19.

Kupovina fransize
Kupovinom fransize preduzetnik od davaoca fransize kupuje parvo ili privilegiju da
posluje na odredjen nacin u odredjenom periodu vremena na odredjenom mestu.
Ta prava mogu biti razlicita:
-prodaja proizvoda i/ili pruzanje usluga davaoca fransize
-koriscenje njegovih simbola, trgovacke marke, arhitektonskog resenja I sl
-poslovanje po modelu davaoca fransize
Uslov za otpocinjanje posla kupovinom fransize su:
- placanje odredjene nadoknade davaocu fransize za prava da se posluje na
odredjen nacin I
- ulagane kapitala za opremanje I otpocinjanje posla

Prednosti za primaoca fransize su:

- razliciti oblici podrske
- nezahteva prethodno iskustvo
- primalac fransize dobija parvo koriscenja prepoznatljive robne marke
- od davaoca fransize moze ocekivati da ucestvuje u pokrivanju dela troskova
promocije.

20. Razvoj novog proizvoda Ili usluge

Четири критеријума за дефинисање новог производа:
-Новина у поређењу са садашњим производима
-Новина у времену
-Новина из перспективе предузећа
-Новина из перспективе потрошача
Од пресудног значаја за успех стратегије развоја новог производа је спој
следећих знања:
- знања о потенцијалном тржишту за нове производе или услуге
- знања неопходних за дизајнирање нових производа или услуга
Ризици који прате ову стратегију:
Предузетник, у неким случајевима неће имати адекватна средства за рад и
самим тим неће успети да оствари одређен задатак у датом временском
перио
Postoji rizik da nece moci da navede dovoljan broj kupaca da kupe njegov
proizvod u kolicini Illi po ceni koja je potrebna da bi preduzece ostvarilo profit
21. Razvoj slicnog proizvoda I usluge
Ова стретегија подразумева развој производа или услуга који нису сасвим
нови, али који су, истовремено довољно различити у односу на постојеће
производе или услуге.
Слични производи или услуге представљају паралелну конкуренцију својим
оригиналима.
Паралелна конкуренција обухвата предузећа која се тешко диференцирају,
тако да су цене основно средство конкурентског надметања.
Кључ успеха у овој стратегији представља диференцирање предузећа.
Najveci problem sa kojima se srecu preduzeca u ovoj strategiji je velik nesklad
izmedju njih I postojecih preduzeca u skoro svim aspektima poslovanja.
22. Korporativno preduzetnistvo
Pojam korporativno preduzetnistvo odnose se na razlicite oblike preduzetnickog
ponasanja u postojecim, velikim organizacijama, kako bi se podsticanjem
inovativnosti ostvarila konkurentska prednost na svim nivoima:
- korporativnom
- divizionalnom
- poslovnih jedinica
- poslovnih funkcija
- projektnih timova

4 pristupa korporativnom preduzetnistvu:

1.Korporativno investiranje u nova preduzeca – kao jedan od oblika korporativnih
preduzetnistva podrazumeva razlicite aktivnosti u vezi sa investiranjem u
osnivanju I vodjenju novih malih preduzeca od strane velikih korporacija
2. Unutrasnje preduzetnistvo – predstavlja tip korporativnog preduzetnistva koji
se zasniva na spremnosti I sklonosti pojedinca zaposlenih u velikom preduzeca da
se ponasaju na preduzetnicki nacin.
3.Uvodjenje trzista – usresredjuje se na strukturne promene u preduzecu kako bi
se podstaklo preduzetnicko ponasanje.
4. Preduzetnicka transformacija - istice znacaj prilagodjavanja velikih preduzeca
promenama u okruzenju. Najbolji nacin za prilagodjavanje su uskladjenje
promene:
- organizacione structure preduzeca, I njegove organizacione kulture

