Dr Imre Nemedi

MAŠINSKI
ŠINSKI
ELEMENTI 1
1. Uvod
 Mašinstvo je nauka koja se bavi proučavanjem
prou
mašina, tokom svih faza njihovog
nj postojanja, od
trenutka njihovog
ihovog nastanka, kao ideje, pa sve do
njihovog uklanjanjaa ili recikliranja,
reciklira kao i neposred-
nim istraživanjem,
em, projektovanjem,
projektova
konstruisanjem,
em, izradom, ispitivanjem,
ispitiva
kontrolisanjem,
em, konzervaci-jom,
konzervaci pakovanjem,
skladištenjem,
em, transportom, otpakivanjem,
otpakiva
dekonzervacijom, ugradnj njom, puštanjem u pogon,
uhodavanjem,
em, eksploatacijom, nadzorom, servisom
i održavanjem, novih maš šina, kao i remontom ili
uklanjanjem,
em, odnosno odlaganjem
odlaga ili recikliranjem,
istrošenih mašina.
Pod mašinom se podrazumeva
svaki mehanizam, ili grupa
mehanizama, koji vrši
vr neki
koristan rad.
Pod mehanizmom se
podrazumeva sklop, mašinskih
ma
elemenata i/ili delova, koji vrši
vr
neko kretanje.
Pod mašinskim
inskim elementom se
podrazumeva deo maš šine, ili sklop delova,
koji, u okviru mašine,
ine, vrši
vr neku
elementarnu funkciju. Na primer, u
mašinske
inske elemente spadaju mašinski
ma delovi
(osovine, vratila, klinovi, itd.) kao i
sklopovi, koji se sastoje od više
vi delova,
(kotrljajni ležajevi,
ajevi, spojnice, kočnice,
ko
zavrtanjww spojen sa navrtkom, zupčasti
zup
par, itd.). To značii da su pojedini mašinski
ma
delovi istovremeno i mašinski
ma elementi.
Pod mašinskim
inskim delom se
podrazumeva svaki deo mašine
ma
koji se, bez razaranja,
razara ne može
rastaviti na jednostavnije delove,
na primer, zavrtanj,
zavrta navrtka,
zupčanik,
anik, osovina, vratilo, klin,
itd.
U okviru ovog predmeta proučavaće
prou se
i mašinski
inski elementi i mašinski
ma delovi,
pre svega, njihova
ihova funkcija, namena,
oblik, materijal (od kojeg su oni
izrađeni), način njihovog
ihovog proračuna
prora i
dr., ali će
e se, zbog jednostavnijeg
naziva predmeta, u daljem,
da koristiti
samo termin Mašinski
inski elementi.
Mašinski
inski elementi se mogu
podeliti na:
- opšte,
te, koji se mogu naći
na kod
gotovo svih mašina,
ina, i
- posebne, koji se mogu naći
na
samo kod nekih, posebnih,
mašina.
U opšte mašinske
inske elemente spadaju:
- elementi za vezu (zavrtnji,
(zavrt zakivci, zavareni
spojevi, zalemljeni
eni spojevi, zalepljeni
zalep spojevi,
presovani spojevi, itd.),
- elementi za prenos kretanja
kreta (frikcioni parovi,
remeni parovi, zupčasti
asti parovi, pužni
pu parovi,
lančani parovi, itd.),
- elementi za obrtno kretanje
kreta (vratila, osovine,
osovinice, klizni i kotrljajni
ajni ležajevi,
le spojnice i
kočnice) i
- elementi armatura i hidrauličnih
hidrauli instalacija
(sudovi pod pritiskom, cevi i cevna armatura).
U posebne mašinske
inske elemente
spadaju kolenasta vratila,
bregasta vratila, klipovi,
klipnjače, itd.
U okviru ovog predmeta
proučavaće e se samo jedan deo
opštih mašinskih
inskih elemenata, dok
će
e se ostali, kada se za to ukaže
uka
potreba, izučavati
avati u okviru
specijalističkih
kih predmeta.
2. Opšti deo
Pre nego što
to se pristupi izučavanju
izu
mašinskih
inskih elemenata potrebno je
opisati proces njihovog
ihovog nastajanja,
nastaja
kao i uticaj temperature, tačnosti
ta
izrade, načina
ina opterećenja
optere i vrste
primenjenog
enog materijala, na
ponašanje i načelni
elni proračun
prora
mašinskih
inskih elemenata.
