Professional Documents
Culture Documents
Zbirka Zadataka Iz SRPSKOG Jezika Za 5. Razred
Zbirka Zadataka Iz SRPSKOG Jezika Za 5. Razred
ЗБИРКА ЗАДАТАКА
ИЗ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Београд, 2010.
Рецензентска комисија
Доц. др Александар Милановић, председник, Филолошки факултет у Београду
Уредник
мр Бранислава Марковић
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
ПРЕДГОВОР………………………………………………..
ВРСТЕ РЕЧИ.........................................................................
Облици променљивих речи.........................................
ПАДЕЖИ
Номинатив.....................................................................
Генитив..........................................................................
Датив..............................................................................
Акузатив........................................................................
Вокатив..........................................................................
Инструментал...............................................................
Локатив..........................................................................
РЕЧЕНИЦА
Реченице у говорној улози...............................................
Реченице по саставу..........................................................
Аутор
3
ВРСТЕ РЕЧИ
ВРСТЕ РЕЧИ
ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
ВРСТЕ РЕЧИ ВРСТЕ РЕЧИ
Променљиве речи се тако зову зато што имају различите облике за род,
број и падеж, придеви још и придевски вид и компарацију, а глаголи за лица и
глаголске облике.
Облици именица називају се падежи. Падежа има седам у једнини и
седам у множини. По падежима се мењају именице, заменице, придеви и
поједини бројеви.
При промени именица основни део речи се не мења. Он се зове основа
речи. Мењају се само наставци за облик, на пример: глав+а, глав+е, глав+и,
глав+у, глав+о, глав+ом, глав+и.
Ако од једне речи градимо другу реч додајући наставке, то су онда
наставци за грађење речи, на пример: мир: мир+но, Мир+ка...
Користан савет!
Када мењаш облик једне исте речи, користиш наставак за облик.
Када градиш нову реч, користиш наставак за грађење речи.
Да ти помогнемо!
Треба разликовати наставак за облик и наставак за грађење речи. У
следећем примеру уоквирени су сви наставци за грађење именица, а подвучени
наставци за облик именица.
3.☺ Изведи именице од глагола наставком за грађење речи –ње и напиши како се
зове ова врста именица:
писати, учити, гледати, пливати, сањати.
5
4. ☺Како се зове човек који:
ради, штеди, пише, чисти, помаже, кува, кроји.
5.☺ Од датих глагола изведи именицу која означава место на којем се врши радња:
играти, учити, клизати, скијати, читати.
6.☺ Изведи што више речи од именица додавањем наставака за грађење речи:
ред, глас, дим, магла.
Користан савет!
6
ПАДЕЖИ
НОМИНАТИВ
6.☼ Употреби у реченици именице мајка и цвет као субјекат и као именски део
предиката (именски предикатив).
7.☼ Можеш ли да тачно одредиш која именица врши службу субјекта у следећим
примерима?
Кућа мог деде је најлепша у селу. Чула се шкрипа врата. Кола Зорановог оца су
испред куће.
7
ГЕНИТИВ
Да ти помогнемо!
Разликуј атрибут и прилошку одредбу за место.
Ако реч одређује именицу, онда је атрибут. Ако одређује глагол, онда је
прилошка одредба за место.
На пример:
Склонио је књигу са стола. ‒ са стола одређује глагол (склонио је), па је у
служби прилошке одредбе за место.
Књигу са стола сам ставила на полицу. ‒ са стола одређује именицу (књигу),
па је у служби атрибута.
Да ти помогнемо!
Ако деони генитив може да се замени акузативом без предлога (правим
објектом), онда је и деони генитив прави објекат.
куће. Дошао сам испод моста. Изнад куће се дизао црни дим. Овце пасу на ливади иза
куће.
8.* Подвуци све речи које су у генитиву и одреди службу и значење генитива:
Родитељи су ме замолили да средим собу мог млађег брата. Међу његовим
играчкама сам нашао точкић свог аутомобилчића и листове једне старе сликовнице.
Прво сам рашчистио бојице, затим сам покупио тенкиће са пода, а своје
кликере сам склонио са полице.
Када сам завршио, мама ми је као награду дала торте. Сам сам узео и сока.
