You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja

Yearbook of the Centre for Balkan Studies

Location: Bosnia and Herzegovina

Author(s): Amila Kasumović
Title: Djelatnost konzulata u Bosni i Hercegovini u prvim godinama austrougarske okupacije 1878-
1881.
Work of Consulates in Bosnia and Herzegovina durign the first years of Austria-Hungarian
occupation 1878-1881
Issue: 43/2014
Citation Amila Kasumović. "Djelatnost konzulata u Bosni i Hercegovini u prvim godinama
style: austrougarske okupacije 1878-1881.". Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 43:237-
251.
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=148411
CEEOL copyright 2020
D jelatnost konzulata u Bosni i Hercegovini u prvim godinam a
austrougarske okupacije 1878-1881.
Amila Kasumović
S a ra je v o
N a k o n što je član 25 B erlinskog u g o v o ra dao
o d riješen e ru k e A ustro -U g arsk o j m o n a rh iji da
zap o sjed n e i u p rav lja p o d ru č je m B osne i H e rc e­
govine, n astu p ile su zn ačajn e p ro m je n e koje su
za o k u p ira n u oblast značile suočavanje s n o v im
o k o ln o stim a i p rak sam a, d o k su za p ra v n u stru k u
o n e predstav ljale je d n u en ig m u , skoro n o n sense,
koji je tre b a lo riješiti. K ljučna su b ila p ita n ja su l­
ta n o v a su v eren iteta n a d B o sn o m i H erceg o v inom
te u k la p a n ja o k u p ira n e oblasti u u p ra v n u s tru k ­
tu r u M o n arh ije. P ravnici su oko p rv o g pitanja,
an aliziraju ći član 25 B erlinskog u g o v o ra i o d re d ­
b e A prilske kovencije, sklopljene iz m e đ u M o ­
n a rh ije i O sm a n sk o g carstva 21. 4. 1879. godine,
izgradili dvije o p rečn e teo rije.1 P re m a jed n o j je
su lta n u bilo z a g aran tiran o p ravo suv eren iteta n a d
B o sn o m i H ercegovinom ,2 d o k je p re m a d ru g im a
to p redstavljalo sam o “golo pravo” (n u d u m ius) i
relev an tn i su bili sam o rezu ltati p rak tičn e uprave
ov im p o d ru č je m .3 P itanje položaja B osne i H e r­
cegovine u n u ta r M o n arh ije ostalo je n a izvjestan
n a č in nerasvijetljeno: ovo p o d ru č je nije n ik ad a
bilo in te g rira n o u M o n arh iju , n ego je ostalo kao
je d a n p o se b a n dio u n u ta r nje, o d n o sn o , n ešto što
joj je p rid o d a to - “zu g ew an d t”.4
1 Calvo i B luntschli spadaju u p o se b n u g ru p u p rav n ik a koja
nije jasno definirala svoj stav u vezi s datim pitanjem . Za
n jih je položaj B osne i H ercegovine bio loše riješen. Calvo
je čak tv rd io da je riječ o novoj državi osobenog karaktera.
Im am ović 1976, 21.
2 Schneller, M arten s 1874, Jellinek i drugi.
3 N eu m an n , Lingg 1890.
4 H alid Č aušević sm atra da je do 1908. godine B osna i H er­
cegovina bila zasebno u pravno p o d ru č je izvan M onarhije:
suverenitet je de iure p rip ad a o sultanu, ali se faktično v rše ­
nje svih suverenih prava nalazilo u ru k a m a M onarhije. N a ­
k o n 1908. godine B osna je p o sta la zasebna u p rav n a jedinica
u n u ta r M onarhije. Č aušević 1945, 137-139.
CEEOL copyright 2020
G odišnj a k /Jahrbuch 2014,43:237-251
D O I: 10.5644/G odisnjak.C B I.A N U B iH -43.50
D jela tn o st k o n z u la ta raz ličitih ev ro p sk ih sila,
k ao i o n ih A ustro-U garske m o n a rh ije u B osni i
H ercegovini n a k o n B erlinskog k o n g resa (1878)
p red stav lja jo š je d a n u n iz u p ro b le m a koji u k a z u ­
ju n a k o m p liciran i iz n im n o in te re sa n ta n prav n i
položaj o k u p iran o g p o d ru č ja n a p rijelo m u X IX i
X X stoljeća. U istraživ an ju sm o se fokusirali n a
tri vrlo b itn a se g m en ta ovog pitanja: 1. k o n z u ­
la rn a ju risd ik c ija stra n ih k o n z u lata koja je bila
važeća u o sm a n sk o m p e rio d u u B o san sk o m eja-
letu/vilajetu; 2. im en o v an je stra n ih k o n zu la u
B osni i H ercegovini n a k o n 1878. i 3. u k id an je c.
i kr. a u stro u g a rsk ih k o n z u la rn ih u re d a n a o k u p i­
ra n o m p o d ru č ju .5 A n alizo m sva tri n a v ed en a se­
g m e n ta m ože se d o k azati L inggova tv rd n ja koja
je išla tra g o m to g a d a nije b io b ita n stav p ra v n ih
stru č n ja k a o to m e im a li osm an sk i su ltan jo š u v i­
je k p ravo su v eren iteta n a d B o sn o m i H ercegovi­
n o m , nego je k o n a ča n odgovor n a pravo su v ere­
n o sti davala u prak si p ro v o đ e n a p o litik a a u stro ­
ugarske u p rave koja se k reta la u p rav cu sve užeg
vezanja o k u p iran o g p o d ru č ja u z M o n arh iju .6
Ukidanje konzularne jurisdikcije
stranih konzulata u Bosni
i Hercegovini 1878-1881.
P itanje k o n z u la rn e ju risd ik cije stra n ih k o n zu la ta
n a te rito riju stran e države7 k a rak terističn o je za
5 D jelatnost kon zu lata p o d razu m ijev a i m n o g e dru g e aktiv­
n o sti koje neće b iti o brađene u ovom radu. Z a n a šu te m u su
bila in te resan tn a tr i n o m in ira n a pitanja.
6 Lingg je sm atrao da suveren n e m a pravnu, nego činjeničnu
u p ra v n u vlast. Više o tom e: Lingg 1890.
7 O to m e se dosta pisalo. N avest ćem o sam o neka djela: Pi-
sk u r 1862; Jacobovits 1865; M artens 1874; L ippm ann 1898;
237
CEEOL copyright 2020
o d n o se različitih ev ro p sk ih d ržav a i O sm an skog
carstv a jo š o d ra n o g nov o g vijeka. O n o je usko
vezan o u z p itan je re g u lira n ja p ra v n o g statusa
m u ste m e n a u d ržav am a s islam sk im p re d z n a ­
k o m .8 M u s te m e n i su bili stra n c i koji n isu bili g ra ­
đ a n i9 islam ske države, n eg o su tu bili n a p riv re ­
m e n o m b o rav k u . N jih o v je statu s u islam sk o m i
o sm a n sk o m p ra v u b io sličan, ali n e i je d n a k o n o ­
m e koji su im ale z im m ije . N isu uživali p ra v n u i
su d sk u sa m o sta ln o st sve d o 16. stoljeća, tačnije
d o v re m e n a su lta n a S u lejm ana Z ak o n o d av ca
(1 5 2 0 -1 5 6 6 ).10 O d v re m e n a su lta n a S u lejm ana
p o čin je u sp o stav a re ž im a k apitulacija, o d n o sn o
u g o v o ra koji su o d re đ e n e osobe, u o d re đ e n im
p itan jim a, izu zim ali o d vlasti i z a k o n a države u
kojoj su b oravile, a k o n z u la rn im p re d sta v n ic im a
davali širo k u k o n z u la rn u su d b e n o st.11 K onzula-
L ang 1932; K am m erhofer 1996; Lopičić 2006.
8 Aydin 2004, 581.
9 U k o rišten o m p rije v o d u H istorije osm anske države i ci­
vilizacije u potrijebljen je te rm in “g rađ an in ”. S m atram o da
u p o treb a ovog te rm in a ne odgovara klasičnom osm anskom
p e rio d u , je r je građanstvo relativno m o d e rn a pojava i datira
o d k raja X V III stoljeća. U originalu n avedenog djela k o ri­
šten je izraz “tebaa”, što u p re v o d u znači p o d a n ik . N ew Red-
ho u se T urkish-E nglish D ictio n ary 1968, 1111.
10 A ydin 2004, 581. Status z im m ija je bio p o d lo ža n Šerijatu i
njegovoj p rim je n i o d strane vlasti. Položaj stra n ih državlja­
n a bio je reg u liran preko m eđ u n a ro d n ih ugovora i zavisio
je o d b alansa m o ći jed n e i dru g e države (neke zapadne sile i
O sm anskog carstva, op. a.). B raude / Lewis 2009, 59.
11 K apitulacija (o d srednjovj. lat. capitulare: sporazum jeti
se) u užem značenju jeste naziv za ugovore što su ih e v ro p ­
ske države sklapale s O sm anskim carstvom i d rugim nekr-
šćanskim zem ljam a, a sadržavali su povlastice za njihove
predstavnike, p o d a n ik e i štićenike. (O pća enciklopedija Ju-
goslovenskog leksikografskog zavoda 4, 1978, 264). Prve k a ­
pitulacije su sklopljene izm e đ u F rancuske i O sm anskog c ar­
stva 1536. Pregovore su v odili Ib rah im p a ša i francuski a m ­
b a sa d o r Ž an de la Fore. M eđutim , ove kapitulacije n isu bile
ratifikovane. P ravnu osnovu za francusko prisustvo n a Le­
v a n tu predstavljale su kapitulacije iz 1596. (V ejnstejn 2002,
266). K apitulacije su u francuskom jeziku bile označene kao
lettre p a te n te . Francuske kapitulacije iz 1604. su, izgleda,
bile m o d el za sve ostale subsekventne kapitulacije, sve do
19. stoljeća (M cG ow an 1981, 36). Kapitulacije su sklapane i
s d ru g im zem ljam a: E ngleskom (1580), H olandijom (1612),
H absburškom m o n arh ijo m (1616), d o k su Švedska, D anska,
P ruska i Španija ovakve ugovore potpisale te k u 18. stoljeću
(Ip^irli 2004, 247). U p o č etk u su s različitim državam a skla­
p a n e kapitulacije s p rim a rn im ciljem davanja p o d ršk e ovim
zem ljam a p ro tiv H absburgovaca (Inalcik 2003, 216). Karlo
VI i Selim III su 17. ju la 1718. sklopili trgovački i b rodarski
ugovor u Požarevcu. Ovaj ugovor je om ogućio H absbur-
govcim a im enovanje k o n zu la u svim lukam a O sm anskog
carstva, u kojim a su već p ostojali pred stav n ici stra n ih sila.
H absburgovci su 1767. godine im ali tri, a do 1800. već 21
238
CEEOL copyright 2020
ti su predstavljali su d sk u in sta n c u za rješavanje
n e sp o ra z u m a iz m e đ u stran ac a koji su živjeli u
O sm a n sk o m carstvu. Z a sporove iz m e đ u s tra n a ­
ca i p o d a n ik a O sm an sk o g carstva bili su nad ležn i
o sm an sk i sudovi. M u ste m e n im a su bile p rizn a te
i o d re đ e n e privilegije u slučaju sp o ra s p o d a n i­
cim a O sm an sk o g carstva: sp o r se m o g ao v o d iti
n a su ltan sk o m d iv an u ili je sp o r m o g a o p ratiti
d u ž n o sn ik p o slan stv a zem lje iz koje je d o la ­
zio stra n a c .12 K ada je je d n o m u kapitulacijam a
(a h d n a m e ili a h id n am e , osm .) bilo o d lu č en o da
se sporovi stran a ca rješavaju u n u ta r k o n zu la ta
zem lje kojoj p rip a d aju , lokalne vlasti n isu htjele
p rih v a tati saslušanje u tak v im sp o ro v im a (koji su
u z to već riješen i), iako je je d n a od stra n a u p le te ­
n ih u sp o r to zah tijevala.13 O d sred in e X V III sto ­
ljeća je bilo re g u liran o i rješavanje sp o rova iz m e ­
đ u p rip a d n ik a dvije stran e države n a p o d ru č ju
O sm an sk o g carstva. U to m slučaju se sp o r tre b ao
rješavati u sk lo p u k o n z u la rn o g su d a zem lje kojoj
je p rip a d a o o p tu ž e n ik .14
K o n z u la rn a služba ev ro p sk ih zem alja p ris u t­
n ih n a L evantu se razvijala i usložnjavala, p o se b ­
n o u 19. stoljeću. Tom e n isu d o p rin ijeli sam o p o ­
litički razlozi, nego i sve veći broj stran ac a koji su
se n astan ili, ili su posjećivali O sm a n sk o carstvo.
