MOTIV SATOVA NA DALIJEVIM SLIKAMA

Seminarski rad

Predmet: Psihologija stvaralaštva

Prof. dr Sunčića Zdravković Vesna Asanović 15/2019

Bijelo Polje jun,2020

Sadržaj:

UVOD.........................................................................................................................................................2
1.BIOGRAFIJA.........................................................................................................................................2
2.POČECI U SLIKARSTVU....................................................................................................................4
3. DALI I NADREALIZAM......................................................................................................................5
4.MOTIV SATOVA NA DALIJEVIM SLIKAMA.................................................................................7
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................12
LITERATURA.........................................................................................................................................14
 UVOD

Salvador Dali, ekscentrik svestan svoje besmrtnosti

Salvador Dali - španski slikar i vajar,

Tokom života stvorio je veliki broj slika i skulptura koje se danas smatraju
pravim remek-delima svetske umetnosti. Njegov je rad doslovno preokrenuo svet
slikarstva u prvoj polovini dvadesteg veka. Umetnikov talenаt je toliko očit da se i danas
smatra istinskim neprevaziđenim stvaraocem, čije su slike čitav svet snova i maštarija,
simbola i alegorija. Posmatraču su mnoga njegova dela možda neshvatljiva, jer je
potrebno poznavati istoriju određenog platna kako bi shvatio šta umetnik predstavlja.
Takođe, za potpuno razumevanje Dalijevog dela potrebno je poznavanje jezika slika
nadrealizma kao i individualnog jezika slikanja Salvadora Dalija. Međutim, i bez
poznavanja svih ovih stvari, jednostavno je nemoguće ne diviti se delima najvećeg
stvaraoca prošlosti.

Dali je tokom života naslikao veliki broj slika koje se danas nalaze u
najpoznatijim muzejima na svetu. Možda su njegova najpoznatija dela Iskušavanje svetog
Antuna, Postojanost sjećanja, San uzrokovan letom pčele oko šipka, Trenutak pre
buđenja, skulptura Venere de Milo s kutijama, ili još neko drugo delo.

Kritičari Salvadora Dalija, kojih je uvek bilo, znali su da kažu kako ovaj
najpoznatiji Katalonac popularnost duguje, u prvom redu, svojim brojnim ekcesima I
kontroverznoj ličnosti, a tek posle toga kvalitetu svog slikanja. Dalijeve slike su ih ipak
demantovale.
 1.BIOGRAFIJA

Veliki broj psihologa koji se bave istraživanjem specifičnosti umetničkog

stvaranja, bavi se detinjstvom stvaraoca , kako bi se upoznali sa činiocima I faktorima
koji su kasnije uticali na razvoj kreativnosti. “Većina istraživača koja se bavi ovim
problemom ističe da je kreativni proces složena aktivnost u kojoj deluje čitav sklop
sposobnosti, osobina I crta ličnosti koje stvaraocu omogućuju da u određenim
okolnostima stvara nove prizvode materijalne ili duhovne prirode, od šireg društvenog
značaja”.1

Ono što karakteriše Dalijevo detinjstvo, je činjenica da je njegovo rođenje I

odrastanje proteklo u senci starijeg brata koji je umro devet meseci pre Dalijevog rođenja.
Roditelji su novorođenom sinu nadenuli isto ime. Mali Salvador je video sebe kao
zamenu za svog mrtvog brata: “ Tokom celog svog detinjstva i mladosti živeo sam sa
spoznajom da sam bio deo svog mrtvog brata. To jest, u svom telu i duši nosio sam
okačeno truplo mrtvog brata, jer su moji roditelji stalno pričali o drugom Salvadoru”.Dali
je često govorio da je inkarnacija starijeg brata, kojeg je smatrao prvom verzijom sebe, pa
je iz tog razloga kada je govorio bratu nazivao ga je Salvador 1”.

Ova trauma iz detinjstva umnogome je odredila I bojila ličnost Dalija. Izazvana

kriza identiteta, dovela je do toga da je slikar prvo roditeljima, a onda I ostalom svetu
stalno dokazivao da on nije mrtvi brat. Njegovo hirovito I ekscentrično ponašanje vuče
korene iz ovog perioda, stalno je skretao pažnju na sebe I skandaloznim ponašanjem želeo
da pokaže svoje pravo ja.
 Psiholozi su u kasnijim analizama njegove ličnosti došli do zaključka da su
ovakve okolnosti uticale da dođe do otuđenja od sopstvene ličnosti. Recimo dešavalo se
da je Dali nekoliko puta prilikom davanja intervjua govorio o sebi u trećem licu, što je
izazvalo opšte čuđenje tadašnje javnosti.

