ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ХУМУСА У ЗЕМЉИШТУ

ПО МЕТОДИ КОЦМАНА (Kotzmann)

Хумус представља комплекс органских једињења који је образован разлагањем и

синтезом (хумификацијом) различитих органских остатака у земљишту. Од количине и
квалитета хумуса зависе многе особине земљишта. Има велики утицај на физичко-
хемијске и физичке особине земљишта, такође представља извор хранљивих елемемата
за биљке (који се ослобађају при његовој минерализацији).
Приликом одређивања укупног садржаја хумуса узимају се у обзир све органске
материје у земљишту, због чега је при припремању земљишног узорка за анализу
неопходно одвојити коренчиће и све видљиве органске остатке како би се одстраниле
органске материје које нису хумусне природе.
Принцип: одређивање садржаја хумуса по Коцману је заснован на оксидацији
органских материја земљишта помоћу 0,1 M раствора KMnO4 (калијум-перманганат).
Садржај развијеног СО2 при оксидацији угљеника из хумуса се не израчунава директно,
већ се одређује количина оксидационог средства (0,1 M KMnO4) која се утроши за
оксидацију угљеника оганских материја у земљишном узорку.
Утврђено је да 1 ml 0,1 M KMnO4 оксидише 0,514 mg угљеника хумуса у СО2.
Када се израчуна колико је ml KMnO4 утрошено на оксидацију угљеника у хумусу из
узорка земљишта, онда се множењем коефицијентом 0,514 израчунава количина
угљеника у mg у том узорку. Множењем добијене вредности са коефицијентом 1,72
(утврђено је да садржај С у хумусу износи просечно око 58%, ако се подели
100:58=1,72) угљеник се преводи у хумус и даље простом размером преводи у проценте
хумуса.

Прибор:
 Аналитичка вага;
 Ерленмајер колбе запремине 300 -500 cm3
 градуисани стаклени цилиндри (мензуре) од 200 и 50 cm3
 пипета од 50 cm3;
 две бирете запремине од 50 cm3 на стативу,
 мали стаклени левак пречника 5 cm;
 стаклене чаше;
 електрични решо са регулатором загревања.

Реагенси:
 0,1 M раствор KMnO4
 Раствор 0,1 М H2C2O4
 Раствор H2SO4 концентрације 1:3 (једандео киселине и три дела дест. воде)
 Поступак одређивања:
Ваздушно суви земљишни узорак уситнити у порцеланском авану и затим га
просејати кроз сито са отворима пречника 0,25 mm. На аналитичкој ваги одмерити од
100 до 500 mg узорка, што зависи од количине хумуса у њему што се визуелно може
оценити на основу боје земљишта. Тамнија боја указује на већи садржај хумуса, па се у
том случају одмерава мања количина земљишног узорка. У супротном, када је светлија
боја земљишта, одмерава се већа количина земљишног узорка. Од њивског земљишта,
за черноземе, смонице и извесна друга – ритска, алувијална земљишта, довољно је из
хумусног хоризонта узети 300 mg, док је за доста сиромашније у хумусу (гајњаче и
параподзоласта земљишта) потребно узети и до 500 mg. Код тресетних и полутресетних
земљишта и извесних планинских црница треба узети 100 mg.
Одмерена количина узорка се квантитативно преноси на дно суве Ерленмајерове
колбе уз помоћ четкице водећи рачуна да се при томе не хвата за зидове посуде.
Мензуром се затим у колбу са земљиштем налије 130 cm3 дестиловане воде, а потом
другом, малом мензуром 20 cm3 H2SO4 концентрације 1:3. Сумпорна киселина ствара
киселу средину у којој се KMnO4 разара и ослобађа кисеоник који потом врши
оксидацију угљеника из хумуса. Потом се пипетом или биретом у колбу дода 50 cm3 0,1
М KMnO4 (V1) коме је претходно тачно одређен фактор нормалитета. Садржај у колби
се пажљиво промеша кружним окретањем колбе да честице земљишта не остану на
њеним зидовима.
На наливену ерленмајер колбу ставља се мали левак, који у овом случају има
улогу кондензатора. Припремљен узорак се ставља на решо и тихо кува 15 мин., при
чему почиње се почиње са мерењем од почетка кључања. Тихо кључање поспешује
оксидацију угљеника из хумуса у угљен-диоксид.
За време док се узорак кува, треба налити бирете, једну раствором калијум-
перманганата, а другу раствором оксалне киселине.
По завршеном кувању, одмах се почиње титрација 0,1M C2H2O4, при чему се
врши неутрализација преосталог калијум-перманганата (оног који није утрошен за
оксидацију угљеника). Титрација се врши до обезбојавања раствора, при чему се
оксална киселина додаје до целог cm3. По завршеној титрацији је очита запремина
утрошене оксалне киселине (V2).
При овој титрацији се јавља грешка која је условљена природом реакције
(реакција није моментална, па се увек дода већа количина оксалне киселине). Ова
грешка се исправља ретитрацијом.
Ретитрација се изводи раствором 0,1 M KMnO4 до појаве бледо-ружичасте боје.
На бирети се очита запремина утршеног калијум-пеманганата(V3).
На основу утрошених количина KMnO4 и C2H2O4, на основу следећег обрасца се
рачуна садржај хумуса (%) у узорку:

VKMnO4 = V1 + V3 – V2

H = VKMnO4 · 0,514 · 1,72 · 100 / m (%)

H – садржај хумуса (%)

VKMnO4 – запремина утрошеног 0,1 M KMnO4 за оксидацију угљеника (cm3)
0,514 - коефицијент: 1 cm30,1 M KMnO4 оксидише 0,514 mg C
1,72 - коефицијент за превођење угљеника у хумус
m – маса узорка земљишта (mg)