Sadržaj D

Dodatka::

ma ......................................................................................................... 3
Klasifikaccija operatiivnih sistem
Klasifikkacija premaa broju korissnika i proccesa..................................................................................... 3
Klasifikkacija premaa broju simu
ultanih aktivvnosti ................................................................................. 3
Kombinnovani kriterrij ............................................................................................................................ 3
Klasifikkacija premaa namjeni i načinu
n obraade...................................................................................... 3
Klasifikkacija premaa načinu obrrade poslovva ........................................................................................ 3
Klasifikkacija po struukturi...................................................................................................................... 3
Slojevviti ............................................................................................................................................ 3
Monoolitni.......................................................................................................................................... 4
Virtueelne mašinee .............................................................................................................................. 4
Exokeernel-i ....................................................................................................................................... 4
Klijennt–server model
m - mikrokernel ................................................................................................. 4
Klasifikkacija premaa vrsti račun
nara kojom O
OS upravljaa ...................................................................... 4
Klasifikkacija premaa vrsti račun
narskog okruuženja ................................................................................ 6
Ključni poojmovi ...................................................................................................................................... 7
Provjeritte sebe ...................................................................................................................................... 7
Memorijjski blokovi .............................................................................................................................. 7
Pojam pprocesa ...................................................................................................................................... 7
Pojam nniti (thread) ............................................................................................................................... 7
Zadatakk (task)....................................................................................................................................... 8
Modularrni princip ................................................................................................................................ 8
Modularrno program
miranje .................................................................................................................... 8
Jezgro ooperativnog sistema: KE
ERNEL ................................................................................................ 8
Korisniččka ljuska i jezgro (šel i kernel) ............................................................................................... 8
Sistemskki pozivi -S
System callss- ......................................................................................................... 100
Program
meri i dizajnneri operativ
vnog sistemaa ...................................................................................... 11
Jezik opperativnog sistema .................................................................................................................. 11
Pojam innterfesa - međusloja
m ............................................................................................................... 122

1
DOS operativni sistem ..................................................................................................................... 12
Implementacije DOS-a ................................................................................................................... 12
Procesor naredbi ......................................................................................................................... 12
DOS jezgra (kernel) ................................................................................................................... 13
DOS BIOS ................................................................................................................................. 13
Zapis za pokretanje (dizanje) sistema (BOOT loader)............................................................... 13
Rad sa DOS-om ............................................................................................................................. 14
Organizacija diska kod DOS-a....................................................................................................... 14
DOS komande ................................................................................................................................ 15
Umjesto starog DOS-a pokrenite njegovu simulaciju.................................................................... 15
Primjer upotrebe i objašnjanje nekih komandi .............................................................................. 15
Izbor boja DOS prozora ............................................................................................................. 16
Izrada komandnih skripti: batch fajlova......................................................................................... 16
Višestruke konfiguracije sistema ................................................................................................... 19
Windows operativni sistem ............................................................................................................. 21
Informacije o Windows OS – Windows registar - Windows Registry .......................................... 21
Promjena -editovanje Windows registra .................................................................................... 22
Šta je DLL ...................................................................................................................................... 23
To create a new dynamic link library (DLL) project ................................................................. 23
Windows API ................................................................................................................................. 23
Kategorije API servisa ............................................................................................................... 24
API Funkcije .............................................................................................................................. 24
MFC ............................................................................................................................................... 25
Programi i procesi kod Windows OS............................................................................................. 25
Pregled i podešavanje servisa na operativnom sistemu Windows 7 .............................................. 27
Uvod ........................................................................................................................................... 27
Pregled i podešavanje servisa .................................................................................................... 28
Primjeri fajl sistema......................................................................................................................... 40
MS-DOS fajl sistem ....................................................................................................................... 40
Windows 98 fajl sistem .................................................................................................................. 41
UNIX V7 fajl sistem ...................................................................................................................... 42

2
Klasifikaacija operrativnih siistema
Postoje brojnee podjele operattivnih sistema nan osnovu razliičitih kriterijumma: prema broju korisnika i/ili pprocesa, premaa načinu obradee
poslova, prem
ma distribuciji prrocesorske snag ge i ostalih resuursa, prema nammjeni i funkcion
nalnim osobinamma.
Ovdje date kklasifikacije preedstavljaju uob bičajeni presjekk koji je nem moguće formaliizovati zbog nnepostojanja op pšteprihvaćenihh
standarda. ali I isprepletenostti pojedinih tehn
niologija, koje nnisu čiste, već najčešće
n plod kompromisa
k I kaao takve svojev
vrsni hibridi.

Klasifikacija prema broju korisnika

k i pro
ocesa

Prema broju kkorisnika, operativni sistemi se dijele na jednookorisničke (sin

ngle user) i višekorisničke (muultiuser).

Klasifikaccija prema broju simu

ultanih aktiivnosti
Prema broju simultanih aktivvnosti, tj. premaa broju procesaa koji se mogu izvršavati
i parallelno ili kvazipaaralelno, operaativni sistemi see
dijele na jednooprocesne (singgle tasking, sing
gleprocess) i viššeprocesne (mu
ultitasking, multtiprocess).

Kombinovanii kriterij

Na osnovu kom mbinovanog krriterijuma mogu u se izdvojiti trii vrste operativn

nih sistema:
• jednokorisniččki jednoprocessni (single-userr, singletasking)), kao što je MS S-DOS;
• jednokorisniččki višeprocesnni (single-user, multitasking
m ), kao što su OS/2 2 i MS Window ws 3.1/ 9x/ME;;
• višekorisniččki višeprocesnni (multiuser, multitasking), kao što je UNIX, U ali uslo
ovno se moguu prihvatiti i MS Windowss
2000/XP/20033 ukoliko obezbbeđuju terminalske usluge (term minal services).

Klasifikacija prema namjen

ni i načinu obrrade

Klasifikacija pprema namjeni i načinu obradee poslova

Prema namjenni, operativni siistemi se dijele na operativne sisteme opšte namjene
n (generral purpose systtems), koji mog
gu da obavljajuu
razne poslovee, kao što su obrada
o teksta i slike, i operaativne sisteme specijalne nam
mjene, koji, po pravilu, služee za upravljačee
procesima.

Klasifikacija prema načinu obrade poslov

va

Prema načinu obrade poslovaa, operativni sisstemi se klasifikkuju kao:

1] Sistemi sa ggrupnom obraadom (batch)
Grupna (serijsska, paketna) obrada
o je takav način rada raččunara u kome korisnici pred daju svoje posloove na izvršenjje posredstvomm
ulaznih jedinicca, i koji se zatiim odvijaju jedaan za drugim u nizu, pri čemu korisnik nema mogućnost kom municiranja sa svojim poslom
2] Interaktivnni sistemi (interractive systemss)
Interaktivne ssisteme (nazivaaju se još i tim me-sharing sisttemi) karakterišše postojanje terminala
t za svvakog korisnik ka, preko kojihh
korisnici zadajju poslove i kom municiraju sa svojim poslovimma. Paralelnost u radu se postižže tako što se svvakom korisniččkom programuu
dodeljuje jedaan kvantum vrijjemena centraln nog procesora, pa se na svaku u poruku korisn nika odaziva u rroku od nekoliiko sekundi. Poo
isteku vrijemeenskog
kvantuma doddeljenog jednom m procesu, on se
s prekida, biloo da je završio s radom ili nije, a procesor se dodeljuje sledeećem procesu u
redu čekanja.
3] Kombinovaani sistemi
Kombinovane sisteme karaktteriše mogućnost istovrijemennog obavljanja interaktivnih
i po
oslova i paketnee obrade. Na Prrimjer, korisnikk
može u pozaddini pokrenuti nekoliko
n vrijem
menski zahtjevnnih poslova ko oji ne zahtjevajju interakciju ssa njim; dok čeeka na njihovoo
izvršenje, možže čitati elektronnsku poštu ili Web
W stranice.

Klasifikacija po strukturi

Podjela OS preema strukturi:

Slojeviti
Monolitni
Virtualne mašine
Exokernel-i
Klijent – serveer

Slojeviti

Kod slojevitee realizacije operativni

o sisteem se dijeli na
različite slojevve na hijerarhijski način: svak
ki sloj se gradi na
slojeve ispod nnjega.

3
Monolitni

Monolitni operativni sistemi nemaju pravilnu strukturu kao slojeviti operativni sistemi, jer se sastoje od modula čija saradnja nije
ograničena pravilima kao kod slojevitih operativnih sistema.
To znači da se iz svakog od modula monolitnih operativnih sistema mogu slobodno pozivati operacije svih ostalih modula.

Virtuelne mašine

Srce sistema, poznato kao monitor virtuelne mašine, radi na čistom hardveru i obavlja multipleksiranje, obezbijeđujući ne jednu, već
nekoliko virtuelnih mašina na sledećem, višem nivou.
Stvarni operativni sistem izvodi prevođenje naredbi korisnika iz njemu predstavljene virtuelne slike računara na konkretni hardver
računara. Struktura virtuelne mašine korištene su za mainframe računre sa velikim brojem korisnika kako bi im se omogućila
autonomnost u radu sa operativnim sistemom.
Danas se ideja virtuelne mašine puno koristi i to u različitim kontekstima. Možda najčešća upotreba je izvršavanje MS-DOS
programa na Pentium-ima. Pošto su uvidjeli potrebu korisnika za upotrebom starog sofvera na novom hardveru, dizajneri softvera za
Pentium su obezbijedili virtuelni 8086 mod na Pentium-u. U tom modu se mašina ponaša kao 8086, uključujući 16-bitno adresiranje i
ograničenje na 1 MB.
Od drugih upotreba naglasićemo JAVA programe koji se izvršavaju pomoću virtuelnih mašina.

Exokernel-i

Idući korak dalje, napravljen je sistem koji svakom korisniku daje kopiju kompjutera, ali ne sa svim resursima, već samo sa jednim
dijelom.
Struktura exokernela korisnicima prezentira virtuelnu sliku mašine (računara) koja se razlikuje od hardvera računara koje korisnici
koriste. To je omogućeno povezivanjem virtuelnih resursa koje koriste korisnici sa raspoloživim hardverskim resursima računara.
U najnižem sloju softvera je program zvani exokernel, koji se izvršava u kernel modu. Njegov zadatak je da alocira resurse za
virtuelne mašine i onda provjerava njihove pokušaje za korišćenje tih resursa, da bi se uvjerio da nijedna mašina ne pokušava da
koristi resurs tuđe mašine. Svaka virtuelna mašina može imati svoj operativni sistem, s tim što je ograničena na korišćenje samo onog
dijela resursa kojeg zahtjeva i koji je alociran za nju.

Klijent–server model - mikrokernel

Trend u modernim operativnim sistemima je premještanje koda u više nivoe, na taj način ga otklanjajući iz kernel moda, ostavljajući
minimalni mikrokernel. To se obično radi implementiranjem
većeg dijela sistema u korisničke procese.
Da bi dobio uslugu, korisnički proces (sad proces klijent) šalje zahtjev procesu serveru, koji odrađuje posao i vraća odgovor.
U ovom modelu sve što kernel radi je komunikacija između klijenta i servera.

Klasifikacija prema vrsti računara kojom OS upravlja

Jedan od mogućih kriterijuma za klasifikaciju operativnih sistema je vrsta računara ili uređaja kojim operativni sistem upravlja. Po
tom kriteriju mogu se izdvojiti:
1. operativni sistemi realnog vrijemena RTOS
Real-time sistemi se koriste kada postoje stroga vrijemenska ograničenja za izvršavanje definisanih poslova. Često se koriste i kao
"kontrolni uređaji" u namjenski razvijenim sistemima, kao naprimjer u automobilskoj industriji kada kontrolišu robote koji rade na
sklapanju automobila, prilikom medicinskih eksperimenata, u vojnoj industriji (kod testiranja projektila) ili u istraživanju svemira.
Senzori služe kao primarni ulazni uređaji, pomoću kojih podaci dolaze do računarskog sistema. Ovi sistemi su podržani sa sistemima
opšte namjene i naprednim operativnim sistemima kao što su UNIX .
Sistemi za rad u realnom vrijemenu (Real Time System, RTS) predstavljaju mikroračunarski sistem koji upravlja i nadgleda fizičke
procese.
2. operativni sistemi za ugrađene (embedded ) sisteme
Embedded sistem je kompjuterski sistem specijalne namjene, koji je potpuno zatvoren od strane kontrola uređaja. Za razliku od
ličnih računara opšte namjene, embedded sistem ispunjava specifične zahtjeve i izvršava prethodno definisane zadatke. Embedded
sistem je programirani hardverski uređaj. Programibilni hardverski čip je "sirov materijal" i on je programiran određenom
aplikacijom.
Neki embedded sistemi nemaju operativni sistem, ili imaju specijalizovani embedded operativni sistem (često real-time operativni
sistem), ili je programer dodijelio portu jedan od njih novom sistemu.
3. operativni sistemi za inteligentne kartice (smart card)
Najmanji računarski sistemi u pogledu gabarita, funkcionalnosti i zahtjeva su veličine kreditne kartice. Obično se cjelokupan sistem
(procesor, memorija, I/O uređaj) nalazi u jednom integrisanom kolu i programiran je na izvršavanje malog broja operacija.
Najčešće je omogućen rad samo jedne aplikacije sastavljene u jeziku nižeg nivoa. U slučaju mogućnosti obavljanja više poslova, na
uređaju mora postojati i najjednostavniji alokator resursa.
Sistemi klasirani kao 2 i 3 mogu se podvesti pod klasu real-time operativne sisteme (RTOS).
(Svi embedded sistemi nisu ujedno i sistemi za rad u realnom vrijemenu (RTS), niti obrnuto. Međutim, veoma često RTS čine dio
nekog većeg sistema ili uređaja i iz tog razloga se nazivaju ugrađeni (embedded) mikroračunarski sistemi za rad u realnom
vrijemenu ili, kraće, embedded sistemi za rad u realnom vrijemenu (Real Time Embedded System).)
Ovi sistemi su u protekle tri decenije, od jednostavnih kontrolera sa specifičnim softverom za određen upravljački zadatak prerasli u
složene sisteme na kojima se izvršava mnoštvo aplikacija – od kritičnih upravljačkih aplikacija do grafičkog korisničkog interfejsa.
Ovi sistemi imaju danas široku primenu: od mobilnih telefona, digitalnih fotoaparata, fiskalnih registar-kasa, računarske opreme,
medicinskih uređaja – pa sve do upravljačkih sistema u automobilima, avionima i satelitima.
4
 Prikaz jednosttavnog sistema a na bazi Uopštena
U arhiteektura RTOS
mikrokon ntrolera sa RTO OS za embeddedd sisteme
1. multiproocesorski (višep procesorski) op perativni sistem mi
Multiprocesorrski operativni sistemi
s predsta
avljaju koncepc iju OS-a sličnu multiprogram mmingu. Krajnjji korisnik ovakkve sisteme vidii
kao dase radi o jednom vrlo moćnom
m processoru.
maju više proceesora koji tijesn
Ovi sistemi im no komunicirajju dijeleći sabiirnicu, sat i ponekad memorijju i periferne uređaje.
u Oni see
Takođe često nnazivaju i čvrstto povezani sisteemi (tightly couupled sistemi).
Osnovni razloog razvoja multtiprocesorskih sistema
s je poveećanje brzine rjješavanja korisnničkih problem ma, drugim riječčima više poslaa
se može obaviti u kraćem vrijjemenskom periiodu.
U odnosu na više jednoproccesorskih sistem ma, jedan višeprrocesorski sisteem ima i znača ajnu prednost i u uštedi novca a s obzirom daa
procesori dijele iste resurse. Naprimjer višee se isplati da sse na jednom disku
d nalaze odrređeni podaci ssa kojima radi više
v procesora,
oji više računarra svaki sa svojjim diskom i sa mnogo kopija podataka. Veća
nego da postoj a je i sigurnostt rada, jer ukoliko bi se desiloo
s radom, to ne bi stopiralo raad sistema, nego
da jedan proceesor prestane sa o bi ga samo ussporilo, jer bi sse posao nastavvio obavljati naa
preostalim proocesorima.
Multiprogramski i multiproccesorski sistemii se javljaju u drugoj generacciji OS, a na slikama su prikkazane neke od varijanti ovogg
koncepta zastuupljene kod različitih tehnološk kih nivoa.

The multtiprocessor systtem The multicore proocessors share thet

cache and MM MU with short FP PGA allows thee user to progra am gates
has a ddivided cache annd
intercoonnects into paralleel hardware patths
MMU withh long-interconnects
Danas višeproocesorski sistem mi najčešće ko oriste simetričnno multiprocessiranje, u kojem m svaki processor pokreće id dentičnu kopijuu
operativnog siistema, koje opeet komuniciraju u jedna sa drugoom kada je to potrebno.
5. mrežni opeerativni sistemii
Mrežne operaativne sisteme karakterišu
k raččunari povezanni u mrežu. Ovi računari zadrržavaju relativnno visok stepen n autonomije –
svaki računar ima svoj operaativni sistem – a u mogućnosti su da međusobno razmenjuju podatke p pomoćću odgovarajućih protokola.
Operativni sisstemi mogu bitii različiti, potreban je samo zaj ajednički protok kol, tj. zajedniččki jezik za komuunikaciju.
Korisnik jednoog računara možem se prijavitti na drugi, preeuzeti neke dattoteke itd. Koriisnik zna da nijije sam u mreži, tj. svestan jee
različitih račuunara s kojima komunicira
k preko mreže.
Mrežnih operaativnih sistema ima dva osnovn na tipa:
z Mrežni operativni sistems za mrežee ravnopravnih korisnika (Peerr-to-Peer (P2P) )
U ravnopravniim mrežama biilo koja stanica može da radi kkao server dato oteka ili kao klijjent (potrošač) mrežnih uslugaa. Ravnopravnii
mrežni operatiivni sistemi obbično su jednosttavniji od opera rativnih sistemaa serverskih mreža. Često se rravnopravni mrrežni operativnii
sistemi izvršavvaju kao i svakii drugi.
Mnogi sadašnjji operativni sisstemi obezbeđu uju uslove za m mreže ravnoprav vnih korisnika (Windows
( 7, Viista, XP, Linux
x).
z Mrežni operativni sistems za serverrske mreže (Kliijent-server)
Klijent-server je arhitektura gdje su korisniik (klijent) i seerver odvojeni ilii neravnoprav vni. Najočitiji jee primjer preglledanja Internett
stranica. Korissnikov računar i Internet pregledač su klijentt – oni zahtijev vaju, dok su raččunar i baza poodataka koji čin ne web stranicuu
server – on pooslužuje. Klijennt je obično aktiivan korisnik, kkoji šalje zahtjeeve i čeka dok se isti ne ispunne, dok je serveer pasivan, čekaa
na zahtjeve te ih ispunjava i šalje
š korisniku.
Na serverima se najviše koriste Linux, Solaaris i FreeBSD operativni sisteemi koji su razv vijeni po uzoruu na operativni sistem Unix. U
posljednje vrijjeme se koristi i server iz Micrrosoft Windowss Server 2008.
6. distribuirani operativni sistemi
s - mikrookernel
Distribuirani operativni siste temi su mnogo ozbiljnija varijjanta u mrežno om okruženju, zato z što osim ddijeljnja i migra
acije datoteka i
štampača omoogućavaju i dijeljenje
d proceesa, tj. program ma. Distribuirrani operativni sistemi upravvljaju međusob bno povezanim m
računarima, kkoji su prostornoo udaljeni.
Korisnici ovajj sistem vide kao
k jednoprocessorski sistem, aali se, u stvari,, radi o operattivnom sistemuu namjenjenom za rad sa višee
procesora kojii su fleksibilno povezani
p prekoo mreže. To znaači da postoji viiše računara po ovezanih u mreežu, ali samo jeedan operativnii
sistem, upravlj lja svim resursiima u mreži.
5
Ovakav operaativni sistem se naziva i mikrokkernel (microkeernel), jer ima smanjenu funkkcionalnost u oddnosu na “običčan” operativnii
sistem. Mikrokkernel ne sadržži sloj za upravlljanje fajlovimaa, jer on nije po
otreban za svakki od računara iiz distribuirano
og računarskogg
sistema i jer see on prebacuje u korisnički slo
oj (iznad mikrokkernela), predvviđen za korisniččke procese (NF
NFS).

Hijerarhijska strukturra mikrokernela

a

U pravom disstribuiranom sisstemu, korisnikk ne treba da vvodi računa o tome t gde su smmeštene njegovee datoteke ili gdeg se izvršavaa
njegov prograam – to je posaoo distribuirano og operativnog ssistema. Distrib buirani operatiivni sistem se, ddakle, ponaša kao
k jedinstvenaa
celina. Korisnik ne mora znati da je umrežen n s drugim račuunarima – on ceeo sistem vidi kao
k jedan računnar.
Svaki procesoor tj računar im ma sopstvenu lo okalnu memorijju, a međusobn na komunikacija a se ostvaruje pputem mreže realizovane
r kaoo
LAN ili WAN N. Osim podatkka, datoteka i štampača
š distrribuiraju se i procesi.
p Četiri glavne prednoosti distribuiranih sistema suu
dijeljenje resuursa, ubrzavanjee izračunavanja a, pouzdanost i komunikacije.
Distribuirani ssistemi zahtjevaaju mrežnu infaastrukturu i moggu biti realizova
ani kao klijent/sserver ili kao raavnopravni raččunarski sistemii
koji dijele resuurse na mreži (ppeer-to-peer sysstems).

Najveći, danaas prisutan distribuirani sisteem predstavlja World Wide -Web sistem koji je zasluž užan za veliku popularizacijuu
umrežavanja i distribuiranih sistema
s uopšte.
Sama ideja Web-a je u predsttavljanju svega kao dokument,, te ovaj sistem pripada grupi sistemas sa distrribuiranim doku
umentima. Webb
se danas sastojji od miliona kllijenata i serverra na kojima je ddijeljeno više milijardi
m dokum
menata.

Klasifikacija prema vrsti raačunarskog ok

kruženja

Standardno goovorimo o tri vrrste računarskog

g okruženja (coomputing enviro onments):
1] Tradicionaalno (traditionaal computing)
Pod tradicionaalnim okruženjeem podrazumjevamo jednokorrisničke računarre ili sisteme s dijeljenjem
d vrijjemena, gde se korisnici prekoo
svojih terminaala povezuju na servere.
[2] Zasnovanoo na Webu (W Web-based computing)
Ovo okruženje je zasnovanoo na umrežavan nju po principiima globalne mreže
m (kao što je Internet) naa kojoj postoje Web serveri i
klijenti u vidu PC računara i malih
m mobilnih
h sistema.
[3] Ugrađeno okruženje ( em mbedded comp puting)
Ugrađeno okruuženje je tipičnno za tvrde real-time sisteme kkoje odlikuje neepostojanje tasttature, monitoraa i diskova. Aplikacija koja see
izvršava u reaalnom vrijemennu dobija ulazn ne informacije preko ureoeajaa kao što su seenzori, dok se sstatusne i izlazzne informacijee
prikazuju na LLED diodama illi na nekom malom displeju.

6
Ključni p
pojmovi
U ovom poglaavlju su spomennuti ili samo kraatko objašnjeni neki od pojmov va koji se smatrraju vitnim za rrad operativnog
g sistema. Neki
od njig su preddmet proučavannja drugih dijelo
ova računarstvaa, ali u svakom slučaju njihovo
o razumjebanje je neophodno za z shvatanje
operativnog siistema.
koje trebate, a nadamo se i znnate.

