УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
„Булевар маршала Толбухина 29“
БЕОГРАД

НАЗИВ ПРЕДМЕТА:
ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Назив теме:
ПОЈАМ И РАЗВОЈ ПРАВА
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Др Милојко Миловановић Славиша Мићић

Београд, април 2019. године

 САДРЖАЈ:

Увод……………………………………………….........................2

Шта је то интелектуална својина……………………..................3

Патент..............................................................................................4

Жиг...................................................................................................4

Врсте жигова...................................................................................7

Географска ознака порекла............................................................8

Топографија интегрисаних кола...................................................8

Ауторско право...............................................................................8

Заштита интелектуалне својине………………………................8

Закључак………………………………………….........................11

Литература…………………………………………......................12
УВОД

У свакодневном говору, који није строго формализован,врло често се дешава да

људи користе исти појам али да под њим подразумевају различите ствари. То се
посебно односи на области које су уско специјализоване и којима се бави један
ужи круг људске популације у свету, а управо је таква област Интелектуалне
својине. О томе др Камил Идрис, генерални директор светске организације за
интелектуалну својину–WIPO-a (World Intellectual Property Organization)
у књизи Интелектуална својина – моћно средство привредног раста каже:

„Недовољна упућеност у важност улоге интелектуалне својине је разумљива јер је

у прошлости ова област права била је препуштена техничким стручњацима и
правницима у корпорацијама. Међутим, времена су се променила: револуција
информатичке технологије и све бржи раст броја проналазака, утицај и значај
проналазаштва у спрези са убрзаном глобализацијом довели су интелектуалну
својину
у средиште пажње. Некада споредан и незанимљив предмет, данас је кључни
чинилац у осмишљавању државне политике, као и у стратешком планирању
корпорација.“
ШТА ЈЕ ТО ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА?

Интелектуална својина је општи, правно-технички појам за одредјене креације

људског ума и комерцијалне симболе који представљају бестелесна добра. Ова
нематеријална добра могу да уживају заштиту на основу различитих нивоа
искључивих права која су слична својинским, што омогућује комерцијализацију и
експлоатацију тих добара на тржишту. На пример, у ручном сату суштински
квалитет, технолошки, функционални садржај заснован је на проналаску, визуелни
изглед сата, украсни квалитет на индустријском дизајну, а његов комерцијални
симбол као жиг, као знак разликовања, одредјује његов тржишни квалитет.

Израз „интелектуална својина“ у ширу употребу почео је да улази тек од

седамдесетих година прошлог века, од тренутка ступања на снагу Конвенције о
установљењу Светске организације за интелектуалну својину. У члану два виии) те
конвенције дата је дефиниција интелектуалне својине:
“израз “интелектуална својина” означава права која се односе на:

 књижевна, уметничка и научна дела,

 интерпретације уметника и интерпретатора и извођења уметника извођача,
фонограме
 и радио-емисије,
 проналаске у свим областима људске активности,
 научна открића,
 индустријске узорке и моделе,
 фабричке, трговачке и услужне жигове, као и трговачка имена и трговачке
називе,
 заштиту од нелојалне утакмице и сва друга права везана за интелектуалну
активност у индустријској, научној, књижевној и уметничкој области.”

У пракси се појам интелектуалне својине највише везује за појам пиратерије CD и

DVD дискова филмских, музичких и софтверских остварења. Међутим, појам
Интелектуалне својине има далеко шире значење. Он обухвата области патената,
жигова, модела, узорака, географских ознака порекла, топографије интегрисаних
кола, ауторско и сродна права. Наведене области без ауторског
и сродних права једним именом се називају „Индустријска својина“. Не улазећи у
детаље, уз покушај да будемо што рационалнији а да при томе не изоставимо ништа
од суштине, дефиниције основних појмова интелектуалне својине могле
би бити следеће:
ПАТЕНТ

