Четврти писмени задатак из српског

језика
Има нечег дивног у томе што се живи
Живот се не може описати уз помоћ једне или две речи. То је мешавина свега:
среће, туге, успеха, пораза, бола, љубави, мржње, вере, наде... Далеко је од
савршеног, али је прелеп и вреди га живети.

Да, има нечег дивног у томе што се живи. Постоји нешто магично у сваком дану
живота који доноси нове могућности. Срећни смо што имамо прилику да волимо,
али и да будемо вољени, да здрави уживамо у заласку Сунца и да радимо оно што
нас испуњава. Живот има огромну вредност коју треба искористити на што бољи и
лепши начин и вредан је сваког живљења иако понекад не делује тако. Сваки човек
је на великом путовању са много опција. Има цео свет пред собом да открије,
достигне циљеве, испуни своје снове, нађе сапутника који ће га пратити у било
којој пустоловини и који ће бити са њим и кад буде тешко. Треба знати да се неће
ређати само лепи тренуци у да неће увек ићи све лако и без потешкоћа. Биће пуно
изазова, проблема, дана када је једина жеља да се побегне од свега, много суза,
али и боли... Али то је добро, у реду је осетити ту бол, страх који обузме цело тело
јер на тај начин долази до сазнања шта је срећа и какав је осећај бити испуњен и
вољен. Ако је један дан лоше прошао, не значи да ће цео живот бити такав. Када се
боље размисли, то је добар дан који нас на мало другачији начин учи нечим што ће
касније у животу послужити. Све се дешава са разлогом, ниједна суза није случајна,
ниједна свађа није без лекције, свака особа улази у наш живот са разлогом. Неке су
само успутне, са којима прођемо нешто да бисмо на крају извукли поуку коју живот
покушава да нам да, а неки остају ту заувек како би га још више улепшали. Али
увек после кише, долази Сунце. Тако и сваки плач замени велики осмех, уместо
туге наиђе срећа, а на место бола и патње дође задовољство. Све је пролазно и
ништа не траје заувек и баш због тога је лепо памтити добре дане иако за неке не
мислимо тако док не постану једна велика успомена. Колико ли их један човек
има? Колико асоцијација му пролазе кроз главу када анализира свој живот? На
колико особа и ситуација помисли? Верујем, много... Бар се надам да су само
дивни моменти тада на памети јер су они једино и вредни памћења. Усамљеност,
бес, свађе, критике не требају бити обележја нечијег живота, него само једна од
многих дестинација на човековом путу, где се кратко задржао, а поново научио
много тога. Љубав се памти, љубав остаје зато што је свугде има. Може се пронаћи
у особи, природи, на крају крајева и у самом себи. Да би се могло рећи да је дивно
живети , треба прво кренути од љубави према себи. Ако не волимо и не поштујемо
себе, не можемо да очекујемо да то други осећају према нама. Треба радити на
себи сваког дана, уживати у животу који нам је дат, али који није вредан ако прво
ми не заволимо себе и касније не ширимо ту љубав. Живот није диван ако је
сачувамо само за наша четири зида, исправно је делити је и бити срећан за
узвраћену. Људе чине срећнима различите ствари, неког материјалне, неког
духовне. Али и то је у реду. Свако има право да буде шта жели, ко жели, да живи
како замисли и на који год начин сматра да је исправно. То је још једна лепа ствар
о животу, слобода живљења... Наравно, постоје пуно стереотипа, предрасуда,
људи који осуђују друге због њихове вероисповести, боје коже, начина одевања,
али онда не знају или не желе да знају да је живот једна велика палета боја где
свако може да изабере своју и да је поносно носи са собом. Свако има свој живот
који може да искористи на безброј начина, могућност да доноси одлуке и прави
различите изборе... Ако је неко срећан животом који живи, онда и други око њега
требају бити срећни, себичност и мржња не воде никуд, само чине живот мање
лепим, а циљ је обрнуто...

Иако некад не делује тако и чини се да споро пролази, живот је уствари веома
кратак и брзо пролети, а да се ни не осети. Није лак, није једноставан, пун је
препрека, али је исто тако и диван, дивнији ако је испуњен здрављем, срећом,
надом, вером и љубављу... Најлепши је када се проведе уз вољене са осмесима на
лицу, са пуно догађаја који се припричавају изнова и изнова и остају, на сопственој
кожи видети и осетити зашто је тако величаствено живети га!