2.1. Definisanje termina projektovanje,
konstruisanje i razvoj proizvoda
Pod projektovanjem em se, u najširem smislu
reči,
i, podrazumeva stvaranje
stvara nečeg novog.
Projektovanjee se uvek obavlja
obav nakon
obimnih istraživanja,
a, a prethodi
konstruisanjuu i predstavlja
predstav iznalaženje
naučnono opravdanog inženjerskog
in rešenja,
koje se tehnički možee ostvariti i koje je
ekonomski isplativo.
U okviru projektovanja vrši
vr se izbor načina
funkcinisanja,
a, izbor koncepcije, definisanje
sistema koji može e da obavi postavqeni
zadatak, pri datim uslovima i ograničenjima,
ograni
određuju
uju se osnovni tehnički
tehni parametri, vrši
se njihova
ihova optimizacija i sl. Kao rezultat
projektovanja nastaje projekat koji se
zatim rezmatra, analizira, po potrebi,
koriguje i uzima kao osnova za dalju
da
razradu.
Pod konstruisanjem em se podrazumeva
definisanjee i uzajamno raspoređivanje
raspore
elemenata i podsklopova neke mašinema
ili uređaja.
aja. Konstruisanjem
Konstruisa se definiše
i način montaže, e, uzajamno dejstvo
elemenata, konstrukcioni oblik,
karakteristične
ne dimenzije, dozvoljena
dozvo
odstupanja,a, materijal, termo-hemijska
termo
obrada, površinska
inska hrapavost,
površinska zaštita
tita kao i opšti
op tehnički
zahtevi.
Konstruisanje
e se bazira na rezultatima
projektovanjaa i precizira sva
inženjerska rešenjaa koja su nastala pri
projektovanju.
u. Kao rezultat
konstruisanja
a nastaje konstrukciona
dokumentacija koja obezbeđuje
obezbe
prenos svih konstrukcionih informacija
na novi proizvod čime
ime se obezbeđuje
obezbe
njegova
egova racionalna izrada i
eksploatacija.
Umesto termina "projektovanje i
konstruisanje" često
esto se koristi i termin
razvoj proizvoda.. Međutim,
Me "razvoj"
nije sinonim za "projektovanje
"projektova i
konstruisanje" već je to nešto
ne širi
pojam pod kojim se podrazumevaju
sve aktivnosti koje se obavljaju
obav nakon
istraživanja,
a, a pre proizvodnje.
proizvod
U razvojne aktivnosti se, pored
projektovanja a i konstruisanja,
konstruisa ubrajaju
i sva razvojna istraž živanja, koje se
obavljaju
aju pre i uporedo sa
projektovanjemem i konstruisanjem,
konstruisa kao i
izrada tehnološkeke dokumentacije,
izrada konstrukcione dokumentacije za
specijalne alate i izrada programa i
metodologije ispitivanja
ispitiva i kontrolisanja.
Kao rezultat razvoja nastaje tehnička
tehni
dokumentacija koja pored tzv. radioničke
radioni
dokumentacije, u koju spada konstrukciona,
tehnološka,
ka, kontrolna i ispitna
dokumentacija, sadržii i razna uputstva za
ugradnju, puštanjee u pogon, uhodavanje,
uhodava
eksploataciju, nadzor, servis, održavanje,
odr
remont, uklanjanje,
e, podatke o kvalitetu, kao
i deo komercijalne dokumentacije,
uglavnom, prospektni i kataloški
katalo materijal.
Razvoj proizvoda se obavlja
obav u okviru tzv.
razvojnih službibi koje, po pravilu,
obuhvataju: konstrukcioni biro, tehnološki
tehnolo
biro, prototipsko odelenje,
odele alatnicu i ispitno
odelenje.
e. U konstrukcionim, mada se često
nazivaju i projektnim, biroima izrađuje
izra se
konstrukciona dokuemntacija, na osnovu
koje se vršii izrada proizvoda.
U tehnološkim
kim biroima se
razrađuje
uje tehnologija izrade i
izrađuje tehnološ ška
dokumentacija, kojom se propisuje
postupak proizvodnje,
proizvod potrebne
mašine
ine i svi potrebni standardni i
specijalni alati.
U prototipskim radionicama se, bez
primene specijalnih alata, izrađuju
izra
prototipovi mašina
ina i uređaja.
ure U
alatnicama se izrađuju specijalni alati.
