Tema:

PRIMENA INTERNETA U SAVREMENOM

TURISTIČKOM PROMETU

Aranđelovac, 2020.

Sadržaj

Uvod

Uvod.......................................................................................................................................3
1. Predmet istraživanja.......................................................................................................4
2. Cilj istraživanja................................................................................................................4
3. Metod istraživanja...........................................................................................................5
4. Trenutno stanje interneta...............................................................................................5
4.1. Primer internet u svetu............................................................................................5
5. Socializacija na internetu................................................................................................7
6. Primena internet u savremenom turizmu......................................................................9
7. Uticaj i uloga web marketinga u odnosu na turistički proizvod..................................10
8. Marketing komunikacija i razvoj efikasne komunikacije.............................................11
9. Odlučivanje o mediju komunikacije.............................................................................12
10. Direktan marketing....................................................................................................14
11. Interaktivni marketing...............................................................................................16
12. Marketing komunikacija na društvenim mrežama...................................................17
13. Novi trendovi u razvoju internet..............................................................................20
14. Primer ankete.............................................................................................................21
Zaključak

Literatura

2
 Uvod

Novi talas primene interneta u svim poljima donele su društvene mreže, a turizam je
delatnost kod koje društvene mreže imaju zasigurno najveći potencijal! Deljenje fotografija,
video sadržaja, statusa, lokacija, saveta ljudima je jako zanimljivo i zabavno, a zabava i
razonoda su i najčešći razlozi njihovog prisustva na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,... Na taj
način, kroz zanimljive sadržaje putem društvenih mreža, hotel ili destinacija mogu povećati
svoju atraktivnost, prepoznatljivost, ojačati brend, i što je najvažnije, pridobiti nove goste i
uvećati prihode. Značaj primene interneta, kao i prisutnosti na društvenim mrežama brzo su
prepoznale svetske hotelske korporacije, kao i ozbiljne i preduzimljive destinacije,
turoperateri, i saobraćajna preduzeća. Međutim, stanje na domaćem i regionalnom
turističkom tržištu (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, pa i Hrvatska i Slovenija) pokazuje
izuzetno nizak stepen korišćenja, ali i znanja u primeni interneta i društvenih mreža u
promociji ponude i plasmanu do krajnjih potrošača, odnosno turista. Turističke organizacije,
hoteli, apartmani i turističke agencije polako uviđaju značaj, a naročito veliku korist koju
mogu ostvariti primenom društvenih mreža u svom poslovanju. Međutim, primena
društvenih mreža u poslovne svrhe u mnogome se razlikuje od privatnog korišćenja istih.
Postoje pravila koja treba poštovati ne samo da biste bili profesionalni, već i kako biste
zaista ostvarili pozitivne efekte koji će se osetiti u Primena društvenih mreža u turizmu i
ugostiteljstvu Milan Stojković | kontakt@turizamiputovanja.com 5 poslovanju. Bolje je, čak,
i ne koristiti društvene mreže u promociji, nego ih koristiti na pogrešan način!

3
Predmet istraživanja

Predmet istraživanje seminarskog rada je trenutno stanje na internetu i njegov uticaj na

dalji razvoj turizma. Internet je danas jedna od glavnih mehanika za funkcionisanje. U ovom radu
zastupljenje su metode analize, apstrakcije i konkretizacije. Analiza se koristila za razvijanje
istraživanja na sastavne delove, radi dobijanja što više podataka o analiziranju uticaja internet
na turizam. Koristile su se metode analize sadržaja, odnosno raznih dokumenata i sekundarnih
izvora podataka, koji se sa različitog stanovišta bave ovom problematikom i analizom. Kao glavni
materijali poslužili su stručni i naučni radovi, knjige i različiti Internet izvori. Pošto je turizam kao
privredna delatnost bazirana na pružanju različitih vrsta usluga, promocija spada u grupu
najvažnijih poslovnih aktivnosti u savremenoj turističkoj delatnosti. Centralna politika koja je
odrađena u ovom radu predstavlja analizu sve većeg broja savremenih sistema za promociju
turističke ponude određene turističke destinacije kao i dodatak utvrđivanju stvarnog nivoa
primene savremenih marketinških rešenja na realnom primeru.

1. Cilj istraživanja

Pored svega navedenog, u ovom seminarskom radu, predstavljena je analiza razvoja

Interneta kod nas i u svetu. Drugi posebni cilj je istraživanje zastupljenosti svih tehnika kod
različitih poslovnih subjekata. Koliko se različite tehnike primenjuju u marketinškim aktivnostima
same promocije turističke organizacije. Takođe, predmet istraživanja je i proveriti sve pozitivne i
negativne efekte primene tehnika Internet marketinga.Gotovo sve danas, vrti se oko osnovnih
servisa interneta i društvenih mreža.

2. Metod istraživanja

Predmet istraživanja ovog rada, uslovili su primenu različitih metoda, u svim fazama
istraživanja koje su sprovedene u ovom radu. Samim tim da je deskripcija odnosno opis, cilj

4
istraživanja, samo istraživanje je bilo zasnovano na analizi dostupnih informacija, zvaničnih
podataka nacionalnih podataka za statistiku i internet stranicama. U ovom radu zastupljenje su
metode analize, apstrakcije i konkretizacije. Analiza se koristila za razvijanje istraživanja na
sastavne delove, radi dobijanja što više podataka o analiziranju ovog rada. Za analizu koristile su
se metode analize sadržaja, odnosno raznih dokumenata i sekundarnih izvora podataka, koji se
sa različitog stanovišta bave ovom problematikom i analizom. Kao glavni materijali poslužili su
stručni i naučni radovi, knjige i različiti Internet izvori.

3. Trenutno stanje interneta

3.1. Primer internet u svetu

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 77,5%. U Vojvodini ona

iznosi 68,7%, a u centralnoj Srbiji 63,8%. Značajne razlike postoje i kada uporedimo
zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije: 72,9% naspram 59,8%. U
poređenju sa 2016. godinom, rezultati pokazuju da se jaz u pogledu zastupljenosti internet
priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije smanjio. U gradskim naseljima Srbije stopa rasta
je 0,4%, dok taj rast u ostalim delovima Srbije iznosi 6,0%.