U to se v rijem e sm atralo d a je k o n z u la rn a zaštita
ta k v ih lica o d n eo b ičn e v až n o sti.15 K ako je B o­
sanski ejalet b io sastavni dio O sm an sk o g carstva
te s o b z iro m n a njegov specifični geopolitički
položaj, evropske sile su u 19. stoljeću počele i
konzulat. G en eraln i k o n z u la t u Istanbulu je otvoren 1846.
godine (A gstner 2010, 137, 142-143). Bitno je istaći da šej-
h ulislam i n isu im ali n išta p ro tiv kapitulacija u praksi, iako
je u teoriji to m oglo izazvati m noge kontroverze (B oogert
2005, 31). Praksa sklapanja kapitulacija bila je zabilježena
još u k asn o m 11. stoljeću k a d a su Venecija i Đ enova ovakvu
v rstu ugovora potpisivale s B izantom . (K aser 2011, 383)
12 A ydin 2004, 581-582.
13 To je važilo i za p redstavnike Venecije čiji su p o d a n ic i u ž i­
vali po seb an status u osm anskom društvu. (F aroqhi 2004,
329) P rem a član u 3 fran cu sk ih kapitulacija iz 1536. g o d i­
ne, k o n zu li su im ali pravo vršenja su d b en o sti u civilnim i
kriv ičn im sporovim a izm e đ u francuskih podan ik a. M ogli
su zatražiti p o m o ć osm anskih vlasti, ali se kadije i subaše,
u p rin cip u , u ovo n isu m iješale. U koliko bi neki kadija su ­
dio ovakvu v rstu spora, a da to n isu zatražili p redstavnici
fran cu sk ih vlasti, p re su d a kadije je bila anulirana. (B oogert
2005, 35)
14 B oogert 2005, 36.
15 Iako se ova opaska od n o si uglavnom n a britanske p o d a ­
nike, sm atram o da je m ožem o p rim ijen iti i u slučaju dru g ih
e vropskih sila. (B erridge 2009, 78)
CEEOL copyright 2020
ovdje o tv arati svoja k o n z u la rn a p re d sta v n ištv a.16
I ovdje je je d n a o d v rlo v a ž n ih fu n k cija k o n z u la ­
ta b ila za štita držav ljan a i štićen ik a zem lje koju
zastu p a. K ada H erkalović n a b ra ja d u ž n o sti k o n ­
z u la rn o g d ra g o m a n a , p o se b n u p a ž n ju posvećuje
p ita n ju zaštite in te re sa stra n a k a koje su dolazile
s p o d ru č ja H ab sb u ršk e m o n a rh ije , a bile su d u ž ­
n e sp o r rješavati u o k v iru o sm an sk o g sudskog
sistem a (b u d u ći d a je su p ro tstav ljen a stra n a bila
o sm an sk i p o d a n ik ). D u ž n o st d ra g o m a n a je bila
da, s je d n e stran e, služi kao tu m a č stra n k a m a
koje n isu razu m jele tu rsk i jezik, d o k je, s d ru g e
stran e, m o ra o n a d z ira ti sam sp o r i p aziti d a r a ­
sprave b u d u p ro v ed en e p re m a p ro p isim a o s u d ­
sk o m p o stu p k u te d a p re d m e t sp o ra b u d e riješen
u sk lad u sa z a k o n o m .17 U slučaju d a zastu p an a
stra n k a nije b ila zad o v o ljn a rje še n je m spora,
p o d n o s io se p ro te st o sm a n sk im vlastim a. S p o r­
n o rješenje se p o to m su sp en d iralo , a za d o n o še ­
nje n o v o g rješen ja se o n d a k o ristila d ip lo m atsk a
vještina: g en eraln i k o n z u la t je b io d u ž a n p o slati
sve akte vezane za spor, sk u p a s izvještajem dra-
g o m an a, p o sla n stv u u C a rig ra d , s m o lb o m d a se
k o d P o rte isposluje p ra v e d n o rješavanje sp o ra .18
B ritanski k o n z u l u B osni je im a o p rav o d a
pred sjed av a n a d p o slo v im a b rita n sk ih p o d a n i­
ka, trg o v aca i d ru g ih lica koji su dolazili u ovo
p o d ru č je O sm a n sk o g carstva. O n je p roglašavao
b rak o v e b rita n sk ih p o d a n ik a , a u iz n im n im slu ­
čajevim a je m o g ao izdavati p aso še b rita n sk im
p o d a n ic im a . M e đ u tim , v rlo je v a žn o istaći d a se
o n b rin u o za “fer” tre tm a n b rita n s k ih p o d a n ik a
n a o sm a n sk o m sudu. U ko lik o m u nije polazilo
za ru k o m d a riješi n ek o sp o rn o p itan je n a z a d o ­
voljavajući n a č in , k o n z u l je m o g a o apelirati n a
a m b a sa d o ra u C a rig ra d u k ako b i o vu stvar p re d ­
stavio v išim o sm a n sk im v la stim a .19
B udući d a se O sm an lije n isu d o slo v n o p r i­
državale o d re d b i n a v e d e n ih u kap itu lacijam a, u
prak si je m o g lo doći d o o d re đ e n ih zlo u p o treb a
ili d ru g a č ijih tu m a č e n ja p rav a i p rivilegija d a tih
d ržav ljan im a n ek e evropske sile.20
16 O stran im k o n zu latim a se u dom aćoj historiografiji dosta
pisalo. O vdje ćem o sp o m e n u ti sam o neke o d relevantnih
naslova: Z aplata 1937; Kreševljaković / M itrović 1958; Pe-
trović 1987; Šam ić 1971; Tepić 1988; Kapidžić 1963; Radušić
2013; M adžar 1979.
17 H erkalović 1906, 25.
18 Isto, 26.
19 R adušić 2013, 68, 71-72.
20 “f k e capitulations (...) sh o u ld n o t be tak en m o re seriously
by th e h isto ria n th a n th ey w ere by th e O tto m a n s them sel-
CEEOL copyright 2020
M e đ u tim , situacija se p ro m ije n ila n a k o n B er­
linskog ko n g resa i okupacije B osne i H ercegovi­
n e od stran e A u stro-U garske 1878. godine. Iako
je II v o jn a k o m a n d a izdala o k ru ž n ic u 23. 12.
1878, k o jo m se zad ržavala p ra v o su d n a p rak sa
a u stro u g a rsk ih k o n z u lata u zem lji, k ad a su u p i­
ta n ju sporovi iz m e đ u a u stro u g arsk ih državljana
n a sta n je n ih u B osni i H ercegovini,21 već u sta r­
tu je fo rsiran stav d a su kapitulacije bile važeće
sam o k o d “m u slim an sk e uprave”, ali d a su one
k o d ev ro p sk ih država b e sp re d m e tn e .22 Istina,
id eja o u k id a n ju k o zu la rn e ju risd ik cije stra n ih
sila n a p o d ru č ju B osne i H ercegovine u p o č e tk u
je u z im a n a s d o z o m rezerve iz je d n o g je d n o sta v ­
n o g razloga: treb a lo je u re d iti su d sk u u p ra v u u
zem lji, dovesti stru č n i k a d a r i usp o stav iti sudski
sistem koji bi odgo v arao n o v o n astaloj situaciji.23
P rv o b itn a in te n cija je b ila d a se u zem lju d o vedu
školovane sudije, p a d a se tek u n a re d n o m p e rio ­
d u posveti rješavanju p ita n ja u k id a n ja k o n z u la r­
n e ju risd ik cije.24 B udući d a su n a to m p o lju bili
već p o d u z e ti o d re đ e n i koraci, počelo se ra z m i­
šljati o ovom pitanju. P ri to m e se A u stro-U garska
u g led ala n a V eliku B ritaniju, koja je slična pitan ja
i n e d o u m ic e im ala n a K ip ru .25 D o m o m e n ta k o ­
n a č n e o d luke bilo je p re p u šte n o Z em aljskoj v la­
di d a od lu či kak o će se p o stav iti p re m a stra n im
ves. Even a slight acquaintance w ith th e accounts o f E u ro p e ­
an travellers in th e L evant w ill suffice to show ho w far actual
diplom atic a n d co m m ercial practice at th e echelles differed
from he texts dep o sited at Istanbul.” M cG ow an 1981, 36.
O sm an -p aša se žalio da se k onzuli u pregovorim a previše
pozivaju n a kapitulacije, koje su, p o njem u, bile o d ra z izg u ­
bljenih bitaka. (H erkalović 1906, 27)
21 Također, austrougarski državljani su se treb a li prijaviti
k o d k o n z u la rn ih vlasti p rilik o m ulaska u B osnu i H ercego­
v in u u p e rio d u o d tr i dana. S am m lung der fu r B osnien u n d
die H ercegovina erlassenen G esetze, V erordnungen u n d
N orm alw eisungen II, 1881, 62.
22 ABiH, ZMF, 1879, br. 481 (Z ajedničko m inistarstvo finan-
sija - W u rttem b erg , 18. 2. 1879. V ertraulich)
23 P rem a onom e što je b ritan sk i ko n zu l Freem an pisao u
sep tem b ru 1879. godine, obrisi sudske organizacije su se tek
m ogli nazrijeti. N edostajalo je stru č n o g kadra, a službenici
dovedeni iz M onarhije su uglavnom bili dobrovoljci. (Ra-
dušić 2011, 45)
24 ABiH, ZMF, 1879, br. 479 (Z ajedničko m inistarstvo finan-
sija - K arolyi u L ondonu, 18. 2. 1879)
25 Položaj ostrva K ipra nije bio reg u liran o d red b am a B erlin­
skog ugovora. V lade Velike B ritanije i O sm anskog carstva
su sklopile p o se b a n ugovor prije B erlinskog k ongresa (4. 6.
1878), u kojem je, također, stajalo da će K ipar b iti o cc u p ee et
a d m in is tre e . (G eršić 1893, 7) M eđutim , sultanov suverenitet
n a o strv u K ipru n ik ad a nije bio doveden u pitanje, za razli­
k u o d B osne i H ercegovine. (Isto, 19-20)
239
CEEOL copyright 2020
k o n z u la tim a .26 P o n u đ e n o je, ipak, razm išljanje
d a bi k o n zu lati u B osni i H ercegovini treb ali im a ­
ti isto polje djelovanja k ao i k o n zu lati u M o n a r­
hiji, a tak av položaj bi, u svakom slučaju, isk lju či­
vao v ršenje su d b e n o sti k o n z u la sk u p a s p ra v im a
i p o v lasticam a koje su o n i uživali u O sm an sk o m
carstvu. G e n e ra ln o je is ta k n u t p rav ac k o jim bi se
u b u d u ć n o s ti tre b a lo k re ta ti k ako b i se o d m ak lo
o d o sm an sk o g naslijeđa, a to je p o n o v o značilo
d a bi k o n zu lati u o k u p ira n o m p o d ru č ju što p r i­
je treb ali b iti o g ra n ič e n i n a o n o polje djelovanja
kakvo im je b ilo g a ra n tira n o n a p o d ru č ju M o-
n a rh ije .27 V lad a Velike B ritanije, p re m a saopšte-
n ju koje je d ržav n i se k re ta r za spoljne poslove,
lo rd Salisbury, d ao K arolyju, im a la je u saglašene
stavove s c. i kr. v lad o m . Ipak, i lo rd S alisbury je
sm a tra o d a rješavanje p ita n ja k o n z u la rn e ju ris ­
dikcije sp ra m d ru g ih sila tre b a jo š n ek o vrijem e
p riček ati, o d n o s n o d a ga tre b a p ro lo n g ira ti do
m o m e n ta d o k n e u slijedi n a p u šta n je r u m u n j­
sk ih i b u g a rsk ih o b lasti koje je zaposjela Rusija.
L ord S alisb u ry je ta k o đ e r in sistira o n a sličnosti
situacije u kojoj su se našle V elika B ritan ija i Au-
stro -U g arsk a, p rv a n a k o n što je o k u p ira la Kipar,
a d ru g a zbog okupacije B osne i H ercegovine. Za
n jeg a nije p o sto jala m o g u ć n o st d a se vlad e s tra ­
n ih sila p o ziv aju n a k ap itulacije u o b la stim a koje
su bile p o d v rg n u te engleskoj vlasti.28
P o red p ra k tič n ih (org an izacija sudstva) i
v an jsk o p o litičk ih (očekivano povlačen je ru sk ih
tr u p a iz R u m u n ije i B ugarske) fak to ra koji su
o d g ađ ali k o n a č n o reg u liran je p ita n ja k o n z u la r­
n e ju risd ik cije u B osni i H ercegovini, p o sto ja o je
jo š je d a n b ita n fak to r n a koji je tre b a lo o b ratiti
p a ž n ju - d o n o šen je k a z n e n o g z ak o n a za okupi-
26 ABiH, ZMF, 1879, br. 481 (Z ajedničko m inistarstvo finan-
sija - W u rttem b erg , 18. 2. 1879. V ertraulich.)
27 Isto.
28 S alisbury je K arolyju pred ao i p repis povjerljive depeše
k oju je 16. 1. 1879. u p u tio lo rd u Lyonsu, kako bi ovaj m ogao
dati adekvatan odgovor francuskoj v ladi u vezi s p itanjem
k o n z u la rn e jurisdikcije. Tu je, izm e đ u ostalog, navedeno:
“The S ultan has n o t ceded C yprus absolutly to H er Majesty,
for it rem ains w ith in th e lim its o f th e O tto m a n E m pire, and
h e h as reserved th e reversion o f actual ru le in a certain spe­
cified contingency. But for an indefinite tim e h e has p a rte d
w ith th e rig h t o f goverm ent, th e rig h t o f legislation, a n d the
rig h t o f m ak in g agreem ents w ith foreign pow ers. (...) So far
as regards all th e relation a n d tran sac tio n s w hich th e C api­
tu la tio n s touch, th e cession is com plete.” ABiH, ZMF, 1879,
br. 655 (K arolyi - A ndrassy, 26. 2. 1879)
240
CEEOL copyright 2020
ra n o p o d ru č je .29 N aim e, od u v o đ en ja kazn en o g
zak o n a je zavisilo šta će se u čin iti i p o p itan ju
prav a k o n zu la d a vrše su d b en o st. Jurisdikcija
k o n z u la ta u k a z n e n im stv arim a je b ila o g ran ič e­
n a i o d o sm an sk ih su dova su bili je d in o izuzeti
slučajevi: a) k a d a p o čin ilac nije n ap rav io p re ­
kršaj sp ra m o sm an sk o g p o d a n ik a , b ) k ad a n isu
bili p o g o đ e n i o sm an sk i in teresi i c) k ad a k riv ič­
n o djelo nije prijavila o sm a n sk a straža sig u rn o -
sti.30 Z bog to g a se od m in ista ra p re d sje d n ik a iz
obje polovice M o n arh ije tra žilo izjašnjavanje p o
o vom p itan ju . Stvar je riješen a i više neg o h itn o .
Z em aljska v lada je već sre d in o m ju n a 1879. g o ­
d in e izdala o k ru ž n ic u koja je za cilj im ala in s tr u ­
iran je o k ru ž n ih oblasti i su dova p o p ita n ju z a d r­
žane k o n z u la rn e ju risd ik c ije u civilnim stvarim a.
