Razvojna psihologija 1: PITANJA ZA ISPIT

Napomena: Pitanja označena * su DOVOLJNA ZA PROLAZAK

Nastavna tema: Kognitivno-informacioni pristup razvoju

1. Kako su pijažetanski i psihometrijski pristup uticali na nastanak

kognitivno-informacionog pristupa: u čemu su informacionisti videli dobre
strane i ograničenja ova dva pristupa i kako su odredili svoj naučni program -
ciljeve, zadatke i metode proučavanja kognitivnog razvoja?

Kognitivno informacioni pristup razvoju nastao je kao odgovor na tada dva

dominantna pristupa: Pijažeov konstruktivisticki i Psihometrijski pristup.
Smatrali su da psihometričari pred decu postavljaju raznovrsne zadatke ali da
im je glavno ograničenje to što zanemaruju kognitivne procese i strategije.
Smatrali su da je Pijaže birao zadatke koji otkrivaju prirodu kognitive
strukture ali da je sam taj koncept kognitivne strukture suviše apstraktan i
da nije operativan.

U pokušaju da prevaziđu ograničenja ovog pristupa svoj naučni program

odredili su na sledeći način:

Kao i Pijažea, i njih zanima priroda kognitivnih procesa putem kojih deca razumeju
raznovrsne kognitivne zadatke i odgovaraju na njih


Ni njima nisu važne individualne razlike u odgovorima, već kognitivni procesi
zajednički za decu određenog uzrasta


Ali ih zanimaju konkretni kognitivni procesi i strategije, a ne neka apstraktna
kognitivna struktura


Zato analiziraju ZAHTEVE koje deci postavljaju različiti zadaci i kako ona na
njih odgovaraju

Pijaže je zanemario PROCESE NA NIVOU ZADATAKA, a njegov klinički metod nije
dovoljno objektivan

Cilj ovog pristupa je da opišu realne kognitivne procese i strategije pomoću kojih
deca rešavaju različite tipove problema-zadataka.

2. Koja su dva osnovna tipa istraživanja u okviru kognitivno-informacionog

pristupa?

Dva osnovna tipa istraživanja u okviru kognitivno informacionog pristupa su

istraživanja koja se bave razvojem samog sistema za obradu informacija i
istraživanja koja se bave kognitivnim funkcionisanjem u specifičnoj
oblasti vezano za konkretan tip zadatka.

3. *Kako se u okviru informacionog pristupa konceptualizuje kognitivni sistem?

Opišite shematski prikaz procesa obrade informacija („kogitogram“) i

1
 ilustrujte ga na primeru zadatka reprodukcije pročitanih reči (koji smo radili
na času).

Kognitivni sistem se u okviru ovog pristupa konceptualizuje kroz upotrebu

kompijutera kao metafore ili modela ljudskog mišljenja. Konceptualizuje se
kao sistem za prikupljanje i obradu informacija.

Jedan od šematskih prikaza ovog modela je i kogitogram - Model Atkinsona i

Sifrina, koji izgleda otprilike ovako: Prvo se pojavljuju sredinski stimulusi,
napisane reči u ovom slučaju, one ulaze u senzorni registar (čulna
memorija) u koju ulaze sve informacije (neograničenog kapaciteta),
ikonički/vizuelni u primeru, zatim putem pažnje, tj. selekcijom/filtriranjem
informacija, dospevaju u kratkoročnu (operativnu, radnu) memoriju –
informacije sa kojima trenutno operišemo, obim 7±2, usko grlo kognitivnog
sistema, dok se informacije ne odbace ili ne odu putem učenja u dugoročnu
memoriju (baza znanja, neograničenog kapaciteta), a kada se prisećamo
tog sadržaja mi njega iz dugoročne memorije izvlačimo u kratkoročnu
memoriju. Metakognicija – procesi iznad i kratkoročne i dugoročne memorije.

1. Sažeto opišite Sternbergov model komponenti (tri tipa komponenti).

Sternberg razlikuje tri tipa komponenti:

1. Performans komponente obuhvataju procese obrade informacija u

različitim fazama rešavanja problema (reprezentovanje problema,
kombinovanje informacija i uočavanje relacija među njima i generisanje
odgovora)
2. Komponente koje se odnose na usvajanje znanja obuhvataju različite
procese uključene u sticanje znanja.
3. Metakomponente ostvaruju funkciju kontrole i upravljanja procesima
obrade informacija, procenu prirode i zahteva problema, izbor
odgovarajućih strategija u skladu sa mogućnostima i ograničenjima
sistema, i kontrolu i evaluaciju toka rešavanja problema prema
postavljenom cilju.

5. *Kako se u okviru informacionog pristupa shvata kognitivni razvoj: koja su

četiri glavna aspekta ili faktora razvojnih promena? Ilustrujte odgovore na
primeru zadatka reprodukcije pročitanih reči. Zašto je teško odrediti koji je
najvažniji aspekt/faktor promena?

Razvoj se opisuje i objašnjava kao sadejstvo osnovna četiri aspekta /

faktora / mehanizma razvoja, i to su:

1. Kapacitet i brzina bazičnih procesa

2. Strategije
3. Metakognicija
4. Baza znanja

U zadatku reprodukcije pročitanih reči svi ovi faktori imaju veliki značaj,
kapacitet i brzina nam ograničavaju putem pažnje i brzine koliko ćemo reči
moći da uzmemo u obzit, koliko ćemo stići da iskoristimo strategije, zatim
strategije koje koristimo omogućavaju da lakše zapamtimo prikazane reči,
metakognicija nam omogućava da procenimo spostveni kapacitet i da

2
 odredimo koju ćemo strategiju koristiti, a baza znanja nam olakšava da
osmislimo date informacije i da ne trošimo dodatne kapacitete na razumevanje
neke reči ukoliko ne postoji u našoj bazi znanja. Zbog isprepletanosti ova 4
osnovna aspekta nije lako odrediti koji je najvažniji.

1. Promene u “arhitekturi” kognitivnog sistema: povećanje kapaciteta i brzine

bazičnih procesa

2. Promene u strategijama: korišćenje boljih i efikasnijih strategija

3. Promene u metakognitivnim procesima: razvoj metakognitivnog

znanja i metastrategija
4. Promene u bazi znanja: količina i organizacija informacija

6. Koja četiri aspekta (sposobnosti) obuhvata razvoj pažnje? Ilustrujte odgovore

primerima.

1. Selektivnost pažnje – da se pažnja i intelektualni napor usmere selektivno

prema bitnim aspektima zadatka a da se nebitne karakteristike zanemare.

2. Organizacija pažnje – da postoji sistematičnost i planiranje u dolaženju do

informacija i izboru bitnih informacija

3. Kontrola pažnje – da se pažnja voljno održava i da što manje varira pod

uticajem raznih distraktora

4. Adaptibilnost pažnje – da postoji prilagođavanje nivoa pažnje i uloženog

napora prema zahtevima zadataka i promenama situacije.

7. *Rezultati istraživanja pokazuju da se sa uzrastom sistematski povećava broj

slova ili brojeva koje deca mogu da reprodukuju. Navedite dva objašnjenja
zasnovana na povećanju kapaciteta kognitivnog sistema. Koje od njih
podržavaju nalazi Čena i Stivensona?

Neki istraživači smatraju da ovo povećanje odražava sazrevanje, povećavanje

dečjeg kapaciteta za zadržavanje informacija u kratkoročnoj memoriji.

Drugi istraživači smatraju da se ne povećava kapacitet memorijskog

sistema već efikasnost u korišćenju sopstvenih mentalnih kapaciteta. Da se
povećava brzina procesuiranja informacija i da dolazi do automatizacije koja
oslobađa kapacitet za dalje rešavanje problema. Ovo tumačenje podržava kros-
kulturalno istraživanje Čena i Stivensona pri čemu kineska deca prvo pamte
više brojeva samo zato što su njihove reči za brojeve kraće, a kada se ujednaće
po dužini reči, i američka i kineska deca pamte jednak broj.

8. *Šta su strategije? Opišite tri najčešće strategije pamćenja i ilustrujte ih

primerima. Navedite nalaze istraživanja o razvoju ovih strategija kod dece
(kada se javljaju i u čemu se ogledaju razvojne promene).

Strategije su namerno izabrane akcije izvedene u svrhu postizanja

određenog cilja. Kada se kaže da deca koriste strategije pamćenja misli se da

3
 su sposobna da izvedu namerne akcije da bi postigla cilj zapamćivanja nečega.
Tri najčešće strategije pamćenja su:
a) ponavljanje: ponavljanje materijala koji treba zapamtiti;
b) strategija semantičke organizacije: grupisanje i organizovanje informacija
(klase ili koherentna celina);
c) elaboracija: dodatno osmišljavanje informacija kroz njihovo povezivanje sa
informacijama iz dugoročne memorije.

Prva strategija ima začetke još u odojaštvu, a javlja se na uzrastu oko 5-6
godina, organizacija oko 7-8, a elaboracija oko 11-12. To se može povezati sa
Pijažeovim razvojnim stadijumima.

9. *Šta se podrazumeva pod razvojem baze znanja? Navedite nalaze istraživanja

koji potvrđuju važnost baze znanja u kognitivnom funkcionisanju i razvoju
(istraživanja Čijeve i saradnika).

Baza znanja predstavlja količinu i organizaciju uskladištenih informacija

koje se mogu izvući iz dugoročne memorije i upotrebiti u novim
situacijama. Uvećanje i efikasnija korišćenja baze znanja svakako su deo
objašnjenja činjenice da se sa uzrastom poboljšava sposobnost pamćenja.

