инсајдер 30.03.2017. године, URL:
https://insajder.net/sr/sajt/predsednicki_izbori_2017/3883/ приступљено 07.05.2020.
4
https://www.rik.parlament.gov.rs/extfile/sr/674/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017-final
%20report.pdf приступљено 07-05-2020.г.
Литература:

1. Зоран Ђ. Славујевић, Политички маркетинг, Београд 2005, Факултет

политичких наука
2. Зоран Ђ. Славујевић, Политичко комуницирање, политичка пропаганда,
политички маркетинг, Београд 2009. „Grafocard“
3. Ерик Лоу, Медији и политички процес, Београд 2013. Универзитет у Београду,
Факултет политичких наука, на српски превео Синиша Атлагић
4. Интернет страница Републичке изборне комисије; https://www.rik.parlament.gov.rs
5. Интернет страница Инсајдера; https://insajder.net/sr/sajt/predsednicki_izbori_2017/3883