Kada se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda internet

priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra
(96,8%), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 300 evra iznosi svega 48,4%. Onima koji su
na mreži najviše dana lako je zaboraviti koliko je internet još uvek mlad .

Tvitter je pokrenut 2006., a Naš svet u podacima star samo 4 godine. I dok mnogi od nas ne
mogu zamisliti svoj život bez usluga koje Internet pruža, za mene je ključna poruka iz ovog
pregleda globalne istorije interneta da smo još u vrlo ranim fazama interneta. Tek u 2017.
godini polovina svetske populacije bila je na mreži; i u 2018. godini još uvek je slučaj da
skoro polovina svetske populacije ne koristi internet. Internet je već promenio svet, ali velike

5
promene koje će Internet doneti još uvek prednjače i njegova istorija je tek počela. Internet
se može koristiti putem računara, mobilnog telefona, ličnog digitalnog asistenta, automata
za igre, digitalne televizije itd. U bogatijim zemljama više od dve trećine stanovništva obično
je na mreži. Iako su stope upotrebe u svetu u razvoju mnogo niže, one se povećavaju.

Istorija Interneta se proširuje nekoliko decenija - e-pošta postoji još od 1960-ih,

deljenje datoteka je počelo najmanje 1970-ih, a TCP / IP je standardizovana 1982. Ali,
stvaranje svetske mreže 1989. revolucioniziralo je našu istorija komunikacije. Izumitelj
svetske mreže bio je engleski naučnik Tim Berners-Lee koji je stvorio sistem za razmenu
informacija putem mreže računara. U vreme kada je radio za evropsku laboratoriju za fiziku
CERN u švajcarskim Alpama.

4. Socializacija na internetu

Fenomen socijalizacije ove vrste je preslikan iz realnog društva , s tim da je u sajber

socijalizaciji sve brže i jednostavnije nego u realnom društvu, ali sada te sajber celine u
razvijenom svetu predstavljaju glavni oslonac za ostvarivanje međunarodnih profesionalnih
kontakata kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Nekolicina takvih mreža se
isključivo orijentisala na profesionalnu platformu sa poslovnom primenom neki su se usmerili
isključivo potrazi za starim prijateljima, ali ipak najveći broj društvenih mreža je globalnog
karaktera, većinom namenjenog akumulaciji kontakata u svrhu druženja i zabave (Facebook,
MySpace, Twitter). Čak i nakon gotovo pet godina, MySpace ostaje najveća društvena mreža
sa najviše korisnika, ali ne i najzabavnija. MySpace se pretvorio u glavni kutak muzičke
industrije putem kojeg producenti pronalaze nove talente i neafirmisane umetnike, a
muzičarima omogućava da razmenjuju ideje, promovišu svoju muziku i talenat i da razmenjuju
kontakte. Facebook je pokrenut sa renomiranog američkog univerziteta Harvard kao lokalna
studentska mreža koja je, međutim, za kratko vreme doživela ekspanziju na sve moguće
kategorije i društvene grupe, od studenata do radnih ljudi. Ono što bitno razlikuje Facebook od
drugih je to da profili Facebook korisnika nisu objavljeni javno. Dodatna opcija za programere

6
je mogućnost da samostalno razvijaju sopstvene aplikacije za Facebook kojim promovišu
sopstvene usluge ili pak skreću deo posetilaca na sopstvene sajtove, samim tim Facebooku
grade reputaciju i čine ga još popularnijim i korisnijim. Važno je napomenuti da postoje
razne vrste aplikacija, alata koje privlače korisnike ka različitim oblastima:

 Državne aplikacije (Government application) – alati društvenih mreža predstavljaju

brz i lak način za vladajuće telo da dozna mišljenje javnog mnenja i da redovno
obaveštava javnost o svojim aktivnostima

 Poslovne aplikacije (Business application) – društvene mreže u rukama menadžmenta

predstavljaju sponu između proizvođača i potrošača, koristeći se za reklamiranje putem
tekstualnih reklama i zastavica (banner)

 "Romantične" aplikacije (Dating applicationa) – mnoge društvene mreže stvaraju

online okruženje za razmenu stavova, mišljenja i ličnih iskustava u cilju pronalaženja
romantičnog partnera

 Obrazovne aplikacije (Educational application) – predstavljaju alate za podršku

odnosa između profesora i studenata kao i između samih profesora

 Medicinska aplikacija (Medical application) – zdravstveni radnici počinju da

prisvajaju praksu korišćenja aplikacija u cilju predstavljanja određenih institucija i kontrole
institucionalnog znanja

Logika kojom se povezuju kontakti jednog korisnika sa kontaktima drugog korisnika stalno se
usavršava, a samim tim povećava se i mogućnost da će nas kontaktirati osoba koja deli
identične interese iz određene oblasti ili pak da mi sami pronađemo kontakt koji nam može
koristiti u određenoj situaciji. Na ovaj način, Internet kao društvena globalna mreža postaje
važan faktor u komunikaciji, a potencijal društvenih grupacija sve popularniji i u poslovnom
svetu, zbog mogućnosti marketinške promocije proizvoda i usluga. "Zbog velike popularnosti i
sve većeg korišćenja, kao i zbog odlične mogućnosti prezentacije korisnika, društvene veb
mreže postaju rudnik zlata za oglašavanje i prodaju usluga ili proizvoda različitog spektra ."
Mogućnosti reklamiranja putem veba i društvenih mreža donela je revoluciju u marketingu