Istraživanja Čijeve i saradnika ovo potvrđuju - istraživanje u kome deca

šahovski eksperti bolje pamte raspored figura od studenata, ali ne i brojeve, i
istraživanje u kome dečak poseduje veliku bazu znanja o dinosaurusima i
lakše pamti podatke o onim dinosaurusima koje bolje poznaje. Zaključak ovih
istraživanja je da posedovanje veće količine znanja o nekoj temi olakšava
pamćenje i prisećanje informacija vezanih za tu temu.

10. Opišite kako se razvijaju reprezentacije znanja u dugoročnoj memoriji, na

primerima razvoja skripta (istraživanja Nelsonove) i sheme priče.

Nelsonova je ispitivala razvoj skripta ili scenarija: mentalna reprezentacija

koja uključuje uobičajni redosled događaja i aktivnosti učesnika vezanih za
određeni kontekst. Istraživanje je pokazalo da već kod male dece od 4-5
godina postoje takve reprezentacije znanja. Primena uobičajnog skripta na
mlađu decu deluje zbunjujuće jer su rigidnija u primeni skripta u odnosu na
starije. Istraživanja su pokazala i postojanje jasnog redosleda u razvoju
skripta: on na početku uključuje samo centralne događaje i operacije i
postepeno se obogaćuje onima koji su manje važni.

U drugom istraživanju ispitivana je shema priče – mentalna struktura koja

vodi i usmerava proces razumevanja i produkcije priča. Zastupnici gramatike
priče smatraju da se svaka priča sastoji iz strukturnih jedinica koje se
povezuju u celinu prema određenim pravilima. Ispitivalo se da li su deca
različitih uzrasta osetljiva na postojanje ovih strukturnih jedinica i kako
shema priče vodi proces razumevanja i prepričavanja, Pokazano je da i manja
deca poseduju jednostavne sheme priča, a vremenom su njihove sheme
priča sve složenije i tačnije.

11. *Koje su tri osnovne vrste metakognitivnog znanja (po Flavelu i

Velmanu)? Šta o njihovom razvoju govore nalazi istraživanja?

4
 1. Znanje o zadatku i angažovanom kognitivnom procesu - znanje o
tipu problema kome pripada konkretan zadatak, o tome koliko je nov ili
poznat, lak ili težak. Začeci ove vrste se javljaju oko 5 godina a prekretnica
je sa 10-11 godina.

2. Znanje o sebi podrazumeva znanje o sopstvenim kognitivnim

mogućnostima i ograničenjima. Vrlo je ograničeno sa 5 godina, poboljšanje i
prekretnica oko 10-11. Petogodišnjaci tvrde da mogu da urade zadatak,
osmogodišnjaci ne tako olako.

3. Znanje o strategijama obuhvata svest o potrebi da se pri rešavanju

problema koriste strategije, eksplicitno znanje o samoj strategiji, kao i svest
i vrednosti o efikasnosti tog kognitivnog sredstva. Do 5g retko koriste
strategije, pa poboljšanje i prekretnica oko 10-11.

12. Kako Flavel tumači razlike između mlađe i starije dece u pogledu korišćenja
kognitivnih strategija? Koji empirijski nalazi govore u prilog njegovog
tumačenja? U čemu se sastoje obrazovne implikacije ovih nalaza?

Flavel i saradnici smatraju da i mala deca mogu imati koristi od upotrebe

strategija ali da ona to ne čine jer ne mogu da je prepoznaju kao korisno
sredstvo. Pre pete, šeste godine deca ne shvataju da mogu nešto da urade
kako bi povećala pamćenje. Ta nemogućnost spontane primene strategija
postoji čak i kad je dete sposobno za to. Ova hipoteza je potvrđena u
istraživanjima koja su pokazala da se deca mogu efektivno podučavati
strategijama ali je nophodno da dobiju povratnu informaciju o njihovoj
korisnosti i efikasnosti. Ovo ima značajne implikacije za proces obrazovanja,
od početka školovanja deca mogu razvijati efikasne kognitivne strategije ali se
to neće desiti bez sistematske podrške odraslih.

13. *Kako zastupnici kognitivno-informacionog pristupa odgovaraju na tri

ključna pitanja razvojne psihologije?

1. Priroda razvojnih promena:

Poboljšanje kognitivnog sistema obuhvata različite vrste razvojnih promena:
dugotrajnih i kratkotrajnih; kvalitativnih i kvantitativnih ali se ipak više
naglašavaju kontinuirane, postepene kvantitativne promene.

2. Faktori razvoja:
Ovi autori više su zainteresovani za opis kognitivnog sistema i njegovog
funkcionisanja. Od sredinskih faktora ozbiljnije se razmatra samo uticaj
fizičke sredine, a razvoj se sagledava kao razvoj usamljenog deteta -
individualna kognitivna aktivnost je formativni faktor razvoja.

3. Individualne razlike:
Utvrđuju se opšte pravilnosti kognitivnog razvoja pa se individualne razlike
tretiraju kao šum koji treba eliminisati iz podataka.

14. Uporedite kognitvno-informacioni i pijažetanski pristup razvoju: sličnosti i

razlike.

5
 Glavna razlika je da oni odbacuju Pijažeovu ideju da sa uzrastom dolazi do
pojave kvalitativno drugacijih oblika mišljenja. A glavna sličnost je što
smatraju da je kognitivni sistem samo modifikujući sistem i da je
formativni faktor individualna kognitivna aktivnost.

15. *Koje su dobre strane i ograničenja kognitivno-informacionog pristupa

razvoju?

Doprinosi su: raznovrsni i konkretni zadatci, precizni opisi kognitivnih

procesa, precizna analiza zahteva zadatka, preciznost, objektivnost, upotrebna
vrednost, operacionalizacija, kvantifikacija, laboratorijski eksperimenti..

Ograničenja: Opseg važenja i mogućnost uopštavanja, fokusiranost na opis a

nema objašnjenja razvojnih promena; zanemarivanje prirodnog konteksta i
socijalne interakcije.

Nastavna tema: Univerzalno-konstruktivistički pristup razvoju: Pijažeova

teorija

1. Pijaže je sebe smatrao biološki orijentisanim genetičkim epistemologom.

Šta iz toga možemo da zaključimo o njegovom pristupu razvoju (predmet
bavljenja, ciljevi i izbor metode)?

Pijaže se zainteresovao za probleme prirode i nastanka saznanja, razmatrao je

ove probleme u širem kontekstu adaptivnog ponašanja živih bića. Proces
saznavanja i kognitivnog razvoja posmatrao je kao sredstvo adaptacije na
sredinu naglašavajući kontinuitet između biološkog i psihološkog.
Mehanizme adaptacije opisuje kao mehanizme koji su zajednički za organske i
kognitivne procese.

2. *Objasnite u čemu se sastoje aktivizam, interakcionizam i

konstrukcionizam Pijažeovog shvatanja saznanja i kognitivnog razvoja. Zašto
se Pijažeovo shvatanje naziva UNIVERZALNO-konstruktivističkim?

- AKTIVIZAM: Saznanje je delovanje na objekte, a ne pasivno

odslikavanje. Razvoj je rezultat aktivnosti jedinke, a ne pasivna realizacija
biološkog programa niti prosta akumulacija sredinskih uticaja.
- INTERAKCIONIZAM: Saznanje je rezultat interakcije jedinke i sredine.
Razvoj je rezultat interakcije bioloških i sredinskih faktora.
Posredovane aktivnošću jedinke, koja je MOTOR RAZVOJA.
- KONSTRUKTIVIZAM: Saznanje se gradi (konstruiše) kroz interakciju
jedinke i sredine. Razvoj kao konstrukcija sve stabilnije kognitivne
strukture.

Pijažeovo shvatanje se naziva univerzalno-konstruktivističkim jer je smatrao

da je konstruktivni proces u osnovi isti u svim ljudskim grupama. Smatrao
je da postoje univerzalna kognitivna svojstva ljudske vrste, kao i
univerzalni principi koji stoje u osnovi saznajnog funkcionisanja čoveka i
procesa razvoja, primenjivi na sve.

6
2. Navedite primere za Pijažeovu tezu da je saznanje delovanje na objekte.
Objasnite važnost razlike između fizičkog i logičko-matematičkog iskustva i
ilustrujte odgovor primerima.

Za Pijažea saznavanje nije pasivan proces registrovanja i prostog gomilanja

informacija iz spoljašnje sredine, već ono nužno podrazumeva aktivnost
jedinke i delovanje na objekte. Primer, lopta je ono što dete sa njom može
da uradi.

Fizičko iskustvo je senzo-motorna aktivnost a intelektualno logičko-

matematičko iskustvo je još uvek akcija ali interiorizovana i izvršavana u
mislima.

3. *Šta Pijaže podrazumeva pod akcionom shemom? Navedite neke pimere.

Navedite sinonime ovog pojma i objasnite zašto ih Pijaže koristi (koju
dimenziju značenja naglašavaju).

Pod akcionom šemom Pijaže podrazumeva mentalnu strukturu koja

organizmu daje model akcije za slične ili analogne uslove. Tj, to je ono što
se u jednoj akciji može uopštavati i prenositi na nove i slične situacije, ono što
je opšte i zajedničko u različitim ponavljanjima i primenama jedne akcije.
Kognitivne šeme, akcione šeme, mentalne šeme, kognitivne alatke...

Koriste se i sinonimi kongnitivna šema koja naglašava da su akcione šeme

deo kognitivme strukture i saznajna šema koja naglašava da ove akcione
šeme imaju ključnu ulogu u saznavanju o spoljnom svetu.

4. *Šta Pijaže podrazumeva pod kognitivnom strukturom? Objasnite vezu

između pojmova kognitivna struktura i razvojni stadijum.

