ISSN 0354-2246

COBISS.SR-ID 28210946

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Цена овог броја је 1.330 динара.
Година LIX – Број 10 Београд, 31. август 2010.
Годишња претплата је 12.000 динара

1 НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА

На основу члана 101. став 4. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
Подручје рада: Машинство и обрада метала
Министар просвете доноси
Oбразовни профил: АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ
П РА В И Л Н И К ВАЗДУХОПЛОВА – оглед

О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОГЛЕДА ЗА Трајање образовања: четири године

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА
ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ ВАЗДУХОПЛОВА Циљ огледа:
Члан 1.
Увођење програмских новина:
Овим правилником утврђује се наставни план и програм огледа
за образовни профил авио-техничар за електро опрему ваздухоплова, – развој и примена огледних програма стручног образовања
који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. који су засновани на стандардима занимања и потребама тржишта
рада за знањима и вештинама;
Члан 2.
Програм огледа из члана 1. овог правилника остварује се у – развој образовних програма који задовољавају развојне пот-
складу са: ребе и потребе за генеричким и животним вештинама ученика;
– заснивање програма образовања, наставе и учења на пре-
1. Правилником о плану и програму образовања и васпи-
цизно дефинисаним циљевима и исходима који омогућују инди-
тања за заједничке предмете у стручним и уметничким школа-
ма („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 6/90 и видуалан приступ учењу и који уважавају развојне потенцијале и
„Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, могућности ученика;
8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, – успостављање функционалне везе између садржаја оба-
8/08, 1/09, 3/09, 10/09 и 5/10), и то са наставним планом и програ- везних предмета и ужестручних предмета, како би се подржало и
мом из следећих предмета: омогућило успешно стицање стручних знања и вештина;
1) Српски језик и књижевност, – провера стручно теоријских знања и радних компетенција у
2) Српски језик као нематерњи језик, оквиру стручне матуре.
3) Језик националних мањина,
Увођење организационих новина:
4) Енглески језик,
– прилагођавање организације наставе и услова рада у школи
5) Физичко васпитање, огледној програмској структури и успешном досезању исхода об-
6) Историја, разовања;
7) Грађанско васпитање, – развој модела социјалног партнерства путем програмског и
8) Устав и права грађана, организационог повезивања средњих стручних школа са Војском
9) Рачунарство и информатика; Србије, тржиштем рада и локалном заједницом;
2. Правилником о наставном плану и програму предмета – школовање кандидата за подофицире за потребе Војске
Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03, Србије;
23/04 и 9/05). – реализација огледних програма кроз различите организаци-
оне облике наставе (теоријску наставу, вежбе, практичну наставу и
Члан 3.
наставу у блоку);
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”. – развој критеријума и стандарда евалуације и оцењивања за-
снованих на пројектованим исходима образовања;
Број 110-00-154/2/10-03
– унапређење стручних и педагошких компетенција настав-
У Београду, 8. јуна 2010. године
ника;
Министар – модернизовање школске инфраструктуре и унапређење ус-
проф. др Жарко Обрадовић, с.р. лова за рад и учење.
Страна 2 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Очекивани исходи огледа:
Унапређен и квалитетан образовно-васпитни рад кроз:
– унапређене могућности за запошљавање и успешан на-
ставак образовања – универзитетско образовање и континуирано
стручно образовање и усавршавање;
– ефикасније и подстицајније методе рада са ученицима при-
мењене у свакодневној образовној пракси;
– оцењивање ученика у односу на очекиване исходе;
– развијање система праћења остварености наставног програ-
ма на нивоу школе;
– проверу концепта стручне матуре.
Овај програм огледа омогућује ученицима:
– стицање компетенција неопходних за квалитетан рад у за-
нимању и обављање одређених послова;
– стицање услова за наставак школовања и оспособљавање за
даље целоживотно учење;
– могућност запослења као професионалног подофицира у
Војсци Србије;
– стицање кључних (генеричких) компетенција и животних
вештина неопходних за даље учење и професионални развој.
Трајање огледа:
Оглед се спроводи од 1. септембра 2010. године и може да
траје најдуже пет година.
Начин остваривања огледа:
Оглед се остварује на основу овог наставног плана и про-
грама у подручју рада Машинство и обрада метала. Ради ус-
пешног спровођења огледа за наставнике и стручне сараднике
школе у којој се остварује програм овог огледа, организује се
обука за:
– примену наставног плана и програма огледа;
– примену нових метода рада са ученицима;
– стручно усавршавање наставника.
Услови остваривања огледа:
Оглед се остварује у условима свакодневног образовно-вас-
питног рада у школи.
Остваривање огледа подразумева укљученост и сарадњу
наставника и помоћних наставника у оквиру стручних тимова и
стручних органа у школама.
Министраство просвете, Завод за вредновање квалитета
образовања и васпитања и Команда Ваздухопловства и проти-
вваздухопловне одбране Генералштаба Војске Србије пружају
консултантску подршку директору и наставницима за реализа-
цију програма, развој материјала за рад, праћење и вредновање
огледа.
Начин вредновања огледа:
Примена огледа прати се континуирано у току школске годи-
не, а у последњој години спроводи се вредновање огледа.
31. август – 2010.
На крају школске године, на основу различитих упитника и
извештаја, испитују се исходи образовно-васпитног рада, адекват-
ност оцењивања, мишљења ученика и наставника.
У поступку вредновања огледа спровођење програма прати
Министарство просвете преко просветног саветника у сарадњи
са Командом Ваздухопловства и противваздухопловне одбране
Генералштаба Војске Србије, а оцену оствареног циља и очекива-
них исхода на крају огледа – Завод за вредновање квалитета об-
разовања и васпитања, који даје одговарајући предлог министру и
иницијатору огледа.
Извештај о спроведеном огледу и оцена огледа објављује се
на начин који је доступан широј стручној јавности.
I. ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ СТРУЧНОГ
ОБРАЗОВАЊА
за огледни образовни профил: АВИО-ТЕХНИЧАР
ЗА ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ ВАЗДУХОПЛОВА
ЦИЉЕВИ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА:
Циљ стручног образовања за огледни образовни профил
авио-техничар за електро опрему ваздухоплова је оспособља-
вање ученика да стекне основе знања за рад на електро опреми
ваздухоплова који се користе у Војсци Србије као и могућност
запослења у Војсци Србије као професионалног подофицира.
С обзиром на неопходност сталног прилагођавања променљивим
захтевима тржишта рада, потребу континуираног образовања,
стручног усавршавања, развоја каријере, унапређења могућности
запослења, ученици се оспособљавају за:
– примену теоријских знања у практичном контексту;
– рад на средствима која се користе у Војсци Србије;
– ефикасан самостални и тимски рад;
– преузимање одговорности за властито учење и напредовање
у послу и каријери;
– благовремено реаговање на промену у радној средини;
– препознавање пословних могућности у радној средини и
ширем социјалном окружењу;
– примену сигурносних и здравствених мера у процесу рада;
– рад у складу са принципима одржања животне средине;
– употребу информатичке технологије у прикупљању, органи-
зовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу.
Ове мултифункционалне вештине и способности резултат су:
– флексибилне и на квалитет ученичких постигнућа усмерене
школске организације;
– заједничког рада наставника и ученика у свим модулима и
предметима;
– примене стратегија, метода и техника активног учења и ус-
вајања знања и вештина у настави.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 3
Страна 4 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 5
Страна 6 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 7
Страна 8 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 9
Страна 10 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 11
Страна 12 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 13
Страна 14 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 15
Страна 16 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 17
Страна 18 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 19
Страна 20 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 21
Страна 22 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 23
Страна 24 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 25
Страна 26 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 27
Страна 28 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 29
Страна 30 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 31
Страна 32 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 33
Страна 34 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 35
Страна 36 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 37
Страна 38 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 39
Страна 40 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 41
Страна 42 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 43
Страна 44 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 45
Страна 46 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 47
Страна 48 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 49
Страна 50 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 51
Страна 52 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 53
Страна 54 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 55
Страна 56 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 57
Страна 58 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 59
Страна 60 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 61
Страна 62 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 63
Страна 64 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 65
Страна 66 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 67
Страна 68 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 69
Страна 70 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 71
Страна 72 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 73
Страна 74 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 75
Страна 76 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 77
Страна 78 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 79
Страна 80 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 81
Страна 82 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 83
Страна 84 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 85
Страна 86 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 87
Страна 88 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 89
Страна 90 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 91
Страна 92 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 93
Страна 94 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 95
Страна 96 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 97
Страна 98 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 99
Страна 100 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 101
Страна 102 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 103
Страна 104 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 105
Страна 106 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 107

2 – увођење нових стручних уметничких наставних предмета;

На основу члана 101. став 4. Закона о основама система обра- – увођење садржаја наставних предмета и концепције новог
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09), образовног профила;
Министар просвете доноси – омогућавање ученицима да стекну основна знања, реалну
слику о својим уметничким афинитетима и способностима;
П РА В И Л Н И К – омогућавање лакшег и реалнијег избора жељеног факултета;
О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОГЛЕДА ЗА – вертикално и хоризонтално повезивање наставних садржаја
општеобразовних и уметничких предмета;
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ САРАДНИК У ДРАМСКОЈ – методичко осавремењивање наставе ради веће ефикасности и
УМЕТНОСТИ приближивања тенденцијама и потребама новог, модерног времена;
Члан 1. – израду наставних средстава и припрему рукописа уџбеника
Овим правилником утврђује се наставни план и програм ог- по новим наставним програмима;
– адекватнију проверу остварености циљева и задатака обра-
леда за образовни профил сарадник у драмској уметности, који је
зовања.
одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Увођење организационих новина:
Члан 2. – увођење тимског рада у остваривање програма и заједничко
Програм огледа из члана 1. овог правилника остварује се у праћење ефеката образовања;
складу са: – остваривање наставе коришћењем савремених мултиме-
1. Правилником о плану и програму образовања и васпитања дијалних технологија;
за заједничке предмете у стручним и уметничким школама – боље коришћење наставних средстава.
(„Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 6/90 и
Очекивани исходи огледа:
„Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95,
8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, – стицање знања и умења за укључивање у све послове који се
1/09, 3/09, 10/09 и 5/10), и то са наставним планом и програмом: обављају у радио, телевизијским, позоришним и филмским кућама;
1) Српски језик и књижевност, – оспособљавање ученика за правилно коришћење различи-
2) Српски језик као нематерњи језик, тих аудио и видео уређаја у драмским уметностима;
3) Страни језик, – стицање знања и умења за самосталну примену софтвер-
4) Историја, ских мултимедијалних алата у видео продукцији;
5) Географија, – стицање знања, вештина, навика и умења за ефикасно и ква-
6) Музичка уметност, литетно обављање постављених задатака;
7) Психологија, – боље могућности праћења, процењивања, по потреби, и ко-
8) Социологија, риговања програма у току трајања огледа.
9) Устав и права грађана, Трајање огледа:
10) Филозофија, Оглед се спроводи од 1. септембра 2010. године и може да
11) Физичко васпитање, траје најдуже пет година.
12) Математика,
13) Рачунарство и информатика, Начин остваривања огледа:
14) Физика, Оглед се остварује на основу овог наставног плана и програма.
15) Хемија, За наставнике и стручне сараднике у школи у којој се оства-
16) Биологија, рује програм огледа, ради примене у свакодневном образовно-вас-
17) Матурски испит; питном раду, организују се обуке за:
2. Правилником о наставном плану и програму предмета – примену наставног плана и програма огледа;
Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03, – примену нових метода рада са ученицима;
23/04 и 9/05). – стручно усавршавање наставника.
Планира се и разрада поступака праћења и оцењивања обра-
Члан 3.
зовно-васпитног рада, израда тестова са заједничким садржајима и
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
заједничким критеријумима за процену знања.
вљивања у „Просветном гласнику”.
Услови остваривања огледа:
Број 110-00-157/2/10-03 За упис у школу кандидат полаже пријемни испит. На пријем-
У Београду, 8. јуна 2010. године ном испиту проверавају се посебне способности кандидата које су
Министар неопходне за образовни профил сарадник у драмској настави – оглед.
проф. др Жарко Обрадовић, с.р. Пријемни испит састоји се из два дела.
Први део пријемног испита састоји се из:
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА – писменог дела (кандидат пише есеј на једну од понуђених
тема, а затим брани писмени задатак);
Подручје рада: Култура, уметност и јавно информисање – усменог дела.
Област: Уметност Други део пријемног испита састоји се из:
Образовни профил: САРАДНИК У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ – ТОК- Тест опште информисаности;
– оглед – ПИЕ-ЈРС- Тест по Плучик стандардизацији;
– Д48- Домино тест.
Трајање образовања: четири године Оглед се остварује у условима свакодневног образовно-вас-
Циљ огледа: питног рада у школи.
Настава се изводи у одељењу од 15 до 20 ученика. Наставу
Унапређење квалитета и осавремењивање образовно- изводе наставници школе којој је одобрено извођење огледа.
-васпитног рада кроз: Наставници припремају потребна наставна средства (презен-
– увођење новог наставног плана и програма ради оствари- тације, графофолије, шеме, аудио записе), у складу са овим настав-
вања уметничког образовања и образовања уопште; ним планом и програмом, користећи:
– увођење нових стручних уметничких наставних предмета – публикована мултимедијална наставна средства;
ради формирања ширег аспекта драмске уметности, шире лепе- – интернет;
зе струковног оквира, као и мултифункционалности савременог – професионалне шеме (скице, фотографије) аудио уређаја и
драмског уметника; система.
Страна 108 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијал- У поступку вредновања огледа спровођење програма пра-
них и информационо-комуникационих технологија. ти Министарство просвете преко просветног саветника, а оцену
У оквиру сваког наставног предмета наведен је списак лите- оствареног циља и очекиваних исхода на крају огледа – Завод за
ратуре који представља основни оквир за рад. вредновање квалитета образовања и васпитања, који даје одгова-
Начин вредновања огледа: рајући предлог министру и иницијатору огледа.
Примена огледа прати се континуирано у току школске годи- Извештај о спроведеном огледу и оцена огледа објављује се
не, а у последњој години спроводи се вредновање огледа. на начин који је доступан широј стручној јавности.
На крају школске године, на основу различитих упитника и
извештаја, испитују се исходи образовно-васпитног рада, адекват-
ност оцењивања, мишљења ученика и наставника.
НАСТАВНИ ПЛАН

Образовни профил: САРАДНИК У ДРАМСКOJ УМЕТНОСТИ – ОГЛЕД

Подручје рада: КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ

Трајање образовања: ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 109
Страна 110 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010.
ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА
Подела одељења на групе
Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета
остварују се у учионицама опште намене и специјализованим учи-
оницама предвиђеним Нормативом посебног школског простора,
опреме и наставних средстава.
У првој и другој години при остваривању наставних садржаја
одељење се нe дели у групе. Број ученика у одељењу је од 15 до 20.
У трећем и четвртом разреду, приликом реализације стручних
часова, одељење се дели у три групе. Број ученика у групи креће
се од 5-8.
Вежбе и блок настава остварује се поделом одељења на три
групе.
Практична настава у целини и вежбе изводе се под
непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују
теоријску наставу стручних предмета и вежбе у групи у оквиру
истог предмета.
ЛИКОВНА КУЛТУРА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних
знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности,
у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.
Задаци наставе јесу:
– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења
кроз проблемске задатке у теоретском раду;
– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања приме-
ни у будућим занимањима;
– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних
дела и упућивање на критичкo мишљење;
– развијање личног односа ученика према сликарским, гра-
фичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и оства-
рењима примењених уметности и дизајна;
– упознавање ученика с основним одликама и развојем умет-
ности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;
– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како
емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних спо-
собности;
– развијање потребе и смисла за самостално стварање обра-
зовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног из-
ражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;
– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основа-
ма како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;
– изграђивање схватања код ученика да истицање универзал-
ности ликовног језика утиче на укидање језичких, националних и
расних раздвајања;
– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како
би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних те-
ковина.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 111
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА I (30+0)
Шта је уметност? Уметност у простору и времену. Уметност
и друштво.
Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисто-
рије. Карактер праисторијске уметности. Типична остварења
архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска
Венера, Алтамира). Праисторијска уметност на нашим прoстори-
ма: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча,
Предионица, Бутмир). Метално доба.
ЛИКОВНА КУЛТУРА II (44+0)
Идејне основе грчке цивилизације и уметности. Утицаји пре-
тходних цивилизација (Египат, Крит, Микена). Три раздобља у
развитку. Најзначајнији споменици и уметници. Сликарство ваза.
Историјски значај грчке уметности.
Грчки споменици на тлу Балкана. Архитектура (Хераклеја
Линкестис, Стоби). Скулптура и дела примењених уметности..
Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулпту-
ри (Пантеон, базилике, портрети, историјски рељефи. Сликарство
(Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.
Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона,
Сирмијум, Виминацијум). Архитектура (Диоклецијанова палата,
Ромулијана, Гамзиград). Скулптура (портрети Константина, сарко-
фази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана). Сликарство гроб-
ница (Бечка, Виминацијум).
II РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА III (37+0)
Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба
сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике.
Споменици старохришћанске уметности на нашим
просторима (саркофази Салоне). Дела примењене уметности из
доба сеобе народа. Прероманика на тлу Балкана: архитектура (Св.
Донат у Задру), скулптура (рељеф из Св. Недеље).
Одлике романичке уметности. Новине у архитектури и главни
споменици (Св. Сернен, Пиза), Скулптура и њена везаност за
архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил
у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура
(Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону).
Намештај, минијатура, златарство.
Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури
и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и
споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености
Страна 112 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја
Далматинца и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у
Дубровнику). Готика у Словенији: цркве (Птујска гора), скулптура
и рељефи у дрвету, сликарство Истре (Берам).
Одлике византијске уметности. Главни споменици
архитектуре (Свети Лука у Фокиди), и сликарства (Кахрије
џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других
земаља (Русија-Рубљов, Бугарска, Грузија).
Византијски споменици на Балкану. Српска уметност крај
XII и XIII век: архитектура (Студеница), сликарство фресака
(Милешева, Сопоћани). Иконе и минијатуре XIII века. Уметност
1300-1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани),
сликарство фресака (Старо нагоричино, Дечани). Иконе и
минијатуре. Уметност 1370-1459: архитектура (Раваница,
Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић).
сликарство фресака (Каленић). Српска средњовековна примењена
уметност. Сликарство у Македонији, XIII век (Св. Климент у
Охриду). Средњовековна утврђења. Поствизантијска уметност на
тлу Балкана XV-XVII век (Лонгин). Уметност стећака („Кулинов”
стећак). Некрополе.
ЛИКОВНА КУЛТУРА IV (37+0)
Одлике исламске уметности. Главни споменици архитектуре.
Минијатура.
Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-
пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами
(Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минија-
турног сликарства. Претече ренесансне (Ђото). Идејне основе
настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у
Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници
(Донатело, Леонардно да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан,
Дирер). Маниризам. Његове одлике. Главни представници.
Италијанска рана ренесанса: интересовање за људску фигуру
(скулптура и сликарство). Италијанска ренесанса: нова концепција
представљања простора на слици. Висока ренесанса у Италији:
Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаело. Венецијанска рене-
санса – уметничке специфичности. Уметност ренесансе на Северу
Европе.
Ренесанса на Балкану и њене особености. Архитектонско-
скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику).
Дубровачки сликари (Никола Божидаревић, Михаило Хамзић).
Ново Хопово, манастир Пива – фреска, Некропола из Радимља,
Синан-пашина џамија – Призрен, Шарена џамија – Тетово, Гази
Хусревбегов безистан – Сарајево, Мост на Неретви – Мостар.
III РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 35+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА V (20+0)
Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике
у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата баро-
кне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи
уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо
као завршна фаза барока. (Вато). Опште одлике барока на Балкану.
Барок у Словенији: архитектура (Љубљанска катедрала), црквено
сликарство и портрет (Јеловшек, Бергант). Барок у Хрватској: ар-
хитектура (дубровачка катедрала), скулптура и сликарство (Поцо).
Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава баро-
кне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконоста-
са (Крачун, Ј. Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).
Дрворез у Македонији (иконостас Св. Спаса).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VI (15+0)
Неокласицизам. Историјски услови настанка. Теме. Стилске
одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова). Бидермајер
као особен вид неокласицизма.
31. август – 2010.
Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре.
Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић). Бидермајер (Данил,
Томинц).
Романтизам. Историјски услови настанка романтизма.
Тема: Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници
(Жерико). Романтизам на нашим просторима. Одлике архитекту-
ре и скулптуре. Сликарство: Словенија/Панхарт, Хрватска/Карас,
Србија/Јакшић, С. Тодоровић.
Реализам: Историјски услови настанка реализма. Теме.
Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије,
Рјепин, Рид).
Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски,
Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П.
Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).
IV РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 31+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА VII (15+0)
Импресионизам – опште одлике сликарства и скулптуре,
главни представници (Моне, Реноар, Роден), словеначки импре-
сионисти (Јакопич, Јама), хрватски импресионисти (Краљевић,
Рачић), српски импресионисти (Милићевић, Миловановић), пла-
неризам, оптичке теорије о боји, анализа светлости.
Постимпресионизам – реакција на импресионизам, гео-
метризација облика, модулација светла (Сезан), експресиони-
зам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген). Архитектура XIX века,
еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).
Модерна уметност, нови принципи, методи и материјали,
ФОВИЗАМ (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде,
Коњовић, Бијелић, Јоб) КУБИЗАМ и ФАТУРИЗАМ, ломљење
облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Марино Тартаља,
Бијелић), БЕСПРЕДМЕТНИ СВЕТ (Кандински, Миљевич,
Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд,
индустријски дизајн), КОНСТРУКТИВИЗАМ (Татлин, Габо,
Пензнер), ДАДАИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ, антиуметност,
Дишан, Ернст, Мафрит, сликари фантазија – Шагал, Кирико,
Барили, Крегар, интернационални стил у архитектури модерног
доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован) модерна
скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VIII (16+0)
Савремена уметност, ЕНФОРМЕЛ (Полок, Таниос),
ОПТИЧКА УМЕТНОСТ (Вазарели), тенденције шездесетих годи-
на: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепе-
нинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулп-
тура (Калдер).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање ви-
зуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и ви-
зуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ
(искуствена чињеница и интелектуална датост) за развој ликовнос-
ти у којој је слика основни садржај неопходно је развијати спо-
собност употребе генеричких изражајних моћи а такође и неговати
и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред инту-
итивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фунда-
менталну потребу образовања: развој способности доживљавања,
разумевања и тумачења света, односно уметности.
Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би нај-
потпуније развијали способности ученика које подстичу стварање,
као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати
тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност при-
мања, одговарајући основни ниво разумевања.
Посебан акценат дати развијању критичког мишљења
ученика.
31. август – 2010.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Janson, H. W, Историја уметности, Београд, 2005;
– Мишко Шуваковић, Поjмовник модерне и постмодерне ликов-
не уметности и теорије после 1950. (у издању Прометеј, Нови Сад).
ДРАМАТУРГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Драматургија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима драматургије, драмским изразима и еле-
ментима драме.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са основним појмовима драматургије;
– упознавање ученика са лирским, епским и драмским изра-
зима;
– упознавање ученика са темељним појмовима и елементима
драме;
– савладавање теорије драме;
– упознавање са писцима драма;
– упознавање са теоретичарима.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА I (37+0)
Усвајање градива из увода у драматургију. Дефинисање лир-
ског, епског и драмског израза. Усвајање основних појмова: простор
и време. Стицање неопходних знања из области филма и позоришта.
ДРАМАТУРГИЈА II (37+0)
Обрађивање садржаја из области елемената драме. Настанак
драмске уметности. Обрађивање садржаја теорије драме.
Упознавање са Платоном, Аристотелом, Аурелијом Аугустином.
II РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА III (37+37)
Проширивање знања из увода у драматургију. Утврђивање
садржаја везаних за лирске, епске и драмске изразе. Дефинисање
појмова простор и време. Стицање знања из области филма и по-
зоришта.
ДРАМАТУРГИЈА IV (37+37)
Утврђивање садржаја елемената драме неопходних за боље
разумевање драмских уметности. Проширивање знања из теорије
драме. Ренесанса. Француски и енглески писци драма и теорија:
Bioleau, Corneille (правци, време, декор). Хумор.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Приликом реализације планираних садржаја, потребно је
доводити у везу његове елементе са свакодневним животом и оно
што чини живот. Наводити ученике на критички однос према жи-
воту уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што
нам се у њему дешава.
Повезивати епске, лирске и драмске изразе са свим уметнос-
тима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами
проналазе примере и да их анализирају.
Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи
кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин саз-
ревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних
предмета.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 113
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Ђокић Љубиша, Основи драматургије, Београд, Универзитет
уме-тности, 1989;
– Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад: Стеријино
позорје, 1966;
– Инкрет Андреј, Предмет и принцип драматургије (о пи-
тањима драме и позоришта): студије, Нови Сад: Стеријино по-
зорје, 1987;
– Филипич Лојзе, Жива драматургија, 1952 – 1975, Љубљана:
Цанкаријева заложба, 1977;
– Ђурђевић Миодраг, Поповић Василије, Антологија ТВ дра-
ме, Београд: Радио – телевизија, 1977;
– Путник Радомир, Драматуршки послови, Београд: Чигоја
штампа, Р. Путник, 2005.
КУЛТУРОЛОГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима културологије, теоријским приступима и ту-
мачењима културе као и развоја културе у односу на развој друштва.
Задаци наставе јесу:
– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окру-
жују, а припадају домену културе у најширем смислу;
– коришћење различите методологије и приступа у „читању”
и интерпретацији различитих културних феномена у којима се
преплићу друштвена кретања, политика, економија, свакодневни
живот али и „оно најбоље што је људски дух створио”;
– стицање теоријских знања кроз читање литературе, интер-
претацију задатих дела, кроз дискусије, дебате, критике и тума-
чења изабраних појава наше савремености.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА I (37+0)
Разграничење појмова. Култура и цивилизација. Појам
симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација.
Хришћанство – одлике, историја. Источна и западна хришћан-
ска црква. Историјски развој појма и основне назнаке савременог
приступа култури. Теорије о култури, од просветитељства до са-
времених тумачења културе. Улога културне антропологије и со-
циологије. Мит: појам и могући теоријски приступи. Однос пре-
ма миту у различитим периодима. Структура митског мишљења.
Функције мита. Основни митски мотиви. Мит у религији, књи-
жевности, популарној култури и култури масовног друштва.
Ремитологизација и демитологизација. Политички мит.
КУЛТУРОЛОГИЈА II (37+0)
Ритуал: појам ритуала. Природа ритуалне комуникације. Могући
облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта, политике и
свакодневног живота. Религија: појам, функције, типови. Могући
приступи религији: антрополошки, психолошки, социолошки, култу-
ролошки. Религија и култура: проширивање појма религије. Уметност:
појам и облици. Функције. Теорије о уметности. Естетска егзистен-
ција. Теорија уметничке рецепције. Проблем укуса. Модерни укус.
Вредновање уметничког дела. Естетика лепог и естетика ружног.
II РАЗРЕД
(3+0 часова недељно, 111+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА III (55+0)
Језик и теорије о језику. Лингвистика и компјутерска линг-
вистика. Психолингвистика. Социолингвистика. Теорија културне
Страна 114 – Број 10
лингвистике. Кодови и њихове врсте. Денотација и конотација.
Метафора и метонимија. Персова теорија знака – икона, индекс
и симбол. Невербална комуникација. Кодови додира, простора,
оријентација и изглед. Телесни језик (кинетичан или мимичан
код). Гестови. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре,
Хомо луденс. Класификација игара. Игра и стваралаштво. Игра
између поретка и слободе. Игра у различитим културним и циви-
лизацијским контекстима. Игра и стваралаштво. Висока култура и
култура масовног друштва: разлике и тачке споја. Висока култу-
ра у функцији масовног друштва и кулуре. Друштвени и културни
слојеви. Званична и алтернативна култура.
КУЛТУРОЛОГИЈА IV (56+0)
Масовна култура: појам и карактеристике масовне култу-
ре. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска култу-
ра. Комерцијализација културе. Хедонизам и сензационализам.
Стандардизација, хомогенизација. Идеологичност масовне култу-
ре. Подкултура и контракултура. Разграничење појмова. Теоријски
приступи. Поткултура и контракултура. Разграничење појмова.
Теоријски приступи. Појавни облици поткултура. Значење поткул-
турних стилова. Популарна култура од фолклора до културе масо-
вног друштва. Од популарне културе ка високој култури. Од висо-
ке културе ка популарној. Популарна култура и медији. Феномени
модерне културе: у трагању за животним стиловима, узроци и
облици испољавања. Мода – појам и функције. Нарцизам и мода.
Мода као стил, опредељење, комерцијални захтев, културни знак.
Проблеми културе у времену глобализације. Нови и стари медији.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
У раду са ученицима користити најразличитија наставна
средства и изворе информација ради адекватнијег приступа учени-
цима и могућностима за лакше усвајање градива.
Од наставника се очекује максимална интедисциплинарна
ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за ње-
гову реализацију ради стварања предуслова за систематичан и ква-
литетан рад у III и IV разреду уз критичко мишљење.
ЛИТЕРАТУРА:
(одабрана поглавља)
– Ивана Спасић, ,,Култура”, Критички помовник цивилног
друштва II,
Београд 2004;
– Сретен Петровић, Културологија , Београд 2000;
– Ратко Божовић, Култура, Енциклопедија политичке културе;
– Ђуро Шушњић, Религија, Чигоја, Београд, 1995, поглавље
стр, 31-87 5;
– Јелена Ђорђевић, Мит, вера, знање, мир, БОШ, 2005;
– Јелена Ђорђевић, Ритуал, Енциклопедија политичке културе;
– Јелена Ђорђевић, Студије кутуре, Службени гласник, 2008,
2- 36; 38- 1020;
– Ратка Марић, Поткултуре, Култура, Београд,1998;
– Сретен Петровић, Кич као судбина, Нови Сад, Матица срп-
ска, 1997;.
– Сретен Петровић, Култура и уметност, Ниш, Просвета, 1991;
– Култура и цивилизација, Сретен Петровић, Београд,
Лела,1997.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте сти-
цање неопходних знања о елементима који чине медијске про-
граме и садржаје, продукцији штампаних и електронских медија,
жанровима и формама радијског, телевизијског програма, филму и
култури као и карактеристикама и специфичностима медијских и
културних система.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са продукцијом у култури и медији-
ма ради формирања ширег аспекта професије у драмској области,
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциналности са-
временог драмског уметника;
– стицање неопходних знања из области продукције у култу-
ри и медијима;
– оспособљавање ученика за основну примену стечених
знања у државним и приватним филмским, радијским, новинским
и телевизијским системима, као и у установама културе попут по-
зоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним аген-
цијама, галеријама, музејима и многим другим.
I РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА (37+37)
Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер.
Основни аспекти медијског и културно – уметничког ствара-
лаштва. Место и улога медија и културних установа у друштву.
Појмови: филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште,
новинске куће. Врсте, улога и значај организације. Организација
као процес, руковођење и стање. Основне карактеристике орга-
низације на телевизији, филму, радију, новинским кућама и позо-
ришту. Организација – наука или вештина. Циљеви организације.
Циљеви и задаци медијских и културних установа. Концепт и ор-
ганизациона структура медија и установа културе. Појам медија
масовних комуникација. Филм као средство масовних комуника-
ција или филм као уметност и индустрија. Радио и телевизија –
средства информисања и комуницирања.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ (37+37)
Карактеристике културне продукције – пробе као фаза про-
дукционог процеса и подела задатака по секторима. Уметнички
сектор и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав
филмске и уметничке екипе. Директор позоришта, односно уста-
нове културе, главни продуцент организатор. Драматург, сценари-
ста и драматуршко одељење. Продуцент, односно организатор рада
на представи, односно пројекту, филму. Драма, драмски уметник
– глумац. Редитељ – главни стваралац представе, односно филма.
Сценограф и сценографија – ходограм рада. Костимограф и кос-
тимографија. Лектор, суфлер, инспицијент. Опера, организациона
структура опере. Директор опере, вокални уметници и ансамбли у
опери. Солиста – вокални уметник – певач. Диригент, руководилац
хора, састав и рад хора и оркестра. Технички сектор и његова улога
у позоришту и филму. Технички директор – шеф технике. Сценска
техника, функција сцене и сценске технике. Радионичка техника.
Заједничке службе позоришта, радија и телевизије: библиотека,
архива и документациони центри.
II РАЗРЕД
(2+2 час недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ
ПРОГРАМА (24+24)
Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји
и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно – хумо-
ристички програмски садржаји. Специјализовани програми.
Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја
на радију и телевизији:
а) монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике,
демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белеш-
ка, чланак, есеј, некролог
б) дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли
сто, интервју, разговор
ц) полифонијски облици – фичер, репортажа, радио – драм-
ска и остала акустичка уметничка дела
д) аутентичне презнтационе форме – најава, (друштвена) хро-
ника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ (25+25)
Основне функције радија и телевизије: културно-умет-
ничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска.
Едукативна, културно – уметничка и образовна функција радија и
телевизије. Информативна функција. Забавно – рекреативна функ-
ција. Пропагандна функција.
ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА (25+25)
Информација, информисање. Комуницирање, комуника-
ција. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуника-
цијског процеса – комуникатор, реципијент. Врсте комуницирања.
Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних
фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финали-
зација, емитовање програма (наступ, концерт и сл.).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања
путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање
разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблема-
тике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским
системима и културним установама.
Садржајима упознати и појаснити ученицима основне тер-
мине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организа-
ције, карактеристика и специфичности медија и културе, уз ука-
зивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати
карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно
појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати
основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати
садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне об-
лике интерпретације и презентације садржаја на радију и телеви-
зији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медији-
ма, односно продукцијом самих програма и обрађивати садржаје
у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну
пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције.
Упознати ученике са функцијама медија.
ЛИТЕРАТУРА:
(Одговарајућа поглавља)
– Лоример Роленд: МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, Клио,
Београд, 1998;
– Мек Квин Дејвид: ТЕЛЕВИЗИЈА – медијски приручник,
Клио, Београд, 2000;
– Вуксановић Дивна: КЊИГА ЗА МЕДИЈЕ – МЕДИЈИ ЗА
КЊИГУ, Клио, Београд, 2008;
– Драгићевић Шешић Милена, КУЛТУРА, МЕНАЏМЕНТ,
АНИ-МАЦИЈА, МАРКЕТИНГ, Клио, Београд, 2003;
– Шинглер Мартин и Виринга Синди, РАДИО, Клио, Београд
2000.
МУЛТИМЕДИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима мултимедије, техникама и методама ко-
ришћења мултимедије.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са мултимедијима ради формирања ши-
рег аспекта професије у драмској области, шире лепезе струковног
оквира, као и мултифункциналности савременог драмског уметника;
– упознавање са историјом мултимедије;
– упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;
– оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног
израза;
– оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног
простора и његове примене;
– коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим ас-
пектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској
области.
Број 10 – Страна 115
II РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 74+111 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ (14+22)
Почеци мултимедије. Почетна дефиниција мултимедија
као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, ико-
на, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, сли-
ке и тона. Примена рачунарских технологија у мултимедијима.
Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских ди-
мензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање
и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарски мрежа)
и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл
компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова.
Разликовање термина мултимедијско (мултипле медија) и мулти-
медијално (мултимедија). Дигитална мултимедија.
СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијал-
них апликација. Класификација мултимедијске апликације према
врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције
банке података. Подела мултимедијалних садржаја на операционе
системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео
диск, десктоп видео, Desktop Konferensing), садржајни и функци-
онални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски
системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).
ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ
МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима
и различитим информационим врстама (подаци, текстови, фил-
мови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника,
информационо богатство води до конфронтације мишљења, што
може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад.
Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у
функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, инте-
рактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми
према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима:
помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз ауто-
управљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни
тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, от-
кривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад
е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).
E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ (14+27)
Учење за конектовано друштво. Феномен „нет генерације”.
Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информа-
ционе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитал-
на телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација:
употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и сис-
тема за колаборативно учење. Online учење.Систем за менаџмент
учења. „Wеb за читање” , „Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wab,
e-mail, blog. Садржаји мултимедија.
УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА (18+18)
Мултимедија као савремено средство преношења информација
у процесу интеракције човека са окружењем је феномен савременог
друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура медија уопште.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин.
Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био
успешан као и на истраживање подручја и концепта за напредније
учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем проду-
бити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских об-
лика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на
анализи форме и садржаја мултимедије.
Страна 116 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

