Metalne konstrukcije 1 P6-1

Definicija dužine izvijanja

Definicija u matematičkom smislu:

• Dužina izviajnja je dužina između susedni, realnih
ili fiktivnih prevojnih tačaka izvijenog oblika
štapa;
Definicija u fizičko-mehaničko smislu:
• Dužina izvijanja je dužina zamenjujućeg,
obostrano zglobno oslonjenog štapa, opterećenog
koncentrisanim sila pritiska na svojim krajevima,
koji ima istu kritičnu silu kao i razmatrani štap;

Metalne konstrukcije 1 P6-2

 Proračun dužine izvijanja prema
JUS U.E7.086 - 1986
Opšti izraz za određivanje dužine izvijanja
li = β ⋅ l
li dužina izvijanja,
l sistemna dužina elementa (štapa),
β koeficijent dužine izvijanja.

Ovim standardom data su pravila za dužine izvijanja:

• stubova (samostalnih štapova),
• štapova rešetkastih nosača,
• ugaonih štapova rešetkastih stubova i
• monosimetričnih poprečnih preseka.
Metalne konstrukcije 1 P6-3

Određivanje dužine izvijanja stubova

Stubovi sa konstantnim momentom inercije i
konstantnom normalnom silom
a b c d

β=2 β=1 β = 0,7 β = 0,5

e f g h

2< β < ∞ β=2 1< β <2 β=1

Metalne konstrukcije 1 P6-4

 Uticaj krutosti grede na dužinu izvijanja stuba

Metalne konstrukcije 1 P6-5

Dijagram normalnih sila Uslovi oslanjanja i opterećenje Koeficijent dužine izvijanja

štapa β
Štapovi konstantnog
β=
1 + 2,18 ⋅ N 0 / N 1 poprečnog preseka
3,18
sa kontinualno
β=
1 + 0,93 ⋅ N 0 / N 1 promenljivom
7,72
normalnom silom
1 + 1,09 ⋅ N 0 / N 1
β =
2,09

Ograničenje
1 + 0,35 ⋅ N 0 / N 1
β=
5,40 primene:
1 + 0,88 ⋅ N 0 / N 1
β=
1,88 − 0,2 ≤ Nc ,0 / Nc ,1 ≤ 1
1 + 0,93 ⋅ N 0 / N 1
β=
7,72
1 + 0,51 ⋅ N 0 / N 1
β=
3,09
1 + 1,65 ⋅ N 0 / N 1
β =
5,42

Metalne konstrukcije 1 P6-6

 Štapovi konstantnog poprečnog preseka sa
skokovito promenljivom normalnom silom
Uslovi oslanjanja i Linija Dijagram αi
opterećenja

Redukovana sila:
a
n
Nc,red = ∑ Nc,i ⋅α i
i =1

b
Kontrola stabilnosti:
Nc,red li = β ⋅ l
c
Kontrola napona:
n
σ = ∑ N c ,i / A ≤ σ dop
i =1
d

Metalne konstrukcije 1 P6-7

Kontura štapa Oblik preseka

A 1
Štapovi sa promenljivim
momentom inercije i
B 2 konstantnom normalnom silom
C 3 l′i = β ⋅ l i
D 4 Koeficijent dužine izvijanja β zavisi od:

A B
Kontura štapa
C D
• načina promene momenta inercije,
I0/I1 ϕ
- 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 0,2 0,4 0,6 0,8 - • odnosa I0/I1 i
β
1 1,11 1,30 1,18 1,08 1,02 1,00 1,61
0,01 2
3
1,25
1,38
1,89
1,97
1,44
1,64
1,22
1,35
1,07
1,11
1,01
1,01
8,03 6,04 4,06 2,09 2,40
2,86
• oblika poprečnog preseka.
4 1,46 2,14 1,78 1,43 1,14 1,02 3,16