Kognitivna struktura je sistem svih saznajnih šema koje jedinka poseduje

na određenom uzrastu, to je najopštija kognitivna organizacija. Za svaki
stadijum razvoja karakteristična je određena vrsta akcionih šema, odnosno
određena kognitivna struktura, kao sistem svih saznajnih alatki. Zato se
tokom razvoja kvalitativno menja način na koji dete misli, saznaje i shvata svet
oko sebe.

5. *Šta je kognitivna asimilacija? Koja je njena uloga (značaj) u procesu

saznavanja i kognitivnog razvoja? Navedite primere. Šta je deformišuća
asimilacija – koje su loše strane dominacije asimilacije? Navedite primere.

Pod Asimilacijom Pijaže podrazumeva uklapanje objekata i informacija iz

spoljašnje sredine u postojeće saznajne šeme. Ovaj proces podrazumeva
transformaciju objekata i informacija kako bi se mogla uklopiti u postojeće
šeme. Na osnovu asimilacije novo iskustvo dobija značenje a saznajne šeme
postaju sve jače i efikasnije. Asimilacija je izraz težnje organizma da sredinu
prilagodi sebi. U procesu saznavanja primenjujemo postojeće akcione šeme i
objekte iz sredine asimiliramo u postojeće šeme, kroz ovaj proces nepoznato za
nas dobija značenje. Pijaže akcione šeme naziva i asimilacionim šemama.
Asimilacija osigurava postepenost u razvoju i kontinuitet između starog i
novog. Značenje se uvek stvara na osnovu uklapanja novog u postojeće.

7
 Deformišuća asimilacija je nemogućnost da se uvidi specifičnost novih
informacija, ona nastaje dominacijom asimilacije u kognitivnom smislu koja
vodi ka deformaciji i rigidnosti čina saznavanja. Posledice su rigidnost,
predrasude, dogmatičnost, egocentrizam, nemogućnost da se shvate novine..
Dominacija asimilacije usporava ili čak onemogućava razvoj, negira postojanje
neravnoteže i specifičnosti novog iskustva i time zaustavlja napredovanje.

6. *Šta je kognitivna akomodacija? Koja je njena uloga (značaj) u procesu

saznavanja i kognitivnog razvoja? Navedite primere. Šta je deformišuća
akomodacija – koje su loše strane dominacije akomodacije? Navedite primere.

Akomodacija je menjanje ili modifikovanje saznajnih šema pod uticajem

spoljašnje sredine. Ona je izraz težnje organizma da menja svoju strukturu u
skladu sa spoljašnjim zahtevima, težnje suprotne asimilaciji. Nove informacije
koje ne mogu da se uklope u postojeću kognitivnu strukturu dovode do
promena tih saznajnih šema. Primer, podaci koje ne možemo da objasnimo
postojećom teorijom. Ona u kognitivnoj strukturi podstiče promenu i
napredak, bez nje nema napredovanja. Dominacija akomodacije je nekritičko
menjanje saznajnih šema bez očuvanja kontinuiteta i integrisanja starog i
novog; novo mora da se poveže sa postojećim da bi vodilo razvoju. Primeri
dominacije akomodacije – konformizam, prevrtljivost u mišljenju, bubanje...

7. *Šta je kognitivna adaptacija? Šta je uravnotežavanje? Šta je kognitivni

konflikt? Objasnite odnos ovih pojmova i ilustrujte ga primerima.

Ravnotežu između asimilacije i akomodacije Pijaže naziva adaptacijom.

Postojeća kognitivna struktura, tj saznajne šeme, menjaju se samo onoliko
koliko je neophodno da bi se mogle uklopiti nove informacije. Adaptacijom se
postiže ravnoteža između asimilacije sredine u kognitivnu strukturu i
akomodacije jedinke prema stvarnosti.

Uravnotežavanje (autoregulacija) je samoregulativni mehanizam koji stoji

u osnovi našeg kognitivnog funkcionisanja, kao i kognitivnog razvoja.
Uravnotežavanje počiva na adaptaciji - ravnoteži asimilacije i akomodacije.
Njime se kompenzuje svaki unutrašnji poremećaj ravnoteže (kognitivna
adaptacija). Kognitivna ravnoteža se stalno ruši i ponovo izgrađuje.

Stanje neravnoteže doživljava se kao kognitivni konflikt. On pokreće

saznajnu aktivnost, čiji je cilj prevazilaženje postojećeg nesklada i
uspostavljanje ravnoteže.

Uravnotežavanje predstavlja osnovni princip kognitivnog funkcionisanja kao i

glavni formativni faktor razvoja. Mogli bismo reći da su saznajni procesi i
saznajni razvoj u celini neprekidni proces konstrukcije sve stabilnije
ravnoteže.

8. Objasnite i primerima ilustrujte pojmove reproduktivne, generalizujuće i

rekognitivne asimilacije. Objasnite (pomoću ovih pojmova) kako dolazi do
razvoja akcionih šema i navedite primere.

8
 Proces upražnjavanja akcionih šema, kroz primenu na istim objektima
Pijaže naziva reproduktivnom asimilacijom, kroz ovaj proces šema se na
neki način uvežbava (beba sve efikasnije sisa).

Postepeno se iz refleksa sisanja stvara akciona šema sisanja koja se može

prenositi i na druge objekte, tada stupa na scenu generalizujuća asimilacija
beba počinje da primenjuje akcionu šemu na druge nove objekte.
(asimilira se palac u akcionu šemu sisanja). Kroz ovaj proces razvija se navika
sisanja.

Rekognitivna asimilacija - Uvežbavanjem i usložnjavanjem shema akcija

javljaju se mogućnosti praktičkog razlikovanja i prepoznavanja.

Kada se pojave objekti koji se ne mogu asimilirati u postojeću akcionu šemu

dolazi do akomodacije - izmene šeme. Jedna posledica toga je da se kroz nova
iskustva i interakciju asimilacije i akomodacije dalje menja i diferencira sama
akciona šema. Tako se razvijaju i nove akcione šeme (šema probanja
kašičice).

9. Šta Pijaže podrazumeva pod promenljivim strukturama (na kom Flavelovom

kriterijumu se zasniva ovaj pojam), a šta pod konstantnim funkcionisanjem
ili funkcionalnim invarijantama?

Kognitivna struktura je promenljiva struktura i zasniva se na Flavelovom

kriterijumu homogenosti, kada se promeni priroda strukture menja se sve što
na njoj počiva.

Uravnotežavanje je konstantno funkcionisanje...valjda.

10. *Sažeto opišite Pijažeove razvojne stadijume: (a) koji UZRAST obuhvataju
stadijumi; (b) kakve su PRIRODE akcione sheme na svakom stadijumu; (c) šta
su glavna razvojna DOSTIGNUĆA I OGRANIČENJA svakog stadijuma. Navedite
primere.

I Senzomotorni razvojni stadijum: do 2.5 god; Senzomotorne akcione šeme -

prakseme. Akcione šeme su opažajne i motorne; Mišljenje je samo praktično
situaciono - ovde i sada. Dete je centrirano na sopstveno telo, ne razlikuje sebe
od okoline. Oko 8. meseca senzomotorna inteligencija.

II Preoperacionalni sadijum: od 2.5 do 6-7 god; Preoperacionalne akcione

šeme su mentalne i intuitivne, postaju unutrašnje, mentalne dete razvija
simboličku funkciju; Centrirane su i fiksirane na percepciju i samo na
jednu dimenziju, nema reverzibilnost. Klasifikacija je na osnovu perceptivnih
svojstava i vlastitih kriterijuma. Centriranost na praktično iskustvo
-funkcionalni pojmovi. Egocentrizam.

III Konkretno-operacionalni stadijum: od 6-7 do 11-12. god; Akcione šeme

postaju logičke operacije, mentalne interiorizovane akcije koje imaju svojstvo
reverzibilnosti i koje su koordinisane u sistem. Konkretne su jer nisu
nezavisne od sadržaja na kom se operiše. Centrirane su na faktičku tačnost

9
 iskaza. Oslobađanje od egocentrizma, razvijaju se pravi pojmovi - definišuća
svojstva vs. funkcionalna.

IV Formalno-operacionalni stadijum: od 11-12. do 19. god; Akcione šeme -

operacija i apstrakcija - formalne operacije. Postaju apstraktne, mogu da
operišu samo tvrdnjama, iskazima.. Decentriranje od konkretnog iskustva;
Formalna logika. Polazi od mogućeg – hipotetičko-deduktivno mišljenje. Meta
nivo - operiše samim mentalnim akcijama.

11. Opišite zadatak konzervacije količine tečnosti i odgovore dece

preoperacionalnog i konkretno-operacionalnog stadijuma. Objasnite pojmove
centracije i decentracije na tom primeru. U čemu se sastoji decentracija na
senzomotornom stadijumu? A na formalno-operacionalnom?

Zadatak konzervacije tecnosti: U dva ista suda ima isto tečnosti, zatim se iz
jednog suda tečnost presipa u uži a viši sud. Pitaju dete gde ima više tečnosti,
ono kaže u višem sudu ukoliko je na preoperacionalnom stadijumu, jer je
fiksirano za percepciju, za jednu dimenziju i nema reverzibilnost. A deca na
konkretno opeacionalnom stadijumu kažu sledeće: ništa nismo dodali ni
oduzeli pa je isto – identitet - dete shvata da promena spoljašnjeg izgleda ne
dovodi do promene u količini; nivo je viši ali je čaša uža - kompenzacija-
promene u jednom aspektu su upoređene i kompenzovane promenama u
drugom aspektu; Ako vratimo nazad isto je – Reverzibilnost - uviđanje da
jedna akcija suprotnog smera poništava efekat druge.

Centracija je ovde u preoperacionalnom periodu centriranost na percepciju i

na jednu dimenziju a decentracija je na konkretno-operacionalnom stadijumu
istovremeno uzimanje u obzir i visine i širine.