ЛИТЕРАТУРА: СЦЕНСКА КОНВЕНЦИЈА И ДРАМСКИ ЖАНРОВИ У

ЕНГЛЕСКОМ ПОЗОРИШТУ РЕСТАУРАЦИЈЕ
– Надрљански Ђ. (2000), Образовни софтвер – хипермедијал- И СЕНТИМЕНТАЛИЗМА (5+0)
ни системи, Сомбор, Педагошки факултет;
– Гоне Ж. (1998), Образовање и медији, Београд, Мултимедија; Драмски аутор Вилијем Конгрив: Такав је свет.
– Н. Прелог, Поглед кроз екран: водич у информатичко
друштво, ДРИП, Загреб 1992. КОМЕДИЈА 18. ВЕКА (5+0)
Проширена литература: Карактеристике и сценска конвенција. Голдони: Слуга двају
– McManus, R. & Porter J. (2005), „Web 2.0 for Designers”; господара.
– O Neill, G. & McMahon, T. (2005), „Student Centred Learning:
What Does it Mean for Students and Lecturers? ”; РОМАНТИЗАМ У ЕВРОПИ (10+0)
– Tues 19th Oct SCL.html Tapscott, D. (1998). Growing Up
Digital: The Rise of the Net Generation. NewYork: McGraw Hill; Покрет „Штурм унд гранд” као претеча раног романтизма:
– R. Ahscyn, E. Fox: The ACM CD-ROM Hypertext Compendium, Шилер: Разбојници.
ACM Press, New York, 1991; Гетеов опус: Фауст.
– A. Afuah: Internet Business Models and Strategies: Text and Александар Пушкин: Борис Годунов.
Cases, Stanton Bridge Forum, Boston, 2004. Појава уметности режије: мајнинговци, поетика натура-
листичког позоришта: Зола.
ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА И ФИЛМА Одлике Чеховљеве драме: Три сестре, Ујка Вања.
ЦИЉ И ЗАДАЦИ: Авангардно позориште и драма на крају XIX века: Апиа и
Алфред Жари – Краљ Иби.
Циљ предмета Историја позоришта и филма јесте стицање Станиславски.
неопходних знања о периодизацији, појмовима и личностима ев-
ропског позоришта и светског филма, месту српског театра и до- IV РАЗРЕД
маћег филма у том контексту. ( 2+0 часова недељно, 62+0 часова годишње)
Задаци наставе јесу:
– упознавање са основама историје светске и домаће драме и по- САДРЖАЈ ПРОГРАМА
зоришта као и подстицање личних стваралачких афинитета ученика;
– упознавање са основама историје светског и домаћег фил- ИСТОРИЈА ФИЛМА
ма, као и подстицање личних стваралачких афинитета;
ПЕРИОД ПРЕДИСТОРИЈЕ ФИЛМА (3+0)
– омогућавање увида у историју светског и домаћег филма
(периоди, појмови, личности). Од Алтамире до Камере обскуре.
Перзистенција вида, изум фотографије, хронофотографија,
III РАЗРЕД оптичке играчке.
( 2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)
ПРВИ УРЕЂАЈИ ЗА СНИМАЊЕ (3+0)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
Едисон, Лимијерови, Складановски: прва јавна пројекција.
ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА Претече: Луј Лимијер и Жорж Мелијес.

ПОЗОРИШТЕ И ДРАМА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ (15+0) РАЂАЊЕ АМЕРИЧКОГ ФИЛМА (3+0)

Организација и сценска конвенција грчког позоришта, сатир- Дејвид Грифит, најзначајнија дела.Слепстик: Сенет, Чаплин,
ска игра, фестивали, архитектура, сценографија, костими, Есхил, Китон, Лојд; претеча: Макс Линдер.
Софокле, Еурипид, Аристофан, Меандар и њихова најзначајнија дела.
НОРДИЈСКИ ВЕЛИКАНИ (3+0)
ПОЗОРИШТЕ И ДРАМА АНТИЧКОГ РИМА (5+0)
Шестрем, Стилер, Драјер.
Оснивање Рима, жанрови, типови комедије, Сенека, пропаст
римског позоришта. НАДРЕАЛИЗАМ (3+0)
Луис Буњуел.
ПОЗОРИШТЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА (8+0)
Период континуиране позоришне делатности у Европи између ФРАНЦУСКА АВАНГАРДА 20-ТИХ (3+0)
5 и 9 века. Византија, Западна Европа, мистерије и миракули, мора- Импресионизам, „чисти филм”.
литети, извођачи. Позориште златног шпанског средњег века: Лопе
Де Вега, Фуенте Овехуна, Педро Калдерон де ла Барка: Живот је сан. НЕМАЧКИ ЕКСПРЕСИОНИЗАМ (3+0)
ПОЗОРИШТЕ РЕНЕСАНСЕ (15+0) Вине, Мурнау, Ланг и Карл Мајер.
Италија: архитектура и сценографија, ренесансни драмски ХОЛИВУД 20-ТИХ (3+0)
модели, учена комедија, трагедија и утицај Сенеке, пучка коме-
дија, Николо Макијавеки. Комедија дел арте – ликови. Штрохајм, Штернберг, Флаерти, Видор, Хејсов кодекс.
Енглеска: Нове сценске врсте, професионалне дружине, позо-
СОВЈЕТСКА ШКОЛА МОНТАЖНОГ ФИЛМА (3+0)
ришне зграде и стил игре. Вилијем Шекспир – најзначајнија дела,
трагедије и комедије, наследници и савременици. Дзига Вертов и „кино-око”. Совјетска школа: „ефекат
Куљешов”. Совјетска школа: „тролист генија” – Ејзенштејн,
СЦЕНСКА КОНВЕНЦИЈА И ГЛУМАЧКЕ ТРУПЕ Пудовкин, Довженко.
У ПОЗОРИШТУ ФРАНЦУСКОГ КЛАСИЦИЗМА (7+0)
ФРАНЦУСКИ ФИЛМ (3+0)
Поетика француског класицизма, Пјер Корнеј: Сид, Жан
Расин: Британик и Андромаха. Жан Виго. Велики класици француског филма: Рене Клер
Жанровски образци Молијерове комедије: Уображени болес- и Жан Реноар. Поетски реализам у француском филму: Карне и
ник, Дон Жуан, Мизантроп. Превер.
31. август – 2010.
ХОЛИВУД 30-ТИХ (3+0)
Рађање мјузикла. Гангстерски и детективски филм. Френк
Капра и Џон Форд.
СРПСКИ ФИЛМ ДО 2. СВЕТСКОГ РАТА (3+0)
Од Чича Илије Станојевића до Михајла Ал. Поповића.
ФИЛМ У СЛУЖБИ ПОЛИТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ (3+0)
Лени Рифенштал.
ИТАЛИЈАНСКИ НЕОРЕАЛИЗАМ (3+0)
Карактеристике покрета, Де Сика и Цаватини, Роселини и
Висконти, Фелини.
НОВИ ТАЛАС У ФРАНЦУСКОЈ (3+0)
Карактеристике покрета. Жан Лик Годар, Трифо и Шаброл.
ЈУГОСЛОВЕНСКИ „ЦРНИ ТАЛАС” (3+0)
Карактеристике покрета: Петровић, Павловић, Макавејев,
Ђорђевић, Жилник.
ПРЕТЕЧЕ НОВОГ ХОЛИВУДА (3+0)
Пен, Пекинпо, Алтман, Касаветис, Нови Холивуд:
Богданович, Копола, Скорсезе, Спилберг, Лукас.
НОВИ НЕМАЧКИ ФИЛМ (3+0)
Шлендорф и Херцог. Нови немачки филм: Вендерс и
Фазбиндер.
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ 60-ТИХ (3+0)
Тарковски, Шепитко, Параџанов.
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ САВРЕМЕНИ РЕДИТЕЉИ (5+0)
Свет и Србија.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Омогућити ученику да надогради стечена знања из наставног
предмета Историја уметности са посебним акцентом на садржаје
везаним за позориште и филм. Кроз обраду садржаја овог наста-
вног предмета, дефинисати место и значај позоришта и филма у
уметничким епохама у овкиру историјских и друштвених окол-
ности. Наставне садржаје интердисциплинарно повезивати са
осталим стручним наставним предметима у циљу систематичног
стицања знања.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Роналд Харвуд, Историја позоришта, Клио, Београд, 1998;
– Никола Батушић, Увод у театрологију, Загреб 1991;
– Cezare Molinari, Историја позоришта, Београд 1982;
- Дејвид А. Кук, Историја филма 1, 2, и 3, Клио, Београд,
2005-2007;
– Група аутора, Лексикон филмских и телевизијских појмова
2, Универзитет уметности у Београду и ФДУ, Београд, 1997.
СЦЕНОГРАФИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Сценографија јесте стицање неопходних
знања о основним појмовима, приступима, стандардима сценских
елемената сценографије, техничким и технолошким средствима у
позоришту, филму и телевизији.
Задаци наставе јесу:
– упознавање са сценографијом – простором као елементом
режијског процеса;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 117
– оспособљавање за самостално разматрање историје, тео-
рије, и практичне употребе архитектонског сценског простора у
позоришту и другим облицима спектакла;
– оспособљавање за практичну употребу дизајна сценских
догађаја;
– оспособљавање за самостално анализирање сценског прос-
тора у драмској уметности;
– оспособљеност за самостално разматрање историје, теорије
и практичне примене сценских феномена у савременом уметнич-
ком стваралаштву;
– оспособљеност за практичну употребу сценске технике и
технологије.
III РАЗРЕД
( 1+2 часова недељно, 35+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОСНОВИ СЦЕНОГРАФИЈЕ (6+11)
Сценографија – простор као констутивни елемент режијског
процеса проучава следеће елементе: филм, ТВ, позриште. Важност
расвете за сценографију. Сценографија на филму: разрада сценарија,
избор објеката, адаптације објеката, скице и планирање трошкова.
Технологија процеса и израде декора. Реквизити. Филмски ефекти –
трикови. Сарадња са сниматељем. Сценографија на ТВ-у. Стандарди
сценских елемената. Технологија производње. Сценографија за раз-
не врсте емисија, обраде површина, зид, под, строп, боје. Снимање у
натуралним и грађеним објектима. Снимање у екстеријеру.
АРХИТЕКТУРА СЦЕНСКОГ ПРОСТОРА (6+11)
Појам архитектонског сценског простора. Појам објеката
спектакла. Врсте и типови архитектонских сценских објеката.
Развој архитектонских и сценских објеката. Појам сценско – гле-
далишног простора. Конфигурација сценско – гледалишног прос-
тора. Типологија сценско – гледалишног простора. Однос сценско
– гледалишног простора према устројству архитектуре објекта.
СЦЕНСКИ ДИЗАЈН (6+13)
Појам сценског дизајна. Врсте и области сценског дизајна.
Структура сценске слике. Композицја сценске слике. Сценографија.
Костимографија. Дизајн светла. Дизајн звука. Дизајн маске. Дизајн
лутке. Компонована сценска музика. Избор сценске музике.
Посебна сценска средства. Пројекције. Посебни ефекти.
ПРОСТОР У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ (6+11)
Драмски простор – анализа и критика. Редитељски прос-
тор – анализа и критика. Глумачки простор – анализа и критика.
Сценски простори – типологија и феноменологија. Функција сцен-
ског простора. Драматургија сценског простора. Успостављање
сценског простора. Артикулација сценског простора. Форме сцен-
ског простора. Начини употребе сценског простора.
СЦЕНСКИ ФЕНОМЕНИ У СAВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ (6+11)
Појам и феномен сценског. Појам и феномен сценичног.
Врсте и облици савремене уметности. Државни спектакл и савре-
мено друштво. Анти – државни спектакли. Уметнички спектакли.
Сценски феномени у вишемедијској уметности. Комерцијални
спектакл. Сценски феномени у визуелној уметности. Сценски фе-
номени у урбанизму. Сценски феномени у архитектури. Сценски
феномени у обликовању унутрашњег простора. Сценски феномени
у фотографији. Сценски феномени у филму и видеу.
СЦЕНСКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА (5+13)
Појам сценске технике. Врсте и области сценске технике.
Типолoгија сценских техничких система. Сценска механика. Сценска
расвета. Сценско озвучење. Видео системи. Уређаји и системи за по-
себне ефекте. Појам сценске технологије. Технолошке процедуре и
процеси. Техничко вођење пројеката. Безбедност и заштита.
Страна 118 – Број 10
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Уводећи ученике у свет сценографије, позиционирати њену
важност у оквиру позоришта, телевизије и филма. Користећи раз-
личита видео наставна средства и фотографије, наводити најразли-
читије примере у оквиру задатих тема и садржаја настваног про-
грама. Посветити пуну пажњу расвети у контексту сценографије.
Ученике усмеравати на креативност и осмишљавање решења
сценографије у односу на медије и постављени задатак.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Станић, Душан, Сценографија и костимографија, Београд,
Савез аматера Србије, 1979;
– Ивков Драгољуб, Филмска сценографија у Србији: 1945-
2000, Београд, Удружење филмских уметника Србије, 2000;
– Howаrd Pаmelа, Шта је сценографија? Београд, Клио, 2002;
– Николић Душана, Милена у позоришту: лутке, костими,
сценографија Милене Јефтић Ничеве Костић, Београд: Клио, 1995;
– Hecel Erih, Однос сценографа и редитеља, часопис за по-
зоришну историју и театрологију ИССН: 0351-7500 СГ=13033/п;
– Izenour, George: Theаter Design, Yаle University Press, 1986;
– MаckintoshIаin: Architecture, Actor аnd Audience, Routledge,
Лондон, 1995;
– Динуловић Радивоје, Функционално-технолошки процеси и
обликовање простора модерног позоришта, ФТН, Нови Сад, 2003;
– Ibid. Типологије позоришног npocтopа, Зборник ФДУ бр. 8-9,
Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Београд, 2006;
– Миомир Мијић, Акустика у архитектури, Наука, Беорад,
2001;
– Dian Kej i Džejms Lebreht, Звук и музика у позоришту, Клио,
2004;
– Michаel Rаmsаur, Scene Lighting (скрипта), Универзитет
уметности – Група за сценски дизајн, Београд, 2002;
– Trevor Griffiths, Stаgecrаft, Phаidon, Лондон, 1999;
– Bruck, Pither: Празан простор, Лапис, Београд, 2001;
– Sheckner, Richard, Ка постмодерном позоришту, Институт
за позориште, филм, радио и телевизију, ФДУ, Београд, 1998;
– Хочевар Мета, Простори игре, ЈДП, Београд, 2003;
– Милићевић, Огњенка (уредила), Простор, драмско лице,
Стеријино позорје, Нови Сад, 1998;
– Hauard, Pamela, Шта је сценографија, Клио, Београд, 2002;
– Ранко Радовић, Живи простор, Независна издања, Београд,
1974;
– Gi Debor: Друштво спектакла, Блок 45, Београд, 2003;
– Ирена Шентевска, Спектакл – Град – Идентитет, Јустат,
Београд, 1997;
– Nikolas Fajn, Призори улице, Клио, Београд, 2003;
– Rolan Barth, Светла комора, Рад, Београд, 2004;
– Gasthon Bashlar, Поетика npocтopа, Градац, Чачак, 2005;
– Moris Merlo-Ponti, Феноменологија перцепције, Веселин
Маслеша, Сарајево, 1978;
– М. Мијић; Р. Динуловић, Сценска техника и технологија
(скрипта), Универзитет уметности – Група за сценски дизајн,
Београд, 2006;
– Тодор Лалицки, Техничка структура позорнице (скрипта),
Универзитет уметности – Група за сценски дизајн, Београд, 2006.
ГЛУМА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Глума јесте стицање неопходних знања о ос-
новним појмовима глуме, различитим теоријским и практичним
приступима рецитовању, беседништву и глуми.
Задаци наставе јесу:
– стварање сценске личности која слуша и гледа партнере и
која се креће по сцени у складу са захтевима карактера лика који
тумачи;
– разумевање основних теоријских питања везаних за процес
глуме;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
– препознавање основних трендова у развоју глуме као науке;
– учење вокабулара различитих приступа глуми;
– разумевање динамике производње гласа;
– развијање квалитетније артикулације говора;
– развијање говорне вештине;
– развијање осећаја за квалитетно рецитовање, беседништво
и глуму.
III РАЗРЕД
(2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ГЛУМА I (17+17)
Понашање и кретање по сцени. Коришћење степеница уз
певање. Сценске кретње и употреба разних реквизита. Брзалице,
изреке и пословице за постизање разумљивости и прецизног из-
говора. Комичне и сатиричне песме за децу. Комичне и сатиричне
песме за одрасле. Кабаретски одломци. Монолози и дијалози из
домаћих комедија. Монолози и дијалози из светске литературе.
ГЛУМА II (17+17)
Теорија, креирање карактера, рад са режисером. Загрејавање,
импровизација. Импровизација са партнером, рад на дијалогу.
Како развити сцену са дијалогом.
ДИКЦИЈА (17+17)
Механизми дисања, контрола дисања. Гласовни механизам.
Отворено грло и пројекција. Корекција проблема са гласом.
Гласови: вокали, предњи и задњи. Вокали: средњи. Сонанти.
Сугласници: лабијални, лабиодентални и дентални. Сугласници:
алвеоларни, палатални и веларни. Изговор. Дијалекти. Вокална
динамика.
ДРАМСКА РАДИОНИЦА (19+19)
Говор, говорни нивои, говорни стилови. Услови доброг
говорења. Примери стихијског говорења и узора у говору.
Декламовање, рецитовање и тумачење поезије. Припрема за
рецитовање (избор песме или прозног текста, говорна култура
рецитатора, остали елементи рецитовања, улога васпитача као
рецитатора, визуелни контакт, трема, збуњивање, брендовање
рецитовања). Глума (читање по улогама, драматизација текста,
елементи глуме, вежбе за ослобађање у простору и покрету, вежбе за
координацију, концентрацију, пажњу и машту). Вежбе за ослобађање
и култивисање говора. Игре у дијалозима, драмске игре. Веза глуме
и рецитовања. Беседништво (говорна интерпретација текста по
жанровима; појам, предмет, историја и елементи реторике; реторика
и психологија детета; облици и врсте беседе; припрема васпитача
за писање беседе; бежбе у говорењу личних и позитивних беседа).
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ГЛУМА I (15+15)
Употреба и савладавање различитих дијалеката. Сценске
импровизације на разне теме. Увежбавање сцена смрти, убиства,
падова, туча. Брзалице, пословице и народне изреке за постизање
квалитетног и разумљивог изговора. Сценско постављање одлома-
ка из драмских дела: читање текстова, рад на односу између лико-
ва, покрет.
ГЛУМА II (15+15)
Теорија, креирање карактера. Загрејавање, импровизација.
Импровизација са партнером, рад на дијалогу. Како развити сце-
ну са дијалогом. Извођење истог дијалога са другим партнером.
Снимање сцена камером. Режирање.
31. август – 2010.
ДИКЦИЈА (15+15)
Механизми дисања, контрола дисања. Гласовни механизам.
Отворено грло и пројекција. Корекција проблема са гласом. Гласови:
вокали, предњи и задњи. Вокали: средњи. Сонанти. Сугласници: ла-
бијални, лабиодентални и дентални. Сугласници: алвеоларни, пала-
тални и веларни. Изговор. Дијалекти. Вокална динамика.
ДРАМСКА РАДИОНИЦА (17+17)
Говор, говорни нивои, говорни стилови. Услови доброг
говорења. Примери стихијског говорења и узора у говору.
Декламовање, рецитовање и тумачење поезије. Припрема за реци-
товање (избор песме или прозног текста, говорна култура рецита-
тора, остали елементи рецитовања, улога васпитача као рецитато-
ра, визуелни контакт, трема, збуњивање, брендовање рецитовања).
Глума (читање по улогама, драматизација текста, елементи глуме,
вежбе за ослобађање у простору и покрету, вежбе за координацију,
концентрацију, пажњу и машту). Вежбе за ослобађање и култиви-
сање говора. Игре у дијалозима, драмске игре. Веза глуме и ре-
цитовања. Беседништво (говорна интерпретација текста по жан-
ровима; појам, предмет, историја и елементи реторике; реторика
и психологија детета; облици и врсте беседе; припрема васпитача
за писање беседе; бежбе у говорењу личних и позитивних беседа).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Неопходно је радити на основним говорним вештинама, ар-
тикулацији и динамици гласа, рецитовању, беседништву и глуми
кроз вежбе и драмске радионице. У раду са ученицима користити
најразличитија аудио-визуелна наставна средства у циљу савлада-
вања планираних садржаја, анализе и припреме за самосталну ре-
ализацију вежби.
У циљу формирања складне и комплетне уметничке индиви-
дуалности ученика, наставним садржајима овог наставног предме-
та је неопходно приступити са ширим апсектом рада. Потребна је
интердисциплинарна веза са свим наставним предметима образо-
вног профила сарадник у драмској уметности – оглед.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Душко Радовић, Поезија;
– Љ. Ршумовић, Поезија;
– Д. Андрић, Антологија америчке сатиричне поезије;
– Ј.С.Поповић, Покондирена тиква, Лажа и паралажа;
– Г. Бедо, Кабареи;
– Гете, Фауст;
– В. Иго, Краљ се забавља;
– Драгомир Д.Ђорђевић, Поезија;
– А. Пјер Ками, Кабареи;
– Шилер, Дон Карлос;
– Шекспир, Отело;
– Пушкин, Евгеније Оњегин;
– Молијер, Учене жене;
– Зираду, Луда из Сајоа;
– Граматика српског језика, Живојин Станојчић и Љубомир
Поповић;
– Кратка прегледна граматика српског језика, Бранислав
Остојић;
– Правопис српскохрватског језика, Матица српска и Матица
хрватска, 1960;
– Правопис српскога језика, Митар Пешикан, Мато
Пижурица, Јован Јерковић, Матица српска;
– Ратомир Рале Дамјановић, О рецитовању, Београд, 2001;
– Раша Плаовић, Режија и глума, Народна књига, Цетиње, 1953;
– Миливој Поповић Мавид, Лепота казане речи, Уџбеник
дикције, рецитовања и реторике, Београд, 1996;
– Бранивој Ђорђевић, Граматика српскохрватске дикције,
Београд;
– Зираду, Луда из Сајоа.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 119
РЕЖИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Режија јесте стицање неопходних знања о ос-
новним појмовима, концептима, облицима, елементима, позориш-
не, радио, ТВ и филмске режије.
Задаци наставе јесу:
– упознавање са основама позоришне и радио режије: радом
са глумцима, радом са екипом, стилом и жанром;
– стицање појмова из позоришне и радио праксе;
– усвајање неопходних знања из области драмског простора
и времена;
– упознавање са драмским облицима, врстом и родовима;
– упознавање са основама ТВ и филмске режије: радом са
глумцима, радом са екипом, стилом и жанром;
– стицање појмова из ТВ и филмске праксе;
– усвајање неопходних знања из области филмског простора:
кадар, план, рампа, системи кадрирања;
– усвајање неопходних знања из области филмског времена:
ритам и темпо;
– стицање знања и вештина у стваралачком процесу од идеје
до сценарија и story boаrd-а;
– упознавање са филмским облицима, врстама и родовима.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОЗОРИШТЕ (35+35)
Стандардизација стручних термина. Драма и драмски сукоб.
Редитељски концепт. Простор и континуитет: Композиција, пла-
нови. Време – основни појмови. Рад са глумцем: стилови глуме,
рад са глумцем и са натуршчицима. Драматургија кратке форме.
Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук, рад са екипом,
стилске фигуре. Колективни јунак. Статисти. Стил и жанр.
РАДИО (35+35)
Стандардизација стручних термина. Драма и драмски сукоб.
Редитељски концепт. Простор и континуитет: композиција, пла-
нови. Време – основни појмови. Рад са глумцем: стилови глуме,
рад са глумцем и са натуршчицима. Драматургија кратке форме.
Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук, рад са еки-
пом, стилске фигуре. Колективни јунак. Статисти. Стил и жанр.
Радијска пракса. Паковање пројекта. Монтажа. Ауторска права.
Радијско време: ритам и темпо. Знакови интерпункције. Порекло
и суштина радија. Техника и технологија. Радијски жанрови.
Анализа радијских врста у програмима.
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ТЕЛЕВИЗИЈА (31+31)
Стандардизација стручних термина. Драма и драмски су-
коб. Редитељски концепт. Простор и континуитет: Композиција,
планови и story boаrd. Време – основни појмови. Рад са глумцем:
стилови глуме, рад са глумцем и са натуршчицима. Драматургија
кратке форме. Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук,
рад са екипом, стилске фигуре. Драматургија дугог играног фил-
ма. Склапање великих целина. Ритам нарације. Колективни јунак.
Статисти. Стил и жанр. Телевезијска пракса. Паковање пројекта,
продуцентске куће. Монтажа. Ауторска права. Кадар, план, рампа,
системи кадрирања. Телевезијско време: ритам и темпо Знакови
интерпункције. Порекло и суштина ТВ медија. Техника и техно-
логија. ТВ жанрови. Анализа телевезијских врста у програмима.
Историја и развој врста. Редитељски занат и креативност у светлу
особености медија. Телевизија будућности.
Страна 120 – Број 10
ФИЛМ (31+31)
Стандардизација стручних термина. Драма и драмски су-
коб. Редитељски концепт. Простор и континуитет: Композиција,
планови и story boаrd. Време – основни појмови. Рад са глум-
цем: стилови глуме, рад са глумцем и са натуршчицима.
Филмски облици, врсте, родови. Драматургија кратке форме.
Дисконтинуитет: драмске целине, склапање, звук, рад са екипом,
стилске фигуре. Драматургија дугог играног филма. Склапање
великих целина. Ритам нарације. Колективни јунак. Статисти.
Стил и жанр. Филмска пракса. Паковање пројекта, продуцентске
куће. Монтажа. Ауторска права. Филмски простор: кадар, план,
рампа, системи кадрирања. Филмско време: ритам и темпо.
Знакови интерпункције. Техника и технологија. Филм као умет-
ност и роба.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Полазећи од стандардизације стручних термина у контексту
одређених медија, преко сценарија, одредити могући редитељски
концепт.
Дефинисати улогу редитеља и потребу његове ускостручнос-
ти али и ширине у стручном и продукционо-техничком смислу,
ради квалитетније реализације пројектних задатака.
Усвајање планираних садржаја проверавати и продубљивати
реализацијом различитих вежби али и укључивањем, у интердис-
циплинарном смислу, у остале наставне предмете из драмске об-
ласти.
У раду са ученицима користити сва доступна аудио и аудио –
визуелна наставна средства.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Лазић Радослав, Феномен режија: театролошки огледи,
Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1989;
– Лазић, Радослав, Уметност редитељства: увод у теорију
режије: позориште, драма, опера, балет, луткарство, филм, радио,
телевизија, мултидисциплинарна режија, Нови Сад, Позоришни
музеј Војводине, 2003.
КАМЕРА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Камера јесте стицање неопходних знања о ос-
новним појмовима, проблематици, методологији, технологији и
техници, креативним поступцима и аспектима фотографије и ка-
мере.
Задаци наставе јесу:
– оспособљеност ученика да сниме и композитују једностав-
не дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на
основним принципима перспективе, боје и осветљавања;
– упознавање ученика са актуелном уметничком и филмском
продукцијом у области дигиталне слике;
– стицање неопходних знања неопходних за разумевање
техничких основа на којима су засновани уређаји са којима уче-
ници раде;
– стицање знања неопходног при одабиру уређаја са којим ће
се радити;
– оспособљеност ученика да сниме и композитују једностав-
не дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на
основним принципима перспективе, боје и осветљавања;
– упознавање ученика са актуелном уметничком и филмском
продукцијом у области дигиталне слике;
– стицање неопходних знања неопходних за разумевање
техничких основа на којима су засновани уређаји са којима уче-
ници раде;
– стицање знања неопходног при одабиру уређаја са којим ће
се радити.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ФОТОГРАФИЈА (35+20)
Историја фотографије. Фотографска емулзија. Хемија.
Модерни вишеслојни фотографски материјали. Маскирање.
Оптика. Фотографска сочива. Теорија боје у дигиталном окружењу
и колорни модели у дигиталоном окружењу. Колор профили.
Дефиниција пиксела, CCD, CMOS и FOVEON технологија,
формирање дигиталне слике. Уређаји за снимање дигиталних
слика. Компјутерски програми (алати) за манипулацију дигиталном
сликом. Параметри дигиталне слике у софтверском окружењу
Колор грејдинг. Геометријске деформације. Перспектива и покрет.
Селективно интервенисање на дигиталној слици. Лејеринг.
Дефиниције визуелних ефеката. Поткатегорије визуелних ефеката.
Перцепција. Ритам и темпо у визуелним ефектима.
КАМЕРА I (35+50)
Видео техника. Видео камере, произвођачи, модели, формати.
Видео формати. Врсте видео статива, саставни делови, транспорт
и припрема за снимање ИТ тон на видео камери. Припрема камере
за снимање: ЕНГ снимање, саставни делови ЕНГ опреме, филтери
на камери, бели и црни баланс. Зум објектив. Снимање видео
вежбе „Шетња са камером” у DVCAM формату. Расвета, врсте
расвете. Сигурносне мере при руковању расветом. Организација
ТВ екипе. Припреме ТВ екипе за рад на терену.
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КАМЕРА II (6+6)
Кадар, план, ракурс.
КАМЕРА III (6+6)
Израда фотострипа.
КАМЕРА IV (6+6)
Дубинска оштрина, објективи.
КАМЕРА V (6+6)
Покрети камере. Филмски простор, филмско време. Фи ефе-
кат, гинестезија.
КАМЕРА VI (6+6)
Рампа – оса акције, правило троугла, приближавање и удаља-
вање. Објективни углови, субјективни углови.
КАМЕРА VII (6+6)
Биполарна организација простора, ракорд, правац погледа.
КАМЕРА VIII (6+6)
Пет основних варијанти правила троугла, правило трећине.
КАМЕРА IX (6+6)
Континуитет и повезивање покрета, оверлепинг.
КАМЕРА X (6+6)
Продужавање акције. Сцена, секвенца, знаци интерпункције.
КАМЕРА XI (8+8)
Технологија видео монтаже на рачунару. Израда видео рада.
31. август – 2010.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Упознати ученике са проблематиком овог настваног предме-
та, теоријским приступом, али и константим увођењем примера
којима би се на лакши, бржи и квалитетнији начин, ученицима
појаснили планирани наставни садржаји.
Практичан рад у овом наставном предмету има веома важну
улогу. Неопходно је да се сви теоријски реализовани садржаји,
кроз практичан рад провере и надграде.
Рад са ученицима усмерити ка упознавању са видео техни-
ком, методологијом снимања, расветом као неодвојим делом сни-
мања, али и софтверској манипулацији перспективом, бојом и
светлом.
Упознати ученике са техничким спецификацијама камере,
објективима, различитим моделима, форматима снимка кроз непо-
средан рад и презентацију.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Peter Pollаck, The Picture History of Photogrаphy, Thаmes аnd
Hudson, 1963;
– Joseph S. Friedmаn, History of Color Photogrаphy, The
Americаn Photogrаphic Publishing Comp, 1947;
– Michаel J. Lаngford: Advаnced Photogrаphy, The Focаl Press,
1972;
– L.F.A. Mаson, Photogrаphic Processing Chemistry, The Focаl
Press, 1966;
– R.W.G. Hunt, The Reproduction of Colour, Fountаin Press,
London, 1967;
– D.J. Corbett, Motion Picture аnd Television Film, 1968;
– N. Tanhofer, Филмска фотографија;
– Е Миџић, О слици покретних слика;
– Е. Миџић, Говор око камере;
– АSC, Americаn Cinemаtogrаpher Video Mаnuаl;
– Žak Omon, Alen Bergala, Mishel Mari, Mark Verne, Естетика
филма, Београд, Клио, 2006;
– Michаel Rаbiger, Directing, Film Techniques аnd Aesthetics,
Focаl Press, 2003;
– Марко Бабац, Језик монтаже покретних слика, Београд,
Клио, 2000.
МОНТАЖА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Монтажа јесте стицање неопходних знања о
основним појмовима, технологији и техници, протоколима, креа-
тивним поступцима и аспектима дигиталне монтаже.
Задаци наставе јесу:
– стицање техничких и аналитичких вештина, путем практич-
ног рада, потребних за монтажу ТВ и филмског програма.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УВОД У МОНТАЖУ (5+5)
Улога монтажера. Књига монтаже. Постпродукцијски про-
токол.
МАРКИРАЊЕ СЦЕНАРИЈА (5+5)
Маркирање сценарија. Coding аnа logging. Прича. Сценарио.
СЕКВЕНЦЕ (25+25)
Акцијске секвенце. Монтажне секвенце.
КОМУНИКАЦИЈА И САРАДЊА (5+0)
Комуникација и сарадња са режисером, продуцентом, дизај-
нером звука, асистентима.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 121
ПОКРЕТ КАМЕРЕ (20+25)
Покрет камере, манипулација временом. Паралелана акција и
cross-cutting.
ЗВУК (5+5)
Дизајн звука и улога монтажера звука. Музика и композитор.
СОФТВЕР И ХАРДВЕР (5+5)
Софтвер и хардвер у видео продукцији.
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПРОТОКОЛИ (5+5)
Књига монтаже. Постпродукцијски протокол.
МАРКИРАЊЕ СЦЕНАРИЈА (5+5)
Маркирање сценарија. Coding аnа logging. Прича. Сценарио.
СЕКВЕНЦЕ (17+17)
Акцијске секвенце. Монтажне секвенце.
КОМУНИКАЦИЈА И САРАДЊА (5+0)
Комуникација и сарадња са режисером, продуцентом,
дизајнером звука, асистентима.
ПОКРЕТ КАМЕРЕ (20+25)
Покрет камере, манипулација временом. Паралелана акција и
cross-cutting.
ЗВУК (5+5)
Дизајн звука и улога монтажера звука. Музика и композитор.
СОФТВЕР И ХАРДВЕР (5+5)
Софтвер и хардвер у видео продукцији.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Наставне садржаје обрађивати кроз паралелан теоријски и
практичан рад.
Упознати ученике са видео техником и софтверско-хардвер-
ским могућностима монтаже.
Обучити ученике у коришћењу софтвера за монтажу ADOBE
CREATIVE SUITE 4 PRODUCTION PREMIUM: After Effects CS4,
Adobe Premiere Pro CS4, Photoshop CS4 Extended , Illustrator CS4,
Soundbooth CS4, Adobe OnLocation CS4, Encore CS4, Adobe Bridge
CS4, Adobe Device Central CS4.
ЛИТЕРАТУРА:
– Sergei M. Eisenstein, „Drаmаturgy of Film Form” in Selected
Works, Volume 1, Writings, 1922-34;
– Richаrd Tаylor (ed. аnd trаns.), London/ Indiаnаpolis, British
Film Institute/Indiаnа University Press, 1988;
– Robert P. Kolker, „The Film Text аnd Film Form,” in John
Hill аnd Pаmelа Church Gibson (eds.), Oxford Guide to Film Studies,
Oxford, Oxford University Press, 1998;
– -Peter Lunenfeld, „Art Post-History, Digitаl Photogrаphy аnd
Electronic Semiotics”, in Hubertus von Amelunxen, Stefаn Iglhаut,
Floriаn Rötzer et аl. (eds.), Photogrаphy аfter Photogrаphy: Memory
аnd Representаtion in the Digitаl Age, London, G&B Arts, 1996;
– Lev Mаnovich, The Lаnguаge of New Mediа, Cаmbridge, MIT
Press, 2001;
– Declаn McGrаth, “Interview with Robert Scаliа” in Editing аnd
Post-Production, Boston, Focаl Press, 1998.
Страна 122 – Број 10
СЦЕНАРИО
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Сценарио јесте стицање неопходних знања о
правилима писања за позориште, телевизију и филм.
Задаци наставе јесу:
– савладавање знања везаних за позоришну, телевизијску и
филмску продукцију: организација, производња, састав филмске
екипе.
IV РАЗРЕД
( 1+1 час недељно, 31+31 час годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ТЕКСТ (8+8)
Компоненте телевизијског текста. Фазе у изради текста.
Разрада текста – сценарија. Најава. Однос слике и текста. Однос
звука и текста. Композиција текста. Критеријуми провере.
Припрема прилога, облици и жанрови филмске и ТВ нарације (уз
историјски осврт). Правила писања за телевизију.
ЈЕЗИК МЕДИЈА (7+7)
Штампа, радио, телевизија, сличности и разлике. Језик ме-
дија (визуелно кодирање). Употреба и злоупотреба медија (медији
између стварности и фикције).
ДРАМСКИ ТЕКСТ (8+8)
Компоновање драмске радње (заплет, ликови, дијалог).
ФИЛМСКИ ТЕКСТ (8+8)
Драматуршка структура играног филма (модели заплета).
Правила писања за филм. Компоненте текста. Фазе у изради те-
кста. Разрада текста – сценарија. Однос слике и текста. Однос зву-
ка и текста. Композиција текста. Критеријуми провере. Припрема
прилога.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Писањем кратких форми, теорију повезати са праксом.
Ради стицања знања ученика анализом, кроз најразличитије
примере демонстрирати сценаристичка решења телевизијских
емисија али и уметничких форми.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Bojd, Endrju (2002), Новинарство у електронским медијима.
Београд, КЛИО;
– Wurtzel Alen & Rosenbаum John (1995),Television Production.
USA, McGrаw-Hill;
– Wаlters, Roger (1994), Broаdcаst Writing, principles аnd
prаctice. USA, McGrаw-Hill;
– Orlik, P.B. (1994), Broаdcаst/Cаble Copywriting, 5 th ed.
Needhаm Heights, Mаss, Allyn & Bаcon;
– Finn, S. (1991), Broаdcаst Writing аs а Liberаl Art. Englewood
Cliffs, N. J. Prentice-Hаll;
– Imаmi Petrit, Филмски сценарио: у теорији и пракси,
Београд, Универзитет уметности, 1983;
– Hermаn Levis, Сценарио за филм и телевизију, Београд,
Универзитет уметности, 1976;
– Илић Сребренка, Телевизијски сценарио, Савремено но-
винарство, приређивач Неда Тодоровић, Београд, Факултет поли-
тичких наука, Чигоја штампа, 1998;
– Beckett Sаmuel, Film, complete scenаrio, illustrаtions,
production shots, London, Fаber аnd Fаber, 1969;
– Mishel Shion, Написати сценарио, Научна књига, Институт
за филм, Београд, 1989;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
МАТУРСКИ ИСПИТ
Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.
A. Заједнички део обухвата предмет обавезан за све ученике
средњих стручних школа, а према програму који је остварен у току
четворогодишњег образовања:
1. Српски језик и књижевност (матерњи језик и књижевност,
за ученике који су наставу имали на језику народности).
Б. Посебни део матурског испита обухвата:
1. матурски практични рад са усменом одбраном рада
2. усмени испит из изборног предмета
1. Матурски практични рад састоји се из реализације крат-
ке или дуге телевизијске форме, кратке или дуге филмске форме,
кратке или дуге драмске форме,
Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програ-
ма стручних предмета из следећих области карактеристичних за
образовни профил сарадник у драмској уметности:
– глума;
– режија;
– монтажа.
Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја про-
грама матурског практичног рада и односе се на знања из предмета
(области) из којих је рађен матурски практичан рад.
2. У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по
сопственом избору из групе предмета значајних за његову профе-
сионалну делатност или за даље образовање:
– страни језик;
– сценографија;
– камера;
– филмски и тв сценарио.
3
На основу члана 101. став 4. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОГЛЕДА ЗА
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ НОВИНАР САРАДНИК
Члан 1.
Овим правилником утврђује се наставни план и програм ог-
леда за образовни профил новинар сарадник, који је одштампан уз
овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Програм огледа из члана 1. овог правилника остварује се у
складу са:
1. Правилником о плану и програму образовања и вас-
питања за заједничке предмете у стручним и уметничким
школама („Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број
6/90 и „Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94,
2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05,
6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09 и 5/10), и то са наставним пла-
ном и програмом:
1) Српски језик и књижевност,
2) Српски језик као нематерњи језик,
3) Страни језик,
4) Историја,
5) Географија,
6) Музичка уметност,
7) Психологија,
8) Социологија,
9) Устав и права грађана,
10) Филозофија,
11) Физичко васпитање,
12) Математика,
31. август – 2010.
13) Рачунарство и информатика,
14) Физика,
15) Хемија,
16) Биологија,
17) Матурски испит;
2. Правилником о наставном плану и програму предмета
Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03,
23/04 и 9/05).
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-157/2/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА
Подручје рада: Култура, уметност и јавно информисање
Област: Јавно информисање
Образовни профил: НОВИНАР САРАДНИК – оглед
Трајање образовања: четири године
Циљ огледа:
Унапређење квалитета и осавремењивање образовно-вас-
питног рада кроз:
– увођење новог наставног плана и програма ради оствари-
вања уметничког образовања и образовања уопште;
– увођење нових стручних наставних предмета ради форми-
рања ширег аспекта новинарске области, шире лепезе струковног
оквира, као и мултифункционалности савременог новинара;
– увођење нових стручних наставних предмета;
– увођење садржаја наставних предмета и концепције новог
образовног профила;
– омогућавање ученицима да стекну основна знања, реалну
слику о својим афинитетима и способностима;
– омогућавање лакшег и реалнијег избора жељеног факултета;
– вертикално и хоризонтално повезивање наставних садржаја
општеобразовних и стручних предмета;
– методичко осавремењивање наставе, ради веће ефикас-
ности и приближивања тенденцијама и потребама новог, модерног
времена;
– израду наставних средстава и припрему рукописа уџбеника
по новим наставним програмима;
– адекватнију проверу остварености циљева и задатака обра-
зовања.
Увођење организационих новина:
– увођење тимског рада у остваривање програма и заједничко
праћење ефеката образовања;
– остваривање наставе коришћењем савремених мултиме-
дијалних технологија;
– боље коришћење наставних средстава.
Очекивани исходи огледа:
– развијање критичког мишљења као једне од основних фос-
кула новинарске професије;
– стицање знања и умења за укључивање у све новинарске
послове који се обављају у радио и ТВ центрима, новинским аген-
цијама, новинским кућама;
– стицање знања и умења за примену новинарских знања у
новинарској професији;
– оспособљавање ученика за коришћење софтверских и
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 123
хардверских компоненти мултимедијалних система;
– оспособљавање ученика за правилно коришћење различи-
тих аудио уређаја;
– стицање знања и умења за самосталну примену софтвер-
ских мултимедијалних алата у аудио и видео продукцији;
– стицање знања, вештина, навика и умења за ефикасно и ква-
литетно обављање постављених задатака;
– боље могућности праћења, процењивања, по потреби, и ко-
риговања програма у току трајања огледа.
Трајање огледа:
Оглед се спроводи од 1. септембра 2010. године и може да
траје најдуже пет година.
Начин остваривања огледа:
Оглед се остварује на основу овог наставног плана и програма.
За наставнике и стручне сараднике у школи у којој се оства-
рује програм огледа, ради примене у свакодневном образовно-вас-
питном раду, организују се обуке за:
– примену наставног плана и програма огледа;
– примену нових метода рада са ученицима;
– стручно усавршавање наставника.
Планира се и разрада поступака праћења и оцењивања обра-
зовно-васпитног рада, израда тестова са заједничким садржајима и
заједничким критеријумима за процену знања.
Услови остваривања огледа:
За упис у школу кандидат полаже пријемни испит. На пријем-
ном испиту проверавају се посебне способности кандидата које су
неопходне за образовни профил сарадник у драмској настави – оглед.
Пријемни испит састоји се из два дела.
Први део пријемног испита састоји се из:
– писменог дела (кандидат пише есеј на једну од понуђених
тема, а затим брани писмени задатак);
– усменог дела.
Други део пријемног испита састоји се из:
– ТОК- Тест опште информисаности;
– ПИЕ-ЈРС- Тест по Плучик стандардизацији;
– Д48- Домино тест.
Оглед се остварује у условима свакодневног образовно-вас-
питног рада у школи.
Настава се изводи у одељењу од 15 до 20 ученика. Наставу
изводе наставници школе којој је одобрено извођење огледа.
Наставници припремају потребна наставна средства (презен-
тације, графофолије, шеме, аудио записе), у складу са овим настав-
ним планом и програмом, користећи:
– публикована мултимедијална наставна средства;
– интернет;
– професионалне шеме (скице, фотографије) аудио уређаја и
система.
Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијал-
них и информационо-комуникационих технологија.
У оквиру сваког наставног предмета наведен је списак лите-
ратуре који представља основни оквир за рад.
Начин вредновања огледа:
Примена огледа прати се континуирано у току школске годи-
не, а у последњој години спроводи се вредновање огледа.
На крају школске године, на основу различитих упитника и
извештаја, испитују се исходи образовно-васпитног рада, адекват-
ност оцењивања, мишље-ња ученика и наставника.
У поступку вредновања огледа спровођење програма пра-
ти Министарство просвете преко просветног саветника, а оцену
оствареног циља и очекиваних исхода на крају огледа – Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања, који даје одгова-
рајући предлог министру и иницијатору огледа.
Извештај о спроведеном огледу и оцена огледа објављује се
на начин који је доступан широј стручној јавности.
 НАСТАВНИ ПЛАН