Provjeritee sebe
Da li znate štaa je/su?
računarski resuursi časovnik realnnog vremena sistemi u realnnom vremenu
paralelizam (cconcurrency) privilegovan rrežim rada (real-time ssystems)
dijeljenje resurrsa (sharing) privilegovanaa instrukcija virtualna maššina
pouzdanost (reeliability) multiprogramiiranje (virtual maachine)
sigurnost (secuurity) (multiprogrramming) jezik za upravvljanje poslovim ma
upotrebljivost (usability) multiprocesiraanje (Job Controol Language – JCL)
modularnost (m modularity) (multiproceessing) grafički korisnnički interfejs
kontroleri I/O uređaja paketna obradda (Graphical U User Interface GUI)
G
kanal (channell) (batch proc essing) monolitna struuktura OS
selektor dijeljenje vremmena (timeshariing) slojevita strukktura OS
multipleksor interaktivni siistemi klijent-server struktura OS
sistem prekidaa (interactivee systems)

Memorijsk
ki blokovi
Stog (stack) jee memorijski blok
b za čuvanje (pamćenje) vaarijabli (objekatta kod vrijednosnih tipova, refferenci za referrentne objekte)..
Radi standardnno na principu last-in
l first-out.

“Hrpa” (heap)) je memorijski blok u koji se smještaju refereentni objekti. Referenca

R na objjekt smješta se na stog.

“Sakupljač otppada” (Garbagge Collector - GC)

G periodičkii uklanja objek
kte s heap-a. Da
D bi se to doggodilo, objekt ne smije imatii
referencu na seebe.

Pojam proocesa
Proces je proggram u izvršavanju angažovanjjem procesora.
Procesi ommogućavaju boolje iskorištenjje procesora i
njegovo boolje reagovanje na spoljašnje događaje (I/O))
Proces se sastoji od akktivnosti (izvrššenja), slike i
atributa.

Sami proceesi mogu kreiraati nove processe - proces kojii

kreira novi proces zove sse roditelj a novi proces dete,,
pa je odnoss procesa hijerarrhijski (u obliku
u stabla).

Pojam nitii (thread)

Redosljed u koojem se izvršavvaju naredbe pro ograma naziva se trag (trace).
Trag može daa se prikaže kaao nit (thread) koja povezujee izvršene naredbe u nizu.
U toku aktivnoosti niti izvršavvaju se naredbe koje ona povezzuje.
Ako se za proces veže jedna nit (izvršavanje sekvencijalnoog programa), tada t ona ima atribute procesa, znači njegovo stanje i njegovv
prioritet.
U slučaju da sse za procese vezuje više od jeedne niti stek, pprioritet i stanje se ne vezuju za proces, negoo za njegove niiti, pa svaka odd
niti procesa im
ma svoj deskripttor.
Kod većine keernela računara opšte namjene,, niti (thread-ovvi) su primjeri rasporedljivih en ntiteta.
Pod pojmom nnit (thread) poddrazumeva se jeednostavni (lighhtweight) tok ko ontrole, koji dijeli resurse sisteema sa ostalim nitima (thread--
ovima) i proceesima (heavyweeight tokovi kon ntrole).
Svaka nit (threead) je stacionirrana u okviru nekog procesa i koristi resurse tog
t procesa.

7
Zadatak (ttask)
Zadatak (task)) predstavlja nezzavisnu nit (thrread) koja se sasstoji od sekvence nezavisno raasporedljivih ins
nstrukcija i izvšaava se na
nekom sistemuu.
Uprkos semanntičkim razlikam ma, pod pojmom m zadatak podraazumevaće se bilo b task, bilo prroces.

Modularn
ni princip
Moderni operaativni sistemi napravljeni
n su tako
t da predstaavljaju skup moodula. Modul jee napravljen kaao posebna programska celinaa
koja realizuje jjednu funkciju (podfunkciju) operativnog
o sisttema.
Pojedini moduuli su nezavisnii i mogu funkciionisati nezavissno jedan od drrugog, ali i poziivati jedan druggog, tj. ukazivaati na potrebenee
podatke za poočetak rada sleddećeg modula. Funkcije moduula se nadovezu uju jedna na drrugu, a obično ppostoji modul koji koordiniraa
akcije svih osttalih.
Ovo se postižee razdvajanjem m modula na dva dijela: fiksnoog i promjenjivo og. Fiksni deoo je u operativnnoj memoriji, a promjenjivi naa
spoljašnjoj i m
može da bude poozvan kada je potrebno.
p

Modularn
no program
miranje
Tehnika progrramiranja, kod koje
k se jedan program dijeli u više logički neezavisnih celinaa (modula). Svaaki modul se raazvija i prevodii
nezavisno od drugih. Kod veećih programsk kih paketa, višee programera ob bično razvijaju
u module, koji ččine jedan sisteem. Modularnoo
programiranjee predstavlja jeddnu od tehnika strukturnog
s proogramiranja.

Jezgro opeerativnog sistema:

s KE
ERNEL
Najniži nivo ssvakog operativvnog sistema jee kernel, jezgroo, prvi sloj softvera koji se učitava u računarrsku memoriju pri pokretanju..
Kao prvi softvverski sloj, on obezbeđuje
o svom ostalom softtveru koji se po otom učita u opperativnu memooriju zajedničkee usluge jezgra..
Osnovne uslugge koje pruža ovo
o zajedničko jezgro
j su pristuup diskovima, upravljanje
u memmorijom, upravlljanje procesim
ma i poslovima i
pristup ostalim
m računarskim uređajima.
u
Jezgro operattivnog sistema ili kernel je sooftver koji uprravlja pristupom m korisničkih programa
p račuunarskoj opremmi i softverskim
m
resursima.
To poddrazumjeva dobbijanje proceso orskog vremenaa, pristupanje m memoriji, čitanj
nje i pisanje poo
diskoviima, povezivannje u mreže , interakciju s terminalimaa ili grafičkim m korisničkim m
okružennjem, itd.
Jezgro sve ovo om mogućava konttrolisanjem i pružanjem prristupa memorriji, procesoru,,
ulazno//izlaznim uređajajima, datotekamma na disku i sp
pecijalnim serviisima za korisn
ničke programe.

Kernel je deoo sistema koji ses izvršava u zaštićenom

z (prootected) modu hardvera i kojji posreduje izm zmeđu korisničk kih programa i
hardvera. Kerrnel pruža osnoovne funkcije sistema;
s on kreeira, izvršava i upravlja proceesima, pruža prristup fajl sisteemu i mrežnim
m
protokolima i dr. Ove funkciije se nazivaju sistemski pozivvi (system callss) i korisniku su u dostupne krooz biblioteku ru
utina koje možee
pozivati iz svoojih programa. Sistemski
S poziv
vi su jedini načiin na koji proceesi mogu da prisstupe ovim servvisima.

Govoreći traddicionalnom terrminologijom op perativnih sisteema, kernel je malo jezgro so

oftvera koje pruuža minimalne servise koji suu
neophodni za implementiranjje dodatnih servvisa operativnoog sistema.
U savremenim m istraživačkim operativnim sisstemima kao štoo su Chorus, Mach,
M Tunis i V Kernel,
K servisi kao što su fajl sistemi, mrežnii
protokoli i dr. potpuno su izddvojeni iz kernella.
No, UNIX kerrnel je od samoog početka bio monolitni, tj. nnije bio podijelljen u više proccesa. Ovakva sstruktura kernela je odabranaa
zbog jednostavvnosti i performmansi.

Korisničk
ka ljuska i jezgro (šel i kernel)
Operativni sisttem je suštinskii sastavljen iz trri skupa kompoonenti:
• Koriisničkog interfeejsa, koji može biti grafičkog ttipa ili imati interpreter koman
ndne linije koji sse još zove i lju
uska (školjka,
"sheell")
• Sisteemske rutine niiskog nivoa
• Jezggro-kernel koji je
j srce operativnog sistema

Kao što nazivv sugeriše, ljuskka je spoljašnji programski om motač jezgra, dok jezgro nepo osredno komuniicira sa uređajima. Kod nekihh
operativnih sisstema, kao što je Juniks, ljusska i jezgro su u različiti i sam
mostalni entiteeti, što omoguććuje proizvoljnee kombinacije i
laku zamjenu lljuske. Drugi opperativni sistem
mi samo formalnno prikazuju po ostojanje različiitih komponentii dok su u suštini monolitni.
Ljuska je nazivv za vezu (interrfejs) između čo
ovjeka i jezgre (kernela) operaatativnog sistem
ma.

8
Ljuskе оpеrаtiivnih sistеmа sее оbičnо dijеlе u dvijе kаtеgоrriје:
• lјuskkе kоје pružајu оkružеnjе u оb bliku kоmаndnее liniје (comma and line interfa
ace) i
• grаfi
fičkе lјuskе, tј. lјuskе
l kоје pružžајu grаfičkо kооrisničkо оkružžеnjе ( graphica
al user interfacce, GUI).
•
Kod DOS-a je COMMAN ND.COM je prrocesor naredbii ili tzv. korissnička ljuska (shell) Predstavvlja vezu izmeeđu korisnika i
operativnog siistema. On inteerpretira naredb be i omogućavaa izvršavanje sistemske datoteeke AUTOEXE EC.BAT. Nako on što je sistem
m
izvršio zadanee naredbe i nakoon što je COMM MAND.COM izzvršio odgovaraajuće pripreme i postavio odzi zivni znak (prom
mpt).

Paradigmi kernrnel-shell u Winndows okruženju odgovara winndow manager.

Od verzije W Windows 95/NT grafičko okružženje je osnovnno, a komandn nu ljusku korisn nici pokreću kaad im treba, jeer većinu stvarii
mogu obaviti ppomoću GUI prrograma. Od Windows
W 95/NT
T grafičko interffejs je osnovni, a komandnu ljuusku korisnici pokreću
p kad im
m
treba, jer većinnu stvari mogu obaviti pomoću
u GUI program
ma.

Juniks ljuska ((Unix shell) je interpretator komandne

k linijee ili ljuska kojaa pruža tradicionalni korisničkki interfejs za Ju
uniks i Juniksuu
slične operativvne sisteme. Koorisnici rukuju računarom puttem unosa kom mandi kao tekst u korisnički innterfejs da ih izzvrši, ili putem
m
kreiranja skrippta sa jednom illi više komandi.

DO
OS shell

Windoows shell Unix shell

Kako su se operativni sistemii razvijali, sve više
v usluga se oočekivalo od zajjedničkog jezgrra. Od 1990ih se od operativniih sistema čestoo
očekuje da pruuže mogućnost povezivanja naa lokalnu mrežuu i na Internet. Čak se očekujee da zaštite ostaali softver na računaru od štetee
koju mogu nanneti zlonamernii programi, kao što su virusi. S
Spisak usluga kooje se očekuju od
o jezgra se i ddalje širi.

Programi međđusobno komunniciraju kroz aplikativni prograamski interfejs (API), slično kaok što ljudi sa računarom kom municiraju krozz
korisničko suččelje - korisniččki interfejs. Ovo
O posebno vaaži u komunik kaciji između korisničkih
k proggrama i operattivnog sistema..
Zajedničkim uuslugama jezgrra operativnog sistema korisnnički programi pristupaju kro oz API. Time ooperativni sisteem omogućavaa
komunikaciju između softverra i hardvera, to o jest, programaa i uređaja. U osnovne
o funkcijje operativnog sistema svakakko treba navestii
upravljanje proocesorom.

Najveći deo keernela implemeentira sistemskee servise kojimaa aplikacije prisstupaju kroz sisttemske pozive.
Granica izmeđđu programa kojik se izvršavaaju u kernel-moodu i korisničk kom modu se ostvaruje
o pomooću hardverskee podrške ovimm
servisima. Privilegovane opeeracije, kao štoo su pokretanjee ulazno/izlaznee operacije ili upravljanje proocesorom (CPU U) dostupne suu
samo kernelu.
Svaka aplikacija ima svoj soopstveni adresnii prostor koji see razlikuje od adresnog
a prosto
ora kernela. Keernel određuje koje
k će procesee
kada da izvršaava, prekine sa izvršavanjem
i ili suspenduje raadi izvršavanja drugog
d procesaa.

Popularni x866 procesori iz PC

C računara imaaju četiri načinaa rada koji se zo
ovu
prstenovi (ringg).

Jezgra (odnossno aplikacije sas jezgrinim ov vlašćrnjima najjvišeg pririteta)) se

tipično izvršavva u ring0, dokk se korisničke aplikacije
a izvršaavaju u ring3.

9
Sistemski pozivi -Sysstem calls-
Sistemski pozivi su jedan odd načina da korrisnik (tj. progrram) direktno komunicira
k s OS
S. Sistemski poozivi su usluge koje korisničkii
programi zahtjjevaju od operaativnog sistema.

P
Prikaz kako se pomoću
p sistemsskih poziva prellazi iz korisničkkog u kernel mood

orisnik pristupa OS koristeći keernel.

Sistemske pozzive možemo shhvatiti kao sredsstvo pomoću kooga aplikacijskii program tj. ko

Svi programi ((aplikacije, koriisnici) koji treb

baju neke resursse koriste sistem
mske pozive.

Evo pregleda oosnovnih vrste sistemskih poziva i poslova kooji oni obavljaju u:
- Kontrola proocesa: npr. stvarranje, učitati, izzvršiti (Processs control:createe, load, execute))
- File operacijee: Npr., stvoritii, otvoriti, čitatii, pisati ( File opperations: , creeate, open, read
d, write)
- Upravljanje uuređajima: Nprr., zahtjev, čitatii, pisati ( Devicce manipulation n: , request, read, write)
- Informacije: Npr., dobiti ili postaviti procees atribute ( Infoormation: , get or set process attributes)
a
- Komunikacijje: Npr., stvoritti vezu, slati ili primati
p poruke ( Communicatiions: , create co onnection, sendd or
receive messagge)

Sistemski poziivi često koristee posebne proceesorske naredbee koje uzrokuju

u da procesor menja
m mod, a neeki primjeri su "zaštićeni
" mod""
(protected modde) ili "nadzornnički mod" (sup
pervisor mode).

Uporredni pregled siistemskih poziva Unixa i Wind

dowsa.

10
Programeeri i dizajneeri operativ
vnog sistem
ma
Sljedeća šemaa (slika ispod) jaasno pokazuje poziciju
p i mjestto dizajnera (pro
ojektanta operativnog sistema::

Jezik operrativnog sisstema

Komunikacijuu sa operativnim lja preko jezikaa operativnog sistema. Jezik opperativnog sisteema je izgrađenn
m sistemom korrisnik uspostavlj
nad:
• skuppom komandi,
• skuppom propisanih imena i
• skuppom raznih poruuka.
Većina komanndi uključuje određen
o broj pootkomandi i naa taj način se razgranava
r jeziik. Po pravilu, jezik operativ
vnog sistema jee
interpretatorskkog tipa. To znaači, komande see mogu izvršavaati odmah po izzdavanju.

Kod većine opperativnih sistem ma prve, druge,, pa i treće geneeracije, nije possvećena posebnaa pažnja jezikuu operativnog sistema.
Kod ovih opeerativnih sistem ma mahom su se s koristili speccijalni simboli (kose crte, zveezdice i dr.) i skraćenice eng gleskih reči. Zaa
ovakav jezik nne može se reći da je posebno udoban
u za korissnika.
Treba imati u vidu da se ovii operativni sisstemi upotrebljaavaju u periodu u kada interaktiivni rad nije biio još rasprostrranjen i ovakavv
jezik je prilagoođen rednoj (paaketnoj) obradi podataka.

Komandni inteerpreter MS-DOS-a je smešten u fajlu COMM MAND.COM.

Na VAX/VMS Su program za obradu naredbii korisnika kom mandnog jezika DCL je u fajlu
u DCL.EXE i nnaziva se Comm
mand Languagee
Interpreter.
Na UNIXu se zove šel (shell)) i ima više razn
nih programa (ssh, bash, tcsh, ssh...).
s

Korisnik komuunicira sa OS preko

p kontrolno-upravljačkog ((komandnog) jeezika. Komunik kacija se odvijaa u dva smjera: odo korisnika kaa
operativnom ssistemu i obrnutto. Kod većine savrijemenih O OS korisnik možže da zadaje kom mande OS nepoosredno i posredno.
Da bi korisnikk mogao da zadda komandu OS, mora da zna dda li mu je operrativni sistem na n raspolaganju.. Stoga svaki OSO ima nekakavv
znak preko koojeg saopštava korisniku da jee spreman za pprihvatanje kom mandi. Na Prim mjer, kod DOS--a je to znak > ispred koga jee
ispisana putanj
nja do tekućeg kataloga,
k a kod UNIX-a ovaj zn znak je $.
Neposredno zaadavanje komanndi podrazumjeeva da OS odmaah po unošenju u komandne linijje vrši njenu annalizu i interpreetaciju.
Posredno zadaavanje komandii podrazumjevaa da se niz (pakket - BATch) zahtjeva
z operativnom sistemu zzabeleži u fajl, a da se taj fajll
kasnije po pottrebi poziva naa izvršenje (kaoo i svaki drugii program u izv vršnom obliku - navođenjem njegovog imen na). Instrukcijee
komandnog jeezika, bilo da suu zadate neposreedno jedna po j edna ili u pakettu, obrađuje kom
mandni interpreeter.
Jezici savrijem
menih operativnnih sistema su mnogo
m bogatiji.

Ovdje govorim mo o jezicima zaa korišćenje, a ne

n o jezicima zaa projektovanjee (dizajn) opera
ativnih sistema.
Za dizajniranjje OS ranije je korišćen Pascal, a u posljeddnje vrijeme se najčešće koristti kombinacija viših programsskih jezika tipaa
C/C++ (ili Deelphi) i asembllera (mašinca).. Kompanije kooje proizvode operativne
o sisteeme gotovo nikkad ne odaju kako
k je napisann
operativni sisttem, a izvorni (source)
(s kod je najstrožije
n čuvaana tajna. Tako
o su pojedini OS S pisani u u maanje poznatim jeezicima kao štoo
je Squeak ili L
LUA.

Windows: C++, kernel is in C

Mac: Objectivve C, kernel is in C (IO PnP su
ubsystem is Embbedded C++)
Linux: Most thhings are in C, many userlandd apps are in Pyython, KDE is all
a C++
Zbog kompleks
ksnosti problemaa gotovo obaveezno se koristi mmodularno prog gramiranje.

11
Pojam inteerfesa - meeđusloja
Zamislimo da imamo hrpu knjiga k složenih jednu na druggu. Onda možeemo zamisliti da d je knjiga ekkvivalentna slojju. Što je ondaa
interface? Inteerface je na naašem primjeru mjesto gdje se knjige fizički dodiruju.
d Knjig
ga koja je na ddnu dodiruje jed dino onu iznadd
sebe. Knjiga kkoja je na vrhu dodiruje jedinoo onu koja je isspod nje. Sve ostale
o knjige se dodiruju samoo sa dvije knjigee, onom ispod i
onom iznad.
Pokušajte zaklljučiti zašto je to
t važno.
To u slučaju pprogramskih sloojeva znači da najdonji sloj mmože komunicirrati samo sa slo ojem iznad njegga (primjer s knjigama).
k Nekii
srednji sloj m
može preko jednnog interface-a komunicirati ssa slojem ispod d, a preko drugog interface-a ssa slojem iznad d. Sloj na vrhuu
može komuniccirati samo sa slojem ispod njeega.

Imp
plementacija innterfejs sloja u
različitim pozzicijama i
namjenaama

Kod Windowssa se komunikacija među progrramima obavljaa preko interfejsa poznatog kaao aplikativni prrogramski interrfejs (API).
Pristup API-ijuu moguć je prekko Task menad
džera , opštepozznatim pozivom
m <Ctrl> <Alt> <Del>. Više, viidi kasnije.

Slično Window ws API interfejsu, kod Unixa postoji

p POSIX - Portable Opeerating System Interface
I [for U
Unix]. POSIX predstavlja
p skupp
standarda proppisanih od stranne IEEE radi deefinicije interfejjsa prema progrramima (API).
Osnovna razlikka nastaje zbogg različitog tretm
mana programaa u izvršenju -prrocesa.

_____________________________ __________________________ __________________________ _____________ ____

Upoznavvanje sa OS dob bija smisao tek kad se upoznatte sa konkretnim
m operativnim ssistemom.
Zato ćemo sem
m principa da see upoznamo i saa konkretnim opperativnim sisteemima, njihovim mogućnostimma, načinom realizacije.
Zapoočećemo sa DOS-om.

DOS opeerativni siistem

DOS je sistem
m opšte namjenee (general purpo ose systems), sppada u jednoko
orisničke (singlee user) jednoproocesne (singlep
process) sistemii
sa grupnom obbradom (batch)), radi u tradicionalnom računnarskom okružeenju (traditionall computing), a realizovan je nan modularnom m
principu.

Implemen
ntacije DOS
S-a
Pod implemenntacijom se poddrazumjeva način primjene OS mentacije DOS-a se najčešće ggovori o različiitim pristupimaa
S-a, a kod imlem
ranih verzija PPC računarima koje su najviše zavisile od pproizvođača (taččnije distributerra) OS-a. Postooji nekoliko im
mplementacija a
najjpoznatije ssu:
• PC-DOS – je IBM impleementacija;
• MS-DOS- je Microsoft implementacija
i a
• DR-DOS – je Digital Reesearch-ova (kaasnije Novell) im mplementacija
Sve ove impem mentacije funkccionišu na gotov vo isti način.
DOS je takođeer i apstrakcijskki sloj u operativ
vnim sistemimaa, ili samo dio u ranim verzijam
ma Windows opperativnog sisteema.

Procesor nareedbi

Procesor nareddbi je odgovoraan za izvršenje naredbi

n koje poozivamo.
Inicijalno (i staandardno) DOSS koristi COMM MAND.COM kkao procesor narredbi.
Moguće je deffinisati drugi prrocesor naredbi pomoću param metra
COMSPEC= u datoteci CON NFIG.SYS: COM MSPEC=DATO OTEKA.COM
Većina korisniika DOS-a nem ma potrebe za ko
orištenjem druggog procesora naredbi.
n
Procesor nareddbi sastoji se odd tri dijela:
• Iniciijalni dio;
• Reziidentni dio;
• Trannzijentni dio.

12
Inicijalni –startni dio procesora naredbi
Inicijalni dio pokreće proceduru AUTOEXEC.BAT, ako ona postoji u glavnom (root) imeniku. Kada je AUTOEXEC.BAT
procedura završena, inicijalni dio se briše i oslobađa svoje mjesto u memoriji.