Однео сам посластице до сточића, сео испред телевизора и уживао у
заслуженој награди.
10. ☼ Подвуци све облике генитива са и без предлога у овом занимљивом одломку:
9
ДАТИВ
Да ти помогнемо!
3.* Напиши реченице у којима ћеш реч лопта употребити као прилошку одредбу
за место и субјекат. Сам одреди падеж који си искористио.
11
АКУЗАТИВ
1.☺ Подвуци објекте, одреди врсте објекта и откриј у којем су падежу. Знаш ли из
ког су текста ове тематске целине?
1. Сиромах открива цару да га је девојка научила да паметно говори.
2. Цар девојци задаје задатке.
3. Цар девојку позива да пред њим одговори на два питања.
4. Цар се наљутио и отерао девојку.
5. Девојка је цара надмудрила и вратила се на двор.
било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се
узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума но
Трту извући из постеље, ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па
пружи другу, али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. Зато
су га сами његови у кући звали Трта, па је име донео готово у школу.“
Бранислав Нушић Хајдуци
12
7.* Одреди падеж и службе подвучених речи у следећим стиховима:
„Оде Милош под бијелу кулу,
Запе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели кроз прстен јабуку,
Пак је узе у бијеле руке,
Однесе је цару честитоме.“
9.* Разликуј субјекат и објекат! Одреди службу подвучених речи у овим примерима:
Село моје баке је веома лепо. Јуче сам нацртао село.
Ормар стоји до прозора. Поправићемо ормар сутра.
Урадио сам задатак. Задатак је био веома лак.
Попио сам сок. Сок је био одличан.
13
ВОКАТИВ
1.☺Подвуци вокативе.
— Томе! Томе! — орило се са улице.
— Хоћеш ли ти, Дарко, да дођеш са својим друговима код нас?
— Чуо си, брате мој, шта о нама говоре?
Па у срцу да му не запоје!
Ао свете, мио и премио,
Красно ли те вишњи удесио...“
Бранко Радичевић Гојко
8.* Подвуци речи у вокативу које врше службу субјекта у следећем примеру:
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
Тебе царе на диван зазива,
Да ти идеш цару на дивана“.
Расрди се Краљевићу Марко,
Па довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша...“
Народна песма Марко пије уз Рамазан вино
15
ИНСТРУМЕНТАЛ
6.* Напиши реченицу у којој ћеш употребити именицу свеска као прилошку одредбу
за средство, прави објекат, прилошку одредбу за место, субјекат и именски део
предиката (именски предикатив).
7.* Напиши реченицу у којој ћеш употребити заменицу она као прилошку одредбу за
друштво, неправи објекат и субјекат.
8.* Употреби именицу кућа у реченици као прилошку одредбу за место и прави
објекат.
ЛОКАТИВ
16
Локатив је падеж који се увек користи са предлозима: у, на, о, по, при.
Добија се на питање: О коме? или На чему?
У реченици врши службе:
1. прилошке одредбе за место, и тада означава место вршења радње, на
пример: Седи мирно на столици!
2. неправог објекта, када означава оно о чему се говори, на пример: Ви се
договорите о журци!
3. прилошке одредбе за време, када означава време вршења радње, на
пример: Звао нас је по доласку у Београд.
Користан савет!
ОБЈЕКАТ
ПРАВИ НЕПРАВИ
17
7.☼ Издвој прилошке одредбе, атрибуте и неправе објекте у овом интересантном
одломку:
„ Бонсаи је кинеска уметност узгајања патуљастог дрвећа. На малој и сунчаној,
јужној тераси једног београдског солитера, баш као на пространству столетних шума,
расте четрдесет стабала. У тој застакљеној и сунцем окупаној просторији, као у
ботаничкој башти, расту смреке, шумски бор, кедар, азалеја, гинко билоба, кестен,
трешња... Те биљке живе у потпуној хармонији и слози. Савети о гајењу бонсаи
биљака могу се наћи на многим интернет-адресама.“
Политика, Бонсаи на тераси
9.☼ Попуни ову табелу падежа и дај своје примере. Ова табела ће ти бити од велике
помоћи у раду.