Dalijeva sećanja navodno počinju dva meseca pre njegovog rođenja

11.maja.1904. godine. Sećajući se ovog perioda on opisuje “raj unutar materice“ koji
karakterišu “ boje pakla, koje su crvena, narandžasta, žuta i plavičasta, boje plamena,
vatre; pre svega bilo je toplo, mirno, mekano, simetrično, dvostruko i lepljivo“ . Njegovo
najupečatljivije sećanje na rođenje, na njegovo izbacibanje iz raja u svetli, hladni svet,
sastoji se iz dva jajeta u obliku ogledala koja su lebdela u vazduhu, čija su belanca bila
fosforescentna: “Ova vatrena jaja su se konačno stopila sa veoma mekanom amorfnom
belom smesom, a karakterisala ih je njihova izuzetna elastičnost. Tehnički predmeti će
kasnije postati moj najveći neprijatelj, a što se satova tiče, oni su morali da budu ili
mekani ili da ih uopšte ne bude“.

Takođe, iz straha da bi drugi sin mogao da se razboli I umre, njegovi roditelji , a

pogotovo majka Felipa Domeneč Feres bez prestanka je bdela nad malim Salvadorom.
Sve mu je bilo dozvoljeno I sve je bilo njemu podređeno.. To je za posledicu imalo
ekstremnu razmaženost. Dali je od malena pokazivao svoju tiransku prirodu. Poznato je
da je Dali u detinjstvu prvo želeo da postane kuvarica, a kasnije je želeo da postane
Napoleon.

Identifikacija sa ženskom figurom može se tumačiti činjenicom da je bio u

okruženju žena, Pored majke Felipe, tu je bila I baba Marija Ana Feres, kao I tetka
Katalina. Dalijeva sestra Ana Marija koja je bila četiri godine mlađa od Dalija u svojoj
knjizi Salvador dali viđen očima sestre, kaže da je majka retko kada isuštala Dalija iz vida
I često je noću bdela pored njegove postelje, jer kada bi se noću prenuo iz sna, napravio bi
užasnu paniku. Ovo svedočenje može se tumačiti da je imao noćne more I da je imao jake
emocionalne doživljaje.
 Druga identifikacija sa Napoleonom koju je posle nekog vremena napustio,jer je
stavio sebe iznad. Ova kratatkotrajna identifikacija sa Napoleonom može se objasniti
velikom razmaženošću, ali I mogućnošću da se kao dečak nije se uklapao u rodni
stereotip, to jest nije se smatrao dovoljno muškim. To za posledicu ima I povećanu
agresiju. Poznato je da je Dali kao dečak gurnuo druga sa litice koji je zbog povreda
krvario, ali je Dali ostao pribran I hladan, nije potražio pomoć I za to vreme je jeo trešnje.
Takođe bio je vrlo nasilan prema mlađoj sestri Ani Mariji. Zatim, ostalo je zabeleženo da
je u periodu studiranja polomio dragocenu violinu drugu u studentskom domu, tako što
je u nastupu besa, skakao po njoj.

Nije puno vremena provodio u igri sa drugom decom, bio je uglavnom sam često
se prerušavao u kralja I satima posmatrao sebe u ogledalu što je opet povezano sa
mogućnošću pojavljivanja halucinacija. Sam Dali tvrdi u svom autobiografskom delu “
Tajni život Salvadora Dalija” koju je napisao 1942.godine da je njegovo detinjstvo bilo
obeleženo halucinacijama I neobično jakim emocionalnim iskustvima, iz kojih su kasnije
oblikovani mnogi njegovi snovi I opsesije. Inače, Dali je bio prepoznatljiv po
narcisoidnosti I ekscentričnosti.