23. Preduzetnicka transformacija velikih preduzeca

Preduzetnicka transformacija predstavlja prilagodjavanje velikih organizacija
promenama u okruzenju, koja se ostvaruje uskladjenim promenama
organizacione structure I culture, sa ciljem da se podstakne preduzetnicko
ponasanje zaposlenih u tom preduzecu.
Faktori koji uticu na preduzetnicko ponasanje pojedinaca I koji konstituisu
preduzetnicku arhitekturu:
- vodjstvo
- strategija
- sistemi
- structure
- kultura u organizaciji
Usresredjujuci se na zaposlone preduzetnicka arhitektura razvija kod njih osecaj
pripadnosti preduzecu I sigurnosti zaposlenja.
Preduzetnicka argitektura doprinosi stvaranju dinamicke sposobnosti preduzeca
da se prilagodjava promenama u okruzenju koju je, buduci da nije formalizovana I
da se zasniva na slozenim licnim vezama u organizaciji, tesko kopirati.
Kljucnu ulogu u procesu izgradnje preduzetnicke arhitekture ima preduzetnik-
lider. On uspostavlja structure, stvara organizacionu kulturu, I pomaze da se
razvije implementirana strategija.
Organizaciona kultura je vazna komponenta preduzetnicke kulture. Osnovni
elementi culture koje podstice preduzetnicko ponasanje su:
- kreativnost I inovativnost
- osposobljavanje zaposlenih da obavljaju poslove
- cvrste veze I odnosi
- stalno ucenje I prihvatanje odmerenih rizika
24. Unutrasnje preduzetnistvo
Unutrasnje preduzetnistvo se moze shvatiti kao preduzetnistvo u postojecim
velikim preduzecima.
Moze biti:
- izolovana aktivnost
- deo postojece organizacije ili organizacija osamostaljenja od velikog preduzeca

Unutrašnje preduzetništvo je bazirano na modelima i tehnikama podsticanja

procesa kreiranja novih poslovnih ideja, ekspanzije tržišta, razvoja tehnologija i
unapređenje metoda rada.
To je istovremeno pokušaj da se određenim grupama ljudi omogući sloboda
delovanja i ispoljavanja kreativnosti.Unutrasnje preduzetnistvo polazi od toga da
se inovacije mogu ostvariti u svakoj postojećoj organizaciji stalnim stimulisanjem i
motivisanjem potencijalnih "lokalnih" preduzetnika u pojedinim segmentima
organizacije.
25. Uvodjenje trzista
Kada se ideje za nove poslovne poduhvate private u velikom preduzecu moze se
postaviti pitanje tipa I nacina uspostavljanja veza izmedju preduzeca I buduceg
poslovnog poduhvata.
Te veze mogu biti interne I eksterne.
Interne- to je kada poslovni poduhvat postaje deo preduzeca ili kordinacija
resursa poslovnog poduhvata I ostalih delova preduzeca ostvaruje se preko
unutrasnjih upravljackih struktura preduzeca
Eksterne veze – kada poslovni poduhvat postaje samostalna organizacija.
Kordinaciju resursa izmedju samostalnih organizacija vrsi trzisni mehanizam.

Da li ce preduzece pribeci trzisnom regulisanju odnosa sa svojim poslovnim

poduhvatom I u kojoj meri, odnosno da li ce I koliko uvesti trziste zavisi od:
- Strategijskog znacaja novog poslovnog poduhvata za preduzece, koji se ogleda u
njegovom doprinosu ostvarenju strategijskih ciljeva preduzeca
- Stepena operativne povezanosti poslovnog poduhvata sa preduzecem, koji
izrazava stepen u kome preduzetnicki poduhvat zahteva sposobnosti I vestine
koje se razlikuju od sposobnosti I vestina preduzeca.
26. Kriterijumi diferenciranja preduzeca prema velicini
Према величини предузећа се диференцирају као мала, средња и велика.
Поред овакве основне поделе, по величини се предузећа могу поделити на:
-Микро
-Мала
-Средња и
-Велика предузећа.