18
Место вршења
радње
Локатив Прилошка одредба за
место
Неправи објекат
Прилошка одредба за
време
19
ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦЕ
Користан савет!
Род и број именице одреди тако што ћеш именицу ставити у реченицу у којој је
глагол у перфекту!
На пример:
Једнина
множина
21
ПРИДЕВИ
једнина множина
Правописни путоказ!
22
снажан, брз, зелен, мермерни, јутрошњи, сељачки, сељаков, камени, порцулански,
дечји, јесење, сиромашан, београдска, железничка, горњи, ноћно, ондашњи, млечни,
кућни, мамин, Миличин, леви, Алексин.
Да ти помогнемо!
Приметићеш да службу атрибута осим придева врше и друге врсте
именских речи: заменице, именице и бројеви, на пример: Један мој пријатељ ми
је прискочио у помоћ. Лепота девојке ме је оставила без речи.
ПРИДЕВСКИ ВИД
Облик придева којим се казује особина непознатог, први пут споменутог
бића или предмета зове се неодређени вид или облик придева. На пример:
Другарица ми је шапнула:
—Један згодан црн дечко ми се свиђа!
Облик придева којим се казује особина познатог, већ споменутог бића
или предмета назива се одређени вид. На пример:
Одговорила сам јој:
— Тај згодни црни дечко је пријатељ мог брата. Хоћеш да те упознам?
Описни и градивни придеви имају различите облике за одређени и
неодређени придевски вид у мушком роду, а у женском роду се разликује само
акценат. Описни и градивни придеви одређеног вида имају наставак -и у
номинативу једнине мушког рода, на пример: лепи, земљани. Описни и градивни
придеви неодређеног вида немају овај наставак, на пример: леп, земљан.
Присвојни придеви изведени од имена људи наставцима -ов, -ев и -ин
имају само неодређен вид. На пример: Миланов – неодређени вид, Машин —
неодређени, татин — неодређени, братовљев—неодређени вид.
Остали присвојни придеви, који се завршавају наставцима -ски,
-шки, -чки, -(и)ји и -њи имају само одређени вид: београдски, морски, јуначки,
деч(и)ји, јутарњи.
Временски и месни придеви имају само одређени придевски вид.
24
ВИД ПРИДЕВА
НЕОДРЕЂЕНИ
ВИД ОДРЕЂЕНИ ВИД
Користан савет!
Користи овај дијаграм да тачно одредиш вид придева.
25
ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА
ИЛИ
КОМПАРАЦИЈА
Придеви се пореде према степену особине коју изражавају.
Придев стоји у позитиву када означава да именички појам има одређену
особину и не пореди се ни са једним другим, на пример: позитив — нулти степен
поређења — брз, свеж, леп.
Придев стоји у компаративу онда када означава да један именички појам
има јаче изражену неку особину него други именички појам, на пример:
компаратив — први степен поређења — бржи, свежији, лепши.
Да ти помогнемо!
Чим се у облику компаратива придева појави нови глас, буди сигуран да
је наставак за грађење компаратива –ји: брз + ји = бржи
(з + ј = ж). У питању је гласовна промена коју ћеш тек учити, а зове се јотовање.
26
3.* Како се правилно каже? Напиши компаратив и суперлатив придева:
тесан, лош, горак, врућ.
Правописни путоказ!
Придеви који почињу словом Ј, а налазе се у
суперлативу, чувају оба слова Ј, на пример:
најјачи, најјефтинији, најјаснији...
27
ЗАМЕНИЦЕ
ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
ИМЕНИЧКЕ
ЗАМЕНИЦЕ
НЕЛИЧНЕ
ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЗАМЕНИЦЕ
Упитно-
ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА односне:
ЛИЧНЕ КО, ШТА
СВАКОГ ЛИЦА
ЗАМЕНИЦЕ СЕБЕ или СЕ
Неодређене:
једнина множина НЕКО, НЕШТО
1. ЈА МИ Одричне:
2. ТИ ВИ НИКО, НИШТА
Опште:
3. м.р. ОН ОНИ
ж.р. ОНА ОНЕ
ср.р. ОНО ОНА
СВАКО, СВАШТА
Посебне опште
заменице: ИКО,
ИШТА, БИЛО КО,
БИЛО ШТА,
МА КО,
МА ШТА...