Da bismo razumeli simbole koje se ponavljaju na Dalijevim slikama, od kojih

su najpoznatiji meki satovi , prisutni si I jaja I slonovi, mravi, neophodno je koristiti se
biografskim metodom, koja vodi ka povezivanju psihološkog sa porodicom I širom
društvenom zajednicom. Ova metoda takođe objašnjava uticaj realnog sistema vrednosti
na duhovno stanje stvaraoca

Salvadorovi pokušaji da se distancira od mrtvog brata išli su toliko daleko da je

verovao da je besmrtan. Istovremeno na svaki način je skretao pažnju na sebe. Sestru Ana
Mariju je šamarao pred odecom u školi I tako skretao pažnju na sebe. Sposobnost da
privlači pažnju drugih i da ga oni potom obožavaju, pružalo je Salvadoru neizmerno
uživanje. Dalijeva majka ga je bezuslovno volela, čak ga je dizala u nebesa. Sa ocem Dali
je imao drugačiji tip odnosa. Salvador Dali Kuzi bio je pisar u katalonskom trgovačkom
gradu Figeras, blizu špansko-francuske granice
 . Kao antikatolički slobodoumnik, odlučio je svog sina Salvadora ne pošalje u
crkvenu školu, kako bi dolikovalo njegovom društvenom statusu, već u državnu
školu. Tek kada Salvador nije uspeo da postigne traženi nivo u godini, otac mu je
dozvolio da se premesti u katoličku privatnu školu francuskog bratstva „Le Sal“.
Tamo je između ostalog osmogodišnjak naučio francuski, koji je kasnije postao
njegov drugi jeziik.

2.POČECI U SLIKARSTVU

Svoju prvu javnu izložbu imao je u jednom pozorištu u Figuerasu 1919. godine.

Kada mu je 1921. umrla majka od raka dojke, njegov otac ženi se njegovom tetkom,
majčinom sestrom. Smrt majke nikada nije preboleo, ali se nije protivio očevom braku jer
je veoma poštovao svoju tetku. Godinu dana kasnije Dali odlazi u Madrid i pohađa
školu lepih umetnosti San Fernando, gde se sprijateljio sa pesnikom F ederikom
Garsijom Lorkom. Međutim, Dali biva izbačen sa Akademije neposredno pred
diplomski, posle izjave da niko na fakultetu nije dovoljno kompetentan da ga oceni.
Majstorstvo slikanja je već tada dokazao slikom Korpa hleba. Godine 1926. Dali je prvi
put posetio Pariz, gde je upoznao Pabla Pikasa, koga je poštovao, a koji je već tada
čuo pozitivne stvari o talentovanom i ekscentričnom slikaru od Huana Miroa. Dali je
uradio nekoliko dela pod jakim uticajem Pikasa i Miroa tokom sledećih par godina dok je
razvijao svoj stil.

U njegovim poznim dvadesetim godinama dva događaja su prouzrokovala

razvoj njegovog zrelog stila: njegovo otkriće dela Sigmunda Frojda o erotskom značaju
podsvesnih slika i pridruživanje pariskim nadrealistima, grupi likovnih umetnika i pisaca,
koji su želeli da stvore „veću realnost” koja bi proizlazila iz ljudske podsvesti i uzdigla se
iznad njegovog razuma. Da bi slike iz podsvesti mogle da dođu do površine, Dali je sam u
sebi podsticao halucinogena stanja i taj proces je nazvao paranoično-kritička metoda.

Pomoću ove metode njegovo slikarstvo je izuzetno brzo sazrelo i od 1929. do

1937. godine stvorio je dela, zbog kojih je i danas svetski najpoznatiji nadrealista. Slikao
je svet snova, u kome su obični predmeti raspoređeni, deformisani ili nekako drugačije
preoblikovani na bizaran i iracionalan način, naslikani sa detaljnom i izuzetnom realnom
preciznošću, najčešće postavljeni u gole, suncem obasjane krajeve, koji podsećaju na
njegovu rodnu Kataloniju.

3. DALI I NADREALIZAM

Nadrealizam kao kolektivna avantura se javlja u umetnosti kratko posle

Prvog svetskog rata I trajala je do početka Drugog svetskog rata. Likovni nadrealizam
odlikuju zajedničke teme: fascinacija ženom, seksualnošću, čudovištima, metamorfozom i
svetom fantazija sna. Kao pokret nastao je dvadesetih godina u Parizu. Nastao je iz
pokreta Dada, koji je nastao u Švajcarskoj tokom prvog svetskog rata. Pod uticajem
Andrea Bretona koji je bio predstavnik pariske dade I student medicine, nastao je
nadrealizam. Andre Breton je u Manifestu nadrealizma 1924.godine formulisao osnove
nadrealizma koje su u suštini predstavljale sistematičan napad na vrednosti buržoaskog
građanskog društva. Ovo vreme poklopilo se sa uticajem Frojda, koji je postavio
revolucionarna stanovništa o značaju snova I počeo da razvija psihoanalizu.