Патент је проналазак који представља ново техничко решење одређеног проблема,

које има инвентивни ниво И које је применљиво. Осим патента постоји и мали
патент. Он представља ново техничко решење одређеног проблема,које је
применљиво и које има нижи инвентивни ниво. Патент важи, најчешће, 20 година од
дана подношења пријаве, а мали патент 10 година. Технолошке иновације,
конструкције, поступци и сл. обично се штите патентним правом. Патент је, дакле,
субјективно право које припада физичком или правном лицу уколико су испуњени
законом предвиђени материјални и формални услови. Садржај права на основу
патента одређују важећи законски прописи у свакој земљи.    - Својство носиоца
права на патент доказује се помоћу патентне исправе која представља формални
доказ о постојању патента за одређени проналазак и права одређеног лица на тај
патент. Патентну исправу у свакој земљи издаје одређен државни орган.
#
Предмет патентне заштите је проналазак као материјализован производ
проналазачког рада појединца или групе људи. Проналазак је финални резултат
проналазачког рада јер правну заштиту ужива онај проналазачки рад који је пружио
одређене резултате. Од проналазака треба разликовати научна открића, различита
теоријска сазнања и методе којима се дошло до тих сазнања.
После много дилема у доктрини па и у законодавној пракси, данас преовлађује став
да рачунарски програми представљају ауторско дело које се штити одредбама
ауторског права. Из тог разлога, Закон о патентима искључује рачунарске програме
из патентне заштите.
С обзиром на то да је проналазак финални резултат проналазачког рада, настајање
проналаска представља процес који се састоји из неколико фаза. Полазна тачка за
настајање проналаска је идеја, тзв. проналазачка идеја или основна идеја
Следећа фаза је реализација проналазачке идеје, којој проналазач приступа помоћу
техничких метода и индустријских поступака.

ЖИГ

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе
једног физичког или правног лица од исте или сличне робе другог физичког или
правног лица. Жигом се такође означавају и услуге са циљем да се учине
препознатљивим, у односу на исте или сличне услуге других привредних субјеката.
Моделом се штити нови спољни облик неког индустријског или занатског
производа, или његовог дела. Он представља тродимензионално дело. Узорком се
штити нова слика или цртеж који може да се пренесе на неки индустријски или
занатски производ. Узорак представља дводимензионално дело.

 Жиг се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа,

распореда боја, тродимензионалних облика, комби- нација тих знакова као и
 од музичких фраза које се могу приказати нотним писмом. Он може бити
исписан на било који начин, у било којој боји.
 Жиг, поред графичког решења, може да обухвата и тело у простору
(Мерцедесова звезда, боца итд.) и тада се назива тродимензионалним жигом.
 Закон из 2004. године предвиђа да се жигом не сматрају печат, штамбиљ,
знак за обележавање драгоцених метала и сл. како би се избегла могућност
терминолошке конфузије.

 У случају постојања истих знакова за обележавање исте или сличне врсте

робе (услуга) у привредном промету, поставља се питање ко има „јаче"
право - онај који је први почео да употребљава тај знак за обележавање
својих производа (услуга) или онај који га је први регистровао на своје име.
Правно питање је да ли је основ настанка права на жиг његова употреба или
његова регистрација.
По овом питању, национална законодавства и правна теорија поделили су се
у две групе.

1. Прва група обухвата земље (Швајцарска, Бразил, САД, Велика Британија,

Италија) у којима право на жиг се заснива на чињеници прве употребе
једног знака у привредном промету. У сукобу два иста или слична жига
приоритет употребе је правно релевантан, а не евентуална регистрација.
2. По другом систему (Немачка, Шпанија, Шведска, земље Бенелукса,
Француска, Мађарска), право на жиг се заснива на регистрацији жига која
има конститутивни карактер у погледу стицања права на жиг.
3. Жиг је монополско право које свом носиоцу обезбеђује искључиво право да
знак заштићен жигом користи за обележавање своје робе или услуга, а да
другим лицима забрани да исти или сличан знак неовлашћено користе за
обележавање исте или сличне врсте робе или услуга.
4. Жиг је и апсолутно право јер његов носилац може истаћи приговор према
сваком лицу које би покушало да употреби његов жиг без његове
сагласности.
5. Правом на жиг не штити се материјално или нематеријално добро као такво,
већ дејство, утицај жига изражен преко привредне добробити коју жиг
доноси свом носиоцу, односно кориснику.