O k ru ž n ic o m je bilo o d re đ e n o d a su k o n z u la rn i
sudovi bili k o m p e te n tn i u civ iln im sp o ro v im a
u k o jim a su obje stran k e bili stran ci, p o to m u
sp o ro v im a koji se o d n o se n a stečaj ili o stav štin u
stra n o g d ržav ljan in a (iako je je d a n o d učesn ik a
sp o ra m o g ao biti zem aljski p rip a d n ik ) te u slu ­
čajevim a k a d a je stran i držav ljan in tu žen i, a d o ­
m aće lice tužitelj, u k o lik o p o to n ji p rista n e d a se
sp o r v o d i n a k o n z u la rn o m su d u .31 Sporovi koji
su za p re d m e t im ali n e k re tn in e , rješavali su se n a
su d o v im a u zem lji, kao i sporovi u koje su bili
u m iješa n i zem aljski p rip a d n ic i (osim u slučaju
stečaja i ostavštine stra n o g d ržavljanina). K od
rasp rav a koje su u o d re đ e n o m s p o ru treb ale biti
v o đ e n e n a su d o v im a zem lje, gdje je stra n i d rž av ­
ljan in tre b a o u zeti učešće kao tu žen i, tužitelj ili
svjedok, k o n zu l države čiji je stra n a c državlja­
n in je im a o pravo asistencije, ali n e i m iješanja
u rasp rav u . Izvršavanje p re su d a p ro tiv stra n ih
d ržavljana se treb a lo p o d u z im a ti isključivo p u ­
te m k o n z u la rn ih pred stav n ištav a, ako su i sudovi
zem lje u o v im sp o ro v im a dali svoju o d lu k u .32
N av ed en a m jera je bila p riv rem en o g k a ra k te ­
ra, je r se s n jem a čk o m i b rita n sk o m v lad o m već
p regovaralo oko m o g u ć n o sti u k id a n ja njihove
k o n z u la rn e ju risd ik cije u B osni i H ercegovini.
A ustro-U garskoj m o n a rh iji je u d a to m m o m e n ­
29 P očetak reorganizacije p ra v n ih p rilik a u B osni i H ercego­
v in i se upravo veže u z uvođenje m o d e rn o g k a zn e n o g z ako­
na. (E ichler 1889, 169)
30 ABiH, ZMF, 1879, br. 2356 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
nansija - 1. M inistarstvo vanjskih poslova, 2. C. kr. m in istar
predsjednik, 3. Kr. ug. M in istar p re d sjed n ik i 4. Z em aljska
vlada, 14. 6. 1879)
31 Sam m lung 1881, II, 63.
32 Isto.
CEEOL copyright 2020
tu i bilo n ajb itn ije riješiti ova p ita n ja sa sp o m e ­
n u tim silam a. Iz N jem ačk o g ra jh a su p o zitivne
vijesti stigle već u ja n u a ru 1880. g o d in e k a d a je
g ro f Szechenyi iz B erlin a jav io d a je u p rip re m i
n a c rt z a k o n a k o jim b i se reg u liralo p itan je n je ­
m ačk e k o n z u la rn e ju risd ik cije. Već u a p rilu je
sp o m e n u ti n a c rt čekao o d o b re n je Saveznog vije­
ća (B u n d esrath ). N jem ačk a stra n a je sm a tra la d a
je M o n a rh ija p o d u z e la sve p o tre b n e m jere k ako
b i m o g la g a ra n tira ti sig u rn o st u o k u p ira n o m p o ­
d ru č ju te k o n z u la rn a zaštita (u ov o m sm islu, op.
a.) više nije b ila n e o p h o d n a . Ipak, u p rv o j fazi
se nije išlo za p o tp u n im u k id a n je m k o n z u la rn e
ju rid ik scije, n eg o je ostav ljen a m o g u ć n o st d a se
o n a o g ran iči ili stavi izv an snage, p re m a ocjeni
Saveznog vijeća.33 B udući d a o d lu k a n ije bila
defin itiv n a, cijela stvar je d rž a n a u tajn o sti. M i­
n ista rstv o v an jsk ih p o slo v a je o sv em u obavije­
stilo Z ajed n ičk o m in ista rstv o finansija p o č e tk o m
m a ja 1880. g o d in e .34 N jem ački R ajhstag je 10.
m a ja o d o b rio N a c rt z a k o n a o njem ačk o j k o n z u ­
larn o j su d b e n o sti u B osni i H ercegovini. O sve­
m u je o d m a h , p rek o Z ajed n ičk o g m in istarstv a,
b ila o b av iješten a i Z em aljska v lad a.35 Z a k o n je
objavljen u br. 14 C arsk o g zak o n sk o g lista, p o d
b ro je m 1384.36 V rlo b rz o je d o n e se n n o v i zakon
ko jim je n jem ačk a k o n z u la rn a ju risd ik c ija tr e ­
b a la b iti i d efin itiv n o u k in u ta (Z ak o n sk i list, br.
1398, 23. d e c e m b a r 1880). U svega dva zako nska
član a je bilo o d re đ e n o d a će n je m a č k o m k o n zu lu
p rip a d a ju ć a ju risd ik c ija u B osni i H ercegovini od
1. ja n u a ra 1881. g o d in e b iti stavljena v an snage.
N jem ački d ržavljani i štićenici su u b u d u ć e tre b a ­
li b iti p o d v rg n u ti ju risd ik c iji M o n arh ije, n a su ­
d o v im a koji su bili u sp o stav ljen i u o k u p ira n o m
p o d ru č ju i, što je ja k o b itn o istaći, b ez asistencije
k o n z u la ili njegova p red stav n ik a. O n i g rađ an sk i
p ra v n i sporovi i k azn en e stvari koji su već bili u
33 ABiH, ZMF, 1880, br. 2989 (Szechenyi-H aym erle, 17. 4.
1880)
34 Isto. (D ru g i p riložen dokum ent: M inistarstvo vanjskih
poslova - Z ajedničko m inistarstvo finansija, 5. 5. 1880)
35 ABiH, ZMF, 1880, br. 3381 (M inistarstvo vanjskih p o slo ­
va - Z ajedničko m inistarstvo finansija / Z ajedničko m in i­
starstvo finansija - Z em aljska vlada, 19. 6. 1880)
36 Ovaj zakonski akt je im ao veom a k ra ta k sadržaj: “D ie
dem K onsul des D eutschen Reichs in Sarajewo fu r Bosni-
en H erzegovina zu stehende G erichtsbarkeit k a n n m it Z u-
stim m u n g des B undesraths du rch Kaiserliche V erordnung
e ingeschrankt o d e r ausser U b u n g gesezt w e rd en ” A kt je
p rilo žen u z dopis M inistarstva vanjskih poslova upućen
Szlavyju 22. 7. 1880.
CEEOL copyright 2020
p ro c e d u ri k o d k o n z u la rn o g su d a treb ali su biti
riješen i p re m a p ro p isim a koji su v rijedili d o m o ­
m e n ta d o n o šen ja zakona. U koliko bi se stran k e
usaglasile d a tak av sp o r preb ace n a sudove u ze ­
m lji, m ogle su to u č in iti.37 N jem ački k o n zu la t
je traž io o d W u tte m b erg a d a o svem u obavijesti
političke oblasti i sudove p o B osni i H ercegovi-
n i.38 T im e je bilo o k o n ča n o u k id an je njem ačke
k o n z u la rn e jurisdikcije.
D ru g i važan fak to r u cijelom p itan ju je b io i
stav b ritan sk e vlade. M eđ u tim , i o n a je bila sp re ­
m n a n a su rad n ju . L ord G ranville je 15. o k to b ra
1880. g o d in e p o tp isa o akt ko jim se V elika B rita­
n ija obavezuje n a u k id an je svoje k o n z u larn e j u ­
risdikcije u B osni i H ercegovini, koja je treb ala
b iti u k in u ta o d 1. n o v e m b ra 1880. g o d in e .39 M i­
nistarstv o van jsk ih poslova je tražilo o d Szlavyja
d a teleg ram sk im p u te m in s tru ira Z em aljsku
v lad u o G ranvillovoj izjavi s n a p o m e n o m d a p o ­
stoji m o g u ć n o st p o m je ra n ja te rm in a u k id an ja
b rita n sk e k o n z u larn e ju risd ik c ije u k o lik o b r i­
ta n sk i k o n z u la t nije d o bio in stru k cije o d svoje
vlade. Telegram s p o tre b n im u p u ta m a je p o slan
Z em aljskoj vladi 31. o k to b ra 1880. g o d in e .40 Is­
po stav ilo se d a je Z em aljska v lad a d o g o vorila s
b rita n sk im k o n z u la to m sve što je bilo p o tre b n o
kak o bi se ovo realiziralo. Z ajedničko m in is ta r­
stvo finansija je m o g lo jo š o d o b riti i zv an ičn u
objavu u k id a n ja brita n sk e k o n z u la rn e ju risd ik ci-
je .41 Z em aljska v lad a je 25. n o v e m b ra p re d a la u
šta m p u o k ru ž n ic u k o jo m se objavljuje u k id an je
b rita n sk e k o n z u la rn e ju risd ik cije. O v o m o k ru ž ­
n ic o m je bilo d efin iran o d a b rita n sk im k o n z u li­
m a i p o d a n ic im a p rip a d a ju sam o o n a p rav a koja
im a ju i n a p o d ru č ju M o n arh ije te d a će se p re m a
n jim a u p o licijskim i p o litič k o -a d m in istra tiv n im
stv arim a p o stu p a ti u o k u p ira n o m p o d ru č ju je d ­
n a k o kak o se p o stu p a i n a p o d ru č ju M o n arh ije.42
37 ABiH, ZV, 1880, kutija br. 7, šifra III/150.
38 Isto.
39 ABiH, ZMF, 1880, br. 7592 (G ranvillov p o tp isan i d o k u ­
m e n t u prilogu. M aterijal p re d a t Szlavyju 27. 10. 1880)
40 ABiH, ZMF, 1880, br. 7901 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
nansija - Z em aljska vlada, 31. 10. 1880. U p rilo g u je dopis
M inistarstva vanjskih poslova o d 27. 10)
41 ABiH, ZMF, 1880, br. 7711 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
nansija - 1. Z em aljska vlada; 2. M inistarstvo vanjskih p o ­
slova, 12. 11. 1880)
42 ABiH, ZV, 1880, kutija br. 7, šifra, III/150, br. 27 881 (u
p rilo g u je i spisak b ritan sk ih p o d a n ik a koji je k o n z u l Free­
m an dostavio 6. 11. 1880. N a spisku su se nalazila svega
četiri im ena: 1. A delina Paulina Irby, 2. Priscilla H an n ah
Johnston, 3. E m m a B rooks i 4. A bdul H am id. Posljednji je
241
CEEOL copyright 2020
V lade Italije, F ran cu sk e i Rusije su slijedi­
le b rita n sk i i n jem ačk i prim jer. R ezultat to g a je
o k ru ž n ic a Z em aljske vlade o d 22. o k to b ra 1881.
g o d in e k o jo m je b ilo objavljeno d a se i ove ze ­
m lje o d rič u svoje k o n z u la rn e ju risd ik cije; n ji­
hovi k o n zu lati će im a ti je d n a k statu s k ao i oni
u M o n arh iji, a sp o ro v i koji su bili zap o četi k o d
su d o v a sp o m e n u tih k o n z u la ta su se treb ali ra z ri­
ješiti p re m a n o rm a m a koje su d o to g m o m e n ta
važile, u slučaju d a se stra n k e n isu usaglasile da
sp o r p re n e su n a n a d le ž n e sudove u zem lji.43
Postavilo se i p itan je v ršen ja ju risd ik cije n a d
c. i kr. p o d a n ic im a u o b lasti Lim a. B rig ad n a k o ­
m a n d a u Pljevljim a je izrazila te ž n ju d a se ova
ju risd ik cija, b a r k a d a su k a z n e n a djela u pitanju,
p re p u sti V ojnoj sudskoj ek sp o zitu ri u Pljevljim a.
Z a civilne sporove su m o g li b iti k o m p e te n tn i k o ­
tarsk i sudovi u Č ajn iču i V išegradu. M in istarstvo
ra ta je izn esen i p rijed lo g p ren ijelo M in ista rstv u
v an jsk ih poslova, a ovo dalje m in ista rstv im a
p rav d e o b a dijela M o n arh ije, ra d i d avanja k o m ­
p e te n tn o g o d g o v o ra.44 O d g o v o r je p o d ra z u m ije ­
vao, a M in istarstv o ra ta je s tim b ilo saglasno, d a
se k o n z u la rn a ju risd ik c ija n a d p o d a n ic im a koji
su došli iz M o n a rh ije p re p u sti civilnoj k om isiji
i p o litič k im re fe re n tim a p ri b rig a d a m a .45 Sve je
d efin itiv n o z a o k ru ž e n o O k ru ž n ic o m Z em aljske
vlad e o d 3. o k to b ra 1881. g o d in e k o jo m je bilo
o d re đ e n o d a se v ršen je su d b e n o sti n a d a u s tro ­
u g a rsk im d ržav ljan im a p ren ese n a civilnog p o ­
v jeren ik a i p o litičk o g re fe re n ta p ri 1. pješadijskoj
b rig ad i. V ršenje su d b e n o sti se tre b a lo k re ta ti u
o p seg u koji je im a o C. i kr. g en eraln i k o n z u la t u
Sarajevu, a treb alo se p o stu p a ti p re m a z a k o n im a
bio p rek rižen u z opasku kako je on “tu rsk i p o d a n ik ”.) Usp.
S am m lung 1881, II, 68. Prim jerci o kružnice su dostavljeni
Z ajedničkom m inistarstvu, koje ih je proslijedilo n a druge
adrese. ABiH, ZMF, 1880, br. 8662 (Z ajedničko m in ista r­
stvo finansija - 1. M inistarstvo vanjskih poslova, 2. C. kr.
austr. m in ista r p red sjed n ik i 3. kr. ug. M in istar predsjednik,
16. 12. 1880)
43 Z b o rn ik zakona i n ared ab a za B osnu i H ercegovinu 1881
(1906), 750. N a žalost, iako su postojali, d o k u m en ti koji bi
n a m dali u v id u to k pregovora oko ovog pitan ja s vladam a
Francuske, Italije i Rusije n estali su iz A rhiva B osne i H er­
cegovine.