Problemi prilikom klasifikacija preduzeca prema velicini su:

- Izbor pokazatelja – problem koji moze nastati izborom pojedinacnog pokazatelja
velicine da izabrani indicator ne uvazava specificne karakteristike pojedinih
preduzeca, te da stoga ne izrazava stvarnu velicinu preduzeca.
- Visina granicne vrednosti izabranih pokazatelja – visina granice vrednosti
pokazatelja treba da bude razlicita za pojedine industrijske grane.
27. Samostalna preduzeca, partnerska, I povezana preduzeca
Samostalna – Predstavljaju nezavisna preduzeca u smislu da uopste ne ucestvuju ili ucestvuju
manje od 25% u kapitalu ili upravljackim pravima drugih preduzeca. U cilju podsticanja
vlasnickog finansiranja malih I srednjih preduzeca izuzetak su neki investitori koji mogu
ucestvovati u kapitalu preduzeca do 50%.
Privilegovan status imaju organi lokalne vlasti ciji je godisnji budzet manji od 10 miliona evra I
na cijoj teritoriji zivi manje od 5000 stanovnika.
Partnerska – Preduzece je partnersko ukoliko njegovo ucesce u kapitalu ili upravljackim pravima
drugog ili drugih preduzeca jednako ili vece od 25%.
Povezana – Predstavljaju grupu preduzeca u kojima neko peduzece direktno ili indirektno
kontrolise vecinska upravljacka prava u drugom preduzecu ili ima dominantan uticaj na to
preduzece. Dva ili vise preduzeca su povezana ako:
- Jedno preduzece poseduje vecinska upravljacka prava u drugom preduzecu,
- jedno preduzece je ovlasceno da imenuje ili razresava vecinu clanova izvrsnih, upravljackih, I
kontrolnih organa drugih preduzeca.
- ugovor I sporazum izmedju preduzeca omogucava jednom preduzecu dominantan uticaj
na drugo preduzece.
28. DOO, komanditno drustvo, I ortacko
Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka
društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Ortačko društvo
odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Ortačko društvo i D.O.O. imaju veoma mnogo
sličnosti, gotovo da su identični načini osnivanja, organizovanja, odlučivanja, raspolaganja vlasništvom i
slično (u nastavku će biti više izlagano o D.O.O, pa tako sve što će biti rečeno za D.O.O, može se na sličan
način urediti i u ortačkom društvu). Međutim, ključna razlika je to što su ortaci ortačkog društva
odgovorni solidarno za sve obaveze ortačkog društva celokupnom svojom imovinom, dok kod D.O.O.
članovi ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze D.O.O, osim u izuzetnim slučajevima, o čemu će
kasnije biti reči.

2. Komanditno društvo, jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u
svojstvu ortaka (identičan mehanizam, prava i obaveze u tom delu kao i kod O.D), radi obavljanja
određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara
neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine
svog ugovorenog uloga (komanditor). Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom
imovinom. Ova forma društva je nastala u srednjem veku iz potrebe da se ljudi koji su finansirali
putovanje i trgovinu brodovima osiguraju i odgovaraju do visine tako unetog uloga, kao i da podaci o
njima ostanu tajni

Друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО, доо, д. о. о. или д.о.о.) је врста предузећа у форми
привредног друштва које оснива једно или више правних и/или физичких лица, у својству чланова
друштва, ради обављања одређене привредне делатности под заједничким пословним именом и
које за обавезе одговара само оснивачким улогом.[1]ДОО се сматра друштвом капитала, али има
и неке карактеристике друштва лица.[2] Друштво са ограниченом одговорношћу је друштво
капитала које се најчешће бира приликом организовања малих и средњих предузећа. Оно
представља прелазни облик између ортаклука и акционарског друштва.

Предност овог облика организовања је знатно мањи ниво формалности процедура и

унутрашње организације у функционисању друштва у односу на акционарско друштво.

29. Објаснити предности малих предузећа.

Mala su ona preduzeća kod kojih broj zaposlenih nije veći od 50, godišnji prihod ne prelazi 2.5
miliona evra, a prosečna vrednost poslovne imovine nije veća od 1 milion eura.