Подручје рада: КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ

Образовни профил: НОВИНАР САРАДНИК – ОГЛЕД
Трајање образовања: ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
Страна 124 – Број 10
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 125
Страна 126 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010.
ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА
Подела одељења на групе
Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета
остварују се у учионицама опште намене и специјализованим учи-
оницама предвиђеним Нормативом посебног школског простора,
опреме и наставних средстава.
У првој и другој години при остваривању наставних садржаја
одељење се нe дели у групе. Број ученика у одељењу је од 15 до 20.
У трећем и четвртом разреду, приликом реализације стручних
часова, одељење се дели у три групе. Број ученика у групи креће
се од 5-8.
Вежбе и блок настава остварује се поделом одељења на три
групе.
Практична настава у целини и вежбе изводе се под
непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују
теоријску наставу стручних предмета и вежбе у гру-пи у оквиру
истог предмета.
ЛИКОВНА КУЛТУРА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних
знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности,
у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.
Задаци наставе јесу:
– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења
кроз проблемске задатке у теоретском раду;
– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања приме-
ни у будућим занимањима;
– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних
дела и упућивање на критичкo мишљење;
– развијање личног односа ученика према сликарским, гра-
фичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и оства-
рењима примењених уметности и дизајна;
– упознавање ученика с основним одликама и развојем умет-
ности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;
– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како
емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних спо-
собности;
– развијање потребе и смисла за самостално стварање обра-
зовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног из-
ражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;
– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основа-
ма како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;
– изграђивање схватања код ученика да истицање универзал-
ности ликовног језика утиче на укидање језичких, националних и
расних раздвајања;
– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како
би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних те-
ковина.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 127
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА I (30+0)
Шта је уметност? Уметност у простору и времену. Уметност
и друштво.
Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисто-
рије. Карактер праисторијске уметности. Типична остварења
архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска
Венера, Алтамира). Праисторијска уметност на нашим прoстори-
ма: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча,
Предионица, Бутмир). Метално доба.
ЛИКОВНА КУЛТУРА II (44+0)
Идејне основе грчке цивилизације и уметности. Утицаји пре-
тходних цивилизација (Египат, Крит, Микена). Три раздобља у
развитку. Најзначајнији споменици и уметници. Сликарство ваза.
Историјски значај грчке уметности.
Грчки споменици на тлу Балкана. Архитектура (Хераклеја
Линкестис, Стоби). Скулптура и дела примењених уметности..
Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулпту-
ри (Пантеон, базилике, портрети, историјски рељефи. Сликарство
(Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.
Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона,
Сирмијум, Виминацијум). Архитектура (Диоклецијанова палата,
Ромулијана, Гамзиград). Скулптура (портрети Константина, сарко-
фази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана). Сликарство гроб-
ница (Бечка, Виминацијум).
II РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА III (37+0)
Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба
сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике.
Споменици старохришћанске уметности на нашим
просторима (саркофази Салоне). Дела примењене уметности из
доба сеобе народа. Прероманика на тлу Балкана: архитектура (Св.
Донат у Задру), скулптура (рељеф из Св. Недеље).
Одлике романичке уметности. Новине у архитектури и главни
споменици (Св. Сернен, Пиза), Скулптура и њена везаност за
архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил
у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура
(Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону).
Намештај, минијатура, златарство.
Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури
и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и
Страна 128 – Број 10
споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености
готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја
Далматинца и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у
Дубровнику). Готика у Словенији: цркве (Птујска гора), скулптура
и рељефи у дрвету, сликарство Истре (Берам).
Одлике византијске уметности. Главни споменици
архитектуре (Свети Лука у Фокиди), и сликарства (Кахрије
џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других
земаља (Русија-Рубљов, Бугарска, Грузија).
Византијски споменици на Балкану. Српска уметност крај XII и
XIII век: архитектура (Студеница), сликарство фресака (Милешева,
Сопоћани). Иконе и минијатуре XIII века. Уметност 1300-1370:
архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), сликарство фресака
(Старо нагоричино, Дечани). Иконе и минијатуре. Уметност 1370-
1459: архитектура (Раваница, Љубостиња), особености скулптуре
(Раваница, Каленић). сликарство фресака (Каленић). Српска
средњовековна примењена уметност. Сликарство у Македонији,
XIII век (Св. Климент у Охриду). Средњовековна утврђења.
Поствизантијска уметност на тлу Балкана XV-XVII век (Лонгин).
Уметност стећака („Кулинов” стећак). Некрополе.
ЛИКОВНА КУЛТУРА IV (37+0)
Одлике исламске уметности. Главни споменици архитектуре.
Минијатура.
Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-
пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами
(Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минија-
турног сликарства. Претече ренесансне (Ђото). Идејне основе
настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у
Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници
(Донатело, Леонардно да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан,
Дирер). Маниризам. Његове одлике. Главни представници.
Италијанска рана ренесанса: интересовање за људску фигуру
(скулптура и сликарство). Италијанска ренесанса: нова концепција
представљања простора на слици. Висока ренесанса у Италији:
Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаело. Венецијанска рене-
санса – уметничке специфичности. Уметност ренесансе на Северу
Европе.
Ренесанса на Балкану и њене особености. Архитектонско-
скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику).
Дубровачки сликари (Никола Божидаревић, Михаило Хамзић).
Ново Хопово, манастир Пива – фреска, Некропола из
Радимља, Синан-пашина џамија – Призрен, Шарена џамија –
Тетово, Гази Хусревбегов безистан – Сарајево, Мост на Неретви
– Мостар.
III РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 35+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА V (20+0)
Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике
у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата баро-
кне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи
уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо
као завршна фаза барока. (Вато). Опште одлике барока на Балкану.
Барок у Словенији: архитектура (Љубљанска катедрала), црквено
сликарство и портрет (Јеловшек, Бергант). Барок у Хрватској: ар-
хитектура (дубровачка катедрала), скулптура и сликарство (Поцо).
Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава баро-
кне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконоста-
са (Крачун, Ј. Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).
Дрворез у Македонији (иконостас Св. Спаса).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VI (15+0)
Неокласицизам. Историјски услови настанка. Теме. Стилске
одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова). Бидермајер
као особен вид неокласицизма.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре.
Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић). Бидермајер (Данил,
Томинц).
Романтизам. Историјски услови настанка романтизма.
Тема: Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници
(Жерико). Романтизам на нашим просторима. Одлике архитекту-
ре и скулптуре. Сликарство: Словенија/Панхарт, Хрватска/Карас,
Србија/Јакшић, С. Тодоровић.
Реализам: Историјски услови настанка реализма. Теме.
Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије,
Рјепин, Рид).
Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски,
Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П.
Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).
IV РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 31+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА VII (15+0)
Импресионизам – опште одлике сликарства и скулптуре,
главни представници (Моне, Реноар, Роден), словеначки импре-
сионисти (Јакопич, Јама), хрватски импресионисти (Краљевић,
Рачић), српски импресионисти (Милићевић, Миловановић), пла-
неризам, оптичке теорије о боји, анализа светлости.
Постимпресионизам – реакција на импресионизам, гео-
метризација облика, модулација светла (Сезан), експресиони-
зам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген). Архитектура XIX века,
еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).
Модерна уметност, нови принципи, методи и материјали,
ФОВИЗАМ (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде,
Коњовић, Бијелић, Јоб) КУБИЗАМ и ФАТУРИЗАМ, ломљење
облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Марино Тартаља,
Бијелић), БЕСПРЕДМЕТНИ СВЕТ (Кандински, Миљевич,
Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд,
индустријски дизајн), КОНСТРУКТИВИЗАМ (Татлин, Габо,
Пензнер), ДАДАИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ, антиуметност,
Дишан, Ернст, Мафрит, сликари фантазија – Шагал, Кирико,
Барили, Крегар, интернационални стил у архитектури модерног
доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован) модерна
скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VIII (16+0)
Савремена уметност, ЕНФОРМЕЛ (Полок, Таниос),
ОПТИЧКА УМЕТНОСТ (Вазарели), тенденције шездесетих годи-
на: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепе-
нинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулп-
тура (Калдер).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање ви-
зуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и ви-
зуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ
(искуствена чињеница и интелектуална датост) за развој ликовнос-
ти у којој је слика основни садржај неопходно је развијати спо-
собност употребе генеричких изражајних моћи а такође и неговати
и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред инту-
итивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фунда-
менталну потребу образовања: развој способности доживљавања,
разумевања и тумачења света, односно уметности.
Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би нај-
потпуније развијали способности ученика које подстичу стварање,
као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати
тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност при-
мања, одговарајући основни ниво разумевања.
Посебан акценат дати развијању критичког мишљења
ученика.
31. август – 2010.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Janson, H. W, Историја уметности, Београд, 2005;
– Мишко Шуваковић, Поjмовник модерне и постмодерне ликов-
не уметности и теорије после 1950. (у издању Прометеј, Нови Сад).
ДРАМАТУРГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Драматургија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима драматургије, драмским изразима и еле-
ментима драме.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са основним појмовима драматургије;
– упознавање ученика са лирским, епским и драмским изра-
зима;
– упознавање ученика са темељним појмовима и елементима
драме;
– савладавање теорије драме;
– упознавање са писцима драма;
– упознавање са теоретичарима.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА I (37+0)
Усвајање градива из увода у драматургију. Дефинисање лир-
ског, епског и драмског израза. Усвајање основних појмова: простор
и време. Стицање неопходних знања из области филма и позоришта.
ДРАМАТУРГИЈА II (37+0)
Обрађивање садржаја из области елемената драме. Настанак
драмске уметности. Обрађивање садржаја теорије драме.
Упознавање са Платоном, Аристотелом, Аурелијом Аугустином.
II РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА III (37+37)
Проширивање знања из увода у драматургију. Утврђивање
садржаја везаних за лирске, епске и драмске изразе. Дефинисање
појмова простор и време. Стицање знања из области филма и по-
зоришта.
ДРАМАТУРГИЈА IV (37+37)
Утврђивање садржаја елемената драме неопходних за боље
разумевање драмских уметности. Проширивање знања из теорије
драме. Ренесанса. Француски и енглески писци драма и теорија:
Bioleau, Corneille (правци, време, декор). Хумор.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Приликом реализације планираних садржаја, потребно је
доводити у везу његове елементе са свакодневним животом и оно
што чини живот. Наводити ученике на критички однос према жи-
воту уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што
нам се у њему дешава.
Повезивати епске, лирске и драмске изразе са свим уметнос-
тима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами
проналазе примере и да их анализирају.
Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи
кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин саз-
ревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних
предмета.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 129
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Ђокић Љубиша, Основи драматургије, Београд, Универзитет
уме-тности, 1989;
– Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад: Стеријино
позорје, 1966;
– Инкрет Андреј, Предмет и принцип драматургије (о пи-
тањима драме и позоришта): студије, Нови Сад: Стеријино по-
зорје, 1987;
– Филипич Лојзе, Жива драматургија, 1952 – 1975, Љубљана:
Цанкаријева заложба, 1977;
– Ђурђевић Миодраг, Поповић Василије, Антологија ТВ дра-
ме, Београд: Радио – телевизија, 1977;
– Путник Радомир, Драматуршки послови, Београд: Чигоја
штампа, Р. Путник, 2005.
КУЛТУРОЛОГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних
знања о основним појмовима културологије, теоријским приступи-
ма и тумачењима културе као и развоја културе у односу на развој
друштва.
Задаци наставе јесу:
– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окру-
жују, а припадају домену културе у најширем смислу;
– коришћење различите методологије и приступа у „читању”
и интерпретацији различитих културних феномена у којима се
преплићу друштвена кретања, политика, економија, свакодневни
живот али и „оно најбоље што је људски дух створио”;
– стицање теоријских знања кроз читање литературе, интер-
претацију задатих дела, кроз дискусије, дебате, критике и тума-
чења изабраних појава наше савремености.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА I (37+0)
Разграничење појмова. Култура и цивилизација. Појам
симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација.
Хришћанство – одлике, историја. Источна и западна хришћанска
црква. Историјски развој појма и основне назнаке савременог
приступа култури. Теорије о култури, од просветитељства до са-
времених тумачења културе. Улога културне антропологије и со-
циологије. Мит: појам и могући теоријски приступи. Однос пре-
ма миту у различитим периодима. Структура митског мишљења.
Функције мита. Основни митски мотиви. Мит у религији, књи-
жевности, популарној култури и култури масовног друштва.
Ремитологизација и демитологизација. Политички мит.
КУЛТУРОЛОГИЈА II (37+0)
Ритуал: појам ритуала. Природа ритуалне комуникације.
Могући облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта, по-
литике и свакодневног живота. Религија: појам, функције, типови.
Могући приступи религији: антрополошки, психолошки, социо-
лошки, културолошки. Религија и култура: проширивање појма
религије. Уметност: појам и облици. Функције. Теорије о уметнос-
ти. Естетска егзистенција. Теорија уметничке рецепције. Проблем
укуса. Модерни укус. Вредновање уметничког дела. Естетика ле-
пог и естетика ружног.
Страна 130 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
II РАЗРЕД
(3+0 часова недељно, 111+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА III (55+0)
Језик и теорије о језику. Лингвистика и компјутерска линг-
вистика. Психолингвистика. Социолингвистика. Теорија културне
лингвистике. Кодови и њихове врсте. Денотација и конотација.
Метафора и метонимија. Персова теорија знака – икона, индекс
и симбол. Невербална комуникација. Кодови додира, простора,
оријентација и изглед. Телесни језик (кинетичан или мимичан
код). Гестови. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре,
Хомо луденс. Класификација игара. Игра и стваралаштво. Игра
између поретка и слободе. Игра у различитим културним и циви-
лизацијским контекстима. Игра и стваралаштво. Висока култура и
култура масовног друштва: разлике и тачке споја. Висока култу-
ра у функцији масовног друштва и кулуре. Друштвени и културни
слојеви. Званична и алтернативна култура.
КУЛТУРОЛОГИЈА IV (56+0)
Масовна култура: појам и карактеристике масовне култу-
ре. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска кул-
тура. Комерцијализација културе. Хедонизам и сензационали-
зам. Стандардизација, хомогенизација. Идеологичност масовне
културе. Подкултура и контракултура. Разграничење појмова.
Теоријски приступи. Поткултура и контракултура. Разграничење
појмова. Теоријски приступи. Појавни облици поткултура.
Значење поткултурних стилова. Популарна култура од фолклора
до културе масовног друштва. Од популарне културе ка високој
култури. Од високе културе ка популарној. Популарна култура и
медији. Феномени модерне културе: у трагању за животним сти-
ловима, узроци и облици испољавања. Мода – појам и функције.
Нарцизам и мода. Мода као стил, опредељење, комерцијални за-
хтев, културни знак. Проблеми културе у времену глобализације.
Нови и стари медији.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
У раду са ученицима користити најразличитија наставна
средства и изворе информација ради адекватнијег приступа учени-
цима и могућностима за лакше усвајање градива.
Од наставника се очекује максимална интедисциплинарна
ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за ње-
гову реализацију ради стварања предуслова за систематичан и ква-
литетан рад у III и IV разреду уз критичко мишљење.
ЛИТЕРАТУРА:
(одабрана поглавља)
– Ивана Спасић, ,,Култура”, Критички помовник цивилног
друштва II,
Београд 2004;
– Сретен Петровић, Културологија , Београд 2000;
– Ратко Божовић, Култура, Енциклопедија политичке културе;
– Ђуро Шушњић, Религија, Чигоја, Београд, 1995, поглавље
стр, 31-87 5;
– Јелена Ђорђевић, Мит, вера, знање, мир, БОШ, 2005;
– Јелена Ђорђевић, Ритуал, Енциклопедија политичке кул-
туре;
– Јелена Ђорђевић, Студије кутуре, Службени гласник, 2008,
2- 36; 38- 1020;
– Ратка Марић, Поткултуре, Култура, Београд,1998;
– Сретен Петровић, Кич као судбина, Нови Сад, Матица срп-
ска, 1997;.
– Сретен Петровић, Култура и уметност, Ниш, Просвета,
1991;
– Култура и цивилизација, Сретен Петровић, Београд,
Лела,1997.
31. август – 2010.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте сти-
цање неопходних знања о елементима који чине медијске про-
граме и садржаје, продукцији штампаних и електронских медија,
жанровима и формама радијског, телевизијског програма, филму и
култури као и карактеристикама и специфичностима медијских и
културних система.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са продукцијом у култури и медији-
ма ради формирања ширег аспекта професије у драмској области,
шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциналности са-
временог драмског уметника;
– стицање неопходних знања из области продукције у култу-
ри и медијима;
– оспособљавање ученика за основну примену стечених
знања у државним и приватним филмским, радијским, новинским
и телевизијским системима, као и у установама културе попут по-
зоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним аген-
цијама, галеријама, музејима и многим другим.
I РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА (37+37)
Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер.
Основни аспекти медијског и културно – уметничког ствара-
лаштва. Место и улога медија и културних установа у друштву.
Појмови: филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште,
новинске куће. Врсте, улога и значај организације. Организација
као процес, руковођење и стање. Основне карактеристике орга-
низације на телевизији, филму, радију, новинским кућама и позо-
ришту. Организација – наука или вештина. Циљеви организације.
Циљеви и задаци медијских и културних установа. Концепт и ор-
ганизациона структура медија и установа културе. Појам медија
масовних комуникација. Филм као средство масовних комуника-
ција или филм као уметност и индустрија. Радио и телевизија –
средства информисања и комуницирања.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ (37+37)
Карактеристике културне продукције – пробе као фаза проду-
кционог процеса и подела задатака по секторима. Уметнички сектор
и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав филмске
и уметничке екипе. Директор позоришта, односно установе културе,
главни продуцент организатор. Драматург, сценариста и драматуршко
одељење. Продуцент, односно организатор рада на представи, односно
пројекту, филму. Драма, драмски уметник – глумац. Редитељ – главни
стваралац представе, односно филма. Сценограф и сценографија – хо-
дограм рада. Костимограф и костимографија. Лектор, суфлер, инспи-
цијент. Опера, организациона структура опере. Директор опере, вокал-
ни уметници и ансамбли у опери. Солиста – вокални уметник – певач.
Диригент, руководилац хора, састав и рад хора и оркестра. Технички
сектор и његова улога у позоришту и филму. Технички директор –
шеф технике. Сценска техника, функција сцене и сценске технике.
Радионичка техника. Заједничке службе позоришта, радија и телеви-
зије: библиотека, архива и документациони центри.
II РАЗРЕД
(2+2 час недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ
ПРОГРАМА (24+24)
Информативни садржаји и програми. Уметнички садр-
жаји и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно
31. август – 2010.
– хумористички програмски садржаји. Специјализовани програми.
Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја
на радију и телевизији:
а) монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике,
демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белеш-
ка, чланак, есеј, некролог
б) дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли
сто, интервју, разговор
ц) полифонијски облици – фичер, репортажа, радио – драм-
ска и остала акустичка уметничка дела
д) аутентичне презнтационе форме – најава, (друштвена) хро-
ника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере.
ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ (25+25)
Основне функције радија и телевизије: културно-умет-
ничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска.
Едукативна, културно – уметничка и образовна функција радија и
телевизије. Информативна функција. Забавно – рекреативна функ-
ција. Пропагандна функција.
ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА (25+25)
Информација, информисање. Комуницирање, комуника-
ција. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуника-
цијског процеса – комуникатор, реципијент. Врсте комуницирања.
Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних
фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финали-
зација, емитовање програма (наступ, концерт и сл.).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања
путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање
разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблема-
тике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским
системима и културним установама.
Садржајима упознати и појаснити ученицима основне тер-
мине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организа-
ције, карактеристика и специфичности медија и културе, уз ука-
зивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати
карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно
појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати
основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати
садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне об-
лике интерпретације и презентације садржаја на радију и телеви-
зији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медији-
ма, односно продукцијом самих програма и обрађивати садржаје
у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну
пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције.
Упознати ученике са функцијама медија.
ЛИТЕРАТУРА:
(Одговарајућа поглавља)
– Лоример Роленд: МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, Клио,
Београд, 1998;
– Мек Квин Дејвид: ТЕЛЕВИЗИЈА – медијски приручник,
Клио, Београд, 2000;
– Вуксановић Дивна: КЊИГА ЗА МЕДИЈЕ – МЕДИЈИ ЗА
КЊИГУ, Клио, Београд, 2008;
– Драгићевић Шешић Милена, КУЛТУРА, МЕНАЏМЕНТ,
АНИ-МАЦИЈА, МАРКЕТИНГ, Клио, Београд, 2003;
– Шинглер Мартин и Виринга Синди, РАДИО, Клио, Београд
2000.
МУЛТИМЕДИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима мултимедије, техникама и методама ко-
ришћења мултимедије.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 131
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са мултимедијима ради формирања
ширег аспекта професије у драмској области, шире лепезе стру-
ковног оквира, као и мултифункциналности савременог драмског
уметника;
– упознавање са историјом мултимедије;
– упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;
– оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног
израза;
– оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног
простора и његове примене;
– коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим ас-
пектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској
области.
II РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 74+111 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ (14+22)
Почеци мултимедије. Почетна дефиниција мултимедија
као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, ико-
на, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, сли-
ке и тона. Примена рачунарских технологија у мултимедијима.
Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских ди-
мензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање
и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарски мрежа)
и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл
компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова.
Разликовање термина мултимедијско (мултипле медија) и мулти-
медијално (мултимедија). Дигитална мултимедија.
СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијал-
них апликација. Класификација мултимедијске апликације према
врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције
банке података. Подела мултимедијалних садржаја на операционе
системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео
диск, десктоп видео, Desktop Konferensing), садржајни и функци-
онални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски
системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).
ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима
и различитим информационим врстама (подаци, текстови, фил-
мови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника,
информационо богатство води до конфронтације мишљења, што
може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад.
Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у
функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, инте-
рактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми
према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима:
помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз ауто-
управљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни
тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, от-
кривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад
е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).
E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ (14+27)
Учење за конектовано друштво. Феномен „нет генерације”.
Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информа-
ционе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитал-
на телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација:
употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и сис-
тема за колаборативно учење. Online учење.Систем за менаџмент
учења. „Wеb за читање” , „Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wab,
e-mail, blog. Садржаји мултимедија.
Страна 132 – Број 10
УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА (18+18)
Мултимедија као савремено средство преношења информација
у процесу интеракције човека са окружењем је феномен савременог
друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура медија уопште.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин.
Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био
успешан као и на истраживање подручја и концепта за напредније
учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем проду-
бити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских об-
лика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на
анализи форме и садржаја мултимедије.
ЛИТЕРАТУРА:
– Надрљански Ђ. (2000), Образовни софтвер – хипермедијал-
ни системи, Сомбор, Педагошки факултет;
– Гоне Ж. (1998), Образовање и медији, Београд, Мултимедија;
– Н. Прелог, Поглед кроз екран: водич у информатичко
друштво, ДРИП, Загреб 1992.
Проширена литература:
– McManus, R. & Porter J. (2005), „Web 2.0 for Designers”;
– O Neill, G. & McMahon, T. (2005), „Student Centred Learning:
What Does it Mean for Students and Lecturers? ”;
– Tues 19th Oct SCL.html Tapscott, D. (1998). Growing Up
Digital: The Rise of the Net Generation. NewYork: McGraw Hill;
– R. Ahscyn, E. Fox: The ACM CD-ROM Hypertext Compendium,
ACM Press, New York, 1991;
– A. Afuah: Internet Business Models and Strategies: Text and
Cases, Stanton Bridge Forum, Boston, 2004.
ИСТОРИЈА МЕДИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Историја медија јесте стицање неопходних
знања о историји медија, као и увођење критичке перспективе,
сагледавање улоге штампе, радија и телевизије у савременој кул-
тури и информисању.
– Задаци наставе јесу:
– упознавање са елементима историје штампе и радија као
медија комуникације и културе;
– упознавање са облицима преношења информација пре на-
станка штампе и медија;
– упознавање са првим облицима примене штампе и штам-
парства;
– упознавање са историјском улогом штампе у друштву;
– упознавање са историјом радио-дифузије;
– упознавање са првим радио станицама;
– упознавање са почецима радио-дифузије на простору
Балкана
– упознавање са елементима историје телевизије као медија
комуникације и културе и области система телевизијске индустрије;
– упознавање са првим облицима преношења првог телеви-
зијског сигнала;
– упознавање са првим телевизијским станицама у свету;
– упознавање са историјом телевизијске делатности на
Балкану;
– упознавање са периодом деетатизације у медијима у нашој
земљи од краја XX века.
III РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ИСТОРИЈА ШТАМПЕ (15+0)
Облици информисања пре штампе. Усмено, појава писане
речи, примена папира као писаног матeријала. XIII век: облици
информисања преписивани руком. Гутенберг: штампарија XV век.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
Покрет реформације и ширење штампарства – XVI век,
Мартин Лутер. XVIII век: прве публикације објављиване у од-
ређеним временским размацима – прве новине, Белгија, Немачка,
Швајцарска, Аустрија, Холандија, Француска, Енглеска..
Штампа као производ грађанског друштва. Занатски период
штампе до XIX века.
Индустријска фаза штампе: паралелно са општим током ве-
лике индустријске револуције крајем XVIII и XIX века. Први
штампани лист у штампарији – лондонски Тајмс.
ИСТОРИЈА РАДИОДИФУЗИЈЕ (10+0)
Први експерименти Ф. Ц. Бејквел: телеграф који копира.
Италијански опат Ђовани Казели : жичаним путем пренос цртежа
уз помоћ пантелеграфа или пантографа.
Шведски хемичар Јенс Берцелијус: откриће селена. Џозеф
Меј: прва практична примена селена.
Филип Кери: трансформација слике у различите интензитете
светлости који се даље могу претворити у одговарајуће електрон-
ске импулсе. Слање импулса жицом.
Стробоскопски ефекат – теоријско решење телевизијског
система. Откриће електромагнетних таласа и могућност њиховог
распростирања кроз ваздух: откриће значајно за будућност радија
и телевизије.
РАЗВОЈ РАДИЈА И РАДИО ДИФУЗИЈЕ ДО 1920. ГОДИНЕ (15+0)
Херцови експерименти и њихов значај. Правци истражи-
вања у области радио дифузије од 1888. до 1920. године: об-
ласт техничког усавршавања, програмски аспекти, економско
– организациони аспекти. Значај рада и открића Тесле, Попова и
Марконија. Први експерименти у области радио-дифузије и емито-
вања у САД-у до 1920. године. КДКА – прва комерцијална радио
дифузна станица на свету. Џон Лоџи Берд: први пренос слике до
пријемника.
РАДИО СТАНИЦЕ НА ПРОСТОРУ БАЛКАНА ОД 1926. –
ДО 1941. (15+0)
Почетак рада Радио Загреба. Радио Љубљана у првим да-
нима постојања. Радио Београд у првим данима емисионог
рада. Сличности и разлике првих југословенских радио стани-
ца. Програмски концепт првих југословенских радио станица.
Организационе и техничке карактеристике првих радио-станица
на простору Балкана.
РАДИО БЕОГРАД ОД 1929. ДО 1941. (15+0)
Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји и
програми: музички, драмски, уметнички ансамбли – екстерни и
интерни. Образовни садржаји и програми.
Забавно-хумористички програмски садржаји. Радио Београд
– обележја организације, финансијског и кадровског менаџмента.
IV РАЗРЕД
(2+0 часа недељно, 62+0 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ИСТОРИЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ (17+0)
Први експерименти са телевизијом у боји у Беловим теле-
фонским лабораторијама. САД уводе телевизију у боји у НТСЦ
систему на 525 линија. Основни принцип је исти као и код црно
беле телевизије, разлика – одвојено регистровање, преношење и
синтеза три слике објекта у три основне телевизијске боје (црвена,
плава и зелена).
ИСТОРИЈА ТВ ДЕЛАТНОСТИ У СВЕТУ (20+0)
Историју телевизије чини историја ТВ делатности. Настанак
ТВ делатности у Немачкој: први редовни ТВ програм.
Прве станице локалног типа. NTSC (National Television System
Comitee) први стандард у САД. BBC: први јавни сервис у Eвропи.
31. август – 2010.
ИСТОРИЈА ТВ ДЕЛАТНОСТИ НА БАЛКАНУ (25+0)
Први самостални телевизијски програм у Југославији:
Загреб, Београд, Љубљана.
Заједнички југословенски програм: Београд, Загреб и
Љубљана. Радио телевизија Скопље и радио телевизија Сарајево.
Оснивање приватних радио и телевизијских станица у Србији.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Кроз обраду садржаја овог наставног предмета, дефинисати ме-
сто медија у овкиру историјских и друштвених околности. Наставне
садржаје интердисциплинарно повезивати са осталим стручним нас-
тавним предметима у циљу систематичног стицања знања.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Синди Виринга и Мартинг Шинглер – РАДИО, Клио,
Београд, 2002;
– Роленд Лоример, МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, Клио,
Београд;
– Дејвид Мек Квин, ТЕЛЕВИЗИЈА, Клио, Београд, 2000.
УВОД У НОВИНАРСТВО
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Увод у новинарство јесте стицање неопходних
знања о основним појмовима, општим карактеристикама и врста-
ма новинарства и са специфичностима свих врста медија, као и
функционисањем медијског сектора.
Задаци наставе јесу:
– овладавање медијском терминологијом;
– стицање неопходних знања о професији, медијима и функ-
ционисању медијског сектора.
III РАЗРЕД
( 2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УВОД У НОВИНАРСТВО (35+0)
Дефинисање појма новинарство. Предмет новинарства (чиме се
баве новинари). Контексти, одабир догађаја вредних медијске пажње,
извори информација. Принципи савременог новинарства. Врсте но-
винарства у контексту врсте медија (информативно, забавно, комер-
цијално, инфотејмент, информершал, истраживачко новинарство).
МЕДИЈИ (35+0)
Особине појединих врста медија (агенције, штампа, радио,
телевизија, нови медији).Типови медија у контексту финансирања
(државоцентрични, тржишноцентрични, јавни сервис, медији ци-
вилног сектора). Типови медија у контексту публике. Медијски
сектор. Унутрашња организација медија. Снага, слобода и ограни-
чења новинара и новинарства.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Упознати ученике са основном медијском терминологијом и
функционисањем медија кроз теоријски рад.
Упознати ученике са врстама новинарства у односу на врсте
медија. Посебан акценат ставити на обилазак новинских кућа и
медија као предуслова за креирање опште слике новинарске про-
фесије.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Бал Ф, Моћ медија, Београд, Клио, 1996;
– Гоцини Ђ, Историја новинарства, Београд, Клио, 2001;
– Валић Недељковић, О новинарству и новинарима, Нови
Сад, Филозофски факултет, Одсек за медијске студије, 2007;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 133
– Валић Недељковић, Два века српског новинарства, Београд,
Институт за новинарсвто, 1992;
– Ђурић Д, Новинарска радионица, Београд, 2000;
– Кин Џ, Медији и демократија, Београд, Филип Вишњић,
1995;
– Радојковић М. – С. Црнобрња, Средства масовних комуни-
кација, Београд, Агена, Стручна књига. 1995;
– Славковић Д, Бити новинар, Београд, Научна књига, 1988.
РЕТОРИКА И НОВИНАРСКА ЕТИКА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Реторика и новинарска етика јесте стицање
неопходних знања о етичком кодексу у новинарству, реторичким
принципима и поступцима у масовним медијима.
Задаци наставе јесу:
– упознавање са реторичким принципима и поступцима у ма-
совним медијима;
– усвајање појма и функције комуникатора;
– овладавање основним појмовима из области етике;
– овладавање етичким кодексима у новинарству.
III РАЗРЕД
( 2+3 часa недељно, 70+105 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
РЕТОРИКА (35+50)
Појам реторике. Историја реторике. Врсте реторике. Медијска
реторика. Реторика наслова. Реторика и стилистика. Реторика пи-
саног текста и усменог говора. Невербални реторички поступци.
НОВИНАРСКА ЕТИКА (35+55)
Терминолошко одређивање основних етичких категорија и
принципа. Општа теорија деловања. Појам моралног деловања.
Практичка фолозофија и етика. Основна етичка питања: извор мо-
рала, проблем начина успостављања моралног карактера, делатни
облици морала, питање сврхе морала. Слобода као извор морала.
Појам моралног карактера: морални мотиви, морална уверења,
морална намера, одлука и извор, морална импутација, кривица и
санкција, морална одговорност, морални стид и кајање, морална
заслуга, појам савести. Делатни облици морала: моралне врлине
и пороци, морална дужност, морални закон, моралне вредности и
норме. Сврха моралног деловања и принципи. Примењена етика.
Етика комуникација, информација и медија.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Реторичка и етичка питања обрадити путем вежби и анализа
вербалних и невербалних поступака.
Анализирати путем примера, однос етике и реторике и њихов
утицај на јавно мњење и креирање слике јавног мњења.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Антонић Ивана, Комуникација и убеђивање, Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику XXXVII, Нови Сад,
Матица српска, (41-51)1994;
– Пленковић Марио, Сувремена радио-телевизијска реторика,
Загреб, Стварност, 1989;
– Тадић Љубомир, Реторика, Увод у вештину беседништва,
Београд, Либертас, 1989.
КОМУНИКОЛОГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Комуникологија јесте стицање неопходних
знања о појмовима и теорији комуницирања као и о комуникацио-
ној пракси масовног комуницирања.
Страна 134 – Број 10
Задаци наставе јесу:
– упознавање са социјално – историјским условима настанка
и развоја комуникологије као интердисциплинарне науке о кому-
ницирању;
– разумевање најзначајнијих преткомуниколошких и комуни-
колошких теорија о комуницирању;
– овладавање комуниколошким појмовно – категријалним
апаратом који се односи на семиолошке аспекте комуницирања,
информацију и поруку као садржаје комуницирања, врсте порука
и проблеме њиховог тумачења;
– разумевање комуницирања као примарне људске интерак-
ције на којој се заснива свака социјална заједница и која утиче на
смер и динамику друштвеног развоја;
– овладавање појмовно – категоријалним апаратом који се
односи на све облике комуникационе праксе, посебно на масовно
комуницирање;
– препознавање специфичности и експресивних могућности
медија, њиховог значаја у погледу тренутних ефеката и релативно
трајних последица друштвеног деловања.
– стицање теоријских знања неопходних за новинарске струч-
но – апликативне курсеве;
– оспособљавање за примену стечених знања у каснијем про-
фесионалном раду у новинарсту.
III РАЗРЕД
( 2+1 часа недељно, 70+35 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРУШТВЕНО-ИСТОРИЈСКИ АСПЕКТИ (14+0)
Друштвено – историјски услови настанка и развоја.
ТЕОРИЈЕ О КОМУНИЦИРАЊУ (14+0)
Преткомуниколошки и комуниколошке торије о комуници-
рању.
СЕМИОЛОШКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ (14+0)
Семиолошке претпоставке комуницирања: знак, код, процес
семиозе, симбол, симболски системи.
ТЕОРИЈА ИНФОРМАЦИЈЕ (14+0)
Теорија информације: кибернетски и социоантрополошки на-
учни оквир за разумевање информације.
ИНФОРМАЦИЈА И ПОРУКЕ (14+35)
Информација и поруке: структура поруке, прагматске и ес-
тетске поруке, истинитост, објективност и интенционалност порука.
IV РАЗРЕД
( 2+1 часа недељно, 62+31 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КОМУНИКАЦИЈА (15+5)
Комуницирање и друштво: социоцентрични и медиоцентрич-
ни приступ. Субјекти комуницирања, комуникациона ситуација и
комуникациони чин.
ОБЛИЦИ КОМУНИКАЦИЈЕ (16+16)
Облици комуникационе праксе: интраперсонално, интерпер-
сонално, комуницирање у већим друштвеним групама и масовно
комуницирање.
МЕДИЈИ МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА (15+0)
Медији масовног комуницирања: штампа, филм, радио, теле-
визија. Масмедији: слобода информисања, цензура, манипулација,
пропаганда, масовна култура.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
ВИРТУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА (16+10)
Компјутерска мрежа и виртуелно комуницирање. Обриси ин-
формационог друштва.
(Практична настава)
Припрема експозеа и писање есеја о темама које се обрађују у
оквиру теоријске наставе.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Усвајање садржаја овог наставног предмета довести у везу
са најширим аспектом његове примене као интердисциплинарне
науке.
Практичним вежбама доводити у везу информацију, поруку
и њен исход.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Радојковић М, Основе комуникологије, Београд: ФПН –
Чигоја, 2001;
– Богданић А, Комуникологија – водећа парадигма, Београд,
Чигоја, 1996;
– Гиро П, Семиологија, Београд, БИГЗ, 1975;
– Де Сосир Ф, Општа лингвистика, Београд, Нолит, 1973;
– Умберто Еко, Симбол, Београд, Народна књига, Алфа, 1977;
– Радојковић М. – М. Милетић, Комуницирање, медији и
друштво, Нови Сад, Stilos, 2006;
– Албер П, Историја штампе, Баоград, Плато, 1998;
– Бодријар Ж, Симулакруми и симулација, Нови Сад,
Светови, 1991;
– Бретон Ф, Изманипулисана реч, Београд, Клио, 2000;
– Brigs, A, R. Kolbi, Увод у студије медија, Београд, Клио,
2005;
– Мек Квин Д, Телевизија Београд, Клио, 2000;
– Мек Квејл Д, Стари континент – нови медији, Београд,
Нова, 1994;
– Меклуан М, Познавање општила човекових продужетака,
Београд, Нолит, 1971;
– Морен Е, Филм или човек из маште Београд, Институт за
филм, 1967;
– Негроипонт Н, Бити дигиталан, Београд, Клио, 1998.
НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Новинарски жанрови јесте стицање неоп-
ходних знања о одликама основних и сложенијих новинарских
жанрова.
Задаци наставе јесу:
– оспособљавање ученика да пишу вести;
– оспособљавање ученика да пишу извештаје;
– теоријско и практично овладавање сложеним новинарским
жанровима;
– оспособљавање за самостално писање чланка, коментара,
репортаже, портрета, интервјуа, фељтона, досијеа, текстова у ру-
брици „црна хроника” и спортских прилога.
III РАЗРЕД
( 2+3 часа недељно, 70+105 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОДЕЛА НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА (10+15)
Типолошка подела новинарских жанрова.
ВЕСТИ (30+45)
Појам и дефиниција вести. Композиција вести. Писање вести
по принципу обрнуте пирамиде. Писање вести по принципу од-
ложеног дејства. Правило 5W и Н. Лид и врсте лидова. Навођење
31. август – 2010.
извора информације позадина вести. Принципи праћења догађаја.
Писање вести у низу. Цитати и врсте цитата у вестима. Разлике
приликом писања вести за штампане и електронске медије.
ИЗВЕШТАЈ (30+45)
Појам и дефиниција извештаја. Структура извештаја. Врсте
извештаја.
IV РАЗРЕД
( 2+3 часа недељно, 62+93 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОДЛИКЕ ЖАНРОВА (5+0)
Дефиниције и основне одлике сложених жанрова.
ЧЛАНАК (5+10)
Чланак; композиција чланка: лид, експозиција, предисторија,
анализа, прогноза, закључак; опрема чланка: наднаслов, наслов,
поднаслов, мађунаслови, глосе, ентрфилеји, фотоси са потписима,
илустрације и анимације, карикатуре, дијаграми, мапе.
ЖАНРОВИ I (10+12)
Коментари. Прикази, критике, осврти и колумне.
ЖАНРОВИ II (15+11)
Интервју. Фељтон и досије. Репортаже. Портрети. Црна
хроника. Судски извештаји.
ЖАНРОВИ III (4+15)
Директни преноси.
КРАТКЕ ФОРМЕ (10+15)
Краће форме новинарских жанрова: изјаве, белешке, записи,
ликови, хронологије, репортаже, занимљивости.
СПОРТСКИ ЖАНР (4+15)
Спортски извештаји.
СПЕЦИФИЧНИ ЖАНРОВИ (9+15)
Специфични жанрови у електронским медијима. Радијска и
телевизијска емисија.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Теоријске садржаје овог наставног предмета продубити прак-
тичним радом који подразумева: вежбе препознавања новинарских
жанрова, савладавање техника прикупљања грађе за писање ве-
сти, вежбе процењивања важности чињеница за писање резими-
рајућег лида новинарске вести, вежбе оцењивања важности и мес-
та сваког подпитања садржаног у 5W, вежбе писања специјалних
лидова, вежбе писања вести по принципу одложеног дејства,
писање о позадини вести, вежбе навођења извора и писања цитата
у вестима, вежбе писања извештаја: стандардног, репортерског и
коментаторског, вежбе писања вести и извештаја за штампане и
електронске медије.
У надоградњи обрађеног садржаја пажњу усмерити на нове
елементе: препознавање чланка и уочавање разлика према другим
жанровима, одређивање актуелних повода и тема за чланак,
припрема материјала и одређивање извора за чланак, коришћење
новинарске архиве (пресклипинга), библиотеке и интернета,
симулација интервјуа и правила његове обраде и скраћивања
путем вежби, тачка гледишта у коментару; утврђивање узрочно –
последичних веза у анализираној појави, одређивање круга тема,
тачке посматрања, идеолошког и морализаторског става, стила
и интонације колумне, начин фељтонизирања одређене књиге,
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 135
реализација вежби „усменог новинарства”. Припрема за писање
репортаже: прикупљање материјала и избора саговорника и изво-
ра, предлог уреднику у ком новинарском жанру треба да се обради
одређени догађај, тема или вест, вежбе за редиговање и прилагођа-
вање рукописа одређеном жанру.
У наставном процесу користити различите аудио-визуелне
форме у циљу анализа, критика и предлога за њено ауторско уоб-
личавање.
ЛИТЕРАТУРА:
– Итјул Б. – Д. Андерсон, Писање вести и извештавање за да-
нашње медије, Београд, Медија центар, 2001;
– Животић Р. Новинарски жанрови, штампа, радио, ТВ,
Београд, Институт за новинарство, 1993;
– Петковић Р, Новинарство у теорији и пракси, Београд,
Антуријум, 2005;
– Тодоровић Н, Новинарство – интерпретативно и истражива-
чко, Београд, Чигоја, 2002;
– Валић-Недељковић Д, Практикум новинарства, Београд,
Привредни преглед, 2002;
– Итјул, Б. – Д. Андерсон, Новинарски жанрови, штампа, ра-
дио, ТВ, писање вести и извештавање за данашње медије, 2001;
– Маловић С, Основе новинарства, Загреб, Голден маркетинг,
Техничка књига, 2005.
НОВИНАРСТВО
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Новинарство јесте стицање неопходних знања
о организацији и структури новинских агенција и медија, прави-
лима писања, жанровским формама, штампаним и електронском
медијима.
Задаци наставе јесу:
– обучавање за новинарска истраживања и прикупљање теш-
ко доступних информација;
– овладавање жанровским формама агенцијског новинсрства;
– оспособљавање за рад у агенцији;
– оспособљавање за рад у медијима који су оријентисани на
интернетско новинарство;
– разумевање и овладавање вештинама радијског новинар-
ства;
– оспособљавање ученика да припремају прилоге за теле-
визију;
– оспособљавање ученика да разумеју феномене штампе и
да партиципирају у производњи новина;
– оспособљавање за извештавање и писање за телевизијски
информативни програм и продукцију вести;
– овладавање практичним знањима потребним за репортере
и новинаре.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО (23+23)
(Теоријска настава)
Појам истраживачког новинарства. Велики новинарски ис-
траживачки подвизи у медијској историји. Најчешће теме које
захтевају истраживање. Закон о доступности информација. Јавне
архиве и регистри као извори информација. Новинар и полицијс-
ке и судске истраге. Студија случаја, анкета, интервјуи, изјаве
инсајдера. Лажно представљање, провоцирање, тајно снимање.
Дозвољене и недозвољене новинарске хипотезе и шпекулације.
Правна заштита медијске куће. Злоупотребе истраживачког нови-
нарства. Етички кодекси – граница истаживања, заштита извора и
забрана малтретирања. Како се користе резултати новинарских ис-
траживања. Новинарска истраживања и медијска утакмица.
Страна 136 – Број 10
(Практична настава)
Препознавање медијских жанрова у које су уграђена истажи-
вања. Одређивање теме која захтева истраживање. Како се користе
јавни регистри и архиве. Траг новца. Повезана лица. Смер поли-
тичких интереса. Симулација анкета и истраживачких интервјуа.
Карике које недостају. Државне и пословне тајне. Консултације са
експертима. Провера информација и провера заштите. Најава сен-
зационалних открића. Како се пишу серијски новинарски жанро-
ви. Чување извора информација. Правна заштита медија. Израда и
припрема прилога за штампу, радио или телевизију.
АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО (23+23)
Појам и дефиниција агенцијског новинарства. Настанак и де-
латност новинских агенција. Предмет агенцијског извештавања.
Форма и стил. Жанровске форме у ангенцијском новинарству.
Правила по којима се пише агенцијска вест. Врсте агенцијских
вести. Агенцијски извештаји и врсте. Изјаве и интервјуи у аген-
цијском новинарству. Најава као агенцијски производ. Тимски
рад у агенцијском новинарству. Организација редакције новинс-
ке агенције. Врста услуга. Дистрибуција агенцијских производа.
Практична настава. Вежба препознавања прилога агенцијског но-
винарства. Савладавање техника прикупљања грађе агенцијских
прилога. Савладавање техника писања агенцијских прилога: вести,
извештаја, изјава, интервјуа, чланака и репортажа. Критичко про-
цењивање и редактура агенцијских прилога. Опремање агенцијс-
ких прилога. Уређивање WEB – страница.
ИНТЕРНЕТСКО НОВИНАРСТВО (24+24)
(Теоријска настава)
Основне технологије интернетског новинарства. Онлајн
службе. Content Management Systems. Front-end и Back-end
корисници. Компоненте, шаблони, теме, модули, мамботи.
Формирање властитих е-новина. Појам и дефиниција интернетског
новинарства. Линкови. Оријентација у лавиринту компјутерске
мреже. Карактеристике интернетског новинарства. Могућности
интеракти-вности у интернетском новинарству. Уредник онлајн
издања: навигатор, архивар, модератор у комуникацији са
корисницима. Електронске новине. Уређивање за WEB. Иновације
интернетског новинарства у теорији и пракси. Будућност
интернетског новинарства у информационом друштву.
(Практична настава)
Портали. Онлајн службе. Content Management Systems.
Front-end и Back-end корисници. Компоненте, шаблони, теме,
модули, мамботи. Формирање властитих е-новина. Вежбе у
коришћењу Интернета као извора података за новинарске прилоге.
Вежбе оријентисања на интернету. Вежбе интерактивности на
компјутерској мрежи. Вежбе писања новинарских прилога у
складу са правилима интернетског новинарства. Вежбе уређивања
онлајн издања. Вежбе пласирања прилога у аудио-визуелној
форми. Вежбе уређивања за WEB.
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часа годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
РАДИЈСКО НОВИНАРСТВО (20+20)
(Теоријска настава)
Основне особине радија као медија. Изражајна средства ра-
дија. Медијски жанрови на радију: кратке вести, извештај без цита-
та и са цитатима, радијски интервју, анкета, изјава, звучна хроника
и радијски пакет, директни пренос догађаја, документарна репор-
тажа и играна радијска драма, контакт емисије. Форматирање и
програмирање радија. Радијска емисија, програмски блокови.
Идентификација на радију: авиза, одјавна шпица, џинглови, међу-
најаве. Радијски водитељ. Будућност радија (интернетски радио,
радио на интернету, подкаст, кабловски и сателитски радио).
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
(Практична настава)
Кратке вести: писање, одабир и обрада агенцијских вести за
радијско емитовање. Писање извештаја, монтирање у режији, сни-
мање у студију. Анкета: снимање, монтирање у режији. Интервју:
симулација интервјуа у студију. Радијски пакер: одабир теме,
снимање на терену, монтажа, снимање у студију. Радијска иден-
тификација: анализа унапред снимљених радијских идентифика-
ција. Анализа унапред снимљених директних преноса. Анализа
различитих типова водитеља. Писање синопсиса за документар-
ну радијску репортажу. Писање програмских шема за различит
тип медија. Новинарска радионица. Емисиона техника радија,
фреквенције и вештина снимања тона на терену. Симулација: ди-
гитална монтажа. Симулација: извештавање са терена уживо у
програм. Симулација: радијски интервју у студију. Симулација:
вођење јутарњег програма. Симулација: припрема и емитовање
каратких вести. Симулација: контакт програм. Утврђивање тема
за радијски пакет (тест). Снимање материјала за радијски пакет.
Монтажа радијског пакета.
ТЕЛЕВИЗИЈСКО НОВИНАРСТВО (21+21)
(Теоријска настава)
Светски феномен телевизије. Телевизија као јавна ствар.
Специфичности ТВ новинарства. Телевизијска вест. Како припре-
мити ТВ вест, односно прилог. ТВ екипа на терену и у студију. ТВ
техника и комуникациони системи. Инструменти и помагала у ТВ
технологији. Граматика монтаже. Организација телевизије и њени
делови. ТВ дневник. Дијалошке емисије (ТВ панели). Директни
преноси и специјалне емисије. Споровозне емисије у серији.
Образовни и едукативни програми.
(Практична настава)
Анализа одређених телевизијских форми и обучавања уче-
ника за самостално припремање и снимање телевизијских вести,
извештаја, интервјуа и репортажа. Анализа централне дневне ин-
формативне емисије различитих телевизијских кућа: садржај и
позиционирање вести, припрема и презентација. Анализа ТВ ин-
тервјуа. Анализа основних врста ТВ репортаже. Класификација
ТВ емисија према програмској врсти, основним фазама стварања
емисије и улогом ТВ сценарија. Упознавање са основним техни-
кама снимања и основама монтаже. Тимски рад у производњи
телевизијског програма: новинар – сниматељ, новинар – мон-
тажер. Снимање и монтирање ТВ анкете (40 секунди): саговор-
ник, локација за снимање, формулисање питања, држање микро-
фона, монтирање одговора. Производња ТВ прилога (NEWS)
за централну дневну информативну емисију (90 секунди).
Анализа урађених анкета и прилога. Писање за WEB и ТВ вести,
монтажа снимка, конвертовање видео снимка у web-redy visuals.
Асистирање у control room и студијској продукцији. Извештавање
и писање за новине и телевизијске вести. Извештачки и монтажни
пакети за телевизијски програм. Продукција и монтажа ТВ
вести. Регионалне, националне, интернационалне вести. Улога
продуцента писца и репортера.
НОВИНАРСТВО У ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА (21+21)
(Теоријска настава)
Феномен штампе и историјат новина. Штампа новац и
политика. Класификација новина. Класификација периодичне
штампе. Како се конципирају и рубрицирају новине (план и
прелом). Организација производње у новинама. Документацијска
служба и фотоархива. Дописничка мрежа и спољни сарадиници.
Жанрови у дневним новинама. Жанрови у периодичној штампи.
Идентитет новина (стил и дизајн). Дистрибуција штампе.
Власници новина, новинари и јавност. Саморегулаторни кодекси
и савети штампе. Штампа електронског доба (крај штампе или
нови почетак).
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 137