Функције жига:

 Носиоци познатих жигова уживају монополски или квазимо- нополски

положај на тржишту у односу на своје конкуренте чија је роба обележена
мање познатим жиговима.
 Жиг има неколико функција у привредном животу.

1. Његова примарна функција је да означи порекло робе, односно име

произвођача или, у услужној делатности, да означи носиоца привредне
делатности.
 2. Друга функција жига је да индивидуализира робу, односно услуге и омогући
да се једна врста робе или услуга разликује од друге исте или сличне врсте
робе, услуга.

 Функције идентификације произвођача и робе јесу примарне функције жига.

Поред њих, жиг има још две „нове" функције: гарантну и рекламну
функцију.

 Производ који је обележен жигом сматра се производом одређеног

квалитета, који не мора да буде натпросечан и изузетан, али који треба да
буде константан, непромењен кроз дуги низ година. Што је један жиг
познатији, то је, по правилу, ова гарантна функција јача.

 У условима савременог тржишта жиг постаје моћно средство привредне

рекламе и као такав има значајну пропагандну функцију. Потрошачи се
одлучују за жиг који се непрестано рекламира на разним медијима јер такав
жиг постаје део њихове подсвести и руководи их при избору одређеног
производа.

 Правна заштита жига је установљена у циљу заштите интереса три

категорије субјеката:

1. Она у првом реду треба да пружи заштиту савесним привредним субјектима

који приликом обављања привредне делатности обележавају своје
производе и услуге заштићеним жиговима.
2. Другу категорију субјеката сачињавају потрошачи, који у систему правне
заштите жигова имају гаранцију за производ.
3. Трећа категорија се односи на интерес друштвене заједнице јер жиг као
елеменат лојалне конкуренције доприноси бољој организацији тржишта и
повољно утиче на побољшање квалитета производа и уравнотежавање цена
на тржишту.

   
    

ВРСТЕ ЖИГОВА:

 Основна подела жигова је на националне и на наднационалне (међународне

и друге) жигове.

 Национални жигови су знаци за које је добијена правна заштита на

територији земље чији је надлежни орган одобрио жиг.
 Међународни жигова, који се региструју са важењем на територији више
држава, тј. који имају наднационални кара- ктер. То цy жигови који се могу
регистровати на основу одредаба Мадридског аранжмана о међународном
регистровању жигова.

 Друга значајна подела жигова је на робне и услужне жигове.

 У међународним конвенцијама и у упоредном праву прави се разлика

између фабричког и трговачког жига. То је разлика која почива на врсти
привредне делатности, док је функција жига иста. Они се заједно називају
робним жиговима Услужним жигом штити се знак који је y привредном
промету на-мењен разликовању услуга исте или сличне врсте.

 Следећа подела је на индивидуалне и колективне жигове.

 Индивидуални жигови су они жигови које стекне један пријавник, физичко

или правно лице, на знак за обележавање робе или услуга.
 Колективни жиг заправо жиг правног лица које представља одређени облик
удруживања произвођача или давалаца услуга, који имају право да користе
субјекти који су чланови тог удружења, на начин предвиђен општим актом о
колективном жигу.