44 ABiH, ZMF, 1881, br. 974. (U vidni akt M inistarstva vanj­
skih poslova, ja n u a r 1881)
45 A BiH, ZMF, 1881, br. 5984 (Prilog: M inistarstvo ra ta -
G eneralna k o m an d a Sarajevo, 22. 7. 1881)
242
CEEOL copyright 2020
koji su p o sto jali za k o n z u la rn u ju risd ik c iju n a
p o d ru č ju O sm an sk o g carstva.46
Postojanje k o n z u la rn e ju risd ik cije n a p o ­
d ru č ju O sm an sk o g carstva jo š je d a n je p rim jer
su d a ra tita n a O k c id en t vs. O rije n t te zad iran ja
u prav a su v eren iteta.47 S d ru g e stran e, odgovara
stereo tip im a koje je Z ap ad im ao o Isto k u te se
u k la p a u m isio n a rsk u z ad a ću je d n ih d a “civilizi­
ra ju ” d ruge. Stoga se o k o n zu larn o j jurisd ik ciji
često govorilo kao o izu z etn o važnoj i p o treb n o j
p rak si.48 O sm anlije su i sam e bile svjesne n e g a ­
tiv n o g utjecaja ove prakse. Pokušali su je u k in u ti
1914. g odine, ali je o d lu k a ostala m rtv o slovo n a
p a p iru .49 V id im o d a je o n a n a p ro sto ru N ovopa-
zarskog sa n d žak a ostala n a snazi i n a k o n 1878.
go d in e, d o k je p o d ru č je B osne i H ercegovine u
to m sm islu bilo čvršće vezano u z p ra k su A u stro ­
U garske. T im e je M o n a rh ija p o n o v o povrijedila
su ltan o v su v eren itet n a ovom p o d ru č ju .50 E v ro p ­
46 Z b o rn ik zakona i n a red a b a za B osnu i H ercegovinu 1881
(1906), 747.
47 “N epovoljnost režim a kapitulacija dolazi do izražaja i n a
p la n u suvereniteta država. K rajem 19. st. i p o seb n o u 20. st.
razvija se teo rija o suverenitetu država, a kao posljedica toga
sve više se uspostavlja i širi p rim je n a načela teritorijaliteta
što se tiče jurisdikcije (javnopravne, ali i privatnopravne).
N aim e, p re m a načelu teritorijaliteta, vlast o dređene države
im a u p ra v n u i sudsku n adležnost n a d svim osobam a, dakle
i stranim državljanim a, koji se nalaze n a terito riju odnosne
države. O sim toga, n a sve se osobe u državi prim jen ju ju svi
zakoni javnog prava, a u određenoj m jeri i zakoni p riv atn o ­
prav n o g karaktera. Slijedom toga se k o n zu larn a sudbenost
strane države, tem eljena n a kapitulacijam a, sm atrala ozbilj­
nijim zadiranjem u suvereno pravo druge države vršenja
svoje vlasti (sudbene, upravne ili zakonodavne) n a svom te ­
ritoriju.” (G ašparović 2009, 688). O sim toga, evropske države
su počele polagati prava n a zaštitu čitava niza zajednica, što
je u konačnici vodilo davanju državljanstva m n o g im k ršć a ­
n im a i nekim Jevrejim a. (B raude/Lew is 2009, 60)
48 B erridge 2009, 78.
49 A ydin 2004, 582.
50 Č inom ukid an ja k o n z u la rn e jurisdikcije n a p o d ru č ju Bo­
sne i H ercegovine M onarhija je d irektno ukazala n a svoje
buduće nam jere s ovim p ro sto ro m , iako je diskutabilo je li
n a to im ala pravo: “(...) w u rd e n die von O sterreich-U ngarn
na ch dem Vollzug der o k kupation u n d Jahrzehnte v o r der
sog. B osnischen A nnexionskrise von 1908 getroffenen Re-
gelungen, insbesondere die E inbeziehung in den gem einsa-
m en Z ollverband d e r D oppelm onarchie, die A ufhebung der
K onsulargerichtsbarkeit u n d die A ushebung d e r m anlichen
bosnisch-herzegow inischen B evolkerung zugu n sten d e r k.
u. k. A rm ee, w e d er von d e r zeitgenossischen n o c h von der
heu tig en L iteratur u n te r a n nexionsrechtlichen Gesichts-
p u n k te n bew ertet.” C lassen 2004, 118. Iako je svojim dje­
lovanjem i upravom u B osni i H ercegovini A ustro-U garska
često kršila sultanov suverenitet, n e m ože se reći da u tom e
n isu postojale granice. K ada se Kallay u drugoj polovici
CEEOL copyright 2020
ske sile su tak v o stanje p re ć u tn o podržav ale. P ri­
stale su n a u k id a n je k o n z u la rn e ju risd ik cije n a d
svojim g ra đ a n im a u B osni i H ercegovini. Šire
g led an o , p ristale su n a u k id a n je k apitulacija, iako
je čl. 8 B erlinskog u g o v o ra p re d v iđ a o d a svi u g o ­
v o ri koje je sklopila P o rta o staju n a sn azi.51
Imenovanje konzula stranih sila
u Bosni i Hercegovini nakon 1878.
godine
U o sm a n sk o m p e rio d u su k o n zu li n a p o d ru č ju
B osanskog ejaleta/v ilajeta vršili svoju fu n k ciju
n a o sn o v u carskog b e ra ta (e x e q u a tu ra)52 koji im
je g a ra n tira o n jih o v statu s i davao im p ravo d a
djeluju u sk lad u s o v lastim a koje su im p rip adale.
N a k o n o k upacije ovog p o d ru č ja o d stran e A u-
stro -U g arsk e, p o stav ilo se p itan je što će se desiti
s k o n z u lim a čije je im en o v an je b ilo p o tv rđ e n o u
o sm a n sk o m p e rio d u , k ao i n a koji n a č in će biti
im e n o v a n i i p riz n a ti n o v i k onzuli.
I u ov o m p ita n ju je M o n a rh ija p ra tila korake
koje je p o d u z im a la b rita n sk a v la d a n a p o d r u č ­
ju K ipra. G e n e ra ln i g u v e rn e r K ipra je d o b io i n ­
stru k cije d a k o n zu li koji su p rim ili egzekvaturu
prije okupacije b u d u p rizn ati, d o k je u slučaju
im e n o v a n ja n o v ih k o n z u la eg zek v atu ru tre b ala
izdavati b rita n sk a vlada. Z ajed n ičk o m in is ta r­
stvo finansija je bilo saglasno sa stav o m b ritan sk e
vlad e u p o g le d u eg zekvatura s tra n ih k o n z u la u
B osni i H ercegovini i u to m je sm islu zem aljski
p o g lav ar i b io in stru ira n : svi k o n zu li s o s m a n ­
sk im eg zek v atu ram a (o d n o sn o o n im koje su
p rim ili prije o kupacije) su treb ali b iti p riz n a ti u
v rše n ju svojih funkcija; k o d im en o v an ja n o v ih
osam desetih zalagao za carevu p o sje tu B osni, m in ista r vanj­
skih poslova K alnoky se to m e usprotivio “uzim ajući u obzir
do kakvih bi d iplom atskih pro b lem a došlo s obzirom na
sultanov suverenitet u B osni i H ercegovini”. Šehić 2013, 15.
51 Im am ović 1976, 24.
52 E gzekvatura (lat. exequi - izvršiti) - dopuštenje neke d r­
žave da stra n i p re d stav n ik (konzul) m ože v ršiti k o n z u la r­
ne poslove n a njenu p odručju. (Klaić 1968, 332) Naravno,
konzule su im enovale njihove vlade, ali im je bio potreban
osm anski berat kako bi ga pokazali lokalnim vlastim a i tako si
osigurali vršenje funkcije. (B oogert 2005, 32) Ilustracije radi
navodim o p rim jer M arka D olinića (M arkus Vuletić), austrij­
skog vicekonzula u M ostaru, za kojeg je stigao ferm an u ju n u
1850. godine A li-paši Rizvanbegoviću i tadašnjem m o star­
skom kadiji, kako bi im se dalo do znanja da je navedeni p o ­
tvrđen za austrijskog vicekonzula. (G ran d its 2008, 482)
CEEOL copyright 2020
k o n z u la M o n arh ija je b ila z ad u že n a za izdavanje
egzekvatura.53
U b rz o n a k o n što je izražen stav koji je tr e ­
b alo zauzeti p o p ita n ju im e n o v a n ja stra n ih
k o n z u la u o k u p ira n o m p o d ru č ju , M in istarstv o
v an jsk ih poslova je o d W u rtte m b e rg a tražilo da
p riz n a im en o v an je L odygenskog u zvanje r u ­
skog k o n zu la, kao i d a m u d o p u sti vršenje n je ­
gove funkcije.54 P o to m je slijedilo i im enovanje
d o tad a šn je g b rita n sk o g vicek o n zu la u M o staru ,
E d u a rd a F reem ana, u zvanje b rita n sk o g konzula.
O d W u rtte m b e rg a se tražilo d a p riz n a i ovo im e ­
n o v anje i d a d o p u sti vršenje fu n k cije.55
P o če tk o m n a re d n e g o d in e je uslijedilo novo-
im en o v an je fran cu sk o g k onzula. P rvo je u ja n u ­
a ru u m jesto k o n z u la P atin a ovu fu n k ciju p re u ­
zeo d ’ H e ric o u rt, a o n d a je k rajem m aja došlo do
n ove p rom jene: u m jesto d ’ H e ric o u rta , fran cu sk i
k o n z u l je treb a o b iti d o tad a šn ji fran cu sk i vice-
k o n z u l u Janjini, M o reau .56 U ju n u je za fra n ­
cuskog vicek o n zu la u M o sta ru b io im e n o v an de
P o u rtales G orgier.57 M in istarstv o van jsk ih p o slo ­
v a je n ad g led alo cjelo k u p n u p ro c e d u ru i o to m e
izvještavalo Z ajed n ičk o m in ista rstv o finansija,
kak o bi o n o dalje in fo rm ac iju m o g lo proslijediti
Z em aljskoj vladi u z m o lb u d a se p riz n a im e n o v a ­
n je i d o p u sti vršenje funkcije d o tič n ih k o n zu la .58
U ap rilu 1880. g o d in e je uslijedilo i im e n o v a ­
n je n o vog italijanskog k o n zu la, P aula Rive.59 U
a u g u stu iste g o d in e je došlo do n o v o im en o v an ja
ru sk o g k onzula. N ovi ru sk i k o n zu l je tre b ao biti
M o d est B ak o u n in , koji je u Sarajevo stigao iz
B eograda. Stigao je tek u o k to b ru i ta d a m u je
53 ABiH, ZMF, 1879, br. 479 (Z ajedničko m inistarstvo fi­
n ansija - K arolyi u L ondonu, 18. 2. 1879). Usp. S am m lung
1881, II, 62.
54 ABiH, ZMF, 1879, br. 1892 (U vidni akt, 14. 5. 1879)
55 ABiH, ZMF, 1879, br. 1891 (U vidni akt, 14. 5. 1879). Čini
se da je Freem an ip ak bio u zvanju p riv rem en o g konzula.
(R adušić 2013, 75)
56 ABiH, ZMF, 1880, br. 91 (Z ajedničko m inistarstvo fin an ­
sija - Z em aljska vlada, 9. 1. 1880. Uz ovaj d o k u m en t je p r i­
ložen i d o k u m en t br. 3664 o d 11. 6. 1880). Z em aljska vlada
je ovu inform aciju proslijedila G radskom poglavarstvu u
Sarajevu 19. ju n a 1880. H istorijski arhiv Sarajevo, G radsko
poglavarstvo, 1880, Br. 3908.
57 ABiH, ZMF, 1880, br. 3833 (U vidni akt, 19. 6. 1880)
58 ABiH, ZMF, 1880, br. 91 (Z ajedničko m inistarstvo fin an ­
sija - Z em aljska vlada, 9. 1. 1880. Uz ovaj d o k u m en t je p r i­
ložen i d o k u m en t br. 3664 o d 11. 6. 1880)
59 ABiH, ZMF, 1880, br. 2168 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
nansija - Z em aljska vlada, 11. 4. 1880)
243
CEEOL copyright 2020

b ila iz d a ta eg zekvatura o v rše n ju funkcije.60 Z a Obustava rada austrougarskih

ra z lik u o d im e n o v a n ja ru sk o g k o n z u la iz 1879.
konzularnih ureda u Bosni
g o d in e, ovo d ru g o im en o v an je je, čini se, izazva­
lo blag u n e la g o d n o st k o d nove uprave u o k u p ira ­ i Hercegovini
n o m p o d ru č ju . Izgleda d a je W u rtte m b e rg tražio
S red in o m X IX stoljeća H a b sb u ršk a m o n a rh ija je
više in stru k c ija n ego ik ad a prije. P ostoji m o g u ć ­
stajala p re d fin ansijskim slom om . D a bi se izaš­
n o s t d a je šef Z em aljske v lade p ristu p a o s re z e r­
lo iz takve situacije p o k re n u t je o d 1859. g o d in e
v o m iz b o ru novo g k o n z u la je r je d o ta d a šn ji ru sk i
re fo rm n i p ro g ra m u sk lo p u kojeg je u k in u to M i­
k o n z u l L odygensky (L adozinski) svojim p o n a š a ­
nistarstv o za trg o v in u , o b rt i javne g rad n je (M i-
n je m sk re n u o n a sebe p a ž n ju Policijske direkcije
n iste riu m fu r H andel, G ew erbe u n d offentliche
u Sarajevu. V jero v atn o ga je to stajalo i konzulske
B auten). K o n z u la rn a p itanja, koja su bila p o v je ­
funkcije. N aim e, L odygensky je n e sm o tre n o iz ja­
re n a ovom m in ista rstv u , p re n e se n a su o d 1859.
vio d a neće isticati ru sk u zastavu n a k o n z u latu
g o d in e n a M in istarstv o van jsk ih poslova.65 K o n ­
za v rijem e p ra z n ik a , je r to nije v rije d n o tru d a :
z u la rn i poslovi su doživjeli velike p ro m jen e u
p re m a in fo rm a c ija m a koje je o n im ao , p re d v iđ a o
n a re d n ih d e set go d in a, a n a ro čito 1868. i 1869.
