NEZAVISNI UNIVERZITET BANJA LUKA

FAKULTET ZA ZAŠTITU I BEZBJEDNOST BANJA LUKA

ZNANJA I VEŠTINE MENADŽERA BEZBJEDNOSTI

(KOMPOTENCIJE), S POSEBNIM OSVRTOM NA VOJSKU I
POLICIJU

Seminarski rad iz predmeta

BEZBJEDNOSNI MENADŽMENT

Predmetni nastavnik: Student:

DRAGAN RADIŠIĆ JADRANKA ČVOROVIĆ 2040/19

Doc.dr Dragan Radišić

Sadržaj:

UVOD.........................................................................................................................................................3
DEFINISANJE MENADŽMENTA............................................................................................................4
POJAM BEZBEDNOSNOG MENADŽMENTA.......................................................................................5
Bezbednosni menadžment u organima državne uprave, javnim službama i delatnostima........................6
POJAM VOJNOORGANIZACIONIH SISTEMA......................................................................................7
MENADŽMENT U POLICIJI....................................................................................................................9
Pojam policijskog menadžmenta.............................................................................................................9
Uloga i cilj policijskog menadţmenta i opšteg menadžmenta..................................................................9
MENADŽER.............................................................................................................................................10
Posao menadžera...................................................................................................................................11
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................12

Spisak slika
Slika 1. Formulisanje strategije u vojnim organizacijama...........................................................................8

2
UVOD

Svaka epoha ljudske istorije obilježena je osvajanjima, napadima, nasrtajima , terorizmom,

vandalizmom i atentatima. Takodje, te epohe karakterišu i odredjeni dogadjaji ljudskog napretka.
U modernom svetu, to su svakako industrijska revolucija i stalni napredak na poljima tehnike i
tehnologije. Kada uzmemo u obzir ta dva zapažanja, njihove korelate, ljudsku prirodu i porast
svesti o mogućim prijetnjama, kao i analizu događanja na svetskoj sceni, dolazimo do zaključka
da smo dostigli tacku kada je zaštita ličnosti ne samo potreba, vec i način života, postala
praktično dio društvenog života. Mnogi atentati koji su oblikovali ljudsku istoriju, ne bi se
ostvarili da su određene mere predostrožnosti bile preduzete. Te mere, koje su u samim
osnovama zaštite, važne su danas isto koliko i u nekim prošlim vremenima, kada je svest o
njihovoj potrebi bila na niskom nivou, usljed čega su nastajale katastrofalne posledice, poput
Prvog svetskog rata.

3
DEFINISANJE MENADŽMENTA

U nekim jezicima, kao što su švedski, francuski, srpski i hrvatski, engleska reč management se
čak ne može doslovno prevesti. Nema jedinstvenog pojma koji bi odgovarao značenju pojma
manage, kao korenu reči management. Menadžment spada u grupu mladih naučnih disciplina,
mada se koreni mendžmenta kao prakse nalaze jos u dalekoj prošlosti. Tokom cijele svoje
istorije ljudi su koristili raznovrsne upravljačke aktivnosti. U početku su to činili intuitivno,
kasnije su na bazi iskustva sticali odredjene veštine i znanja iz oblasti planiranja, organizovanja,
vodjenja i usmeravanja ljudi u pravcu ostvarivanja zajednickih ciljeva. Pojava menadžmenta je u
vezi i sa razvojem industrijske proizvodnje čija rastuća složenost je iznedrila menadžment kao
neophodnu potrebu.

Mnogi autori su se bavili pokušajem definisanja menadzmenta. Uprkos tome, sve do današnjeg
dana nije postignuta saglasnost o tome sta je menadžment. Najviše su u upotrebi dvije definicije:
jedna koja kaže da je menadžment efikasno korišćenje raspoloživih resursa i druga koja kaže da
je u pitanju proces ili forma rada koja podrazumeva usmeravanje ljudi, tj. zaposlenih
organizacionih članova prema datom cilju.
Druga definicija je više u upotrebi, jer upućuje na činjenicu da su poslovi menadžmenta
relevantni procesi kojima se zaposleni usmeravaju konkretnim aktivnostima na svrhu,
organizacioni cilj. 

4
POJAM BEZBEDNOSNOG MENADŽMENTA

Pod pojmom bezbednosni menadžment, u širem smislu, podrazumjeva se odlučivanje o

bezbednosnim ciljevima organizacionog sistema, o načinima i sredstvima da se izbjegnu
nepovoljni uticaji koji dolaze iz okruženja ili samog organizacionog sistema, ili da se njihov
štetan uticaj umanji.