Rezidentni dio procesora naredbi

Rezidentni dio je prisutan u memoriji cijelo vrijeme.
Ovaj dio izvršava funkcije kojima DOS mora pružiti trenutni odgovor, npr.:
• Učitavanje tranzijentnog dijela procesora naredbi,
• Izvršavanje i povratak iz aplikacijskih programa,
• Prekid programa kad korisnik pritisne tastere <Ctrl + Break>,
• Obrada standardnih grešaka.
• Takođe, ovaj dio ispisuje poruke tipa: Abort, Retry, Ignore

Tranzijentni dio procesora naredbi

Ovaj dio se nalazi na najvišim memorijskim adresama prisutnog RAM-a. Možemo reći da je to procesor naredbi u užem smislu, jer u
sebi sadrži interpreter internih naredbi i procesor batch datoteka. Ovaj dio ispisuje odzivni znak OS-a, učitava i izvršava internu
naredbu s tipkovnice ili batch datoteke. Kod eksternih naredbi, naredbe se moraju učitati s diska u memoriju. Kada se završi proces,
koji je pokrenula eksterna naredba, oslobađa se dio memorije u koji je naredba učitana.

DOS jezgra (kernel)

Ovaj dio DOS-a je odgovoran za

• Rukovanje datotekama (kreiranje, brisanje ili promjena DOS datoteka),
• Rukovanje imenicima (kreiranje, brisanje ili modificiranje),
• Vezu između aplikacija i DOS servisnih funkcija.

DOS BIOS

Svaki računar ima set programskih funkcija, razvijenih da omoguće korišćenje ulaznih i izlaznih rutina niskog nivoa, za servisiranje
priključnih komponenti računara. BIOS (Basic Input/Output System).
BIOS rutine su hardverski zavisne, te ih kod promjene hardverskih komponenti treba mijenjati (ako se priključuje komponenta
različita od postojeće.
Ove rutine su smještene u ROM.
Svaki put, kad uključimo računar, DOS koristi rutine iz ROM-a, zajedno s datotekom IBMBIO.COM (PC-DOS) ili IO.SYS (MS-
DOS) da kreira područje u memoriji koje je zaduženo za ulazno/izlazne operacije.
Programi koje nazivamo device driver prevodi paket naredbi iz formata kojeg DOS razumije u format naredbi koji razumije
hardverski uređaj. Ovi programi olakšavaju priključivanje novog uređaja u konfiguraciju računara.

Zapis za pokretanje (dizanje) sistema (BOOT loader)

Zapis za podizanje sistema BOOT (Boot Record) je mali program veličine 512 bajta, pisan u mašinskom jeziku i zadatak mu je
učitavanje operativnog sitema sa diska

Zapis za podizanje sistema zauzima nulti (i samo jedan) sektor na disku.

Pri resetu (poništenju, dovođenju u početno i poznato stanje) ili pri uključenju, računar uvijek očita sadržaj tog prvog sektora u svojoj
memoriji i izvršava prvu naredbu tog sektora. Prva naredba je skok na dio programa koji resetuje disk, očitava osnovne parametre
diska i očitava direktorij tog diska, kako bi provjerio da li se na disku nalazi operacijski sistem. Ako je operacijski sistem prisutan na
disku, program za podizanje ga učitava i izvršava. Parametri diska koji su Takođe zapisni u Boot zapisu, govore o karakterističnim
svojstvima diska.

DOS SHELL - alternativni komandni procesor

Komunikacija korisnika sa DOS-om zasniva se na programu COMMAND.COM koji nazivamo procesorom komandi ili komandnim
procesorom (interpretatorom). Deklaracija SHELL omogućava izbor alternativnog komandnog interpretatora i, samim tim,
kompletnu promenu korisničkog interfejsa koji DOS nudi.
SHELL = datoteka [parametri]
datoteka - sadrži novi komandni procesor.
parametri - po startovanju se prosljeđuju komandnom procesoru. Za standardni COMMAND.COM parametri su /E:xxxxx (definiše
veličinu radnog prostora) i /P (izvršava AUTOEXEC.BAT ako postoji).
SHELL = \YUCOM.COM - startovanje (imaginarnog) domaćeg komandnog interpretera; sve komande DOS-a su sada na našem
jeziku!
Ako datoteka sadrži neispravan komandni procesor, sistem će se zakočiti. Moraćete da ga "podignete" sa diskete i da izbacite red
SHELL iz CONFIG.SYS.

13
Rad sa DOS-om
Operativni sistem DOS se koristi za pokretanje sistema, upravljanje hardverskim resursima kojima mašina raspolaže, rad sa njegovim
vlastitim programima i podacima, manipulaciju datotekama i podršku u izvršavanju aplikacijskim programima koje korisnik instalira
na svoju mašinu.
Obično korisnik ne poznaje šta operativni sistem radi u pozadini i na koji način pokreće sistem, raspoređuje memoriju, kako vodi
organizaciju spoljne memorije, kako upravlja perifernim jedinicama, niti ijednu drugu radnju koju OS izvršava. Korisnik poziva
komande koje nudi operativni sistem i druge aplikacije instalirane na mašini.
Druga je situacija, ako korisnik piše programe koji trebaju izvršiti određene zadatke, on u izvesnoj meri mora poznavati strukturu i
način rada operativnog sistema kako bi na najoptimalniji način iskoristio sve resurse računara.
OPREZ!
Neke komande mogu dovesti do gubitka svih prethodno snimljenih podataka na diskovima.

Na neke operacije operativnog sistema korisnik ne može uticati.

Nakon uključivanja računara doći će do podizanja sistema, a da korisnik ništa ne doprinese toj radnji.
Sa menjanjem sadržaja dva fajla, CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT možemo uticati na neke operacije.
DOS provjerava sadržaj ta dva fajla i iz njih učitava niz naredbi koje definišu okruženje u kojem će mašina raditi. Većina ovih
parametara definisanja sistema može se i kasnije, u toku rada predefinisati na nove vrednosti.
Resursi na kojima upravlja operativni sistem (hardver i softver) korisnik pristupa preko komandi (naredbi).

Komande –naredbe- su skup karaktera veličine od jednog do osam karaktera (istih onih koji se koriste za imenovanje datoteka),
nakon čega obično ne slijedi ništa ili jedan prazan karakter i skup parametara koji definišu način na koji se naredba izvršiti, odnosno
nad kojim medijem.

MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dijela.

Svaka komanda ima ime.
Neke komande zahtjevaju jedan ili više parametara koji identifikuju objekt sa kojim vi želite da MS-DOS nešto uradi.
Neke komande takođe uključuju (obuhvataju) jedan ili više tzv. prekidača ( switches; "svičevi"), koji modifikuju aktivnost koja treba
da bude izvršena. Naziv (ime) komande, koji prvo kucate, određuje akciju koju želite da MS-DOS izvede.
Neke komande (takve kao CLS - CLear Screen - komanda koja briše ekran) sastoji se samo od naziva. Međutim, većina MS-DOS
komandi zahtjeva još nešto osim prostog navođenja naziva. MS-DOS ponekad zahtjeva dodatnu informaciju koja se specifikuje
parametrima posle naziva komande. Parametar definiše objekat na kome vi želite da MS-DOS izvrši neku aktivnost. Na primjer,
komanda DEL zahtjeva da imenujete datoteku koju želite da obrišete. Pretpostavimo da želite da obrišete datoteku SPISAK.TXT. To
ćete postići ako otkucate: del spisak.txt
Neke komande zahtjevaju više od jednog parametra. Na primjer, želite da preimenujete ("prekrstite") datoteku koristeći komandu
RENAME (skraćeni oblik REN). U tom slučaju morate uključiti i originalno ime (naziv) datoteke i novo ime datoteke.
Naredna komanda preimenuje SPISAK.TXT u LISTA.TXT: ren spisak.txt lista.txt
Kod nekih komandi parametri su opcioni (neobavezni). Na primjer, ako koristite DIR komandu bez parametara, na ekranu će se
pojaviti lista datoteka iz direktorijuma koji trenutno koristite. Ako uključite parametar (na primjer, oznaku druge disk jedinice),
izlistaće se datoteke u drugom direktorijumu.
Prekidači
Prekidač je kosa crta (/. forward slash), obično praćena jednim slovom ili brojem. Prekidači se koriste da bi se modifikovao način na
koji komanda izvršava zadatak. Na primjer, pretpostavimo da želite da upotrebite komandu DIR da biste vidijeli listing direktorijuma
koji sadrži veliki broj datoteka. Kada otkucate samo komandu DIR, nazivi datoteka se izlistavaju na ekranu tako brzo da ne možete
stići da ih pročitate. Ako dodate prekidač /p, možete pregledati listu datoteka deo po deo, tj. ekran po ekran. Neke MS-DOS komande
nemaju uopšte prekidače, dok neke imaju po nekoliko. Ako komanda ima više od jednog prekidača, oni se navode jedan posle
drugog. Prekidači se razdvajaju "blankom" (jednim praznim mestom), ali to je opciono (neobavezno).
Kucanje komande
Trepćuća crtica ( flashing underscore) u komandnoj liniji predstavlja kursor. Kursor vam pokazuje gde da kucate komandu. Kada
otkucate znak, kursor se pomera za jedno mesto udesno. Ako ukucate pogrešan znak, pritisnite tzv. "bekspejs" ( backspace) taster
("<-" - taster u gornjem desnom uglu alfanumeričke tastature) da obrišete znak lijevo od kursora.
Komande možete kucati velikim ili malim slovima.
Ukoliko nije drugačije specifikovano, komandu morate razdvojiti od parametara praznim mestom (pritiskom na razmaknicu - najduži
taster na alfanumeričkoj tastaturi). Ako želite da ponovo otkucate ( retype) komandu, pritisnite "Esc" taster. Kursor se premešta na
početak nove linije pa možete ponoviti komandu. Sve što ste otkucali pre pritiska na taster "Esc" biće ignorisano.

Organizacija diska kod DOS-a

Da bi operativni sistem znao gde se nalaze pojedine vrste informacija, on disk organizuje na način koji mu omogućava lak pristup
svakoj lokaciji na disku i praćenje gde se koji podatak nalazi i koliko slobodnog prostora na disku preostaje za buduće podatke koje
treba smestiti. Površina hard-diska (diskete) se dijeli na sektore i tragove. Od prvog traga se smešta deo operativnog sistema
(programa) neophodnih za podizanje sistema. Tako je kod formatiziranja diska neophodno navesti opciju kojom će program za
formatiranje izvršiti rezervaciju prostora za smeštaj sistemskih datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS.
Hard diskovi se mogu dijeliti na više particija različitog kapaciteta, čiji je ukupni zbir kapaciteta jednak kapacitetu samog diska. Ovo
se čini pomoću specijalnog programa FDISK.EXE koji se dobija u paketu sa operativnim sistemom DOS. Svakoj particiji dodeljuje
se jedno logičko ime. Ako se disk dijeli na particije, prva particija je obavezno butabilna (na njoj se nalazi operativni sistem za
podizanje i upravljanje računarom) i ona ima logičko ime C:.

14
Operativni sisttem koristi dve tabele ( takođeer snimljene na disku), registraatore u kojima se
s vode podaci o rasporedu dijjelova datotekaa
po površini disska. Ove tabelee se nazivaju FA
AT-tabelama (F File Allocation Table),
T od kojih
h je jedna rezerrvna tabla i koriisti se u slučajuu
uništavanja orriginala. Ove taabele se obavezzno ažuriraju prrilikom svake promjene
p (snim
manja ili brisanjja, odnosno pro omjene veličinee
neke datoteke)). U FAT tabelii se vodi spisak kataloga, datotteka, tragova i sektora
s gde su smešteni
s pojediini dijelovi dato
oteka.

DOS komande
DOS komandee mogu biti:
• interrne i
• eksteerne.
Interne komannde su permanenntno prisutne u operativnoj meemoriji računarra od momenta podizanja
p sistemma do njegovog
g gašenja.
Eksterne komaande se učitavaj
aju sa diska i u memoriji
m su pri sutne samo dok
k su aktivni programi koje onee izvršavaju.
Druga podjelaa komandi operaativnog sistemaa je:
• kommande za rad sa katalozima,
k
• kommande za rad sa datotekama,
• kommande za predstaavljanje parameetara sistema i
• pommoćne komande..

U DOS-u imam mo dva džoker--znaka:

• ”?” zznak zamjenjuje bilo koji dozv
voljeni karakterr, a znak
• “*” zzamjenjuje gruppu karaktera u imenu
i i ekstenzziji fajla.

Umjesto sttarog DOS

S-a pokrenite njegovu simulaciju
u
Ak
ko DOS pokreććemo iz Windoowsa (kao virttuelnu mašinu))
pozzivamo ga komandom cmd

Saznajte sve C
CMD komand de (tačnije sve DOS
D komande ppodržane u cmd d modu).
md) i dobićete informacije o sv
Umjesto da paamtite ukucajtee help (nakon štto pokrenete cm vim komandama
ma

Osnovne komaande su korisnee za obavljanje jednostavnih

j zaadataka, ali reallizacija komplik kovanijih probllema zahtjeva šire komande.
Sa svakom noovom verzijom m operativnog sistema Window ws komande za z DOS koman ndu liniju su ppromjenjene. U svakoj verzijii
komande su doodate, izbrisanee i izmenjene.
DOS komand dna linija je korisna
k kad jee Windows sisttem datoteka oštećena
o ili stee slučajno izbrrisali fajl, ili greška
g nastalaa
zbog virusa. PPopravka iz DO OS-a je često jedina opcija.
Netvork komaande (izvorno: DOS network commands) prružaju mnoge mrežne m alatke zaz komandu linniju. DOS kom mande za mrežuu
pružaju vitalnee informacije zaa pomoć inženjerima i adminisstratorima za diijagnozu probleema.

Primjer up
potrebe i objašnjanje
o e nekih kom
mandi
Razgledanje ttekstualnih datoteka
Da biste na moonitoru vidjeli sadržaj
s tekstuallne datoteke korristite komanduu TYPE.
Na primjer, daa biste vidjeli saadržaj datoteke LISTA.TXT naa disketi u drajv vu B, treba da koristite
k sledećuu komandu: typ pe b:lista.txt
Ako je datotekka koju želite da d razgledate velika,
v treba daa koristite znak.. "pajp" (pipe; tj. znak |) iza kkoga slijedi kom
manda MORE::
type b:lista.txtt | more
Uključujući koomandu MORE E dobili ste moggućnost da razggledate datoteku u ekran po ekrann.
PREPORUKA A: Ukoliko ne koristite komaandu MORE kkada koristite TYPE, možetee privremeno zzaustaviti prikaaz datoteke naa
monitoru istovvremenim pritiiskanjem tasterra "Ctrl" i "S",, odnosno pritiiskom na tasterr "Pause". Da biste nastavili "skrolovanje",,
pritisnite bilo koji taster (osiim "Pause"). Da biste trajno pprekinuli prikazzivanje datotekee na monitoru, pritisnite istov vremeno tasteree
"Ctrl" i "C" ilii "Ctrl" i "Breakk"; ove kombinacije trastera pooništavaju kom mandu TYPE.

Kopiranje daatoteke na prin nter

k odredišnu datoteku treba da specifikujette naziv porta (priključka) naa koji je printerr
Da biste kopirrali datoteku naa svoj printer kao
priključen.
Na primjer, slledeća komandda kopira datoteeku NAPOMEN NA.TXT sa disskete u drajvu A na printer prriključen na po ort LPT1: copyy
a:napomena.ttxt lpt1
Koristeći CON N i naziv portaa na koji je prik
ključen printer možete kopiratti direktno unoss sa tastature nna printer. Na primjer,
p neka jee
printer priključčen na LPT1 poort : copy con lpt1
Kada završite sa slanjem innformacija (sa kucanjem)
k prinnteru, pritisnite istovremeno tastere "Ctrl" i "Z", a zatim pritisnite
p tasterr
"Enter" da bi sse odštampalo to
t što ste otkucaali.
15
Komande za redirekciju (preusmjeravanje) ulaza i izlaza
Ukoliko ne specifikujete drugačije, MS-DOS prihvata unos (ulaz) sa tastature i šalje izlaz na ekran (monitor).
Ponekad je korisno preusmjeriti ulaz ili izlaz u datoteku ili na printer.
Na primjer, listing nekog direktorijuma možete preusmjeriti sa ekrana u datoteku.
Za redirekciju ulaza i izlaza komandi koriste se sledeći znakovi:
• znak "veće od" (>) šalje izlaz komande u datoteku ili na uređaj (npr. printer);
• znak "manje od" (<) prihvata ulaz potreban za komandu iz datoteke, a ne sa tastature;
• dvostruki znak "veće od" (>>) dodaje izlaz komande na kraj datoteke bez brisanja informacija koje su već u datoteci.

Redirekcija izlaza komande

Skoro sve MS-DOS komande šalju izlaz na ekran.
Čak i komande koje šalju izlaz na drajv ili printer prikazuju poruke i promptove na ekranu. Da biste preusmjerili izlaz sa ekrana u
datoteku ili na printer, koristite znak "veće od" (>).
Na primjer, u sledećoj komandi listing direktorijuma koji formira komanda DIR preusmjerava se u datoteku DIRLIST.TXT: dir >
dirlist.txt

Upravljanje memorijom
MS-DOS sadrži sledeće programe za upravljanje memorijom:
• HIMEM, koji omogućuje pristup proširenoj memoriji
• EMM386, koji koristi proširenu memoriju da simulira (podražava) produženu memoriju.
MS-DOS obično radi u konvencionalnoj memoriji, a tako manje konvencionalne memorije ostaje na raspolaganju za programe.
Međutim, ako vaš sistem ima proširenu memoriju, MS-DOS može da radi u proširenoj memoriji. Kada je to ispunjeno, on koristi
prva 64 kB proširene memorije, koji se zovu visoki memorijski prostor ( High Memory Area - HMA).
Kako samo nekoliko programa može da koristi HMA, to ima smisla da se MS-DOS izvršava baš tu. Da bi se koristile ove
pogodnosti, u konfiguracionu datoteku (CONFIG.SYS) treba dodati komande kojima se instaliraju programi za upravljanje
memorijom.
Na primjer: device = c:\dos\himem.sys dos = high,umb
Ove komande prvo učitaju program za upravljanje memorijom HIMEM, a zatim učitaju MS-DOS u proširenu memoriju.

Komanda UMB specifikuje da MS-DOS treba da održava vezu između konvencionalne memorije i gornjeg memorijskog prostora.
Da biste instalirali EMM386 kao expanded-memory emulator, u konfiguracionu datoteku treba da dodate "device" komandu: device
= c:\dos\emm386.exe 640
Ova komanda specifikuje da EMM386 treba da koristi proširenu (extended) memoriju kako bi simulirao produženu (expanded)
memoriju i rezerviše 640 kB proširene memorije u tu svrhu.

SMARTDrive ("smartdrajv") predstavlja program za ubrzavanje ("keširanje") hard diska kod računara koji imaju hard disk i
proširenu ili produženu memoriju.
device = c:\dos\smartdrv.sys 1024
Ova komanda specifikuje da je SMARTDRV.SYS u direktorijumu c:\dos i da je veličina keša 1024 kB. Podrazumeva se da
SMARTDRV radi u proširenoj memoriji.

Izbor boja DOS prozora

Izbor boja se vrši comandom color i sa dva hheksadecimalna broja: 0 = Black 8 = Gray
color XX; npr. color 2F 1 = Blue 9 = Light Blue
2 = Green A = Light Green
Prvi broj definiše pozadinu (background), a drugi boju teksta. 3 = Aqua B = Light Aqua
U tabeli je dat set koji definiše boje. 4 = Red C = Light Red
Ako se broj ne navede vrati se predefinisane. 5 = Purple D = Light Purple
6 = Yellow E = Light Yellow
7 = White F = Bright White

Izrada komandnih skripti: batch fajlova

DOS se može „natjerati“ da u izvjesnom smislu koristi sam sebe da bi obavio neki posao. Reč je o tzv. BAT datotekama; one u
stvari sadrže nizove DOS komandi koje se, kada ih startujete, izvršavaju potpuno automatski.
Šta je BATCH datoteka-fajl / skripta ?
To je datoteka sa nastavkom ( extenzijom ) BAT koja sadrži niz naredbi sistema ili posebnih "BATCH" naredbi.
Naredbena skripta ili Batch datoteka je program ili neformatirana tekstualna datoteka koja sadrži jednu ili više naredbi sistema ili
"batch" naredbi.
Batch fajlovi ili batch programi kako se najčešće nazivaju, omogućavaju kreiranje programa koji upravljaju radom operativnog
sistema DOS.
Cilj kreiranje batch fajla je da se automatizuje DOS-ov proces, odnosno da se operater oslobodi od dugotrajnog unošenja komandi u
DOS linijama.
Batch fajlovi omogućavaju izvršavanje određenih operacija zadatih od strane korisnika i to na sledeći način. Batch skripte pišemo u
txt editoru (notepad-u) a da bi smo dobili batch fajl, jednostavno ćemo dodati .bat ili .cmd extenziju.

16
primjer 1

@echo off
title Test batch fajla

echo OBJASNJENJE:

echo.
echo Ispod se nalaze batch komanda
echo koje ce izvrsiti pokretanje aplikacije kalkulator.
echo Na kraju ce vam pisati: "press any key to continue..."
echo i nakon pritiska na enter izbrisace se predhodni sadrzaj cmd prozora
echo pa cete nakon ponovne poruke "press any key to continue..."
echo izacicete iz cmd-a
echo u okviru koga je i pokrenut ovaj batch.

echo.
echo Pokrecem kalkulator
start calc

echo.
pause
cls
pause
exit
primjer 2
Evo još jednog primjera - batch fajl koji otvara dva programa istovremeno.
Ukucajte u Notepad (sa navodnicima):

@echo off
title Start dva programa

"C:\Program Files\Microsoft Office\Office\OUTLOOK.EXE"

"C:\Program Files\Internet Explorer\IEXPLORE.EXE"

pause
exit

Nakon što snimite ovo sa nastavkom .bat imate batch fajl kojim možete jednim duplim klikom (ili kako već to volite da radite)
istovremeno da pokrenete 'Internet Explorer' i 'Outlook' (ako se kod Vas IE i Outlook nalaze na drugoj lokaciji, onda prilagodite
putanju).
primjer 3
batch fajl ispisuje konfiguraciju vašeg računara.

@echo off
ipconfig /all
pause
exit

primjer 4
Skripta koja kopira sadržaj direktorija u datoteku v1.0

@echo off
%ime rem ime = Ime datoteke u koju ce se ispisati sadržaj direktorija:
dir > %ime
pause
exit
primjer 6 Backup:
Imate, npr. pod C:\My Documents fajlove koje želite da iskopirate na drajv D:\ u folder 'Backup'. Pri tome želite da iskopirate samo
one fajlove koji su promjenjeni u odnosu na prethodni backup, a želite da iskopirate i foldere i podfoldere kao i sistemske i skrivene
foldere. Da bi to uradili možete upotrebiti batch fajl poput ovog:
@echo off
md d:\Backup
xcopy "C:\My Documents\*.*" d:\Backup\ /d /y /i /h /s
cls
Ovaj batch fajl pravi folder 'Backup'; a ako već imate folder 'Backup', onda izostavite drugi red.
Možete napraviti i log fajl koji će prikazati rezultate: dodajte na kraj trećeg reda > d:\Backup\xcopy.log.
Da bi se kopirali samo fajlovi nastali posle određenog datuma, dodajte uz /d parametar željeni datum.
Ostale parametre za xcopy možete da vidite ako otvorite cmd i ukucate help xcopy (i pritisnete Enter).
primjer 6
17
Kreiranje menija korišćenje i poziv korišćenje programskih skokova

ECHO OFF
title DOS nije mrtav, a ja pozdravljam Jovu i Peru
REM pogledaj ime programa-prozora

:MENU
CLS
color 0F
REM pogledaj boje
ECHO ............................................
ECHO IZABERI 1 ili 2 da popricamo ili 3 ZA KRAJ.
ECHO ............................................
ECHO 1 - Ako si Jovan izaberi 1
ECHO 2 - Ako si Pero izaberi 2
ECHO 3 - EXIT-izlaz
ECHO.

