Класификација повреде међице

Према захватању ткива међице и вагине, руптуре међице се деле на једноставне и

компликоване.

Једноставне руптуре се класификују у три степена. Код руптуре међице првог

степена, расцеп обухвата кожу међице и слузокожу задњег зида вагине, али без мишићно-

фасцијалне повреде. Руптура међице другог степена је расцеп коже међице, слузокоже

вагине, фасције и мишића међице, али без повреде аналног сфинктерског комплекса. (2)

Овакве повреде се могу ширити на обе стране вагине. повреде које се шире на анални

сфинктерски комплекс, укључујући и повреде спољашног и унутрашњег аналног

сфинктера или ректалне слузнице, класификоване су у трећи степен (и четврти) и такође

се зову опстетричке повреде аналног сфинктера. (3) Трећи степен руптуре међице

обухвата све структуре као и код другог степена, уз лезију аналног сфинктера, али без

оштећења зида ректума. (2) Тачније, трећи степен се дели IIIa, IIIб и IIIц. Руптура IIIa

настаје кад је оштећено мање од 50% дебљине спољашњег аналног сфинктера, IIIб настаје

када је оштећено више од 50% дебљине спољашњег аналног сфинктера, док IIIц настаје

кад су подарани и спољашни и унутрашњи анални сфинктер. Компликована руптура,

називана и руптуром четвртог степена, захвата и предњи зид ректума.

Тренутну класификацију повреда међице у порођају је 1999. модификовао Султан,

а прихваћена је од стране Краљевског друштва опстретичара и гинеколога. Веће повреде

су клинички значајне јер упркос хируршком санирању након порођаја, често долази до

каснијих компликација, тако да такве повреде често узрокују аналну инконтиненцију и

диспареунију. Лечење подразумева хируршко збрињавање повреде, при чему је важно

учинити адекватну хемостазу и анатомску рестаурацију ткива. (3)