12. *Zašto je, po Pijažeu, redosled razvojnih stadijuma fiksiran ili

nepromenljiv? Od čega zavisi brzina prolaska kroz razvojne stadijume?

Pijaže je smatrao da je redosled stadijuma fiksiran, nepromenjljiv, zato što je

razvoj u svojoj osnovi proces konstrukcije kognitivnih struktura sve stabilnije
ravnoteže, u svakoj fazi razvoja, nova, bolje uravnotežena struktura
izgrađuje se na temeljima koji su postavljeni u predhodnoj fazi.

Brzina prolazenja kroz ove stadijume, odnosno tempo razvoja, može da

varira u zavisnosti od individualnih, socijalnih i kulturnih razlika.

13. U čemu zastupnici kognitivno-informacionog pristupa vide najveći

problem Pijažeove teorije stadijuma? Na kojim empirijskim nalazima zasnivaju
kritiku? Koja dva rešenja ovog problema predlažu?

Smatraju da ne dolazi do kvalitativno drugačijih oblika mišljenja. Sigler je

analizirao način na koji deca i adolescenti rešavaju problem sa klackalicom i
utvrdio je da kada se variraju i težina i udaljenost petogodišnjaci rešavaju
problem bolje od adolescenata, na ovome temelje svoju tvdnju.

10
14. U čemu zastupnici sociokulturnog pristupa vide najveći problem Pijažeove
teorije stadijuma? Na kojim empirijskim nalazima zasnivaju kritiku (navedite
rezultate istraživanja)?

Sociokulturalni pristup zamera Pijažeu sto je zanemario rezlike u

sociokulrualnom domenu pri formiranju teorije stadijuma, smatrali su da
nije fiksiran redosled stadijuma.

15. *Šta Pijaže podrazumeva pod fenomenom pomeranja (decalage), a šta pod
zatvaranjem kognitivne stukture? Navedite primere. Koji problem teorije
stadijuma je Pijaže pokušao da reši uvođenjem ovih pojmova?
Pijaže je kao dokaz u prilog teze o postojanju kognitivnih struktura opisao
pojavu koja se zove zatvaranje kognitivne strukture. U prelaznim periodima
između dva stadijuma tačni odgovori i obrazloženja koja ukazuju na postojanje
razvojno više kognitivne strukture postaju sve češći i verovatniji dok konačno
ne postanu nužni. Po Pijažeu pokazuje se da se nova kognitivna struktura
ne stvara odjednom već se stabilizuje, uravnotežava, zatvara se.

Pojam pomeranja u neposrednoj je vezi sa pojmom zatvaranja kognitivne

strukture. Uravnotežavanje strukture najpre se dešava u jednom kontekstu ili
situaciji (u uslovima pogodnijim za uočavanje neravnoteže) bez istovremene
generalizacije na druge situacije - upravo ovo odsustvo tranzitivnosti i
postepeno pomeranje uvida po Pijažeu ukazuje na postojanje kognitivne
strukture koja se uravnotežava.

16. *Koji je, po Pijažeu, jedini formativni faktor razvoja? Kako on shvata
ulogu sredine i socijalne interakcije? Kako shvata prirodu učenja, a kako
odnos učenja i razvoja?

Jedini formativan faktor razvoja je progresivno uravnotežavanje kognitivnih

struktura.
Sredina i socijalna interakcija imaju samo podsticajnu ulogu u razvoju.

Pijaže shvata učenje kao proces koji je od spolja izazvan a s obzirom na

konkretan didaktički cilj. Učenje je podređeno razvoju. Učenje zavisi od
dostignutog stepena razvoja. Razvoj ne zavisi od učenja, a razvoj vodi učenju.

17. *Kako Pijaže i pristalice univerzalno-konstruktivističkog pristupa

odgovaraju na tri ključna pitanja razvojne psihologije?

1. Priroda razvojnih promena: diskontinuitet, razvoj je niz kvalitativnih

transformacija

2. Faktori razvoja: Pijaže je interakcionista a kao jedini formativni faktor

razvoja vidi uravnotežavanje - kognitivnu adaptaciju, ravnotežu
asimilacije i akomodacije.

3. Individualne razlike: opisuje opšte zakonitosti i zanemaruje

individualne razlike.

Nastavna tema: Sociokulturni pristup razvoju: teorija Vigotskog

11
1. U čemu je Vigotski video suštinsko ograničenje tradicionalnog pristupa
psihološkim pojavama? Šta je postavio za cilj svog naučnog programa? Na koji
način je Marksovo antropološko učenje ugrađeno u njegovo shvatanje
razvoja?

Suštinsko ograničenje tradicionalnog pristupa Vigotski je prepoznao u

njihovoj usmerenosti na proučavanje jednostavnih, elementarnih
psihičkih funkcija. Vigotski je zasnovao svoje teorije na Marksovom
socijalnom učenju o čovekom kao socijalnom i istorijskom biću i biću prakse, i
razvoju čoveka zasnovanom na upotrebi oruča.

2. *Zašto se teorija razvoja Vigotskog nekada naziva i instrumentalističkom?

Šta on podrazumeva pod kulturnom autogenezom čoveka? Koje su dve
osnovne uloge kulturnih instrumenata u razvoju čoveka? Navedite primere.
Koje kulturne tvorevine imaju najznačajniju ulogu u razvoju čoveka? Navedite
primere.

Zbog važnosti koje različiti kulturni instrumenti imaju u psihičkom

razvoju čoveka, ovo gledište nekada se naziva i instrumentalističkim. Pod
pojmom kulturne autogeneze on smatra dve funkcije kulturnih oruđa. Prva
funkcija kulturnih oruđa je funkcija pojačavanja ili amplifikacije funkcija a
druga funkcija je kvalitativan preobražaj čovekovih funkcija. Najvažniju
ulogu u posredovanju razvoja imaju semiotički sistemi - pre svega jezik,
sistem pojmova, numerički sistem...

3. Šta Vigotski podrazumeva pod kulturnom (semiotičkom) medijacijom

razvoja? Koje su dve najvažnije promene psihičkih funkcija, odnosno dva
razvojna efekta semiotizacije mentalnih funkcija? Navedite primere. Šta
Vigotski podrazumeva pod stvaranjem sistema psihičkih funkcija? Navedite
primere.

Vigotski je smatrao da su sve više mentalne funkcije, po kojima se čovek

razlikuje od drugih vrsta, rezultat kulturno-istorijskog razvoja. Radi se o
kulturnoj medijaciji koja je internalizacija kulturnih produkata.

Dve najvažnije promene psihičkih funkcija koje se nazivaju i semiotizacija

psihičkih funkcija su intelektualizacija, osvešćivanje funkcija, i voljno
ovladavanje njima.
Nije reč samo o promeni pojedinačnih psihičkih funkcija, već o menjanju
funkcionalnog ustrojstva svesti. Formiraju se složeni sistemi psiholoških
funkcija, povezanih posredstvom znaka.

4. *Kako glasi genetički zakon Vigotskog? Objasnite smisao ovog zakona na

primeru jezika (govora) i razvoja tolerancije na frustraciju.
“Svaka funkcija se pojavljuje na sceni dva puta, na dva plana, prvo – na
socijalnom planu, zatim, na psihološkom, prvo među ljudima, kao
interpsihička kategorija, zatim unutar deteta, kao intrapsihička kateg.“

12
 Funkcija govora u početku je bila socijalna, komunikativna a procesom
internalizacije postaje sredstvo uticaja na samog sebe, sredstvo mišljenja i
sredstvo koje posreduje i kvalitativno menja sve naše više mentalne funkcije.

5. Šta Vigotski podrazumeva pod socijalnom medijacijom razvoja? Navedite još

neke primere iz kognitivnog i socio-afektivnog razvoja. Mogu li principi
asimetrične interkcije biti ugrađeni i u kulturne produkte? Navedite neki
primer.

Socijalna medijacija je internalizacija postignuća zajedničke aktivnosti

-asimetrične socijalne interakcije. Primer Frustraciona tolerancija - prvo je
reakcija odraslog na neprijatne događaje a zatim je unutrašnja funkcija
kapacitet deteta.

I u kulturne produkte ugrađeni su principi asimetrične socijalne interakcije -

sistematsko usmeravanje i vođenje delatnosti od strane zrelijih i
kompetentnijih učesnika interakcije koji su u ovom slučaju „skriveni“, tj
indirektno prisutni. Primer je udžbenik.

6. *Sažeto rezimirajte kako Vigotski shvata pitanje faktora razvoja: šta su

formativni faktori razvoja. Koji je osnovni mehanizma razvoja po Vigotskom?

Formativni faktori razvoja su socijalna i kulturna medijacija. Osnovni

mehanizam razvoja je sistematska internalizacija kulturnih produkata
kao i socijalne ili zajedničke aktivnosti. Zastupnici ovog pristupa govore još
i o socijalnoj ili znakom posredovanoj aktivnosti deteta.

7. *Šta je zona narednog razvoja (dva značenja)? Koja vrsta podrške odraslog
čini ZNR? Navedite primere.

Pojam zone narednog razvoja odnosi se na razliku između onoga što dete
može da postigne samostalno i onoga što može da postigne u saradnji sa
kompetentnijim drugim. Termin naredni govori o tome da je pomoć koju dete
dobija samo malo iznad njegovih mogućnosti. Dete je uključeno u zajedničku
aktivnost sa odraslim koja mora biti usklađena sa mogućnostima i potrebama
deteta. Ovaj pojam ukazuje na razliku između aktuelnog i potencijalnog
razvojnog nivoa, koju dete može prevazići uz adekvatno vođenje.

ZNR je oblik fino podešene podrške odraslih koje omogućava detetu da uz

njihovu pomoć postigne ono što će kasnije moći da ostvari samostalno.