SET /P M=Type 1, 2, ili 3 then press ENTER:

cls
IF %M%==1 GOTO jovo
IF %M%==2 GOTO pero
IF %M%==3 GOTO kraj

ECHO POGRESAN IZBOR

pause>nul
GOTO MENU

:jovo
color 47
ECHO Zdravo Jovo. Biraj ponovo
pause>nul
GOTO MENU

:PERO
color 1e
ECHO Zdravo Pero. Kako si?
pause>nul
GOTO MENU

:KRAJ
ECHO Sa ostalim ne komuniciram!
pause>nul
EOF
primjer SAMO za napredne i poznavaoce: Advanced Windows batch example - conditional shutdown

@echo off
color 0A
title Conditional Shutdown.

:start
echo Welcome, %USERNAME%
echo What would you like to do?
echo.
echo 1. Shutdown in specified time
echo 2. Shutdown at a specified time
echo 3. Shutdown now
echo 4. Restart now
echo 5. Log off now
echo 6. Hibernate now
echo.
echo 0. Quit
echo.

set /p choice="Enter your choice: "

if "%choice%"=="1" goto shutdown
if "%choice%"=="2" goto shutdown-clock
if "%choice%"=="3" shutdown.exe -s -f
if "%choice%"=="4" shutdown.exe -r -f
if "%choice%"=="5" shutdown.exe -l -f
18
if "%choice%"=="6" shutdown.exe -h -f
if "%choice%"=="0" exit
echo Invalid choice: %choice%
echo.
pause
cls
goto start

:shutdown
cls
set /p sec="Minutes until shutdown: "
set /a min=60*%sec%
shutdown.exe -s -f -t %min%
echo Shutdown initiated at %time%
echo.
goto cancel

:shutdown-clock
echo.
echo the time format is HH:MM:SS (24 hour time)
echo example: 14:30:00 for 2:30 PM
echo.
set /p tmg=enter the time that you wish the computer to shutdown on:
schtasks.exe /create /sc ONCE /tn shutdown /st %tmg% /tr "shutdown.exe -s -t 00"
echo shutdown initiated at %tmg%
echo.

:cancel
set /p cancel="Type cancel to stop shutdown: "
if not "%cancel%"=="cancel" exit
shutdown.exe -a
cls
schtasks.exe /end /tn shutdown
cls
schtasks.exe /delete /tn shutdown
cls
echo Shutdown is cancelled.
echo.
pause
exit

Višestruke konfiguracije sistema

CONFIG.SYS sadrži informacije o hardverskoj konfiguraciji sistema. Niz naredbi u ovoj datoteci se izvršava samo jednom pri
podizanju sistema, tako da svaka promjena u datoteci dolazi do izražaja tek prilikom slijedećeg podizanja sistema.
Config.sys je obična tekstualna datoteka koju možemo editirati bilo kojim editorom. Unutar datoteke config.sys može se upotrijebiti
18 različitih naredbi kako bi se izvršilo podešavanje sistema, od kojih se tri (BREAK, SET i REM) mogu koristiti i u komandnoj
liniji.

Čest je slučaj da za razne poslove PC treba konfigurisati na različite načine - kada se radi sa Windows-om pogodno je da u memoriji
bude samo HIMEM.SYS, ako se radi u Venturi potreban je EMS drajver, za "normalan" rad treba imati disk keš i neke rezidentne
programe i tako dalje.
Prepravke CONFIG.SYS iz komandne linije je naporno i nepotrebno
Kreiranje raznih CONFIG datoteka i njihovo aktiviranje preko .BAT programa je znatno prihvatljivije, ali i dalje zahtjeva dosta
pažnje i pravi priličan haos na disku.
Jednostavan CONFIG.SYS koji ilustruje ove tehnike mogao bi da glasi:

[Menu]
MenuItem=Standard
MenuItem=DosOnly
MenuDefault=Standard,4

Common]
BREAK ON
BUFFERS = 25
FILES = 99

Standard]

19
DEVICE=C:\DOS\HIMEM.SYS
DEVICE=C:\DOS\EMM386.EXE RAM
DOS=HIGH,UMB
SHELL=C:\DOS\COMMAND.COM C:\DOS\ /E:1024 /P

[DosOnly]
DEVICE=C:\DOS\HIMEM.SYS

Po startovanju računara ispisuje se meni u kome figurišu pobrojane opcije Standard i DosOnly.
Ukoliko tokom sljedeća 4 sekunda (parametar MenuDefault direktive) ništa ne učinite, biće izvršena [Common] i [Standard] sekcija
dok će izbor opcije 2 izazvati izvršenje [Common] i [DosOnly] deklaracija.

CONFIG.SYS mora da se uskladi sa AUTOEXEC-om, na primjer na sledeći način:

@ECHO OFF
PROMPT $P$G
PATH C:\DOS;C:\BAT
GOTO %CONFIG%

:Standard
LOADHIGH C:\UTIL\CED -FC:\UTIL\CED.DEF
LOADHIGH C:\BAT\XK
LOADHIGH C:\DOS\MOUSE
C:\KWIK\SUPERPCK /E /&U+ /S:3000 /I- /P- /-A /-B
GOTO End

:DosOnly
C:\DOS\DOSKEY
:End

CLS
D:

Organizacija, naravno, može da bude i drukčija ali poželjno je da se podjeli na

• obaveznu: gdje se navedu stvari koje u svakom slučaju treba izvršiti (npr. prompt, path itd)
• opcionu: izbornu sa GOTO %CONFIG%, "skoči" na dio procedure koji odgovara izabranom stanju
Promenljiva CONFIG se automatski definiše tokom interpretiranja CONFIG.SYS-a. Svaka od "grana" AUTOEXEC-a završava se sa
GOTO End da program preskoči narednu.

Greške u datoteci CONFIG.SYS bivaju prijavljene u toku "podizanja" sistema i da računar pogrešne redove jednostavno ignoriše.
Može se, međutim, dogoditi da neki neispravno instaliran drajver ili linija SHELL izazovu blokadu sistema u kom slučaju treba
startovati računar bez CONFIG.SYS-a kako bi se greška mogla otkloniti.
Kada se pojavi poruka: Starting MS-DOS,
pritisnete F5 pa će kompletan CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT će biti "preskočen"
dobićete MS-DOS is bypassing your CONFIG.SYS and AUTOEXEC.BAT files
i uobičajeni prompt C>>.
Ukoliko niste sigurni koja linija vam pravi probleme, umjesto F5 pritisnite F8 i CONFIG.SYS će biti izvršavan liniju po liniju, pri
čemu sa Y ili N odlučujete da li će svaka konkretna linija biti izvršena ili preskočena.

20
Windows operativvni sistem
m
Prije nego se ppozabavite nekkim od sistemsk kih servisa požeeljno je da se detaljno
d upoznate sa svim detaaljima korisničk
kog okruženja i
njegovim podeešeavanjem, a to t će vam omoo oogućiti upoznaavanje sa Windo ows registrom.
Nakon što se uupoznate sa WinnREg bazom, podsjetite
p se ulooge i analizirajzzte Api funkcijee.
Podsjetite se i načina realizaccije procesa kod
d Windowsa.
I na kraju se m
malo poigrajte sa sistemskim seervisima kod W Windowsa.
A oni koji znaaju programiratti neka na osnovvu ovog kreirajuu neki sopstven ni DLL.

Informaciije o Windoows OS – Windows

W reegistar - Windows
W Registry
Registri predsttavljaju dio Winndows-a koji jee teži za razumij
ijevanje zbog orrganizacije pod
dataka i kriptovaane nemenklatu
ure.
Windows regiistar je baza poodataka u kojojj su zabiljženaa sva podešavan nja operativnogg sistema i korrisničkog okružženja, podaci o
instaliranim prrogramima, računarskoj oprem mi i svi drugi poodaci vezani za pravilno funkcionisanje računnarskog sistemaa.
Gubitak inforrmacija u regisstru ima za posledicu potreb bu za reinstalaccijom čitavog softvera.
s

Nekada su za aplikacije posttojale .ini fajlo dešenja. Često su se nalazile na zajedničkojj

ovi u koje su prrogrami pamtilli sopstvena pod
lokaciji što je, u slučaju više korisnika, onemmogućavalo da svaki ima svoja a podešenja. Su
uprotno tome, rregistar pamti sva
s aplikacijskaa
podešenja u jeedan središnji repozitorijum
r i to
t u standardizoovanom obliku.

Registri baza sse sastoje od veeoma malih fajllova koji su orgganizovani po direktorijumima
d a i poddirektorijjumima. Ti malli fajlovi sadržee
informacije o hhardveru, softvveru i korisnicim
ma. Ovi fajlovi se nazivaju vallues.
Pregled ove taabele na računarru dobija startovvanjem regeditt ili regdt32.

Direktorijum sse, u slučaju reggistara, naziva key

k (ključ).
Direktorijumi root -a (najvišeeg nivoa) počinjju sa HKEY, štto potiče od Ha andle to Key.
Najniži nivo oorganizacije je sam
s fajl, odn. vaalue. Value imaa 3 komponenette: ime, tip i po odatak.
Postoje 11 staandardnih tipova value-a. Tip može
m biti takavv da ukazuje naa drugi value ili neki drugi dirrektorijum baš kao što to radee
prečice na desktopu. Ovakav tip se naziva siimbolic link.

U sljedećoj tabbeli, dat je preggled najvažnijih

h ključeva (i nekkih podključevaa) sa opisom po
odataka koji se u njima smještaaju.

Ključ Opis
HKEY_LOCCAL_MACHINNE Osobine harddvera i softvera
HARDWA ARE Opis hardveraa veza između hardvera
h i drrajvera
SAM Informacije zza logovanje
SECURIT
TY Generalne infformacije o sigu urnosti
SOFTWAARE Podaci o instaalisanim aplikacijama
SYSTEM
M Podaci o butoovanju sistema
HKEY_USEERS Informacije o korisnicima
HKEY_PERRFORMANCE__DATA Brojaci koji m
monitorisu sisteemske performaanse
HKEY_CLAASSES_ROOT Link: HKEY__LOCAL_MAC CHINE\SOFTW WARE\CLASSE
ES
HKEY_CUR RRENT_CONF
FIG Link ka trenuutnom profilu haardvera
HKEY_CUR RRENT_USER Link ka profillu aktuelnog koorisnika

Interesantno je da ovakav prregled prikazujje samo 5 kljuučeva dok se zaa ključ HKEY_
_ PERFORMA
ANCE_DATA mora
m startovatii
jedan od progrrama: pfmon, pvview ili perfmon
n.

Na osnovu navvedenog se vidii da u stvari posstoje samo 3 kljjuča a ostala 3 su

s linkovi na veeć postojeće dirrektorijume.
21
Tako, npr. HK KEY_CLASSE ES_ROOT se linkuje sa direkttorijumom kojii rukovodi COM M (Componeneet Object Model) objektima i
povezuje proggrame sa ekstenzzijama fajlova.
Kada korisnikk duplo klikne na
n ikonu fajla saa, recimo .doc eekstenzijom, prrogram koji hvaata klik miša tre
reba da odluči koji
k će program
m
da startuje i, pregledom na baazu podataka o ekstenzijama u ovom registru,, odlučuje se zaa Microsoft Wor ord.

Baza registraa je u potpunoosti pristupačn na Win32 proogrameru. Zato o je važno nap

pomenuti da, poošto registri prredstavljaju dioo
sistema od vitaalnog značaja, gubitak
g inform
macija na regisstrima ima za posljedicu
p potrrebu za reinstaalacijom čitavo
og softvera.

Promjena -eeditovanje Windows

W registra

Editovanje se pokreće komanndom Run: Reg gedit,

Vrlo je bitno istaći važnostt pažljivog ruk
kovanja ovim aalatom. Jedna--dvije, neprom
mišljene promjjene uništavajau kompletan
n
sadržaj računnara.

Pojedini elementi koje viditee na lijevoj straani Regedita m

mogu se izvesti u zaseban teksstualni fajl. Rezzultujući zapis se potom lakoo
može menjati iz tekst editorra, ukoliko za tot postoji potreeba, a njegovo pridruživanje bazi
b postiže see dvostrukim kllikom. Ukolikoo
želite da deo bbaze odstranite ponovo putemm REG fajlova, dovoljno je da ispred konkrettne linije jednosstavno dodate znak
z minus, alii
ovakvu praksuu treba izbegavaati.

Uzmimo za primjer jednu od o relativno česstih potreba za modifikovanjaa Registryja – odstranjivanje

o e unosa koje su u deinstaliranii
programi zab boravili. Zamisslimo fiktivnu situaciju u kojojj ste se odlučilii da famozni AC
CDSee pošaljette u zasluženu penziju.
p Rutinaa
za odstranjivvanje program ma kao i obično nije possao odradila do kraja, te prvo treba posetiti i obrisati lokacijuu
„HKEY_LOC CAL_MACHINE\ SOFTWAR RE\ ACD Systeems\ ACDSee\”” i identičan klljuč pod „HKC CU”. Zamislim mo takođe da jee
naziv program ma zaostao u Add/Remove Programs, paa se treba zaputiti na „HK KLM\ SOFTW WARE\ Microso oft\ Windows\\
CurrentVersioon\ Uninstall”, gde
g ćete nesum mnjivo naći nekee unose davno zaboravljenih i odstranjenih pprograma. Biratte ključ s lijevee
strane, Delete i – voila, kontrrolna tabla pono
ovo je čista i ureedna.

Primjer za p pravilno postaavljanje dozvola znatno je kkompleksnije. Win

W OS se zaasniva na korissnicima sa adm ministratorskimm
privilegijama i bez njih i, kao
k što smo već pomenuli, pootpunoj kontroli nad pojediniim granama, prrostom čitanju ili specijalnim
m
slučajevima kooji su još složenniji.

Promena dozvvola određenog ključa vrši se putem

p Permissiions iz menija desnog
d klika, izzborom konkrettne grupe ili sviih korisnika, paa
obeležavanjemm odgovarajućihh polja za (ne)o odobravanje prisstupa.
Osnovnoj proomeni vrednostti, bilo dodavaanjem, izmenom m ili brisanjemm postojećih elemenata,
e možže se pristupitii i direktno izz
komandne liniije.
Ukoliko, na prrimjer, želite daa pridružite zassebni REG fajl postojećoj bazzi, neophodno jee da unesete „rregedit.exe /s naaziv_fajla.reg”..
Na ovaj način spajanje sadržaaja fajla sa bazo om biće u pozaadini, dok je izo
ostavljanjem parametra „/s” zaa to neophodno izdati dozvolu..
Sufiks „/c” sluuži za kreiranjee novog unosa, „/d” za odstrannjivanje postojeećih, „/e” je za eksportovanje, a s obzirom naa to da se ovim m
putem ne postiiže ništa više neego regularnim pristupom Reggeditu, nećemo se dalje zadržavati na ovom seegmentu editov vanja.

22
Šta je DLL
Biblioteke za dinamičko povezivanje (Dynamic Link Libraries) su jedan od najvažnijih strukturnih elemenata Windows operativnog
sistema. DLL datoteke nisu direktno izvršne i ne primaju poruke.
To su posebne datoteke s funkcijama koje se pozivaju iz programa ili drugih DLL-ova zbog obavljanja određenog posla. DLL sadrži
funkcije koje drugi programi mogu upotrebljavati i koristi se tek kada ga aplikacija pozove. DLL obično ima ekstenziju .dll ali
može imati i druge nastavke.
Dynamic link znači da se DLL linka (povezuje) sa našim programima po potrebi na zahtjev i njihovo dinamičko linkovanje, (dok
static link povezuje program sa bibliotekom prije izvođenja).
Tako kodovi u blibliotekama mogu da se ažuriraju (transparentno za aplikacije), a zatim se uklanjaju iz memorije ukoliko više nisu
potrebni. Za razliku od standardne programske biblioteke, čije se funkcije linkuju sa aplikacijama u vreme kompajliranja koda
aplikacije, aplikacija koja koristi DLL linkuje se sa ovim DLL funkcijama u vreme izvršenja. Otud pridjev dinamička (dynamic).

Najveća prednost DLL je što ga može koristiti više aplikacija pa ne mora svaka aplikacija imati svoju biblioteku. DLL se može
smatrati kao dodatak našem programu ili cijelim Windowsima jer ga svi programi mogu koristiti.

Postoje dvije vrste biblioteka, 'object' i 'import'.

Object library je obična biblioteka dok import library služi da pokaže našem .exe programu gdje se nalaze funkcije u dll-u. Znači
svaki DLL mora imati svoju import library.

Kako kreirati DLL?

Naučite C++ i onda slijedite uputstvo korak po korak:

To create a new dynamic link library (DLL) project

1. From the File menu, select New and then Project….

2. From the Project types pane, under Visual C++, select Win32.
3. From the Templates pane, select Win32 Console Application.
4. Choose a name for the project, such as MathFuncsDll, and enter it in the Name field. Choose a name for the solution, such
as DynamicLibrary, and enter it in the Solution Name field.
5. Press OK to start the Win32 application wizard. From the Overview page of the Win32 Application Wizard dialog, press
Next.
6. From the Application Settings page of the Win32 Application Wizard, under Application type, select DLL if it is
available or Console application if DLL is not available. Some versions of Visual Studio do not support creating a DLL
project using wizards. You can change this later to make your project compile into a DLL.
7. From the Application Settings page of the Win32 Application Wizard, under Additional options, select Empty project.
8. Press Finish to create the project.

Windows API
Podsjećamo API predstavlja interfejs za programiranje aplikacija. To jee skup određenih pravila i specifikacija koje programeri
slijede tako da se mogu služiti uslugama ili resursima operativnog sistema kao standardne biblioteke rutina (funkcija, procedura,
metoda), struktura podataka, objekata i protokola. API je nezaobilazan u stvaranju novih aplikacija. Umjesto da se programi pišu
novi iz temelja, programeri svoj rad nastavljaju i baziraju na radu drugih.

Win32 API može da pravi sistemske pozive. Ovo znači da je programer u mogućnosti da (indirektno, preko API funkcije) kreira
kernel objekte (fajlove, procese, thread-e, itd.) Svaki poziv koji kreira neki objekat, mora da vrati “palicu” ( handle) procesu koji je
napravio poziv i taj hendle se moze koristiti naknadno za vršenje operacija nad tim objektom. Handle je vezan za proces koji je
napravio objekat. Ovo ima za posljedicu da se taj handle za rukovanje tim objektom ne može direktno proslijediti drugom procesu. U
pojedinim slučajevima se omogućava pristupanje i drugog procesa objektu, što se radi dupliciranjem handle-a.
Kada pričamo o objektima, treba napomenuti da ne prave svi sistemski pozivi objekte i da pored objekata kernela postoje i
korisnički objekti. Jedini kernel objekti su oni koji treba da se imenuju, zaštite ili na neki način dijele.

Ako koristite Win OS je jedini način manipulisanja objektima je preko Win32 API poziva čime se izvrši određena akcija nad handle-
om objekta. Ali , treba napomenuti da Windows 2000 istovremeno zapostavlja neke važne karakteristike objektno orijentisanih
sistema a to su: polimorfizam i donekle naslijeđivanje.

Za potrebe Windows 32bitnog aplikativnog programiranja Microsoft je razvio API - Application Programming Interface.
Za 32-bitne platforme koristi se Microsoft®Win32®API.
API sadrži skup funkcija, poruka (messages) i struktura koje su smeštene u sledećim dll- dinamičkim bibliotekama: Kernel32.dll,
Advapi32.dll, GDI32.dll, User32.dll, Crtdll.dll i shell32.dll.
Windows API je realizovan kao set DLL-ova.

23
Microsoft je dokumentovao svoje DLL fajlove, što znači da je objavio šta rade i način kako ih prozvati i to je sigurno jedan od
razloga masovnog koristenja Windows-a, jer je relativno lako praviti aplikacije koje će optimalno koristiti mogućnosti Windows-a.
API funkcije su pisane u jeziku C. (Što logično znači da se mogu pozivati iz njega.)
Pojednostavljeno API je set potprograma koji omogućava direktan priključak na Windows.

Pogledajmo osnovne kategorije i funkcije WinAPI-ija.

Kategorije API servisa

Funkcionalnost omogućena od strane Windows API-ja se može grupisati u sedam kategorija:

1.) Osnovni servisi
Omogućavaju pristup fundamentalnim resursima dostupnim Windows operativnim sistemu. Služe za rukovanje stvarima kao što su
fajl sistem, procesi(processes) i niti(threads), pristup Windows registriju(windows registry) i rukovanje greškama (error
handling).

Sve funkcije za rukovanje navedenim su sadržane u kernel.exe, krnl286.exe ili krnl386.exe na 16 bitnim Windows operativnim
sistemima i Kernel32.dll i Advapi32.dll na 32 bitnim Windows operativnim sistemima.
Kernel32.DLL je 32 bitna dinamička biblioteka u Windows 95,98 i Me.Deo je kernela operativog sistema. Ova biblioteka služi za
rukovanje memorijom , ulazno izlatnim operacijama i interuptima(prekidima). Kada se startuje Windows operativni sistem,
Kernel32.dll se smješta u zaštićeni deo memorijskog prostora, da slučajno neki drugi program ne bi mogao da se prepiše preko njega
u memoriji.

2.) Graphics Device Interface

Pruža mogućnosti ispisa grafičkog sadržaja na standardne izlaze (monitore, štampače i ostale izlazne uredjaje).
Nalazi se u Gdi.exe na 16 bitnim Windows operativnim sistemima, i Gdi32.dll na 32 bitnim Windows operativnim sistemima.

3.) User Interface

Pruža mogućnosti kreiranja i upravljanja prozorima (screen windows) i najosnovnije kontrole nad njima, kao što su dugmad i
skrolbarovi, prihvatanje sadržaja od miša i tastature i ostale osnovne funkcije povezane sa GUI dijelom Windows operativnog
sistema.
Nalazi se User.exe na 16 bitnim Windows operativnim sistemima, i User32.dll na 32 bitnim Windows operativnim sistemima. Od
pojave WindowsXP operativog sistema nalazi se u Comctl32.dll zajedno sa CCL-om(Common Control Library).

4.) Common Dialog Box Library

Omogućava aplikacijama standardne dialog prozore za otvaranje i snimanje fajlova, biranje boje i fonta itd…
Nalazi se u Commdlg.dll na 16 bitnim Windows operativnim sistemima i u Comdlg32.dll na 32 bitnim Windows operativnim
sistemima. Pripada User Interface kategoriji API-ja.

5.) Common Control Library

Omogućava aplikacija pristup nekim naprednijim kontrolama omogućenim od strane operativnog sistema. Ovo uključuje status
barove, progres barove, toolbarove i tabove.
Biblioteka se nalazi u dll fajlu Commctrl.dll na 16 bitnim Windows operativnim sistemima i u Comctl32.dll na 32 bitnim Windows
operativnim sistemima. Pripada User Interface kategoriji API-ja.