U ispitnim odelenjima,
ima, ili kako se
najčešćee nazivaju laboratorijama, vršivr
se detaljno ispitivanj
nje prototipova i
nultih serija novih ili usavršenih
usavr
proizvoda. Nakon uspešnih
uspe ispitivanja
pristupa se proizvodnji.
proizvod
Tehnička
ka dokumentacija sadrži
sadr
praktično sve što
to je potrebno za
izradu, ispitivanje,
e, promociju, prodaju,
ugradnju,
u, eksploataciju, nadzor,
servis, održavanjee i remont proizvoda.
Od mašinskih inženjeraera se očekuje
o da
projektuju i konstruišu,u, a zatim da
propisuju način
in izrade, održavanja,
odr
remonta i recikliranjaa mašina
ma i mašinskih
elemanata. To značii da se od njih očekuje
da znaju kako se vršii razvoj i usavršavanje
usavr
proizvoda i da aktivno učestvuju
u u razvoju
sasvim novih, kao i usavršavanju
usavr već
postojećih, mašina
ina i uređaja.
ure
Sve aktivnosti, tokom projektovanja
projektova i
konstruisanja, kao i tokom izrade i ispitivanja
ispitiva
proizvoda, moraju se odvijati po tačno
ta
određenoj
enoj metodologiji i redosledu (tzv.
Scenariju razvoja proizvoda), koju je dužan
du da
propiše svaki proizvođačč, u skladu sa važećim
standardima o kvalitetu (ISO 9000), kako bi
mogao da dobije Sertifikat o kvalitetu koji je
jedan od osnovnih, mada ne i dovoljnih,
dovo uslova
za izvoz robe u Evropu, a i van nje.
Nosioci razvoja
Neposredni nosioci razvoja u mašinstvu
ma su:
projektanti, konstruktori, dizajneri, šefovi
konstrukcije, tehnolozi, šefovi tehnologije,
šefovi
efovi razvoja, direktori programa, stručni
stru
saradnici, naučnini savetnici, tehnički
tehni direktori
i generalni direktori. U zavisnosti od
složenosti
enosti zadataka te poslove mogu
obavljati stručnjaci
aci odgovarajuće
odgovaraju
specijalnosti.
Za jednostavnije poslove, angažuju
anga se
tehničari
ari i pogonski inženjeri,
in a za
složenije,
enije, diplomirani inženjeri,
in
magistri i doktori tehničkih
tehni nauka. Za
posebne poslove angažuju
anga se eksperti
koje, po pravilu, imenuje sama
kompanija ili odgovarajuće
odgovaraju
Ministarstvo republičke
republi vlade.
U okviru mašinstva,
instva, razvoj se obavlja
obav
u: naučno - istraživa
ivačkim institutima,
naučnim
nim jedinicama, zavodima i
konstrukcionim biroima fakulteta,
specijalnim konstrukcionim biroima,
konstrukcionim biroima industrijskih
preduzeća, inženjering
ering preduzećima
preduze i,
veoma retko, konsultantskim
preduzećima.
U metaloprerađivačkoj industriji o
razvoju se može e govoriti pri: razvoju
proizvoda, razvoju tehnologija, razvoju
alata, razvoju merne i kontrolne
opreme, konstrukciji elemenata u
održavanjuu i konstrukciji elemenata u
remontu.
Scenario razvoja
Stvaranju
u proizvoda prethodi izrada
konstrukcione dokumentacije. Za njenu
izradu danas se angažujeuje jedan tim
strunjaka
aka koji se sastoji od: projektanata,
konstruktora, tehnologa, dizajnera,
marketara, ekonomista, pravnika i, u
zavisnosti od vrste proizvoda, još
jo od niza
drugih specijalista, na primer, pri
konstruisanju poljoprivrednih
oprivrednih mašina
ma
neophodno je angažova ovanje i agronoma.