“Andre Breton je definisao cilj nadrealizma kao čist psihički automatizam koji
teži da izrazi zaista proces mišljenja oslobodjen delovanja razuma kao i bilo koje kakve
estetske ili moralne svrhe. Teorije Sigmunda Fojda su velikim delom uticale na
Nadrealistički pokret, posebno je bilo interesovanje za nesvesno-Id, Ego i Superego. ID je
nesvesni deo psihe koji je izvor instinktivne energije.EGO je deo psihe koji reaguje na
spoljašnji svet. SUPEREGO posreduje izmedju ID-a i EGO-a. Nadrealistička teorija je
sazdana na pojmovima pozajmljenim od psihoanalize, pa se njena retorika ne može uvek
uzeti ozbiljno”.2
 Nadrealisti su prihvatali ova saznanja I njihov primarni cilj je bio da sažmu
snove I stvarnost u višoj, nadrealnoj dimenziji. Za razliku od njih koji su Frojda smatrali
svojim učiteljem, Frojd ih nije uzimao za ozbiljno I smatrao je da oni psihoanalizu uopšte
ne razumeju I tumače je na pogrešan način.1

Cilj nadrealne umetnosti je bio da namerno zbuni, šokira I uznemiri. Kada je

dvadesetih godina Dali stigao u Pariz pridružio se je nadrealistima I prihvatio teoriju
simbilizma nadrealista. Toliko je bio dosledan, da je ostala njegova čuvena izjava,
“Nadrealizam to sam ja”. Dali je ubrzo došao u sukob sa Bretonom I ostalim
nadrealistima zato što su oni bili prevasoshodno levičarski orjentisani, dok je Dali
naginjao desnici, fašizmu. Poznata je njegova fasciniranost Hitlerom, a kasnije je bio
osvedočeni pristalica Franciska Franka. Zbog toga je bio isključen iz ovog pokreta. Dalija
to nije previse pogodilo. On je ostao upamćen kao najpoznatiji I najuticajniji slikar
nadrealizma. U svom slikarstvu koristio je šokantne efekte erotskih predstava, izobličenih
religioznih tema I snoviđenja. Dali je vrlo realistično, slikajući tačno do perfekcije,
hiperrealistički predstavljao motive iz snova na slikama, sa ciljem da se što realnije
prikaže motive iz snova.

U tom periodu Dali je razvio I koristio metodu kritične paranoičnosti. To je bio

način percepcije I senzibiliteta kojim je slikar percipirao svet oko sebe. Dali ga je
definisao kao iracionalni znanje koje je bilo zasnovano na delirijumu interpretacije. To je
bila sposobnost umetnika I gledaoca da može da vidi više oblika u jednoj formi.

1
Bastać D. (2018). Salvador Dali:Paranoično-kritična metoda u nadrealizmu, genijalnost
ili bolest. Bastać, D. (ured.) (2018). TIMOČKI medicinski glasnik (str. 87-88). Zaječar:Srpsko
lekarsko društvo, podružnica zaječar
4.MOTIV SATOVA NA DALIJEVIM SLIKAMA

Da bi se razumela simbolika Dalijevog slikarstva, neophodno je uporedno

posmatranje Dalija kao stvaraoca u kontekstu vremena u kome je stvarao. Analizom slika
Salvadora Dalija moguće je otkriti ne samo stanje duha autora u momentu nastanka dela,
već i dublju pozadinu, koja može biti posledica nekog oboljenja. Dali je bio
kontradiktorna ličnost sa ispoljenim raznim psihopatološkim elementima i seksualnim
frustracijama. 

Kada je u pitanju Dalijeva paranoičnost, stavovi su podeljeni,ali

činjenica je da je Dali umeo da simulira paranoično stanje, ostala je upamćena tehnika
kašike I tanjira. Posle buđenja, to jest po povratku u normalnu perspektivu, on je slikao
ono što je video u snu. Ovo je Dali nazivao ručno oslikavanje fotografija iz snova.
Njegove slike su u stvari bile fizički prikazi halucinacija I zahvaljući talentu, slikarskoj
perfekciji do fanatizma I genijalnosti , bio je sposoban da reprodukuje svoje bezbrojne
fantazije I snove kao vizualne predstave

Uticaj Frojda spojio se sa težnjama nadrealista da utvrde I prikažu kako nesvesna

psihička aktivnost deluje na ponašanje čoveka u stvarnosti. Nadrealizam je najveću
pažnju posvetio snu, pošto se u snu svest oslobađa logike I onda se konstruišu slike iz
druge stvarnosti. Elementi na slikama koji su posledica automatskog preslikavanja sna.