8. Objasnite u čemu se ogleda teorijski i praktični značaj pojma ZNR za

sociokulturni pristup.

1. Mehanizam razvoja - ZNR ukazuje na mehanizam razvoja, objašnjava šta

dovodi do razvoja. Dva momenta su ključna: dolaženje do zajedničkog
razumevanja zadatka ili problema i potpora koju dobija manje kompetentan
član interakcije. Zajednička asimetrična aktivnost vuče razvoj.

13
 2. Pristup u procenjivanju sposobnosti - ZNR ne procenjuje samo nivo
aktuelnog razvoja već i potencijalnog koji može biti dostignut uz pomoć
kompetentnije osobe.

3. Socijalna priroda deteta - Dete je primarno socijalno biće i razvoj deteta

se ne može posmatrati izvan sociokulturne sredine.

9. *Kako Vigotski shvata odnos učenja i razvoja? Objasnite vezu između

ovakvog shvatanja i pojma zona narednog razvoja.

Koncept ZNR predstavlja srž shvatanja odnosa između učenja i razvoja. ZNR
predstavlja optimistično teorijsko polazište za pedagoške intervencije. Učenje
je najproduktivnije kada se odigrava u zoni narednog razvoja.

Vigotski je opisao međuzavisnost učenja i razvoja. Odnos između učenja i

razvoja je odnos dvosmerne povezanosti. Ne samo da razvoj uslovljava
učenje nego je moguće i da učenje dovede do razvoja.

10. Šta Vigotski podrazumeva pod artificijelnim razvojem? Zašto je ovaj pojam
važan za razumevanje razlike između pijažetanskog i vigotskijanskog
shvatanja odnosa učenja i razvoja, odnosno uloge obrazovanja?

Vigotski pod artificijelnim razvojem ne podrazumeva neprirodni već ne-

spontani razvoj koji je prirodan za čoveka ali je osmišljen i organizovan
od strane predstavnika sociokulturalne sredine.

Pijaže smatra da je učenje tuđinska sila.

11. *Kako pristalice sociokulturnog pristupa odgovaraju na 3 ključna pitanja

razvojne psihologije?

1. Priroda razvojnih promena - Diskontinuitet, niz kvalitativnih

transformacija.

2. Faktori razvoja - Interakcionističko gledište o faktorima razvoja,

formativni faktori su kulturna i socijalna medijacija.

3. Individualne razlike - opisuju se opšte zakonitosti psihičkog

funkcionisanja, individualne razlike se zanemaruju ali ih zanimaju
kulturno specifične razlike.

12. *Po čemu su slični, a po čemu se razlikuju sociokulturni i univerzalno-

konstruktivistički pristup razvoju (Pijaže i Vigotski)?

Formativni faktori: za Pijažea uravnotežavanje za Vigotskog sociokulturna

interakcija.

Isti stavovi prema individualnim razlikama osim kulturno specifičnim, slični

su i što prirodu razvoja vide kao diskontinuitet, kvalitativne transformacije,
interakcionistička su oba pristupa.

14
 Izvor razvoja: za Pijažea u detetu (samoregulacija) za Vigotskog neodvojivo od
sociokulturne sredine.

Pijaže univerzalnost razvoja, Vigotski kulturna specifičnost razvoja.

Razlikuju se i po viđenju učenja, Pijaže - učenje je podređeno razvoju;

Vigotski - odnos dvosmerne povezanosti.

Nastavna tema: Ekološki pristup razvoju: teorija Bronfenbrenera

1. *Koje su opšte teorijske i metodološke karakteristike ekološkog pristupa

razvoju? Po čemu je ovaj pristup srodan sociokulturnom ?

Zastupnici ekološkog pristupa naglašavaju da se razvoj uvek odvija u

određenom sredinskom kontekstu, koji utiče na tok, prirodu i ishode
razvojnih promena. Da bi se dobila prava ekološki validna slika razvoja decu
treba proučavati u okruženjima u kojima se njihov razvoj prirodno odvija, a
takođe treba ispitati i kako dati kontekst utiče na dečije ponašanje i kako dete
utiče na njega.

Srodan je sociokulturnom jer uvažava značaj sociokulturne sredine za

razvoj.

2. *Objasnite šta Bronfenbrener podrazumeva pod transakcijskim modelom

odnosa jedinke (deteta) i sredine, a šta pod razvojno podsticajnim
karakteristikama deteta. Navedite primere.

Bonfenbrener smatra da i dete i sredina neprekidno utiču jedno na drugo. Ti

uticaji su dvosmerni ili transakcijski - između deteta i sredine postoji
recipročan odnos i uzajamno uslovljavanje. Sredinski uslovi utiču na razvoj
određenih karakteristika deteta ali i ti uticaji zavise od prirode i osobina deteta
a delom su i sami njima oblikovani.

Dete poseduje i niz ličnih karakteristika od kojih su najvažnije one koje

Bronfenberner opisuje kao razvojno potsticajne u smislu da mogu uticati
na druge ljude na načine koji su važni za razvoj deteta. Primeri razvojno
podsticajnih osobina su: fizički izgled, intelektualne osobine, jezičke
sposobnosti, temperament i karakterne crte, socijalne veštine...

3. *Opišite Bronfenbrenerov ekološki model: koji ga sistemi čine i kako su

grafički predstavljeni (odnos tih podsistema i način uticaja na dete).

U Bronfenbrenerovom modelu sredina je predstavljena kao niz međusobno

povezanih slojeva ili sistema koje on naziva ekološkim sistemima. Oni
čine ekološko okruženje ili kontekst u kome se odvija fizički, kognitivni i
emocionalno-socijalni razvoj deteta. Grafički prikazani ovi sistemi predstavljeni
su u vidu koncentričnih krugova od kojih se svaki sadrži u sledećem, dok
je dete u središtu. Slojevi okruženja koji su detetu najbliži imaju
najneposredniji uticaj na njega a ovi odaljeniji utiču na dete posrednije. Ide
dete u sredini, pa mikrosistem, mezosistem, egzosistem i makrosistem.

15
4. *Šta čini mikrosistem i kako on utiče na dete? Navedite primere.

Prvi ekološki sistem koji neposredno utiče na dete predstavlja

mikrosistem. Za većinu dece mikrosistem uključuje porodicu, vrtić i školu,
vršnjake, mesta u naselju na kojima se druži itd. Mikrosistem nije
konstantan već se menja kako dete raste. Mikrosistem ima određene fizičke
karakteristike (veličina kuće, broj igrališta...); čine ga i ljudi - roditelji i članovi
porodice, vršnjaci sa kojima se druži, nastavnici itd; Ljudi koji čine
mikrosistem imaju određene karakteristike koje mogu biti relevantne za razvoj
deteta; Mikrosistem čine i odnosi koje dete stvara sa drugima unutar
pomenutih okruženja.

5. Opišite na koja dva načina porodica utiče na razvoj dece (neposredan i

posredan uticaj) i navedite primere. Na koje načine ostali elementi ekološkog
sistema mogu kompenzovati negativne uslove porodične eko-niše? Navedite
nalaze istraživanja.

Porodica predstavlja neposrednu ekološku nišu razvoja deteta i osnovni sistem

podrške. Roditelji utiču na razvoj svoje dece na dva komplementarna načina.
Neposredno oni oblikuju ličnost svoje dece načinima reagovanja i prirodom
socio-afektivne veze. I posredno odabirom drugih konteksta ili okruženja
kojima će deca biti izložena.
Ostala okruženja izvan porodice pomažu da se ublaže stresni i deprivirajući
uslovi odrastanja. Istraživanja su pokazala da škola može da ostvari takav
uticaj u razvoju pojedinca. Utvrđeno je da deca iz ugroženih i problematičnih
porodica ređe razvijaju psihološke probleme ako pohađaju školu sa
posvećenim osobljem.

6. *Šta je mezosistem? Kakakv mezosistem ima pozitivan uticaj na dečji razvoj?

Navedite primer.

Mezosistem čine međusobni odnosi između elemenata mikrosistema. On

npr. uključuje odnose roditelja sa nastavnicima. Uopšteno, što su podsistemi
međusobno više povezani to će detetov razvoj imati jasniju i dosledniju
podršku.

7. *Šta je egzosistem? Navedite nekoliko elemenata egzosistema i opišite njihov

uticaj na razvoj deteta. Navedite rezultate istraživanja koji potvrđuju važnost
egzosistema i način njegovog uticaja na razvoj deteta (posao roditelja–majke,
„kraj“ u kome deca žive, socijalna mreža podrške).

Egzosistem je socijalno okruženje koje utiče na dete i njegov razvoj iako

ono u njemu neposredno ne učestvuje. Primer lokalna vlast, mesto
zaposlenja roditelja, masovni mediji...

Rezultati istraživanja pokazuju da deca iz siromašnih zajednica češće imaju

teškoće nego deca iz bogatijih zajednica; jaka mreža socijalne podrške kakvu
cine rodjaci, prijatelji i socijalne sluzbe mogu značajno da umanje posledice
nepovoljnih razvojnih uslova.

16
8. *Šta je makrosistem i kako elementi ovog sistema utiču na razvoj deteta
(neposredno i posredno)? Navedite primere.

Makrosistem obuhvata kulturu i subkulturu u kojoj dete živi. Ovaj

ekološki sistem utiče preko osobenog sistema vrednosti i stavova
karakterističnih za datu kulturu, kao i na njima zasnovanih normi i obrazaca
ponašanja. Može se odnositi i na vrednosti, norme i obrasce ponašanja koji
preovlađuju u užim grupama ili subkulturama. U mnogim društvima
subkultura mladih izdvaja se kao posebna i različita u odnosu na druge.
Makrosistem je stabilniji od drugih ekoloških sistema ali i on se menja
razvojem društva i krupnim društvenim promenama. Makrostistem takođe
utiče na razvoj pojedinca i posredno - preko ostalih ekoloških sistema.