Izrada konstrukcione dokumentacije se
vrši po određenom
enom redosledu, kojeg
definiše
e svaki proizvođač
proizvo za sebe, u
zavisnosti od vrste, složenosti
slo i
namene proizvoda. Razvoj proizvoda,
namenjenih za široko
iroko tržište,
tr obično se
odvija po sledećim
im etapama:
1. Iznalaženje e ideje i istraživanje
istra
potreba tržišta
Ideje za nove proizvode se, po pravilu, traže
tra
u okviru unutrašnjih
ih i spoljašnjih
spo izvora
ideja. Za iznalaženjee novih ideja, za nove
proizvode i programe, zadužene
zadu su službe
marketinga i razvoja, znači,
zna projektanti,
konstruktori, stručni
ni saradnici i savetnici kao
i svi rukovodioci u preduzeću.
preduze
Realizacija ideje za nove proizvode, koji se već
ve
nalaze na tržištu, može e se ostvariti:
- modifikacijom (poboljšljšanjem kvaliteta,
poboljšanjem tehničkihkih karakteristika i
promenom dizajna),
- diferencijacijom (dopunom asortimana tj.
uvođenjem novih veličina ina u okviru postojeće
postoje
linije proizvoda) i
- diversifikacijom proizvoda (uvođenjem
(uvo novih
vrsta proizvoda),
a onih, koji tek treba da se pojavi na tržištu,
tr
posredstvom:
- sopstvenog razvoja proizvoda: invencijom
(kada se pojava neke nove ideje ostvaruje
slučajnošćuu ili kao posledica naučno
nau
istraživačkog
kog rada) i imitatorstvom.
Invencija je neko novo saznawe, odnosno,
ideja kojom se postojeće
postoje stanje može
izmeniti.
Pod imitatorstvom, tj. kreativnim
kopiranjem,
em, se podrazumeva preuzimanjje
preuzima i
usavršavanje nečijeg
ijeg tuđeg
tu proizvoda, bez
kupovine licence, što
to je zakonski kažnjivo.
ka
Zbog toga se nastoji da se naprave što veće
izmene i poboljšanja,a, u odnosu na originalno
rešenje,
e, kako bi se napravila što veća razlika
izmeđuu "novog" i originalnog rešenjwa.
re Treba
imati u vidu da se kopiranjem
kopira tuđih rešenja
ne može e obezbediti dugoročan
dugoro opstanak i
razvoj kompanije.
- uslužnog
nog razvoja,
- kupovinom licence (što
( očigledno vodi u
kolonijalnu zavisnost manje
ma razvijenih
preduzeća a od strane razvijenih, ako ona
ne rade na daljem
em usavršavanju
usavr kupljene
licence),
- kooperacijom,
- kupovinom preduzeća
preduze koje proizvodi
željeni
eni novi proizvod.
2. Sagledavanje e mogućnosti
mogu
proizvodnje e i plasmana
U okviru ove etape vršivr se analiza
mogućnosti
nosti proizvodnje
proizvod i prelaz sa
ideje na konkretan predlog, pri čemu
se vršii i izrada "Studije o
mogućnostima
nostima realizacije projekta" na
osnovu koje se vršii konačan
kona izbor
ideje.
3. Definisanje projektnog zadatka
U okviru ove etape obično
obi se definišu sve
tehničke
ke karakteristike koje treba da ima
novi proizvod (opis rada i njegove
tehničke
ke karakteristike), mogućnost
mogu
tipizacije i unifikacije, usklađenost
uskla sa
zakonskim propisima i normama (spisak
standarda koje treba zadovoljiti),
zadovo
potrebne crteže i šeme.
eme.
Pored toga, definišee se i rok završetka
zavr
zadatka, na osnovu kojeg se izrađuje
izra
detaljan
an plan razvoja koji sadrži:
sadr
aktivnosti, njihov
ihov obim, izvršioce,
izvr
odgovorna lica, kontrolne tačke
ta i način
kontrolisanja.
4. Ocena projektnog zadatka
Da bi se blagovremeno sagledao kvalitet
novog proizvoda potrebno je sagledati
zahteve koji su definisani projektnim
zadatkom. Ovu ocenu obično
obi vrši poseban
tim stručnjaka
aka kojeg sačinjavaju:
sa
projektanti, konstruktori, dizajneri,
tehnolozi, serviseri, prodavci, kupci,
korisnici, itd. a sve u cilju
ci sveobuhvatne
ocene kvaliteta novog proizvoda.
5. Prikupljanje informacija
U ovoj fazi se prikupljaju sve dostupne
informacije, koje su u nekoj vezi sa
postavljenim zadatkom.
6. Analiza informacija
U okviru ove etape analiziraju se
sve prikupljene informacije, koje su
u vezi sa novim proizvodom, i
izvode se određeni zaključci.