Proračun stabilnosti se sprovodi sa

1 1,09 1,23 1,14 1,07 1,02 1,45
0,1 2 1,14 1,36 1,22 1,11 1,03 1,00 2,69 2,02 1,48 1,07 1,66
3 1,16 1,41 1,25 1,12 1,04 1,75
4
1
1,18
1,07
1,44
1,18
1,27
1,10
1,13
1,05
1,04 1,78
1,35
maksimalnim vrednostima geometrijskih
0,2 2
3
1,09
1,10
1,24
1,26
1,14
1,16
1,07
1,07
1,02 1,00 1,88 1,53 1,24 1,03 1,44
1,48 karakteristika (A1 i I1)!
4 1,11 1,27 1,17 1,08 1,49
1 1,05 1,12 1,07 1,21
0,4 2
3
1,06
1,06
1,14
1,15
1,08
1,09
1,04 1,01 1,00 1,39 1,22 1,08 1,01 1,24
1,25 Ovim koeficijentom nisu obuhvaćeni
uslovi oslanjanja!
4 1,06 1,15 1,09 1,26
1 1,07 1,13
0,6 2 1,03 1,08 1,04 1,02 1,01 1,00 1,19 1,10 1,03 1,00 1,13
3 1,08 1,14
4
1
1,08 1,14
Prvo treba odediti dužinu izvijanja u
0,8 2 1,01 1,03 1,02 1,01 1,01 1,00 1,07 1,03 1,01 1,00 1,06
3
4
zavisnosti od uslova oslanjanja!
Metalne konstrukcije 1 P6-8
 Štapovi sa skokovito promenljivim momentom
inercije i dijagramom normalnih sila

Uslovi oslanjanja štapa β1 β2

0,05≤l2/l1<0,1 0,1≤l2/l1<0,3

1 3,0 2,5 3,0

2 2,0 2,0 3,0

Štap 1
l 1i = β 1⋅ l 1
3 2,0 1,6 2,5

N c = N c ,1 + N c , 2
4 1,5 1,2 2,0
Štap 2
l 2 i = β 2⋅ l 2
Oblast primene:
N c = N c,2 l 2 / l1 ≤ 0,6 N c ,1 / N c ,2 ≥ 3 0,05 ≤ I 2 / I1 ≤ 0,3

Metalne konstrukcije 1 P6-9

Dužine izvijanja štapova rešetkastih nosača

Obuhvaćeni su:
• pojasni štapovi,
• štapovi ispune (dijagonale i vertikale)
• dužine izvijanja u ravni rešetkastog nosača,
• dužine izvijanja izvan ravni rešetkastog nosača.

Metalne konstrukcije 1 P6-10

 Dužine izvijanja pojasnih štapova
Dužina izvijanja pojasnog štapa u ravni jednaka je njegovoj
sistemnoj dužini (β=1)!
Dužina izvijanja pojasnog štapa izvan ravni jednaka je rastojanju
tačaka bočnog pridržavanja!

Metalne konstrukcije 1 P6-11

Dužina izvijanja pritisnutog štapa na

elastičnim osloncima

Tipičan primer za gornji pojas kod otvorenih rešetkastih mostova!

Krutost elastičnih oslonaca - “opruga” zavisi od deformabilnosti
okvirnih ukrućenja.
Metalne konstrukcije 1 P6-12
 Dužine izvijanja štapova ispune
1. Kada je sprečeno pomeranje krajnjih tačaka štapa ispune, onda
se može smatrati da je njegova dužina izvijanja izvan ravni
rešetkastog nosača jednaka njegovoj sistemnoj dužini;
2. Koeficijent dužine izvijanja β štapova ispune u ravni nosača se
kreće u granicama od 0,8 do 1,0
3. Ako osa minimalnog poluprečnika inercije štapa ne leži u ravni
nosača koeficijent dužine izvijanja određuje se kao poluzbir
koeficijenata izvijanja u ravni i izvan ravni nosača:
1
β = (β 1 + β 2 )
2