je, a o to m e i ja v n o govorio, d a će u b rz o n a p u stiti
g o d in e k ad a je u stro je n a n o v a k o n z u la rn a or-
Sarajevo b u d u ć i d a će izbiti r a t iz m e đ u A ustrije i
ganizacija.66 U to vrijem e se javila p o tre b a za
Rusije.61 O sim toga, ru sk i k o n z u l je b io b lizak i s
p ro m je n e m a n a O rijen taln o j akadem iji. O sn o ­
p re d sta v n ic im a crkvene op ćin e, n a čelu sa Savom
v u za te p ro m jen e je činila n e o p h o d n o st te m e ­
K osanovićem . O rg an izirali su sastan k e b e z d a su
ljite p rav n e izobrazbe k o n z u la rn ih kon cip ista.67
p re th o d n o obavještavali v la d in o g član a o d b o ra
M in istarstv o van jsk ih poslova je 1870. g o d in e
crkvene o p ćin e.62 R uskog k o n z u la se d o v o dilo
provelo tzv. k o n z u la rn u an k etu , koja se ticala i
u v ezu i sa slovenskim k o m ite to m , u čije je im e
sp o m en u te A kadem ije (d a li je tre b a zad ržati ili
ag itirao p ro tiv nove vlasti n e sam o m e đ u S rbi­
ne). P revagnuo je stav M in istarstv a van jsk ih p o ­
m a, n ego i m e đ u m u slim a n im a .63 V jero v atn o su
slova d a je A k ad em ija ip a k k o risn a te su taj stav
ove o k o ln o sti utjecale n a d ržan je au stro u g arsk ih
p o tv rd ile i delegacije. A k ad em ija je zad ržan a, s
vlasti k o d im e n o v a n ja n o v o g k o n zu la. V rijem e je
tim što je 1898. g o d in e p reim en o v a n a u “K. u. K.
po k azalo d a je i n o v i ru sk i k o n z u l B ak u n jin n a ­
K o n su larak ad em ie”.68
stavio ra d svog p re th o d n ik a .64
Jedan o d najv ažn ijih zad a ta k a k o n zu la
Im en o v an je stra n ih k o n z u la poslije izvršene
H ab sb u ršk e m o n a rh ije u n ek ršć a n sk im ze m lja ­
okupacije B osne i H ercegovine ta k o đ e r je p o k a ­
m a je b io z a d a tak v ršen ja k o n z u la rn e sud b en o sti.
zalo in te n c iju M o n arh ije n a p re ć u tn o n e p o š ti­
O d re d b e koje se tič u v ršen ja civilne su d b en o sti
vanje u u v o d n o m dijelu A prilske k onvencije za-
o d stra n e c. i kr. k o n z u la rn ih službi bile su sa ­
g ara n to v a n o g su ltan o v o g p rav a su v eren o sti n a d
d rž an e u carskoj n a re d b i od 29. ja n u a ra 1855.
o k u p ira n im p o d ru č je m .
(RGB V II, Nr. 23), kao i u n a re d b i M in istarstv a
v an jsk ih poslova o d 31. m a rta iste g o d in e (RGB
X V II, Nr. 58). C. i kr. k o n z u la rn e službe su se d i­
jelile n a one koje vrše p u n u ju risd ik ciju , p o p u t
o n ih u C a rig rad u , Jeruzalem u, B eogradu, Saraje-

65 G oldinger 1975, 139. D o 1859. godine su sam o neki k o n ­

60 A BiH, ZMF, 1880, br. 5590, 5976, 6278, 7073, 7165 (P re ­
piska Z ajedničkog m inistarstva finansija i Z em aljske vlade u
p e rio d u izm e đ u 18. 8. - 21. 10. 1880)
61 T akođer je tv rd io da on u im e ru sk o g cara nadgleda
p o stu p k e austrougarske vlasti i o to m e izvještava u St. Pe­
tersburg. ABiH, ZMF, 1881, br. 1273 (Z ajedničko m in ista r­
stvo finansija - M inistarstvo vanjskih poslova, 3. 5. 1880)
62 ABiH, ZMF, 1881, br. 5027 (Prepis izvještaja direktora Po­
licijske direkcije u Sarajevu, 18. 7. 1880)
63 K ruševac 1960, 242-243.
64 Isto.
zu la rn i u re d i bili p o d re đ e n i M in istarstv u v anjskih poslova:
o n i u O sm anskom carstvu, Grčkoj i G en eraln i k o n zu lat u
Varšavi. M atsch 1986, 161.
66 M alffati di M onte T retto 1879, (V orw ort) III.
67 U o riginalu “K onzipiest”. V jerovatno se m isli n a konci-
pijen ta - odvjetničkog p ripravnika, perovođu. (Klaić 1968,
682)
68 Pokazalo se ispravnim zad ržati O rijen taln u ak ad em i­
ju. N akon okupacije B osne i H ercegovine dio apsolvenata
upravo ove A kadem ije je našao uposlenje u Zem aljskoj vla­
di. (M atsch 1986, 102-103) O austrijskoj ko n zu larn o j sud-
be n o sti u B osni pogledati: Rill 1977.

244

CEEOL copyright 2020

CEEOL copyright 2020
vu, M o sta ru i sl., d o k su p o sto jale i o n e s o g ra n i­
če n o m ju risd ik c ijo m , p o p u t službi u B anja Luci,
L ivnu i jo š n e k im g ra d o v im a .69 U polje djelova­
n ja k o n z u la rn ih su d o v a sp ad ao je p re tre s i rje še ­
nje svih civ iln ih p ro c e sa v ezan ih za trgovačke i
m je n ič n e stvari te stečajn a p itan ja. Prizivi p ro tiv
o d lu k a k o n z u la rn ih su d o v a u B anja Luci, Livnu,
M o sta ru i Sarajevu išli su n a V rh o v n i zem aljski
su d u Z a d ru .70
K ako je B o sn a b ila sastavni d io O sm an sk o g
carstva, to su i n a o vom p o d ru č ju o tv a ra n a k o n ­
zu la rn a p re d sta v n ištv a H ab sb u ršk e m o n a rh ije
(A ustrijski k o n zu lat, p re im e n o v a n n a k o n a u s tro ­
ug arske n ag o d b e u C. i kr. au stro u g arsk i k o n ­
zulat). P rv i p u t je k o n z u la t djelovao u p e rio d u
1 8 08-1820, a d ru g i p u t u k o n tin u ite tu o d 1850.
d o v re m e n a okupacije i n e što duže. K o n zulat
je v rlo k ra tk o djelovao u T ravniku, a p o to m je
p re m je šte n u Sarajevo. P rv i austrijski g en eralni
k o n z u l je b io dr. D im itrije A tanasković.71 U po-
litič k o -a d m in istra tiv n o m p o g le d u je ovaj k o n ­
zu la t b io p o d re đ e n p o sla n stv u u C a rig ra d u te
M in ista rstv u v an jsk ih p o slo v a k ao višoj in s ta n ­
ci. U g ra đ a n sk im sp o ro v im a iz m e đ u au strijskih
p o d a n ik a je p riziv o d k o n z u la rn o g su d a išao V r­
h o v n o m zem aljsk o m su d u u Z a d ru ; u k a z n e n im
stv a rim a (m an ji prek ršaji) je d ru g u i p o sljed n ju
in sta n c u pred stav ljalo p o slan stv o u C arig rad u ;
za trgovačke sporove je k o n z u la t b io p o d re đ e n
m in ista rstv im a trg o v in e o b a dijela M on arhije.
U ko lik o se n e k o m au strijsk o m p o d a n ik u sudilo
za zločin, k o n z u la t je v o d io sam o p re d istra g u , a
sve spise u vezi s tim je slao n a d le ž n o m su d u u
M o n a rh iji.72
N a k o n au stro u g arsk e okupacije B osne i H e r­
cegovine p ostavilo se pitan je uloge i funkcije c. i
kr. a u stro u g arsk ih k onzulata. U p o č e tk u je bilo
o d re đ e n o d a o n i nastave su d iti u civilnim p ro c e ­
sim a, ali se u b rz o n a m e tn u o stav o to m e k ako je
vrijem e d a se k o n z u la rn a služba u o k u p ira n o m
p o d ru č ju ukine. C. i kr. v lad a je sm atrala d a bi
o b ustava ra d a a u stro u g arsk ih k o n z u la ta b ila u in ­
teresu zem aljske uprave te d a to m e tre b a težiti.73
69 M alffati di M onte T retto 1879, 133-136.
70 Isto, 136-137.
71 Postepeno su o tvarani austrijski konzulati, vicekonzulati
i k o n z u la rn e agencije i u d ru g im m jestim a: M ostar, Livno,
Banja Luka, Trebinje, Bihać, Tuzla i Brčko. (Z aplata 1937,
124)
72 Isto, 143.
73 U slučaju da se obustava ra d a ne bi m ogla izvesti o d jed ­
no m , kao p relazno rješenje je m oglo p oslužiti da ko n zu -
CEEOL copyright 2020
Već se u ju lu m jesecu ra z m a trala m o g u ć n o st
tra n sfe ra v icek o n zu la D rag o m an o v ića (Livno)
je r bi k o n z u la rn u ju risd ik c iju m o g ao p reu zeti
o k ru ž n i su d u T ravniku ili, even tu aln o , k o tarsk i
u re d kao sud u Livnu. Z em aljska v lad a je m ogla
p oslati svog slu žb en ik a kako bi se p o b rin u o o p o ­
slovim a k o n z u la ta ,74 je r je p o d rža v ala težnje M i­
n ista rstv a v an jsk ih poslova d a se p itanje k o n z u ­
lata u L ivnu riješi prek o p ra v n o g slu žb en ik a Z e ­
m aljske vlade, koji bi p o se b n o b rin u o o p re d m e ­
tim a ju ristič k e p riro d e , a koji su jo š uvijek stizali
n a ad re su ko n zu lata. N a ovaj n a č in bi se riješilo
i p itan je zam jene n ekvalificiranog ili slabo kvali­
ficiranog k ad ra, kao što su bile kadije zad ržan e
u p o je d in im m jestim a. Iako je livanjski kadija
b io ocijenjen sp o so b n im , njegova n e p o u z d a n o st
je išla u p rilo g ideji d a se n a to m jesto dovede
školovani slu žb en ik iz Sarajeva.75 V icekonzul
Josef D rag o m an o v ić je im en o v an p ro v iz o rn im
k o n cip isto m Z em aljske vlade i tre b ao je, n a k o n
što p re d a d u ž n o st slu žb en ik u Z em aljske vlade u
Livnu, preći u Sarajevo kako bi p rim io d e k ret o
svom im en o v an ju .76 Z ajedničko m in istarstv o fi-
la rn u jurisd ik ciju n a d austrijskim i ugarskim državljanim a
vrše školovane sudije kao službenici zem aljske uprave, a
u skladu s n o rm a m a koje su važile za k o n z u la rn e sudove.
ABiH, ZMF, 1879, br. 481 (Z ajedničko m inistarstvo fin an ­
sija - W urttem berg, 18. 2. 1879. V ertraulich). Britanski
k o n z u l Freem an je sm atrao da je p ostojanje austrougarskih
k o n z u la rn ih službenika, koji su i dalje vršili sudsku vlast,
anom alija. (R adušić 2011, 46)
74 ABiH, ZMF, 1879, br. 3534 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
n ansija - Z em aljska vlada, 21. 7. 1879)
75 M ožda neki austrijski sudija. ABiH, ZMF, 1879, br. 4227
(Z ajedničko m inistarstvo finansija - 1. M inistarstvo vanj­
skih poslova, 2. Z em aljska vlada, 25. 8. 1879)
76 Postojala je generalna intencija da se službenici k o n z u ­
lata, je d n o m k ad a ko n zu lati b u d u zatvoreni, p rihvate u ze­
m aljsku službu. R azm atrani su slučajevi p ro v izo rn o g dra-
gom ana kon zu lata u M ostaru, Paula Peresa, koji se isticao
disciplinom , kao i d o b rim poznavanjem slavenskih jezika i
p rilik a u O sm anskom carstvu, te N icolausa O m čikusa, vice-
k o n zu la u Brčkom. K onačnu o d lu k u je treb ala donijeti Z e­
m aljska vlada. M eđutim , ona je ocijenila da Peres i O m čikus
n isu bili p o g o d n i za službu p ri Z em aljskoj vladi - p rv i je
bio star, a d ru g i nije bio sam o star, nego je bio p o z n a t i kao
netaktičan, a bio je upetljan i u aferu s nekom djevojkom .
Svoj stav je Z em aljska vlada pravdala n ed o statk o m finan-
sija. Z a Z em aljsku v lad u je radio vicekonzul M uller, d o k je
D ragom anović bio d ru g i k a n d id a t koji je dobio zaposljenje.
