Отворите главни мени









Претражи

Словенско насељавање Балканског полуострва

 Језик
 Преузми PDF
 Надгледај
 Уреди
Сазнајте више

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори
остају нејасни, јер нису унети у сам текст.

Јужнословенска племена око 700. године

Словенско насељавање Балканског полуострва сматра се да се највећим делом

одиграло у првим деценијама 7. века након серије ратова између Сасанидског царства
(Персије) и Аварског каганата против Источног римског царства, односно Византије,
која је током тих сукоба изгубила велики део територија у Египту, Леванту, Малој
Азији и на Балкану. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у
основи био сукоб између зороастризма са хришћанским царством. Окосницу аварског
каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде Цариграда у
лето 626. године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске
провинције јужно од Саве и Дунава, од Јадрана до Егеја па све до Црног мора.
Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у
стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са
чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против
Аварског каганата у Панонији. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој
 Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У
исто време, од 630. године Мухамед постаје неспоран вођа Арапа. Те године он је у
триумфу ушао у Меку, коју је раније морао напуштати, и његова вера Ислам осваја
нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о
величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су
ратничка племена преузела власт над руралним староседелачким становништвом које
су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове
хришћанизације у другој половини 9. века. У прилог овоме иде и чињеница да су наши
насељеници задржали од наших староседелаца називе за главне реке као што су Дрина
(Дринус), Неретва (Наро), Морава (Маргус) и сл. Један од ретких материјалних
предмета који данас подсећа на ове епске и судбоносне догађаје на нашим просторима
је златни аварски појас који се чува у Музеју Срема у Сремској Митровици.[1]
Распад Атилине државе Хуна
Пљачкашки напади током прве половине 6. века
Долазак Авара
Нестанак Гепида
Пљачкашки напади током друге половине VI века
Походи током прве половине VII века
Однос Авара и Словена
Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво
Референце
Извори и литература
Види још
Ову страницу је последњи пут уредио корисник Nemojtimeniuupotrebijekorisničkoime пре 22 дана

Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 3.0 осим ако је другачије наведено.

 Услови коришћења
 Приватност
 Десктоп