28
НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЗА ЛИЦА
Добијају се на питање: ЗА СТВАРИ
Добијају се на питање:
Ко? Шта?
Упитно-односне: КО ШТА
Неодређене: НЕКО НЕШТО
Одричне: НИКО НИШТА
Опште: СВАКО СВАШТА
Правописни путоказ!
Предлози у одричним именичким заменицама
пишу се одвојено од негације и саме заменице!
На пример: ни са ким, ни од кога, ни због чега,
ни према коме, ни за шта...
29
Ном. Ми Ви Они, Оне, Она
Ген. Нас ‒ нас Вас ‒ вас Њих ‒ их
Дат. Нама ‒ нам Вам ‒ вам Њима ‒ им
Акуз. Нас ‒ нас Вас ‒ вас Њих ‒ их
Користан савет!
Именичке заменице не врше службу атрибута. Службу атрибута врше
придевске заменице.
Именичке заменице некад имају исте облике као придевске заменице, али
се увек разликују по служби у реченици.
9.☼ Одреди врсту именичких заменица, лице (ако га заменица разликује) и падеж
заменица у следећим реченицама:
Забављени собом, ми смо заборавили на вас. Ја ни од кога нисам чуо да треба
теби да је дам. Он је разговарао са нама о нашим проблемима.. О чему сте са њим
разговарали док сам ја учио са њом? Коме ти то кажеш кад те овде нико не разуме?
12.* Одреди врсте заменица, лице (ако га заменица разликује) и падеж. За неке
заменице добићеш више могућих решења. Пробај да се сетиш свих:
ми, га, им, свашта, јој, ти, њ, га, их, собом, себи, му, је, вам, ником, ничим, ма коме,
ма чему, било кога;
30
13.*Каква је разлика у значењу између следећих реченица ако су коришћене следеће
заменице:
Она ради своје домаће задатке.
Она ради њене домаће задатке.
Обуо је своје ципеле.
Обуо је његове ципеле.
14.☼ Одреди врсту заменица, лице, род, број, падеж и њихову службу у реченици:
Он ти је рекао све о њој.
Дај му их одмах!
Сачекај их и иди са њима.
Чувај себе.
Пошаљи јој је.
Стидим се јер сам те увредио.
Стално је причала о њему.
Слушај ме!
Слушам вас.
31
БРОЈЕВИ
У писању, иза арапских цифара се пише тачка када нам треба редни број.
Ако нам треба главни број, нема тачке.
Иза римских цифара никада нема тачке.
БРОЈЕВИ
Правописни подсетник!
32
4. * Подвуци именице које се користе као бројеви:
хиљада, двојка, двоје, хиљадити, милијарда.
Правописни подсетник!
9.☼ Напиши годину Косовске битке римским цифрама. Ако не знаш које је године
одржана битка, провери у решењу.
Правописни подсетник!
33
ГЛАГОЛИ
2.☺ Одреди глаголске облике и одреди лица и род (ако их глаголски облик
разликује) у следећим примерима:
Дуж обале су промицале високе сиве стене, а таласи су ударали све јаче и јаче.
Док ветар хучи и носи све пред собом, ми чучимо испод великог палог стабла и
чекамо да прође олуја. Сутра ћемо сигурно свима причати своје доживљаје. Ја ћу
се похвалити својом сналажљивошћу.
34
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ИЛИ
ГЛАГОЛИ ПО
ТРАЈАЊУ РАДЊЕ
СВРШЕНИ
НЕСВРШЕНИ
Почетно-свршени
Трајни
Завршно-свршени
Учестали
Тренутно-свршени
2.☺ Изведи што више глагола свршеног вида користећи предлоге испред глагола:
трчати, пливати, држати.
8.☺ Направите што више свршених глагола користећи предлоге испред глагола и
употребите по један свршени глагол у реченици:
Читати – до, из, на, про,
Спавати – пре, од, у, на, из.
9.* Наведи прво лице једнине ових глагола у презенту и пази да не погрешиш!
Лећи – лежати – легати,
седети – сести – седати,
скочити –скакати — скокнути — скакутати.