 Ноторни и реномирани жигови

 Ноторни или познати жигови су знаци за обележавање робе или услуга на

које се примењују сва правила жиговног права, а нарочито правило
специјалности - да се исти или сличан жиг који је регистрован на име
одређеног носиоца може регистровати на име другог лица под условом да је
реч о различитој врсти робе или услута Ноторни жиг је онај жиг који је
познат битном делу релевантне јавности у смислу да га тај круг људи
повезује са одређеним врстама робе и услуга.
 Реномирани или чувени жигови су постали у тој мери познати на тржишту
да симболизују носиоца права на жиг и његове производе. Због реномеа који
ови жигови уживају на тржишту, њима се одобрава, под утицајем судске
праксе (односно парница које воде велике компаније које су, по правилу,
носиоци реномираних жигова), апсолутна заштита независно од врсте
 производа или услуга, односно мимо начела специјалности. Чувени жиг је
познат великом делу релевантне јавности, има виши степен познатости од
ноторног жига и због тога  у већини националних закона ужива ширу
заштиту од ноторног жига, тј. судови му одобравају заштиту од
неовлашћене употребе на неконкурентним врстама робе и услуга.

ГЕОГРАФСКА ОЗНАКА ПОРЕКЛА

Географска ознака порекла је право којим се обележавају и штите производи који

се производе на одређеном географском подручју. Ознака порекла је географски
назив земље, региона или места којим се означава производкоји из њих потиче и
чији су квалитет и посебна својства искључиво или претежно условљени
географском средином. Производња, прерада или дорада таквих производа одвијају
се на одређеном ограниченом подручју.

ТОПОГРАФИЈА ИНТЕГРИСАНИХ КОЛА

Топографија је на било који начин приказан тродимензионални распоред

елемената, од којих је најмање један активан и међувеза у интегрисаном колу.
Интегрисано коло јесте готов производ или међупроизвод у коме се остварује
одређена електронска функција и у коме су елементи, од 7 којих је најмање један
активан, и међувезе интегрално формирани у комаду материјала или на њему.

АУТОРСКО ПРАВО

Ауторско дело је духовна, научна, уметничка, стручна творевина или

интелектуална креација аутора чије су основне претпоставке оригиналност или
инвентивност. #Ауторско право обухвата права ствараоца књижевних, научних и
уметничких дела и дела из других области стваралаштва.
Интелектуална својина доноси корист друштву, а нарочито потрошачима,
увећавањем вредности и обезбеђивањем гаранције квалитета. Робни жигови и
географске ознаке омогућавају потрошачима да направе диференцијацију између
роба и услуга разних произвођача и да изаберу производе оних произвођача чијем
угледу највише верују. Они такође представљају трајну везу између произвођача и
његовог производа и подстичу их да буду одговорни за ефикасност И квалитет
производа.

ЗАШТИТА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Интелектуална својина састоји се од различитих елемената које се могу се

комбиновати да би се осигурала ефикасна заштита. Основни специфични облици
заштите обезбедјују се:
  Путем права индустријске својине (патенти за проналске, корисни
модели,индустријски дизајн, жигови, итд.) која се односе на отеловљене
креације ума у корисном производу, или стављање комерцијалног
симбола на корисни производ, или на медијум изражавања;

 Путем ауторског права које се односи на отеловљење уметничких или

корисних креација ума на телесни медијум изражавања. Допунски
облици заштите - као општа врста и друга линија одбране у одсуству
специфичне заштите   предвидјени су на основу закона против нелојалне
конкуренције, посебно одредби које се односе на заштиту неоткривене
информације путем пословне тајне, заштиту против узимања
неоправдане предности (нпр. ропска имитација), или проузроковања
забуне на тржишту у току конкуренције.

Најуопштеније говорећи, свака земља на основу свог законодавно суверенитета и

територијалног принципа има своје законе о интелектуалној својини и свој
национални систем организација које функционишу у области заштите
интелектуалне својине. Национални закони о интелектуалној својини и пракса се
разликују од земље до земље, иако су прихваћени неки глобални минимални
стандарди и постигнут одредјени степен хармонизације кроз медјународне уговоре.