“ Proučavanje simbola I teorije značenja jedan je od prvih uslova za psihološko

istraživanje umetnosti, za razumevanje njenih eksplicitnih I implicitnih poruka, procesa
sublimacije, simbolizacije, eksternalizacije I projekcije. Od ovih istraživanja zavise I
način proučavanja umetnosti I interpretacija njenih činjenica”. 2

2
Panić V.(1997). Psihologija I umetnost. Beograd: zavod za udžbenike I nastavna
sredstva,str.96.
 Na slici Istrajnost pamćenja iz 1931. Godine, Dali je koristio motiv mekih
satova. Ovo delo se smatra njegovom najpoznatijom slikom.Motiv satova bio je prisutan
na još nekim slikama. Dali je inače, tokom čitave karijere bio opsednut morfologijom
tvrdog I mekog.Tvrdi predmeti postaju neobjašnjivo meki u ovom mračnom i
beskonačnom pejzažu snova, dok metal privlači mrave poput trulog mesa. 4 Savladavajući
ono što je nazvao "uobičajenim paralizujućim trikovima zavaravanja očiju", Dali je slikao
sa izuzetnom preciznošću ali samo "da bi sistematizovao zbrku i tako pomogao da u
potpunosti diskredituje svet stvarnosti". To je klasična nadrealistička ambicija, ali je
uključena i doslovna stvarnost: daleke zlatne litice su obala Katalonije, Dalijev dom.

Istrajnost pamćenja, 1931, ulje na platnu, 24 x 33 cm, Muzej moderne umetnosti, Njujork.

3
Ti ležerni satovi, mekani su poput prezrelog sira - u stvari, oni predstavljaju „kamember vremena“, u
Dalijevoj frazi. Ovde vreme gubi svako značenje. Stalnost ide uz to: mravi, uobičajena tema u Dalijevom
radu, predstavljaju propadanje, posebno kada napadaju zlatni sat i izgledaju neverovatno realni, slika je
malih dimenzija I utisci posmatrača su da su mravi prikazani u realnoj dimenziji.

Godinu pre slikanja ove slike, Dali je formulisao svoju „paranoično-kritičku metodu“, to je bila tehnika
kojom je dobro ovladao da u vreme kada se nalazi u stanju pospanosti sedi u fotelji sa kašikom u ruci, a
3
Dali S. (1964), Dnevnika genija, Zagreb:Šarena knjiga, str.86.
ispod se je nalazio metalni tanjir. Kada bi dosao u stanje prelaska iz stanje budnosti u stanje sna, kada se
javljaju slike koje su pod uticajem dnevnih doživljaja , dolazi do opuštanja tela, kašika ispada iz ruke I
prilkom pada udara u metalni tanjir. Buka koja nastaje , budi I tada je Dali motive koji su se pojavljivali
slikao sa izuzetnom precišnošću jer je sećanje bilo sveze I nije bilo iskrivljeno uticajima iz realnog sveta..

Dali je I prikazao identični motiv satova I na slici poznatoj kao Dezintegracija istrajnosti pamćenja.

Dezintegracija postojanosti sećanja 1952-1954, ulje na platnu 25 x33 cm,

Sankt Peterburg, Florida

Na ovoj slici Dali je simbolično i obeležio gubitak interesovanja za nadrealizam.

Ovaj period obeležilo je interesovanje za kvantnu fiziku, tj. za nuklearnu fiziku i religiju .
Naime posle nuklearne katastrofe iz 1945 godine, Dali je bio opsednut prirodom I
kretanjem atoma, koji se medjusobno odbijaju, tako je I uradio dezintegraciju svih motiva
na slici. Satovi su takođe podlegli raspadanju I dezintegraciji .

Međutim na ovoj slici umesto mrava koji su simbol propadanja, razlaganja I

smrti, koji su na jednom od satova na slici Postojanost sećanja,iznad jednog sata je riba
 koja je kod Dalija bila simbol života. U ovom periodu Dali je bio pod uticajem religije I
koristio je hrišćanski symbol, ribe.