7. Sastavljanje tehničkog
predloga
Na osnuvu prikupljenih informacija i
sprovedene analize i zaključaka
izrađuje se tehnički predlog, koji se
analizira, po potrebi koriguje i zatim
usvaja, od strane rukovodioca razvoja
ili tima koji je za tu svrhu osnovan.
8. Ocena tehničkog predloga
U okviru ove etape posebno se proverava da li
predloženi (novi) proizvod ima sve one tehničke
karakteristike koje tržište traži. Sagledava se
originalnost proizvoda i osobine koje će se
posebno isticati pri njegovoj prodaji,
prodaj sagledava
se kvalitet proizvoda sa stanovišta zahteva
potrošača i važećih standarda, dizajn
proizvoda, mogućnost patentne zaštite,
komplementarnost sa postojećim proizvodima i
sl.
9. Izrada idejnog projekta i, po potrebi,
makete
Na osnovu usvojenog tehničkog predloga
izrađuje se idejni projekt koji, detaljnije
nego tehnički predlog, opisuje novi
proizvod. Na osnovu idejnog projekta
izrađuje se maketa, mada je danas moguće
posredstvom računara "izraditi" predmet u
prostoru, tzv. 3D solid modelu, tako da nije
potrebno izrađivati klasičnu maketu.
Maketa predstavlja umanjen i
uprošćen izgled finalnog proizvoda. Na
osnovu nje se može dobiti realna slika
o izgledu novog proizvoda. Maketa se,
po pravilu, pravi od papira, kartona,
plastične mase i drveta.
10. Ispitivanje makete i ocena
idejnog projekta
U slučaju potrebe, vrši se ispitivanje i
ocena makete i, obavezno, ocena
idejnog projekta. Nakon pozitivne
ocene pristupa se sledećoj fazi
razvoja.
11. Izrada tehničkog projekta i,
po potrebi, funkcionalnog modela
(ili tzv. "uzorka", ili “koncepta",
ako to potencijalni kupac
zahteva)
Daljom (detaljnijom) razradom
idejnog projekta dobija se tehnički
projekat, koji sadrži skoro sve
podatke o novom proizvodu.
Tehnički projekat se izrađuje na
osnovu rezultata prethodnog
proračuna. U okviru ove etape
izrađuje se tzv. funkcionalni model
kojim se proverava funkcionalnost
ideje. Funkcionalni model predstavlja
grubi model finalnog proizvoda u
prirodnoj veličini koji može da
funkcioniše, tj. radi.
12. Ispitivanje funkcionalnog modela
(ili uzorka, ili koncepta) i ocena
tehničkog projekta
Da bi se ustanovio kvalitet novog rešenja,
po posebnoj metodologiji, vrši se ispitivanje
funkcionalnog modela. Ovim se vrši i
verifikacija tehničkog projekta. U slučaju da
tehnički projekat zadovoljava pristupa se
narednoj fazi razvoja.
13. Izrada radioničke
dokumentacije za prototip i
izrada prototipa
Daljom razradom konstrukcione
dokumentacije izrađuje se tzv.
radionička dokumentacija za prototip,
na osnovu koje se, u slučaju potrebe,
izrađuje prototip.
Prototip se uvek izrađuje, u prirodnoj veličini, sa
standardnim alatima, s obzirom da se tokom
njegovog ispitivanja uvek očekuje korekcija
prototipske dokumentacije pa nije opravdano
ulagati sredstva u specijalne alate, koje bi zatim
trebalo menjati. Prototipom se vrši verifikacija
usvojenog konstrukcionog rešenja proizvoda i
proverava ispravnost konstrukcione
dokumentacije.
14. Ispitivanje i ocena prototipa
Verifikacija konstrukcione
dokumentacije vrši se ispitivanjem
prototipa. Svi delovi prototipa i sam
prototip podvrgava se 100% kontroli
kvaliteta. Kontrola kvaliteta se vrši
isključivo prema pripadajućoj
konstrukcionoj dokumentaciji a svako
odstupanje se evidentira.
Za sve uošene neusaglašenosti pokreće
se postupak preispitivanja uzroka
neusaglašenosti, nakon čega sledi odluka
o sprovođenju izmena. Posle završenih
detaljnih ispitivanja prototipa i analize
zapisa o ispitivanju, može se izvršiti i
inicijalno testiranje tržišta, na osnovu
čega se donosi konačna odluka o
prekidanju ili nastavljanju rada na
projektu.
