Šiler za kolokvijum

1. Šiler i Kant: Šilerova filozofska koncepcija svoje fundamente duguje Kantovoj filozofiji.
Šiler razume dostignuća Kantove filozofije, ali Kantu pre svega zamera metod izlaganja,
jer Kant ljudima nije prijemčiv, metod izlaganja treba da bude takav da bi mogao da služi
kao prosvetiteljski. Šiler je u jednom smislu i Kantov kritičar jer uviđa unutrašnje
nedostatake koje Kantovu koncepciju ograničavaju u formalne i stroge okvire, pre svega
ono što Šiler zamera Kantu je težnja da se forma po svaku cenu oslobodi sadržaja.

2. Filozofija kulture: pojam kulture: reč kultura se pojavljuje kod Rimljana, u latinskom.
Izvorno značenje je bilo u smislu poljoprivredne kulture, dok je Ciceron rekao da treba da
kultivišemo čoveka. Kultura se tiče opšteg humaniteta sveg onoga što je specifično
ljudsko. Kultura se u kasnom XVIII veku vidi kroz prizmu francuske revolucije kao
mesto u kojem su ljudi slobodni, i u kojem se pitaju o zajedničkim problemima bez obzira
na materijalno stanje pojedinaca. Kome se Šiler vraća kada izlaže svoju ideju kulture, šta
bi ona trebalo da bude ? Vraća se Grcima, grčkoj kulturi. Kod Grka nije postojao
antagonistički odnos između mene kao pojedinca i mene kao građanina. U Šilerovo
vreme, situacija nije bila takva, postojala je neka vrsta podvojenosti. Pisma o estetskom
vaspitanju čoveka donose zahtev koji je fundiran na mogućnosti da estetski princip
postane osnovom novog načela stvarnosti. Kultura je mesto gde možemo da vršimo
postepene promene. Kultura je mesto gde razmenjujemo ideje i hoćemo da učinimo
društvo boljim. Šilerov prijatelj Gete piše prvi bildungsroman u istoj epohi kad i šiler.

2.1. Ono što čini različitim Šilera od ostalih filozofa prosvetiteljstva je insistiranje na
prosvećivanju čula (a ne samo razuma). Čovek može na 2 načina biti u protivrečnosti
sa samim sobom: ili kao divljak, ako njegova osećanja vladaju njegovim načelima, ili
kao varvarin- ako njegova načela uništavaju njegova osećanja.

2.2. Potrebna je sinteza prosvećenja čula kao i razuma da bi čovek postao kulturan.
Da bi objasnio način na koji je moguća sinteza dve sfere stvarnosti.. Šiler u igru
ubacuje dva fundamentalna zakona čulno-razumske prirode koje on naziva
nagonima "jer nas nagone da ostvarujemo njihov objekt“.
3. Nagoni

3.1. Čulni nagon (nagon za materijom) : koji polazi od fizičkog postojanja, zahteva
promene, stvara svet i ispunjava ga sadržajem, nasuprot čulnom nagonu stoji
nagon za formom, koji razumski traži stalnost u promenama, insistirajući na
formi.

3.2. U idealnom slučaju po Šileru ovi nagoni nisu suprotstavljeni, jer unutar čoveka svaki
od njih ima vlastito područje delanja i ne smetaju jedan drugom. Međutim ovi nagoni
su često u suprotnost, zato je potrebno da se nagoni uzajamno ograničavaju, kako bi
mogli da funkcionišu.

3.3. Ograničavanje ne može da se desi od strane jednog od nagona nego mora da

dođe spolja, neophodan je nagon za igrom koji dovodi do toga da se nagoni nađu
u harmoniji i to ne način jednakosti nego konstantnog prevazilaženja tako da
međusobno podstiču aktivnost jedan drugome

3.4. Svaki od tri nagona ima svoj vlastiti predmet delovanja, čulni nagon=život ;
nagon za formom= lik ; nagon za igrom je sinteza prethodna dva = živi lik a
označava sva estetska svojstva pojava i sve što se u najširem značenju naziva
lepotom, iz razloga što lepota istovremeno i delo realnosti i delo formalnsti

4. Lepota

4.1. Lepota se posmatra kao proizvod igre. Igra međutim uvek ima neka pravila, ona
nije nešto slučajno ili proizvoljno a u isto vreme ne stvara prisiljavajući
momenat koji je sastavni deo principa koji važi kao nužan Šilerov metod je dosta
sličan Hegelovom jer Šiler kao i Hegel rešenje vidi u onom trećem koje na neki način
miri suprotnosti između teza u isto vreme održavajući ih u životu.

4.2. Da bi prevazišao nedostatke Kantovog formalnog shvatanja lepog, Šiler ne

pokušava da napusti pojam forme. Šiler lepo razume kao formu forme i
naglašava da pojam savršenstva ipak ne bi trebalo lako izostaviti iz estetičke
teorije. “Savršenstvo je forma jedne tvari, dok je lepota forma tog savršenstva”.
Po Šileru je lepota samoodređenje, čiji je princip ne heteronoman, već
autonoman; i iznosi stav da je lepota sloboda u pojavi.

4.3. Problem sa određenjem lepog leži u tome što se isključivo osećajnom stranom ne
može doći do njenog pojma, a razumskom stranom se dolazi do pojma, ali ne

1
lepog, nego redukovane i partikularne predstave o njemu. Lepotu treba
posmatrati kao formu i kao život, jer će tek tada moći da se razume kao stanje i
delo istovremeno. Tako Šiler prikazuje spojivost dve suprotnosti i samim tim
otvara prostor za mogućnost za filozofiju kulture u kojoj divljak može postati
čovekom time što pokazuje interesovanje za svet privida, doterivanja i igre.