Одговор: персонални карактер услуга, ограничене могућости пласмана на

тржиште, предности у области производње – прецизост, посебна знања,
мале серије, флексибилност и непосредност, олакшан ХР услед мањег броја
запослених.
1. Personalni karakter usluga- mala preduzeca, zbog neposrednjeg odnosa sa
klijentima, mogu pruzati usluge koje su prilagodjene specificnim zahtevima
klijenata, I tako kod njih stvoriti osecaj jedinstvenosti I vaznosti.
Plasman na tržišnim nišama – moze biti posledica male traznje na sirem trzistu,
specificna karakteristika proizvoda zbog cega je proizvod od lokalnog znacaja, zato
sto vrednost proizvoda ne podnosi visoke transportne troskove.
Prednost u oblasti proizvodnje – U malim preduzecima cesto se proizvode:
- proizvodi cija izrada zahteva preciznost I gde je potreba stalna I neposredna
kontrola procesa proizvodnje
- proizvodi cija izrada zahteva posebno znajne, zanatsku vestinu ili umeticki
talenat, koji poseduje mali broj ljudi
Fleksibilnost – sposobnost malih preduzeca da se brzo prilagode promenama u
okruzenju posledica je brojnih faktora kao sto su:
- neposredniji kontakt sa trzistem
- neformalna organizacija
- koriscenje univerzalnih a ne specijalizovanih sredstava
- nizi stepen specijalizacije zaposlenih
Prednost u upravljanju ljudskim redursima :
- manjeg broja zaposlenih I neposrednijih odnosa izmedju vlasnika I broja
zaposlenih, kao I izmedju zaposlenih
30. Објаснити недостатке малих предузећа.
NEDOSTACI
Manja efikasnost u odnosu na velika preduzeća- korporativna neefikasnost malih preduzeca
ispoljava se u visim troskovima po jedinici proizvoda, koji nastaju usled:
- cestih promena proizvodnog asortimana, pojedinacne ili malo serijske proizvodnje,
nerazvijenog sistema kontrole itd.
Ograničenje u oblasti upravljanja ljudskim resursima – mala preduzeca imaju odredjea
ogranicenja u ovoj oblasti kao sto su:
- rizik kljucnih ljudi, zaposljavanje ljudi koja imaju opsta znanja I mogu obavljati vise razlicitih
poslova, zbog nedovoljne podele rada I spacijalizacije.
Problemi u obezbešivanju finansijskih sredstava – malim preduzecima nisu dostupni svi izvori
finansirana koji su dostupni velikim preduzecima, a iz dopstupnih izvora finansiranja mala
preduzeca obezbedjuju sredstva po nepovoljnim uslovima. Mnoga mala preduzeca sredstva za
finansiranje I poslovanje I razvoja obezbedjuju iz neformalnih izvora kao sto su:
- licna stednja vlasnika, zajmovi od prijatelja I rodjaka I iz komercijalnih kredita.
31. RAZLIKE IZMEĐU SREDNJIH I MALIH PREDUZEĆA
 Oraganizacija rada i organizaciona struktura (mala preduzeća-jednostavna
struktura, srednja preduzeća formalizovana struktura) – dok je za mala
preduzeca karakteristicna neformalna org I jednostavna organizaciona
struktura, organizaciona struktura srednjih preduzeca je formalizovana:
- sa vise hijerarhijskih nivoa,
- po pravilu funkcionalna sa definisanim radnim mestima, I odnosima izmedju
njih, sa formalizovanim sistemom kontrole
 Način upravljanja – za razliku od malih preduzeca ciji su problem relativno
jednostavni I vezani za tekuce poslovanje I u kojima je donosenje odluka
sasvim koncentrisano na vlasnike, preduzece srednje velicine srecu se sa
slozenijim problemima tekuceg poslovanja I rasta, cije resavanje zahteva
profesionalno upravljanje preduzecem.
 Strategijsko planiranje – sa rastom preduzeca dolazi do izrazaja I potreba za
uspostavljanjem ravnoteze izmedju aktivnosti strategijskog I operativnog
karaktera.
Na podrucju strategijskog upravljanja prednosti preduzeca srednje velicine u
odnosu na mala preduzeca su u:
- velicini trzisnog ucesca, raspolozivim resursima, neposrednim upravljackim
sposobnostima.
 Problemi u finansiranju rasta – srednja preduzeca banke dozivljavaju kao
rizicne zajmoprimce tako da ih nerado kreditiraju.
Razlike u funkcionisanju
32. Дефинисати породично предузеће
Одговор: предузеће у коме су два или више чланова једне породице
власнички или на други начин активно укључени у његово пословање, као и
предузеће које је у власништву више од једне генерације исте породице,
prema tome porodicno preduzece odlikuje:
- vlasnistvo porodice, ili aktivno angazovanje dva ili vise clanova jedne porodice,
nezvisno od toga da li je porodicno preduzece osnovala tekuca generacija
porodice ili je ona nasledila porodicni posao od prethodnih generacija.
- intenzitet I oblici angazovanja clanova porodice
- angazovane sa punim ili nepotpunim radnim vremenom I
- angazovanje na razlicitim menadzerskim ili nemenadzerskim poslovima

Osnovna karakteristika porodicnog preduzeca je koegzistencija porodice I posla.