15. Izrada radioničke dokumentacije za
"nultu" seriju i izrada nulte serije
Nultom serijom se proverava ispravnost
usvojene tehnologije. Naime, nakon
uspešnog prototipa izrađuje se kompletna
dokumentacija za tzv. "nultu seriju" (ili "0
seriju"), razrađuje se kompletna tehnologija
za serijsku proizvodnju, definišu se svi
potrebni standardni i specijalni alati, kojima
se zatim izrađuje "nulta serija".
Nulta serija se zatim ispituje, analizira,
po potrebi, koriguje i usvaja kao
konačno rešenje. Treba posebno istaći
da se nultom serijom verifikuje
usvojena tehnologija i svi specijalni
alati.
16. Ispitivanje i ocena nulte serije
Nakon uspešnog ispitivanja nulte serije
obično se vrši interna homologacija (postupak
koji sprovodi nadležna služba u preduzeću u
cilju provere da li dotični proizvod odgovara
zakonskim propisima u pogledu sigurnosti
prilikom upotrebe, bezbednosti po zdravlje
ljudi i sl.), kojom se odobrava proizvodnja
dotičnog proizvoda.
Ako se zahteva da proizvod bude
homologiran od strane ovlašćene
institucije, ili verifikovan od strane
kupca, onda se homologacijska
ispitivanja obavljaju u akreditovanim
laboratorijama, a atest o homologaciji
izdaje ovlašćeni državni organ
(akreditovano kontrolno ili
sertifikaciono telo).
17. Izrada radioničke dokumentacije za
probnu seriju i izrada probne serije
Izradom probne serije proverava se osvojenost
tehnologije. U okviru probne proizvodnje,
izrađuje se relativno mali broj komada, koji
uglavnom služe za utvr|ivanje kvaliteta
proizvoda, proveru osposobljenosti
(kvalifikacije) osoblja, određivanje potrebnog
vremena za proizvodnju, analizu troškova
proizvodnje i, naročito, utvrđivaje
utvr
zainteresovanost tržišta za novim proizvodom.
18. Ispitivanje i ocena probne
serije
Da bi se utvrdilo stanje tržišta, tj.
njegova zainteresovanost i
spremnost da prihvati novi proizvod,
na određenom segmentu tržišta
pokušava se sa plasmanom probne
serije.
Specijalisti za plasman prate reakciju tržišta,
konkurentnost u odnosu na slišne proizvode,
ponašanje trgovaca, sagledavaju krug
kupaca, prate pitanja kupaca u vezi novog
proizvoda, prikupljaju sugestije i sl. Ocena
zainteresovanosti se praktično svodi na ocenu
preferencije (prednosti) novog proizvoda u
odnosu na postojeće e i/ili konkurentske
proizvode.
19. Izrada radioničke dokumentacije za
glavnu seriju i izrada glavne serije
Nakon detaljnog izučavanja podataka dobijenih
u prethodnim etapama izrađuje se tzv.
"originalna dokumentacija", njeno
kontrolisanje, umnožavanje, distribucija kopija
i arhiviranje originalne dokumentacije. O
svemu tome vodi se odgovarajuća evidencija.
Nakon toga se sastavlja konačan program
proizvodnje i plasmana proizvoda
20. Ispitivanje i ocena glavne serije
Predmet ispitivanja mogu biti delovi, sklopovi i/ili
sami proizvodi. Kupcu, odnosno kompetentnoj
laboratoriji se, uz predmet ispitivanja, obavezno
dostavlja i:
- deo ili kompletna konstrukciona dokumentacija,
- podaci o prethodnim ispitivanjima (ako su
vršena interna ispitivanja),
- standardi (zahtevi koji definišu
defini šta se i kako
ispituje na prototipu) ili nešto drugo, što vršilac
ispitivanja zahteva.
21. Izrada onog dela tehničke
dokumentacije koji je namenjen za
komercijalnu upotrebu
Uporedo sa izradom konstrukcione
dokumentacije za glavnu seriju vrši se izrada i
onog dela tehničke dokumentacije koji je
namenjen za komercijalnu upotrebu (prospektni
i kataloški materijal, uputstvo za upotrebu,
uputstvo za održavanje, katalog rezervnih
delova i sl.), jer se bez nje ne može vršiti
plasiranje proizvoda.