Bezbednosni menadžment, prema tome, označava upravljanje resursima usmjereno ka postizanju

utvrđenih ciljeva bezbednosti. Ako se dati ciljevi ispoljavaju u ostvarivanju i zaštiti javnih
interesa, onda je bezbednosni menadžment prilagođen tim ciljevima, odnosno omogućavanju
bezbednih uslova za ostvarivanje zadatih ciljeva organizacije. Kada su u prvom planu privatni
interesi i ciljevi, strategija bezbednosnog menadžmenta takvog preduzeća determinisana je
ekonomskim interesima i profitom

Poznato je da se bezbednosni menadžment dijeli s jedne strane na bezbednosni menadžment

javnog sektora (u koji spadaju aktivnosti parlamenta, vlade, šefa države, sudstva, vojske, policije,
obavještajno-bezbednosnih službi, lokalne samouprave i drugih državnih organa na unaprjeđenju
bezbednosti zajednice i odgovora bezbednosnim rizicima, izazovima i prijetnjama kroz
uspostavljanje organizacije, planiranja, rukovođenja i kontrole nad poslovima, a sa druge strane
na bezbednosni menadžment u organizacijama čiji je cilj pružanje bezbednosti zajednici i
bezbednosni menadžment privatnog sektora, koji u prvom redu obuhvata menadžment aktivnosti
privrednih i drugih preduzeća na zaštiti vlastitog poslovanja i zaposlenih.

5
U okvire privatnog bezbednosnog menadžmenta spadaju i aktivnosti privatnih preduzeća
(privrednih društava, agencija i preduzetnika) koja pružaju usluge bezbednosti, kao i različiti
oblici samozaštite koju organizuju građani radi vlastite bezbednosti.

Takođe je poznato da je menadžment u oblasti privatne bezbednosti integralni dio menadžmenta

privrednog subjekta, dok je privatna bezbednost jedan od podsistema u sistemu bezbednosti
društva, zbog čega je bitno da se ona integriše u upravljačke procese i strukture u oblasti
bezbednosti zajednice.

Bezbednosni menadžment u organima državne uprave, javnim službama i delatnostima

Bezbednosni menadžment postoji kao viševjekovna praksa primjene različitih metoda u

organizaciji, rukovođenju i komandovanju, planiranju i kontroli organizacija koje su se bavile
pitanjima bezbednosti. Iskustva koja su sticana u upravljanju, rukovođenju i komandovanju
vojskom vremenom su se prenosila i na druge organizacije, a od HH vijeka počelo je i njihovo
teorijsko uobličavanje.

Naime, vojne nauke su se kroz čitavu istoriju bavile pitanjima organizacije vojske,
rukovođenjem i komandovanjem, planiranjem, kontrolom, povećanjem efikasnosti i drugim
delatnostima koje danas nazivamo menadžment. Iskustva do kojih se došlo u organizaciji vojske
prenošena su i na druge delatnosti, tako da možemo reći da se menadžment, a posebno
bezbednosni menadžment, kao praksa ali i kao nauka začeo u krilu vojnih nauka.

Policija se kao posebna organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti razvila znatno kasnije,
mada su organizacije koje su se bavile očuvanjem javnog reda i mira i hvatanjem kriminalaca
nastale kada i država. Međutim, policija u savremenom značenju nastaje u vrijeme apsolutne
monarhije, kada dolazi do diferencijacije državnog aparata. Tada nastaje i praksa organizacije
policije koja se manjim dijelom oslanjala na iskustva iz organizacije vojske, a većim dijelom na
organizaciju državne uprave čiji je policija sastavni dio.
6
Obaveštajne i bezbednosne službe, u savremenom značenju, nastale su kada i policija i one su
posledica diferencijacije državnog aparata. Svoju organizaciju zasnivaju na principima
organizacije državne uprave, kao dio izvršnog aparata vlasti, sledeći pri tom zahtjeve koji
proističu iz specifične uloge koju ove službeimaju u državi. Sistem kontrole nad radom ovih
službi, kao i vojske i policije, zavisi od političkog sistema i pravnog poretka države kojoj službe
pripadaju. S tim u vezi, posebno treba istaći da među autorima koji se bave pitanjima
bezbednosti i pitanjima menadžmenta postoji neusaglašen stav oko postojanja vojnog i
policijskog menadžmenta.

Većina autora smatra da u vojsci i policiji postoji samo rukovođenje, dok je menadžment više
okrenut civilnim bezbednosnim organizacijama, mada se u vojnoj logistici, kao i u policijskoj,
može govoriti o menadžmentu. Prema M. Jurini, da bi se moglo govoriti o policijskom
menadžmentu, neophodno je da se promijeni okruženje u kome policija djeluje, da dođe do
promena u samoj policijskoj organizaciji i da se radikalno promeni sistem rukovođenja

POJAM VOJNOORGANIZACIONIH SISTEMA

Sintagma vojnoorganizacioni sistemi se sastoji od dva simbola, pri čemu ,,vojnoorganizacioni“

ima konotativnu, a ,,sistem“ denotativnu ulogu u označavanju. Ova sintagma je višeslojna, jer
prvo trebamo napraviti distinkciju među pojmovima organizacija i sistem, a zatim uzeti obzir i
da nam prefiks ,,vojno“ daje smernicu o kojoj vrsti organizacije se radi, odnosno kojoj sferi
ljudske delatnosti ili dimenziji društva organizacija/sistem pripada.