(Практична настава) – Илић, М. Телевизијско новинарство. Београд : РТС. 2003;

– Летица З, Телевизијско новинарство, Загреб, Диспут, 2003;
Анализа штампе, класификација штампе по функцији,
– Бал Ф, Моћ медија. Београд, Клио, 1996;
фреквенцији излажења, интересу циљне групе, полу и старости – Бертран К. Ж, Деонтологија медија, Загреб. Свеучилишна
циљне групе, специфичном инересовању и подручју дистрибуције. књижара, 2007;
Фреквентност и карактеристике одређених жанрова у дневним – Гаврановић А, Медијска обратница, Загреб, Свеучилишна
новинама, недељницима, илустрованој штампи, специјализованим књижара, 2006;
издањима. Неновинарски текстови у штампи. Електронска – Ђурић Д, Новинарска енциклопедија, Београд, БМГ, 1997.
штампа и интернетско новинарство. Корелација дневне штампе
и интернетског издања новина. Вежбе писања задатих жанрова:
вест, извештај, чланак, репортажа, итервју. Осмишљавање СТИЛИСТИКА
концепта часописа према интересу циљне групе, одабир тема за
задате жанрове, прикупљање информација од различитих извора, ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
редиговање и опрема текстова, лекторисање текстова, илустровање Циљ предмета Стилистика јесте стицање неопходних знања о
текстова и фотографијама и њихова обрада у фото-шопу, финални основама стилистике у сврху изградње стила у новинарским жан-
дизајн и техничка припрема текстова за штампање часописа. ровима у свим медијима.
Задаци наставе јесу:
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО) – усвајање појмова: стил и стилистика;
Кроз дефинисане саржаје теоријске и практичне наставе, за – познавање новинарског стила;
све врсте новинарства, ученицима је потребно организовати ре- – разликовање новинарског стила од песничког;
довне вежбе писања. – оспособљавање ученика за јасно писања, односно говора у
Неопходна перманентна анализа свих врста и подврста нови- медијима.
нарства. IV РАЗРЕД
Користећи специјализовану учионицу, довести у везу ( 2+1 час недељно, 62+31 часова годишње)
Интернет као извор информација и употребу компјутера у нови-
нарској професији. САДРЖАЈ ПРОГРАМА
Користећи посебна наставна средства специјализоване уче-
нионице, омогућити ученицима да стекну основно искуство и ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ (10+5)
овладају техникама за реализацију садржаја у оквиру електронског
новинарства. Предмет и методе стилистике.

ЛИТЕРАТУРА: ПОЈАМ И ВРСТЕ (10+6)

(одговарајућа поглавља)
– Бешкер Н, Истраживачко новинарство, Загреб: Пресдата,
2004;
– Burgh H, De Investigative Journalism, Context and Practice
London, Routledge, 2000;
– Ковачевић Ж. Међународно преговарање, Београд, Филип
Вишњић, 2004;
– Тодоровић Н, Интерпертативно и истраживачко
новинарство, Београд, Факултет политичких наука, Чигоја штампа,
2002;
– Boyd B. O, The International News Agencies London, Constabl,
1980;
– Валић-Недељковић Д, Практикум новинарства, Београд,
Привредни преглед, 2002;
– Ђурић Д, Новинарска радионица Београд, Завод за уџбенике
и наставна средства, 1983;
– Ђурић Д, Новинарска енциклопедија, Београд, БМГ, 1997;
– Baskette K. F,The Art of Editing London, Collier Macmillan,
1992;
– Бојд Е, Новинарство у електронским медијима, методи
припреме радио и телевизијских вести, Београд: Клио, 2002;
– Deuze M, The Internet and its Journalisms. Part I: A Typology
of Online Journalism Online Journalism Review, 1998;
– McMahon, P, Global Control, Information Technology and
Globalization since 1845. London, Edward Elgar, 2002;
– Џоунс С. – Виртуелна култура, Београд, Библиотека ХХ
век, 2002;
– Ward M, Journalism online Oxford, Focal press, 2002;
– Вељановски Раде, Јавни РТВ сервис у служби грађана,
Београд, Клио, 2005;
– Ендруа К. Радио Београд, Клио (185-205), 2000;
– Fleming C, The Radio Handbook London and New York,
Routledge 2002;
– Шинглер М, С. Виринга, Радио Београд, Клио 2000;
– Андревски Ж, Породични ТВ канал, Нови Сад, Media art
servis 2006;
Појам и врсте стила. Функционални стилови, књижевност и
новинарство.
СТИЛ И КОМУНИКАЦИЈА (10+5)
Стил и комуникација у медијима и у реклами.
НЕВЕРБАЛНИ СТИЛ (10+5)
Невербално испољавање стила.
ЛИНГВИСТИКА (12+5)
Лингвистика и стилистика.
ГРАНИЧНИ ЖАНРОВИ (10+5)
Два гранична жанра: есеј и критика.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
У реализацији овог наставног предмета, неопходна је интер-
дисциплинарна веза са општеобразовним наставним предметом
Српски језик и књижевност.
Неопходно је повезивање наставних садржаја са садржајима
наставних предмета: Реторика и Новинарска етика, Новинарски
жанрови, Комуникологија, Новинарство.
Теоријски обрађене наставне садржаје продубити различи-
тим писаним есејима.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Гиро П, Стилистика, Сарајево, Веселин Маслеша, 1964;
– Животић Р, Изражавање новинара, Београд, Савремена ад-
министрација, 1981;
– Младенов М, Новинарска стилистика, Београд, Научна
књига, 1980;
– П. Петровић В, Новинска фразеологија, Нови Сад,
Књижевна заједница Новог Сада, 1989.
Страна 138 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ – комуникологија;

– новинарски жанрови;
ЦИЉ И ЗАДАЦИ: – новинарство.
Циљ предмета Односи са јавношћу јесте стицање неопходних Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја про-
знања о стратегијама и техникама маркентишког комуницирања. грама матурског практичног рада и односе се на знања из предмета
Задаци наставе јесу: (области) из којих је рађен матурски практичан рад.
– разумевање односа са јавношћу као посебне маркетиншке 2. У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по
функције различитих друштвених подсистема; сопственом избору из групе предмета значајних за његову профе-
– препознавање медијског комплекса као јавног простора у сионалну делатност или за даље образовање:
коме се успоставља јавност у савременом дурштву; – страни језик;
– овладавање стратегијама и техникама односа са јавношћу – односи са јавношћу;
као најсофистициранијим начинима маркетиншког комуницирања; – стилистика.
– стицање неопходног теоријског знања о односима са јавно-
шћу и почетне оспособљености за њихову практичну примену у
обављању послова професионалних комуникатора.
4
IV РАЗРЕД На основу члана 101. став 4. Закона о основама система обра-
( 2+1 часа недељно, 62+31 часова годишње) зовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
Министар просвете доноси
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
П РА В И Л Н И К
ЈАВНОСТ И ЈАВНО МЊЕЊЕ (13+6)
Јавност и јавно мњење. Социјално-историјска одређеност и О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОГЛЕДА ЗА
савремено поимање јавности и јавног мњења. Односи са јавношћу ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ
као маркетиншка функција: настанак, значење појма, субјекти. УМЕТНОСТИ
СТРАТЕГИЈЕ, ТЕХНИКЕ И УПРАВЉАЊЕ (12+7) Члан 1.
Стратегије и технике организовања односа са јавношћу. Овим правилником утврђује се наставни план и програм ог-
Управљање односима са јавношћу. леда за образовни профил сарадник у музичкој уметности, који је
одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
МЕДИЈИ (13+6)
Члан 2.
Односи са медијима. Програм огледа из члана 1. овог правилника остварује се у
складу са:
МЕРЕЊЕ РЕЗУЛТАТА (12+6) 1. Правилником о плану и програму образовања и васпитања
Проблеми мерења резултата у односима са јавношћу. за заједничке предмете у стручним и уметничким школама
(„Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 6/90 и
ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (12+6) „Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95,
8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08,
Професионалне организације за односе са јавношћу. 1/09, 3/09, 10/09 и 5/10), и то са наставним планом и програмом:
1) Српски језик и књижевност,
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО) 2) Српски језик као нематерњи језик,
Због специфичности и ширине примене овог наставног пред- 3) Страни језик,
мета, неопходно је његово интердисциплинарно прожимање са 4) Историја,
свим сродним наставним предметима. 5) Географија,
Вежбе намењене електронским медијима, реализовати у спе- 6) Музичка уметност,
цијализованим учионицама. 7) Психологија,
8) Социологија,
ЛИТЕРАТУРА: 9) Устав и права грађана,
(одговарајућа поглавља) 10) Филозофија,
– Блек С, Односи с јавношћу, Београд, Клио, 2003; 11) Физичко васпитањe,
– Cutlip M. S, Center, A.K Broom, M.G, Односи с јавношћу, 12) Математика,
Загреб: МАТЕ д.о.о, 2003; 13) Рачунарство и информатика,
– Рег Д, Односи с медијима, Београд,Клио, 1996. 14) Физика,
15) Хемија,
МАТУРСКИ ИСПИТ 16) Биологија,
Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела. 17) Матурски испит;
A. Заједнички део обухвата предмет обавезан за све ученике 2. Правилником о наставном плану и програму предмета
средњих стручних школа, а према програму који је остварен у току Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03,
четворогодишњег образовања: 23/04 и 9/05).
1. Српски језик и књижевност (матерњи језик и књижевност,
за ученике који су наставу имали на језику народности). Члан 3.
Б. Посебни део матурског испита обухвата: Оваj правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
1. матурски практични рад са усменом одбраном рада, вљивања у „Просветном гласнику”.
2. усмени испит из изборног предмета.
1. Матурски практични рад састоји се из израде: есеја, члан- Број 110-00-157/2/10-03
ка, извештаја или репортаже. У Београду, 8. јуна 2010. године
Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програ-
ма стручних предмета из следећих области карактеристичних за Министар
образовни профил новинар сарадник- оглед: проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
31. август – 2010.
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА
Подручје рада: Култура, уметност и јавно информисање
Област: Уметност
Образовни профил: САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ УМЕТНОСТИ
– оглед
Трајање образовања: четири године
Циљ огледа:
Унапређење квалитета и осавремењивање образовно-вас-
питног рада кроз:
– увођење новог наставног плана и програма у ради оствари-
вања уметничког образовања и образовања уопште;
– увођење нових стручних уметничких наставних предмета
ради формирања ширег аспекта музичке уметности, шире лепезе
струковног оквира, као и мултифункционалности савременог му-
зичког уметника;
– увођење нових стручних уметничких наставних предмета;
– увођење садржаја наставних предмета и концепције новог
образовног профила;
– омогућавање ученицима да стекну основна знања, реалну
слику о својим уметничким афинитетима и способностима;
– омогућавање лакшег и реалнијег избора жељеног факулте-
та;
– вертикално и хоризонтално повезивање наставних садржаја
општеобразовних и уметничких предмета;
– методичко осавремењивање наставе, ради веће ефикас-
ности и приближивања тенденцијама и потребама новог, модерног
времена;
– израду наставних средстава и припрему рукописа уџбеника
по новим наставним програмима;
– адекватнију проверу остварености циљева и задатака обра-
зовања.
Увођење организационих новина:
– увођење тимског рада у остваривање програма и заједничко
праћење ефеката образовања;
– остваривање наставе коришћењем савремених мултиме-
дијалних технологија;
– боље коришћење наставних средстава.
Очекивани исходи огледа:
– стицање знања и умења за укључивање у све послове му-
зичке уметности који се обављају у радио и ТВ центрима, тонским
студијима, припреми културних и јавних манифестација;
– оспособљавање ученика за коришћење софтверских и хард-
верских компоненти мултимедијалних система;
– оспособљавање ученика за правилно коришћење различи-
тих аудио уређаја;
– стицање знања и умења за самосталну примену софтвер-
ских мултимедијалних алата у аудио и видео продукцији;
– стицање знања, вештина, навика и умења за ефикасно и ква-
литетно обављање постављених задатака;
– боље могућности праћења, процењивања, по потреби, и ко-
риговања програма у току трајања огледа.
Трајање огледа:
Оглед се спроводи од 1. септембра 2010. године и може да
траје најдуже пет година.
Начин остваривања огледа:
Оглед се остварује на основу овог наставног плана и про-
грама.
За наставнике и стручне сараднике у школи у којој се оства-
рује програм огледа, ради примене у свакодневном образовно-вас-
питном раду, организују се обуке за:
– примену наставног плана и програма огледа;
– примену нових метода рада са ученицима;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 139
– стручно усавршавање наставника.
Планира се и разрада поступака праћења и оцењивања обра-
зовно-васпитног рада, израда тестова са заједничким садржајима и
заједничким критеријумима за процену знања.
Услови остваривања огледа:
За упис у школу кандидат полаже пријемни испит. На пријем-
ном испиту проверавају се посебне способности кандидата које су
неопходне за образовни профил сарадник у драмској настави – ог-
лед.
Пријемни испит састоји се из два дела.
Први део пријемног испита састоји се из:
– писменог дела (кандидат пише есеј на једну од понуђених
тема, а затим брани писмени задатак);
– усменог дела.
Други део пријемног испита састоји се из:
– ТОК- Тест опште информисаности;
– ПИЕ-ЈРС- Тест по Плучик стандардизацији;
– Д48- Домино тест.
Оглед се остварује у условима свакодневног образовно-вас-
питног рада у школи.
Настава се изводи у одељењу од 15 до 20 ученика. Наставу
изводе наставници школе којој је одобрено извођење огледа.
Наставници припремају потребна наставна средства (презен-
тације, графофолије, шеме, аудио записе), у складу са овим настав-
ним планом и програмом, користећи:
– публикована мултимедијална наставна средства;
– интернет;
– професионалне шеме (скице, фотографије) аудио уређаја и
система.
Настава се остварује коришћењем савремених мултимедијал-
них и информационо-комуникационих технологија.
У оквиру сваког наставног предмета наведен је списак лите-
ратуре који представља основни оквир за рад.
Начин вредновања огледа:
Примена огледа прати се континуирано у току школске годи-
не, а у последњој години спроводи се вредновање огледа.
На крају школске године, на основу различитих упитника и
извештаја, испитују се исходи образовно-васпитног рада, адекват-
ност оцењивања, мишљења ученика и наставника.
У поступку вредновања огледа спровођење програма пра-
ти Министарство просвете преко просветног саветника, а оцену
оствареног циља и очекиваних исхода на крају огледа – Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања, који даје одгова-
рајући предлог министру и иницијатору огледа.
Извештај о спроведеном огледу и оцена огледа објављује се
на начин који је доступан широј стручној јавности.
 НАСТАВНИ ПЛАН