7
i omogućila njegovo lako korišćenje u svakodnevnom životu fizičkim i pravnim licima. "To su
odavno shvatile velike korporacije kao što su News Corporation, Microsoft, Google i Yahoo,
pa su pridobile neke od najprogresivnih društvenih portala različitih vrsta. News Corporation je
sredinom 2005. napravio odličan posao kupivši MySpace za 580 miliona dolara, dok je Google
kupio Youtube za gotovo 3 milijarde dolara, koji sada predstavlja vodeći portal za razmenu i
objavu video materijala, isto tako baziran na principima društvene mreže." Sa druge strane
Yahoo je pridobio Flickr, popularni veb album fotografija, a Microsoft se borio da preuzme
Facebook. Međutim Facebook je za kratko vreme prerastao cenu i apetite čak i velikog
Microsoft-a (15 milijardi), koji je ipak uspeo da preuzme 1.6% deonica u vrednosti od 240
miliona dolara, i da tako integriše sopstvenu pretragu i sopstveni reklamni sistem. Neke mreže
se distanciraju od klasične strategije eksponencialnog razvoja, i teže elitnom društvenom
statusu tako sto ciljaju samo u nekom specifičnom pravcu, grupi ili lokaciji, kao npr.
BlackPlanet, MyChurch ili Ning, koji svojim korisnicima omogućavaju kreiranje sopstvenih
društvenih mreža. Većina vremena koje ljudi provedu na društvenim mrežama odlazi na
komunikaciju s drugima i igrice (koje su najčešće takve da zavise od komunikacije i razmene
predmeta potrebnih za igru). Ovo je pokazatelj nepresušne ljudske potrebe za
komunikacijom, kontaktom i socijalizacijom, pa makar samo u virtuelnom obliku. 1

5. Primena internet u savremenom turizmu

Pojava Interneta i neverovatno brzi razvoj visoko sofisticiranoh računarskih i
telekomunikacionih tehnologija postale su svet i globalno selo u pravom smislu. „Sateliti
komunikacione mreže pružaju najbrže i najjeftinije prenose podataka u sve delove sveta to
predstavlja sjajan dogovor između hiljada računarskih sistema koji međusobno
komuniciraju. Razvijanje informacione tehnologije i stvaranje računarske mreže i interneta
im je omogućio novi način komunikacije. Internet omogućava bolji pristup brojnim izvorima
informacija širom sveta, kao i direktnu komunikaciju sa svim korisnicima. „Internet je
kolekcija računarskih mreža širom sveta i kao takav je najveći računarski sistem da milioni
računarskih korisnika mogu da koriste i delite sve vrste informacija: brojeve, tekst, zvuk i

1
https://www.researchgate.net/publication/271270026_Uticaj_drustvenih_mreza_Interneta_na_drustvo

8
slika. Internet je postao podrška do složenijih i kritičnijih funkcija u turizamu i ugostiteljskoj
industriji i doprineo je značajnoj inovaciji. Zbog pojave Interneta su bile neke promene u
turizmu subjekti poslovanja i oni su sledeći:

1. Svaki ozbiljan predmet u turizmu i ugostiteljstvu ima web stranicu koja se

može svrstati u četiri široke grupe: „držanje web lokacija identiteta
korporacije, lanci, koncesija i članstvo web stranice, web stranice pojedinih web
lokacija i objekata i portala i vrtloga .
2. Internet nudi mogućnost ekspanzije, brzog prenosa podataka i fleksibilnosti veb
stranice
3. Savremeno poslovanje na turističkom tržištu karakteriše primena različitih
sistema rezervacija poslovni sistemi putničkih agencija, aviokompanije,
kompanije za iznajmljivanje automobila i ostali učesnici u stvaranju turističkih
proizvoda.
4. Stvaraju se novi posrednici na Internetu, a tradicionalni moraju da promene
svoju ulogu.
5. Internet omogućava kvalitetno i efikasno istraživanje tržišta i „industrijska
špijunaža.

6. Uticaj i uloga web marketinga u odnosu na turistički proizvod

Svaki veb-sajt predstavlja integraciju sadržaja, prezentacije i programske osnove.

Sadržaj čine svi relevantni podaci koji se prikazuju korisnicima veb-sajta. Prezentacija
označava način na koji se sadržaj prikazuje u okviru korisničkog okruženja veb-sajta.
Programska logika je veza između sadržaja i prezentacije i određuje koji sadržaj će se
prikazati, obrađuje informacije koje unose korisnici i generiše nove podatke. Proizvod na
veb-sajtu je često kombinacija samog sadržaja, prezentacije i programske logike. Proizvod
koji nudi turistički veb-sajt može, npr. biti kompleksan turistički planer, koji je zapravo
program koji se putem određene prezentacije (korisničkog okruženja) pruža posetiocima.

9
Sadržaj veb-sajta, odnosno informacije koje se na njemu nalaze, takođe mogu biti proizvod
koji veb-sajt nudi.

Proizvod na veb-sajtu ne mora da ima tačno određenu cenu i ne mora biti jasno
definisan kao proizvod. Na primer, plaćanjem članarine da bi se pristupilo određenim sadržajima
veb-sajta, korisnici zapravo kupuju proizvod, čije delove ili koga u celini mogu da koriste.

Konkretan turistički proizvod (jasno definisan i sa tačno određenom cenom) često se

obogaćuje dodatnim sadržajima, koji imaju za cilj da povećaju njegovu vrednost, opravdaju cenu
pod kojom se nudi, promovišu druge slične proizvode, stvaraju lojalnost ili jačaju brend. Kako je
već naglašeno, dodatni sadržaji često mogu činiti i samostalan proizvod.

Konkretan proizvod na vebu je posledica intervencija klasičnog marketinga (veb

marketing takođe može učestvovati u kreiranju konkretnog proizvoda). „Izlaganjem“ na vebu
konkretan proizvod postaje predmet interesovanja veb marketinga u sferi promocije,
distribucije i eventualno procesa on-lajn određivanja cena. U ovom kontekstu veb marketing
može da pruži brojne mogućnosti za kreiranje obogaćenog proizvoda, kroz ponudu dodatnih
sadržaja na vebu. Momenat kada se korisnik veb-sajta odluči za određeni proizvod i krene u
realizaciju kupovine deo je izučavanja elektronske trgovine.2

Први случај је карактеристичaн за предузећа која послују на комерцијалном

принципу која путем веб-сајтова врше промоцију и дистрибуцију својих производа.
Првенствено се мисли на туристичке агенције и угоститељска предузећа. У форми
конкретних производа туристичке агенције нуде паушална путовања, могућност
резервације услуге смештаја, куповину путничког осигурања, резервацију рентакар услуге
и друге парцијалне производе. Хотели путем веб-сајтова нуде смештајне јединице или
друге интегрисане производе (викенд боравке, екскурзије и др.). Како је наглашено, веб-
маркетинг се у овом случају може појавити и у улози креирања тих производа, али је
његова основна улога у обогаћивању тих производа, њиховој промоцији, он-лајн
одређивању цена и дистрибуцији путем веба