7
Sa semantičkog stanovišta reč organizacija potiče od reči organon (grč. oργανον) koja je
označavala muzički instrument, alat, napravu, ali i stvaranje organizacije, pa su shodno tome
Aristotelovi učenici njegovo učenje nazvali organonom, odnosno instrumentom za spoznavanje,
za realizaciju cilja, odnosno puta ka cilju. Kasnije nastaje proces širenja značenja ovog termina
na drugim jezičkim područjima.

Kada govorimo o vojnim organizacijama, odnosno sistemima moramo istaći njihove distinkcije u
odnosu na druge organizacije, jer upravo one impliciraju model strategijskog menadžmenta koji
se primenjuje u vojnim organizacijama. Distinkcije vojnorganizacionih sistema u odnosu na
organizacije/sisteme iz drugih sfera ljudske delatnosti, ogledaju se u sledećem:

1) cilj postojanja vojne organizacije nije ostvarenje profita, već zadovoljenje određene
potrebe društva;
2) menadžment vojne organizacije nije samostalan, odnosno ne definiše organizacione
ciljeve, već se oni definisani dobijaju od strane nadležnog organa državne uprave i
menadžment je zadužen samo za dostizanje zadatih ciljeva;
3) resurse za dostizanje ciljeva vojna organizacija dobija od države;
4) postojanje vojne organizacije ne zavisi od uspešnosti njenog poslovanja, već isključivo
od procene državnih organa da li ima potrebe za njenim postojanjem i
5) evaluirati rezultate vojne organizacije je mnogo kompleksnije nego što je u drugim
organizacijama.

Vojno rukovođenje je javno obznanjivanje komandantovih odluka, uputstava i namera sa

kasnijim nadzorom i prilagođavanjem izvršenja potčinjenih. Može da se vrši direktno ili
indirektno, direktivom, planom ili postupcima. Komandovanje je funkcija organizacije koja
postoji samo u vojnim i policijskim organizacijama.

8
Komandovanje obuhvata pravo komandanta i komandira na odlučivanje i dodelu zadataka
potčinjenima, a realizuje se pomoću određenih akata komandovanja: zapovesti, direktive,
instrukcije, naredbe, naređenja i slično. Komandovanjem se realizuje funkcija rukovođenja.

Slika 1. Formulisanje strategije u vojnim organizacijama

MENADŽMENT U POLICIJI

Pojam policijskog menadžmenta

Policijski menadžment se tretira kao funkcija „koju obavlja ministar s drugim funkcionerima i
rukovodiocima u Ministarstvu unutarnjih poslova. Na osnovu policijskog menadžmenta se
usmjreva rad pripadnika unutrašnjih poslova u obavljanju policijskih zadataka radi ostvarivanja
sigurnosti koje su predviđene odredbama Ustava i Zakona,

Uloga i cilj policijskog menadţmenta i opšteg menadžmenta

9
Osnovna uloga policijskog menadžmenta je u primjeni zakonske regulative, kojom se efikasno
obavljaju policijski poslovi. Dok je kod opšteg menadžmenta glavna uloga organizacija (ljudskih
i materijalno-tehničkih resursa).

Cilj policijskog menadžmenta se vidi u ostvarivanju osnovne potrebe i prava graĎana na ličnu i
imovinsku sigurnost, i osiguranje drugih prava i sloboda. TakoĎe, obezbijeĎuje ostvarivanje
sigurnosti države na kvalitetan i zakonit način.1

Zakonska regulativa sa aspekta policijskog menadţera Zakonskom regulativom u CG, nije

obuhvaćen precizno pojam „policijski menadžment“.

Dakle, Zakon o državnoj upravi navodi samo da ministarstvom upravlja ministar. Unutrašnji
poslovi su: policijski poslovi, upravni unutrašnji poslovi i drugi poslovi iz nadležnosti
Ministarstva unutrašnjih poslova.2 Policijske poslove vrši organ uprave u sastavu Ministarstva
Prema odredbama Zakona o unutrašnim poslovima navodi se da je ministar taj koji donosi
propise i riješenja u upravnim i drugim stvarima. Sa aspekta policijskog menadžmenta ministar
unutrašnjih poslova bi bio glavni tj. policijski menadžer jer naše zakonodavstvo ne sadrži
odreĎeniji pojam policijskog menadžera.