Metalne konstrukcije 1 P6-13

Dužine izvijanja štapova ispune od L profila

l i = 0,9 ⋅ l l i = 0,9 ⋅ l
imin = iη imin = iξ
λ = 0,9 ⋅ l/iη λ = 0,9 ⋅ l/iξ

Metalne konstrukcije 1 P6-14

 I1 ⎛ l 2 ⎞
3
N1 ⋅ l 2
Koeficijent dužine
k= ⋅⎜ ⎟ m=
I 2 ⎜⎝ l 1 ⎟⎠ N 2 ⋅ l1 izvijanja kod ukrštenih
štapova ispune
Način vezivanja i Koeficijent dužine izvijanja β
opterećenje štapova za štap 1 za štap 2
Ako su štapovi na mestu
- β=
1 − 0,75 ⋅ m ukrštanja povezani tako da
1+ k veza može da prenese bar
25% sile pritiska, može se
β=
1 + 1/ m
β=
1+ m smatrati da je tačka ukrštanja
1 + 1/ k 1+ k
nepokretna u ravni nosača!
Vrednost koeficijenta β za
- β = 1 − 0,75 ⋅ m
izvijanje van ravni zavisi od:
- načina ukrštanja štapova,
-
β = 0,5 - odnosa dužina i krutosti na
savijanje izvan ravni,
β = 0,5 β = 1 + 0,82 ⋅ m -odnosa sila u štapovima;
β ≥ 0,5
Metalne konstrukcije 1 P6-15

Metalne konstrukcije 1 P6-16

 Osobenosti višedelnih štapova

• Poprečni presek se sastoji od više samostalnih

elemenata koji su mestimično povezani;
• Razmicanjem samostalnih elemenata povećavaju
se geometrijske karakteristike poprečnog preseka;
• Racionalnost u pogledu utrošenog materijala;
• Više rada za izradu višedelnog štapa;
• Jedna od glavnih osa inercije je nematerijalna!
• Drugačije ponašanje u odnosu na jednodelne
štapove;
Metalne konstrukcije 1 P6-17

Definicije glavnih osa

• Materijalna osa je glavna osa inercije poprečnog preseka
koja preseca bar jedan samostalni element;
• Nematerijalna osa je glavna osa inercije koja ne preseca
ni jedan samostalni element;
• Višedelni štap uvek ima bar jednu nematerijalnu osu
inercije;

Metalne konstrukcije 1 P6-18

 Tipovi višedelnih štapova
• Samostalni elementi su povezani međusobno na određenom
rastojanju (a);
• U zavisnosti od oblika veznih elemenata razlikuju se dva tipa
višedelnih štapova: ramovski i rešetkasti;

Ramovski tip

Rešetkasti tip

Metalne konstrukcije 1 P6-19

Kritična sila izvijanja oko nematerijalne ose

• Ne postoji element poprečnog preseka (rebro) koji

prihvata dominantan deo smičućih napona;
• Uticaj smičućih sila na deformaciju štapa ne može
se zanemariti;
• U diferencijalnu jednačinu izvijanja treba uvrstiti i
deo deformacije usled smičućih napona;

v = v M + vV
vM ugib usled momenta savijanja,
vV ugib usled transvirzalne (smičuće) sile,
Metalne konstrukcije 1 P6-20
 Diferencijalna jednačina izvijanja oko
nematerijalne ose

γ
1 + Ncr ⋅
π 2 Nc 1 π 2 Nc V f ⋅ sin π x
v ′′ + ⋅ ⋅ ⋅v = − ⋅ ⋅
l 2 Ncr 1 − N ⋅ γ l 2 Ncr 1 − Nc ⋅
γ 0 l
c
V V

Ncr kritična Ojlerova sila za jednodelan štap,

f0 strela početne geometrijske imperfekcije,
l dužina štapa,
V smičuća sila.
Metalne konstrukcije 1 P6-21

Rešenje diferencijalne jednačine

Pretpostavljen oblik rešenja

π
v ( x ) = (f − f0 ) ⋅ sin x
l
Iz uslova da strela f teži beskonačnosti dobija se kritična sila!
Ncr 1
Ncr ,V = =
γ 1 γ
1 + Ncr ⋅ +
V Ncr V

Ncr,V kritična sila za izvijanje oko nematerijalne ose,

Ncr kritična Ojlerova sila.