35
Неки глаголи могу бити и несвршени и свршени, у зависности од значења у
реченици. Они се зову двовидски глаголи: вечерати, ручати, телефонирати,
чути, видети.
36
ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ
ИЛИ
ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ РОД
ИЛИ
ГЛАГОЛИ ПО
ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ
ПРАВИ
ПОВРАТНИ
Речца „се“ = „себе“
НЕПРАВИ
ПОВРАТНИ
Речца „се“ не мења се
обликом „себе“
УЗАЈАМНО-
-ПОВРАТНИ
Постоје бар два вршиоца
радње
37
1.☺ Одреди глаголски род у следећим реченицама:
Мама прави колаче за Ивану. Мама чешља Ивану. Мама и Ивана иду у шетњу. Ивана
је порасла. Ивана се сама чешља. Ивана се заљубила. Ивана и Милан се воле.
38
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
ИНФИНИТИВ
39
За оне који желе да знају више!
Инфинитив може имати и друге службе у реченици ‒ може бити
допуна глаголима као што су: моћи, морати, смети, почети, наставити, престати,
на пример: Мирко мора устати на време. Почео је скијати прошле зиме. Не смем ти
ништа открити.
40
ПРЕЗЕНТ
Презент је прост и личан глаголски облик и служи да искаже радњу која
се дешава у тренутку говора или радњу која се увек дешава.
5.* Подвуци глаголе у облику презента у овим стиховима. Знаш ли који је певач
поклонио дивну мелодију овој Бранковој песми?
„Певам дању, певам ноћу,
Певам селе, што год хоћу:
6.* Издвој презенте из стихова ове лепе песме и напиши инфинитиве тих глагола:
„Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.
Користан савет!
Не заборави: прост глаголски облик се гради од глаголске основе и
наставка. Чини га само један глаголски облик: чух, видим, мислити, скочивши,
сумњајући...
Сложен глаголски облик се увек гради од помоћног глагола и главног
глагола. Он се увек састоји од најмање два глагола, помоћног и главног: видео
би, слушали смо, били смо путовали...
За лакше памћење:
Прост глаголски облик = основа + наставак за грађење
Сложен глаголски облик = помоћни глагол + главни глагол
Да ти помогнемо!
Да ли су глаголски облици: умије се, не види се, прости или сложени?
Повратна речца „се“ и одрична речца „не“ не утичу на сложеност
глаголског облика, не рачунају се, нису глаголи, дакле, ови глаголски облици су
прости!
9.☼ Напиши свршене глаголе према датим глаголима и изведи 1. лице једнине
презента свакога од њих:
закључивати, истрчавати, обећавати, приближавати, издржавати,
забрањивати, записивати, смиривати , избацивати, скраћивати.
Да ти помогнемо!
Енклитички облици су краћи, ненаглашени, неакцентовани облици речи.
Са њима смо се упознали код заменица, а енклитичке облике имају и неки
помоћни глаголи.
Користан савет!
Када их напишеш, прочитај их као песмицу, у ритму. Биће ти лакше да их
запамтиш.
43
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
Правописни подсетник!
У облицима мушког рода радног глаголског придева
између последњег слова инфинитивне основе и
наставка –о за радни придев не сме да се пише слово
Ј.
На пример: пи-о, би-о, ши-о.
44
ПЕРФЕКАТ
3.☺ Напиши правилно 1. лице једнине мушког рода перфекта следећих глагола:
радити, купити, стајати, стати, извинити се, извинути се, бити, пити.
Шта тачно значи извинити се, а шта извинути се?
45
ФУТУР I
1.* Напиши 2. лице једнине футура на оба начина (са помоћним глаголом испред и
иза главног глагола): гледати, викати, доћи, вући, наћи, пити, седети, ући, изаћи.
46
мислићу, нисам хтео, знам, даш, немам, ћемо узети, гледале смо, бити, сумњале,
сумњати, знале смо, су се окренуле.
ГЛАГОЛСКИ
ОБЛИЦИ
ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
ВРЕМЕНА НАЧИНИ
47
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ПРИЛОЗИ
Користан савет!