Подручје рада: КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ

Образовни профил: САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ УМЕТНОСТИ – ОГЛЕД
Трајање образовања: ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
Страна 140 – Број 10
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
31. август – 2010.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 141
Страна 142 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
31. август – 2010.
ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА
Подела одељења на групе
Часови практичне наставе и вежбе из стручних предмета
остварују се у учионицама опште намене и специјализованим учи-
оницама предвиђеним Нормативом посебног школског простора,
опреме и наставних средстава.
У првој и другој години при остваривању наставних садржаја
одељење се нe дели у групе. Број ученика у одељењу је од 15 до 20.
У трећем и четвртом разреду, приликом реализације стручних
часова, одељење се дели у три групе. Број ученика у групи креће
се од 5-8.
Вежбе и блок настава остварује се поделом одељења на три
групе.
Практична настава у целини и вежбе изводе се под
непосредном контролом наставника. Исти наставници остварују
теоријску наставу стручних предмета и вежбе у групи у оквиру
истог предмета.
ЛИКОВНА КУЛТУРА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Ликовна култура јесте стицање неопходних
знања о ликовним делима и уметницима кроз историју уметности,
у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.
Задаци наставе јесу:
– увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења
кроз проблемске задатке у теоретском раду;
– оспособљавање ученика да стечена теоретска знања приме-
ни у будућим занимањима;
– увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних
дела и упућивање на критичкo мишљење;
– развијање личног односа ученика према сликарским, гра-
фичким, вајарским и архитектонским остварењима, као и оства-
рењима примењених уметности и дизајна;
– упознавање ученика с основним одликама и развојем умет-
ности у друштвено-историјским раздобљима код нас и у свету;
– омогућавањe свестраног развоја ученикове личности, како
емоционално-доживљајних тако и интелектуално-креативних спо-
собности;
– развијање потребе и смисла за самостално стварање обра-
зовања и доживљавања уметничких дела у условима слободног из-
ражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;
– упућивање ученика да тумачи уметност на научним основа-
ма како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;
– изграђивање схватања код ученика да истицање универзал-
ности ликовног језика утиче на укидање језичких, националних и
расних раздвајања;
– упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како
би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних те-
ковина.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 143
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА I (30+0)
Шта је уметност? Уметност у простору и времену. Уметност
и друштво.
Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисто-
рије. Карактер праисторијске уметности. Типична остварења
архитектуре, скулптуре, сликарства (Стоунхенџ, Вилендорска
Венера, Алтамира). Праисторијска уметност на нашим прoстори-
ма: Палеолит (Бадањ), Мезолит (Лепенски вир), Неолит (Винча,
Предионица, Бутмир). Метално доба.
ЛИКОВНА КУЛТУРА II (44+0)
Идејне основе грчке цивилизације и уметности. Утицаји пре-
тходних цивилизација (Египат, Крит, Микена). Три раздобља у
развитку. Најзначајнији споменици и уметници. Сликарство ваза.
Историјски значај грчке уметности.
Грчки споменици на тлу Балкана. Архитектура (Хераклеја
Линкестис, Стоби). Скулптура и дела примењених уметности..
Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулпту-
ри (Пантеон, базилике, портрети, историјски рељефи. Сликарство
(Помпеји). Значај римске цивилизације за каснију уметност Запада.
Римске урбане целине на нашим просторима (Емона, Салона,
Сирмијум, Виминацијум). Архитектура (Диоклецијанова палата,
Ромулијана, Гамзиград). Скулптура (портрети Константина, сарко-
фази из Салоне). Мозаици (Рисан, Ромулијана). Сликарство гроб-
ница (Бечка, Виминацијум).
II РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА III (37+0)
Особености старохришћанске уметности. Уметност у доба
сеобе народа. Уметничко стварање у раздобљу прероманике.
Споменици старохришћанске уметности на нашим
просторима (саркофази Салоне). Дела примењене уметности из
доба сеобе народа. Прероманика на тлу Балкана: архитектура (Св.
Донат у Задру), скулптура (рељеф из Св. Недеље).
Одлике романичке уметности. Новине у архитектури и главни
споменици (Св. Сернен, Пиза), Скулптура и њена везаност за
архитектуру (Везлеј). Дела примењене уметности. Романички стил
у архитектури (катедрале у Трогиру и Задру). Камена скулптура
(Бувинова врата). Романичко сликарство (Св. Михаило у Стону).
Намештај, минијатура, златарство.
Главна обележја готичке уметности. Новине у архитектури
и главни споменици (Шартр, Солзбери). Обележја скулптуре и
споменици (Ремс, Амијен). Витражи и минијатуре. Особености
Страна 144 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
готике на Балкану. Обележја готике у Далмацији. Дела Јурја
Далматинца и Андрије Алешија. Палате (Кнежев двор у
Дубровнику). Готика у Словенији: цркве (Птујска гора), скулптура
и рељефи у дрвету, сликарство Истре (Берам).
Одлике византијске уметности. Главни споменици
архитектуре (Свети Лука у Фокиди), и сликарства (Кахрије
џамија). Слоновача, емајл. Византијски утицај на уметност других
земаља (Русија-Рубљов, Бугарска, Грузија).
Византијски споменици на Балкану. Српска уметност крај
XII и XIII век: архитектура (Студеница), сликарство фресака
(Милешева, Сопоћани). Иконе и минијатуре XIII века. Уметност
1300-1370: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани),
сликарство фресака (Старо нагоричино, Дечани). Иконе и
минијатуре. Уметност 1370-1459: архитектура (Раваница,
Љубостиња), особености скулптуре (Раваница, Каленић).
сликарство фресака (Каленић). Српска средњовековна примењена
уметност. Сликарство у Македонији, XIII век (Св. Климент у
Охриду). Средњовековна утврђења. Поствизантијска уметност на
тлу Балкана XV-XVII век (Лонгин). Уметност стећака („Кулинов”
стећак). Некрополе.
ЛИКОВНА КУЛТУРА IV (37+0)
Одлике исламске уметности. Главни споменици архитектуре.
Минијатура.
Исламска уметност на Балкану. Архитектура џамија (Синан-
пашина џамија у Приштини, Алаџа џамија у Фочи), амами
(Даутпашин амам у Скопљу). Каравансараји. Споменици минија-
турног сликарства. Претече ренесансне (Ђото). Идејне основе
настанка ренесансне уметности. Главне особености. Ренесанса у
Италији и другим европским земљама. Најзначајнији уметници
(Донатело, Леонардно да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Тицијан,
Дирер). Маниризам. Његове одлике. Главни представници.
Италијанска рана ренесанса: интересовање за људску фигуру
(скулптура и сликарство). Италијанска ренесанса: нова концепција
представљања простора на слици. Висока ренесанса у Италији:
Леонардо да Винчи, Микеланђело, Рафаело. Венецијанска рене-
санса – уметничке специфичности. Уметност ренесансе на Северу
Европе.
Ренесанса на Балкану и њене особености. Архитектонско-
скулпторално дело Николе Фирентинца (катедрала у Шибенику).
Дубровачки сликари (Никола Божидаревић, Михаило Хамзић).
Ново Хопово, манастир Пива – фреска, Некропола из
Радимља, Синан-пашина џамија – Призрен, Шарена џамија –
Тетово, Гази Хусревбегов безистан – Сарајево, Мост на Неретви
– Мостар.
III РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 35+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА V (20+0)
Идејне основе настанка барокне уметности. Стилске одлике
у архитектури, скулптури и сликарству. Средишта процвата баро-
кне уметности (Италија, Холандија, Фландрија, Шпанија). Водећи
уметници (Бенини, Каравађо, Рембрант, Рубенс, Веласкез). Рококо
као завршна фаза барока. (Вато). Опште одлике барока на Балкану.
Барок у Словенији: архитектура (Љубљанска катедрала), црквено
сликарство и портрет (Јеловшек, Бергант). Барок у Хрватској: ар-
хитектура (дубровачка катедрала), скулптура и сликарство (Поцо).
Барок у Боки Которској (Кокоља). Барок у Србији: појава баро-
кне архитектуре (манастири Фрушке горе), сликарство иконоста-
са (Крачун, Ј. Орфелин), развој портрета. Бакрорез (Жефаровић).
Дрворез у Македонији (иконостас Св. Спаса).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VI (15+0)
Неокласицизам. Историјски услови настанка. Теме. Стилске
одлике. Најзначајнији уметници (Давид, Енгр, Канова). Бидермајер
као особен вид неокласицизма.
31. август – 2010.
Неокласицизам на Балкану. Одлике архитектуре и скулптуре.
Сликарство (Кавчић, Строј, А. Теодоровић). Бидермајер (Данил,
Томинц).
Романтизам. Историјски услови настанка романтизма.
Тема: Основне стилске карактеристике. Најзначајнији уметници
(Жерико). Романтизам на нашим просторима. Одлике архитекту-
ре и скулптуре. Сликарство: Словенија/Панхарт, Хрватска/Карас,
Србија/Јакшић, С. Тодоровић.
Реализам: Историјски услови настанка реализма. Теме.
Основне стилске одлике. Главни представници (Курбе, Домије,
Рјепин, Рид).
Реализам на нашим просторима. Архитектура (Бугарски,
Вурник). Скулптура (Роксандић, Рендић). Сликарство (Крстић, П.
Јовановић, браћа Шубић, загребачка „Шарена школа”).
IV РАЗРЕД
(1+0 часова недељно, 31+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ЛИКОВНА КУЛТУРА VII (15+0)
Импресионизам – опште одлике сликарства и скулптуре,
главни представници (Моне, Реноар, Роден), словеначки импре-
сионисти (Јакопич, Јама), хрватски импресионисти (Краљевић,
Рачић), српски импресионисти (Милићевић, Миловановић), пла-
неризам, оптичке теорије о боји, анализа светлости.
Постимпресионизам – реакција на импресионизам, гео-
метризација облика, модулација светла (Сезан), експресиони-
зам и симболизам боје (Ван Гог и Гоген). Архитектура XIX века,
еклектицизам у првој половини века, сецесија (Мештровић).
Модерна уметност, нови принципи, методи и материјали,
ФОВИЗАМ (Матис, Руо), ритам у сликарству (Мунк, Нолде,
Коњовић, Бијелић, Јоб) КУБИЗАМ и ФАТУРИЗАМ, ломљење
облика, колаж (Пикасо, Брак, Сава Шумановић, Марино Тартаља,
Бијелић), БЕСПРЕДМЕТНИ СВЕТ (Кандински, Миљевич,
Мондријан), синтеза ликовних уметности (Баухаус, Де Стијд,
индустријски дизајн), КОНСТРУКТИВИЗАМ (Татлин, Габо,
Пензнер), ДАДАИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ, антиуметност,
Дишан, Ернст, Мафрит, сликари фантазија – Шагал, Кирико,
Барили, Крегар, интернационални стил у архитектури модерног
доба (Корбизје, Иблер, Плечник, Добровић, Брашован) модерна
скулптура (Мур, Кршинић, Стијовић).
ЛИКОВНА КУЛТУРА VIII (16+0)
Савремена уметност, ЕНФОРМЕЛ (Полок, Таниос),
ОПТИЧКА УМЕТНОСТ (Вазарели), тенденције шездесетих годи-
на: поп-арт, боди-арт, минимал-арт, концептуална уметност, хепе-
нинг, синтеза простора, светлости и боје (Шефер), мобилна скулп-
тура (Калдер).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Примарни циљ ликовног образовања је развој и неговање ви-
зуелности (визуелног „говора”, што значи: визуелног израза и ви-
зуелног доживљаја). Будући да је свака слика ментални производ
(искуствена чињеница и интелектуална датост) за развој ликовнос-
ти у којој је слика основни садржај неопходно је развијати спо-
собност употребе генеричких изражајних моћи а такође и неговати
и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред инту-
итивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фунда-
менталну потребу образовања: развој способности доживљавања,
разумевања и тумачења света, односно уметности.
Неопходно је да се утврде задаци на сваком часу који би нај-
потпуније развијали способности ученика које подстичу стварање,
као и оне које омогућују стварање. Стога, градиво треба планирати
тако да се постигне: основни ниво опажања, оспособљеност при-
мања, одговарајући основни ниво разумевања.
Посебан акценат дати развијању критичког мишљења уче-
ника.
31. август – 2010.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Janson, H. W, Историја уметности, Београд, 2005;
– Мишко Шуваковић, Поjмовник модерне и постмодерне
ликовне уметности и теорије после 1950. (у издању Прометеј,
Нови Сад).
ДРАМАТУРГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Драматургија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима драматургије, драмским изразима и еле-
ментима драме.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са основним појмовима драматургије;
– упознавање ученика са лирским, епским и драмским из-
разима;
– упознавање ученика са темељним појмовима и елементима
драме;
– савладавање теорије драме;
– упознавање са писцима драма;
– упознавање са теоретичарима.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА I (37+0)
Усвајање градива из увода у драматургију. Дефинисање
лирског, епског и драмског израза. Усвајање основних појмова:
простор и време. Стицање неопходних знања из области филма
и позоришта.
ДРАМАТУРГИЈА II (37+0)
Обрађивање садржаја из области елемената драме. Настанак
драмске уметности. Обрађивање садржаја теорије драме.
Упознавање са Платоном, Аристотелом, Аурелијом Аугустином.
II РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДРАМАТУРГИЈА III (37+37)
Проширивање знања из увода у драматургију. Утврђивање
садржаја везаних за лирске, епске и драмске изразе. Дефинисање
појмова простор и време. Стицање знања из области филма и
позоришта.
ДРАМАТУРГИЈА IV (37+37)
Утврђивање садржаја елемената драме неопходних за боље
разумевање драмских уметности. Проширивање знања из теорије
драме. Ренесанса. Француски и енглески писци драма и теорија:
Bioleau, Corneille (правци, време, декор). Хумор.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Приликом реализације планираних садржаја, потребно је
доводити у везу његове елементе са свакодневним животом и оно
што чини живот. Наводити ученике на критички однос према жи-
воту уз претпоставку да сами креирамо свој живот и све оно што
нам се у њему дешава.
Повезивати епске, лирске и драмске изразе са свим уметнос-
тима, и демонстрирати те везе ученицима, наводећи их да и сами
проналазе примере и да их анализирају.
Мотивисати ученике да кроз реализацију вежби, пролазећи
кроз процес рада, реализују различите форме и да на тај начин
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 145
сазревају за оно што их чека у III и IV разреду у оквиру стручних
предмета.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Ђокић Љубиша, Основи драматургије, Београд, Универзитет
уме-тности, 1989;
– Краљ Владимир, Увод у драматургију, Нови Сад: Стеријино
позорје, 1966;
– Инкрет Андреј, Предмет и принцип драматургије (о пи-
тањима драме и позоришта): студије, Нови Сад: Стеријино по-
зорје, 1987;
– Филипич Лојзе, Жива драматургија, 1952 – 1975, Љубљана:
Цанкаријева заложба, 1977;
– Ђурђевић Миодраг, Поповић Василије, Антологија ТВ дра-
ме, Београд: Радио – телевизија, 1977;
– Путник Радомир, Драматуршки послови, Београд: Чигоја
штампа, Р. Путник, 2005.
КУЛТУРОЛОГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Културологија јесте стицање неопходних
знања о основним појмовима културологије, теоријским приступи-
ма и тумачењима културе као и развоја културе у односу на развој
друштва.
Задаци наставе јесу:
– оспособљавање ученика за тумачење појава која их окру-
жују, а припадају домену културе у најширем смислу;
– коришћење различите методологије и приступа у „читању”
и интерпретацији различитих културних феномена у којима се
преплићу друштвена кретања, политика, економија, свакодневни
живот али и „оно најбоље што је људски дух створио”;
– стицање теоријских знања кроз читање литературе, интер-
претацију задатих дела, кроз дискусије, дебате, критике и тума-
чења изабраних појава наше савремености.
I РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 74+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА I (37+0)
Разграничење појмова. Култура и цивилизација. Појам
симбола. Симбол, алегорија, знак. Писмо раних цивилизација.
Хришћанство – одлике, историја. Источна и западна хришћан-
ска црква. Историјски развој појма и основне назнаке савременог
приступа култури. Теорије о култури, од просветитељства до са-
времених тумачења културе. Улога културне антропологије и со-
циологије. Мит: појам и могући теоријски приступи. Однос пре-
ма миту у различитим периодима. Структура митског мишљења.
Функције мита. Основни митски мотиви. Мит у религији, књи-
жевности, популарној култури и култури масовног друштва.
Ремитологизација и демитологизација. Политички мит.
КУЛТУРОЛОГИЈА II (37+0)
Ритуал: појам ритуала. Природа ритуалне комуникације.
Могући облици ритуала. Ритуал између религије, позоришта, по-
литике и свакодневног живота. Религија: појам, функције, типови.
Могући приступи религији: антрополошки, психолошки, социо-
лошки, културолошки. Религија и култура: проширивање појма
религије. Уметност: појам и облици. Функције. Теорије о уметнос-
ти. Естетска егзистенција. Теорија уметничке рецепције. Проблем
укуса. Модерни укус. Вредновање уметничког дела. Естетика ле-
пог и естетика ружног.
Страна 146 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
II РАЗРЕД
(3+0 часова недељно, 111+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
КУЛТУРОЛОГИЈА III (55+0)
Језик и теорије о језику. Лингвистика и компјутерска линг-
вистика. Психолингвистика. Социолингвистика. Теорија културне
лингвистике. Кодови и њихове врсте. Денотација и конотација.
Метафора и метонимија. Персова теорија знака – икона, индекс
и симбол. Невербална комуникација. Кодови додира, простора,
оријентација и изглед. Телесни језик (кинетичан или мимичан
код). Гестови. Теорија игре. Игра у култури. Дефиниција игре,
Хомо луденс. Класификација игара. Игра и стваралаштво. Игра
између поретка и слободе. Игра у различитим културним и циви-
лизацијским контекстима. Игра и стваралаштво. Висока култура и
култура масовног друштва: разлике и тачке споја. Висока култу-
ра у функцији масовног друштва и кулуре. Друштвени и културни
слојеви. Званична и алтернативна култура.
КУЛТУРОЛОГИЈА IV (56+0)
Масовна култура: појам и карактеристике масовне кул-
туре. Културна индустрија и индустрија свести. Медијска кул-
тура. Комерцијализација културе. Хедонизам и сензационали-
зам. Стандардизација, хомогенизација. Идеологичност масовне
културе. Подкултура и контракултура. Разграничење појмова.
Теоријски приступи. Поткултура и контракултура. Разграничење
појмова. Теоријски приступи. Појавни облици поткултура.
Значење поткултурних стилова. Популарна култура од фолклора
до културе масовног друштва. Од популарне културе ка високој
култури. Од високе културе ка популарној. Популарна култура и
медији. Феномени модерне културе: у трагању за животним сти-
ловима, узроци и облици испољавања. Мода – појам и функције.
Нарцизам и мода. Мода као стил, опредељење, комерцијални за-
хтев, културни знак. Проблеми културе у времену глобализације.
Нови и стари медији.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
У раду са ученицима користити најразличитија наставна
средства и изворе информација у циљу адекватнијег приступа уче-
ницима и могућностима за лакше усвајање градива.
Од наставника се очекује максимална интедисциплинарна
ширина у интерпретацији планираних садржаја и припреми за ње-
гову реализацију у циљу стварања предуслова за систематичан и
квалитетан рад у III и IV разреду уз критичко мишљење.
ЛИТЕРАТУРА:
(одабрана поглавља)
– Ивана Спасић, ,,Култура”, Критички помовник цивилног
друштва II,
Београд 2004;
– Сретен Петровић, Културологија , Београд 2000;
– Ратко Божовић, Култура, Енциклопедија политичке културе;
– Ђуро Шушњић, Религија, Чигоја, Београд, 1995, поглавље
стр, 31-87 5;
– Јелена Ђорђевић, Мит, вера, знање, мир, БОШ, 2005;
– Јелена Ђорђевић, Ритуал, Енциклопедија политичке
културе;
– Јелена Ђорђевић, Студије кутуре, Службени гласник, 2008,
2- 36; 38- 1020;
– Ратка Марић, Поткултуре, Култура, Београд,1998;
– Сретен Петровић, Кич као судбина, Нови Сад, Матица срп-
ска, 1997;
– Сретен Петровић, Култура и уметност, Ниш, Просвета,
1991;
– Култура и цивилизација, Сретен Петровић, Београд,
Лела,1997;
31. август – 2010.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Продукција у култури и медијима јесте стицање
неопходних знања о елементима који чине медијске програме и садр-
жаје, продукцији штампаних и електронских медија, жанровима и
формама радијског, телевизијског програма, филму и култури као и ка-
рактеристикама и специфичностима медијских и културних система.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са продукцијом у култури и медијима
у циљу формирања ширег аспекта професије у драмској области,
шире лепезе струковног оквира, као и мултифункциналности са-
временог драмског уметника;
– стицање неопходних знања из области продукције у култу-
ри и медијима;
– оспособљавање ученика за основну примену стечених
знања у државним и приватним филмским, радијским, новинским
и телевизијским системима, као и у установама културе попут по-
зоришта, концертних агенција, издавачких кућа, концертним аген-
цијама, галеријама, музејима и многим другим.
I РАЗРЕД
( 2+2 часa недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТЕРМИНА (37+37)
Организација, организатор, продукција, продуцент, менаџер.
Основни аспекти медијског и културно – уметничког стваралаштва.
Место и улога медија и културних установа у друштву. Појмови:
филм, кинематографија, телевизија, радио, позориште, новинске куће.
Врсте, улога и значај организације. Организација као процес, руко-
вођење и стање. Основне карактеристике организације на телевизији,
филму, радију, новинским кућама и позоришту. Организација – нау-
ка или вештина. Циљеви организације. Циљеви и задаци медијских
и културних установа. Концепт и организациона структура медија и
институција културе. Појам медија масовних комуникација. Филм као
средство масовних комуникација или филм као уметност и индус-
трија. Радио и телевизија – средства информисања и комуницирања.
ПРОДУКЦИЈА У КУЛТУРИ И ФИЛМУ (37+37)
Карактеристике културне продукције – пробе као фаза проду-
кционог процеса и подела задатака по секторима. Уметнички сектор
и његова функција у продукционом процесу. Појам и састав филмске
и уметничке екипе. Директор позоришта, односно установе културе,
главни продуцент организатор. Драматург, сценариста и драматуршко
одељење. Продуцент, односно организатор рада на представи, односно
пројекту, филму. Драма, драмски уметник – глумац. Редитељ – главни
стваралац представе, односно филма. Сценограф и сценографија – хо-
дограм рада. Костимограф и костимографија. Лектор, суфлер, инспи-
цијент. Опера, организациона структура опере. Директор опере, вокал-
ни уметници и ансамбли у опери. Солиста – вокални уметник – певач.
Диригент, руководилац хора, састав и рад хора и оркестра. Технички
сектор и његова улога у позоришту и филму. Технички директор –
шеф технике. Сценска техника, функција сцене и сценске технике.
Радионичка техника. Заједничке службе позоришта, радија и телеви-
зије: библиотека, архива и документациони центри.
II РАЗРЕД
(2+2 час недељно, 74+74 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ
ПРОГРАМА (24+24)
Информативни садржаји и програми. Уметнички садржаји
и програми. Образовни садржаји и програми. Забавно – хумо-
ристички програмски садржаји. Специјализовани програми.
31. август – 2010.
Карактеристични облици интерпретације и презентације садржаја
на радију и телевизији:
а) монолошки облици – вест, изјава, саопштење, коминике,
демант, анкета, извештај, приказ, осврт, коментар, критика, белеш-
ка, чланак, есеј, некролог
б) дијалошки облици – панел дискусија, полемика, округли
сто, интервју, разговор
ц) полифонијски облици – фичер, репортажа, радио – драм-
ска и остала акустичка уметничка дела
д) аутентичне презнтационе форме – најава, (друштвена) хро-
ника, квиз, контакт програм, директни пренос, сапунске опере.
ФУНКЦИЈЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ (25+25)
Основне функције радија и телевизије: културно-умет-
ничка, сервисна, персуазивна, оријентациона, мобилизаторска.
Едукативна, културно – уметничка и образовна функција радија и
телевизије. Информативна функција. Забавно – рекреативна функ-
ција. Пропагандна функција.
ПРОДУКЦИЈА ПРОГРАМА МЕДИЈА (25+25)
Информација, информисање. Комуницирање, комуника-
ција. Порука – карактеристике и структура. Субјекти комуника-
цијског процеса – комуникатор, реципијент. Врсте комуницирања.
Обезбеђивање програмских пројеката за продукцију. Пет основних
фаза рада продукције: планирање, припрема, реализација, финали-
зација, емитовање програма (наступ, концерт и сл.).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Наставу реализовати кроз форме предавања, примену знања
путем практичног рада на вежбама, радове и есеје и истраживање
разноврсних текстова (литература, медији) који се тичу проблема-
тике и продукције у медијима и култури, као и посетама медијским
системима и културним установама.
Садржајима упознати и појаснити ученицима основне тер-
мине са којима ће се сусретати, а тичу се продукције, организа-
ције, карактеристика и специфичности медија и културе, уз ука-
зивање на њихове сличности, особености и разлике. Обрађивати
карактеристике продукције у култури и филму где ће се детаљно
појаснити улога и значај сваког чиниоца у продукцији. Обрађивати
основне елементе радијског и телевизијског програма. Обрађивати
садржаје и програме, с посебним освртом на карактеристичне об-
лике интерпретације и презентације садржаја на радију и телеви-
зији. Упознати ученике са карактеристикама продукције у медији-
ма, односно продукцијом самих програма и обрађивати садржаје
у вези са појмовима попут комуникације и информације. Посебну
пажњу обратити на пет основних фаза телевизијске продукције.
Упознати ученике са функцијама медија.
ЛИТЕРАТУРА:
(Одговарајућа поглавља)
– Лоример, Роленд: МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, Клио,
Београд, 1998;
– Мек Квин, Дејвид: ТЕЛЕВИЗИЈА – медијски приручник,
Клио, Београд, 2000;
– Вуксановић, Дивна: КЊИГА ЗА МЕДИЈЕ – МЕДИЈИ ЗА
КЊИГУ, Клио, Београд, 2008;
– Драгићевић Шешић Милена, КУЛТУРА, МЕНАЏМЕНТ,
АНИ-МАЦИЈА, МАРКЕТИНГ, Клио, Београд, 2003;
– Шинглер, Мартин и Виринга Синди, РАДИО, Клио, Београд
2000.
МУЛТИМЕДИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Мултимедија јесте стицање неопходних знања
о основним појмовима мултимедије, техникама и методама ко-
ришћења мултимедије.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 147
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са мултимедијима ради формирања
ширег аспекта професије у драмској области, шире лепезе стру-
ковног оквира, као и мултифункциналности савременог драмског
уметника;
– упознавање са историјом мултимедије;
– упознавање са хипермедијалностима и мултимедијом;
– оспособљавање ученика за дефинисање мултимедијалног
израза;
– оспособљавање ученика у креирању мултимедијалног
простора и његове примене;
– коришћење мултимедијалне технике у најразличитијим ас-
пектима свакодневног живота у новинарској, музичкој и драмској
области.
II РАЗРЕД
(2+3 часа недељно, 74+111 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ (14+22)
Почеци мултимедије. Почетна дефиниција мултимедија
као комбинација различитих медија: текста и слике (слика, ико-
на, анимација, филм), текста и тона (музика, говор), текста, сли-
ке и тона. Примена рачунарских технологија у мултимедијима.
Концептуална медијска интеграција техничких и софтверских ди-
мензија унутар једне дигиталне информационе околине. Креирање
и пренос мултимедије: онлајн (пренос преко рачунарски мрежа)
и офлајн (преко меморијских уређаја, првенствено преко портабл
компактних дискова, тј. ЦД РОМ-ова и меморијских стикова.
Разликовање термина мултимедијско (мултипле медија) и мулти-
медијално (мултимедија). Дигитална мултимедија.
СУШТИНА МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Основни критеријуми за мултимедије. Типови мултимедијал-
них апликација. Класификација мултимедијске апликације према
врсти композиције, синхронизације, интеракције и интеграције
банке података. Подела мултимедијалних садржаја на операционе
системе. Елементи мултимедија: хардверске компоненте (видео
диск, десктоп видео, Desktop Konferensing), садржајни и функци-
онални садржаји (игре, презентације, Browser), алати (ауторски
системи, Mail, Conferencing), инфраструктурни учинци (Services).
ОБРАЗОВНО ПЕДАГОШКЕ ФУНКЦИЈЕ МУЛТИМЕДИЈА (14+22)
Педагошке функције: олакшавање прилаза многим изворима
и различитим информационим врстама (подаци, текстови, фил-
мови), штеди се време и новац за набавку гломазних уџбеника,
информационо богатство води до конфронтације мишљења, што
може да подстакне креативно размишљање и интелектуални рад.
Мултимедије као допуне за коришћење уџбеника. Мултимедија у
функцији повезивања аудиовизуелног садржаја с текстом, инте-
рактивност и индивидуални приступ. Мултимедијални програми
према њиховим интеракционим методама у следећим садржајима:
помоћи (учење кроз упућивање), пасивни тутор (учење кроз ауто-
управљање и самоучење), тренинг (учење кроз вежбу), активни
тутор (вођено учење), симулација (учење кроз проналажење, от-
кривање), игра (забавно учење), решавање проблема (учење уз рад
е-learning by doing) и интелигентни дијалог (сократовско учење).
E-LEARNING И МУЛТИМЕДИЈИ (14+27)
Учење за конектовано друштво. Феномен „нет генерације”.
Е-learning као флексибилно учење. Коришћење уређаја информа-
ционе и комуникационе технологије (рачунар, ЦД РОМ, дигитал-
на телевизија, мобилни телефон и др.). Технологија комуникација:
употреба интернета, електронске поште, дискусионих група и сис-
тема за колаборативно учење. Online учење.Систем за менаџмент
учења. „Wеb за читање” , „Wеб за читање и писање”. Wеб 2.0.Wab,
e-mail, blog. Садржаји мултимедија.
Страна 148 – Број 10
УТИЦАЈИ МУЛТИМЕДИЈА (18+18)
Мултимедија као савремено средство преношења информа-
ција у процесу интеракције човека са окружењем је феномен са-
временог друштва. Вештине дигиталне комуникације. Култура ме-
дија уопште.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Oмогућити сваком ученику да може да учи на свој начин.
Омогућити ученицима тестирање и враћање на тачке где није био
успешан као и на истраживање подручја и концепта за напредније
учење. Садржаје мултимедије обрађене теоријским путем проду-
бити практичним радом кроз осмишљавање мултимедијских об-
лика у различитим аспектима коришћења мултимедије. Радити на
анализи форме и садржаја мултимедије.
ЛИТЕРАТУРА:
– Надрљански Ђ. (2000), Образовни софтвер – хипермедијал-
ни системи, Сомбор, Педагошки факултет;
– Гоне Ж. (1998), Образовање и медији, Београд,
Мултимедија;
– Н. Прелог, Поглед кроз екран: водич у информатичко
друштво, ДРИП, Загреб 1992.
Проширена литература:
– McManus, R. & Porter J. (2005), „Web 2.0 for Designers”;
– O Neill, G. & McMahon, T. (2005), „Student Centred Learning:
What Does it Mean for Students and Lecturers? ”;
– Tues 19th Oct SCL.html Tapscott, D. (1998). Growing Up
Digital: The Rise of the Net Generation. NewYork: McGraw Hill;
– R. Ahscyn, E. Fox: The ACM CD-ROM Hypertext Compendium,
ACM Press, New York, 1991;
– A. Afuah: Internet Business Models and Strategies: Text and
Cases, Stanton Bridge Forum, Boston, 2004.
ИСТОРИЈА МУЗИКЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Историја музике јесте стицање неопходних
знања о историји музике од првобитне заједнице до XX века.
Задаци наставе јесу:
– упознавање музичке прошлости на простору Балкана и света;
– надограђивање стеченог знања из I и II разреда у оквиру
наставног предмета музичка уметност;
– опште упознавање европске музичке прошлости;
– упознавање са основама музике XX века;
– упознавање са најважнијим делима српских композитора и
са појавом различитих жанрова у српској музици ХIX и ХХ века;
– надограђивање стеченог знања из I и II разреда у оквиру
наставног предмета музичка уметност.
III РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
МУЗИЧКА КУЛТУРА ОД ПРВОБИТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ДО XVII ВЕКА – КОД НАС И У СВЕТУ
МУЗИКА ПРВОБИТНЕ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (6+0)
Прве етапе развоја музике – музика и магија. Развој напева
и врсте песама код примитивног човека. Вишегласје. Иструменти.
Музика старих источних цивилизација: музичке форме, ансамбли,
инструменти.
МУЗИКА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ И ВИЗАНТИЈЕ (6+0)
Увод, инструменти, облици, грчка теорија музике. Грчки му-
зички теоретичари.
Музика у Византији: карактеристике, облици.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
МУЗИКА СРЕДЊЕГ ВЕКА (8+0)
Једногласје средњег века: увод, старохришћанска музика.
Корални облици. Карактеристике коралних мелодија. Секвенце и
тропи. Литургијска драма. Средњевековна музичка теорија. Развој
нотације. Световна музика средњег века једногласног типа: витеш-
ка поезија и музика. Вишегласје средњег века: увод, први облици.
Арс антидуе. Развој нотације у вишегласју.
РАЗВОЈ ПОЛИФОНИЈЕ –ЕВРОПА (10+0)
Арс нова у Француској. Представници арс нове у Француској.
Представници арс нове у Италији. Фламанска школа: основне ка-
рактеристике фламанске полифоне уметности. Представници фла-
манске школе. Музика у немачким земљама. Инструментална му-
зика у средњем веку.
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ БАЛКАНА (15+0)
Почеци писмености на Балкану. Прихватање хришћанства
и византијске културе. Облици музичке традиције средњовеков-
не црквене музике у Србији и праксе у манастиру Хиландару.
Музички живот у периоду под Отоманском империјом.
ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНА МУЗИКА XVI ВЕКА (25+0)
Музичка култура XVI века: увод. Вокална музика XVI
века. Италија, нове вокалне форме. Фламанци у Италији: мад-
ригалисти, венецијанска школа, немачка реформација и музика.
Инструментална музика XVI века.
IV РАЗРЕД
( 2+0 часова недељно, 62+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
МУЗИЧКА КУЛТУРА XVII и XVIII ВЕКА
БАРОК И РОКОКО (8+0)
Опште карактеристике барока, рококоа, и претече романти-
зма. Заједнички стилски елементи разних врста уметности – књи-
жевности и ликовне уметности. Oблици вокалне и вокално-инстру-
менталне музике барока. Опера – настанак и врсте. Разлика између
„озбиљне” и комичне опере. Опера у Италији, Француској, Енглеској
и Немачкој. Инструментална музика барока. Стилске карактеристике
инструменталне музике 17-ог и 18-ог века. Барокни вокално-инстру-
ментални стил и његови најзначајнији представници.
КЛАСИЦИЗАМ (16+0)
„Предкласичари”: стилски и формални елементи који указују
на долазак класике Соната. Класика: каракатеристике стила и об-
лика.
Бечки класичари – усавршавање класичног стила кроз њи-
хова достигнућа. Хајдн, композитор првих класичних симфонија
и квартета. Моцарт: опера – најзначајније подручје деловања.
Концерти – први значајни концерт класике. Бетовен- најеминент-
нији представник класичног стила. Израстање романтизма и ства-
рање високо индивидуалног стила.
НАЦИОНАЛНА МУЗИКА ОД ТРАДИЦИОНАЛНЕ
ДО УМЕТНИЧКЕ (5+0)
Прелазак са традиционалне музике на професионално ствара-
лаштво и концертни живот међу Србима у 19-ом веку. Почеци раз-
воја хорског певања, оснивање певачких дружина. Стваралаштово
и делатност Ст. Мокрањца и Ј. Маринковића. Музички живот
Новог Сада и појава музичке штампе.
МУЗИЧКИ ЖАНРОВИ (5+0)
Српска клавирска музика. Жанровска систематизација: ва-
ријације, интернационалне салонске игре, маршеви, обраде
31. август – 2010.
српских народних песама и игара, уметничке минијатуре. Од об-
рада народних мелодија до соло песме. Хорска музика после Ст.
Мокрањца. Музичко – сценска дела. Значај комада са певањем и
почеци српске опере. Оркестарска и друга инструментална дела.
МУЗИЧКА КУЛТУРА XIX ВЕКА (10+0)
Романтизам: испољавање личности, уметникове независнос-
ти од мецена и интимних осећања. Откривање природе. Изразити
представници стила: Ф. Шопен, Ф. Лист, Ф. Шуберт, Р. Шуман.
МУЗИКА ХХ ВЕКА У ЕВРОПИ И СВЕТУ (10+0)
Експресионизам у уметностима. Неокласицизам у умет-
ностима. Руски класици у уметностима ХХ века: Стравински,
Прокофјев, Шостакович. Бела Барток. Од интегралног серијализма
до алеаторике. Електронска музика. Постмодерна.
МУЗИКА ХХ ВЕКА – КОД НАС (8+0)
Увод у српску музику ХХ века. Експресионзам и неоекс-
пресионизам у уметности и музици: Ј. Славенски, Прашка група,
Василије Мокрањац. Неокласицизам: Предраг Милошевић, Милан
Ристић, Душан Радић, Дејан Деспић. Авангардне технике у срп-
ској музици ХХ века. Ерне Кираљ и војвођанска уметничка сцена.
Електронска музика у Србији. Постмодерна у Србији: Властимир
Трајковић, Милош Заткалик, Ивана Стефановић.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Омогућити ученику да надогради стечена знања из наставног
предмета Историја уметности са посебним акцентом на садржаје
везаним за музику. Кроз обраду садржаја овог наставног предмета,
дефинисати место и значај музике у уметничким епохама у овкиру
историјских и друштвених околности. Наставне садржаје интер-
дисциплинарно повезивати са осталим стручним наставним пред-
метима у циљу систематичног стицања знања.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Соња Маринковић, „Историја музике” за средњу музичку
школу.
Проширена литература:
– Андреис Ј, Повијест глазбе, Загреб, 1975;
– Пејовић Р. Историја музике 1, Београд, 1991;
– Пејовић Р. Музика минулог доба, Београд, 2004;
– Херцигоња Никола, Кратак преглед развоја музичке културе
I део, Београд, 1969;
– Пејовић Р. Историја музике 2, Београд, 1991;
– Пејовић Роксанда, Барокни концерт, Београд Катунац
Драгољуб, Скарлатијева соната, Београд, 1990;
– Rozen C. Класични стил, Београд 1980;
– Гостушки Драгутин, Време уметности, Београд 1968;
– С. Ђурић-Клајн: Музика и музичари, Просвета, Београд
1956;
– С. Ђурић-Клајн: Историја српске музике, Pro Musica,
Београд 1971;
– С. Ђурић-Клајн: Акорди прошлости, Просвета, Београд 1981;
– З. Кучукалић, Српска романтична соло песма, Сарајево
1975;
– В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Просвета,
Београд 1969;
– Сабрана дела Корнелија – Станковића;
– Живот и дело П. Коњовића, зборник радова, САНУ, 1989.
– Др Ира Проданов Крајишник: Музика 20. века, Академија
уметности, 2002;
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 149
– Мирјана Веселиновић Хофман, Стваралачка присутност ев-
ропске авангарде у нас, Београд, Универзитет уметности, 1982;
– Бергамо Марија, Дело композитора, Стваралачки пут
Милана Ристића од прве до шесте симфоније, Београд, 1977;
– Бергамо Марија, Елементи експресионистичке оријента-
ције у српској музици до 1945. године, Београд, САНУ, 1980;
– Пашић Весна, Неокласицизам у српској уметности шесте
и седме деценије, магистарски рад (рукопис), Београд, Факултет
музичке уметности, 1994;
– Милин Мелита, Традиционално и ново у српској музици
после Другог светског рата (1945-1965), Београд, Музиколошки
институт САНУ, 1998.
– Перичић, Властимир, Тенденције развоја српске музике по-
сле 1945. године, Музички талас бр. 26, 2000;
– Седак Ева, Јосип Штолцер Славенски, Загреб, MIC и
Музиколошки завод Музичке академије свеучилишта у Загребу,
1984.
Примери за слушање:
– Norton Recorded Anthology of Western Music, CR vol. 1.The
World of Early Music, CR vol.1.
СОЛФЕЂО
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Солфеђо јесте стицање неопходних знања у
области музичког ритма, мелодике и музичког диктата.
Задаци наставе јесу:
– стицање способности, навике и вештине потребне за раз-
умевање музике свих епоха и стилова базиране како на тоналној
тако и на атоналној основи;
– развијање музичко-слушних представа;
– стицање неопходних знања и проширивање постојећих у
области музичког ритма, мелодике и музичког диктата;
– изграђивање функицоналног начина музичког мишљења;
– формирање музичког мишљења на интервалској основи.
III РАЗРЕД
(2+0 часова недељно, 70+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
СОЛФЕЂО I (23+0)
Теорија лествица. Степен. Ступањ. Интервали. Ритам.
Једногласно певање. C-дур лествица.
СОЛФЕЂО II (23+0)
C-дур лествица. G-дур лествица. F-дур лествица. Једногласно
певање. Парлато. Интервали. Ритмички диктати.
СОЛФЕЂО III (24+0)
Молови. f-мол. а-мол. Опажање дура и мола. Опажање ма-
лих и великих интервала. Трозвуци. Штимкаденце. Парлато.
Пунктиран ритам и синкопе. Мелодијски и ритмички дикатати.
IV РАЗРЕД
( 2+0 часа недељно, 62+0 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
СОЛФЕЂО IV (20+0)
Трозвуци у обртају. Проширење лествица до 4 предзнака.
Диктати. Једногласно певање мелодијских вежби. Парлато.
Страна 150 – Број 10
СОЛФЕЂО V (21+0)
Трозвуци у обртају. Проширење лествица до 4 предзна-
ка. Диктати. Једногласно певање мелодијских вежби. Парлато.
Нове лествице. Доминантни септакорд и обртаји. Мол и дур.
Многостраност трозвука.
СОЛФЕЂО VI (21+0)
Теорија музике. Двогласно и трогласно певање. Опажање ап-
солутних висина, акорада, обрта. Трогласно певање. Мелодијске
вежбе. Парлато. Мелодијски и ритмички диктати.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Наставник осмишљава начин реализације наставног програ-
ма, узимајући у обзир музичко предзнање ученика. План рада се
креира диференцирано, према могућностима сваког појединца
како би ученик добио нове и темељне информације.
Неопходно је интердисциплинарно повезати овај наставни
предмет са свим стручним наставним предметима овог образовног
профила у циљу стварања предуслова за његову најширу примену
у музичкој области.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– M. Тајчевић, ОСНОВНА ТЕОРИЈА МУЗИКЕ;
– З. Васиљевић, И. Дробни, Г.Каран, М.Ћалић, СОЛФЕЂО.
ХАРМОНИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Хармонија јесте стицање неопходних знања о
тоналитетитма са хармонског гледишта и стилским разликама.
Задаци наставе јесу:
– овладавање формирањем тоналитета (барок, класика, ро-
мантизам).
III РАЗРЕД
( 1+1 часа недељно, 35+35 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ХАРМОНИЈА I (17+17)
Основне карактеристике ренесансе и ранобарокне му-
зике. Барокни тоналитет. Улога хармоније у музичком делу.
Структурална, експресивна и колористичка улога хармоније.
Каденца, секвенца, оргелпункт.
ХАРМОНИЈА II (18+18)
Модулација (генерално). Дијатонска модулација у тонали-
тете I, II, III и IV групе. Алтеровани акорди дијатонског и хро-
матског типа. Хроматска модулација. Енхармонска модулација.
Комбинована модулација. Хармонски примери: Шуман, Франк,
Малер, Вагнер, Регер.
IV РАЗРЕД
( 1+1 час недељно, 31+31 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ХАРМОНИЈА III (15+15)
Проширени тоналитет. Неодређени тонски род. Дворовне
акордске структуре. Хармонски примери: Дебиси, Мијо,
Стравински, Гершвин. Хармонски примери: Сибелијус, Хонегер,
Хиндемит, Копланд. Микстурни паралелизам акорада.
ХАРМОНИЈА IV (16+16)
Граница тоналности. Хармонски пример: Барток. Бикорд, по-
ликорд, кумулус. Хармонизација на клавиру: секундни, квартни,
случајни акорди и кластери.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
У раду са ученицима, потребно је да се план рада креира ди-
ференцирано, према могућностима и предзнањима ученика, како
би ученик добио нове и темељне информације.
Неопходно је интердисциплинарно повезивање овог наста-
вног предмета са свим стручним наставним предметима овог сме-
ра како би се остварила његова широка примена.
Перманентним радом са ученицима кроз реализацију што
различитијих вежби у специјализованом простору, наводити уче-
нике на креативан процес ауторског стварања композиција.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– М. Штаткић: Збирка задатака из хармоније 1 и 2;
– Д. Деспић: Хармонска анализа.
ПЕВАЊЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Певање јесте стицање неопходних знања о
методолошком приступу музичком делу и неопходним елементи-
ма процеса савладавања вокалног једногласног и вишегласног из-
вођења.
Задаци наставе јесу:
– поставка гласа у високој импостацији са подршком на ду-
боком даху;
– владање вокалном техником;
– поседовање знања о методолошком приступу музичком
делу и неопходним елементима процеса његовог савладавања у
раду;
– поставка гласа у високој импостацији са подршком на ду-
боком даху;
– изградња музичке личности;
– владање хорском вокалном техником;
– поседовање знања о методолошком приступу музичком
делу и неопходним елементима процеса његовог савладавања у
раду са хорским колективима;
– изградња музичке личности.
III РАЗРЕД
( 0+1час недељно, 0+35 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
СОЛО ПЕВАЊЕ I (0+17)
Техничке вежбе – вокализе. Композиције аутора XVII и XVIII
века. Соло песме аутора XIХ века. Соло песме аутора ХХ века.
СОЛО ПЕВАЊЕ II (0+18)
Соло песме српских и словенских аутора. Оперске арије.
Соло песме модерног доба.
IV РАЗРЕД
( 0+1час недељно, 0+31 час годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ХОРСКО ПЕВАЊЕ I (0+15)
Хорска импостација гласа кроз практичан рад. Певачко
дисање. Певање хорских вокализа. Укупно усавршавање
фонаторног апарата сваког појединца. Савладавање и других
елемената вокалне технике.
ХОРСКО ПЕВАЊЕ II (0+16)
Припремање хорског програма који омогућава ученицима
стицање искуства активног музицирања, практично и теоријско
упознавање и савладавање хорског начина певања.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Приликом реализације наставног програма, наставник је у
обавези да осмишљава начин за његову реализацију узимајући
у обзир музичко предзнање ученика. План рада се креира дифе-
ренцирано, према могућностима сваког појединца како би ученик
добио нове и темељне информације. Процес рада обухвата разу-
мевање садржаја и форме композиција, анализу музичког језика
композитора различитих епоха, разноврсност и изражајност звука,
природно и неусиљено фразирање, интонацију, јасну и осмишље-
ну артикулацију и владање тоном.
У раду са ученицима, потребно је преманентно интердисци-
плинарно повезивање овог наставног предмета са свим стручним
наставним предметима образовног профила сарадник у музичкој
уметности-оглед.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Concon, Збирке вокализа;
– Ricordi, Збирке старих мајстора, I до III тома;
– Збирке композиција романтичног периода;
– Албуми оперских арија;
– CD и интернетом доступне композиције модерног доба;
– Вокална (хорска) и вокално – инструментална дела компо-
зитора различитих стилских епоха.
ПРИМЕЊЕНА МУЗИКА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Примењена музика јесте стицање неопход-
них знања о основним музичким облицима, инструментима,
оркестрима и примени музике у позоришту, радију, телевизији
и филму.
Задаци наставе јесу:
– упознање са основним музичким облицима;
– упознавање са инструментима;
– упознавање са врстама оркестра;
– упознавање са применом музике у позоришту, радију, теле-
визији и филму.
III РАЗРЕД
( 1+1 час недељно, 35+35 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ИНСТРУМЕНТИ И МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ (7+7)
Основни музички облици. Инструменти у симфонијском ор-
кестру: жичани и ударачки. Лимени и дрвени дувачки инструмен-
ти. Инструменти са диркама.
РАДИО (7+7)
Примена музике на радију.
ПОЗОРИШТЕ (7+7)
Примена музике у позоришту.
ФИЛМ И ТВ (7+7)
Примена музике у филму и на телевизији.
АУДИО-ВИЗУЕЛНА КОРЕСПОДЕНЦИЈА (7+7)
Паралелизам или коресподенција између неких особина ви-
зуелног (слике, покрета, драматургије) и аудитивног изражавања.
Елементи музике од примарног значаја у процесу примене: ритам,
регистар и тонска висина, звучна боја.
Број 10 – Страна 151
IV РАЗРЕД
( 0+1 час недељно, 0+31 час годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
РАДИО (0+7)
Примена музике на радију.
ПОЗОРИШТЕ (0+8)
Примена музике у позоришту.
ФИЛМ И ТВ (0+8)
Примена музике у филму и на телевизији.
АУДИО-ВИЗУЕЛНА КОРЕСПОДЕНЦИЈА (0+8)
Паралелизам или коресподенција између неких особина визу-
елног: слике, покрета, драматургије као и аудитивног изражавања.
Елементи музике од примарног значаја у процесу примене: ритам,
регистар и тонска висина, звучна боја.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Упознати ученике са основним музичким правцима и обли-
цима музике како би проширили своје музичке афинитете и види-
ке. Мотивисати ученике да истражује своје потенцијале анализом
музичких облика.
Кроз диференциран рад уз уважавање различитих предзнања
ученика, радити на упознавању и проширивању знања везаних за
врсте инструмената и оркестара.
Дефинисати улогу музике у филму и телевизији ана-
лизирајући што већи број филмова и телевизијских емисија.
Диференцирано приступити анализи композиције, аранжмана и
звучно-музичке продукције као саставног дела аудио-видео записа.
Анализирати форме као што су: инструментална музика, „филмска
музика”, амбијентална музика, шпице, џинглови, спотови и др.
Путем вежби, користећи инструменте и тонски студио, креи-
рати филмску и ТВ музику за наведене форме, сходно афинитети-
ма, музичким предзнањима и талентима ученика.
Упознати ученике са функцијом музике у позоришним кома-
дима. Упознати ученике са музичким облицима: инструментална
музика, амбијентална музика, сонгови и др.
Кроз анализу различитих врста радијских емисија, дефиниса-
ти функцију музике на радију.
Дефинисати начин коресподенције музике у односу на захте-
ве слике, драматуршких захтева, покрета и форме.
Примена ритма, регистра, тонске висине и звучне боје у ре-
ализацији вежби којима се дефинише веза музике и најразличи-
тијих форми драмског и видео израза.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– Зоран Симјановић, Примењена музика, Београд, 1996;
– Мирослав Јокић, Очаравање ува, РТС, Београд.
СНИМАЊЕ И ОБРАДА ЗВУКА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Снимање и обрада звука јесте стицање неоп-
ходних знања о теорији аналогног и дигиталног снимања и обраде
звука, принципима, опреми и техници за снимање и обраду звука.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са теоријом снимања звука;
– упознавање ученика са историјом снимања звука;
– упознавање ученика са опремом која се користи у сврху
снимања звука;
– упознавање са принципима, инструментима и техникама
обраде звука;
– упознавање ученика са природом звука коришћењем микрофо-
на, опремом и техникама дигиталног снимања и обраде звука;
Страна 152 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
– упознавање ученика са теоријом снимања звука;
– упознавање ученика са основним захтевима миксовања и
финалне обраде музике, озвучавања и употребе музике у сценским
догађајима и на филму.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
АНАЛОГНО СНИМАЊЕ ЗВУКА I (35+35)
Основни појмови физике звука, психо – акустике и примењене
електротехнике. Електрицитет и магнетизам. Ваздушни притисак.
Звучни притисак. Историја магнетног снимања. Дизајн и
функција tape head-a. Tape path and speed. Увођење нard drive-a.
Технолошке предности магнетно резистентне главе. Повећана
густина простора. Аналогни снимачи. Амплифајери. Својства и
спецификације. Спикери и мониторинг. Начини рада драјвера. Звук
у окружењу: звучни таласи, акустика и слушање. Компјутерски
хардвер и софтвер. Аналогно снимање звука у студију.
ОБРАДА ЗВУКА I (35+35)
Експерименти са звуком и микрофонима. Аналогно снимање
и обрада. Типови фајлова (bit-ни фајлови). Технике манипулисања
фајловима. Рад са природним звуцима и музиком. Миксовање.
Експортовање фајлова. Обрада звука.
IV РАЗРЕД
(2+2 часа недељно, 62+62 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ДИГИТАЛНО СНИМАЊЕ ЗВУКА II (31+31)
Дигитални интерфејс. Компјутерски хардвер и софтвер.
Амплифајери. Својства и спецификације. Спикери и мониторинг.
Начини рада драјвера.
ОБРАДА ЗВУКА II (31+31)
Дигитално снимање и обрада. Снимање звукова у сту-
дију. Типови фајлова (bit-ни фајлови). Технике манипулисања
фајловима. Рад са природним звуцима и музиком. Миксовање.
Експортовање фајлова. Обрада звука.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Кроз упознавање ученика са историјатом снимања, обухвати-
ти садржаје акустике и њених специфичности. Упознати ученике
са процесом снимања и њеним законитостима. Дефинисати разли-
ку моно, стерео и soround, звучне слике.
Упознати ученике са најразличитијим спикер активним и
пасивним системима, појачалима и њиховим применама.
Упознати ученике са хардверима и софтверима за
дизајнирање и обраду звука. Користећи најразличитије доступне
изворе информација, упознати ученике са најактуелнијим и
најраспрострањенијим дигиталним звучним платформама и
интрерфејсима: PRO TOOLS, STEINBERG : NUENDO, CUBASE
SX, EMAGIC: LOGIC.
Упознати ученике са дефиницијама, разликама и сличностима
аналогног и дигиталног снимања. Упознавање са изворима звука,
вишеканалним миксетама, звучним картицама и снимачима.
Кроз теоријски рад али и кроз непосредан рад у тонском
студију, дефинисати просторно-техничке елементе тонског студија,
улогу режије и глуве собе.
Дефинисати основне функције миксета: улази, излази,
аудио канали, еквилајзери, компресори, панораме, бус-еви, групе,
подгрупе.
У раду са динамичким и кондезаторским микрофинима,
експериментисати са звуком, приликом снимања и у току обраде
снимка.
31. август – 2010.
Упознати ученике са различитим звучним форматима, звучним
записима тј. фајловима: 24bit-a и 16 bit-a, 44.1hz-a, 48hz-a и 96hz-a.
Ученике оспособити за основне функције снимања звука
и музике као и њихово миксовање путем практичног рада у
тонском студију чиме би се теоријски рад брже и квалитетније
надограђивао.
Обучавати ученике за editing снимљеног материјала
као неизоставне активности у дизајнирању звука, користеће
најразличитије софтверске алате у саставу PRO TOOLS, NUENDO,
LOGIC, SOUND FORGE.
Обучити ученике у експортовању фајлова и конвертовању у
различите звучне формате.
ЛИТЕРАТУРА:
– Edgar A. Norton, (2006), History of electronic music, Thomson
Learning 7th Edition;
– C. R. Nave (2005), Hyper Phisics, Georgia State University Press;
– Valdemar Poulsen, (2002), Inventor of Magnetic Recording,
Prentice Hall.
ОСНОВИ СНИМАЊА МУЗИКЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Основи снимања музике јесте стицање нео-
пходних знања о основама снимања музике, звучним изворима и
раду у музичком студију.
Задаци наставе јесу:
– стицање неопходних знања из области снимања музике;
– упознавање ученика са радом у музичком студију, аудио
уређајима, звучним изворима и амбијентно – акустичким услови-
ма снимања;
– стицање представе о могућностима и ограничењима музич-
ке технологије, тј. технологије у музици;
– упознавање са свим елементима и инструментима у раду
који доводе до креирања музичких аранжмана.
III РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
АКУСТИКА И МИКРОФОНИ (20+20)
Стицање неопходних знања о акустичким законитостима, као и
проблемима, приликом снимања звука у функцији музике. Употреба
микрофона и најразличитијих уређаја за снимање и обраду звука,
са посебним акцентом на снимању музике. Појаве при простирању
звука у ваздуху. Шум и квалитет снимљеног звучног записа.
МИДИ СНИМАЊЕ (50+ 50)
Употреба МИДИ протокола. Употреба аналогних синтисај-
зера, модула и семплера. Софтверске платформе: STEINBERG-
NUENDO (CUBASE), EMAGIC-LOGIC. VST инструменти, модули
и семплери.
IV РАЗРЕД
( 2+2 часа недељно, 62+62 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
БИШЕКАНАЛНО СНИМАЊЕ (20+20)
Основни принципи више каналног снимања. Микрофонски
баланс. Употреба преносних снимача звука. Контрола аудио сигна-
ла (инструменти, звучници).
АУДИО И МИДИ СНИМАЊЕ (42+42)
Софтверска платформа: STEINBERG -NUENDO (CUBASE).
Комбинована употреба VST инструмената, модула, семплера и
аналогних синтисајзера, модула и семплера.
31. август – 2010.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Кроз теоријски али и практичан рад, увести ученике у прото-
коле снимања у функцији музике. Анализирати примере музичких
записа, а потом, путем практичног рада у тонском студију, радити
на снимању вокала и инструмената у глувој соби тонског студија.
Утврдити однос простора глуве собе, акустички квалитет просто-
ра, избор микрофона за снимање, позиције извора звуке у одно-
су на микрофон, аспект солисте и квалитета снимљеног записа у
функцији музике. Радити на позиционирању уметничких аспеката
за постизање квалитетног снимка као што су: ритам, мелодичност,
изражајност, емотивни доживљај, технички елементи (баланс ми-
крофона, однос сигнал-шум).
Радом на вишеканалном снимању, утврдити основне закони-
тости приликом избора адекватних микрофона (динамичких или кон-
дезаторских) за снимање вокала и инструмената различитих фреквен-
ција и боје звука. Дефинисати однос микрофона и мониторинга у
циљу постизања што квалитетнијег снимљеног звучног записа.
Упознати ученике са најразличитијим инструментима и њи-
ховим специфичностима у циљу квалитетнијег приступа снимању.
Подстицати ученике на преслушавање и анализу што већег броја
звучних записа различитих оркестара и музичких група у оквиру
различите музичке продукције. Кроз практичан рад у тонском сту-
дију, теоријске основе снимања вокала и инструмената преточити
у конкретне записе.
Упознати ученике са преносним вишеканалним аналогним и
дигиталним снимачима, користећи све расположиве изворе инфо-
рмисања.
У дефинисању основних начела МИДИ протокола у функ-
цији креирања музичких аранжмана, користити модуле и семплере
као извор звука (хардверске или софтверске) и CUBASE NUENDO
(LOGIC ILI PRO TOOLS) као секвенцера тј.снимача. Омогућити
ученицима да креирају музичке аранжмане на задате оригиналне,
кратке композиторске форме а у оквиру задатке музичке продук-
ције и на тај начин развијају своје ауторске капацитете.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– David Miles Huber, Modern Recording Technniques, SAMS
Publishing, 1995.
ОСНОВИ МУЗИЧКЕ ПРОДУКЦИЈЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ предмета Основи музичке продукције јесте стицање не-
опходних знања о поступцима креирања звучне слике у музичкој
продукцији у односу на стил и жанр музике.
Задаци наставе јесу:
– упознавање ученика са поступком креирања звучне слике у
музичкој продукцији;
– упознавање ученика са употребом музике у аудио-визуел-
ним делима;
– стицање неопходних знања из области миксовања.
III РАЗРЕД
(2+2 часа недељно, 70+70 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ОЗБИЉНА МУЗИКА (20+20)
Финално миксовање озбиљне музике. Финална обрада
(mastering) озбиљне музике.
МУЗИКА У ДРАМСКОЈ И ТВ ФУНКЦИЈИ (50+50)
Сценски аудио системи – типови система. Сценски аудио
системи – проблеми поставке. Музика као део сценског дизајна –
однос са другим елементима. Музика и звучни ефекти у драмској
функцији. Однос музике и драмске радње.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 153
IV РАЗРЕД
(2+2 часа недељно, 62+62 часова годишње)
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
ПОПУЛАРНА МУЗИКА (31+31)
Уређаји за динамичку, временску и фреквенцијску обраду
звука. Финално миксовање популарне музике. Финална обрада
(mastering) популарне музике.
ФИЛМСКА МУЗИКА (31+ 31)
Снимање филмске музике. Монтажа филмске музике.
Конвенције у употреби звучних ефеката и музике у АВ делима.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Садржаје наставе музичке продукције повезивати са садр-
жајима наставног предмета СНИМАЊЕ И ОБРАДА ЗВУКА као
основом за стицање знања из области музичке продукције. У
раду са ученицима користити што већи и што разноврснији број
најразличитијих финалних аудио записа – мастера. Путем преслу-
шавања, анализирати финални снимак и наводити ученике да пре-
познају начин доласка до постигнуте звучне слике у оквиру специ-
фичне музичке продукције.
Радом у тонском студију, кроз практичан рад, оспособљавати
ученике да могу да креирају микс снимљеног материја у оквиру за-
дате теме и продукције која је саставни део датог пројекта. Радити
на утврђивању законистости али и слободе у креирању микса сни-
мљеног материјала. Утврдити које су разлике у приступу креирања
различитих музичких форми, разлике у музичким продукцијама,
међусобног звучног односа инструмената, односа инструмената са
вокалима, акцентирање музичких блокова односно инструмената,
а све у контексту функције музике и њене примене.
ЛИТЕРАТУРА:
(одговарајућа поглавља)
– David Miles Huber, Modern Recording Technniques, SAMS
Publishing, 1995.
МАТУРСКИ ИСПИТ
Матурски испит се састоји из заједничког и посебног дела.
A. Заједнички део обухвата предмет обавезан за све ученике
средњих стручних школа, а према програму који је остварен у току
четворогодишњег образовања:
1. Српски језик и књижевност (матерњи језик и књижевност,
за ученике који су наставу имали на језику народности).
Б. Посебни део матурског испита обухвата:
1. матурски практични рад са усменом одбраном рада,
2. усмени испит из изборног предмета.
1.Матурски практични рад састоји се из израде: композиције,
аранжмана, аудио-видео пројекта или музичког финалног снимка.
Садржаји практичног рада дефинишу се из садржаја програ-
ма стручних предмета из следећих области карактеристичних за
образовни профил сарадник у музичкој уметности:
– снимање и обрада звука;
– основи музичке продукције;
– основи снимања музике.
Садржаји усмене провере знања проистичу из садржаја про-
грама матурског практичног рада и односе се на знања из предмета
(области) из којих је рађен матурски практичан рад.
2. У оквиру изборног дела ученик полаже један предмет по
сопственом избору из групе предмета значајних за његову профе-
сионалну делатност или за даље образовање:
– страни језик;
– солфеђо;
– примењена музика;
– певање.
Страна 154 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