6.) Windows Shell

Komponenta Windows API-ja koja dozvoljava aplikacijama da koriste funkcije omogućene od strane Shell-a operativnog sistema.
Nalazi se u shell.dll na 16 bitnim i u shell32.dll, shlwapi.dll na 32 bitnim Windows operativnim sistemima.Pripada User Interface
kategoriji API-ja.

7.) Network Services

Omogućavaju pristup raznim mrežnim mogućnostima operativnog sistema. Kao pod-komponente sadrži NetBIOS, Winsock,
NetDDE, RPC…

API Funkcije

1.) Upravljanje prozorima (Window Management)

Funkcije za upravljanje prozorima namenjene su za stvaranje i koriš'enje prozora za interakciju sa korisnikom u aplikaciji. Većina
aplikacija će kreirati barem jedan prozor.

2.) Rad sa grafičkim uređajima (GraphicsDeviceInterface GDI)

Funkcije za rad sa grafičkim uređajima omogućavaju aplikacijama kreiranje grafičkog izlaza odnosno prikazana na displeju
(monitor),stampacu i drugim uređajima. Korišcenjem GDI funkcija, mogu se crtati linije, tekst, bitmapslike (.bmp) i sl.

3.) Sistemski Servisi

Funkcije za rad sa sistemskim servisima pružaju aplikaciji pristup resursima računara i osobinama operativnog sistema, kao što su
memorija, fajl sistem (file systems) i procesi.
Aplikacija koristi funkcije za rad sa sistemskim servisima za upravljanje resursima računara koji su potrebni aplikaciji za rad.
Na primjer
24
 • funkkcije za upravljaanje memorijomm (memory mannagement functtions) aplikacijaa koristi za alocciranje i oslobađ đanje potrebne
memmorije,
• funkkcije za upravljaanje procesima i sinhronizacijuu(process manaagement and syn nchronization ffunctions) za pookretanje i
koorrdiniranje rada više aplikacija ili višestrukih nniti (multiple th
hreads of executtion) unutar istee aplikacije.

4.) Mulltimedija
Multimedijskee funkcije omoggućavaju aplikaaciji rad sa audi o i video elemeentima.
Korišcenjem oovih funkcija, aplikacija
a može stvarati dokummente koji uključčuju u sebi muzziku, zvučne efe
fekte, video klip
pove…

5.) Rem mote Proceduree Calls (Pozivi udaljenih proocedura)

RPC se koristii kod distribuiraanih aplikacija.
Primjeri distribbuiranih aplikacija su djeljene baze podatakaa (shared databaases), udaljeni fajl
fa serveri (rem
motefile servers)), udaljeni
printer serveri (remoteprinterr servers).

MFC
Windows proggramiranje osim m korišćenjem API funkcija m može vršiti i ko
orišcenjem Microsoft
Foundation CClass bibliotekee (MFC).
MFC spadaju u klasu grafičkkih biblioteka.
Uopšteno, MF FC sadrži C++ + klase koje op pisuju objekte kkao što su pro ozori, dijalog prozori
p
(dialog boxes)) i slični objektii važni za grafiččki korisnički innterfejs.
MFC funkcijee članice klasa pozivaju API funkcijef i znatnno olakšavaju kreiranje
k aplikaacija u
odnosu na direektno pozivanjee API funkcija.

Programi i procesi kod

k Window
ws OS
Da razumjeli rrazliku između procesa i proggrama, napravim mo jednu analoogiju. Zamislim
mo kuhara koji ppeče rođendarssku tortu svojojj
kćeri. On ima recept i kuhinjuu opremljenu sa
a svim sastojcim
ma: brašnom, ja
ajima i sl.

U svijeetu OS-a kuhar bio bi proceso or, a recept bio program, dok bi sastojci bilii ulazni podaci..
Zamisliimo sad da kuhharova kći utrči u kuhinju plačući jer ju je uboola pčela. Kuha ar tada zapamtii
gdje je stao u svom recceptu, i pruži pomoć svojoj kćeeri.
U svijeti OS-a vidimo da je procesorr bio prebačen sa s jednog proceesa na proces višeg
v prioriteta,,
od kojih svaki ima razzličiti program.. Nakon pružen ne pomoći kuhaar će nastaviti tačno od mjestaa
gdje je stao.
Ključna a ideja je da je proces aktivnoost neke vrste. On
O ima program m, ulaz, izlaz i stanje.
s Pojedinii
proceso or može dijelitii nekoliko proccesa, zajedno saa nekim algorittmom raspoređ đivanja rada tihh
procesa a na tom processoru.

Windows proggram je uobičajno „event driveen“(vođen dogaađajima). Glavn ni program čekaa da se neki doggađaj desi pa onnda poziva
proceduru kojaa rukuje tim doogađajem. Tipiččni događaji su ppritisak tastera,, pokret miša... Kada se nešto ttako desi poziva se handler da
obradi događaj
aj, ažurira sliku na monitoru i ažurira
a interno sstanje programaa.
Programi pod Windows moguu da se izvršavaaju u dva osnovvna moda:
• kernnel mod-kad se izvršava
i sistem
mski kod i
• korissnički mod-kadd se izvršavaju aplikacije.
a

U okviru Miccrosoft Window ws operativnog g sistema proceess je centralni objekat.

Podsjećamo proces je prograam u izvršenju.
32-bitni Winddows operativni sistem je multiitasking operatiivni sistem koji podržava više niti koje se izvoode unutar proccesa.

Windows nudii veliki broj Wiin32 API poziva za sve modulee koje sadrži.

Tako, npr. iakko je veći dio uppravljanja memmorijom za proggramera apstrak kcija, programerr preko API pozziva može koristiti osobinu daa
je proces u staanju da ubaci fajjl u njegovu virrtuelnu memorij
iju i da dijelovee fajla tretira kao
o memorijske ri
riječi.

Takođe je inteeresantan I/O faj

ajlova. Fajl se u Windows-u treetira kao linearn na sekvenca bajjtova.
Postoje oko 600 Win32 API pooziva za kreiran rektorijuma, zattvaranje, podešaavanje atributa, itd.
nje fajlova i dire

Win32 takođe ima listu pozivva sigurnosti, tj. zaštite. Svaki proces ima svo oj ID na osnovu u kojeg ga objekkat identifikuje da li taj process
ima pravo prisstupa tom objekktu ili ne. Objek
kti imaju liste prristupa koje ukaazuju koji sve korisnici
k mogu da im pristupe

Tehnički gledaano, u svim oviim slučajevima,, neki postojećii proces sistemsskim pozivom kreaira
k novi prooces.
U Windowsim ma (pritom se misli
m na Window wsAPI), koristim mo API poziv CreateProcess
C , koji obavlja i kreiranje novog procesa i
učitavanje novvog programa u novokreirani proces.
p

25
Primjer 1: simuliranje komandne ljuske:
U pseudo-jeziku opis ljuske bi mogli dati na ovaj način:
ponavljaj {
ispiši_ prompt;
učitaj_naredbu(N, P);
kreiraj_novi_proces();
roditelj: čekaj dok proces dijete ne završi;
dijete: pokreni naredbu N sa parametrima P;
}

Create Process (nalazi se u zaglavlju Windows.h) ima 10 parametara:

Pokazivač na ime modula koji se želi izvršiti.

Pokazivač na string koji predstavlja komandu liniju koja će se izvršiti.
Pokazivač na strukturu za sigurnosnim atributima procesa.
Pokazivač na strukturu za sigurnosnim atributima za inicijalnu dretvu.
Bit koji kazuje da li novi proces naslijeđuje handle-ove procesa koji ga je kreirao.
Različiti flagovi (npr. error mode, prioritet, i sl.)
Pokazivač na environment.
Pokazivač na radni direktorij novog procesa.
Pokazivač na strukturu koja postavlja inicijalne vrijednosti prozora za novi proces.
Pokazivač na strukturu koja vraća podatke o novo kreiranom procesu kao što su njegov process id i handle novog procesa.

Vraća 0 u slučaju greške.

26
Pregled i p
podešavanjje servisa na
n operativn
nom sistem
mu Window
ws 7
Ako ste prelisstali priručnik OPERATIVNI
O SISTEMI,
S ako ste prelistali ov
vaj Dodatak, vjeerovatno se pitaate koja je svrhaa ovog
poglavlja. (Sem
m da provjeritee svoje znanje en
ngleskog, jer ppokretanjem serrvisa dobićete i opis šta radi.)

Svrha je da saggledate kompleeksnost operativ

vnog sistema, kkonkretno Wind
dowsa.
E, pa baš i nijee neka, znali sm
mo!

Ako znate funnkcije bar 5 servvisa, preskočitee ovo poglavlje !

nosti preuzet sa
tekst u potpun s :
http://www.myycity.rs/Window
ws/Podesavanjee-servisa-na-opperativnom-sisteemu-Windows--7.html

Uvod

Posmatrano u kontekstu Winndowsa, servis predstavlja

p izvrššnu datoteku ko
oja je pokrenutaa na relativno ddug period i izv
vršava određenee
funkcije, takoo dizajnirane daa ne zahtjevaju
u intervencije kkorisnika. U zaavisnosti od po
odešavanja servvisa, isti mogu u biti aktivni u
memoriji, dokkle god je ukljuučen računar ili ih programi mogu pokretati po potrebi. Ovaj O koncept jje sličan Unixo ovom konceptuu
daemon-a. Ukkoliko otvorimoo Task Manag ger, neke od seervisa ćemo viideti kao aktivne u memorijii, dok se drugii pokreću krozz
svchost.exe kaao DLL datotekke.

Pravilnim poddešavanjem servvisa obezbeđuju se bolje perfformanse računara (budući da se isključivanjjem servisa ne zauzima RAM M
memorija i proocesorsko vrem
me), ali i veća bezbednost račuunara, budući daa se ne mogu isskoristiti ranjivo
vosti nekih serviisa (na primjer::
Remote Desktoop).

Manipulaciju nnad servisima ćemo

ć izvršiti naa sledeći način:
- Kliknite na ddugme Start i u Search polje ukucajte
u servicees.msc :

- Otvoriće se pprozor, gde se treba odabrati (označiti) nekii servis koji

želite da konffigurišete, u skkladu sa opisim
ma i preporukam ma u ovom
članku:

- Dvostrukim klikom
k na neki od servisa, otvara se prozor u
kome
k je mogućće videti raznee informacije, manipulisati
m saa
servisima
s i podeesiti parametre servisa:

a) Service namme - predstavljaa ime servisa u registru,

r
b) Display namme - predstavljaa naziv servisa,
c) Descriptionn - predstavlja kratak
k opis serviisa,
d) Path to exeecutable - predsstavlja putanju do izvršne datooteke datog
servisa,
e) Startup typpe - ovo je staavka na koju see stavlja akcennat u ovom
članku i odnossi se na tip pokrretanja nekog seervisa.

27
Postoje sljedećće mogućnosti:
• Automatiic - servis se pokkreće neposreddno posle logovaanja na operativvni sistem,
• Automatiic (Delayed Starrt) - ovaj tip pookretanja je preddstavljen u Winndows Visti i sliičan je kao autoomatic, s tim štto se pokretanjee
servisa oddlaže za izvestan period, nako
on što se završ e izvesne sistem
mske operacije. Na ovaj načinn se rasterećujee i brže učitavaa
operativnni sistem,
• Manual - servis se pokreeće po potrebi, kada je neophoodan za rad nekee aplikacije,
• Disabledd - onemogućenoo je pokretanje servisa.

f) Service stattus - odnosi se na trenutni stattus servisa. Klikkom na dugmaad Start, Stop, Pause i Resum
me, manipuliše se sa statusom
m
servisa.
g) Start Param
meters - opcioni parametri na ossnovu kojih se m može promenitti ponašanje servisa

- Od značaja zza konfigurisanjje tipa pokretannja može biti i jeezičak (tab) Deependencies, naa kome se možee videti:
a) od kojih sservisa zavisi pokretanje
p konkkretnog servisa kkoji konfigurišeemo,
b) da li pokrretanje drugih servisa
s zavisi ko
onkretnog serviisa koji konfigu urišemo.

Pokretanje
P (dobbijanje prozoraa desno) desni klik na željenii
servis
s i izbor Prroperties

Preporuka: Naakon letimično pročitanog tekssta, koji objašnjjva ulogz i značčenje pojedinih
h servisa, prvo provježbajte op
pcije markiranee
oznakom Gx***- (ima ihh 10).
Obaveza: znnati funkciju i pokretanje
p bar 5servisa,
5 iz prepporučenog seta od 10.

Pregled i p
podešavanjje servisa

U zavisnosti ood verzije operaativnog sistema Windows 7, moogu se konfigurrisati sledeći serrvisi:

ActiveX Instaaller - obezbeđđuje UAC kontrolu za instalaaciju ActiveX komponenti

k za obične korisnnike i omogućaava upravljanjee
ActiveX-om izz grupe polisaa (Group Policcy). ActiveX kkomponente traaže administrattorske privileggije za instalacciju, i običnim m
korisnicima, iiz bezbednosniih razloga, nijee dozvoljena innstalacija bez administratorskkih privilegija. Ako se iskljuuči ovaj serviss
(disable) instaalacija ActiveX komponenti će se obraditi u sskladu sa standaardnim podešav
vanjima Interneet pretraživača. Ili, nalozi kojii
nemaju adminnistratorske privvilegije neće mo
oći da instalirajuu ActiveX komp
ponente.

G1***- AAdaptive Brighhtness - u zavisnnosti od vanjskkog osvetljenja, podešava osvettljenje ekrana uuređaja. Naime,, neki laptopovii
i tablet uređajii imaju senzoree u svojim ekran
nima koji podeešavaju osvetljeenje ekrana tako
o da odgovara uuslovima u kojiima se trenutnoo
nalazite. Ovaj servis je odgoovoran za autom matsko korišćennje tih senzora. Logično, ako jej servis onemo
mogućen (disablle), sistem nećee
koristiti te sennzore.

28
* Da bi ste uključili/isključili opciju Adaptive Brightness u Windows-u uradite sledeće: Control Panel -> Power Options -> Change
plan settings -> Change advanced power settings -> klik na + pored Display -> Enable adaptive brightness

Application Experience - u pozadini nadgleda instalaciju novog softvera/novog uređaja i ukoliko instalacija ne bude uspešna, servis
je zadužen da kreira prozor, u kome se nudi pokušaj ponovnog instaliranja softvera/uređaja - koristeći predloge/rešenja od strane
Microsofta. Takođe, servis proverava Microsoftovu bazu poznatih problema za poznatije programe i nudi rešenje ukoliko dođe do
problema sa nekim od njih. Servis po, autorima članka, nije neophodan, ali svakako olakšava, sa svojim predlozima, instalaciju
starog softvera ili uređaja na Windowsu 7 (a za neke je i obavezan). Isključivanje (disable) ovog servisa može da poveća brzinu
pokretanja svih aplikacija.

Application Host Helper Service - čuva prethodne skupove podešavanja IIS (Internet Information Services), čime je moguće
jednostavno vraćanje na bilo koju prethodnu konfiguraciju - praktično, služi za backup podešavanja. Takođe, ovaj servis mapira SID-
ove (Security Identifier) u imena tj. omogućuje da pri podešavanju prava pristupa nekom resursu koristimo ime naloga, umesto SID-a
(a SID je npr ovo: S-1-5-21-1238142758-1221983902-539631900-1002). Ukoliko se isključi ovaj servis, neće raditi backup IIS-a i
mapiranje SID-ova.

Application Identity - omogućava kontrolu funkcionisanja AppLockera. AppLocker je mogućnost, verzije Windows 7 Pro, da
administratori kontrolišu pristup i korišćenje: izvršnih datoteka, skripti, Windows Installer datoteka i DLL datoteka, od strane
korisnika. AppLocker ima mnogo mogućnosti, kao što su ograničavanje pokretanja neovlašćenog softvera, dozvoljavanje pokretanja
aplikacija i instalacije neophodnih programa i skripti. AppLocker neće raditi ukoliko isključimo servis (disable).

Application Information - aplikacijama obezbeđuje administratorske (elevated) privilegije, kako bi se ista mogla pokrenuti ili
instalirati. Ovo je još jedan u nizu servisa, pored UAC i User Profile Service, koji je odgovoran za ograničavanje administratorskih
privilegija nekim aplikacijama. Ukoliko se isključi ovaj servis (disable) korisnici neće moći da instaliraju ili pokreću aplikacije koje
traže administratorske privilegije.

Application Layer Gateway - protokolskim mrežama, nezavisnih proizvođača softvera, omogućava prolazak kroz firewall i rad iza
ICS-a. Inače, ovaj servis je sastavni deo Internet Connection Sharing (ICS)/Internet Connection Firewall (ICF), tako da servis
možete isključiti, ukoliko ne koristite ove funkcionalnosti. Ukoliko je servis isključen, ne možete dijeliti vašu konekciju sa drugim
računarima ili uređajima u mreži.

Application Management - odgovoran je za mogućnost da sistem - administratori u domenskom okruzenju dobiju prikaz
instaliranog softvera, instaliraju ili deinstaliraju softver putem grupe polisa (Group Policy). Ukoliko je isključen, korisnici neće biti u
mogućnosti da dobiju prikaz instaliranog softvera, instaliraju i brišu softver putem grupe polisa. U većini slučajeva servis nije
potreban, pa se može isključiti.

G2*** - ASP.NET State Service - odgovaran je za skladištenje podataka sesija izvan procesa tako da ASP može pristupati
podacima i održavati memorijski prostor odvojeno od procesa. ASP.NET je Web programski jezik koji koristi ovaj servis, a
programerima omogućava kreiranje sesija, tj. vremenskog perioda koji korisniku određuje korišćenje Web aplikacije. Sesija se
ponaša kao memorija na kojoj se skladište korisnički podaci, ponašanje, tok rada (tj. bilo šta što programer smatra važnim) za vreme
dok je korisnik na tom sajtu. Ukoliko ASP.NET nije instaliran, onda verovatno nemate ni ovaj servis na računaru. Ako niste
zainteresovani za Web programiranje sa ASP.NET-om ovaj servis vam nije potreban, pa ga možete isključiti.

Background Intelligent Transfer Service - ovaj servis se, uglavnom, koristi za Windows Update i prebacivanje datoteka u
pozadini, koristeći malo mrežnih i računarskih resursa. Jednostavno gledajući, služi za preuzimanje ispravki ili nadogradnji kada
računar nije zauzet; takođe, ako se npr. ugasi računar tokom preuzimanja nadogradnji, po ponovnom logovanju na sistem, BITS će
nastaviti preuzimanje. Ukoliko je servis onemogućen, bilo koja aplikacija koja zavisi od ovog servisa, kao što su Windows Update,
MSN Explorer, Windows Live Messenger, Windows Media Player, itd. neće automatski preuzimati programe, nadogradnje i ostale
informacije sa svojih servera.
Napomena: Automatic Update neće raditi ako nisu pokrenuti sledeći servisi: Windows Update, Cryptographic Service, BITS i
Windows Event Log.

G3***- Base Filtering Engine - koristi se za upravljanje Firewall i IPSec polisama, kreiranje statističkih izveštaja o Firewall-u i
prihvata i sprovodi mogućnost filtriranja sadržaja u user mode-u (npr. administrator može da doda neki paket koji korisnik može
samo da vidi). Ovaj servis je potreban za rad nekih zaštitnih programa i ukoliko nije pokrenut, može doći do problema u
funkcionisanju tih programa (bilo je problema zbog ovog servisa sa ESET NOD32 Antivirtusom i ZoneAlarm v9.2.x Firewall-om).

BitLocker Drive Encryption Service - odgovoran je za komunikaciju između BitLocker-a i korisnika, a takođe je odgovoran za
automatsko otključavanje kriptovane (šifrirane) particije. BitLocker predstavlja novu mogućnost zaštite (kriptovanja) podataka, koja
dolazi uz Windows 7 Enterprise/Ultimate. Ukoliko ne koristite ovu vrstu zaštite podataka (npr. flash uređaj se može kriptovati tako
da uvek pri priključivanju uređaja morate ukucati određenu lozinku, da bi se taj flash mogao koristiti), ovaj servis vam nije potreban,
pa ga možete isključiti.

Block Level Backup Engine Service - koristi se za organizovanje operacija povratka (restore) i popravke (recovery) podataka kod
alata Windows Backup. Ukoliko ne koristite Windows Backup za čuvanje podataka, servis možete isključiti.

Bluetooth Support Service - koristi se za skeniranje i povezivanje (udaljenih) Bluetooth uređaja. Servis, možete isključiti ukoliko ne
koristite uređaje koji su zasnovani na Bluetooth tehnologiji bežičnog prenosa podataka (miš, tastatura, mobilni, telefon, PDA, tablet,
bluetooth GPS receiver, itd).
29
BranchCache - obezbeđuje keširanje sadržaja datoteka i Web servera sa WAN mreže (u pitanju je skup više povezanih LAN mreža)
na računarima u lokalnoj mreži, čime se poboljšava vreme odziva datoteka (smanjeno vreme čekanja za preuzimanje datoteka) i
smanjuje WAN saobraćaj. Ova mogućnost se obično koristi u srednjim i velikim preduzećima. Kućnim korisnicima nije potrebna ova
mogućnost, pa se ovaj servis može isključiti (disable).

Certificate Propagation - omogućava kopiranje sertifikata sa smart kartica i instaliranje drajvera, koji su potrebni za njihovo
korišćenje. Ukoliko ne koristite smart kartice na računaru, isključite ovaj servis. Ukoliko se logujete na sistem uz pomoć smart
kartice, ovaj servis će vam biti neophodan.

Client for NFS - obezbeđuje računarima da izgledaju kao NFS klijenti i imaju mogućnost pristupa datotekama i folderima koji se
nalaze na NFS serveru. Network File System (NFS) je datotečni sistem koji omogućava djeljenje podataka sa drugim korisnicima
preko mreže (mogućnost pristupanja udaljenim podacima kao da su na lokalnom računaru). Ukoliko nemate mrežu ili ne pristupate
NFS serveru, isključite ovaj servis.

CNG Key Isolation - odgovoran je za čuvanje lozinki kriptovanih informacija na sigurno mesto (čuvanje wireless lozinke ili lozinki
za smart kartice). Servis je takođe potreban za normalno funkcionisanje wireless mreže. Network Auto Configuration i Smart Cards
servisi se oslanjaju na ovaj servis, ali i neke aplikacije koje koriste kriptografiju. Teško je predvideti koje funkcije i koji programi
koriste ovaj servis, pa je najbolje ne menjati ga.

COM+ Event System - prikuplja informacije i predaje ih drugim servisima koji koriste te informarmacije. Odgovoran je za događaje
logovanja ili odjavljivanja, čuvara ekrana, obradu informacija o statusu mreže i neke informacije na energetskom nivou. S obzirom
da mnogo važnih servisa zavise od njega, ovaj servis ne treba menjati.

COM+ System Application - radi uz COM+ Event System i vodi evidenciju o COM+ komponentama. Radi samo kada je potrebno
(status je Manual) i neke operacije se zasnivaju na COM+ arhitekturi (npr. Windows Update), tako da je preporuka autora članka da
se servis ne menja.