MENADŽER

Menadžeri su nosioci aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrolisanja. Svi oni nemaju isti
stepen (upravljanja) nadležnosti i odgovornosti za obavljanje datih poslova.

U menadžerskoj nadležnosti su najmanje tri grupe poslova:

• Donošenje odluka;

1
Gaćeša, Dragan: Policija, nadležnost, organizacija, rukovoĎenje, Banja Luka 0,1998, str. 178
2
Zakon o unutrašnjim poslovima CG, jul 2012

10
 • Sprovodjenje odluka;
• Kontrola sprovodjenja odluka od strane podredjenih.

Menadžer sa dobrim menadžerskim veštinama pokreće misiju i viziju kompanije, realizujući

ciljeve na vreme i sa manje prepreka i prigovora. Menadžer brine o interesima kompanije, ali i o
interesima svojih saradnika što nije uvek lako. Menadžment vrlo često prate stalna promena,
dodatne odgovornosti i rastuća očekivanja. Da biste bili uspešan menadžer morate stalno raditi
na povećanju svoje fleksibilnosti, proširiti svoje menadžerke veštine i popuniti praznine u
znanju.

Od menadžera bezbednosti se očekuje da efikasno komuniciraju kako verbalno i neverbalno,

tako i u formalnoj pismenoj komunikaciji. Iako će neki zaposleni na samom početku možda biti
u prednosti, uz vreme, posvećenost, vežbanje i strpljenje, ova veština se može značajno
unaprediti i postati jedan od glavnih aduta u poslu.

Delotvorna poslovna komunikacija će pomoći u rešavanju sukoba, otkriće kako tim razmišlja, šta
zaposlene motiviše, a šta ih sprečava u uspešnom obavljanju poslova i doprineće proaktivnom
razmišljanju i delovanju. Sa druge strane, nejasna ili nepotpuna komunikacija, biće potencijalni
izvor incidenata i neproduktivnosti.

Posao menadžera

Niie ni lako ni jednostavno pisati šta menadžeri rade. Efektivno i efikasno usmeravanje i vodenje
organizacija pretpostavlja obavljanje brojnih i raznovrsnih aktivnosti, odnosno poslova, To je
razlog da se u teoriji i praksi menadZmenta posebna painja posve6uje poslovima koje menadžeri
obavljaju u organizacijama. U istraivanju i analiziranju poslova menadžmenta, odnosno
menadžera, u svim (profitnim ili neprofitnima) organizacijama, evidentna su dva pristupa: .

11
proudavanje (i objašnjavanje) poslova menadžera preko funkcija koje menažeri obavljaju i .
proudavanje (i objašnjavanje) poslova menadžera preko uloge(a) koje menadžeri imaju u
organizacijama.

ZAKLJUČAK

Opšti zaključak koji se iz ovog seminarskog je da menadžment predstavlja veoma složenu i

dinamicnu naučnu disciplinu, i da ga treba proučavati iz vise razloga, akademske ili prakticne
prirode. On daje neka osnovna razrešenja koja se mogu primeniti i u sistemu života i prakse, kao
i u vidu primene u nekim drugim srodnim naučnim disciplinama.
Osim toga, teorija menadžmenta, sa svojim različitim fazama, principima i uputstvima, nudi skup
znanja ciji su efekti operacionalizacije poznati i vrednovani u istoriji ekonomske misli i poslovne
prakse. Kao takvi, oni danas predstavljaju istine koje ne treba dokazivati i cija iskustva treba
koristiti.

Iz predhodno izlozenog, moze se zaključiti da svaki menadžer mora biti upoznat sa nekim
osnovnim elementima menadžmenta, kao sto su njegovi osnovni principi i funkcije. Takodje on
mora da poznaje ne samo situaciju u preduzeću nego i celokupno ekonomsko stanje u privredi da
bi na odgovarajuci način mogao da iskoristi svoje lične karakteristike i harizmatske sposobnosti
u ostvarivanju osnovnih zadataka u preduzeću.

12
LITERATURA

1) Strategijski menadžment u vojnoorganizacijonim sistemima- Nenad V. Kovačević

Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija, Kadetska brigada Stjepan Domjančić∗
Hrvatsko vojno učilište „dr Franjo Tuđman“, Dekanat, Zagreb Mitar P. Kovač∗∗ Univerzitet
Edukons, Fakultet za projektni i inovacioni menadžment, Beograd

2) Menadžment u policiji (Esej) - Igor Roćen

3) Menadžment bezbednosti –priručnik- dr Miodrag Komarčević Beograd, 2017.

Internet izvori

https://studenti.rs/skripte/vojska-policija-kriminalistika/menadzment-bezbednosti/

https://www.securitysee.com/2017/10/ovo-je-kljucna-osobina-uspesnih-menadzera-bezbednosti/

13