Metalne konstrukcije 1 P6-22

 Kritična sila Ncr,V

Sy = V / γ krutost veznih elemenata na smicanje

1 Ncr
Ncr ,V = =
1/ Ncr + 1/ Sy 1 + Ncr / Sy

EI EI ⎛ N ⎞
Ncr ,V = π 2 ⋅ =π2 ⋅ l 2V = l 2 ⎜ 1 + cr ⎟
⎛ N ⎞ l 2V ⎜ Sy ⎟
l 2 ⎜ 1 + cr ⎟ ⎝ ⎠
⎜ Sy ⎟
⎝ ⎠
Modifikovana dužina štapa
Kod jednodelnih štapova Sy teži beskonačnosti, pa prethodni
izrazi dobijaju poznati oblik za jednodelne štapove!
Metalne konstrukcije 1 P6-23

Proračun pritisnutih štapova konstantnog

višedelnog preseka prema JUS U.E7.091
U opšte slučaju proračun se sastoji iz sledećih koraka:
• Provera stabilnosti na izvijanje oko materijalne ose
(ako postoji);
• Provera stabilnosti na izvijanje oko nematrijalne ose;
• Provera samostalnog elementa u sredini raspona;
• Provera samostalnog elementa na kraju štapa;
• Proračun veznih elemenata;
Ako je rastojanje veznih limova manje od 15imin višedelni
štap se u proračunu može tretirati kao jednodelan!
Metalne konstrukcije 1 P6-24
 Četiri grupe višedelnih štapova
Tip Opis Oblik preseka

1 Višedelni štapovi koji imaju bar

jednu materijalnu osu

Višedelni štapovi koji imaju jednu

materijalnu osu i kod kojih je čisto
2
rastojanje između samostalnih
elemenata jednako debljini čvornog
lima

3 Dvodelni štapovi od ukrštenih

ugaonika

4 Višedelni štapovi koji nemaju

materijalnu osu

Metalne konstrukcije 1 P6-25

Proračun stabilnosti na izvijanje oko

materijalne ose
• Sprovodi se uvek ako postoji materijalna osa (štapovi
višedelnog poprečnog preseka iz grupe 1 i 2);
• Proračun se sprovodi u svemu prema standardu za
proračun stabilnosti centrično pritisnutih štapova
konstantnog jednodelnog preseka - JUS U.E7.081;
• Za višedelne štapove iz grupe 3 (dva unakrsno
postavljena L profila) proračun se, takođe, može
sprovesti kao za jednodelne štapove, ako je rastojanje
veznih elemenata manje od 70 imin

Metalne konstrukcije 1 P6-26

 Proračun stabilnosti na izvijanje oko
nematerijalne ose

Proračun se sastoji iz nekoliko koraka:

1. Proračun krutosti na smicanje u zavisnosti od
tipa veznih limova Sy;
2. Proračun kritične sile Ncr,V;
3. Proračun ekvivalentne relativne vitkosti;
4. Sa ovako sračunatom relativnom vitkošću
proračun stabilnosti se sprovodi isto kao i kod
jednodelnih poprečnih preseka (JUS. U.E7.081)!

Metalne konstrukcije 1 P6-27

Određivanje krutosti na smicanje Sy

Ramovski štap Rešetkasti štap

Sy π 2 ⋅ EI f a ⋅ h y2
2 n ⋅ EAr ⋅
a2 d3
a A d3
λf
if π ⋅
n ⋅ Ar a ⋅ h y2
Ar Ad Ad 2A d 0,5A d
n - broj paralelnih ravni u kojima su postavljeni spojni limovi ili štapovi ispune
d - sistemna dužina dijagonale