22. Ocena tehničke dokumentacije
namenjene za komercijalnu
upotrebu
Kao i sva ostala dokumentacija i ova
podleže određenoj proveri i korekciji
koju sprovodi određeni tim specijalista
za tu oblast.
23. Lansiranje proizvoda
Tržišno uvođenje nekog novog proizvoda,
po pravilu, nije rutinska stvar već je to
veoma složen i odgovoran zadatak, koji
zahteva adekvatnu pripremu: pre svega
promociju proizvoda, izradu potrebnih
prospektnih i kataloških materijala, obuku
osoblja koje će vršiti prodaju, formiranje
servisnih službi (tamo gde je to potrebno),
formiranje zaliha proizvoda i rezervnih
delova u regionalnim prodajnim i servisnim
centrima, itd.
Sve te aktivnosti moraju biti definisane u
odgovarajućem Marketing planu u kome se
mora definisati adekvatan pristup prodaji,
strukturi cena, planu promocije, programu
prodaje, itd. Pri svim tim aktivnostima treba
imati u vidu da se one moraju obaviti veoma
brzo. Smatra se da se proizvod mora
"učvrstiti" na tržištu u vremenskom periodu
do šest meseci.
24. Promocija proizvoda
Pod promocijom proizvoda se
podrazumeva komunikacija između
proizvođača i potrošača, tj. potencijalnih
kupaca novog proizvoda, uz stalno
isticanje pozitivnih karakteristika i
prednosti novog proizvoda. Promocija ima
izuzetno velik uticaj na plasman, posebno,
novog proizvoda.
25. Praćenje proizvoda u procesu proizvodnje
i eksploatacije (autorski nadzor)
Autorski nadzor predstavlja sprovođenje stalnih
konstrukcionih poboljšanja na proizvodu, kako bi se
održala njegova atraktivnost na tržištu. Naime, rad
konstruktora se ne završava izdavanjem
konstrukcione dokumentacije. Svaki proizvod se
mora neprestano usavršavati, sve dok se proizvodi,
tj. dok se ne prestane sa njegovom proizvodnjom,
zbog tehničkog ili moralnog zastarevanja proizvoda,
odnosno, do trenutka kada više nisu opravdana
ulaganja u njegovu modernizaciju.
Međutim, i u tom trenutku je
celishodno izvršiti analizu proizvoda,
kako bi se ustanovile greške i slabosti
konstrukcije, jer se te informacije
mogu veoma uspešno iskoristiti pri
razvoju novih rešenja.
26. Ulazak u razvoj nove generacije
proizvoda Kada se završi sa razvojem
jednog proizvoda odmah se pristupa razvoju
nove generacije istih proizvoda, a postojeći
proizvod se nastoji što duže održati u
proizvodnji posredstvom stalnih poboljšanja.
Nova generacija proizvoda predstavlja nov
proizvod i njegov razvoj se odvija po istoj
ovoj metodologiji.
Pri razvoju novog proizvoda, u zavisnosti
od složenosti
enosti konstruktorskih aktivnosti i
stepena ponovljivosti
ivosti rešenja,
re neke od
navedenih aktivnosti mogu i izostati jer ih
nije potrebno ili što ih jednostavno nije
moguće e finansijski realizovati. Na primer,
kod pojedinačnene ili maloseriske proizvodwe,
posebno kod složenihenih i skupih mašina
ma i
opreme, mnoge etape se moraju izostaviti
tako da je "glavna serija" istovremeno i
prototip i nulta i probna serija.
To zahteva od konstruktora i, uopšte,
uop celog
konstrukcionog biroa, veliko angažovanje,
anga
odgovornost i znanje, e, jer nastale greške
gre
"nije moguće e naknadno ispravljati",
isprav tj.
njihova
ihova ispravka je veoma skupa i složena
slo i,
po pravilu, izvodi se na mestu ugradnje,
ugrad tj.
kod kupca, štoto posebno poskupljuje
poskup i
komplikuje njeno
eno sprovođenje,
sprovo a veoma
nepovoljno utiče e i na renome konstruktora a
posebno proizvođača.
Složenost
enost proizvoda i konstruktorskih
aktivnosti
Treba imati u vidu da slož ženost proizvoda značajno
utiče na složenost
enost i obim konstruktorskih aktivnosti.
