Ловац у житу Дејвид Селинџер

Дејвид Селиџер је амерички романописац и приповедач који је написао

роман „Ловац у житу“ 1951. године. Стварао је у периоду од 1948. године до 1959.
године. Роман „Ловац у житу“ у почетку је био намењен одраслима али због своје
тематике постао популаран међу млађом популацијом. Књига је постала изразито
популарна у Америци али и широм света. Генерације људи се већ годинама
читајући роман, у многим сегментима поистовећују са главним ликом дела,
дечаком, Холденом Колфилдом , разлог томе, лежи у чињеници да је његова
личност водила битке са свевременским проблемима бунта, животне збуњености,
отуђености, проблемима, које погађају људе свих генерација.
Холден Колфилд је главни лик у делу, он је дете добростојећих родитеља,
отац му је правник и зарађује доста пара. Прича почиње тако што се млади Холден
налази на лечењу у психијатријској установи, одакле препричава догађаје од
прошлог Божића, који су га и довели ту где јесте. Књига се, уствари, бави
догађајима из наредна три дана његовог живота. Писана је у првом лицу. Наслов
књиге заправо представља Холденову замисао иделаног посла којим би се он
бавио. Он себе замишља како стоји у пољу жита у којем се играју деца, а на крају
тога поља налази се провалија. Он би стајао у том пољу и пазио на децу која би се
превише приближила провалији, и хватао би их како не би пала у ту провалију
зрелих и одраслих. Он је на тај начин био ловац у житу а заправо, метафорички
гледано, он је желео да сачува децу, која губе своју чистоћу и невиност
одрастањем, чиме постају преваранти. Чувао би их од прљавог процеса одрастања.
Прича почиње његовим избацивањем из приватне школе, због четири
негативне оцене. Он том приликом није обавестио родитеље о избацивању из
школе. Симболичан је његов растанак са професором историје кога уверава да се
он налази у периоду који свако мора да прође и да се ипак интересује за свој живот
али не превише. Професор историје је у чуду јер је на тесту из египатске античке
историје Холден писао о причама које за тест нису биле битне. Он је знао пуно,
конвенцијално гледано, небитних ствари а чињенице које је школство захтевало да
наочи, није учио, због чега је и професор историје морао да му да негативну оцену.
Проблеми које Холден има почели су након смрти његовог брата Елија, кога је
пуно волео и о коме је имао изразито позитивно мишљење. Сматрао га је
паметнијим и супериорнијим у сваком смислу. У ноћи када је Ели умро спавао је у
гаражи и из беса поразбијао све прозоре. Холден је након избацивања из школе,
требао да се врати кући у среду, међутим након што је сагледао све своје пријатеље
у интернату, одлучио је да одмах оде. Отишао је у Њујорк, где је потрошио велику
количину новца, био је претучен и видео је многе перверзне, тамне стране великог
града. Због самоће одлучује да се врати кућу, односно својој млађој сестри, у нади
да га родитељи никад неће пронаћи. Имао је сестру и брата. Брат је радио у
Холивуду и због тога га није волео. Сестра је била уплашена због његовог
избацивања из школе, стално је понављала како ће га отац убити, и понављала му
питање да ли има ишта што он у животу воли. Он јој је одговорио да воли Елија и
разговоре са њом и да не би волео да буде правник нити било шта слично већ ловац
у житу. Након тога је отишао професору Антонију који му је био најдражи
наставник, јер се могао нашалити са њим а да притом не изгуби потребно
поштовање. Када је дошао код њега, професор је већ био припит. Причали су о
његовим проблемима. Након тога су отишли да спавају, а Холден је у сну осетио
како га професор милује по глави, што га је преплашило, па се обукао и побегао.
Сачекао је јутро на железничкој станици. Ујутру је шетао Петом авенијом, послао
писмо сестри Фиби. Желео је да се поздрави с њом пре него што крене ауто-стопом
на запад, у неке сунчаније крајеве. Тамо ће се претварати да је глувонем, запослиће
се и пронаћи ће глувонему девојку коју ће оженити. Фиби је са собом понела
кофер јер је желела да иде са њим, међутим он јој то ије дозвољавао. Она се
расплакала, па како би је умирио ни он није нигде кренуо. Вратио се кући, разболео
се и завршио на психијатријском лечењу.

Милош Пејовић ИС 15/32