Metalne konstrukcije 1 P6-28

 Proračun kritične sile Ncr,V

1 Ncr
Ncr ,V = =
1/ Ncr + 1/ Sy 1 + Ncr / Sy

Ncr Ojlerova kritična sila za jednodelan štap,

Sy krutost veznih limova na smicanje

Metalne konstrukcije 1 P6-29

Ekvivalentna relativna vitkost višedelnog štapa

λ z,eq = N pl / Ncr ,V ili

m 2 λ z,eq
λ z,eq = λ2z + λf ⇒ λ z,eq =
2 λ1
Npl plastična nosivost poprečnog preseka (Npl = fy A),
Ncr,V kritična sila izvijanja oko nematerijalne ose,
λz vitkost štapa oko z-z (nematerijalne) ose,
m broj samostalnih elemenata (upravno na osu izvijanja),
λf vitkost samostalnog elementa (λf = a/if),
λ1 vitkost na granici razvlačenja.
Metalne konstrukcije 1 P6-30
 Određivanje vitkosti štapa oko z-z
(nematerijalne) ose - λz

λ z = l i ,z / i z

iz = Iz / A

r r
A = ∑ Af ,i I z = ∑ I f ,i + Af ,i ⋅ y f2,i
i =1 i =1

Af,i površina i-tog samostalnog elementa,

If,i moment inercije i-tog samostalnog elementa oko ose 1-1,
yf,i rastojanje od težišta i-tog samostalnog elementa do težišta
višedelnog preseka,
Metalne konstrukcije 1 P6-31

Proračun samostalnog elementa u sredini štapa

Opšti slučaj Dvodelni štap
Nc M z Nc M z
Nf = + Af Nf = +
r Wz 2 h
Wz otporni moment u odnosu na
težišnu osu najudaljenijeg
samostalnog elementa,
r broj samostalnih elemenata;

Moment savijanja
N c ⋅ f0 N c ⋅ f0
Mz = =
ν ⋅ Nc ν ⋅ Nc 2
1− 1− ⋅ λ z ,eq
Ncr ,V N pl
Sa ovako sračunatom silom Nf
proverava se stabilnot samostalnog f 0 = l / 500 ν koeficijent sigurnosti.
elementa (JUS.U.E7.081)!
Metalne konstrukcije 1 P6-32
Proračun samostalnog elementa na kraju štapa

π dM ( x ) π π
M ( x ) = Nc ⋅ f ⋅ sin x V (x ) = = Nc ⋅ f ⋅ ⋅ cos x
l dx l l

π π N c ⋅ f0
V a
maxV = N c ⋅ f ⋅ = ⋅
l l 1 −ν N c Mf = max
⋅
N cr ,V r 2

Nc / r M f
max σ = + ≤ σ dop
Af Wf

Af površina poprečnog preseka samostalnog elementa,

Wf otporni moment samostalnog elementa oko ose 1-1.
Metalne konstrukcije 1 P6-33

Proračun veznih limova

• Proračun se razlikuje za štapove ramovskog i rešetkastog

tipa;
• Kod rešetkastog tipa vezni limovi su aksijalno opterećeni,
a kod ramovskog tipa su opterećeni na savijanje
• Vezni limovi se uvek postavljaju na krajevima štapa;
• Postavljaju se uvek na istom rastojanju;
• Vezni limovi se postavljaju minimum u trećinama raspona;
• Kod višedelnih štapova kod kojih je razmak samostalnih
elemenata jednak debljini čvornog (veznog) lima
postavljaju se vezice; Kod ovakvih štapova proverava se
samo da li veza može da prenese odgovarajuću silu T;
Metalne konstrukcije 1 P6-34
 Proračun sila u veznim limovima kod ramovskih
višedelnih štapova
Opis r=2 r=3 r=4

1 Presek višedelnog
štapa

2 Uticaji u jediničn-
om polju štapa

V ⋅a
T ' = 0, 4
3 Presečna sila T u V ⋅a V ⋅a hy
T= T=
spojnim limovima hy 2h y V ⋅a
T '' = 0,3
hy

4 Momentni
dijagram u
spojnim limovima

Metalne konstrukcije 1 P6-35

Proračun sile u dijagonali rešetkaste ispune

kod rešetkastih višedelnih štapova

V d
max Nc,d = max
⋅
n hy

n broj paralelih ravni u kojima se nalazi rešetkasa ispuna,

d dužina dijagonale,
hy rastojanje težišta pojasnih štapova (za dvodelni štap).

Metalne konstrukcije 1 P6-36