Прилози углавном одређују глаголе. Једино прилог за количину може да
стоји уз именицу, на пример: Прошло је много дана од тада, или уз придев, на
пример: Ово је веома леп цртеж, или уз друге прилоге, на пример: Он је изузетно
брзо стигао до циља.
Упамти: придеви увек одређују именице, а прилози углавном одређују
глаголе!
49
ПРЕДЛОЗИ
Прави предлози су: од, до, на, у, из, за, уз, ка, о, са, по, код, под, пред, при.
Користан савет!
Када стоје испред именица, то су предлози, на пример: Свратићу пре
посла код тебе. Била сам близу твоје куће.
Ако одређују глагол, онда су прилози! На пример: Данас ћемо поћи пре.
Јуче смо били близу.
РЕЧЦЕ
51
ВЕЗНИЦИ
папа
ии али
али
или
или аа
Вез-
Вез-
ници
ници
дада јер
јер
ако
ако који
који
кад
кад
2. * Подвуци везнике и уочи које реченичне јединице повезују: речи, скупове речи
или реченице:
Иван и Оља иду на Аду. Понећемо мој бицикл или Ољине ролере.
Кренућемо чим се спремимо. Узећемо воду за пиће, али нећемо носити сокове.
Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице.
52
УЗВИЦИ
53
РЕЧЕНИЦА
54
6.* Наведи бар 6 жељних реченица које чујеш готово сваког дана.
РЕЧЕНИЦЕ ПО САСТАВУ
РЕЧЕНИЦА ПО
САСТАВУ
ПРОСТА СЛОЖЕНА
НЕПРОШИРЕНА ПРОШИРЕНА
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
АТРИБУТ АПОЗИЦИЈА
55
ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ
ГЛАГОЛСКЕ ДОПУНЕ:
ПРАВИ И НЕПРАВИ
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
ОБЈЕКАТ
1.☺ Одреди службу подвучених речи у овим стиховима и кажи какве су ово
реченице по саставу:
„Ето доле под градом Леђаном
Изиш′о је краљев заточниче.”
„Он телала пусти у сватове,
Телал виче и тамо и амо.”
Народна песма Женидба Душанова
2.☺ Одреди службу речи у следећим стиховима и кажи какве су ово реченице по
саставу:
„Погледа га Милош попријеко,
12.☼ Направи сложену реченицу тако што ћеш подвучену прилошку одредбу
заменити предикатом. Како? Пронађи предикат који је значењем најсличнији
прилошкој одредби коју мења:
Вежбам у рано јутро. Учим због тешког испита. Отишао је болестан на посао.
Отишао је кући не сачекавши ме. Окренуо се брзо вичући на њега. Гледајући га у
очи, причао је мирно.
14. ☼ Изброј колико простих реченица има у сложеним реченицама у овом одломку:
„У неком научном институту један од експериментатора је имао изузетно истанчан
слух. Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте. И заиста, он би се
окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од три места.“
Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета
58
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ГЛАВНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ
СУБЈЕКАТ
4.☼ Подвуци предикате и сваком од њих одреди субјекат, био он исказан или
не:
„Био је и говедар и пудар, фурунџија и млекаџија, и баштованџија и ашчија,
али је ова два последња занимања ипак највише ценио и једнако је једно другим
замењивао; и умро је а никако није могао стално да се реши за једно или друго
занимање. ”
Стеван Сремац Чича Јордан
60
ПРЕДИКАТ
ПРЕДИКАТ
ГЛАГОЛСКИ ИМЕНСКИ
ПРОСТ СЛОЖЕН
61
3.* Одреди врсте предиката у следећим примерима и именуј глаголске облике
којима су исказани:
Нећемо се видети вечерас, јер сам се уморио. Идем. Она је моја најдража
пријатељица. Ако ме сачекаш, ићи ћемо заједно. Ово ти је први пут да путујеш на
море! Ја нећу никако стићи на тај воз. Ја ћу баш тада поправљати фрижидер. Он се
одмах, чим је за ту изненадну вест чуо, припремио за пут.
62
Важно упозорење!
Не мешајте прилошке одредбе за начин и време са глаголским облицима,
на пример: Читао је новине подвлачећи важне речи. — прилошка одредба за начин.