Naime, velika je razlika u konstrukciji: delova,
sklopova, kompleta i kompleksa, ili, ako se
proizvodi posmatraju sa stanovišta
stanovi njihove
složenosti
enosti i namene, na primer, vratila, zupčanici,
zup
mehaničkiki prenosnici, elektromotori, veš ve mašine,
alatne mašine,
ine, automobili, roboti i obradni centri,
brodovi, mlazni avioni i vasionski brodovi, ili ako se
proizvodi posmatraju sa stanovišta
stanovi njihove funkcije,
u konstrukciji: mehanizmi, mašine,
ma motori, uređaji,
postrojenja,
a, aparati, alati, pribori, itd.
Ovaj redosleda nivoa složenosti
slo
proizvoda uglavnom odgovara i
redosledu nivoa stručnosti
stru
konstrukcionih biroa odnosno vodećih
vode
konstruktora u njima.
ima. U okviru svake
složenije
enije konstrukcije sadržane
sadr su sve
aktivnosti niže složenosti.
enosti.
Treba razlikovati četiri
etiri nivoa složenosti
slo
konstruktorskih aktivnosti:
- Tipsko konstruisanj nje, predstavlja
najnižii nivo konstruisanja,
konstruisa i svodi se na
povećanje ili smanjenj nje neke, već
postojeće,e, konstrukcije.
- Varijantno konstruisanje,
konstruisa predstavlja
nešto višii nivo konstruisanja,
konstruisa i svodi se na
sprovođenje e nekih izmena na većve postojećoj
konstrukciji, tj. na izradi nekih njenih
varijanti.
- Adaptivno konstruisanje,
konstruisa je još viši
nivo konstruisanja,a, i svodi se na
prilagođavanje e nekih od već
ve postojećih
konstrukcija, tj. na izradu novog
konstrukcionog rešenj nja na osnovu već
postojećih, sličnih, reššenja.
- Pionirsko konstruisanje,
konstruisa predstavlja
najvišii nivo konstruisanja,
konstruisa i svodi se na
izradu konstrukcije nekog sasvim novog
proizvoda, koji do tada nije postojao.
Što se tiče istraživanja,
a, treba razlikovati tri
vrste:
- Fundamentalna istraživanja
istra predstavljaju
sve one aktivnosti koje su usmerene ka
povećanju opštegteg nivoa naučnog
nau znanja, ili
otkrivanju novih poljaa istraživanja,
istra bez nekog
određenog praktičnognog cilja.
ci
- Primenjena istraživa ivanja predstavljaju
aktivnosti usmerene ka povećanju
pove naučnog
saznanjaa koja imaju određeni
odre praktični cilj i
značaj.
 - Razvojna istraž živanja
predstavljaju
aju aktivnosti na
sistematskom korišćšćenju rezultata
fundamentalnih i primewenih
istraživanja i uopšte
te stečenog
ste znanja s
ciljem uvođenja a novih ili poboljšanja
pobo
postojećih rešenjaa proizvoda i/ili
tehnologija.
Pored ove podele, sva istraživanja
istra se mogu
razvrstati i prema nivou složenosti
slo
istraživanja. Prema toj podeli, postoji pet
nivoa:
- Prvi nivo istraživanja
a se sastoji u
utvrđivanju,
u, na primer, koje je rešenje
re bolje
ne ulazećii u razloge za to.
- Drugi nivo istraživanj
nja je nešto viši od
predhodnog i sastoji se u utvrđivanju,
utvr na
primer, zaštoto je jedno rešenje
re bolje od
nekog drugog.
 - Treći nivo istraživanja,
a, podrazumeva još
jo
detaljnija proučavanja a koja se vrše
vr s ciljem
iznalaženjaa uzajamne veze između
izme pojedinih
parametara i utvrđivanja a njihovog uticaja na
ukupne pokazatelje e kvaliteta, a sve u cilju
ci
iznalaženja mogućnosti
nosti za poboljšanje
pobo kvaliteta
dotičnog proizvoda.
- Četvrti nivo istraživanj
nja podrazumeva još
detaljnija istraživanja
a koja se sprovode u cilju
ci
poboljšanja postojećeg eg rešenja.
re
- Peti nivo istražvanjaa predstavlja
predstav najviši nivo
istraživanja i praktično
no predstavlja
predstav iznalaženje
sasvim novog rešenja.
Hvala na pažnji!