Motiv džepnih satova koji se tope, jedinstveni su za delo Salvadora Dalija i

ujedno najznačajniji motiv. Iako je Dali dao objašnjenje da je bio inspirisan prostim
topljenjem kamambera, tadašnja javnost, cenila je da su meki satovi inspirisani
Ajnštajnovom Teorijom relativiteta. Dali je to odlučno negirao.

U knjizi Gala – Dali, ovako je predstavljen čin nastanka mekih satova.

“ Te večeri, pošto je neko vreme nepomično stajao pored ulaznih vrata na koja je
maločas izašla Gala, ne znajući šta da radi, odlučio je da najpre pojede nešto. Dok je
sedeo u kuhinji, udubio se u posmatranje sira kamambera iz kog su izbijale kapi vlage.
Pre nego se Gala vratila, fantastična Dalijeva mašta je učinila čudo I posle nekoliko sati je
čekao ženu da joj pokaže nekoliko napola istopljenih časovnika, a koji će postati poznati u
celom svetu kao jedan od simbola nadrealizma.

-Misliš li da će za tri godine zaboraviti ovu sliku? – upitao je Galu sa oklevanjem.

-Niko je neće zaboraviti kada je vidi, ni za tri godine, ni za tri veka – odvratila

-postojanost pamćenja, bolećivo, ekstravagantno, usamljeno I paranoično-

kritično, tako se ja sada osećam, a tako će se osećati svi koji se budu divili lepoti ove
slike.

Posmatranjem njegovog rada u celini možemo videti da postoji nešto više od ove slučajnosti. Jedno od
tumačenja je da meki satovi prikazuju iznevereno očekivanje. Koncept vremena na ovom mestu ne
funkcioniše na pouzdan I poznat način. Vreme nema konstantu u podsvesnom i snovima. Zato je I
njegova percepcija individualna I relativna.

Arnason u Istoriji moderne umetnosti kaže sledeće u vezi motiva satova: “ Dali je ove forme opisao
kao kao mekani, ekstravagantni, usamljeni, paranoično-kritički Kamamber, vremena I prostora. Mekani
satovi predstavljaju stanje mekoće. Likovna metamorfoza, u kojoj materija prelazi iz jednog stanja u
drugo, fundamentalni je aspect nadrealizma”.
 ZAKLJUČAK

Dali je u nadrealizmu imao orijentaciju na hiperrealističko slikarstvo fantastičnih

vizija i smatrao da svojom kreativnošću može da promeni svet. Stvarno vrhunski
kreativan, 1930 počinje da razvija svoju paranoično-kritičnu metodu, koja se reprezentuje
na čuvenoj slici Postojanost sećanja. Salvador Dali je Postojanost sećanja naslikao 1931
godine i u njoj primenjuje savršeni naturalizam slikanja da izrazi paranoični san u kojem
su i vreme i oblaci i prostor izobličeni na zastrašujuće prirodan način. Ova slika, poznata i
kao "Meki satovi ili prolaznost vremena", prikazuje satove sa nedefinisanim oblikom što
simbolizuje da sećanje ima skoro fluidnu formu u odnosu na protok vremena. Proticanje
vremena se sugeriše senkama objekata koje se projektuju u svim pravcima. Percepcija
vremena ne odgovara striktnim pravilima merenja " mehaničkog" vremena na našim
časovnicima. Pokazatelji vremena, koji predstavljaju pravu temu slike, prolaze kroz
dalekosežnu transformaciju koju je skoro nemoguće shvatiti upotrebom logike.

Da li su nagoveštaji smrti (ogoljeno drvo, pužoliko telo) slikarev podsvesni strah

od smrti ili je postojanost pamćenja ono što ga parališe u životu . Dali ne zalazi u
simbolički sadržaj slike, već je prokomentarisao: "Vreme je delirantna i nadrealistička
dimenzija par exellence. Mekani satovi nisu ništa drugo do paranoično-kritički, nežan,
ekstravagantan kamember napušten u vremenu i prostoru". Zbog ovakih i mnogih drugih
šokantnih izjava zvali su ga provokatorom i ludakom.

Umetničko delo je plod inspiracije umetnika putem dubokog istraživanja

sopstvene ličnosti.
Dali i ja, sa izložbe Horses, Dubrovnik 2019. godine
 Literatura

1. Psihologija umetnosti