63
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ЗАВИСНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
ДОПУНЕ:
Прави објекат
ОДРЕДБЕ
Неправи објекат
ИМЕНИЧКЕ
ОДРЕДБЕ:
Атрибут Прилошке одредбе
Апозиција
ОДРЕДБЕ
Одредбе у реченици ближе одређују главну реч. Према врсти главне речи
коју одређују, деле се на именичке и прилошке. Именичке одредбе ближе
одређују именице, а прилошке одредбе глаголе.
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
64
2☺. У реченицу: „Ишли смо на излет“ , додајте атрибуте који ће казати какав је био
излет, када се одвијао, чији је, где је био излет, колико је времена трајао.
Да ти помогнемо!
Ако именска реч (именица, заменица, придев или број) одређује именицу,
по служби је атрибут, на пример: књига Оље из првог један, књига са сајма, књига
златних корица.
Ако именска реч одређује глагол, онда је по служби објекат, на пример:
Књигу сам купио Ољи, или прилошка одредба, на пример: Књигу сам донео са
сајма. Књига има златне корице.
3.☺ Додај што више придева у служби атрибута уз именице небо и море у
следећој реченици.:
Небо се простире над морем.
6.☺ Додај основне бројеве (од један до четири) или редне бројеве у служби
атрибута уз именице у следећим реченицама:
Освојио је место на градском такмичењу.
Отишао је на наградно путовање после године напорног рада.
груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред винограда,
осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се позна бресква, а на
њеним голим,црним и храпавим гранчицама жуте се слатки плодови.
Не знаш куда ћеш пре да погледаш, или у грожђе што ти над главом виси или
на мирисне жуте дуње.“
Светолик Ранковић Јесен у винограду
65
„Опет смештам бледу, уздрхталу Нађењку у санке, опет летимо у страшну провалију,
опет хучи ветар и стружу саонице, и опет, кад санке најсилније и најхучније лете, ја
говорим полугласно...”
Антон Павлович Чехов Шала
66
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АПОЗИЦИЈА
1. ☺ Подвуци апозиције:
Школска слава, слава Светог Саве, слави се и код нас.
Милена, њена бака, позвала нас је на колаче.
67
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
2.☺ Разврстај прилошке одредбе за место према врстама речи којима су исказане на
прилоге и именице са предлозима и без предлога:
ту,тамо, овде, према кући, ка школи, oнде, где, куда, уз школу, из дворишта, oдакле,
одовуд, на дрвету, око дрвета, горе, доле, лево, десно, изнад школе, преко конопца,
оданде, куд-који, напред, назад, у школу.
5.☺ Разврстај прилошке одредбе за узрок према врстама речи на прилоге и именице
са предлозима.
зашто, зато, због своје нарави, због лошег успеха, стога.
68
„Пламен и дим обавили су наш вод, вод мајора Гавриловића, који се налазио
на Дунавском кеју. У рововима пуним воде смо провели цели дан и целу ноћ под
директном ватром пољских оруђа са дунавске стране. Земља се тресла и стењала под
тешким ударцима, а када је пала ноћ цело поприште је осветљавао огроман пламен
горућих зграда.“
Ђорђе Себ. Раш Дневник мајора Драгутина Гавриловића
69
ДОПУНЕ
„Крадљивац и краставци
Пошао једанпут неки човек да краде краставце од баштована. Прикраде се
краставцима и помисли: „Однећу краставце и продаћу их, па ћу за те паре купити
кокошку. Кокошка ће да носи јаја, а ја ћу је насадити, па ће извести пилиће. Одгајићу
пилиће, продаћу их и купити крмачицу. Она ће ми опрасити прасиће. Прасиће ћу да
продам и да купим кобилу. Она ће ми ождребити ждребад. Одгајићу ждребад, па ћу
их продати, а онда ћу купити кућу и направити башту. Кад будем имао башту
посејаћу краставце и нећу дозволити да их краду — имаћу јаку стражу. Узећу чуваре
и поставићу их да чувају краставце. Тада ћу са стране да приђем и викнем:
—Хеј, ви, боље чувајте!
Ово он повика из свег гласа. Чувари га чуше, па истрчаше и избише га.”
Лав Толстој
71