5 – дипломирани машински инжењер.

На основу члана 121. став 11. Закона о основама система об- 7. Аеродроми и војни објекти:
разовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09), – дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни саобраћај.
Министар просвете доноси
8. Примена рачунара у одржавању летелица:
– дипломирани машински инжењер;
П РА В И Л Н И К – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани инжењер електронике;
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ- – дипломирани инжењер електротехнике.
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ
9. Ваздухопловни прописи и организација одржавања:
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ – дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са-
АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ОПРЕМУ обраћај;
ВАЗДУХОПЛОВА – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
Члан 1. – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
Овим правилником прописује се врста образовања настав- технику;
ника у стручним школама које остварују наставни план и програм – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
огледа за образовни профил авио-техничар за електронску опрему
10. Саобраћајни прописи:
ваздухоплова.
– дипломирани инжењер саобраћаја;
Члан 2. – дипломирани инжењер машинства;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште- – дипломирани машински инжењер.
образовних и стручних предмета могу да изводе лица чија је врста 11. Алати и мерења:
образовања прописана: а) теоријска настава:
– Правилником о врсти стручне спреме наставника, струч- – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
них сарадника и помоћних наставника у стручним школама технику;
(„Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, 11/08 и 4/09); технику;
– Правилником о врсти образовања наставника у стручним – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
школама које остварују наставни план и програм огледа за образов-
б) практична настава:
ни профил авио-техничар („Просветни гласник”, бр. 16/07 и 4/09).
– дипломирани инжењер машинства;
Члан 3. – дипломирани машински инжењер;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч- – дипломирани инжењер електротехнике;
них предмета за образовни профил авио-техничар за електронску – инжењер машинства;
опрему ваздухоплова може да изводи: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
1. Материјали ваздухоплова: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- ручју рада Електротехника;
технику; – пилот авиона;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику; в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани инжењер машинства. – дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
2. Техничко цртање са машинским елементима: – инжењер машинства;
– дипломирани инжењер машинства; – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани машински инжењер; ручју рада Машинство и обрада метала;
– професор машинства. – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
3. Основи електротехнике и електронике: ручју рада Електротехника.
– дипломирани инжењер електротехнике; 12. Елементи летелица:
– дипломирани инжењер електронике;
а) теоријска настава:
– професор електротехнике.
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
4. Аеродинамика: технику;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику; технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо- – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
технику; б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са- – дипломирани машински инжењер;
обраћај. – дипломирани инжењер електротехнике;
5. Рачунари: – инжењер машинства;
– професор информатике, односно дипломирани информатичар; – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер машинства; ручју рада Машинство и обрада метала;
– дипломирани машински инжењер; – пилот авиона;
– дипломирани инжењер електротехнике. в) настава у блоку:
6. Техничка механика са механизмима – дипломирани инжењер машинства;
Основи термодинамике: – дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер машинства; – дипломирани инжењер електротехнике;
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала.
13. Конструкција и системи клипних мотора:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
14. Електрична и електронска мерења:
– дипломирани инжењер електротехнике;
– дипломирани инжењер електронике.
15. Дигитална електроника:
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
16. Електричне машине и основе аутоматизације
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
б) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
17. Електронска опрема и инструменти ваздухоплова:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
18. Технологија електроматеријала са елементима елек-
тро уређаја:
а) теоријска настава и вежбе:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) наставa у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
19. Импулсна електроника:
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
20. Радиорадарски примопредајници:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
Број 10 – Страна 155
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
21. Радарски уређаји и системи:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
22. Радионавигацијски уређаји:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
23. Технологија одржавања електронске опреме вазду-
хоплова:
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника;
– пилот авиона;
в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
24. Социјална психологија:
– дипломирани психолог;
– професор психологије.
25. Чврстоћа авиона:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-153/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
Страна 156 – Број 10
6 10. Камера:
На основу члана 121. став 11. Закона о основама система об-
разовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ-
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
САРАДНИК У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ
Члан 1.
Овим правилником прописује се врста образовања наставни-
ка у стручним школама које остварују наставни план и програм ог-
леда за образовни профил сарадник у драмској уметности.
Члан 2.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште-
образовних предмета могу да изводе лица чија је врста образо-
вања прописана Правилником о врсти стручне спреме наставника,
стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
(„Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99,
6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, 11/08 и 4/09).
Члан 3.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч-
них предмета за образовни профил сарадник у драмској уметности
може да изводи:
1. Ликовна култура:
– лице са завршеним факултетом ликовних уметности;
– дипломирани историчар уметности;
– дипломирани историчар;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани филмски и ТВ продуцент.
2. Драматургија:
– дипломирани драматург.
3. Културологија:
– дипломирани професор српског језика и књижевности;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури.
4. Продукција у култури и медијима:
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани филмски и ТВ продуцент.
5. Мултимедија:
– дипломирани професор информатике;
– дипломирани професор основа технике и информатике;
– дипломирани математичар – астроном.
6. Историја позоришта и филма:
– дипломирани историчар уметности;
– дипломирани историчар;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани редитељ;
– дипломирани филмски и ТВ продуцент.
7. Сценографија:
– лице са завршеним факултетом примењених уметности;
– лице са завршеним факултетом ликовних уметности;
– дипломирани редитељ;
– дипломирани сценограф.
8. Глума:
– дипломирани глумац;
– дипломирани редитељ.
9. Режија:
– лице са завршеним факултетом драмских уметности;
– дипломирани редитељ.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.
– драмски и аудиовизуелни уметник – сниматељ кинематограф-
ске слике;
– дипломирани редитељ;
– дипломирани сниматељ.
11. Монтажа:
– дипломирани филмски и телевизијски монтажер;
– дипломирани редитељ.
12. Филмски и тв сценарио:
– дипломирани драматург;
– дипломирани редитељ.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-157/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
7
На основу члана 121. став 11. Закона о основама система об-
разовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ-
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
НОВИНАР САРАДНИК
Члан 1.
Овим правилником прописује се врста образовања наставни-
ка у стручним школама које остварују наставни план и програм ог-
леда за образовни профил новинар сарадник.
Члан 2.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште-
образовних предмета могу да изводе лица чија је врста образо-
вања прописана Правилником о врсти стручне спреме наставника,
стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама
(„Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99,
6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, 11/08 и 4/09).
Члан 3.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч-
них предмета за образовни профил новинар сарадник може да из-
води:
1. Ликовна култура:
– лице са завршеним факултетом ликовних уметности;
– дипломирани историчар уметности;
– дипломирани историчар;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани филмски и ТВ продуцент.
2. Драматургија:
– дипломирани драматург.
3. Културологија:
– дипломирани професор српског језика и књижевности;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури.
4. Продукција у култури и медијима:
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани филмски и ТВ продуцент.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 157

5. Мултимедија: 1. Ликовна култура:

– дипломирани професор информатике; – лице са завршеним факултетом ликовних уметности;
– дипломирани професор основа технике и информатике; – дипломирани историчар уметности;
– дипломирани математичар- астроном. – дипломирани историчар;
6. Историја медија: – дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани историчар уметности; – дипломирани филмски и ТВ продуцент.
– дипломирани историчар; 2. Драматургија:
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури; – дипломирани драматург.
– дипломирани филмски и ТВ продуцент. 3. Културологија:
7. Увод у новинарство – дипломирани професор српског језика и књижевности;
Реторика и новинарска етика – дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури.
Новинарски жанрови 4. Продукција у култури и медијима:
Новинарство: – дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани новинар. – дипломирани филмски и ТВ продуцент.
8. Комуникологија: 5. Мултимедија:
– дипломирани професор српског језика и књижевности; – дипломирани професор информатике;
– дипломирани новинар; – дипломирани професор основа технике и информатике;
– дипломирани комуниколог. – дипломирани математичар – астроном.
9. Стилистика: 6. Историја музике:
– дипломирани професор српског језика и књижевности. – дипломирани историчар уметности;
10. Односи са јавношћу: – дипломирани историчар;
– дипломирани новинар; – дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури;
– дипломирани продуцент у позоришту, радију и култури. – дипломирани диригент;
– дипломирани музиколог.
Члан 4. 7. Солфеђо:
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја- – дипломирани диригент;
вљивања у „Просветном гласнику”. – дипломирани музиколог;
– дипломирани професор солфеђа;
Број 110-00-157/10-03 – дипломирани професор музичке културе;
У Београду, 8. јуна 2010. године – дипломирани музички педагог.
8. Примењена музика:
Министар
– дипломирани дизајнер звука;
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
– дипломирани сниматељ и дизајнер звука.
9. Певање:
– дипломирани диригент;
– дипломирани музиколог;
8 – професор музичке културе;
На основу члана 121. став 11. Закона о основама система об- – лице са завршеним факултетом музичких уметности;
разовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09), – дипломирани музички педагог.
Министар просвете доноси 10. Хармонија:
– дипломирани диригент;
П РА В И Л Н И К – дипломирани музиколог;
– дипломирани музички предагог;
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ- – лице са завршеним факултетом музичких уметности.
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ 11. Снимање и обрада звука:
– дипломирани дизајнер звука;
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ – дипломирани сниматељ и дизајнер звука.
САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ УМЕТНОСТИ
12. Основи музичке продукције:
Члан 1. – дипломирани дизајнер звука;
Овим правилником прописује се врста образовања наставни- – дипломирани сниматељ и дизајнер звука;
ка у стручним школама које остварују наставни план и програм ог- – лице са завршеним факултетом музичких уметности.
леда за образовни профил сарадник у музичкој уметности. 13. Основи снимања музике:
– дипломирани дизајнер звука;
Члан 2. – дипломирани сниматељ и дизајнер звука;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште- – лице са завршеним факултетом музичких уметности.
образовних предмета могу да изводе лица чија је врста образо-
вања прописана Правилником о врсти стручне спреме наставника, Члан 4.
стручних сарадника и помоћних наставника у стручним школама Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
(„Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, вљивања у „Просветном гласнику”.
6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, 11/08 и 4/09).
Број 110-00-157/10-03
Члан 3. У Београду, 8. јуна 2010. године
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч-
них предмета за образовни профил сарадник у музичкој уметности Министар
може да изводи: проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
Страна 158 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