D ru g i k o n z u la rn i službenici n isu bili zainteresirani za ova­
k v u v rstu angažm ana. A BiH, ZMF, 1880, br. 609, br. 1129 i
br. 1638 (Prepiska Z ajedničkog m in istarstv a finansija i Z e­
m aljske vlade, 7. 2. - 12. 3. 1880). Bivši vicekonzul M uller je
jed n o vrijem e bio o k ru ž n i p re d sto jn ik u M ostaru, a kasnije
direk to r a d m in istrativ n o g odjeljenja Zem aljske vlade. Bivši
245
CEEOL copyright 2020
n a n sija je in sistiralo n a to m e d a slu žb en ik koji
p re u z m e d u ž n o st o d D rag o m an o v ića b u d e s tru č ­
n ja k p o rije k lo m iz M o n arh ije. O vo m in ista rstv o
je b ilo z a in te re siran o i za statu s slu žb en ik a koji je
tre b a o otići u Livno, d a tu m njegova o d lask a te,
k o n ačn o , v isin u D rag o m an o v ićev e plate u slu ž­
b i p ri Z em aljskoj v la d i.77 Z em aljsk a v lad a je za
p re u z im a n je k o n z u la rn ih p o slo v a p ri k o tarsk o m
u re d u u L ivnu im en o v ala k o n c ip istu A dolfa
F alknera, ali je k o n ačn e u p u te o ko p rim o p re d a ­
je k o n z u la rn ih agendi tre b a lo d ati M in istarstv o
v an jsk ih poslo va.78 U p rin c ip u , b ilo je dovoljno
o ovom e u p o z n a ti G e n e ra ln i k o n z u la t u Saraje­
v u i d o ta d a šn je g v icek o n zu la k o n z u la ta u L ivnu
D rag o m an o v ića. O n je b io u p u ć e n u p ro c e d u ru
p red aje k o z u la rn ih p o slo v a slu žb en ik u Z e m alj­
ske v lad e.79
U d e c e m b ru je b ila ak tu e ln a p rim o p re d a ja
p o slo v a k o n z u la ta u B anja Luci. O ve poslove je
d o ta d a šn ji vicek o n zu l H olzin g er treb ao p re d a ­
ti “k o ta rsk o m p rid o d a n ik u ” (A d ju n k t)80 Sedl-
n izk o m . Istina, livanjski “slučaj” nije p o n u k a o n a ­
d ređ en e d a ta č n o definišu njegov službeni status,
n a čem u je in sistiralo Z ajed n ičk o m in istarstv o
finansija. O vo m in istarstv o je sm atralo d a b i k o n ­
zu la rn i su d treb ao b iti in te g rira n u o k ru ž n i sud
ili k o tarsk u oblast. Tako b i se sm anjili m aterijalni
izdaci za o vu službu, a Sedlnizki bi b io p o d lo ža n
zem aljskoj u pravi u p o g led u su d sk ih funkcija,
d o k bi u p o g le d u k o n z u la rn ih o d g ovarao V rhov­
n o m su d u u Trstu. S edlnizki ne b i b io p o d lo ža n
G e n e ra ln o m k o n z u la tu u Sarajevu, n eg o d ire k ­
tn o M in ista rstv u v an jsk ih poslova, ali b i n jih o v a
k o re sp o d e n c ija išla p rek o Z em aljske v lad e.81
U ja n u a ru 1880. g o d in e je V rhovni su d d o ­
stavio Z em aljskoj vladi izvještaj o k ru ž n o g su d a
u B anja Luci u z sastavljene p ro to k o le o p re u z i­
m a n ju k o n z u la rn ih agendi o d stran e k o tarskog
slu žb en ik a Jaroslava b a ro n a v o n S edlnizkog.82
sekretar poslanstva, H oroviz, bio je im enovan za ok ru žn o g
p re d sto jn ik a u Tuzli. (Kraljačić 1987, 442-443)
77 ABiH, ZMF, 1879, br. 4705 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
n ansija - Z em aljska vlada, 26. 9. 1879)
78 ABiH, ZMF, 1879, br. 4912 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
n ansija - M inistarstvo vanjskih poslova, 2. 10. 1879)
79 ABiH, ZMF, 1879, br. 5095 (O dgovor M inistarstva vanj­
skih poslova, 7. 10. 1879)
80 P om oćni činovnik, vježbanik. (Klaić 1968, 13)
81 ABiH, ZMF, 1879, br. 6612 (Z ajedničko m inistarstvo fi-
n ansija - M inistarstvo vanjskih poslova, 31. 12. 1879)
82 ABiH, ZV, 1880, k utija 6, šifra III/48 (Sadrži više d o k u m e ­
n a ta u vezi sa sp o m en u to m p rim opredajom .)
246
CEEOL copyright 2020
M e đ u tim , u to k u p ro cesa p red aje k o n z u la rn ih
agendi slu žb en icim a koje je za to im en o v ala Z e ­
m aljska vlada, pojavio se jo š je d a n p ro b le m koji
je treb a lo riješiti: to je bilo p itan je izdavanja b ra č ­
n ih licenci au strijsk im i u g a rsk im državljanim a.
Z em aljska v lad a je sm atrala, b u d u ć i d a se išlo ka
to m e d a se c. i kr. k o n zu lati u k in u u o k u p ira n o m
p o d ru č ju , d a prav o izdavanja b ra č n ih licenci
treb aju im a ti političke oblasti s p o licijskim re g i­
strim a , je r se sam o u v id o m u ove registre m oglo
zn ati u ko jim bi se slučajevim a licenca m o g la iz ­
dati, a u ko jim u sk ratiti. B udući d a su austrijski i
u g arsk i p o d a n ic i i dalje licence tražili k o d c. i kr.
k o n zu lata, Z em aljska v lad a je nam jerav ala izdati
n a re d b u k o jo m bi ja sn o p recizirala ko jim o rg a ­
n im a p rip a d a ju ove k o m p eten cije.83 P ro b le m je,
v jerovatno, p red stavljao n eu sag lašen stav a u strij­
ske i ugarske stran e p o ovom p itan ju . U garska
v la d a je sm a trala d a k o n zu lati treb aju zadržati
prav o izdavanja b ra č n ih licenci, d o k je austrijska
im ala je d n a k stav kao i Z em aljska vlada. Z ajed ­
n ič k o m m in ista rstv u je preo stajala opcija d a d o ­
p u sti d a se u g arsk im p o d a n ic im a b rač n e licence
izd aju u k o n zu la tim a, d o k se austrijsk im p o d a ­
n ic im a to m o g lo izdavati u o k ru ž n im oblastim a,
ev en tu aln o u k o tarsk im , ako je p re d sto jn ik bio iz
M o n arh ije. To je b io savjet austrijske vlade, koja
je jo š in sistirala d a sklapanje b ra k a au strijsk ih
p o d a n ik a tre b a ovisiti o dva d o k u m en ta: a) atest
o ličnoj sp o so b n o sti za sklapanje b ra k a i b) p o li­
tičk a b ra č n a licen ca/d o zv o la.84 Ipak, Z ajedničko
m in istarstv o finansija se n a d a lo d a bi ugarsk a
v la d a m o g la p ro m ijen iti stav te je o d Z em aljske
vlade zahtijevalo d a sto p ira izdavanje bilo k a ­
k v ih n a red b i v ezan ih za ovo pitan je.85 K ako nije
bilo p o m a k a u rješavanju p itan ja b ra č n ih licenci,
o k ru ž n ic o m Z em aljske vlade o d 26. m a ja 1880.
g o d in e je bilo o d re đ e n o d a se p itan je brak o v a
au strijsk ih i u g arsk ih d ržavljana tre b a rješavati
p re m a z a k o n im a koji važe s o b z iro m n a n jih o v u
zavičajnost.86
P ro b le m oko b ra č n ih licenci za p o d a n ik e koji
su dolazili iz M o n arh ije nije m o g ao p re k in u ti
zap o četi p re n o s ovlasti i poslova s k o n zu la ta n a
83 ABiH, ZMF, 1879, br. 5277 (P riložen u z d o k u m en t br. 749
iz 1880. godine)
84 ABiH, ZMF, 1879, br. 5377 (P riložen u z d o k u m en t br. 749
iz 1880. godine)
85 ABiH, ZMF, 1880, br. 749 (Z ajedničko m inistarstvo finan-
sija - U garski m in ista r p redsjednik, 7. 2. 1880)
86 Sam m lung 1881, II, 69.
CEEOL copyright 2020
o rg an e u p rav e u zem lji. Z em aljsk a v lad a je već
p o č e tk o m m a rta 1880. g o d in e b ila sp re m n a ući
u p regovore s G e n e ra ln im k o n z u la to m u S ara­
je v u oko p re u z im a n ja te k u ć ih poslova, arhiva,
u re d sk o g in v e n ta ra i su d sk ih depozita. D ah len
je b io stajališta d a agende k o n z u la ta u Sarajevu,
M o sta ru i B anja Luci tre b a ju b iti p re n e se n e n a
o k ru ž n e sudove, d o k su o n e k o n z u la ta u L ivnu i
B rčkom treb ale p reći n a k o tarsk e u re d e k ao su ­
dove u s p o m e n u tim m jestim a. N arav n o , g o ru ći
p ro b le m je p red stav ljao p e rso n a l i finansije. Z ato
se p red lag alo zad ržav an je d o ta d a v ažećih k o n z u ­
la rn ih tak si.87 K o n ačn o je Z ajed n ičk o m in is ta r­
stvo finansija objavilo n a re d b u k o jo m je u k id a ­
nje c. i kr. k o n z u la ta u B osni i H ercegovini bilo
definitivno. A u strijski i u g arsk i d ržavljani su u
svim p ita n jim a p rav n e i p o litič k o -a d m in istra tiv -
n e p riro d e treb ali u b u d u ć n o s ti b iti tre tira n i kao
i zem aljski p rip a d n ic i, u sk lad u s p o sto je ć im p r o ­
p isim a.88 P rv i april 1880. g o d in e je b io o d re đ e n
k ao d a tu m o d kojeg su političk e i sudske oblasti
u zem lji treb ale p o č e ti p re u z im a ti sve up ite, m o l­
b e i sl. što se p red av alo k o n z u la tim a .89 V lad in i
sek retari E ichler i K ukuljević su n a d g led ali p o ­
stu p a k p re n o sa k o n z u la rn ih ag en d i u Sarajevu, u
B rčkom je p o sa o p re p u šte n slu žb en ik u Sukaliću,
u B anja Luci S edlnizkom , a u L ivnu F alkneru.
P rilik o m p rim o p re d a je su se tre b a li sastavljati
p ro to k o li koji su p o to m u p u ćiv an i Z em aljskoj
vladi. Sve stran k e, čiji sporovi n isu bili riješeni
n a k o n z u la rn im su d o v im a, treb ale su b iti o b av i­
ješten e o to m e čijoj k o m p eten ciji sp o ro v i p rip a ­
d aju n a k o n 1. ap rila.90 Pokazalo se d a će poslovi
oko p rim o p re d a je zahtijevati p ro b ijan je ro k a, što
n ije o d g o v aralo Z ajed n ičk o m m in ista rstv u , ali
je Z em aljsk a v lad a uvjerav ala svoje n a d re đ e n e
d a će cjelo k u p an p o stu p a k b iti o k o n č a n d o k raja
87 A BiH, ZMF, 1880, br. 1498 (D ahlen - Z ajedničko m in i­
starstvo finansija, 3. 3. 1880). M inistarstvo vanjskih poslova
je sm atralo da se Z em aljska vlada k o d p o stu p k a p re u z im a ­
nja k o n z u la rn ih poslova treb a p rip rem iti i p o p ita n ju p ro ­
stora i personala, ali je Z ajedničko m inistarstvo finansija
izrazilo stav da takve p rip rem e n isu p o treb n e je r su oblasti
po sao m ogle u ra d iti u o kviru već postojećeg p olja djelova­
nja. ABiH, ZMF, 1880, br. 1403 (Telegram upu ćen n a Da-
h len a 5. 3. 1880)
88 S am m lung 1881, II, 64-65. Usp. ABiH, ZMF, 1880, br.
1691 (M inistarstvo vansjkih poslova - Z ajedničko m in ista r­
stvo finansija, 14. 3. 1880)
89 E ichler 1889, 170.
90 S am m lung 1881, II, 65.
CEEOL copyright 2020
aprila.91 D o ta d a je već bilo p rec iziran o n a koji
n a č in će k o n z u la rn e agende b iti ra sp o re đ e n e n a
različite političke i sudske oblasti: npr. k a d a je u
p ita n ju g ra đ a G en eraln o g k o n z u lata u Sarajevu,
k o m p le ta n arh iv (1878. g o d in a, kao i dijelovi re-
g istratu re iz 1879. i 1880. go d in e, gdje su tre tira ­
n a političk a i a d m in istra tiv n a p itanja) je treb a o
p reći I odjelu Z em aljske vlade; k a z n e n o -p rav n a
p itan ja, ostavštine, stečajni i civilni pro cesi isp o d
500 fl. su išli n a o k ru ž n i su d Sarajevo; akti i d e ­
p o ziti vezani za civilne sporove v rije d n o sti izn ad
500 fl, kao i m jen ičn i sporovi, išli su n a V rhovni
su d u Sarajevu; akti o rekvizicijam a au strijsk ih
i u g arsk ih su d sk ih oblasti su išli n a II odjel Z e ­
m aljske vlade, d o k su akti i nov ac rekvizicija po-
re sk ih oblasti u zem lji išli n a III odjel Z em aljske
v lade.92 N ak o n što je obu stav a ra d a c. i kr. k o n ­
zu lata p riv ed e n a k raju ,93 a k o n z u larn e agende
pro n ašle n o v o m jesto u o k v iru polja djelovanja
p o litič k ih i su d sk ih oblasti, Z em aljska v lad a je
izd ala o k ru ž n ic u 26. m aja 1880. g o d in e ko jo m
je p recizirala kako tre b a p o stu p a ti s p re u z e tim
m aterijalo m . K od sp o rova koji su bili p reu zeti
o d k o n z u la rn ih sudova, tre b alo se v o d iti o n im
z a k o n im a koji su i k o n z u la tim a bili m jerodavni:
O p ći g rađ a n sk i za k o n ik iz 1811, O p ći trgovački
z ak o n ik iz 1862. i O p ći m jen ičn i re d iz 1850. g o ­
dine. K od sp orova koji su p o stali a k tu eln i n a k o n
91 ABiH, ZMF, 1880, br. 1996 (Z ajedničko m inistarstvo fi­
n ansija - Z em aljska vlada, 8. 4. 1880) i br. 2558 (Z ajedničko
m inistarstvo finansija - M inistarstvo vanjskih poslova, 15.
4. 1880). N a ko n cu , C. kr. m inistarstvo finansija je 30. aprila
i objavilo inform aciju o definitivnom i k o n ačn o m u k id an ju
a ustrougarskih kon zu lata n a p o d ru č ju B osne i H ercegovine.
(V erordnungsblatt fu r den D ienstbereich des k. k. Finanz-
m in iste riu m s fu r die im R eichsrathe v e rtre te n e n Konigreic-
h e u n d L ander 1880, 59)
92 N a sličan n ačin su bili rasp o ređ e n i i akti ostalih k o n z u la ­
ta. (S am m lung 1881, II, 66-68) Jedan dio povjerljivih spisa
je 20. 10. 1903, p o n ared b i vlade, bio poslan dr. L judevitu
’tta llo c z y ju u Beč. Slično se desilo i sa spisim a ostalih k o n ­
zu la rn ih p redstavništava. (Z aplata 1937, 146-147)
93 O svem u je Z em aljska vlada p o d n ije la opsežan izvještaj
Z ajedničkom m in istarstv u finansija. Ovaj izvještaj je p ro ­
slijeđen M in istarstv u vanjskih poslova. Z em aljska vlada je
p o d n ije la m o lb u da joj se o d 1. jan u a ra 1880. pošalju svi
p rim je rci R eich sg e setz b la tta . B udući da je i Z ajedničko
m inistarstvo finansija dijelilo stav Z em aljske vlade kako
u p o stu p a n ju s austrijskim i ugarskim državljanim a treb a
po zn av ati prav n e prilike M onarhije, ono se založilo k o d au ­
strijskog m in istra p red sjed n ik a da se ovaj list šalje ubuduće
Z em aljskoj vladi. ABiH, ZMF, 1880, br. 4711 (Z ajedničko
m inistarstvo finansija - 1. M inistarstvo vanjskih poslova, 2.