G4***- Computer Browser - održava listu računara i resursa na mreži. Servis nije potreban na računaru koji nije umrežen i
može se slobodno isključiti. Čak šta više, možemo pristupiti mreži, dakle radnoj grupi ili domenu (workgroup or domain) ili
djeljenim direktorijumima na mreži i sa isključenim servisom. Servis je neophodan na velikim mrežama, gde postoji računar označen
sa "master browser", i gde postoji računar koji je "backup browser". U ovakvim mrežama se svi ostali računari, svakih 12 minuta,
"oglašavaju" da li su dostupni da preuzmu dužnosti ako otkaže jedan od računara u mreži.

Credential Manager - obezbeđuje bezbedno skladištenje i manipulisanje sa poverljivim informacijama vezanih za korisnike,
aplikacije i ostale softverske pakete (i to u specijalnim folderima koji se zovu "vaults"). Na primjer, ovaj servis čuva korisnička
imena i lozinke za automatsko logovanje na Web sajtove ili računarsku mrežu. Preporuka je da se ne menja startup type ovog servisa.

Cryptographic Services - odnosi se na 3 upravljačka servisa:

a) Catalog Database Service, koji proverava potpise Windowsovih datoteka i dozvoljava instalaciju novih programa
b) Protected Root Service, koji je zadužen za manipulaciju sa Trusted Root Certification Authority sertifikatima.
c) Automatic Root Certificate Update Service, koji pribavlja Root sertifikate od Windows Update-a.
Ne preporučuje se menjanje startup type-a ovog servisa.

DCOM Server Process Launcher - pokreće COM i DCOM servere na zahtjeve za aktivacijom određenih objekata. Visoka je
preporuka da se ništa ne menja oko ovoga servisa jer dosta drugih servisa zavise od njega i svi programi koji zahtjevaju (D)COM se
neće izvršiti. Osim toga, servis se i ne može zaustaviti "regularno", preko services.msc a svaka devijacija nad servisom će uzrokovati
restartovanje Windowsa.

Desktop Window Manager Session Manager - predstavlja deo Windows tema i zadužen je za vraćanje stilova na bazične varijante
prilikom pokretanja programa koji nisu u potpunosti kompatibilni sa Windows 7. Ostale funkcionalnosti koje obezbeđuje ovaj servis
su omogućavanje thumbnail pregleda nad taskbar-om, generisanje slika kada pregledamo otvorene prozore preko prečice ALT+TAB
i efekti transparentnosti na prozorima. Ukoliko vam se ne sviđa Aero interfejs i više volite izgled nalik na Windows 2000,
onemogućite ovaj servis. Takođe, tada se može ugasiti i servis Themes, a gašenjem ovih servisa se mogu povećati performanse na
slabijim računarima.

DHCP Client - automatski pribavlja dinamičku IP adresu od DHCP servera i ažurira DNS. Servis se može isključiti ukoliko računar
na mreži koristi statičku IP adresu ili ukoliko se koristi IPSEC ili IP VPN. Ukoliko se koristi ICS / internet client, ovaj servis mora
biti pokrenut. Takođe, treba znati da većina (A)DSL i kablovskih provajdera koristi DHCP kako bi računar dobio odgovarajuću IP
adresu i pristupio Internetu. Kako to nije uvek slučaj, isrobajte da li se možete konektovati na Internet sa ugašenim servisom. Ukoliko
ne možete, uključite ovaj servis.

G5***- Diagnostic Policy Service - omogućava dijagnostiku, detekciju problema i Wizard za rešavanje problema za
komponente Windowsa. Ukoliko servis nije pokrenut, prilikom nastanka različitih problema, neće se moći koristiti blagodeti ovog
Wizarda. Ukoliko se na računaru ne dešavaju nikakve greške, može se isključiti servis; ukoliko se, pak, jave (recimo, računar ne
može da se konektuje na Internet), pokrenite servis da vidite koje korake predlaže Wizard.

Diagnostic System Host - ovaj servis radi sa Diagnostic Policy Service (DPS), kao sastavni deo WDI. Ako vam ne trebaju ove
30
dijagnostičke mogucnosti možete isključiti ovaj servis, iako bilo koji program koji ga koristi ne može funkcionisati ispravno. Servis
je postavljen po default-u da se manuelno pokrece, tako da je malo od koristi ukoliko ga onemogućite.

* Objašnjenje: prethodna 3 servisa su deo Windows Diagnostic Infrastructure (WDI). WDI je skup dijagnostičkih alata koji vam
mogu pomoći pri pronalazenju izvora mnogih uobicajenih problema na disku, memoriji i mreži. Osim toga, može vas upozoriti na
predstojeće kvarove, tako da možete reagovati i na vreme ih rešiti, ili barem možete spasiti podatke. Ukoliko se koriste neke druge
metode za dijagnostiku na računaru, ovi servisi nisu potrebni, te se mogu isključiti.

Disk Defragmenter - omogućava defragmentaciju diska i to u zakazano vreme (schedule). Ukoliko koristite SSD diskove obavezno
isključite ovaj servis. Takođe, ukoliko koristite 3rd party aplikaciju za defragmentaciju diska, isključite ovaj servis.

Distributed Link Tracking Client - održava veze sa datotekama na računaru ili mreži (domenu). Primjer: napravimo datoteku na
računaru A. Onda kreiramo, preko mreže, prečicu do te datoteke na računaru B. Ukoliko, na računaru A, pomerimo datoteku na neku
drugu lokaciju (u neki drugi folder), ovaj servis će automatski ažurirati prečicu do te datoteke na računaru B (da pokazuje na ispravnu
putanju). Ovakva funkcionalnost je pogodna na velikim mrežama, za specifične primene. Na računaru koji nije umrežen, kao i kod
kućnih mreža - ovaj servis je sasvim nepotreban, stoga oslobodite 3-4 MB RAM-a (koliko ovaj servis zauzima), isključivanjem ovog
servisa.

Distributed Transaction Coordinator - koordiniše transakcije koje se prostiru na više menadžera resursa (npr. baze podataka, red
poruka i datotečni sistem). Poželjno je da se ne menja ovaj servis, ukoliko se koristi Message Queuing, a neophodna je i za pravilno
funkcionisanje Windows Event Log-a (može pomoći prilikom dijagnostikovanja problema na računaru).

G6***- DNS Client - kešira imena na DNS-u (Domain Name System) i registruje puno ime računara, na konkretnom računaru.
Ukoliko se isključi servis, DNS mapiranje imena će raditi i dalje, ali će biti onemogućene funkcionalnosti daljeg keširanja i
registracije računara (ukoliko dođe do promene vrednosti imena računara i drugo). Takođe, po isključivanju računar može da
prijavljuje greške tipa: "DNS resolver failed to flush the cache". U retkim slučajevima će isključivanje ovog servisa dovesti do
povećanja performansi na mreži (ili na Internetu), jer keširanje DNS upita guši mrežni saobraćaj. Servis je neophodan i za neke druge
servise (IPSec service i druge), pa proverite da li se računar ponaša stabilno ukoliko isključite ovaj servis.

G7***- Encrypting File System - omogućava funkcionalnosti kriptovanja sadržaja datoteka na NTFS datotečnom sistemu.
Ukoliko se servis isključi, aplikacije neće moći da pristupe kriptovanim datotekama (dodatno čitanje).

Extensible Authentication Protocol (EAP) - služi za autentikaciju žičnih i bežičnih mreža mreže tipa 802.1x, zatim VPN-a, i
Network Access Protection funkcionalnosti. Takođe, servis raspolaže sa API-em, koji koriste klijenti koji pristupaju mreži, prilikom
procesa autentikacije. Ukoliko se isključi ovaj servis, računar neće moći da pristupi mrežama koje zahtjevaju EAP autentikaciju.
Servis je neophodan ukoliko koristite bežične mreže i zadužen je za pravilno funkcionisanje sledećih servisa (CNG Key Isolation,
Wired AutoConfig, WLAN AutoConfig).
Ukoliko nemate Wireless adapter, ili ne koristite Wireless mrežu, ne koristite autentikaciju na žičnim mrežama (LAN), isključite
servis. Takođe, servis se može isključiti ukoliko računar nije povezan ni na kakvu mrežu.

Fax - omogućava slanje ili pijem faksa, bilo na lokalnoj mašini ili preko mreže.
Ukoliko ne koristite faks, onemogućite ovaj servis (servis se može potpuno ukloniti ili dodati, ukoliko bude potreban, preko sledećeg
panela: Start --> Control Panel --> Programs and Features --> Turn Windows Features on or off).

Function Discovery Provider Host - hostuje provajdere za otkrivanje mreža. Ovi provajderi se koriste za protokole Services
Discovery Protocol (SSDP) i Web Services – Discovery (WS-D). Isključivanje servisa će onemogućiti otkrivanje mreža koje koriste
ova dva pomenuta protokola (kao i ostalih mrežnih uređaja i resursa).

Function Discovery Resource Publication - mreži prezentuje sve resurse koji se nalaze na računaru, tako da se isti mogu otkriti
preko mreže i koristiti od strane drugih učesnika mreže. Ukoliko se servis isključi, ostali računari na mreži neće moći da identifikuju
resurse i uređaje na posmatranom računaru.

Group Policy Client - odgovoran za primenu raznih konfiguracija, vezanih za korisnike računara i stanje računara, koje podešavaju
administratori, kroz Group Policy komponentu. Preporuka je da se ne menja ovaj servis.

G8***- Health Key and Certificate Management - zadužena za upravljanje X.509 sertifikatima i ključnim servisima za
Network Access Protection Agent (NAPAgent). Tehnologije koje koriste ove sertifikate neće ispravno da rade, ukoliko se isključi
ovaj servis. Ukoliko ne koristite ove tehnologije, isključite servis.

HomeGroup Listener - zadužen je za osluškivanje promena i održavanje resursa u kućnoj mreži računara. Servis ima smisla koristiti
ukoliko se računar nalazi u ovakvoj mreži. (HomeGroup je koncept mreže koji je uveden sa Windows 7, koji na jednostavan način
omogućava deljenje resursa, na primjer štampača i sa naglaskom na privatnost učesnika mreže).

HomeGroup Provider - još jedan servis, koji se tiče HomeGroup mreža, koji je zadužen za neposredno izvršavanje zadataka (tasks),
u zavisnosti od konfiguracije mreže, potreba za održavanjem mreže i novih događaja na mreži. Ukoliko se servis isključi, kućna
mreža neće pravilno funkcionisati. Ukoliko računar nije u ovakvoj mreži, isključite servis.

Human Interface Device Access - služi za omogućavanje funkcionalnosti hardvera, na takav način da se pritiskom na odgovarajuće

31
hardverske tastere aktiviraju određene funkcije. Na primjer, često skeneri imaju dodatne dugmiće za fax ili copy, zatim razne verzije
tastatura sa dodatnim dugmićima (koji se često mogu porgramirati po želji) za, recimo, pokretanje kalkulatora, Windows Media
Playera ili Internet pretraživača. Preporuka je da isključite ovaj servis i testirate kako će se ponašati vaš hardver. Ukoliko se ponaša
"normalno", a velike se šanse da se tako ponaša, držite servis isključenim. Kažemo da se "velike šanse" iz toga razloga što
proizvođači hardvera često pišu posebne drajvere za ove dodatne dugmiće, umesto da koriste ovaj servis za implementaciju ovih
dodatnih funkcionalnosti.

IIS Admin Service - servis se ne koristi kod kućnih računara. Omogućava računaru da se ponaša kao server koji administrira IIS
meta bazu podataka. Ova meta baza podataka čuva konfiguraciju SMTP i FTP servisa. Ukoliko se isključi ovaj servis, server neće
moći da konfiguriše podešavanja za SMTP ili FTP. Ovaj servis nije instaliran "po defaultu", niti se treba instalirati na kućne
računare.

IKE and AuthIP IPsec Keying Modules - servis omogućava pravilan rad Internet Key Exchange (IKE) i Authenticated Internet
Protocol (AuthIP) modula za autentikaciju. Ova dva modula se koriste za autentikaciju i razmenu ključeva u Internet Protocol
security (IPsec). Ukoliko zaustavimo ovaj servis, onemogućiće se razmena ovih ključeva sa drugim računarima u mreži. Kako se
IPsec najčešće konfiguriše u sprezi sa IKE ili AuthIP, ne preporučuje se isključivanje ovog servisa, jer bi bila narušena bezbednost
sistema. Međutim, ukoliko koristite eksterni hardverski firewall/gateway/ruter koji služi kao most između vašeg računara i Interneta,
možete isključiti ovaj servis (tada se takođe mogu isključiti i sledeći servisi: Internet Connection Sharing, Base Filtering Engine,
IPsec Policy Agent, Routing and Remote Access i Windows Firewall)

Indexing Service - servis koji nije podrazumevano instaliran ("po defaultu"), niti ga treba instalirati na kućne računare. Ostavljen je,
da se opciono instalira, samo zbog kompatibilnosti unatrag (backward compatibility), a servis Windows Search je preuzeo njegove
dužnosti.
Servis, koji je indeksiranjem bukvalno žderao resurse računara, je indeksirao datoteke, sadržaj i ostale osobine datoteka na računaru,
kako bi usled sledeće pretrage rezultati bili dostupni u najkraćem roku.

Interactive Services Detection - zadužen je za otkrivanje interaktivnih servisa i manipulaciju sa odgovorima korisnika na zahtjeve
interaktivnih servisa. Ovi servisi, u toku rada, često generišu određene dijalog prozore, kako bi korisnik uneo određene parametre ili
odabrao određene vrednosti. Ukoliko se servis isključi, nove notifikacije i dijalog prozori neće se prezentovati korisniku računara.
Preporuka je da se ovaj servis ne isključuje.

G9***- Internet Connection Sharing - omogućava pristup Internetu za više računara, i to deljenjem jedne konekcije. Ovaj
servis ima smisla koristiti na samo jednom računaru u mreži, na koga je zakačen modem. Ukoliko modem ima LAN portove ili
ukoliko koristite hardverski ruter/firewall/gateway, slobodno isključite servis (pri tom, u ovom slučaju se može isključiti i
Application Layer Gateway Service) .
Servis je imalo smisla koristiti kod starih Dial Up modema, ili ADSL modema koji su se spajali na računar preko USB porta.

IP Helper - služi za obezbeđivanje skupa protokola: IPv6 (6to4, ISATAP, Port Proxy, i Teredo tehnologije), i IP-HTTPS protokol.
Servis je neophodan ukoliko koristite "HomeGroup" funkcionalnost Windowsa 7. Kako većina provajdera i mreža koriste IPv4,
isključite servis.

IPsec Policy Agent - Internet Protocol security (IPsec) podržava autentikaciju učesnika na mreži, autentikaciju porekla podataka,
integritet podataka, kao i enkripciju i zaštitu podataka. Servis ne treba menjati u poslovnim mrežama, jer ukoliko se isključi biće
onemogućen pristup mreži koja zahtjeva da (zbog bezbednosti) računar podržava ovaj servis. Takođe, udaljeno upravljanje Windows
Firewall-om nije moguće ukoliko se isključi ovaj servis. Ukoliko je u pitanju kućna mreža, može se isključiti servis.

KtmRm for Distributed Transaction Coordinator - koordinira transakcije između Distributed Transaction
Coordinator (MSDTC) i Kernel Transaction Manager (KTM). Ako to nije potrebno, preporučuje se da se isključi ovaj servis. Ako se
isključi ovaj servis, bilo koje MSDTC transakcije u interakciji s menadžerom kernel resursa neće biti uspešne i svi servisi koji
eksplicitno zavise od njega se neće moći pokrenuti.

Link-Layer Topology Discovery Mapper - stvara kartu, tj. mapira mrežu, koja se sastoji od računara i informacija o topologiji
(međusobnim vezama) uređaja, kao i od metapodataka za opis svakog pojedinačnog računara i uređaja. Ako je ovaj servis
onemogućen, mapiranje mreže neće ispravno raditi. Ukoliko računar nije na mreži, možete isključiti servis.

LPD Service - servis omogućuje klijentskim računarima da, koristeći TCP / IP i Line Printer Remote (LPR) protokol, vrše štampu na
serveru pomoću njegovog Line Printer Daemon (LPD) servisa. Ukoliko računar nije na mreži, tj. ne koristite štampač na mreži, ili
vam uopšte nisu potrebne funkcionalnosti štampanja preko ovih protokola, isključite servis.

Media Center Extender Service - omogućuje Media Center ekstenderima pronalaženje i spajanje na vaš računar. Windows Media
Center Extenders su uređaji konfigurisani da na sebi omoguće korišćenje opcija Media Center-a. Može se isključiti, ukoliko nemate
takve uređaje.

Message Queuing - pruža infrastrukturu za poruke i razvoj alata za izradu distribuiranih aplikacija za razmenu poruka na Windows
mrežama i programima. Ako je ovaj servis zaustavljen, distribuirane poruke neće biti dostupne. Ako je ovaj servis onemogućen,
servis koji eksplicitno zavisi od njega se neće uspeti pokrenuti. Ukoliko ne koristite ove funkcionalnosti, možete ugasiti ovaj servis.

32
Message Queuing Triggers - radi na praćenju poruka koje dolaze na upit Message Queuing-a, pri čemu se praćenje odvija prema
određenim pravilima. Kada su uslovi u pravilu zadovoljeni, priziva COM komponentu ili samostalni izvršni program da obradi te
poruke. Ukoliko ne koristite ove funkcionalnosti, možete ugasiti ovaj servis.

Microsoft .NET Framework NGEN - Microsoft. NET Framework NGEN je alat Native Code Generator. NGEN stvara native code
sliku programa na mašinskom jeziku, čime se izbegava kompajliranje.

Microsoft FTP Service - serveru omogućava funkciju File Transfer Protocol (FTP) servera. Ako je ovaj servis zaustavljen, server
ne može funkcionisati kao FTP server. Ukoliko se računar ne koristi za svrhe FTP servera, isključite servis.

G10***- Microsoft iSCSI Initiator Service - servis omogućava konektovanje na SCSI uređaje putem mreže (iSCSI). Servis je
potreban ukoliko želite da se konektujete na iSCSI uredjaje, tako da servis slobodno možete isključiti, mada sobzirom da se pokreće
jedino kada je potrebno, mali je razlog isključivati ga.

Microsoft Software Shadow Copy Provider - upravlja softverski baziranim primjercima volume shadow kopija koje preuzme
servis Volume Shadow Copy. Ako je ovaj servis zaustavljen, softverski baziranim primjercima volume shadow kopija se ne može
upravljati. Ako je ovaj servis onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega se neće moći pokrenuti.

Multimedia Class Scheduler - omogućuje određivanje prioriteta rada na temelju prioriteta koji zadatak ima u sistemu. Ovo je
namjenjeno uglavnom za multimedijske aplikacije. Ako je ovaj servis zaustavljen, pojedinačni zadaci se izvršavaju na osnovu
bazičnih prioriteta. Ne preporučujemo isključivanje ovog servisa jer je u nekim situacijama prijavljeno da ne postoji zvuk na sistemu.

Net.Msmq Listener Adapter - prima zahtjeve za aktivaciju preko net.msmq i msmq.formatname protokola te ih preusmjerava na
Windows Process Activation Service.

Net.Pipe Listener Adapter - prima zahtjeve za aktivaciju preko net.pipe protokola te ih usmjerava na Windows Process Activation
Service.

Net.Tcp Listener Adapter - prima zahtjeve za aktivaciju preko net.tcp protokola te ih usmjerava na Windows Process Activation
Service.

Net.Tcp Port Sharing Service - pruža mogućnost deljenja TCP portova preko net.tcp protokola. Isključite servis ukoliko ne delite
portove.

Netlogon - održava bezbedni kanal između računara i kontrolera domena koji služi za proveru autentičnosti korisnika i usluga. Ako
je ovaj servis zaustavljen, računar možda neće potvrditi identitet korisnika i usluga, i kontroler domena ne može registrovati DNS
unose. Ako je ovaj servis onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega se neće uspeti pokrenuti. Preporuka je da se ne menja
ovaj servis.

Network Access Protection Agent - zaštita pristupa mreži (NAP) je servis čija je uloga da prikuplja i upravlja informacijama o
stanju samih računara, za klijent računare na mreži. Informacije prikupljene od strane NAP se koriste kako bi bili sigurni da klijent
računar ima potreban softver i da je adekvatno podešen. Ako klijent računar nije u skladu sa politikom o stanju računara, može se
osigurati da njegov pristup mreži bude ograničen do njegovog odgovarajućeg konfigurisanja. Zavisno od te politike, klijentski
računar može da se automatski ažurira, tako da korisnici brzo ponovo imaju puni pristup mreži, bez potrebe za ručnim ažuriranjem
svog računara. Ukoliko nemate mrežu ili ova funkcionalnost nije potrebna, isključite servis.

Network Connections - upravlja objekatima u folderu Network and Dial-Up Connections, u kojem možete takođe pogledati i
lokalne mreže i ostvarene udaljene veze. Preporuka je da se ne menja ovaj servis.

Network List Service - identifikuje mreže na koje je računar povezan, prikuplja i pohranjuje svojstva tih mreža, a obaveštava
aplikacije kad se promene ta svojstva.

Network Location Awareness - prikuplja i pohranjuje informacije o konfiguraciji za mreže i obaveštava programe kada je ta
informacija promenjena. Ako je ovaj servis zaustavljen, konfiguracijske informacije mogu biti nedostupne. Ako je ovaj servis
onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega se neće uspeti pokrenuti.

Network Store Interface Service - ovaj servis isporučuje mrežna obaveštenja (npr. dodavanje ili brisanje interfejsa i sl.) klijentima
na korisničkom nivou. Zaustavljanje ovog servisa će uzrokovati gubitak mrežnog povezivanja. Ako je ovaj servis onemogućen, bilo
koje druge usluge koje izričito zavise ovog servisa se neće uspeti pokrenuti.

Offline Files – ovaj servis obavlja podršku održavanja aktivnosti Offline Files skladišta, odgovara na događaje prijavljivanja i
odjavljivanja korisnika, provodi interne komande javnog API-ja, i otprema interesantne događaje onima koji su zainteresovani za
aktivnosti Offline fajlova i promene u stanju privremenog skladišta. Ako ne radite sinhronizaciju fajlova između kompjutera,
isključite ovaj servis.

Parental Controls – ovo je ostatak Windows Parental Control funkcije koja je postojala u Windows Visti. Predviđen je samo za
kompatibilnost sa ranijim verzijama Windowsa. Ako nemate potrebu da kontrolišete svoju decu, bezbedno je isključiti ovaj servis.

Peer Name Resolution Protocol – omogućuje razrešavanje imena korisnika bez servera preko Interneta korišćenjem Peer Name

33
Resolution protokola (PNRP). Ako je servis onemogućen, neke peer-to-peer i saradničke aplikacije, kao što je Remote Assistance
možda neće ispravno raditi. Ako ne planirate da koristite Remote Assistance ili HomeGroup for networking, možete isključiti ovaj
sevis.

Peer Networking Grouping – omogućava komunikaciju više korisnika korišćenjem Peer-to-Peer Grouping. Ako onemogućimo
ovaj servis, neke aplikacije, kao što je HomeGroup neće raditi.

Peer Networking Identity Manager - pruža usluge za identitet Peer Name Resolution Protokola (PNRP) i Peer-to-Peer Grouping
servisa. Ako je servis onemogućen, Peer Name Resolution Protocol (PNRP) i Peer-to-Peer Grouping usluge neće funkcionisati, a
neke aplikacije, kao što su HomeGroup i Remote Assistance, možda neće ispravno raditi.