9. Opišite i primerima ilustrujte međusobnu povezanost različitih ekoloških

sistema u
Bronfenbrenerovom modelu.

Svi ekološki sistemi, koji po ovom modelu čine kontekst razvoja, međusobno
su povezani i mogu se samo uslovno odvojiti. O razvoju u kontekstu treba
razmišljati kao o nepregledno brojnim interakcijama između deteta i sredine
kao i između različitih delova ili sistema tog okruženja.

Nastavna tema: Psihodinamski pristup razvoju: Frojd i Erikson

1. Koji metod je koristio Frojd? Šta su dobre strane, a šta nedostaci te metode?
Sažeto opišite ostale razloge zbog kojih se psihoanalitičkoj teoriji često
osporava naučna zasnovanost
(objektivnost i empirijska utemeljenost). Kako ocenjujete opravdanost ovih
kritika?

Frojd je koristio klinički metod u terapeutskim seansama, primenjivao je

tehniku slobodnih asocijacija i analize snova. Ti podaci su bili usmeni
iskazi i izražajno ponašanje pacijenata. Takođe je sprovodio i samoanalizu.
Nije koristio eksperimentalnu metodu ni kontrolisano posmatranje, nije
prikupljao ni kvanititativno analizirao podatke, nije koristio ni dijagnostičke
testove niti bilo koji drugi vid objektivnog procenjivanja ličnosti, pa je zbog
toga njegovo učenje kritikovano u pogledu objektivnosti njegovih
postupaka, pouzdanosti podataka a samim tim i empirijske zasnovanosti
čitave teorijske konstrukcije. Polazio je od kliničke populacije pa je podatke
dobijene tako generalizovao na opštu populaciju, gde se pojavio problem
opravdanosti Frojdovih generalizacija. Takođe je teško ili nemoguće
dokazati ili oprovrgnuti psihonalitičke teze i koncepte.

Dobre strane su što je vršio intenzivnu studiju jednog slučaja - ispitivao je

svoje subjekte pet sati nedeljno tokom više godina, zatim što je koristio
metodu unutrašnje doslednosti i treća dobra strana je što su psihoanalitički
pojmovi i principi značajno doprineli razumevanju psihičkog života i
razvoja čoveka.

17
2. *Koji je najveći Frojdov doprinos razvojnoj psihologiji – zašto se, uz Darvina, on
smatra utemeljivačem razvojnog (genetičkog) pristupa psihološkim
pojavama?

Najveći Frojdov doprinos razvojnoj psihologije je to što je među prvima naglasio

kontinuitet između deteta i odrasle osobe, kao i to da sve psihičke funkcije i
osobine treba posmatrati u kontekstu razvoja. (dete je otac čoveka)

3. *Zašto je relativizacija granice između normalnog i patološkog važna za

razumevanje razvoja? Koji značaj, u tom kontekstu, ima Eriksonov pojam
razvojne krize?

Relativizacija granice razvoja između normalnog i patološkog važna je jer je

pokazala važnost razumevanja patoloških procesa i mehanizama u
tumačenju normalnih psihičkih procesa i razvojnih promena. U tom
kontekstu Eriksonov pojam razvojne krize ima značaj razvojnog zadatka koji u
zavisnosti od razrešenja vodi do normalnog ili do patološkog razvoja.

4. Koji podsistem ličnosti je, po psihoanalizi, prisutan od rođenja? Kojim se

načelom (principom) rukovodi? Kojim psihičkim procesima raspolaže? Zašto je
to važno za razumevanje najranijeg perioda života?

Id je prvobitni podsistem ličnosti koji je prisutan od rođenja. Sadrži

nasleđem date instinkte - nagone i povezan je sa somatskim - telesnim
procesima. Predstavlja dinamičko jezgro ličnosti- osnovni je izvor psihičke
energije. Jedini cilj kome teži jeste zadovoljenje nagonskih potreba i
redukcija neprijatne napetosti nastale poremećajem organske ravnoteže. Id
teži neposrednom i direktnom zadovoljenju nagonskih impulsa i u njemu
neograničeno vlada princip zadovoljstva. Ne poznaje zakone logike niti
moralna pravila. Jedini procesi kojima raspolaže su refleksne aktivnosti i
arhaični mentalni procesi kojima se napetost uklanja stvaranjem predstave
željenog objekta. Ove procese Frojd naziva primarnim procesima, celokupni
id je nesvestan, on obuhvata i psihičke sadržaje koji nikada nisu doprli do
svesti kao i potisnute sadržaje.

5. Zašto se razvija ego? Kojim se načelom (principom) rukovodi? Kojim psihičkim

procesima raspolaže? Zašto se kaže da ego ima integrativnu funkciju u
procesu razvoja ličnosti? Koja je uloga procesa neutralizacije u tom razvoju?

Ego se razvija kao posrednik između ida i spoljašnje realnosti. Primarni

procesi ne mogu da obezbede zadovoljenje nagona već je za to neophodna
svrsishodna aktivnost. Upravo je prilagođavanje realnosti najvažnija uloga ega
koji se rukovodi principom realnosti. Procesi koji odgovaraju egu su
sekundarni procesi - opažanje, pamćenje, mišljenje, rešavanje problema itd.
Njihov cilj je da na optimalan način zadovolje nagonske impulse. Ego
ostvaruje kontrolu nad nagonskim impulsima, određujući gde, kada i kako će
biti zadovoljeni. Druga važna uloga ega je organizovanje i integracija
psihičkih procesa i ličnosti u celini. Kao čuvar psihičke razvnoteže ego
neprekidno palansira između stvarnosti, ida i super-ega. Zato se snaga ega
odnosi na adaptivnu i integrativnu sposobnost jedinke.

18
 Kako bi zadovoljio nagonske procese ego koristi mehanizam sublimacije tj.
Skretanje energije instikata u socijalno prihvatljive kreativne tokove.

6. Kada se razvija super-ego, kojim se načelima (principima) rukovodi i koje

funkcije ga sačinjavaju?

Super-ego nastaje identifikacijom sa roditeljima, koji su predstavnici

socijalne sredine, njenih zahteva i zabrana. Ovi moralni zahtevi i zabrane se
tokom razvoja pounutruju, pa se ne doživljavaju kao spoljašnji ili nametnuti,
već kao unutrašnji moralni imperativi. Super-ego se takođe ne rukovodi
principom realnosti već samo strogim moralnim načelima. Sačinjavaju ga
tri funkcije: samoposmatranje, savest (pounutrene roditeljske zabrane) i
ego-ideal (spolja usađen ideal, savršena slika o sebi sa kojm se upoređujemo i
koju želimo da dostignemo). Ovaj podsistem ličnosti odgovoran je za
ocenjivanje svojih misli, postupaka i osećanja. Savest ne dopušta pojedincu da
učini ili poželi nesto neprihvatljivo, kažnjava ga osudom ili osećanjem krivice,
ali ga i nagrađuje osećanjem ponosa kada se ponaša u skladu sa usvojenim
vrednostima i normama. U ostvarivanju ovih funkcija super-ego teži
savršenstvu i pritiska realistični ego, a pri tom može pokazivati preteranu
strogost ili krutost.

7. Objasnite važnost nesvesnog i nagona za psihodinamsko tumačenje

RAZVOJA. Objasnite značenje i značaj sledećih pojmova: libido, infantilna
seksualnost, potiskivanje i sublimacija.

Centralna psihoanalitička teza odnosi se na značaj nesvesnih psihičkih

procesa, pojam nesvesnog je temeljni psihoanalitički koncept. Frojd je verovao
da su nesvesni psihički procesi ključni za razumevanje razvoja pojedinca i da
je neophodno razumeti složenu nesvesnu dinamiku tokom različitih faza
psihoseksualnog razvoja. Libido je energija seksualnog nagona koji je
prisutan od rođenja pa otud pojma infantilna seksualnost, u tumačenju ovog
pojma važno je decentrirati se od odrasle osobe, jer ta vrsta centriranosti
dovodi do pogrešnog razumevanja pojma. Potiskivanje je jedan od
mehanizama odbrane od neprihvatljivih afekata i predstava.

8. *Opišite Frojdove stadijume psihoseksualnog razvoja: (a) koji UZRAST

obuhvataju ti stadijumi; (b) šta je glavni sadržaj PSIHOLOŠKE DINAMIKE na
svakom od tih stadijuma i šta su optimalne i uvremenjene frustracije; (c) šta
su RAZVOJNE POSLEDICE (ishodi) neadekvatnog iskustva na svakom od tih
stadijuma.

Kako dete raste energija seksualnog nagona - libido usmerava se na određene

delove tela što dete doživljava kao telesnu ugodnost. Usmerenost libida na
svaku od tih tačaka označava novu fazu u psihoseksualnom razvoju deteta.
U svoj razvoju deca prolaze kroz nekoliko faza univerzalnim i nepromenljivim
redosledom koji je određen nasleđem tj. sazrevanjem.

Prva godina života obuhvaćena je oralnim stadijumom, na kome su usta

primarni izvor zadovoljstva i glavna oblast dinamičke aktivnosti. U oralnoj

19
 fazi razvoja od presudnog značaja su iskustva vezana za situaciju hranjenja a
glavni izvor prijatnosti su oralne aktivnosti sisanje, tj unošenje hrane i
griženje. Ukoliko libido ostane fiksiran na ovom stupnju kod deteta će se
razviti sledeće osobine: nepoverenje i sumljičavost ili snažna zavisnost od
drugih, pesimizam ili preterani optimizam i lakovernost, sarkazam itd. Takođe
su ova deca sklona poremećajima apetita, grickanju noktiju i sl.