Заштита интелектуалне својине заснована је на једном броју принцип усмерених на

осигурање пожељног баланса измедју приватних и јавних интереса,искључивих
права и слободне конкуренције. Основни принцип у тржишној економији је
слобода конкуренције, одакле следи да је слободно коришћен јавни домен правило,
а интелектуална својина изузетак.

Интелектуална својина као приватно право је доступна само под одредјеним

условима, за нова, оригинална, неочигледна или дистинктивна дела интелектуалне
креације, која превазилазе јавни домен и интелектуалну својину других. Други
важан принцип је ограничење заштите креација ума и комерцијалних симбола. На
пример, интелектуална својина не штити идеју као такву, у апсолутном смислу, већ
само специфични израз те идеје (путем ауторског права) или практичну примену
идеје (знања, информације, у корисном производу). Са друге стране сматра се
законитим конкурентним понашањем, а и охрабрује се, даље развијање
патентираног проналаска за деривативни нови производ или процес који не вредја
патент већ производи исте или боље резултате од патентираног проналаска
(тзв."проналажење или дизајнирање око"). За нашу земљу најзначајније су Светска
организација за интелектуалну својину – WIPO и Европска патентна организација –
EPO. Подразумева се да је ту и домаћа институција – Завод за интелектуалну
својину Србије у чијој је надлежности национална стратегија интелектуалне
својине.
Суштина права интелектуалне својине није у томе да она дају позитивна власничка
права на креације ума. Суштина је да је то једна врста превентивног права које се
односи на одредјене тржишне активности других лица ради спречавања
неовлашћене комерцијализације креација ума ("производити, користити,
продавати") без сагласности власника права, у оквиру различитих ограничења:
временских, територијалних, изузетака фер употребе (нпр. слободна употреба у
сврхе наставе) и јавног интереса (нпр. антитрустовска правила, заштита
потрошача). Осим тога интелектуална својина не даје право на искоришћавање
креација ума; то право регулишу друга права везана за регулисање тржишта.

Заштита интелектуалне својине је по својој природи привремена и усмерена је на

каналисање интелектуалних креација у јавни домен једном када искључива права
престану.То је општи, завршни и неповратни статус интелектуалних креација и
комерцијалних симбола који нису заштићени одредјеним обликом интелектуалне
својине. Ствари у јавном домену не могу бити присвојене у приватне сврхе и
доступне су свакоме за слободно копирање и коришћење.

                                         

ЗАКЉУЧАК

Данас се доминација на светском нивоу остварује чешће легалним начином него

ратом. Свесне тога, најразвијеније земље света све више улажу у интелектуални
ресурс, чиме се борба за глобални престиж у свету преноси на терен научно-
технолошког развоја. Ко у том домену оствари предност, имаће шансу да обезбеди
за себе економску, војну и политичку доминацију. У таквој ситуацији и земље у
развоју могу да траже шансу за поправљање властитих позиција јер су им
интелектуални ресурси ипак јачи него финансијски!
Велике компаније су одувек у истраживање и развој улагале доста својих ресурса.
Те инвестиције су им омогућавале да створе нове производе, да се развију и
постану водеће фирме у области у којој делују. Захваљујући патентираним
иновацијама својих оснивача, неке јапанске фирме попут Тојоте, Мицубишија,
Сонија и Хонде постале су индустријски гиганти и стубови јапанске привреде.
Слична је била и ситуација са корејским компанијама, од којих су неке постале
глобални лидери на тржишту и довели до трансформације
Кореје од сиромашне пољопривредне земље шездесетих година XX века са
дохотком по глави становника мањим од 100 US dolara у, данас, високо
индустријализовану земљу са дохотком по глави становника од 12.000 US
dolara.
ЛИТЕРАТУРА:

1. Др Весна Бесаровић “ Индустријска својина и ауторско право”, Београд,

2008. год.

2. Доц. др Весна Балтезаревић „Право и интелект“, Мегатренд универзитет,

Београд, 2009. год.