A ustrijski m in ista r p red sjed n ik i 3. Z em aljska vlada, 21. 7.
1880)
247
CEEOL copyright 2020
1. ap rila tre b a lo se v o d iti z a k o n im a koji su bili
važeći u zem lji. Stečajni p ro cesi su se tre b a li r je ­
šavati p re m a stečajn o m re d u iz 1868. g odine. Z a
k a z n e n a p ita n ja je tre b a o b iti m e rito ra n K azneni
z a k o n za B o sn u i H ercegovinu, u k o lik o z a k o n iz
1852. (M o n arh ija) n ije im a o blaže o d re d b e .94
P o red svega n av ed en o g , Z em aljsk a v lad a je
o d k o n z u la ta tre b a la p re u z e ti i za d a ta k p isanja
trg o v ačk ih izvještaja, koji su treb ali b iti sastavlja­
n i d v ap u t g o d išn je u z d etaljan o sv rt n a trg o v in ­
ske p rilik e o k u p ira n o g p o d ru č ja .95
U k id an je a u stro u g a rsk ih k o n z u la rn ih p re d ­
stavništava u B osni i H ercegovini n a k o n o k u p a ­
cije p red stav lja treći fak to r vezivanja ovog p o d ­
ru č ja u z M o n arh iju . Jasno je d a su p rav a su v ere­
n ite ta su lta n a n a d B o sn o m i H erceg o v in o m bila
n a ru še n a .
***
“...postoji h e g e m o n ija e u ro p sk ih id eja o O ri-
je n tu k oja staln o i izn o v a o p etu je eu ro p sk u p re ­
m o ć n a d o rije n ta ln o m zao stalo sti, i koja, n a j­
češće, ru ši m o g u ć n o st d a b i je d a n neo v isn iji ili
skeptičniji m islilac m o g a o im a ti dru g ačije gle­
dan je n a to.”96 I zaista, povijest o d n o sa Z a p a d a
i Isto k a se m o že p red stav iti k ao p ro ces u k ojem
je O rije n t uvijek i izn o v a bivao o rije n ta liz ira n od
stran e Z ap ad n jak a. O k c id e n t i O rije n t su p re d ­
stavljani k ro z d ih o to m ije jak o -slab o , ra c io n a ln o -
n e ra c io n a ln o , čed n o -iz o p a če n o , zrelo -d jetinja-
sto, n o rm a ln o -d ru g a č ije . B udući d a je O rije n t u
ovoj d ih o to m n o j b o rb i “izvu k ao deblji k raj”, to je
za Z ap ad n jak e zn ačilo sam o je d n o : O rije n t je p o ­
tre b n o p o n o v n o osvojiti. Taj veliki p la n osvajanja
O rijen ta, njegova stavljanja u p o d re đ e n položaj,
odvijao se n a n ek o lik o razin a. Jed n a o d tih ra z i­
n a ticala se sistem a k ap itu lacija koje je O s m a n ­
sko carstvo o d 16. stoljeća sklapalo s različitim
z a p a d n im silam a te p o se b n o zn ačajn o g p itan ja
k o n z u la rn e ju risd ik cije. P o sljednja je pokazatelj
d a je Z a p a d sm a tra o Isto k o p a sn im p o d ru č je m ,
a O sm an sk o carstvo d ržav o m b ezak o n ja, gdje
stra n c i n isu m o g li d o b iti v aljan u p ra v n u z a šti­
tu . Stoga se k o n z u la rn a ju risd ik c ija s tra n ih sila
n a d n jih o v im p o d a n ic im a koji su se nalazili n a
p o d ru č ju O sm an sk o g carstv a sm a tra la p rijek o m
94 S am m lung 1881, II, 68-69.
95 Više o tom e: K asum ović 2013. Usp. ABiH, ZMF, 1880, br.
2080 i br. 7942 (Prepiska Z ajedničkog m in istarstv a finansija
i M inistarstva vanjskih poslova)
96 Said 1999, 21.
248
CEEOL copyright 2020
n u ž d o m . P ri to m e tre b a istaći d a je tak v a p ra k ­
sa ja k o zad irala u p itan je su v eren o sti osm anske
države.
P ostojanje k o n z u la rn e ju risd ik cije stra n ih
sila bilo je p risu tn o i n a p o d ru č ju B osne i H e r­
cegovine, b u d u ć i d a je o n a b ila d io O sm an sk o g
carstva te tim e, m a k a r šire gledano, i dijelom
o rije n taln o g k u ltu rn o g k ruga. M eđ u tim , u B osni
se n a k o n 1878. g o d in e desio o b rn u t p roces, koji
je forsirala nova, a u stro u g a rsk a uprava. O n a je,
n a izvjestan n ačin , pok u šav ala deo rijen talizirati
o k u p ira n o p o d ru č je. U o čim a “k u ltu rn e ” E vro­
pe, taj p ro ces je m o g a o vo d iti sam o u p o z itiv n o m
sm jeru. M e đ u tim , nek i o d p ra v n ik a koji su d jelo ­
vali u to m p e rio d u su s p ra v o m isticali d a su či­
n jen i p o stu p ci koji su d ire k tn o ugrožavali su lta ­
n o v su v eren itet n a p o d ru č ju B osne i H ercegovi­
ne. Ti p o stu p c i su p o d ra zu m ijev ali, iz m e đ u o sta ­
log, izdavanje saglasnosti d a stran i ko n zu li m o g u
v ršiti svoju fu n k ciju n a o k u p ira n o m p o d ru č ju , u
daljoj fazi u k id a n je k o n zu la rn e ju risd ik c ije s tra ­
n im k o n z u lim a u zem lji te, n ap o slijetk u , u k id a ­
n je a u stro u g arsk ih k o n z u la ta n a ovom p o d ru č ju .
D akle, kak o je o p će n ito p o stojanje k o n z u larn e
ju risd ik c ije stra n ih sila n a o sm a n sk o m p o d r u č ­
ju zad iralo u p itanje suverenosti sultana, tak o je
i njegovo u k id an je n a p o d ru č ju B osne i H erc e­
govine n a k o n 1878. g o d in e je d n a k o zad iralo u
ta ista prava, b u d u ć i d a je im en o v an je stra n ih
k o n z u la i o d lu k u o u k id a n ju ju risd ik cije za s tra ­
n e k o n zu le tre b ao d o n ije ti sam sultan. U koliko
je o d n o s M o n arh ije sp ra m o k u p iran o g p o d r u č ­
ja treb alo p o sm a tra ti kao onaj m e đ u n a ro d n o ­
p ra v n o g k a ra k tera, o n d a bi M o n arh ija i dalje
tre b a la zad ržati svoje k o n zu late u Bosni. K ako
je o n a svoje konzlate u k in u la, ja sn o je d a je taj
o d n o s izd ig n u t n a ra z in u d ržav n o p rav n o g . T im e
je su lta n o v su v eren itet n a o k u p ira n o m p o d ru č ju
o stao sam o m rtv o slovo n a p a p iru . U prak si je
M o n a rh ija u č in ila sve d a B o sn u i H ercegovinu
u že veže za svoje d ržavne okvire. E vropske sile
su to p re ć u tn o o d o b rile, iako je član o m 8 B erlin ­
skog u g o vora bilo o d re đ e n o d a svi ugovori koji
su p o tp isan i s P o rto m , dakle i kapitulacije, ostaju
n a snazi. P re m a m išljenju ev ro p sk ih držav n ik a
to g d oba, M o n a rh ija je b ila dovoljno sp o so b n a i
civilizirana d a se n a pravi n a č in b rin e o stra n c i­
m a n a svom terito riju .
CEEOL copyright 2020
Zusammenfassung
Der Wirkungskreis der Konsulate
in Bosnien und der Herzegowina in
den ersten Jahren der osterreichisch-
ungarischen Okkupation
D ie K o n s u la r g e r ic h ts b a r k e it der a u s la n d is c h e n
M a c h te n w a r a u c h i n B o s n ie n u n d d e r H e rz e g o w in a
p r a s e n t, d a d ie s e L a n d e r e in T eil d e s O s m a n is c h e n
R e ic h e s w a r e n u n d d a m it, z u m i n d e s t w e itg e h e n d b e -
t r a c h te t, a u c h d e m o r ie n ta lis c h e n K u ltu rk r e is g e h o r-
te n . N a c h 1878 e re ig n e te s ic h d e n n o c h e in u m g e k e h r -
te r P ro z e ss, e r z w u n g e n v o n d e r n e u e n o s te r r e ic h is c h -
u n g a r is c h e n V e rw a ltu n g . I n A u g e n d e s “k u ltu r e lle n ”
E u ro p a s k o n n t e d ie s e r P ro z e s s n u r i n d ie p o s itiv e
R ic h tu n g f u h r e n . A lle r d in g s b e to n t e n e in ig e Ju ris-
t e n d ie i n d ie s e r P e r io d e ta tig w a r e n m it R e c h t, d a ss
d a m a ls H a n d l u n g e n g e m a c h t w u r d e n d ie d ie S o u v e -
r a n it a t d e s S u lta n s i n B o s n ie n u n d d e r H e rz e g o w in a
a u f d ire k te W e ise g e fa h r d e te n . S o lc h e H a n d lu n g e n
w a r e n , u n t e r a n d e r e n , d ie A u s s te llu n g d e r U b e r e in -
s t i m m u n g d a ss a u s la n d is c h e K o n s u ln ih r e F u n k ti-
o n a u f d e m o k k u p i e r t e n G e b ie te n a u s u b e n k o n n e n ,
d a n n fo lg te d ie A b s c h a ffu n g d e r K o n s u la rg e ric h ts -
b a r k e it d e r a u s la n d is c h e n K o n s u ln u n d s c h lie filic h
a u c h d e s o s te r r e ic h is c h - u n g a r is c h e n K o n s u la t. D ie
E x is te n z d e r K o n s u la r g e r ic h ts b a r k e it d e r a u s la n d i-
s c h e n K ra fte a u f d e m o s m a n is c h e n G e b ie t d r a n g ge-
n e r e ll d ie F ra g e d e s S o u v e r a n ita t d e s S u lta n s e in , w eil
n a c h d e m J a h r 1878 d ie E r n e n n u n g d e r a u s la n d is c h e n
K o n s u ln u n d d ie E n ts c h e id u n g u b e r d ie A b s c h a ffu n g
der K o n s u la r g e r ic h ts b a r k e it fu r d ie a u s la n d is c h e
K o n s u ln i m m e r h i n n u r v o n d e m S u lta n g e tro ffe n
w e r d e n k o n n te . B e tr a c h te t m a n d ie E in s te llu n g d e r
M o n a r c h ie g e g e n u b e r d e n o k k u p i e r t e n G e b ie te n als
je n e d e s in te r n a t i o n a l - r e c h t li c h e n C h a r a k te r s , d a n n
s o llte d ie M o n a r c h ie w e ite r h in ih r e K o n s u ln i n B o s-
n i e n u n d d e r H e rz e g o w in a b e ib e h a lte n . D a d ie M o n -
a rc h ie a b e r ih r e K o n s u la te a b g e s c h a ffi h a t, is t es k la r
d a ss d ie s e E in s te llu n g a u f e in e s ta a ts r e c h tlic h e E b e n e
e r h o b e n w u rd e . S u lta n s S o u v e r a n ita t a u f d e m o k k u ­
p i e r t e n G e b ie te n b lie b n u r n o c h e in t o te r B u c h s ta b e
a u f d e m P a p ie r. I n d e r P ra x is h a t d ie M o n a r c h ie al-
les g e ta n u m B o s n ie n u n d d ie H e rz e g o w in a e n g e r in
i h r e n S ta a ts r a h m e n e in z u b e z ie h e n . D ie e u r o p a is c h e n
M a c h te b e w illig te n d ie s s tills c h w e ig e n d , o b w o h l n a c h
d e m A r tik e l 8 d e s B e rlin e r- V e rtra g e s alle V e rtra g e d ie
m it d e r P f o r te u n t e r s c h r i e b e n w u r d e n w e ite r h in ih r e
W ir k s a m k e it b e h a lte n . N a c h d e r M e in u n g d e r d a m a -
lig e n e u r o p a is c h e n S ta a tm a n n e r w a r d ie M o n a rc h ie
f a h ig u n d z iv ilis ie r t g e n u g s ic h a u f d ie ric h tig e W eise
f u r d ie A u s la n d e r a u f i h r e m T e r r ito r iu m z u s o rg e n .
CEEOL copyright 2020
Izvori
Neobjavljeni
A r h iv B o s n e i H e rc e g o v in e : Z a je d n ič k o m in is ta r s tv o
fin a n s ija , o p ć i sp is i / Z e m a ljs k a v la d a , o p ć i sp isi
H is to rijs k i a r h iv S a ra je v o : G r a d s k o p o g la v a rs tv o
Objavljeni
S a m m lu n g d e r f u r B o s n ie n u n d d ie H e rc e g o v in a er-
la s s e n e n G e se tz e , V e r o r d n u n g e n u n d N o r m a lw e i-
s u n g e n , 1 8 7 8 -1 8 8 0 , II B a n d , K a is e rlic h -k o n ig li-
c h e n H o f - u n d S ta a ts d ru c k e re i, W ie n 1881.
Z b o r n i k z a k o n a i n a r e d a b a z a B o s n u i H e rc e g o v in u -
1881, S a ra je v o 1906.
V e r o r d n u n g s b la tt fu r d e n D ie n s tb e r e ic h d e s k. k. Fi-
n a n z m i n is te r iu m s f u r d ie im R e ic h s ra th e v e r tr e te -
n e n K o n ig re ic h e u n d L a n d e r, N r. 16, W ie n 1880.
K r e š e v l ja k o v i ć , H . / M it r o v ić , P. 1958, Iz v je šta ji ita -
lija n s k o g k o n z u la ta u S a ra je v u (1 8 6 3 -1 8 7 0 ),
N a u č n o d r u š tv o N R B iH , S a ra je v o 1958.