9 Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада

На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4. Уређаји и инструменти – „глува соба”
Закона о основама система образовања и васпитања („Службени 1. Осмоканално микрофонско предпојачало 1
гласник РС”, број 72/09),
2. Слушалице 3
Министар просвете доноси
3. Микрофони кондензаторски 1
П РА В И Л Н И К 4. Микрофон динамички 1
5. Сталак за микорофон 1
О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ 6. Монитор слике 1
ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У 7. Зидни држач монитора слике 1
СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВ- Музички софтвер
1. Steinberg Nuendo VST 1
НИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ
2. Sound forge 1
ПРОФИЛ САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ УМЕТНОСТИ
3. Waves bundle: Native power pack 1
Члан 1. 4. L2 1
Овим правилником утврђују се ближи услови ( у даљем текс-
ту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних У специјализованој учионици – тонски студио, оствариваће
средстава у стручним школама које остварују наставни план и про- се вежбе из предмета:
грам огледа за образовни профил сарадник у музичкој уметности, – Снимање и обрада звука;
који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. – Основи музичке продукције;
– Основи снимања музике (делимично);
Члан 2. – Певање.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”. 2. Специјализована учионица - аудио/миди студио

Број 110-00-157/1/10-03 Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
У Београду, 8. јуна 2010. године 3. Сто 2
4. Столица 6
Министар 5. Корпа за отпатке 1
проф. др Жарко Обрадовић, с.р. 6. Школска табла 1
Уређаји и инструменти
НОРМАТИВ ПОСЕБНОГ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА, ОПРЕ- 1. Рачунар Pentium IV 2
МЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА Звучна карта са Асио драјверима и 24-битним
2. 2
КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕ- конверторима / midi
ДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ САРАДНИК У МУЗИЧКОЈ 3. Миди клавијатура 2
УМЕТНОСТИ 4. Слушалице 4
5. DVD и CD плејер уређај 1
А) Школски простор 6. Монитор слике 2
1. Специјализована учионица - тонски студио, акустички об- 7. Пар активних студијских монитора 2
рађен и адаптиран простор
Музички софтвер
величина кабинета: 20 м 2
1. Steinberg Nuendo VST 2
2. Специјализована учионица – aудио/миди студио
величина кабинета: 15 м 2 2. Sound forge 2
3. Специјализована учионица – Демонстрација наставног 3. VST instrument Stylus RMX 2
садржаја 4. VST instrument Spectrasonics Trilogy Bass 2
величина кабинета: 40 м 2 5. VST instrument Korg Legacy 2
6. VST instrument EXS – 24 2
Б) Школска опрема 7. VST instrument CDXTRACT 2
1. Специјализована учионица - тонски студио 8. Waves bundle: Native power pack 2

Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада У специјализованој учионици – миди студио, оствариваће се
1. Сто за аудио режију 1 вежбе из предмета:
2. Наставничка столица 1 – Снимање и обрада звука (делимично);
3. Ученичке столице 3 – Основи музичке продукције (делимично);
4. Корпа за отпатке 1 – Основи снимања музике.
Уређаји и инструменти – „режија”
3. Специјализована учионица
1. Рачунар Pentium IV 1
– Демонстрација наставног садржаја
Осмоканална звучна карта са Асио драјвери-
2. 1
ма и 24-битним конверторима Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
3. Аналогни миксер 24 канала 1 1. Наставнички сто 1
4. Реверб 1 2. Наставничка столица 1
5. Компресор/лимитер 1 3. Ученичке столице 15
6. Expander & Gate 1 4. Корпа за отпатке 1
7. Монитор слике 2 Уређаји и опрема
8. Пар активних студијских монитора 1 1. Телевизор 1
9. Control room уређај 1 2. ДВД плејер 1
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 159

Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
3. Звучни систем 2x100W 1 3. Школска табла 1
4. Рачунар Pentium IV 1 4. Корпа за отпатке 1
Софтвер Уређаји и опрема
1. Microsoft Оffice 2007 1 1. Рачунар Pentium IV 1
2. BETA CAM SP 1
У специјализованој учионици – Демонстрација наставног
3. DVD VIDEO RECORDER 1
садржаја, оствариваће се садржаји наставних предмета за образов-
ни профил сарадник у музичкој уметности. 4. Преносни HDD 500GB 2
5. Активни звучници 2x60W 1
Видео софтвер
ADOBE CREATIVE SUITE 4 PRODUCTION
10 PREMIUM:
На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4. After Effects CS4, Adobe Premiere Pro CS4,
1. 1
Закона о основама система образовања и васпитања („Службени Photoshop CS4 Extended , Illustrator CS4,
Soundbooth CS4, Adobe OnLocation CS4, Encore
гласник РС”, број 72/09),
CS4, Adobe Bridge CS4, Adobe Device Central CS4
Министар просвете доноси
2. Grass Valley ProCoder 3 1
П РА В И Л Н И К 3. Grass Valley Edius 1

У специјализованој учионици – видео монтажа I, оствариваће

О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ
се вежбе из предмета:
ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У – Монтажа;
СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАС- – Режија;
ТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ – Камера (делимично).
ПРОФИЛ САРАДНИК У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ
2. Специјализована учионица – видео монтажа II (software)
Члан 1. Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
Овим правилником утврђују се ближи услови (у даљем текс-
1. Наставнички сто 1
ту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних
средстава у стручним школама које остварују наставни план и про- 2. Наставничка столица 1
грам огледа за образовни профил сарадник у драмској уметности, 3. Ученичке столице 4
који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. 4. Ученички столови 2
5. Корпа за отпатке 1
Члан 2. Уређаји и опрема
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја- 1. Рачунар Pentium IV 2
вљивања у „Просветном гласнику”.
2. Слушалице 4
Број 110-00-157/1/10-03 Видео софтвер
У Београду, 8. јуна 2010. године ADOBE CREATIVE SUITE 4 PRODUCTION
PREMIUM:
After Effects CS4, Adobe Premiere Pro CS4,
Министар 1.
Photoshop CS4 Extended , Illustrator CS4,
2
проф. др Жарко Обрадовић, с.р. Soundbooth CS4, Adobe OnLocation CS4, Encore
CS4, Adobe Bridge CS4, Adobe Device Central CS4
НОРМАТИВ ПОСЕБНОГ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА,
ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ У специјализованој учионици – видео монтажа II,
ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ ПЛАН И оствариваће се вежбе из предмета:
ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ САРАДНИК – Монтажа.
У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ
3. Специјализована учионица – фото/видео студио
А) Школски простор
1. Специјализована учионица – Видео монтажа (hardware/ Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
software), 1. Наставнички сто 1
величина кабинета: 30 м 2 2. Наставничка столица 1
2. Специјализована учионица – Видео монтажа (software), 3. Ученичке столице 10
величина кабинета: 30 м 2 Вертикално постављено плаво платно димен-
3. Специјализована учионица – Фото/Видео студио 4. 1
зије 350x250
величина кабинета: 20 м 2 5. Школска табла 1
4. Специјализована учионица – Демонстрација наставног 6. Корпа за отпатке 1
садржаја
Уређаји и опрема
величина кабинета: 40 м 2
1. Расветно тело 200-1000W 3
Б) Школска опрема 2. Сталак за расвету 1
3. Камера DVCAM 1
1. Специјализована учионица – видео монтажа I 4. Камера MINI DV HANDYCAM 1
(hardware/software) 5. MICRO MIC PHANTOM 1
Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада 6. Динамички микрофон 1
1. Сто 1 7. Дигитални фотоапарат 1
2. Столица 4 8. Статив за камеру 1
Страна 160 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

У специјализованој учионици – видео монтажа, оствариваће Б) Школска опрема

се вежбе из предмета:
1. Специјализована учионица
– Камера (делимично);
– Глума (делимично). Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
4. Специјализована учионица 1. Наставнички сто 1
– Демонстрација наставног садржаја 2. Наставничка столица 1
3. Ученички столови 2
Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
4. Ученичке столице 4
1. Наставнички сто 1
5. Корпа за отпатке 1
2. Наставничка столица 1
6. Школска табла 1
3. Ученичке столице 15
Уређаји и опрема
4. Корпа за отпатке 1
1. Рачунар Pentium IV 4
Уређаји и опрема
Софтвер
1. Телевизор 1
1. Microsoft Оffice 2007 4
2. ДВД плејер 1
ADOBE CREATIVE SUITE 4 PRODUCTION
3. Звучни систем 2x100W 1 PREMIUM:
4. Рачунар Pentium IV 1 After Effects CS4, Adobe Premiere Pro CS4,
Софтвер 2. Photoshop CS4 Extended , Illustrator CS4, 1
Soundbooth CS4, Adobe OnLocation CS4,
1. Microsoft Оffice 2007 1
Encore CS4, Adobe Bridge CS4, Adobe Device
У специјализованој учионици – Демонстрација наставног Central CS4
садржаја, оствариваће се садржаји наставних предмета за образов- 3. Grass Valley ProCoder 3 1
ни профил сарадник у драмској уметности – оглед.
У специјализованој учионици, оствариваће се вежбе из предмета:
– Комуникологија;
– Новинарски жанрови;
11 – Новинарствo.
На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4.
Закона о основама система образовања и васпитања („Службени 2. Специјализована учионица – фото/видео студио
гласник РС”, број 72/09), Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
Министар просвете доноси 1. Наставнички сто 1
П РА В И Л Н И К 2. Наставничка столица 1
3. Ученичке столице 10
О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ Вертикално постављено плаво платно димен-
ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У 4. 1
зије 350x250cm
СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВ- 5. Школска табла 1
НИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ 6. Корпа за отпатке 1
ПРОФИЛ НОВИНАР САРАДНИК Уређаји и опрема
1. Расветно тело 200-1000W 3
Члан 1. 2. Сталак за расвету 3
Овим правилником утврђују се ближи услови (у даљем текс- 3. Камера DVCAM 1
ту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних
4. Камера MINI DV HANDYCAM 1
средстава у стручним школама које остварују наставни план и
програм огледа за образовни профил новинар сарадник, који су 5. MICRO MIC PHANTOM 1
одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. 6. Динамички микрофон 1
7. Дигитални фотоапарат 1
Члан 2. 8. Статив за камеру 1
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”. У специјализованој учионици – фото/видео студио, оствари-
ваће се вежбе из предмета:
Број 110-00-157/1/10-03 – Новинарски жанрови;
У Београду, 8. јуна 2010. године – Новинарствo.
Министар
3. Специјализована учионица
проф. др Жарко Обрадовић, с.р. – Демонстрација наставног садржаја
НОРМАТИВ ПОСЕБНОГ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА, Ред. бр. Назив опреме и наставних средстава Број комада
ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ 1. Наставнички сто 1
ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ ПЛАН И 2. Наставничка столица 1
ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ НОВИНАР
3. Ученичке столице 15
САРАДНИК
4. Корпа за отпатке 1
А) Школски простор Уређаји и опрема
1. Специјализована учионица 1. Телевизор 1
величина кабинета: 20 м 2 2. ДВД плејер 1
2. Специјализована учионица – Фото/Видео студио 3. Звучни систем 2x100W 1
величина кабинета: 40 м 2 4. Рачунар Pentium IV 1
3. Специјализована учионица – Демонстрација наставног
Софтвер
садржаја
величина кабинета: 40 м 2 1. Оffice - пакет 1
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 161

У специјализованој учионици – Демонстрација наставног – дипломирани инжењер машинства;

садржаја, оствариваће се садржаји наставних предмета за образов- – дипломирани машински инжењер;
ни профил новинар сарадник. – дипломирани инжењер електротехнике.
6. Техничка механика са механизмима
Основи термодинамике:
– дипломирани инжењер машинства;
12 – дипломирани машински инжењер.
На основу члана 121. став 11. Закона о основама система об-
разовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09), 7. Аеродроми и војни објекти:
Министар просвете доноси – дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са-
обраћај.
П РА В И Л Н И К 8. Примена рачунара у одржавању летелица:
– дипломирани машински инжењер;
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ- – дипломирани инжењер машинства;
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ – дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРО-
ФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ 9. Ваздухопловни прописи и организација одржавања:
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са-
ВАЗДУХОПЛОВА обраћај;
Члан 1. – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
Овим правилником прописује се врста образовања настав- технику;
ника у стручним школама које остварују наставни план и програм – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
огледа за образовни профил авио-техничар за електро опрему ваз- технику;
духоплова. – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
10. Саобраћајни прописи:
Члан 2. – дипломирани инжењер саобраћаја;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште- – дипломирани инжењер машинства;
образовних и стручних предмета могу да изводе лица чија је врста – дипломирани машински инжењер.
образовања прописана: 11. Алати и мерења:
– Правилником о врсти стручне спреме наставника, струч-
них сарадника и помоћника наставника у стручним школама а) теоријска настава:
(„Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, 11/08 и 4/09); технику;
– Правилником о врсти образовања наставника у стручним – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
школама које остварују наставни план и програм огледа за обра- технику;
зовни профил авио-техничар („Просветни гласник”, бр. 16/07 и – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
4/09). б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства;
Члан 3. – дипломирани машински инжењер;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч- – дипломирани инжењер електротехнике;
них предмета за образовни профил авио-техничар за електро опре- – инжењер машинства;
му ваздухоплова може да изводи: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
1. Материјали ваздухоплова: ручју рада Машинство и обрада метала;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
технику; ручју рада Електротехника;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо- – пилот авиона;
технику; в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; – дипломирани инжењер машинства;
– инжењер машинства. – дипломирани машински инжењер;
2. Техничко цртање са машинским елементима: – дипломирани инжењер електротехнике;
– дипломирани инжењер машинства; – инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер; – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– професор машинства. ручју рада Машинство и обрада метала;
3. Основи електротехнике и електронике: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер електротехнике; ручју рада Електротехника.
– дипломирани инжењер електронике; 12. Елементи летелица:
– професор електротехнике. а) теоријска настава:
4. Аеродинамика: – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- технику;
технику; – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо- технику;
технику; – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; б) практична настава:
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са- – дипломирани инжењер машинства;
обраћај. – дипломирани машински инжењер;
5. Рачунари: – дипломирани инжењер електротехнике;
– професор информатике, односно дипломирани информатичар; – инжењер машинства;
Страна 162 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– пилот авиона;
в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала.
13. Конструкција и системи клипних мотора:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
14. Електрична и електронска мерења:
– дипломирани инжењер електротехнике;
– дипломирани инжењер електронике.
15. Дигитална електроника:
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
16. Електричне машине и основе аутоматизације:
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
б) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
17. Електрична опрема ваздухоплова:
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
18. Технологија електроматеријала са елементима елек-
тро уређаја:
а) теоријска настава и вежбе:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) наставa у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
19. Импулсна електроника:
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
31. август – 2010.
20. Радиорадарски примопредајници:
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
21. Електроопрема ваздухоплова:
Инструменти ваздухоплова
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
22. Технологија оджавања електро опреме и инструмена-
та ваздухоплова:
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер еллектротехникe;
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) практичнa наставa:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника;
– пилот авиона;
в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
23. Социјална психологија:
– дипломирани психолог;
– професор психологије.
24. Чврстоћа авиона:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-154/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 163

13
На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник
РС”, број 72/09)
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА
У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ
ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ ВАЗДУХОПЛОВА
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови (у даљем тексту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних сред-
става у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни профил авио-техничар за електро опрему ваз-
духоплова, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Просветном гласнику”.

Број 110-00-154/1/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.

НОРМАТИВ

ШКОЛСКOГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВ-
НИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРО ОПРЕМУ ВАЗДУХОПЛОВА

A) ШКОЛСКИ ПРОСТОР

1. Учионица за општу намену 20

2. Зборница 1
3. Сала (за састанке) 1
4. Библиотека 1
5. Канцеларијe 8
6. Фискултурна сала 1
7. Кабинети
за стручна већа 10
за рачунарство и информатику 3
за стручни енглески језик 3
за аеродроме и војне објекте 3
за техничко цртање са машинским елементима
за основе електротехнике и електронике
за електрична и електронска мерења
за електричну и електронску опрему
за инструменте ваздухоплова
за радио радарске примопредајнике 1
за конструкцију ваздухоплова
за системе ваздухоплова
за конструкцију и системе клипних мотора
за конструкцију турбомлазних мотора
за системе турбомлазних мотора
8. Кабинети
за електротехнику 2
9. Санитарије
Санитарије 3
10. Остале просторије
Магацини 1
гардероба и оставе 1
Страна 164 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

Б) ШКОЛСКА ОПРЕМА
Рачунарство и информатика
Рачунари 3 кабинета по 60 м2
Примена рачунара у одржавању летелица
Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за рачунар 14
4. рачунари у мрежи 14
5. столице за ученике 28
6. сталак за пројекционе апарате 1
7. видео бим 1
8. штампач - ласерски А4 повезан са рачунаром наставника 1

Стручни енглески језик 3 кабинета по 40 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. рачунар у мрежи 1
4. столице за ученике 14
5. столови за ученике 14

Техничко цртање са машинским елементима 1 кабинет 30 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за ученике 18
4. столице за ученике 18

Физика
Основи електротехнике и електронике
Електрична и електронска мерења 1 кабинет 60 м2
Инструменти ваздухоплова
Радиорадарскипримопредајници
Ред. број Назив опреме Број комада
1. осигурачи збирка 1
2. прекидачи 1
3. прикључнице 1
4. мали једнофазни трафо (у пресеку или расклопљен) 1
5. отпорник (мали) за пуштање у рад асинхроног мотора 1
6. мали једнофазни мотор 1
7. склопка за наизменичну струју 1
8. моторски заштитни прекидач 1
9. диоде, транзистори, тиристори, интегрисана кола збирка 1
10. аналогни и дигитални амперметар, волтметар, омметар и сл. 1
11. универзални мултиметри 1
12. мерач снаге 1
13. генератори сигнала 1
14. мерач фреквенције 1
15. осцилоскоп 1
16. радио станице 1
17. радио компас 1
18. авионски уређај за мерење растојања 1
19. радио висиномер 1
20. систем за инструментално слетање 1
21. авионски нишански радар 1
22. авионски радарски питач одговарач 1
23. авионски радарски одговарач 1
24. сигнализатор озрачења 1
25. инструменти за контролу рада мотора 1
26. пилотажни инструменти 1
27. навигациони инструменти 1
28. кисеоничка опрема 1
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 165

14 8. Примена рачунара у одржавању летелица:

На основу члана 121. став 11. Закона о основама система – дипломирани машински инжењер;
образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09), – дипломирани инжењер машинства;
Министар просвете доноси – дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехнике.
П РА В И Л Н И К 9. Ваздухопловни прописи и организација одржавања:
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са-
О ВРСТИ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА У СТРУЧ- обраћај;
НИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ технику;
АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ВАЗДУХОПЛОВ И МОТОР – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
Члан 1. – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
Овим правилником прописује се врста образовања наставни-
10. Саобраћајни прописи:
ка у стручним школама које остварују наставни план и програм ог-
– дипломирани инжењер саобраћаја;
леда за образовни профил авио-техничар за ваздухоплов и мотор.
– дипломирани инжењер машинства;
Члан 2. – дипломирани машински инжењер.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из опште- 11. Алати и мерења:
образовних и стручних предмета могу да изводе лица чија је врста а) теоријска настава:
образовања прописана: – Правилником о врсти стручне спреме – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
наставника, стручних сарадника и помоћних наставника у струч- технику;
ним школама („Просветни гласник”, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03, 11/04, 5/05, 6/05, 2/07, 4/07, 7/08, технику;
11/08 и 4/09); – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
– Правилником о врсти образовања наставника у стручним
школама које остварују наставни план и програм огледа за образов- б) практична настава:
ни профил авио-техничар („Просветни гласник”, бр. 16/07 и 4/09). – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
Члан 3. – дипломирани инжењер електротехнике;
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч- – инжењер машинства;
них предмета за образовни профил авио-техничар за ваздухоплов – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
и мотор може да изводи: ручју рада Машинство и обрада метала;
1. Материјали ваздухоплова: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- ручју рада Електротехника;
технику; – пилот авиона;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо- в) настава у блоку:
технику; – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; – дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер машинства. – дипломирани инжењер електротехнике;
2. Техничко цртање са машинским елементима: – инжењер машинства;
– дипломирани инжењер машинства; – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани машински инжењер; ручју рада Машинство и обрада метала;
– професор машинства. – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
3. Основи електротехнике и електронике: ручју рада Електротехника.
– дипломирани инжењер електротехнике; 12. Елементи летелица:
– дипломирани инжењер електронике; а) теоријска настава:
– професор електротехнике. – дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
4. Аеродинамика: технику;
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо- – дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику; технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо- – дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
технику; б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство; – дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни са- – дипломирани машински инжењер;
обраћај. – дипломирани инжењер електротехнике;
5. Рачунари: – инжењер машинства;
– професор информатике, односно дипломирани информатичар; – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер машинства; ручју рада Машинство и обрада метала;
– дипломирани машински инжењер; – пилот авиона;
– дипломирани инжењер електротехнике.
в) настава у блоку:
6. Техничка механика са механизмима – дипломирани инжењер машинства;
Основи термодинамике: – дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер машинства; – дипломирани инжењер електротехнике;
– дипломирани машински инжењер. – инжењер машинства;
7. Аеродроми и војни објекти: – лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
– дипломирани инжењер саобраћаја, смер ваздушни саобраћај. ручју рада Машинство и обрада метала.
Страна 166 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
13. Конструкција и системи клипних мотора
Структура авиона:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
14. Електрична и електронска опрема:
– дипломирани инжењер електронике;
– дипломирани инжењер електротехникe;
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер.
15. Конструкција авиона:
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
16. Аеродинамика и структура хеликоптера
Хидропнеуматски системи авиона
Системи турбомлазних мотора
Системи авиона
Системи хеликоптера
Чврстоћа авиона:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство.
17. Конструкција турбомлазних мотора:
а) теоријска настава и вежбе:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– пилот авиона.
18. Опрема ваздухоплова:
а) теоријска настава:
– дипломирани инжењер машинства, смер за аерокосмо-
технику;
– дипломирани машински инжењер, група за аерокосмо-
технику;
– дипломирани инжењер машинства, група ваздухопловство;
б) практична настава:
– дипломирани инжењер машинства;
31. август – 2010.
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада – Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада – Електротехника;
– пилот авиона;
в) настава у блоку:
– дипломирани инжењер машинства;
– дипломирани машински инжењер;
– дипломирани инжењер електротехнике;
– инжењер машинства;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Машинство и обрада метала;
– лице са стеченим специјалистичким образовањем у под-
ручју рада Електротехника.
19. Социјална психологија:
– дипломирани психолог;
– професор психологије.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-155/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
15
На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4.
Закона о основама система образовања и васпитања („Службени
гласник РС”, број 72/09)
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ
ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У
СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАС-
ТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ
ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ВАЗДУХОПЛОВ И
МОТОР
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови (у даљем текс-
ту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних
средстава у стручним школама које остварују наставни план и про-
грам огледа за образовни профил авио-техничар за ваздухоплов и
мотор, који су одштампани уз овај правилник и чине његов сас-
тавни део.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Просветном гласнику”.
Број 110-00-155/1/2010-03
У Београду, 8. јуна 2010. године
Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 167

НОРМАТИВ

ШКОЛСКOГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ВАЗДУХОПЛОВ И МОТОР

А) ШКОЛСКИ ПРОСТОР
1. Учионица за општу намену 20
2. Зборница 1
3. Сала (за састанке) 1
4. Библиотека 1
5. Канцеларијe 8
6. Фискултурна сала 1
7. Кабинети
за стручна већа 10
за рачунарство и информатику 3
за стручни енглески језик 3
за аеродроме и војне објекте 3
за техничко цртање са машинским елементима
за основе електротехнике и електронике
за електрична и електронска мерења
за конструкцију ваздухоплова
1
за системе ваздухоплова
за конструкцију и системе клипних мотора
за конструкцију турбомлазних мотора
за системе турбомлазних мотора
8. Кабинети
за електротехнику 2
9. Санитарије
Санитарије 3
10. Остале просторије
магацини 1
гардероба и оставе 1

Б) ШКОЛСКА ОПРЕМА

Рачунарство и информатика
Рачунари 3 кабинета по 60 м2
Примена рачунара у одржавању летелица
Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за рачунар 14
4. рачунари у мрежи 14
5. столице за ученике 28
6. сталак за пројекционе апарате 1
7. видео бим 1
8. штампач - ласерски А4 повезан са рачунаром наставника 1

Стручни енглески језик 3 кабинета по 40 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. рачунар у мрежи 1
4. столице за ученике 14
5. столови за ученике 14
Страна 168 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

Техничко цртање са машинским елементима 1 кабинет 30 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за ученике 18
4. столице за ученике 18

Физика
Основи електротехнике и електронике 1 кабинет 60 м2
Електрична и електронска мерења
Ред. број Назив опреме Број комада
1. осигурачи збирка 1
2. прекидачи 1
3. прикључнице 1
4. мали једнофазни трафо (у пресеку или расклопљен) 1
5. отпорник (мали) за пуштање у рад асинхроног мотора 1
6. мали једнофазни мотор 1
7. склопка за наизменичну струју 1
8. моторски заштитни прекидач 1
9. диоде, транзистори, тиристори, интегрисана кола збирка 1
10. аналогни и дигитални амперметар, волтметар, омметар и сл. 1
11. универзални мултиметри 1
12. мерач снаге 1
13. генератори сигнала 1
14. мерач фреквенције 1
15. осцилоскоп 1
16. радио станице 1
17. радио компас 1
18. авионски уређај за мерење растојања 1
19. радио висиномер 1
20. систем за инструментално слетање 1
21. авионски нишански радар 1
22. авионски радарски питач одговарач 1
23. авионски радарски одговарач 1
24. сигнализатор озрачења 1
25. инструменти за контролу рада мотора 1
26. пилотажни инструменти 1
27. навигациони инструменти 1
28. кисеоничка опрема 1

Конструкција авиона
Системи авиона
Конструкција и системи клипних мотора 1 кабинет 60 м2
Конструкција турбомлазних мотора
Системи турбомлазних мотора
Ред. број Назив опреме Број комада
1. авион КРАГУЈ Ј20 1
2. авион ЈАСТРЕБ Ј21 1
3. авион МИГ 21 L17 1
4. клипни авионски мотор 2
5. турбомлазни авионски мотор 2
6. клипни хеликоптерски мотор 2
7. турбомлазни хеликоптерски мотор 2
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 169

16
На основу члана 30. став 4, а у вези са чланом 101. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник
РС”, број 72/09),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА

У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ
ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ОПРЕМУ ВАЗДУХОПЛОВА
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови (у даљем тексту: норматив) у погледу школског простора, опреме и наставних сред-
става у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни профил авио-техничар за електронску опрему
ваздухоплова, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Просветном гласнику”.

Број 110-00-153/1/10-03
У Београду, 8. јуна 2010. године

Министар
проф. др Жарко Обрадовић, с.р.

НОРМАТИВ

ШКОЛСКOГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА КОЈЕ ОСТВАРУЈУ

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ОГЛЕДА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ АВИО-ТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ОПРЕМУ
ВАЗДУХОПЛОВА

А) ШКОЛСКИ ПРОСТОР
1. Учионица за општу намену 20
2. Зборница 1
3. Сала (за састанке) 1
4. Библиотека 1
5. Канцеларијe 8
6. Фискултурна сала 1
7. Кабинети
за стручна већа 10
за рачунарство и информатику 3
за стручни енглески језик 3
за аеродроме и војне објекте 3
за техничко цртање са машинским елементима 1
8. Кабинет
за електротехнику 2
9. Санитарије
Санитарије 3
10. Остале просторије
магацини 1
гардероба и оставе 1

Б) ШКОЛСКА ОПРЕМА

Рачунарство и информатика
Рачунари 3 кабинета по 60 м2
Примена рачунара у одржавању летелица
Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за рачунар 14
Страна 170 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

4. рачунари у мрежи 14
5. столице за ученике 28
6. сталак за пројекционе апарате 1
7. видео бим 1
8. штампач - ласерски А4 повезан са рачунаром наставника 1

Стручни енглески језик 3 кабинета по 40 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника са рачунаром 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. рачунар у мрежи 1
4. столице за ученике 14
5. столови за ученике 14

Техничко цртање са машинским елементима 1 кабинет 30 м2

Ред. број Назив опреме Број комада
1. радни сто за наставника 1
2. столица за наставника са наслоном 1
3. столови за ученике 18
4. столице за ученике 18

Физику
Основи електротехнике и електронике
1 кабинет 60 м2
Електрична и електронска мерења
Радио радарске примопредајнике
Ред. број Назив опреме Број комада
1. осигурачи збирка 1
2. прекидачи 1
3. прикључнице 1
4. мали једнофазни трафо (у пресеку или расклопљен) 1
5. отпорник (мали) за пуштање у рад асинхроног мотора 1
6. мали једнофазни мотор 1
7. склопка за наизменичну струју 1
8. моторски заштитни прекидач 1
9. диоде, транзистори, тиристори, интегрисана кола збирка 1
10. аналогни и дигитални амперметар, волтметар, омметар и сл. 1
11. универзални мултиметри 1
12. мерач снаге 1
13. генератори сигнала 1
14. мерач фреквенције 1
15. осцилоскоп 1
16. радио станице 1
17. радио компас 1
18. авионски уређај за мерење растојања 1
19. радио висиномер 1
20. систем за инструментално слетање 1
21. авионски нишански радар 1
22. авионски радарски питач одговарач 1
23. авионски радарски одговарач 1
24. сигнализатор озрачења 1
25. инструменти за контролу рада мотора 1
26. пилотажни инструменти 1
27. навигациони инструменти 1
28. кисеоничка опрема 1
31. август – 2010. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 171

САДРЖАЈ
1. Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил авио-техничар за електро опрему ваздухоплова ...... 1
2. Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил сарадник у драмској уметности ................................. 107
3. Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил новинар сарадник ........................................................ 122
4. Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил сарадник у музичкој уметности.................................. 138
5. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова . ...................................................................................................................... 154
6. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил сарадник у драмској уметности .......................................................................................................................................................... 156
7. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил новинар сарадник.................................................................................................................................................................................. 156
8. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил сарадник у музичкој уметности........................................................................................................................................................... 157
9. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил сарадник у музичкој уметности . ..................................................... 158
10. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил сарадник у драмској уметности . ....................................................... 159
11. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил новинар сарадник.................................................................................. 160
12. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил авио-техничар за електро опрему ваздухоплова ............................................................................................................................... 161
13. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил авио-техничар за електро опрему ваздухоплова................................ 163
14. Правилник о врсти образовања наставника у стручним школама које остварују наставни план и програм огледа за образовни
профил авио-техничар за ваздухоплов и мотор .............................................................................................................................................. 165
15. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил авио-техничар за ваздухоплов и мотор............................................... 166
16. Правилник о ближим условима у погледу школског простора, опреме и наставних средстава у стручним школама које
остварују наставни план и програм огледа за образовни профил авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова ....................... 169
Страна 172 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 31. август – 2010.

Издавач: Јавно предузеће „Службени гласник”, Београд, Јована Ристића 1

Директор и главни и одговорни уредник Слободан Гавриловић • Уредник Љиљана Голубовић
Телефони: Редакција 30-60-333 и 30-60-334; Огласи 30-60-529, 30-60-530 и 30-60-308; Претплата 30-60-359; Продаја 30-60-578, факс 30-60-393.
(ПИБ: СР100002782) (МАТИЧНИ БРОЈ: 07453710) (ТЕКУЋИ РАЧУН: 160-14944-58)

Штампа: Штампарија „Гласник” – Београд, Лазаревачки друм 15

Copyright © ЈП Службени гласник, 2010
Свако умножавање и дистрибуција забрањена је. Сва права задржава ЈП „Службени гласник” по Закону о ауторском и сродним правима
и Закону о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању „Службеног гласника Републике Србије”.