2
http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue41/28%20Stankov.pdf

10
 7. Marketing komunikacija i razvoj efikasne komunikacije

Poslovna komunikacija, prema svojoj osnovnoj suštini, nastoji da bude što jednostavnija,
sveobuhvatnija, konkretnija i brţa. Da bi to ostvarila, komunikatori (pošilјalac, prenosilac i
primalac) moraju da prate sve faze komunikacije i da otklanjaju zastoje u komunikaciji. Isto tako,
da bi komunikacija bila uspešna i postigla ţelјene efekte, u komunikacionom procesu treba da
učestvuje ili da je podrţava većina zaposlenih. Posebnu odgovornost i ulogu u poslovnoj
komunikaciji imaju menadţeri i zaposleni na poslovima odnosa s javnošću. Postoji nekoliko
osnovnih modela poslovne komunikacije:

 Opšti model komunikacije

 Direktna komunikacija
 Masovna komunikacija
 Model višestepene komunikacije

Marketing komuniciranje koje se zasniva na tradicionalnim modelu, što podrazumeva

pojedinačno upravljanje tehnikama promocije, sve više donosi nezadovoljavajuće rezultate.
Karakteristika takvog pristupa jeste pretpostavka da postoji mala razlika izmeĎu proizvoda, pa i
potrošača, i da je potrebno proizvod plasirati na trţište, a zatim obavestiti kupce gde proizvod
mogu kupiti. Stanovište da je trţište homogeno i da proces marketinga, komuniciranja,
promocije treba da bude usmeren na uticaj na potrošača, predstavlja osnovu tradicionalnog
pristupa. To je predstavljalo jednosmeran proces informisanja i komuniciranja, gde je zadatak
promocionih aktivnosti da proizvod doprema od proizvoĎača, kroz kanale distribucije, do
krajnjeg potrošača. Marketinške komunikacije su aktivnosti kojima kompanije informišu,
uveravaju i podsećaju potrošače na proizvode i usluge koje prodaju. Drugim rečima, pomoću
njih kompanije uspostavljaju dijalog, grade veze i osnaţuju lojalnost kupaca. Na neki način,
marketinške komunikacije su glas brenda i način na koji brend moţe da ostvari dijalog i izgradi
vezu sa potrošačima.

11
 8. Odlučivanje o mediju komunikacije

Nakon izbora odgovarajuće poruke, kompanije biraju medije putem kojih će je i preneti.
Takođe, kompanije biraju ciljnu grupu, učestalost, vreme prezentacije i sl. Za kompaniju je vaţno
da odabere medij putem kojeg će najefikasnije preneti poruku ciljnoj grupi. Izbor medija se vrši
na osnovu faktora

 kao što su medijske navike ciljne grupe,

 karakteristike proizvoda,
 zahtevi poruke i cene.

Marketinške komunikacije su aktivnosti kojima kompanije informišu, uveravaju i

podsećaju potrošače na proizvode i usluge koje prodaju

oglašavanje preko Facebook-a i Twitter-a je u zavisnosti od ciljeva koji se žele postići,

povoljnije od klasičnog oblika oglašavanja. Međutim, nisu samo troškovi presudni nego i još niz
prednosti: povećanje prepoznatljivosti brenda, unapređenje lojalnosti brendu, veće mogućnosti
da se privuku novi klijenti, povećanje broja posetilaca na sajtu kompanije, bolji uvid o tome šta
ljudi misle o brendu i niz drugih.

Jedna od osnovnih prednosti internet marketinga za potrošače jeste dostupnost i

raspoloživost interneta. Internet nema radno vreme, informacije koje pruža dostupne su 24 sata
dnevno, sedam dana u nedelji.

, kroz zanimljive sadržaje putem društvenih mreža, hotel ili destinacija mogu povećati
svoju atraktivnost, prepoznatljivost, ojačati brend, i što je najvažnije, pridobiti nove goste i
uvećati prihode

12
 Izvor- Samostalno istraživanje

Poslednjih godina su u širokoj primeni oglašavanja na tzv. alternativnim mestima, kao što
su mesta gde potrošači rade, gde se igraju i gde kupuju. Kao mesta oglašavanja koriste se oglasni
panoi – bilbordi, javna mesta, plasiranje proizvoda i oglašavanje na mestu prodaje. Bilbordi su
evoluirali od štampanih do digitalnih uz zvukove, pokrete, pa čak i 3D prikaze. Prodajne
promocije su kratkoročne stimulacije koje stimulišu probu ili korišćenje proizvoda ili usluge.
Marketari mogu da usmere prodajne promocije ka trgovini ili krajnjim potrošačima. Za razliku od
reklama koje obično daju kupcima razlog zašto treba da kupe proizvod, primarni cilj promocija je
da stimulišu kupovinu. U Njujorku su šahtovi napravljeni da izgledaju kao vruće šoljice Folgers
kafe, u Belgiji je eBay nalepio na prazne izloge prodavnica nalepnice sa porukom „Preselili na
eBay“. Chang Soda iz Bankoka imala je budţet za samo jedan digitalni oglasni pano. Kako bi
napravili maksimalan efekat, izgradili su ogromnu flašu sa mehurićima kako bi prikazali
gaziranost proizvoda. Glasine o tome su upetostručile prodaju boca sa 200.000 na million.
Kompanije sve više postavljaju svoje oglase na neuobičajena mesta poput filmskog platna,
aviona, dvorana za fitnes, učionica, sportskih arena, kancelarija, liftova, gradskih autobusa,
vozova, metroa, na kantama za smeće, ureĎajima za naplatu parkinga, kolicima za prtljag na
aerodromima, na benzinskim pumpama, u toaletima i iznad pisoara, na dnu rupa na golfskim
terenima i bazenima, na pakovanjima grickalica u avionu, u obliku malih nalepnica na jabukama,
limunu ili bananama.