U drugoj godini života ulaganje libida pomera se sa usta na anus. Tokom

analnog stadijuma glavna dinamička oblast vezana je za situaciju
navikavanja na čistoću i detetovo sticanje kontrole nad glatkim misićima koji
kontrolisu pražnjenje creva (sfinkterima). Ukoliko su roditeljski metodi
navikavanja na čistoću bili veoma strogi ili preblagi fiksiranost za ovaj stupanj
razvoja kasnije će se ispoljiti u odnosu prema drugima, prema redu i
urednosti, prema moralu i poštovanju pravila. Sklonost ka razvoju
retentivnog karaktera i opsesivno-kompulsivne simptomatologije.

Od treće do pete, šeste godine života libido se pomera na polne organe ili
genitalnu oblast. To je falusni stadijum koji se nekada naziva i rani genitalni.
Glavna dinamika vezana je za razrešenje Edipovog kompleksa, koji
podrazumeva libidalna ulaganja u roditelja suprotnog pola i agresivna
ulaganja u roditelja istog pola. Razrešenje ovog kompleksa daje pečat
celokupnom razvoju pojedinca. U ovoj fazi razvija se i super-ego. Od
uspešnosti razrešenja Edipovog kompleksa u falusnoj fazi zavisi ne samo
razvoj određenih osobina ličnosti već i priroda super-ega, sklonost ka razvoju
neuroza, ali i kasniji izbor partnera i odnos sa njim.

Oko šeste godine dete ulazi u latentni stadijum koji traje do početka
puberteta. Tokom ovog perioda seksualni razvoj je pritajen i ne pojavljuje se
nova oblast telesnog uzbuđenja. Latentni period je doba sublimacije:
energija seksualnog nagona kanališe se ka intelektualnim delatnostima, kao i
ka usvajanju kulturom posredovanih vrednosti i normi ponašanja (moralni i
socijalni razvoj)

Početkom puberteta (11-12 godina) fiziološke promene i postizanje polne

zrelosti vode ka ponovnom oživljavanju nagonskih želja ali i sukoba sa
roditeljima. Mladi se postepeno odvajaju od roditeljskih objekata i ovaj odnos
zamenjuje se odnosom sa drugim osobama izvan porodice. To označava
početak genitalnog stadijuma - zrele seksualnosti usmerene ka vršnjacima
suprotnog pola, sa krajnjim ciljem reprodukcije. Stvaraju se i jaka prijateljstva
sa osobama istog i suprotnog pola (koja mogu biti erotizovana).

9. *Objasnite značenje i značaj Eriksonovih pojmova: identitet, razvojni

zadatak i razvojna kriza? Zašto se njegovo shvatanje naziva
PSIHOSOCIJALNOM teorijom razvoja?

Erikson posebno naglašava socijalni i kulturni kontekst u kome se razvoj

odvija, kako sociokulturna zajednica ima značajnu ulogu u razvoju dece, zato
se njegova teorija naziva i teorijom psihosocijalnog razvoja deteta.

20
 Identitet je doživljaj suštinske istovetnosti i kontinuiteta tokom
vremena. Prema Eriksonu osećanje ličnog identiteta je zasnovano na
zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti našeg postojanja u vremenu i
prostoru, ali i na opažanju činjenice da drugi to uočavaju i priznaju. Identitet
je socijalno posredovan - u velikoj meri se gradi kroz socijalne odnose i zavisi
od mišljenja osobe o tome kako je drugi vide. Erikson je video proces
formiranja identiteta kao proces koji traje celog života, na svakom stadijumu
se nadograđuju, razrađuju i preoblikuju postignuća sa prethodnog.

Smatrao je da je za svaki stadijum karakterističan određeni razvojni zadatak,

koji osoba resava sa manje ili više uspeha. Bez obzira na ishod rešavanja
razvojnog zadatka osoba prelazi na sledeći stadijum i suočava se sa sledećim
razvojnim zadatkom.
Na svakom stadijumu razvoja dolazi do izvesnih teškoća i prolaznih
neuspeha u formiranju stabilnog identiteta, što Erikson naziva krizama.
Novi stadijum razvoja uvek je izazov i potencijalna kriza. Krize su periodi velike
ranjivosti ali i povećanih potencijala za razvoj. Razvoj se odvija preko kriza,
koje su istovremeno i šansa i rizik. Posle prebrođene krize pojedinac izlazi iz
nje sa povećanim osećanjem unutrašnjeg jedinstva, sa više smisla za dobro
rasuđivanje i uvećanom sposobnošću da čini dobro prema spostvenim
standardima i standardima njemu značajnih osoba.

10. *Opišite Eriksonove stadijume psihoseksualnog razvoja: (a) koji UZRAST

obuhvataju; (b) razvojni zadatak i razvojnu krizu na svakom od tih stadijuma;
(c) optimalan i negativan način razrešenja krize i njihove razvojne posledice –
ishode.

Prvi stadijum u razvoju odvija se tokom prve godine života i obeležen je

sticanjem osnovnog poverenja naspram nepoverenja. Ukoliko osobe koje
brinu o detetu umeju da prepoznaju detetove potrebe i da ih na adekvatan
način zadovolje, dete će imati doživljaj sigurnosti - da je okruženo brigom i
negom koje su dostupne uvek kad mu je to potrebno. Kao posledica ovakvog
iskustva kod deteta se javlja osnovno poverenje, koje se u ponašanju
manifestuje kao miran san, dobar apetit i stanje opuštenosti. Postojanost
ovakvog iskustva razvija kod deteta osećanje da se može osloniti na svoju
okolinu, da joj može verovati, što posebno utiče na osećaj samopouzdanja i
vere u sebe.

Drugi stadijum odvija se tokom druge godine života i obeležen je sticanjem

autonomije naspram stida i sumnje. Na ovom stadijumu dete je sve
nezavisnije od odraslih (zahvaljujući prohodavanju, motoričkom i saznajnom
razvoju), pokazuje inicijativu a istovremeno je izloženo zahtevima sredine koji
podrazumevaju kontrolu nad njegovim ponašanjem. Dete uči šta se od njega
očekuje, koje su njegove obaveze i privilegije, ali i ograničenja u izvršavanju
obaveza i uživanju u privilegijama. S jedne strane, od deteta se traži
prihvatanje autoriteta i uspostavljanje samokontrole. Ostvarivanje ovog
razvojnog zadatka razvija kod deteta osećanje ponosa, dok su osećanja stida i
sumnje posledica neuspeha, praćenog ponavljanim pokušajima odraslih da se
dete obuzda i primenom strožih metoda kontrole.

21
Treći stadijum razvoja odvija se od treće do pete-šeste godine a
karakteriše ga razvoj inicijative naspram osećaja krivice. Dete je usmereno i
ambiciozno u svojim aktivnostima, brzo i lako uči, nastojeći da realizuje svoje
planove. Glavna aktivnost je igra kroz koju dete demonstrira svoje
razumevanje uloga odraslih, projektuje budućnost i svrhovito planira.
Negativan razvoj na ovom stadijumu prati razvoj osećaja krivice, koje se
oličava u sklonosti da se kroz ceo život igraju uloge i sakriva autentična
ličnost.

Četvrti stadijum razvoja poklapa se sa periodom polaska u školu oko 6-7.

godine i traje do puberteta, karakteriše ga izgradnja odgovornosti i
marljivosti naspram osećanja manje vrednosti (inferiornosti). Dete postaje
spremno i sposobno da ozbiljno radi i uči, da sarađuje sa drugima, da
savladava razne veštine, da pomaže odraslima... Neuspeh u ostvarivanju ovog
razvojnog zadatka povezan je sa neadekvatnim odnosom sredine. Ako okolina
ne pokaže detetu da primećuje i uvažava njegov trud i rezultate, kod njega se
razvija osećanje inferiornosti i neadekvatnosti koje ga može pratiti čitavog
života.

Peta faza razvoja se odvija tokom puberteta i mladalaštva; Erikson je

nazvao fazon oformljenja identiteta naspram zbrke identiteta. U ovom
periodu burnog razvoja dostiže se zrelost u mnogim oblastima razvoja. To je
period pravljenja planova i preuzimanja odgovronosti za vlastiti život, ali i
doživljavanja pritisaka od strane društva, posebno roditelja. Mlada osoba
nalazi se pred najtežim zadatkom da razreši ambivalenciju u odnosu prema
okolini i svetu odraslih, kao i da izgradi osećanje ličnog identiteta, zasnovano
na zdravoj integrisanosti u socijalnim grupama kojima pripada. Teškoće i
patnja prirodno prate ovaj proces, a neuspeh u ostvarivanju tog razvojnog
zadatka čini da mlada osoba postane zbunjena u vezi toga ko je i šta želi da
postigne u svom životu.

Šesti stadijum obuhvata ranu zrelost, u kojoj mladi ljudi nalaze stalnog
partnera i imaju u vidu zasnivanje porodice, zbog čega Erikson ovu fazu
naziva fazom intimnosti naspram izdvojenosti. Zrela emocionalnost i
seksualnost ogledaju se u uvažavanju uzajamnosti, kao i u uspostavljanju
bliskosti i intimnosti u odnosu sa drugim. Rizik koji nosi ova faza jeste
nespremnost mlade osobe da se prepusti intimnosti - nedostatak hrabrosti da
se sa poverenjem približi drugoj osobi, zbog ranjivosti i straha od povređivanja.
Bez ove spremnosti ne može se ostvariti prava bliskost ni osećaj razumevanja
što za posledicu ima osećanje izolovanosti od drugih (ne samo suprotnog pola).