Performance Logs & Alerts - prikuplja podatke o performansama iz lokalnog ili udaljenog računara na osnovu unapred
konfigurisanih rasporeda parametara, a zatim upisuje podatke u log ili aktivira upozorenje. Ako je ovaj servis je stopiran, podaci o
performansama neće se prikupljati. Ako je onemogućen, bilo koje usluge koje eksplicitno zavise od njega neće se uspešno pokrenuti.

Plug and Play – omogućava sistemu da prepozna i da se prilagodi hardverskim promenama, sa malo ili bez korisnikove interakcije.
Ovo je svakako servis koji ne treba biti isključen, jer može doći do nestabilnosti sistema; ne postoji mogućnost isključiti ga putem
services.msc polise.

PnP-X IP Bus Enumerator – upravlja magistralama virtualne mreže. Otkriva uređaje priključene na mrežu koristeći SSDP/WS
protokol i daje im prisuststvo u PnP (Plug and Play). Ako je ovaj servis zaustavljen ili onemogućen, prisutstvo NCD uređaja neće
biti podržano u PnP. Svi scenariji bazirani na PnPx proširenjima prestaće da funkcionišu.

PNRP Machine Name Publication Service – ovaj servis publikuje ime mašine pomoću Peer Name Resolution protokola. Ako ne
planirate da koristite Remote Assistance ili HomeGroup for networking, možete isključiti ovaj sevis.

Portable Device Enumerator Service – sprovodi grupna pravila za uređaje za masovno skladištenje podataka. Omogućava
aplikacijama kao što su Windows Media Player i Image Import Wizard da prenose ili sinhronizuju sadržaj koristeći uređaje za
masovno skladištenje podataka.

Power – upravlja polisama potrošnje energije i slanjem obaveštenja u vezi sa polisama potrošnje energije. Ovo je potrebno za
ispravno funkcionisanje hibernacije.

Print Spooler – učitava fajlove u memoriju za kasnije štampanje. Ako je servis onemogućen, neće raditi štampanje na lokalnom ili
mrežnom štampaču, kao ni programi koji koriste podsistem za štampanje, kao što su pdf konvertori. Takođe, moći ćete da instalirate
štampač ali on neće biti vidljiv u folderu Printers. Možete isključiti servis, ukoliko ne koristite mogućnost štampanja sa vašeg
računara.

Problem Reports and Solutions Control Panel Support – pruža podršku za slanje, pregledanje i brisanje izveštaja o problemima
na sistemskom nivou u Problem Reports and Solutions u kontrolnom panelu.

Program Compatibility Assistant Service – pruža podršku za Program Compatibility Assistant (PCA). PCA prati od strane
korisnika instalirane i pokrenute programe i otkriva poznate probleme sa kompatibilnošću. Ako je servis zaustavljen, PCA neće raditi
ispravno.

Protected Storage – omogućava zaštićeni prostor za osetljive podatke kao što su lozinke, od pristupa neovlašćenih servisa, procesa
ili korisnika. Servis omogućava čuvanje lokalnih lozinki, pa čak i informacija Web stranica (Auto Complete).

Quality Windows Audio Video Experience (qWave ) – ovo je platforma za aplikacije za mrežni audio-video streaming na IP
kučnim mrežama. Servis poboljšava pouzdanost I kvalitet osiguravanjem mreže Quality-of-Service (QoS) za audio-video aplikacije.
To omogućava mehanizme za kontrolu pristupa, odziv aplikacija i određivanje prvenstva saobraćaja.

Remote Access Auto Connection Manager – pravi konekciju sa udaljenom mrežom kad god neki program uputi daljinski DNS ili
NetBIOS ime ili adresu. Ovaj servis je možda potreban za neke kablovske ili DLS provajdere ili konekcije, zavisno kako oni
primenjuju procese logovanja.

Remote Access Connection Manager – upravlja Dial-up i Virtual Private Network (VPN) konekcijama sa tog kompjutera ka
Internetu ili drugim udaljenim mrežama. Ako je servis onemogućen, bilo koja usluga koja izričito zavisi od njega neće biti uspešno
pokrenuta.

Remote Desktop Configuration – odgovoran je za sve Remote Desktop usluge i sve zavisne aktivnosti koje se odnose na
konfiguraciju i održavanje sesije, a koje zahtjevaju SISTEM kontekst. To uključuje Remote Desktop teme i sertifikate kao i
privremene foldere kreirane u toku sesije.

Remote Desktop Services – omogućava korisniku da se interaktivno poveže sa udaljenim računarom. Desktop i Remote Desktop
Session Host Server zavise od ovog servisa. Kako biste sprečili daljinsko korišćenje svog računara, isključite polja za potvrdu u
Remote kartici u System Properties apletu Control Panela.

34
Remote Desktop Services UserMode Port Redirector – omogućava preusmjeravanje štampača, diskova i portova za konekcije
zasnovane na Remote Desktop protokolu.

Remote Procedure Call (RPC) – ovo je upravljač kontrole servisa za COM i DCOM servere. Obavlja zahtjeve za aktivaciju
objekata, za rešenja za izvoz objekata, i raspoređuje nepotrebne kolekcije za COM i DCOM servere. Ako je servis zaustavljen ili
onemogućen, programi koji koriste COM i DCOM neće raditi ispravno. Strogo se preporučuje da ovaj servis bude pokrenut.

Remote Procedure Call (RPC) Locator – u Windowsu 2003 i ranijim verzijama, ovaj servis upravljao je Remote Procedure Call
bazom imena servisa. U Windows Visti i kasnijim verzijama, ovaj servis nema nikakvu funkciju i prisutan je samo zbog
kompatibilnosti aplikacija. Programima kompatibilnim sa Vistom i Windows 7 ovaj servis nije potreban i u tom slučaju može se
onemogućiti.

Remote Registry – omogućava udaljenim korisnicima da menjaju podešavanja Registry baze na vašem računaru. Ako je servis
zaustavljen, samo vlasnik računara može menjati ta podešavanja. Ako je servis onemogućen, bilo koji program koji je upućen na
njega neće raditi; moguće je i da update softvera i Windows update neće pravilno raditi ako je servis isključen (proverite). Ukoliko ne
želite udaljeno menjanje podešavanja vaše Registry baze bilo od strane trećeg lice ili od strane aplikacija, isključite ovaj servis.

RIP Listener – osluškuje dopune ruta poslatih od rutera koji koriste Routing Information Protocol version 1 (RIPv1). Ovaj servis
nije podrazumevano instaliran, a može se uključiti preko opcije Programs and Features, pa u Turn Windows Features on or off, te
izabrati RIP Listener.

Routing and Remote Access – pruža uslugu usmjeravanja za poslovne subjekte, u lokalnoj mreži ili u WAN (Wide Area Network)
okruženju. Omogućava računarima da pozovu lokalni računar preko modema (ili drugog uređaja) radi pristupa lokalnoj mreži
koristeći standardnu VPN konekciju.

RPC Endpoint Mapper – rešava identifikatore RPC (Remote Procedure Call) interfejsa da stignu do krajnje tačke. Ako je servis
zaustavljen ili onemogućen, programi koji koriste RPC neče raditi.

SeaPort – omogućava otkrivanje, preuzimanje i instalaciju najnovijih konfiguracionih datoteka za Microsoft Search Enhancement
aplikacije. Takođe, serveru omogućava komunikaciju za program unapređenja korisničkog iskustva. Ako je servis onemogućen,
poboljšane mogućnosti pretrage, kao što je istorija pretraživanja, možda neće ispravno raditi.

Secondary Logon – omogućava pokretanje procesa pod alternativnim ovlašćenjima. Ako je servis zaustavljen, ta vrsta logovanja
biće nedostupna. Ako je servis onemogućen, usluga koja je izričito zavisna od njega neće se uspešno pokrenuti.

Secure Socket Tunneling Protocol Service - omogućava funkcionisanje SSTP-a (Secure Socket Tunneling Protokola) kako bi se
ostvarilo povezivanje sa udaljenim računarima upotrebom virtualne privatne mreže (VPN). Ako je ovaj servis isključen, korisnici
neće moći da koriste SSTP za pristup udaljenim serverima.

Security Accounts Manager - ukazuje ostalim servisima da je Security Accounts Manager (SAM) spreman da prihvati zahtjev.
SAM predstavlja bazu koja sadrži informacije o lokalnim korisnicima i njihovim šiframa. Ako ugasite ovaj servis, ostali (povezani)
servisi neće biti obavešteni da je SAM spreman za rad, što za posledicu može imati nepravilan rad tih servisa. Ovaj servis ne bi
trebalo isključivati.

Security Center - servis koji nadgleda, pruža informacije i ukazuje na probleme u vezi sa sigurnosnim postavkama. Te sigurnosne
postavke obuhvataju sledeće: stanje firewalla (uključen/isključen), antivirusa
(uključen/isključen/neažuriran), antispyware-a (uključen/isključen/neažuriran), Windows Update-a (automatsko/ručno preuzimanje i
instaliranje zakrpa), User Account Control (uključen/isključen), i Internet settings tj. Internet postavke (preporučene/nepreporučene).
Obaveštenja o sigurnosnim postavkama i problemima se pojavljuju putem komponente pod nazivom Action center. Servis možete
isključiti, ukoliko Action Centar ne koristite.

Server - omogućava razmenu datoteka i štampača putem mreže. Ako je ovaj servis onemogućen, nećete imati mogućnost razmene
datoteka i štampača i takođe će prestati da rade svi servisi eksplicitno povezani sa ovim servisom.

Shell Hardware Detection - koristi se za uređaje (npr USB mem. uredjaji, CD, DVD ili drugi prenosivi uredjaji - kamere, skeneri)
koji imaju AutoPlay opciju (mogućnost da birate kojom ćete aplikacijom da otvorite novopriključeni uređaj) . I bez ovog servisa će
takvi uređaji funkcionisati, ali neće imati opciju AutoPlay i sve što sa istom dolazi. Servis možete isključiti ukoliko ne zelite/ne
koristite Auto play mogućnosti.

Simple TCP/IP Services - podržava sledeće TCP/IP servise: Character Generator, Daytime, Discard, Echo i Quote of the Day. Ovi
servisi služe za testiranje portova i to sledećim komandama:
telnet localhost 7 - Echo - vraća istu informaciju koju zadate (otkucate);
telnet localhost 9- Discard - odbacuje sve informacije koje pošaljete;
telnet localhost 13- Daytime - konektovanjem na ovaj port dobija se informacija o datumu, danu, mesecu, godini i vremenskoj zoni;
telnet localhost 17- Quote of the day - konektovanjem na ovaj port vrši se isčitavanje citata iz
Systemroot\System32\Drivers\Etc\Quotes i taj citat se prikazuje kao odgovor ;
telnet localhost 19- Character generator - izlistava sve ASCII karaktere koji mogu da se odštampaju. Pogodan za testiranje linijskih
štampača.

35
Ovi servisi su po defaultu isključeni i većini su nepotrebni. Ipak, ako želite da ih uključite, ovde je objašnjeno kako da to učinite.
Takođe je potreban restart nakon uključivanja servisa.

Smart Card - omogućava upotrebu Smart Kartica uz pomoć računara. Ako je ovaj servis onemogućen, računar neće biti u stanju da
pročita karticu. Ako nemate Smart karticu, isključite ovaj servis.

Smart Card Removal Policy - aktivira se pri vađenju Smart kartice iz čitača. Ako nemate Smart karticu, isključite ovaj servis.

SNMP Service - omogućava daljinsku kontrolu upotrebom SNMP-a (Simple Network Management Protocol). SNMP je mrežni
protokol koji se koristi za nadzor i upravljanje mrežnim uređajima u TCP/IP mrežama. Ako je servis stopiran, sistem neće moći da
koristi SNMP kao vid daljinske kontrole, a ukoliko je servis onemogućen, i svi ostali servisi koji su povezani sa ovim servisom imaće
problema pri radu ili uopšte neće biti pokrenuti.

SNMP Trap - prima poruke o vanrednim događajima koje generiše lokalni ili udaljeni Simple Network Management Protocol
(SNMP) agent, a potom prosljeđuje poruke programima za upravljanje SNMP-om na računaru. Ako je ovaj servis zaustavljen,
programi za upravljanje SNMP-om na računaru neće primati SNMP poruke o vanrednim događajima. Ako je ovaj servis
onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi o tome se neće moći pokrenuti.

Software Protection - omogućava preuzimanje, instalaciju i primenu digitalnih licenci za Windows i njegove aplikacije. Ukoliko se
isključi, imaćete problema sa aktivacijom windowsa, izlaziće poruke o tome da vam Windows nije originalan (not genuine) i imaćete
problema pri skidanju i/ili instalaciji pojedinih Windows zakrpa.

SPP Notification Service - obezbeđuje aktiviranje licenci i pruža potrebna obaveštenja.

SSDP Discovery - omogućava lociranje UPnP uređaja u mreži. Takođe, prijavljuje SSDP uređaje i servise koji rade na lokalnom
računaru.

Storage Service - upravlja uređajima za skladištenje podataka.

Superfetch - Servis koji najčešće korištene aplikacije unapred učitava u memoriju kako bi se brže pokrenule. Navodno, servis je
nepotreban ukoliko posedujete SSD disk. Servis takođe možete isključiti, ukoliko vam ova mogućnost Windows 7-ice nije potrebna.

System Event Notification Service - prati esencijalne događaje na sistemu (logovanje, mrežne i energetske događaje) i obaveštava
COM komponente o tim događajima . Ako isključite ovaj servis, u Event Log-u će se pojaviti obaveštenje o tome. Iako mnogi
preporučuju isključivanje ovog servisa, pojedini korisnici su imali problem sa pristupom Internetu usled isključivanja ovog servisa
tako da je predlog autora ovog teksta da ne dirate ovaj servis.

Tablet PC Input Service - pruža podršku Tablet PC uređajima. Ako ne posedujete takve uređaje, ovaj servis možete ugasiti.

Task Scheduler - služi za planiranje automatizovanih operacija koje će sistem da obavi u zadato vreme. Ako nemate potrebu za
takvim operacijama, ovaj servis možete ugasiti. Ako se ovaj servis ugasi, zadate operacije neće biti izvršene u utvrđeno vreme.

Telephony - Kontroliše telefonske uređaje i potreban je za funkcionisanje dial-up modema i Fax servisa. Ako nemate smetnji pri
konektovanju i korišćenju Interneta, ovaj servis možete isključiti.

Telnet - omogućava daljinsko logovanje i pokretanje programa putem Telnet klijenta. Ako nakon isključivanja ovog servisa ne
budete imali problema sa upotrebom Telneta, neka ostane isključen.

Themes - omogućava upotrebu i menjanje raznih Windows tema. Ako se ovaj servis onemogući, Windows će imati klasičan izgled
(kao Windows 2000).

Thread Ordering Server - upravlja rasporedom izvršavanja threadova (programskih niti) u određenom vremenskom periodu.

TPM Base Services - omogućuje pristup Trusted Platform Module-u (TPM), koji snabdeva, hardverski baziranim kriptografskim
servisom, sistemske komponente i aplikacije. Ako je ovaj servis zaustavljen ili onemogućen, aplikacije neće biti u mogućnosti da
koriste kriptografske ključeve zaštićene TPM-om. TPM omogućava proveru integriteta platforme kriptografskim operacijama.
Kriptoprocesor je mikroprocesor koji obavlja kriptografske operacije. Trusted Platform Module je implementacija kriptoprocesora,
koja računaru dozvoljava da se ponaša na očekivani način, omogućavajući time sigurno okruženje.

UPnP Device Host - omogućava UPnP uređajima (mrežni štampači/skeneri/gateways) da budu hostovani (priključeni) na računaru
za lokalnu upotrebu. Servis je nephodan za deljenje (sharing) Windows Media Player library (u pitanju je baza podataka), takođe ako
isključujete servis proverite da li vam radi MSN messenger i neka on-line DirectX igra bez problema. Servis možete iskljčiti ukoliko
ne radite sa mrežnim UPnP uređajima ili koristite ICS (Internet Connection Sharing).

User Profile Service - kontroliše korisničke profile. Ako se servis stopira ili isključi, korisnici neće moći da se uloguju ili izloguju,
neke aplikacije mogu imati problema sa dobijanjem podataka od korisnika i komponente registrovane da dobijaju obaveštenja o
događajima na profilu ih neće dobijati. Nema potrebe dirati ovaj servis.

36
Virtual Disk - olakšava upravljanje diskovima i datotečnim sistemima. Ako se ovaj servis stopira ili ugasi, prilikom otvaranja Disk
Management-a (u okviru Computer Managementa) pojaviće se obaveštenje "Virtual Disk Service is Disabled".

Volume Shadow Copy - servis stvara i održava kopije volumena (npr foldera/fajlova/particije). To je dodatak uz System Restore
koji vam omogućava da vratite npr sistemske fajlove u prethodno stanje, pre novonastale greske u sistemu (npr nakon neuspele
instalacije drajvera/aplikacije). Shadow kopije nastaju pre instalacije drajvera za neki uredjaj, pre instalacije sistemskih komponenti
(npr DirectX), Windows nadogradnji i nekih aplikacija. Npr, slučajno obrišete 10 stranica nekog vašeg rada. Da bi ste povratili tih 10
stranica, potrebno je da idete desni klik na dokument -> Properties -> Previous Versions i vratite prethodnu verziju dokumenta. Po
defaultu ovaj servis koristi maksimalnu kolicinu memorijskog prostora za Shadow kopije od 5% particije. Ovo podesavanje možete
izmeniti u Control Panel -> System -> System protection -> Configure. Odgovore, na bukvalno sva pitanja, vezano za ovu
mogućnost Windows-a, možete pronaći ovde: What you should know about Volume Shadow Copy/System Restore in Windows 7 &
Vista (FAQ). Servis možete isključiti ukoliko ne koristite ili vam nije potrebna ova mogućnost Shadow kopija.

Web Management Service - administratorima omogućava daljinsko i delegirano upravljanje nad Web serverima, Web stranicama i
Web aplikacijama, prisutnim na računaru.

WebClient - omogućava programima, baziranim na Windowsu, da kreiraju, pristupaju, i menjanju datoteke na Internetu. Ako je ovaj
servis zaustavljen, navedene funkcije neće biti dostupne. Ako je ovaj servis onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega se
neće moći pokrenuti.

Windows Audio - upravlja zvukom na Windowsovim programima. Ako je ovaj servis zaustavljen, audio-uređaji i efekti neće
ispravno raditi. Ako ovaj servis onemogućen, nećete moći da čujete ton na računaru i servis koji eksplicitno zavisi od njega neće se
moći pokrenuti.

Windows Audio Endpoint Builder - upravlja audio uređajima za servis Windows Audio. Ako je ovaj servis zaustavljen, audio
uređaji i efekti neće raditi ispravno. Ako ovaj servis onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega se neće moći pokrenuti.

Windows Backup - pruža mogućnost pravljenja rezervnih kopija podataka i njihovog vraćanja unutar Windowsa. Ukoliko koristite
neki drugi alat za kreiranje rezervnih kopija podataka, onemogućite ovaj servis.

Windows Biometric Service - daje korisničkim aplikacijama sposobnost za pribavljanje, upoređivanje, manipulaciju i čuvanje
biometrijskih podataka, bez dobijanja direktnog pristupa bilo kojem biometrijskom uređaju ili uzorku. Servisu je domaćin povlašteni
SVCHOST proces.

Windows CardSpace - omogućuje bezbedno kreiranje, upravljanje i objavljivanje digitalnih identiteta. Digitalni identitet je skup
informacija o vašem privatnom i/ili profesionalnom životu koje ostavljate na Internetu.

Windows Color System - servis koji je domaćin modulima treće strane unutar Windows sistema, kojima su potrebne usluge
mapiranja boja i paleta boja. Ovi moduli, čije mogućnosti zavise od samog proizvođaca modula, služe kao proširenje osnovne
funkcionalnosti Windowsa u upravljanju bojama i paletama. Zaustavljanje ili onemogućavanje ovog servisa će onemogućiti ova
proširenja, a operativni sistem će za kontrolu boja morati da koristiti osnovni model za obradu (umesto da se koristi željeni način
obrade od dobavljača). To bi moglo dovesti do netačnog prikaza i obrade boja u aplikacijama.

Windows Connect Now - Config Registrar - predstavlja domaćina tzv. Windows Connect Now konfiguraciji, koju je Microsoft
uveo u Wi-Fi Protected Setup (WPS) protokol. Koristi se za konfiguraciju bežičnog LAN-a radi pristupa "pristupnoj tački" (Access
Point) ili Wi-Fi uređaju. Servis treba da se startuje prema potrebi.

Windows Defender - omogućava zaštitu od spyware-a i potencijalno neželjenog softvera. Servis se može isključiti ako se za ovu
svrhu koriste drugi 3rd party programi.

Windows Driver Foundation - User-mode Driver Framework - upravlja procesima koji su domaćini drajverima na korisničkom
nivou.

Windows Error Reporting Service - omogućava prijavljivanje greške Microsoftu, usled nestandardnog prestanka ili otkazivanja
rada programa i to preko slanja dijagnostičkog izveštaja (log-a). Takođe, omogućava da postojeće rešenje bude dostupno korisniku.
Ako je ovaj servis zaustavljen, izveštavanje o greškama neće ispravno raditi i rezultat dijagnostičkih usluga ili odradjene popravke se
neće prikazati.

Windows Event Collector - upravlja događajima, prikupljenih sa udaljenih računara, preko WS-Management Protocola. Prikupljaju
se sistemski događaji unutar udaljenih mašina, događaji vezani za hardver tih mašina i događaji generisani preko Intelligent Platform
Management Interface. Ovaj interfejs koriste sistem administratori za upravljanje udaljenim mašinama. Prikupljeni događaji se
čuvaju u lokalnom Event Logu. Ako se isključi ovaj servis, administratori neće biti u mogućnosti da prikupljaju podatake o
događajima sa udaljenih mašina. Kako nema drugih servisa koji zavise od ovog servisa, isključite ovaj servis ako se ne bavite sistem
administracijom udaljenih mašina.

Windows Event Log - upravlja događajima i izveštajima o generisanim događajima. Zadužen je i za "pretplatu" na događaje
(odnosno, povezivanje konkretne aplikacije i konkretnih događaja), arhiviranje izveštaja o generisanim događajima i ostalih
metapodataka vezanih za događaje. Ne preporučuje se menjanje ovog servisa, kako se ne bi narušila stabilnost operativnog sistema.
Mnogi servisi zavise od događaja na sistemu, koji su po prirodi osluškivači (listeneri, koji osluškuju promene na sistemu i čekaju
37
neki događaj, na primjer: Net.Msmq Listener), okidači (triggeri, koji izvršavaju određene akcije u zavisnosti od nekog događaja, na
primjer: Message Queuing Triggers ), pa i sam Task Scheduler zahtjeva aktivnost ovog servisa. Još jednom - ne isključujte ovaj
servis (isključivanjem bi se narušio čitav splet uzročno-posledičnih odnosa između servisa i prouzrokovalo bi se nepredviđeno
ponašanje sistema).

Windows Firewall - pomaže u zaštiti računara sprečavanjem neovlaštenih korisnika da pristupe vašem računaru putem Interneta ili
mreže. Servis se može isključiti ako se za ovu svrhu koriste drugi 3rd party programi za Firewall.