9. Direktan marketing

Još jedan element u intergrisanom promotivnom miksu jedne firme jeste direktan
marketing, čija je suština u upotrebi direktne komunikacije sa potrošačem ili poslovnim
primaocem, koja je kreirana da prikupi odaziv u vidu porudţbine (direktne porudţbine),
zahteva za više informacija. Pogrešno je izjednačavati direktan marketing sa direktnom
poštom, jer ova promotivna kategorija takođe podrazumeva telefonski marketing

13
(telemarketing), direktan odaziv na reklame i informativne reklame na televiziji i radiju,
štampane reklame sa direktnim odazivom i elektronske medije. Direktni marketing (direct
marketing) podrazumeva korišćenje direktnih marketinških kanala (neposredna pošta,
katalozi, telemarketing, interaktivna televizija, kiosci, internet, mobilni uređaji…) za
dopiranje do potrošača i isporuku roba i usluga bez posrednika. Prodaja putem direktnog
marketinga nadmašila je maloprodaju u Americi. Podrazumeva korišćenje direktnih kanala da
bi se doprlo do potrošača i da bi im se isporučili proizvodi i usluge bez korišćenja marketinškog
posrednika. Zasniva se na sistemu informisanja ili prodaje gde kompanija uspostavlja direktnu
vezu sa pojedinačnim kupcem putem interaktivnog komuniciranja, uz mogućnost merenja
reakcije kupaca sa kojima je uspostavljen kontakt. Prvobitna i najstarija vrsta direktnog
(neposrednog) marketinga je prodaja na terenu kada su se kompanije oslanjale na profesionalne
prodajne snage ili zapošljavale predstavnike proizvođača i agente. Mnoga kompanije, kao što su
Amway, Avon, Mary Kay, Merrill Lynch koriste neposredne prodajne snage. Američke kompanije
troše na prodajne snage više nego na bilo koju drugu promotivnu metodu. Nedostaci ovog
oblika prodaje su visoki troškovi plata, provizija, bonusa, putnih troškova i beneficija, tako da
kompanije pokušavaju povećati produktivnost prodajne snage putem bolje selekcije, treninga,
nadzora, motivacije i naknada.

Marketing direktnom poštom podrazumeva slanje poruka, pisama, letaka ili obaveštenja
određenoj osobi. Direktna pošta jeste popularan oblik komunikacije jer omogućava slanje pošte
velikom broju ljudi. Pri kreiranju efikasne kampanje neophodno je odrediti svoje ciljeve, ciljna
trţišta i potencijalne kupce, kao i načine kako testirati kampanju i meriti njen uspeh. Uspešnost
određene kampanje procenjuje se prema stopi narudţbina, pri čemu se stopa od dva do četiri
procenta smatra zadovoljavajućom.

Tele-marketing je korišćenje telefonskih i pozivnih centrala za privlačenje potencijalnih

kupaca, za ponudu i prodaju proizvoda ili usluga, preuzimanje porudţbina i odgovaranja na
pitanja. Telemarketing pomaţe kompanijama da povećaju prihode i smanje troškove prodaje.
Direktni marketing ima puno prednosti, ali i nekih mana. Neki smatraju direktni marketing
dosaĎivanjem, drugi ga smatraju nepravednim jer često cilja na ranjive kupce, kao što su starije

14
osobe. Nekada se u direktnom marketingu preteruje u predstavljanju veličine, karakteristika,
cene proizvoda i usluga, zadire u privatnost jer se imena i adrese potrošača dodaju u baze
podataka kompanija.

10.Interaktivni marketing

Sa tehnološkim razvojem, elektronski kanali komunikacije postali su najbrži vid

komunikacije, koji istovremeno omogućavaju veću interakciju i individualizaciju. Jednostavno,
kompanije moraju ići tamo gde se nalaze kupci, a njih je sve više na internetu. Američki
potrošači provode na internetu preko 25% ukupnog vremena koji provedu na svim medijima.
Različiti modeli online komunikacije omogućavaju slanje personalizovanih sačinjenih poruka,
usmeravanje promocije na osnovu ključnih reči pomoću internet pretraţivača i izgradnju
dugoročnih odnosa sa kupcima. 1. Prednost internet marketinga je merljivost, jer se njegov
uticaj moze jednostavno pratiti preko broja posetilaca, broja klikova na stranici ili oglasnom
prostoru, provedenom vremenu, kao i uvida u sadrţaj koji je posetilac pregledao.

Međutim, korišćenje interneta ima i svoje nedostatke, jer postoji mogućnost stvaranja
lažne slike, kao i gubljenje kontrole nad online porukama, koje mogu biti zloupotrebljene od
strane hakera. Ipak, mnogi smatraju da prednosti nadmašuju nedostatke. „Ako imaš brend koji
globalno obećava, neka to bude na tvoj način", rekao je Ras Klajn (Russ Klein), bivši predsednik
za globalni marketing, strategije i inovacije Burger Kinga. Za njega je kupac najvaţniji, čak i ako
govori „loše stvari" o brendu. ,,Za nas je vaţnije biti provokativan nego ugodan“, dodao je Klajn,
imajući u vidu tinejdţere kao ciljnu grupu. Njihova kampanja sa piletom koji govori pojavila se na
internet stranicama YouTube i MySpace, kako bi iskoristili prednosti društvene povezanosti.
Prilikom proslave 50. godišnjice popularnog hamburgera Whopper, kompanija je mušterijama
Burger Kingovog restorana u Las Vegasu saopštila da je taj hamburger privremeno izbačen iz
ponude restorana. Besne reakcije kupaca snimljene su i iskorišćene kao osnova za televizijske
oglase i online video prikaze. Preko pet miliona potrošača pogledalo je osmo-minutni video,
dodatnih 14 miliona pogledalo je televizijske spotove na You Tubu, a milioni drugih su čuli ili su
pročitali o tome usmenim putem ili putem štampe

15
 Osnovne kategorije interaktivnog marketinga su:

 internet strane,
 pretraga oglasa,
 banerski oglasi,
 elektronska pošta.