Najveći deo životnog ciklusa obuhvata faza stvaranja naspram zastoja. Pred
osobom je zadatak stvaranja porodice i izgradnje karijere. Razvija se posebna
prijemčivost za staranje o drugima (najčešće o deci, ali i roditeljima,
saradnicima, o poslovnim idejama). Neuspeh u ostvarivanju ove faze vodi ka
razvoju osujećujućeg doživljaja zastoja i stagnacije.

Doba starosti obeležava postizanje integriteta naspram očajanja. Uspeh u

savladavanju razvojnih zadataka u prethodnim fazama vodi pojedinca ka
spoznaji da u njegovom životu postoji red i smisao, kao i prema osećanju

22
 privrženosti vlastitom životnom stilu i zadovoljstvu sobom. Negativan pravac
razvoja oličava očajanje zbog promena u fizičkom izgledu i sposobnostima,
zbog pogrešno izabranog životnog stila, kao i zbog suočavanja sa smrću.

11. *Kako Frojd i Erikson odgovaraju na tri ključna pitanja razvojne

psihologije? Po čemu je Eriksonovo shvatanje razvoja slično, a po čemu se
razlikuje od Frojdovog?

1. Priroda razvojnih promena - Diskontinuitet, niz kvalitativnih

transformacija

2. Faktori razvoja - Frojd je biološko-maturacionistički teoretičar ali daje i

značajnu ulogu sredinskim faktorima posebno ranom iskustvu u porodici.
Erikson naglašava i socijalnu i kulturnu sredinu ali i aktivnost jedinke, te
ga možemo smatrati interakcionistom.

3. Individualne razlike - Obe teorije opisuju opšte zakonitosti razvoja.

12. U čemu se ogleda sličnost između Frojdovog i Pjažeovog shvatanja dečije

prirode? Po čemu su slični shvatanja Vigotskog i Eriksona (i drugih koji su
razradili teorju objektnih odnosa)?

Frojdov i Pijažeovo shvatanje slično je po tome što pojedinac prolazi kroz niz
faza univerzalnim i nepromenljivim redosledom.

A sličnost shvatanja Vigotskog i Eriksona je u tome što jednako naglašavaju

ulogu socijalne i kulturne sredine kao faktora razvoja.

Nastavna tema: Etološki pristup razvoju i tumačenja afektivnog vezivanja

2. *Šta je etologija? Šta se podrazumeva pod etološkim pristupom razvoju?

Koje dve vrste metoda se koriste u okviru ovog pristupa i šta je prednost
svake od njih?

Etologija je interdisciplinarna nauka koja se bavi biološkim/evolucionim

osnovama ponašanja. Etološki pristup razvoju je istraživanje razvoja iz
evolucione perspektive.
Dve vrste metoda koje se koriste su: posmatranje ponašanja u prirodnom
okruženju koje je ekološki validnije ali faktori ne mogu da se sistematski
variraju i istraživanja u strukturiranim okruženjima u kojima istraživač
može kontrolisati uslove i podvrgnuti ponašanje životinja različitim
eksperimentalnim proverama. Drugi pristup potreban je za identifikaciju
ključnih varijabli koji kontrolišu ponašanje.

3. *Koje vrste ponašanja su primarni predmet interesovanja etologa i zbog čega?

Navedite primere. Koje dve vrste uzroka ponašanja proučavaju etolozi?
Navedite primere.

Etologe prvenstveno zanimaju urođena ponašanja jedinki različitih vrsta i

genetski zasnovani mehanizmi ponašanja i razvoja. Po njima gotovo sva
urođena ponašanja imaju sledeće četiri karakteristike:

23
 1. Univerzalna su za sve pripadnike date vrste;
2. Ne zahtevaju učenje;
3. Stereotipna su - odvijaju se uvek na isti način, jer predstavljaju biološki
programirane reakcije na vrlo specifične draži iz sredine;
4. Pod minimalnim su uticajem sredinskih faktora.

Prema etolozima, ponašanje jedinke određeno je neposrednim i

evolucionim uzrocima. Neposredni uzroci su očigledniji i uključuju svojstva
sredine u kojoj se pojavljuje dato ponašanje, nedavna iskustva i stanje u
kojem se jedinka nalazi (glad, umor, bes).

Evolucioni uzroci ponašanja su manje očigledni i teže opažljivi, ali izuzetno

važni. Evoluciono determinisana ponašanja nisu korisna samo za jedinku, ona
služe i opstanku i produženju vrste.

4. Ilustrujte osnovnu ideju etološkog pristupa na primerima tumačenja

seksualnog i agresivnog ponašanja čoveka.

Seksualno ponašanje kod životinja ima neke slične obrasce kao i kod ljudi,
postoji period udvaranja ili „vereništva“ pa postoje evoluciono stabilne
strategije biranja mužjaka „strategija domaće sreće“ i „strategija pravog
mužjaka“ koje su vrlo slične kao i strategije odabira partnera kod ljudi.

Na primeru agresije kod životinja možemo videti da se iz istih razloga javlja i

agresija kod ljudi: borba za teritoriju, hranu; seksualna agresija za ženku;
rang agresija za mesto u društvenoj hijerarhiji.

5. *Šta su rigidni (fiksirani) obrasci ponašanja - koje karakteristike imaju?

Zbog čega se danas češće koristi termin uobičajeni obrasci ponašanja?
Navedite primere.

Fiksirani obrasci ponašanja su urođeni (biološki programirani) obrasci

ponašanja, univerzalni su za sve pripadnike vrste, ne zahtevaju učenje
(osim za aktualizaciju), stereotipni su – odvijaju se na isti način i pod
minimalnim su uticajem sredinskih faktora.

6. *Sažeto opišite ponašanja odojčeta preko kojih se manifestuje fenomen

afektivnog vezivanja i uzrast na kome se javljaju.

Na uzrastu između 7 i 8 meseci razvija se novi kvalitet emocionalne veze

između dece i roditelja (ili staratelja). Bebe počinju da pokazuju
uznemirenost ako su odvojene od roditelja, a sreću i zadovoljstvo kada su
ponovo sa njima. Dok se igraju bebe rado slušaju majkin glas ili je gledaju.
Ovu vrstu emocionalne veze psiholozi zovu afektivna vezanost.

7. *Sažeto opišite Frojdovo (psihodinamsko), Eriksonovo (psihosocijalno) i

bihejviorističko tumačenje afektivnog vezivanja: kako nastaje i da li je to
primarna ili izvedena potreba

24
 Frojd je smatrao da je afektivno vezivanje izvedena potreba iz nagona
gladi, dete se vezuje za majku jer ga rasterećuje nagonskih potreba.
Kod Eriksona je afektivno vezivanje izvedena potreba iz poverenja, majka
postaje pouzdan oslonac a odojče se vezuje za osobu kojoj može da veruje.

8. Objasnite sličnosti i razlike između Frojdovog i Eriksonovog tumačenja

afektivnog vezivanja.

Sličnost je u tome što vide afektivno vezivanje kao izvedenu potrebu a

razlikuju se po tumačenju iz čega je nastala.

9. *Opišite Bolbijevo tumačenje afektivnog vezivanja: (a) koncept PRIMARNE

SOCIJALNOSTI
(c) koncept SIGURNE BAZE; (d) deskriptivni koncept afektivnog vezivanja
(sistem PONAŠANJA bebe i majke); (e) dvosmerni SISTEM REGULACIJE
(princip termostata).

Bolbi je afektivno vezivanje tumačio iz široke evolucione perspektive.

Zaključio je da je afektivno vezivanje urođeni sistem ponašanja. Socijalnost
je primarna a ne izvedena iz neke druge potrebe. Mladunče ima dve primarne
biološki programirane potrebe: potrebu za sigurnošću i potrebu za
istraživanjem a mehanizam koji obezbeđuje ravnotežu između ove dve
potrebe je afektivno vezivanje. Pretpostavio je da ovaj mehanizam
obezbeđuje ravnotežu između ove dve potrebe slično kao princip termostata.
On stvara dinamičku ravnotežu u paru majka-dete, kad god udaljenost
između majke i deteta postane prevelika, jedno ili drugo će postati uznemireno
i delovati u pravcu smanjenja udaljenosti. Kao što bebe postanu uznemirene
kada ih majke ostave tako i majke postanu uznemirene kada bebe odlutaju iz
njihovog vidokruga.

10. *Opišite Harlovljeve oglede sa majmunima odgajanim od strane veštačkih

majki (proceduru i nalaze) i objasnite njihove implikacije za tumačenje
afektivnog vezivanja (koja tumačenja dovode u pitanje i zašto, a koja potvrđuju
i zašto).

Postojale su dve nepokretne surogat majke jedna je bila žičana i davala je

mleko a druga je bila plišana i davala je mleko. Polovinu je hranila žičana a
polovinu plišana. Rezultati su pokazali da su majmuni razvili privrženost
prema plišanoj majci iako ih je hranila žičana majka. Ovo je oborilo sve
teorije koje su zasnovane na tome da se privrženost prema majci javlja samo
zbog mleka. Plišana majka je za majmune predstavljala i sigurnu bazu
kada se u eksperiment uvela nepoznata situacija sa medom koji glasno udara i
korača. Majmuni bi se prvo zakačili i sakrili iza plišane majke a zatim su
lagano posmatrali i istraživali medu. Ovi rezultati potvrđuju teoriju
afektivne vezanosti a osporavaju teorije Frojda i teoretičara učenja.

11. Kako biste vi odgovorili na Zazoovo pitanje: da li je Bolbijeva teorija

afektivnog vezivanja "posmrtno slovo psihoanalize ili njeno drugo rođenje"?
Obrazložite odgovor.

25
Pa i jedno i drugo, za fleksibilnije tumačenje psihonalitičke teorije može biti
novo rođenje al' za rigidno i dogmatično je svakako posmrtno slovo.

26