Windows Font Cache Service - optimizira performanse aplikacija tako što kešira uobičajene podatake o fontovima. Program će
startovati ovaj servis ako mu je potreban (ukoliko već nije pokrenut). Servis može biti onemogućen, ali će to degradirati performanse
aplikacija.

Windows Image Acquisition - omogućava pribavljanje slika iz skenera, digitalnih fotoaparata i Web kamera. Proizvođači ovih
uređaja često kreiraju sopstvene drajvere ili servise koji su zaduženi za manipulaciju sa datotekama, a kako ovaj servis zauzima 9
MB RAM-a preporučuje se sledeće: testirajte da li vaša oprema (skener, kamera, ili fotoaparat) radi sa isključenim servisom, a
ukoliko sve bude u redu neka ovaj servis ostane isključen. Ukoliko, isključivanjem ovog servisa uređaji ne budu ispravno
funkcionisali, predlaže se uključivanje ovog servisa po potrebi (ukoliko ne koristite često transfer slika sa pomenutih uređaja na
računar).

Windows Installer - omogućava instalaciju, izmenu, i uklanjanje aplikacija, koje su u obliku Windows Installer (MSI *.) paketa.
Ako je ovaj servis onemogućen, neće se moći instalirati/deinstalirati aplikacije u ovom obliku i svaki servis koji eksplicitno zavisi o
njemu se neće moći pokrenuti.

Windows Live Family Safety - ovaj servis nije prisutan na Windowsu kao osnovni servis, već se instalira sa Windows Live
Essentials Family Safety paketom. Pruža uslugu Family Safety na računaru (Family Safety je usluga roditeljske kontrole nad decom).
Ako ovaj servis nije pokrenut, Family Safety neće raditi.

Windows Management Instrumentation - pruža interfejs za pristup informacijama o upravljanju operativnim sistemom, uređajima,
aplikacijama i uslugama. Ako je ovaj servis zaustavljen, većina softvera na Windowsu neće ispravno funkcionisati ! Ako je ovaj
servis onemogućen, servis koji eksplicitno zavisi od njega nece uspeti da se pokrene.

Windows Media Center Receiver Service - omogućava prijem emitovanog TV i FM signala, u paketu Windows Media Center. Ako
ne koristite ove funkcionalnosti, možete isključiti servis.

Windows Media Center Scheduler Service - počinje i prestaje sa snimanjem TV programa u Windows Media Center-u u zakazano
vreme. Ako ne koristite ove funkcionalnosti, možete isključiti servis.

Windows Media Player Network Sharing Service - omogućava deljenje Windows Media Player biblioteka sa drugim umreženim
plejerima i multimedijskim uređajima, pomoću Universal Plug and Play tehnologije. Ako ne koristite ove funkcionalnosti, možete
isključiti servis.

Windows Modules Installer - omogućava instalaciju, izmenu i uklanjanje ažuriranja osnovnih i dodatnih komponenti Windowsa.
Ako je ovaj servis onemogućen, instaliranje ili deinstaliranje Windows ažuriranja I komponenti možda neće uspeti na ovom računaru.

Windows Presentation Foundation Font Cache - optimizira performanse Windows Presentation Foundation (WPF) aplikacija,
keširanjem često korištenih fontova. "WPF aplikacije" su aplikacije koje se zasnivaju na .NET Framework 3.0 programskom modelu,
gde se koristi WPF kao grafički podsistem za rendering korisničkog interfejsa aplikacije. Ovaj servis nije podrazumevano instaliran,
već se instalira po potrebi, uz neku aplikaciju za čiji rad je neophodan .NET Framework sa WPF podsistemom. Isključivanjem ovog
servisa, WPF aplikacije će i dalje moći da se izvrše, ali sa potencijalno degradiranim performansama. Kako nema drugih servisa od
kojih zavisi ovaj servis, isključite ga (ako ga imate na računaru) i testirajte performanse WPF aplikacija. Ukoliko performanse budu
loše, uključite servis.

Windows Process Activation Service - upravlja aktivacijom i trajanjem procesa koji se baziraju na IIS 6.0 procesnom modelu za
Web servere. Ovaj model serveru omogućava upotrebu i HTTP i drugih ne-HTTP protokola, kao npr. Net.TCP. Ovaj servis nije
podrazumevano instaliran, već se instalira ukoliko se instalira World Wide Web Publishing Service i nepotreban je na kućnim
računarima. Koristi se kod serverskih mašina, a isključivanjem ovog servisa klijenti neće moći da komuniciraju sa serverom preko
navedenih protkola.

Windows Remote Management - omogućava daljinsko upravljanje sistemom preko WS-Management protokola. WS-Management
je standardni protokol za upravljanje softverom i hardverom, na daljinu, a na osnovu generisanih događaja na udaljenoj mašini.
Ukoliko niste sistem administrator udaljenih mašina, isključite servis. Isključivanjem servisa, onemogućiće se upravljanje udaljenom
mašinom preko WS-Management protkola. Ukoliko koristite 3rd party rešenja za administraciju koja razmenu podataka vrše preko
nekog drugog protkola, možete isključiti servis.

Windows Search - pruža uslugu indeksiranja sadržaja, keširanja osobina datoteka (properties), i prikaza rezultata pretraživanja
datoteka, e-maila i drugih sadržaja. Može se isključiti ako se za ove potrebe koristi neki drugi 3rd party alat.

Windows Time - održava sinhronizaciju datuma i vremena na svim klijentima i serverima u mreži. Ako je ovaj servis zaustavljen,
datum i vreme se neće sinhronizovati. Servis se može isključiti ako ova sinhronizacija nije potrebna.

38
Windows Update - omogućava otkrivanje, preuzimanje, i instalaciju ažuriranja za Windows i druge programe. Ako je ovaj servis
onemogućen, korisnici računara neće moći koristiti usluge automatskog ažuriranja, a programi neće moći da koriste Windows Update
Agent (WUA) API.

WinHTTP Web Proxy Auto-Discovery Service - HTTP klijentima omogućava automatsko otkrivanje konfiguracije proxy servera.
Servis se može isključiti, a da ne dođe do pada funkcionalnosti budući da se isključivanjem ovog servisa ova funkcionalnost
ostvaruje kroz standardne HTTP zahtjeve, a ne preko posebnog dodeljenog procesa.

Wired AutoConfig - odgovoran za primenu IEEE 802.1X autentikaciju u Ethernet mrežama. Većina kućnih mreža ne koristi ovaj
način autentikacije, te se u tom slučaju može isključiti servis. Servis treba da bude aktivan samo u onim poslovnim mrežama gde se
specifično koristi IEEE 802.1X kao sredstvo autentikacije učesnika na mreži. Servis je uveden sa Windows XP, Service Pack 3.

WLAN AutoConfig - pruža logiku potrebnu za konfigurisanje, pronalaženje, povezivanje i prekidanje veze sa bežičnom lokalnom
mrežom (WLAN), kako je definisano IEEE 802.11 standardima. On, takođe, sadrži logiku da se računar pretvori u softverski Access
Point tako da se drugi uređaji ili računari mogu spojiti na vas računar bežično putem WLAN adaptera koji daje takvu podršku.
Zaustavljanje ili onemogućavanje ovog servisa učiniće sve WLAN adaptere na računaru nedostupnim iz UI na Windows mreži.
Preporučuje se da servis bude startovan ako vaš računar ima WLAN adapter.

WMI Performance Adapter - pruža informacije o performansama sistema davanjem Windows Management Instrumentation
(WMI) usluga za klijente na mreži. Ovaj servis pokreće se samo kada je Performance Data Helper aktiviran. Ukoliko niste na mreži
ili ne želite da delite informacije, isključite servis.

Workstation - zadužen je za kreiranje i održavanje konekcija klijenta sa udaljenim serverom. Takođe, neophodan je u mrežama za
pristup udaljenim resursima (npr. deljeni mrežni štampač). Pošto mnogo servisa zavise od rada ovog servisa, ne preporučuje se
menjanje ovog servisa. Ukoliko se isljuči servis doći će do problema sa konektovanjem na server i upotrebom udaljenih resursa.

World Wide Web Publishing Service - omogućava da računar koristimo kao Web server, i omogućava upravljanje širokim
spektrom funkcionalnosti: HTTP protokolom, ASP stranicama (Active Server Pages), i konfigurisanjem modula Web servera. Servis
je nepotreban na kućnim računarima, i nije podrazumevano instaliran. Ukoliko se servis isključi (na računarima na kojima je
instaliran), računar se neće moći upotrebiti kao Web server.

WWAN AutoConfig - Ovaj servis upravlja mobilnim adapterima sa širokopojasnim pristupom (GSM i CDMA) i vezama putem
auto-konfiguracije mreže. Preporučuje se da se ovaj servis startuje za najbolje korisničko iskustvo u korišćenju mobilnog
širokopojasnog uređaja. Ukoliko nemate ove uređaje, možete isključiti servis.

39
Primjeri fajl sistema
U ovom poglavlju razmotrićemo neke pojedinosti različitih fajl sistema, odnosno implementacije fajl sistema kod različitih
operativnih sistema.

MS-DOS fajl sistem

MS-DOS radi samo na Intelovim platformama i ne podržava multiprogramiranje. Prva verzija DOS-a bila je ograničena na rad sa
samo jednim direktorijumom. Od verzije MS-DOS 2.0, funkcionalnost fajl sistema se umnogome proširila. Najveće unapre|enje je
bilo uvo|enje hijerarhijskog fajl sistema po kome su direktorijumi mogli biti ugnježdavani u dubinu. Ovo znači da je root
direktorijum (koji je i dalje imao fiksnu maksimalnu veličinu) mogao sadržati poddirektorijume, a oni opet svoje poddirektorijume i
tako u nedogled.
Uobičajeno je da svaka različita aplikacija u root-u kreira svoj direktorijum iz koga će da startuje i u kome će biti svi njoj
potrebni fajlovi, tako da različite aplikacije ne dolaze u konflikt. Ne postoji ograničenje u broju direktorijuma ili fajlova koji mogu
biti kreirani. Ovjde ne postoji koncept više različitih korisnika. Ulogovani korisnik ima pristup svim fajlovima.
Iako direktorijumi kod MS-DOS-a imaju promjenljivu veličinu, oni koriste upise fiksne dužine od 32 bajta. Format upisa u
direktorijum kod MS-DOS-a prikazan je na slici 24. On sadrži ime fajla, atribute, vrijeme i datum kreiranja, početni blok i tačnu
veličinu fajla. Ime fajla kraće od 8+3 karaktera je poravnato u lijevu stanu sa prazninama u nastavku, za svako polje pojedinačno.
Polje za atribute je novo i sadrži bitove koji pokazuju da li je fajl read-only, potreban za arhiviranje, sakriven ili je sistemski fajl.
Read-only fajlovi se ne mogu mijenjati. Arhiv bit nema neke sistemske funkcije. Hidden bit skriva fajl tako da ne bude vidljiv u
listingu direktorijuma. Sistem bit tako|e skriva fajl i onemogućuje brisanje komandom del koja može biti i slučajno pritisnuta. Upis u
direktorijum tako|e sadrži datum i vrijeme kada je fajl kreiran ili zadnji put izmjenjen.

Slika 24. Upis u MS-DOS direktorijum

MS-DOS prati blokove fajla preko tabele za alokaciju fajlova koja se nalazi u glavnoj memoriji. Upis u direktorijum sadrži
broj prvog bloka fajla. Ovaj broj se koristi kao indeks kod 64K upisa FAT (File Allocation Table) u glavnu memoriju. Prateći lanac,
svi blokovi se mogu pronaći. Operacija FAT je ilustrovana na slici 12.
Za MS-DOS, fajl sistem se pojavljuje u tri verzije: FAT-12, FAT-16 i FAT-32, zavisno od toga koliko bita sadrži adresa na
disku. Za sve FAT-ove, blok diska može biti setovan na multipl od 512 bajtova, sa setom dozvoljenih veličina blokova različitih za
svaku varijantu. Prva verzija MS-DOS-a koristila je FAT-12 sa blokovima od 512 bajtova, dajući tako maksimalnu veličinu particije
od 212 x 512 bajtova. Sa ovim parametrima, maksimalna veličina particije diska bila je 2 MB a veličina FAT tabele u memoriji bila je
4096 upisa od 2 bajta svaki. Microsoft je kasnije dodao veličine blokova od 1KB, 2 KB i 4 KB. Onda su mogle da postoje i particije
od 16 MB.
Tada je MS-DOS mogao da podrži 4 particije po disku što znači da je FAT-12 mogao da radi sa diskovima do 64 MB.
Nakon toga došlo je do predstavljanja FAT-16, sa 16-bitnim disk pointerima. Dozvoljene su i veličine blokova od 8 KB, 16 KB i 32
KB. Tabela za FAT-16 sada je stalno zauzimala 128 KB glavne memorije. Najveće particije na disku sada su bile 2 GB, a veličina
diska 8 GB sa maksimum 4 particije po disku.
Počev od druge verzije Windowsa 95, uveden je FAT-32 fajl sistem sa njegovim 28-bitnim adresama, a verzija MS-DOS-a
je bila prilago|ena da podrži FAT-32. U ovim sistemima particija je ograničena na 2 TB (2048 GB). Maksimalna veličina particije za
različite veličine blokova i za sva tri tipa FAT-a je prikazana na slici 25.

Slika 25. Maksimalna veličina particije za različite veličine bloka. Prazna polja prikazuju zabranjene kombinacije.

FAT-32 fajl sistem ima dvije prednosti u odnosu na FAT-16 gledajući podršku velikim diskovima. Prvo, kod FAT-32, disk od 8 GB
može da bude jedna particija. Kod FAT-16 mogu da postoje maksimalno 4 particije. Druga prednost je ta da za datu veličinu particije
diska, može da se koristi manja veličina bloka. Na primjer, za particiju diska od 2 GB, FAT-16 mora da koristi blokove od 32 KB, jer
inače sa samo 64 K dostupnih adresa diska, ne može pokriti cijelu particiju. FAT-32 može koristiti blok od 4 KB za particiju od 2
GB. Mnogi fajlovi su kraći od 32 KB, pa je prednost manje veličine bloka očigledna. Efikasnost iskorišćenja prostora na disku je
velika jer je izgubljenog prostora jako malo.
MS-DOS koristi FAT da bi pratio i slobodne blokove diska. Svaki blok koji se trenutno ne koristi, označava se posebnim
kodom. Kada je MS-DOS-u potreban novi blok, on pretražuje FAT tragajući za tim kodom. Na ovaj način ni bitmape ni slobodne
liste nisu potrebne.

40
Windows 98 fajl sistem
Počev od druge verzije Windowsa 95, imena fajlova duža od 8+3 karaktera su postala dozvoljena. Uveden je FAT-32, najviše zbog
toga da bi dozvolio formiranje velikih particija većih od 2 GB na diskovima većim od 8 GB koji su se tada pojavili. Kod Windowsa
98 i duga imena i FAT-32 su se koristili u istoj formi kao i kod druge verzije Windowsa 95.
Problem u prelasku Microsofta ka stvaranju fajl sistema gdje bi bila podržana duga imena fajlova bio je taj što je trebalo
omogućiti korisnicima koji upravo prelaze sa jedne na drugu verziju Windowsa da mogu pristupiti svojim fajlovima sa različitih
sistema. Microsoft je donio političku odluku a to je da se omogući da se fajlovima kreiranim u Windowsu 98 može pristupati i iz
Windowsa 3.x.
Ovo je u stvari značilo da je struktura direktorijuma Windowsa 98 morala biti kompatibilna sa MS-DOS strukturom
direktorijuma. Zapis u direktorijum kod Windowsa 98 imao je oblik prikazan na slici 26.

Slika 26. Prošireni MS-DOS upis u direktorijum koji se koristi kod Windowsa 98

Promjene se sastoje od dodavanja pet novih polja na mjestu gdje su bile 10 neiskorišćenih bajtova. Polje NT je tu najviše zbog
kompatibilnosti sa Windowsom NT kada je u pitanju pravilno prikazivanje imena fajlova. Polje ″Sec″ rešava problem nemogućnosti
smještanja dnevnog vremena u 16-bitno polje. Ono daje dodatne bitove tako da je novo ″Creation time″ polje precizno do 10 msec.
Još jedno novo polje je ″Last access″, koje smješta datum (ali ne i vrijeme) poslednjeg pristupa fajlu. Najzad, prelazak na FAT-32
fajl sistem znači da su brojevi blokova sada 32-bitni, pa je potrebno polje od dodatnih 16 bita za smještanje najgornjih 16 bita broja
početnog bloka.
Sad dolazimo na srce fajl sistema Windowsa 98. Kako su duga imena predstavljena tako da budu kompatibilna sa MS-
DOS-om. Rešenje je bilo da se svakom fajlu dodijele dva imena: (potencijalno) dugo ime fajla, i 8+3 ime za kompatibilnost sa MS-
DOS-om. Fajlu se može pristupiti preko oba imena. Kada do|e do kreiranja fajla čije ime nije 8+3 karaktera, Windows 98 stvara MS-
DOS ime za njega pomoću odre|enog algoritma. Osnovna ideja je da se uzmu prvih šest karaktera imena fajla, da se ona predstave
velikim slovima i da im se doda č1 formirajući tako bazno ime fajla. Ako takvo ime već postoji onda se dodaje č2 i tako redom.
Specijalni karakteri se pretvaraju u ″_″ znak, a praznine se brišu. Format svakog dugačkog imena je dat na slici 27.

Slika 27. Upis za dugačko ime fajla (dio njega) u Windowsu 98

Postavlja se pitanje kako Windows 98 zna da li upis u direktorijum sadrži MS-DOS ime fajla ili (dio) dugačko ime fajla. Odgovor
leži u polju ″Attributes″. Za upis dugačkog imena ovo polje ima vrijednost 0x0F, što predstavlja još jednu od nemogućih kombinacija
atributa. Stari MS-DOS programi će ovo samo ignorisati kao nevažeće. Djelovi imena su sekvencirani koristeći prvi bajt zapisa.
Zadnji dio dugačkog imena je označen dodavanjem broja 64 sekvenci. S obzirom da se samo 6 bita koristi u sekvenci, teoretski
maksimum za dugačka imena fajlova je 63x13=819 karaktera. U stvari taj broj je iz istorijskih razloga ograničen na 260.
Svaki zapis dugačkog imena fajla sadrži i polje Checksum da bi se izbjegao sledeći problem. Prvo, Windows 98 kreira fajl
dugačkog imena. Drugo, računar je restartovan i podešen da radi u MS-DOS-u ili Windowsu 3. Treće, stari program pod MS-DOS-
om briše MS-DOS ime fajla, ali ne briše njegovo dugačko ime jer ni ne zna za njega. Četvrto, neki program stvara novi fajl koji
ponovo zauzima maloprije oslobo|eni zapis. Sada imamo situaciju da postoji važeća sekvenca zapisa dugačkih imena koji prethode
zapisu fajla u MS-DOS-u a koji nemaju ništa sa tim fajlom. Polje Cheksum omogućava Windowsu 98 da detektuje ovakvu situaciju
verifikujući da MS-DOS ime fajla koje prati dugačko ime, zaista njemu i pripada.
Implementacija FAT-32 fajl sistema konceptualno je slična implementaciji FAT-16 fajl sistema. Ovjde sada ukoliko se koristi milion
blokova, tabela će konceptualno imati milion upisa. Da bi se izbjeglo da sva budu u memoriji odjednom, Windows 98 održava
prozor u tabeli i čuva samo pojedine djelove u memoriji odjednom.

41
UNIX V7 fajl sistem
Fajl sistem V7 kod UNIX-a je u formi ″drveta″ počev od root direktorijuma sa dodacima u obliku linkova. Imena fajlova su do 14
karaktera i mogu sadržati bilo koji ASCII karakter osim / (zato jer je / separator izme|u komponenti u ″putu″) i NUL (zato jer se
koristi da označi imena kraća od 14 karaktera).
Svaki upis u direktorijum kod UNIX-a V7 fajl sistema je jako
jednostavan zato jer on koristi šemu i-čvorova ilustrovanu na
slici 13. Upis u direktorijum sadrži samo dva polja: ime fajla (14
bajtova) i broj i-čvorova za taj fajl (2 bajta), kao što je prikazano
na slici 28. Ovi parametri ograničavaju broj fajlova po fajl
sistemu na 64K.

Slika 28. Upis u direktorijum kod UNIX-a V7

Čvorovi kod UNIX-a i-čvorovi sadrže neke atribute. Atributi sadrže veličinu fajla, vremena kreiranja, poslednjeg pristupa i poslednje
izmjene, vlasnika, grupu, informacije o zaštiti i broj upisa u direktorijum koji pokazuju na i-čvor. Kadgod je novi link usmjeren na i-
čvor, brojač u i-čvoru se povećava. Kada se link otkloni, brojač se smanjuje. Kada do|e na nulu, i-čvor se ponovo vraća natrag a
blokovi diska se stavljaju na slobodnu listu.
Praćenje blokova diska se vrši na osnovu generalizacije kako
bi se rukovalo sa veoma velikim fajlovima. Prvih 10 adresa na
disku je smješteno u sami i-čvor, tako da za male fajlove, sve
potrebne informacije se nalaze u i-čvoru koji se zahvata i
prebaca sa diska u glavnu memoriju kada se fajl otvori.Za
velike fajlove, jedna od adresa u i-čvoru je adresa bloka diska
koja se zove single indirektni blok.
Ovaj blok sadrži dodatne adrese diska. Ukoliko ovo još uvijek
nije dovoljno, još jedna adresa u i-čvoru, zvana double
indirektni blok, sadrži adresu bloka koji opet sadrži listu
single indirektnih blokova. Svaki od ovih single indirektnih
blokova ukazuje na nekoliko stotina blokova podataka.
Ukoliko ni ovo nije dovoljno, može se koristiti i triple
indirektni blok. Potpuna ilustracija data je na slici 29.

Slika 29. UNIX i-čvor

Pratićemo jedan primjer kod UNIX-a, mada je algoritam uglavnom isti kod svih hijerarhijskih sistema direktorijuma. Pogledajmo
kako se vrži traženje puta /usr/ast/mbox. Prvo fajl sistem locira root direktorijum. Njegov i-čvor je lociran uvijek na fiksnom mjestu
na disku. Polazeći od tog i-čvora, lociramo root direktorijum koji može biti bilo gdje na disku, ali recimo da je u našem slučaju u
pitanju blok 1.
Zatim čita root direktorijum i traži prvu komponentu puta, usr, u root direktorijumu da bi našao broj i-čvora fajla /usr.
Lociranje i-čvora na osnovu njegovog broja je pravolinijsko, s obzirom da svaki ima fiksnu lokaciju na disku. Iz ovog i-čvora, sistem
locira direktorijum /usr i traži sledeću komponentu, ast, u njemu. Kada je pronašao upis za ast, onda on ima i-čvor za direktorijum
/usr/ast. Iz ovog čvora pronalazi sam direktorijum i traži mbox. I-čvor za ovaj fajl se onda učitava u memoriju i drži tamo sve dok se
fajl ne zatvori. Ovaj proces je predstavljen na slici 30.

Slika 30. Koraci pri traženju /usr/ast/mbox

Imena relativnih puteva se traže na isti način samo se pretraga počinje u trenutnom radnom direktorijumu a ne u root-u.

42