Danas se ne može zamisliti poslovanje bilo kog poslovnog subjekta bez postojanja
internet strane, odnosno veb-sajta. Internet strane imaju osnovni zadatak da se na njima
prikaže cilj, misija, vizija, istorija, proizvodi ili usluge koje se nude. To je osnovni instrument veb-
marketinga.1. Potrošači preko interneta mogu da saznaju sve o proizvodima ili uslugama
kompanije, mogu da postavljaju pitanja, naručuju i kupuju proizvode. Da bi iskoristili
interaktivnu prirodu veb-a, marketari mogu da izrađuju sajtove koji dozvoljavaju da bilo koja
vrsta kupca moţe da odabere vrstu informacija koja odgovara njegovim potrebama i željama.
Procter & Gamble

Drugim rečima, dobro dizajniran sajt može efektno da komunicira sa klijentima bez
obzira na njihovu ličnu istoriju sa brendom ili sa komunikacijom. Kako potrošači često traže
informacije, neki od najuspešnijih sajtova, kao što je P&G-ov www.pampers.com nude savete o
roditeljstvu i nezi bebe.1. Sajtovi moraju da budu redovno i često ažurirani i da pružaju
specijalizovane informacije koliko god je to moguće, naročito za postojeće potrošače.
Dizajniranje vebsajtova zahteva izradu stranica koje privlače paţnju i koje mogu da odrţe paţnju
pretraţivača, jer ako potrošači ne budu imali pozitivno iskustvo, biće ih jako teško ponovo
privući u pretrpanom online svetu punom konkurencije.

11.Marketing komunikacija na društvenim mrežama

Mrežna tehnologija je u mnogome poboljšala proces elektronskog marketinga i olakšala

elektronsku trgovinu, jer je omogućila ljudima koji je koriste da međusobno razmenjuju
informacije. U skladu sa tim unapređenjima su i niži troškovi marketinga, odnosno reklame
preko društvenih mreža, a oglašavanje preko Facebook-a i Twitter-a je u zavisnosti od ciljeva koji

16
se žele postići, povoljnije od klasičnog oblika oglašavanja . Međutim, nisu samo troškovi presudni
nego i još niz prednosti: povećanje prepoznatljivosti brenda, unapređenje lojalnosti brendu,
veće mogućnosti da se privuku novi klijenti, odnosno potrošači, veća ovlašćenja brenda,
povećanje broja posetilaca na sajtu kompanije, bolji uvid o tome šta ljudi misle o brendu i niz
drugih.Tako je Facebook pokrenuo pravu globalnu revoluciju međuljudskih odnosa. Novim se
medijima za odnose s javnošću otvorila neslućena mogućnost fleksibilnog i za pojedine ciljne
grupe, specifičnog oblika komunikacije. Interaktivni odnosi s javnošću omogućavaju tehnički
posredovan dijalog s društvenim referentnim skupinama, komunikacijskim partnerima se
stavljaju na raspolaganje elektronski pripremljene, ne bilo kakve, već ciljane informacije.

Potrošači koriste usmeni prenos informacija (word of mouth), odnosno razmenjuju

informacije u svakodnevnom razgovoru o iskustvima ili karakteristikama proizvoda ili usluga.
Pozitivno iskustvo potrošača koji oni prenose drugima, zapravo je moćno sredstvo prodaje, bilo
da se prenose od usta do usta, bilo da se koriste društvene mreže, kao što su Facebook,
MySpace, YouTube, Twitter i dr. Društveni mediji su danas jedan od ključnih načina povezivanja
sa kupcima u izgradnji dugoročnih odnosa, deljenjem tekstualnih poruka, slika, audio i video
informacija i drugih sadržaja. Društveni mediji su grupa aplikacija zasnovanih na internetu koji
omogućavaju kreiranje i razmenu sadržaja korisnika koji se generišu. Jedna od osnovnih
prednosti internet marketinga za potrošače jeste dostupnost i raspoloživost interneta. Internet
nema radno vreme, informacije koje pruža dostupne su 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Internet tehnologija podstiče zadovoljstvo korisnika jer im omogućuje pristup uslugama kada i
gde žele, bez interpersonalnih komplikacija.Društveni mediji omogućavaju stvaranja mišljenja
javnosti.

Postoje tri glavne platforme za društvene medije:

 online zajednice i forumi,

 blogeri (pojedinci i mreţe kao što su Sugar i Gawker)
 društvene mreţe (Facebook, Twitter i YouTube).

Online zajednice i forume mogu formirati i potrošači koji komuniciraju međusobno kroz
razmenu poruka i zajedničkih diskusija i predstavljaju značajan izvor informacija za kompanije.
17
Primer uspešne online zajednice je Kodak Gallery koja predstavlja zajednicu za razmenu ideja o
upotrebi Kodakovih proizvoda, kao što su digitalni foto-aparati. Preporuke unutar zajednice
potrošača dovode do češćih i većih kupovina. Alumni klubovi (klubovi svršenih studenata
fakulteta) ili zajednice studenata predstavljaju značajnu studentsku zajednicu.

Cilj blogova je spajanje ljudi zajedničkih interesa i oni su vaţan izvor usmene prodaje.
Postoji ogroman broj blogova, od onih za ličnu upotrebu između prijatelja, do onih čiji je cilj
dopiranje do određene ciljne grupe. Društvene mreže danas su jedan od najvažnijih
marketinških medija. Među najveće društvene mreže može se reći da spadaju Facebook,
MySpace, koji su usmereni na muziku i zabavu, Linkedin, čija ciljna grupa su lica orijentisana na
karijeru i Twitter, koji omogućava svojim članovima da se povezuju putem poruka ili tweetova.
Neke društvene mreže kao što su Sugar i Gawker nude potrošačima jednostavan način da nauče
od drugih i iskažu svoje mišljenje i stavove drugima. Nekomercijalna priroda društvenih mreža
čini da ih pojedinci i kompanije koriste radi međusobnog povezivanja. Danas veliki broj
kompanija ima Facebook stranu ili je na Twitter-u. Znakovi „Sledi me na Twitter-u“ pojavili su se
na vratima i prozorima mnogih trgovina. Potrošač nije više bezlični statistički podatak u
izveštajima, već je postao aktivni učesnik u građenju brenda. Podeli, označi i komentariši, nove
su mantre potrošača na društvenim mrežama.