Literatura
A g stn er, R . 2 0 1 0 , Z u r G e s c h ic h te d e r o s te r r e ic h is c h e n
( o s t e r re ic h is c h - u n g a r is c h e n ) K o n s u la te in der
T u rk e i 1 7 1 8 -1 9 1 8 , u: O s te r r e ic h i n I s ta n b u l. K. (u .)
k. P r a s e n z im O s m a n is c h e n R e ic h , u r. R. A g s tn e r /
E. S a m sin g e r, L it, W ie n - B e r lin 2 0 1 0 , 1 3 7 -1 7 5 .
A y d in , A . M . 2 0 0 4 , P ra v o k o d O s m a n lija , u: H i s t o r i ­
ja o s m a n s k e d rž a v e i c iv iliz a c ije , ur. E. I h s a n o g lu ,
IR C IC A / O r ije n ta ln i i n s t it u t u S a ra je v u , S a ra je v o
2 0 0 4 , 5 1 5 -5 8 5 .
B e r r i d g e , G . R . 2 0 0 9 , B ritis h D ip lo m a c y i n T u rk ey :
1583. to th e P r e s e n t (A s tu d y i n th e e v o lu tio n o f
th e r e s id e n t e m b a s s y ), M a r tin u s N ijh o f f P u b lis ­
h e r s , L e id e n 200 9 .
B o o g ert, M . H . v a n d e n 2 0 0 5 , f f t e C a p itu la tio n s a n d
th e O t t o m a n le g a l s y s te m , B rill, L e id e n - B o s to n
200 5 .
B r a u d e , B . / L e w i s , B . 2 0 0 9 , K rš ć a n i i Je v reji u O s ­
m a n s k o j c a re v in i. F u n k c io n ir a n je j e d n o g p l u r a l ­
n o g d r u š tv a , C N S , S a ra je v o 200 9 .
C la s s e n , L . 2 0 0 4 , D e r v o lk e r r e c h tlic h e S ta tu s v o n B os-
n ie - H e r z e g o w in a n a c h d e m B e rlin e r V e r tra g v o m
13. 7. 1878, P e te r L a n g , F r a n k f u r t a m M a in 2004.
Č a u š e v i ć , H . 1945, P r a v n i p o lo ž a j B o s n e i H e r c e g o ­
v in e p o d T u r s k o m i A u s tr o - U g a r s k o m , K a le n d a r
N a r o d n a u z d a n ic a , X III, 1945, 1 2 4 -1 3 9 .
E ic h le r , E . 1889, D a s J u s tiz w e s e n B o s n ie n s u n d d e r
H e rc e g o v in a , W ie n 1889.
249
CEEOL copyright 2020
Faroqhi, S. 2 0 0 4 , t t e V e n e tia n i n th e O t t o m a n E m p ire
1 6 0 0 -3 0 , u: t t e O t t o m a n E m p ire a n d th e W o rld -
E c o n o m y (e d . H u r i) , e d . H . I s la m o g lu - I n a n , C a m ­
b r id g e U n iv e rs ity P re s s 2004.
Gašparović, L. 2 0 0 9 , O s n o v e s u s ta v a k a p itu la c ija k a o
m e đ u n a r o d n i h u g o v o r a s u i g e n e ris u O s m a n s k o m
c a rs tv u (X V I.-X V III. s t.), Z b o r n i k P r a v n o g f a k u l­
t e t a u Z a g re b u , b r. 4, Z a g re b 2 0 0 9 , 6 7 9 -7 1 6 .
Geršić, G. 1893, P o g le d n a m e đ u n a r o d n i i d r ž a v o p r a v n i
p o lo ž a j B o sn e i H e r c e g o v in e i o s tr v a K ip r a p r e ­
ma n a u č n im ocenam a p r e ts ta v n ik a d a n a š n je
m e đ u n a r o d n o - p r a v n e te o rije , S r p s k a k ra lje v s k a
a k a d e m ija , X X X V II, B e o g r a d 1893.
Goldinger, W. 1 975, D ie Z e n tr a lv e r w a ltu n g i n C is-
le ith a n ie n . D ie z iv ile g e m e in s a m e Z e n tr a lv e r -
w a ltu n g , u: D ie H a b s b u r g e r M o n a r c h ie , B a n d II-
V e r w a ltu n g u n d R e c h ts w e s e n , O A W , W ie n 1975,
10 0 -1 9 0 .
Grandits, H. 2 0 0 8 , H e r r s c h a f t u n d L o y a lita t i n d e r
s p a to s m a n is c h e n G e se lls c h a ft. D a s B e is p ie l d e r
m u ltik o n f e s s io n e lle n H e rz e g o w in a , B o h la u V er-
lag , W ie n - K o ln - W e im a r 200 8 .
Herkalović, T. 1906, V o rg e s c h ic h te d e r O c c u p a tio n
B o s n ie n s u n d d e r H e rz e g o v in a , Z a g r e b 1906.
Imamović, M. 1976, P r a v n i p o lo ž a j i u n u t r a š n j o ­
p o litič k i r a z v ita k B iH o d 1 8 7 8 -1 9 1 4 , S v je tlo st, S a ­
ra je v o 1976.
inalcik, H. 2 0 0 3 , P e r io d s i n O t t o m a n H is to ry , S tate,
S o c iety , E c o n o m y , u: O t t o m a n C iv iliz a tio n , 1, ed.
H a lil In a lc ik , G u n s e l R e n d a , 2 0 0 3 , 3 0 -2 3 5 .
ip§irli, M. 2 0 0 4 , O s m a n s k o d r ž a v n o u r e đ e n je , U:
H is to r ija o s m a n s k e d rž a v e i c iv iliz a c ije , ur. E.
I h s a n o g lu , IR C IC A / O r ije n ta ln i i n s t it u t u S a ra je ­
v u , S a ra je v o 2004.
Jacobovits, 1865, D ie C o n s u la te als G e r ic h ts b a r k e ite n
im o s m a n is c h e n R e ic h e , B ra u m u lle r, W ie n 1865.
Kammerhofer, L. 1996, D a s K o n s u la r w e s e n d e r H a b s-
b u rg e rm o n a rc h ie (1 7 5 2 -1 9 1 8 ). E in U e b e r b lic k
m it S c h w e r p u n k t a u f S u e d o s te u r o p a , u: D e r W eg
f u h r t u b e r O s te r re ic h : Z u r G e s c h ic h te d e s V er-
k e h rs- u n d N a c h r ic h te n w e s e n s v o n u n d nach
S u d o s te u r o p a (18. J a h r h u n d e r t b is z u r G e g e n -
w a r t), ed. H . H e p p n e r , B o h la u , W ie n 1996, 7-3 5 .
Kapidžić, H. 1963, S a ra je v o u a u g u s tu 1878 - Iz v je štaj
k r a lje v s k o g e n g le s k o g k o n z u la n je g o v o j v la d i, P r i ­
lo z i z a p ro u č a v a n je is to r ije S a ra je v a , I, M u z e j g r a ­
d a S a ra je v a , S a ra je v o 1963, 1 1 7 -1 3 3 .
Kaser, K. 2 0 1 1 , B a lk a n u n d N a h e r O s te n - E in f u h r u n g
i n e in e g e m e in s a m e G e s c h ic h te , B o h la u V e rlag ,
W ie n - K o ln - W e im a r 201 1 .
Kasumović, A. 2 0 1 3 , T rg o v in a u B o s n i i H e rc e g o v in i
u s v je tlu a u s tr o u g a r s k e z a k o n s k e re g u la tiv e (1 8 7 8 ­
1 9 1 4 ), D o k to r s k a d is e r ta c ija o d b r a n je n a n a F i­
lo z o fs k o m f a k u lte tu u S a ra je v u 11. 6. 2013.
Klaić, B. 1968, V elik i r j e č n ik s t r a n ih rije č i, iz r a z a i
k r a tic a , Z o r a , Z a g re b 1968.
250
CEEOL copyright 2020
Kraljačić, T. 1987, K a la je v r e ž im u B o s n i i H e rc e g o v i­
n i 1 8 8 2 -1 9 0 3 , V e se lin M a sle ša , S a ra je v o 1987.
Kruševac, T . 1960, S a ra je v o p o d a u s tr o - u g a r s k o m
u p r a v o m 1 8 7 8 -1 9 1 8 , M u z e j g r a d a S a ra je v a , S a ra ­
je v o 1960.
Lang, H. 1932, D a s K o n s u l als R ic h te r d e r fre iw illig e n
G e r ic h ts b a r k e it, N o s k e , L e ip z ig 1932.
Lingg, E. 1890, D ie s ta a ts r e c h tlic h e S te llu n g B o s n ie n s
u n d d e r H e r z e g o w in a (E in B e itra g z u r K r itik d e r
L e h re v o n d e n S ta a te n v e r b in d u n g e n ) , A r c h iv fu r
o ffe n tlic h e s R e c h t- F u n f te r B a n d . H e ra u s g e g e b e n
v o n D r. P a u l L a b a n d , F re ib u rg 1890.
Lippmann, C. 1898, D ie K o n s u la r ju r is d ic tio n im O r i ­
e n t. I h r e h is to r is c h e E n tw ic k lu n g v o n d e n f r u e h e -
s t e n Z e ite n b is z u r G e g e n w a rt, L e ip z ig 1898.
Lopičić, Đ. N. 2 0 0 6 , S tu d ije i o g le d i o k o n z u la r n im o d ­
n o s im a , B e o g r a d 2006.
Madžar, B. 1979, P r ik a z o t p o r a a u s tr o u g a r s k o j o k u ­
p a c iji 1878. u iz v je š ta jim a n je m a č k o g k o n z u la ,
u: N a u č n i s k u p O t p o r a u s tr o u g a r s k o j o k u p a c iji
1878. g o d in e u B o s n i i H e rc e g o v in i, A N U B iH , S a ­
ra je v o 1979.
Malffati di Monte Tretto, J. 1879, H a n d b u c h d e s o ste r-
r e ic h is c h - u n g a r is c h e n C o n s u la r w e s e n s m it e in e r
S a m m lu n g v o n N o r m a li e n u n d e in e m A n h a n g e
u b e r d ie S te llu n g d e r f r e m d e n C o n s u la r - F u n c tio -
n a r e i n O s te r r e ic h - U n g a r n , n a c h a m tlic h e n Q u e l-
le n , W. B ra u m u lle r , W ie n 1879.
Martens, F. 1874, D a s C o n s u la r w e s e n u n d d ie C o n s u -
la r j u r i s d i c t io n im O r ie n t, B e rlin 1874.
Matsch, E. 1986, D e r a u s w a rtig e D ie n s t v o n O s te r-
r e ic h ( - U n g a r n ) 1 7 2 0 -1 9 2 0 , B o h la u , W ie n -K o ln -
G r a z 1986.
McGowan, B. 1981, E c o n o m ic L ife i n O t t o m a n E u r o ­
p e (T a x a tio n , T ra d e a n d S tru g g le fo r L a n d 1 6 0 0 ­
1 8 0 0 ), C a m b r id g e U n iv e r s ity P re ss , 1981.
N ew R ed h o u se T u r k is h - e n g lis h D ic tio n a ry , L -Z ,
Is ta n b u l 1968.
O p ć a e n c ik lo p e d ija Ju g o s lo v e n s k o g le k s ik o g ra fs k o g
z a v o d a , t o m 4, Z a g r e b 1978.
Petrović, R. 1987, P rv i d ip lo m a ts k i k o n ta k ti iz m e đ u
B o s n e i H e r c e g o v in e i K ra lje v in e Ita lije , G o d iš n ja k
D r u š tv a is to r ič a ra , X X X V III, S a ra je v o 1987.
Piskur, J. 1862, O e s te rr e ic h s C o n s u la r w e s e n , W ie n
1862.
Radušić, E. 2 0 1 1 , U s p o s ta v lja n je a u s tr o u g a r s k e v la s ti
u B o s n i i H e rc e g o v in i p r e m a iz v je š ta jim a k o n z u ­
la ta u S a ra je v u , u: B o s n a i H e rc e g o v in a u o k v ir u
A u s tr o -U g a rs k e 1 8 7 8 -1 9 1 8 , F ilo z o fs k i f a k u lte t u
S a ra je v u , S a ra je v o 2 0 1 1 , 3 3 -5 5 .
Radušić, E. 2 0 1 3 , B o s n a i H e r c e g o v in a u b r ita n s k o j
p o litic i 1 8 5 7 -1 8 7 8 . - O d b r a n ite lja i z a š titn ik a d o
t u ž io c a i s u d ije , I n s t i tu t z a is to r iju S a ra je v o , S a ra ­
je v o 201 3 .
Rill, G. 1977, Z u r G e s c h ic h te d e r o s te r r e ic h is c h e n
K o n s u la r - G e r ic h ts b a r k e it i n B o s n ie n , M itte ilu n -
CEEOL copyright 2020

g e n d e s O s te r r e ic h is c h e n S ta a tsa rc h iv , B a n d 30, 30. m a ja d o 4. j u n a 1 9 1 0 ), D o b r a k n jig a , S a ra je v o

W ie n 1977. 2013.
S a id , E . W . 1999, O r ije n ta liz a m , S v je tlo st, S a ra je v o T e p ić , I . 1988, B o s n a i H e r c e g o v in a u r u s k i m iz v o rim a
1999. (1 8 5 6 -1 8 7 8 ), V e se lin M a sle ša , S a ra je v o 1988.
Š a m ić , M. 1971, O tv a r a n je fran c u sk o g k o n z u la ta V e jn s t e jn , Ž . 2 0 0 2 , C a rs tv o n a v r h u n c u m o ć i - X V I
1853. g o d in e i b o r a v a k p r v o g k o n z u la E d u a r d a v e k , u: Is to r ija o s m a n s k o g c a rs tv a , ur. R. M a n tr a n ,
V je ta u S a ra je v u , R a d o v i F ilo z o fs k o g f a k u lte ta , V I, C lio , B e o g ra d 2 0 0 2 , 1 8 9 -2 5 1 .
1 9 7 0 -1 9 7 1 , S a ra je v o 1971, 4 7 3 -4 7 9 . Z a p l a t a , R . 1937, S tra n i k o n z u li u B o s n i i H e rc e g o v in i
Š e h ić , Z . 2 0 1 3 , U m o jo j B o s n i ( P o v o d o m s to g o d iš n jic e z a tu r s k e v la d e , K a le n d a r G a jre t, S a ra je v o 1937.
p o s je te c a ra F ra n je Jo s ip a I B o s n i i H e rc e g o v in i o d

251

CEEOL copyright 2020