Porodica je zajednica ljudi ciji je cilj sto potpuniji razvoj svakog clana porodice na
egalitarnoj osnovi dok je cilj posla da ostvari profit I obezbedi opstanak u
konkurentskom okruzenju. Porodicni poslovni ciljevi mogu biti: slicni,
komplementarni, saglasni, I konfliktni.
33. Kultura porodicnog preduzeca
. Organizaciona kultura odredjenog porodicnog preduzeca obuhvata mnogobrojne
specificne oblike ponasanja I verovanja.
Kulturnu konfiguraciju porodicnog preduzeca stvaraju razlicite kombinacije kulturnih obrazaca
grupisanih u 3 aspekta porodicnog preduzeca, ti aspetki su:
- postojeci posao, porodica I upravljanje
U ranim stadijumima razvoja porodicnog preduzeca u porodici dominira:
- patrijahalan porodicni kulturni obrazac, sto znaci da je osnivac preduzeca bespogovorna glava
porodice
- pokroviteljski poslovni kulturni obrazac, koga odlikuje dominacija porodicnih veza nad
profesionalnim sposobnostima zaposlenih,
- odbor koji podrzava je preovladajuci kulturni obrazac upravljanja, sto znaci da odbor direktora
podrzava sve odluke koje donosi osnivac preduzeca

34. Uloge I odnosi u porodicnom preduzecu

Tipicni odnosi u porodicnom preduzecu obuhvataju:
1. Odnos izmedju oca Ili majke, osnivaca porodicnog preduzeca, I njihove dece.
Od svih odnosa koji se uspostavljaju u preduzecu ovaj je najslozeniji I potencijalno
najproblematicniji odnos. Vecina roditelja osnivaca planira da prenese posao na sinove ili
kceri. Pri tom im se namecu brojna pitanja I dileme npr:
- da li njihova deca imaju spoosonosti da ih uspesno nasledne u porodicnom poslu,
- kako motivisati decu da se angazuju u poslu, I kako ih pripremiti za preuzimanje,
- kako obezbediti nepristrasnost prilikom izbora deca kojoj ce poveriti posao.
2.Odnos izmedju supruznika koji vode preduzece kao tim
Njigove uloge u poslu mogu biti razlicite od zajednickog rada bez formalne podele
nadleznosti, do jasno razgranicenih nadleznosti. Potencijalna prednost timskog rada je duze
vremee koje supruznici mogu provoditi zajedno. Poslovni problem lako mogu ovu
potencjalnu prednost pretvoriti u nedostatke:
- razlike u pristupu poslu ili neslaganje supruznika oko nekih poslovnih pitanja lako se mogu
preneti na porodicni zivot
- mogu toliko okupirati supruznike da im malo energije ostaje na porodicni zivot
3. Odnos izmedju sinova I kceri
Vecina porodica ocekuje da sianovi I kceri nastave porodicni posao. Otuda je jedna od
najcescih dilemma sinova I kceri pootencijalnih naslednika porodicnog posla da li treba da
ispune ocekivanja porodice I ostanu u porodicnom poslu. Neki sinovi I kceri mogu biti
sposobni da vode porodicni posao, dok spoosobnost drugih mogu biti nedovoljne, jedno od
osnovnih prava svakog pojedinca je da samostalno odabere svoju karijeru.
4. Polozaj zaposlenih u preduzecu koji nisu clanovi porodice
Poklapanje porodice I posla ne utice samo na odnose izmedju planova porodice, u
porodicnom preduzecu vec I na druge zaposlene, clanovi porodice u porodicnom preduzecu
su u privilegovanom polozaju u odnosu na zaposlene van porodice.