Dva specifična oblika usmene predaje informacija su marketing glasina (buzz marketing) i
virusni marketing (viral marketing), čiji je cilj da uzburkaju marketinško tržište kako bi se
prikazao određeni brend. Marketing glasina generiše uzbuđenje, stvara publicitet i prenosi nove
relevantne podatke o brendu na neočekivan ili čak preteran način . Virusni marketing jeste oblik
usmene predaje ili predaje putem klika mišem koji podstiče potrošače da prenose audio, video
ili pisane informacije vezane uz proizvode i usluge kompanije koje se virusno mogu podeliti sa
milionima drugih ljudi. Kompanija BzzAgent iz Bostona, SAD, sklopila je internacionalnu
medijsku mreţu usmene predaje koju je pokrenulo 600.000 Ijudi koji su volontirajući širili
pozitivne vesti o proizvodima koje smatraju vrednima. Cilj kompanije je da spaja potrošače sa
proizvodima, informacijama i digitalnim alatima kako bi širili mišljenja putem svoje stranice
društvenih medija, BzzScapes. Učesnici BzzAgenta su proširili svoje lične poglede i mišljenja na
gotovo 100 miliona prijatelja i porodica.
18
 12.Novi trendovi u razvoju internet

Ciljevi V generacije računara se kreću u pravcu prihvatanja auditivnih i vizuelnih

instrukcija, zatim prikupljanja, selektovanja i skladištenja podataka i korisnih informacija.
Planirano je da novi računari budu sposobni da istraže sve njima potrebne i dostupne podatke i
da na osnovu toga nalaze i nude odgovore na korisnička pitanja, da prevode sa jednog jezika na
drugi, da uče na sopstvenom iskustvu i da sa mi sebe programiraju. Da bi se ostvarili ovi ciljevi,
istraživački rad se odvija u dva koloseka, hardver i softver. Tehnološke inovacije se razvijaju i
pravcu upotrebljavanja superprovodnika pa za njima i optičkih vlakana. Veličina procesora se i
dalje drastično smanjuje, a brzina izračunavanja u sekundi se povećava, što zahteva nove
materijale. Superprovodnici predstavljaju materijal koji gubi svaki otpor prilikom protoka
elektriciteta, napravljeni su od specijalne keramike, a za njihov pronalazak je dodeljena
Nobelova nagrada.

Dalja istraživanja idu u pravcu pronalaženja računara koji neće raditi na struju, već na
svetlost pomoću optičkih vlakana, čime bi se dobio, u teoriji, kompjuter koji radi brzinom
svetlosti. Što se softvera tiče trend razvoja je simulacija ljudskog rezonovanja i iskustva. Ovakav
računar bi bio poznat pod nazivom Veštačka inteligencija, za potrebe ovih istraživanja se
sintetizuju znanja iz više naučnih disciplina iz matematike, informatike, lingvistike i psihologije.
Posebno se obraća pažnja na tehnike heurističkog rešavanja problema, sa akcentom na tri
načina da se dođe do rešenja koja nisu vođena raciom, pokušaj da se dođe do odgovora na
osnovu već stečenog znanja, rasuđivanje vođeno intuicijom i zdrav razum. Veštačka
inteligencija je grana kompjuterske nauke koja ima za cilj da stvori simulaciju ljudske
inteligencije kod mašina. Udžbenici iz ove oblasti je definišu kao istraživanje i projektovanje
inteligentnih sistema koji imaju podatke o svojoj okolini i preduzimaju radnje da bi povećali
svoje šanse za uspšno rešavanje problema. Celo polje istraživanja je zasnovano na tvrdnji da je
mehanizam ljudske inteligencije jasan i da može biti do detalja opisan, te da, samim tim, može
biti predstavljen matematičkim formulama, koje se pak mogu uprogramirati u kompjuter.

19
Filozofskim pitanjima o prirodi uma, etici stvaranja veštačkih bića, osobini čoveka da stvara mit,
fikciju i filozofiju, verujem da nije mesto ovde, jer veštačka inteligencija dobija svoju divinizaciju
preko filmova i romana naučnefantastike, dok je u realnosti to pokušaj da se napravi
matematički model, sistem koji će podsećati na ljudski način razmišljanja, sistem nula i jedinica.

13.Primer ankete

Anketa ili upitnik je tehnika prikupljanja podataka i obaveštenja koji se primenjuje u

društvenim naukama. Sprovodi se tako što veći broj ispitanika (koji čine uzorak) odgovara na
pitanja u vezi sa nekim strogo određenim problemom ili pojavom. Ponekad je vrlo teško ili
nemoguće opažati ponašanje ljudi ili saznati njihovo neposredno doživljavanje u nekim
situacijama. U takvim primerima možemo se poslužiti anketnim ispitivanjem. Njime se koristimo
i onda kada želimo saznati mišljenja ljudi o raznim političkim i socijalnim pitanjima. Izjave se
pobuđuju promišljeno odabranim pitanjima, koja trebaju biti jednostavna, jasna,
nedvosmisljena i nesugestivna. Ponekad je vrlo teško ili nemoguće opažati ponašanje ljudi ili
saznati njihovo neposredno doživljavanje u nekim situacijama. Na primjer, u trenutku koji je
prethodio prometnoj nesreći, ili tijekom seksualnog odnosa. U takvim primjerima možemo se
poslužiti anketnim ispitivanjem. Njime se koristimo i onda kada želimo saznati mišljenja ljudi o
raznim političkim i socijalnim pitanjima. Izjave se pobuđuju promišljeno odabranim pitanjima,
koja trebaju biti jednostavna, jasna, nedvosmisljena i nesugestivna. Pitanja se mogu postaviti
pismeno, pomoću otisnutog upitnika, ili usmeno, putem intervjua. Pitanja se ne postavljaju bilo
kome, već pažljivo izabranom uzorku ispitanika koji mora biti reprezentativan za populaciju koja
se proučava. Registrirani odgovori ispitanika na kraju se obrađuju različitim postupcima
statističke analize. U narednoj ankti učestvovalo je 86 ispitanika od čega niu svi dali odgovorena
na baš svako pitanje, samim tim procenat varira.

1. Pol?
 Muško
 Žensko
2. Broj godina?

20
  Do 18?
 Od 19 do 30?
 Od 31 do 40?
 Od 41 do 50?
 Preko 50?
3. Nivo obrazovanja?
 Osnovna škola?
 Srednja škola?
 Viša ili fakultet?
 Mater ili doktorske studije?
4. Da li koristite internet?
 Da
 Ne
5. Koliko sati dnevno koristite?
 1 sat
 2 sata
 3 sata
 Više od 4 sata
6. Da li posedujete profile na društvenim mrežama?
 Da
 Ne
7. Na kojim društvenim mrežama posedujete profile?
 Facebook
 Instagram
 Twiteer
 Sve od navedenog
8. Da li smatrate da je promocija na internet bitna?
 Da
 Ne

21
9. Da li smatrate da je napredak tehnologije uticao na turizam?
 Da
 Ne
10. Koji je po vama najbolji način korišćenja internet za turizam?
 Društvene mreže
 Stranic ili portal
 Reklama
11. Koji je po vama najbolji mediji za promociju?
 Društvene mrže
 Televizija
 Novine
 Drugi
12. Po Vašem mišljenju, šta treba da sadrži jedna promocija na internetu?
 Slike
 Video zapise
 Tekst
 Slike i tekst
13. Da li u promocijama na Internetu tekst treba da bude kratak ili opširniji?
 Kratak
 Opširniji
14. Da li smatate da su video snimci dobar vid promocije na Internetu?
 Da
 Ne
 Možda
15. Šta najčešće pretražujete u vezi turizma na internet?
 Turistička mesta
 Cene
 Hotele
 Restorane

22
  Drugo
16. Da li ste zadovoljni ponudom na internet vezanom za turizam?
 Da
 Ne
17. Da li smatrate das u u proseku sajtovi dobro konstruisani?
 Da
 Ne

Odgovori na pitanja ankete:

1. Pol?

48% Muško
52% Žensko

23
2. Broj godina?

10% 8%

17%
do 18
Od 19 do 30
Od 31 do 40
Od 40 do 50
Preko 50
45%

20%

3. Nivo obrazovanja?

9%

Osnovna škola
Srednja škola
52% Viša ili fakultet
39% mester ili doktorske

4. Da li koristite internet?

24
 Da
Ne

100%

5. Koliko sati dnevno koristite?

12%
18%

1 sata
25% 2 sata
3 sata
Preko 4 sata

45%

6. Da li posedujete profile na društvenim mrežama?

25
 Da
Ne

100%

7. Na kojim društvenim mrežama posedujete profile?

15%

36%

13% facebook
Instagram
Twitter
Sve od navedenog

36%

8. Da li smatrate da je promocija na internet bitna?

26
 11%

Da
Ne

89%

9. Da li smatrate da je napredak tehnologije uticao na turizam?

11%

Da
Ne

89%

10. Koji je po vama najbolji način korišćenja internet za turizam?

27
 15%

11%
Društvene mreže
stranica ili portal
Reklama

74%

11. Koji je po vama najbolji mediji za promociju?

13%

9%

Društvene mreže
Televizija
Novine
Drugi
14%
64%

12. Po Vašem mišljenju, šta treba da sadrži jedna promocija na internetu?

28
 14%

13%
Slike
Video zapise
Tekst
Slike i tekst

9% 64%

13. Da li u promocijama na Internetu tekst treba da bude kratak ili opširniji?

48% Kratak
52% Opširan

14. Da li smatate da su video snimci dobar vid promocije na Internetu?

29
 10%

38%

Da
Ne
Možda

52%

15. Šta najčešće pretražujete u vezi turizma na internet?

13%

7%
35%

Turistička mesta
Cene
10% Hotele
restorane
Drugo

35%

16. Da li ste zadovoljni ponudom na internet vezanom za turizam?

30
 11%

Da
Ne

89%

17. Da li smatrate das u u proseku sajtovi dobro konstruisani?

11%

Da
Ne

89%

Pitanja o internet su nam dala do znanja da skoro svako koristi internet ako nema
svoj lično koristi ga putem Wi-fi- ja, samim tim ovu anketu moraju odraditi samo ljudi
31
koji koriste internet jer je ovo isključivo online anketa. Zbog konstrukcije pitanja na
pitanje o društvenim mrežama nije moguće odabrati opciju da ispitanik ne koristi ni
jednu društvenu mrežu jer se upravo tim putem širila i radial anketa.

Ovu anketu možete pronaći putem sledećeg linka:

https://forms.gle/Pvu1w2gKvTFMqDEV7

32
 Zaključak

Internet kao ultimativna mreža iako ne pripada ni jednoj organizaciji, niti

preduzeću, ne znači da nema administrativna tela i društva koja se bave njegovim
razvojem i uticajem. Najpoznatije od njih, Internet društvo definiše kao globalna
međunarodna organizacija čiji je cilj promovisanje otvorenog povezivanja sistema i
Interneta i obrazovanje korisnika. Poseban problem je legalitet Interneta, problem
autorskog prava i intelektualne svojine, zatim ravnomerna rasprostranjenost Interneta,
usaglašavanje jezika, standarda i sloboda, čime se i bave Internet društva širom sveta i
zbog čega potreba za njima neprestano raste. On kao mreža svih mreža predstavlja
idealan medijum i sredstvo za realizaciju većine postavljenih zahteva. Količina
informacija, brzina dostupnosti, vremenska neograničenost njihovog korišćenja,
odsustvo geografskih barijera i način dostavljanja su one karakteristike i prednosti koje
su nametnule Internet kao logičan izbor za komunikaciono sredstvo i primarni
komunikacioni medijum. On ostvaruje svoju komunikacionu ulogu uz koordinaciju sa
klasičnim načinima ostvarivanja veza preko principa umrežavanja. Da sumiram. Mreže
se shvataju kao relativno stabilni skupovi odnosa između društvenih aktera (bilo da je
reč o pojedincima, grupama, organizacijama), koji uključuju razmene različitih resursa
(materijalnih, usluga, informacija, vrednosti, shvatanja, normi, praksi i sl.) i one
poseduju određenu strukturu. Mrežni modeli opisuju strukturu jedne ili više mreža
odnosa unutar sistema aktera. Odnosi između aktera jedne mreže imaju različite forme i
sadržaje, pri čemu se forma odnosa može meriti prema intenzitetu, snazi, stepenu
formalizovanosti, itd. Prema sadržaju, mogu se ispitivati sasvim različiti odnosi između
aktera: srodnički, prijateljski, interesno povezivanje, odnosi moći, itd.

33
 Literatura

1. http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue41/28%20Stankov.pdf
2. https://www.researchgate.net/publication/271270026_Uticaj_drustvenih_mreza_I
nterneta_na_drustvo

34