UNIVERZITET U BEOGRADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Seminarski rad iz predmeta Tržište i marketing poljoprivrednih proizvoda

ANALIZA TRŽIŠTA ŽITARICA U REPUBLICI SRBIJI I
POLOŽAJ NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU

Mentor: Studenti:
Doc. dr Marija Nikolić Krstić Lazar AE170576
Mulćan Dušan AE170666

Beograd, april 2020.

 Sadržaj

1. UVOD 1
2. TRŽIŠTE 2
3. TRŽIŠTE ŽITARICA 4
3.1. Pšenica..................................................................................................................................4
3.2. Kukuruz...............................................................................................................................10
4. ZAKLJUČAK 16
5. LITERATURA 18
1. UVOD

U današnje vreme, u kome se pored složenih i ubrzanih promena, primećuje sve veći i ubrzani
rast ukupnog broja stanovnika, postoji niz problema sa kojima se društvo počinje suočavati.
Jedan od tih problema odnosi se na nemogućnost zadovoljavanja ljudske potrebe za hranom.
Shodno tome, ishrana društva postaje sve ozbiljniji problem na globalnom nivou.
Jedno od rešenja navedenog problema predstavlja poljoprivredna proizvodnja, s obzirom na to da
poljoprivreda predstavlja važnu, ako ne i najvažniju privrednu granu:
„Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmeren na proizvodnju
organske materije, koja ima upotrebnu vrednost za čoveka (hrana, prediva, vlakna i dr.), odnosno
koja je neophodna za održavanje života ljudi i domaćih životinja. Ona je apsolutno neophodna,
jer se njeni produkti ne mogu zameniti veštačkim proizvodima [...]“ (Komljenović, 2008).
Veliki značaj ima proizvodnja različitih vrsta poljoprivrednih proizvoda, a posebno značajnom
mogla bi se smatrati i ratarska proizvodnja, odnosno proizvodnja različitih vrsta žitarica,
industrijskih biljaka i povrća. Kada se govori o značaju ratarske proizvodnje, tada se može
govoriti o posebnoj vrsti poljoprivredne proizvodnje, koja ima značaj u ishrani čoveka, ali i za
dobijanje sirovina, koje se mogu koristiti u industrijskoj proizvodnji. Ona obuhvata proizvodnju:
žitarica (pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz, proso, pirinač...); mahunarki (variva, soja),
industrijskog bilja (proizvodnja vlakna; skroba; kaučuka; začina...) i biljaka za stočnu hranu
(korenasto-krtolaste; klasaste trave...) (Todorović i Komljenović, 2003).
U grupi različitih vrsta žitarica, najvažniju ulogu imaju pšenica, kukuruz i pirinač, jer su to
najzastupljenije ratarske kulture širom sveta. Pšenica i kukuruz su prvobitno korišćeni samo za
zadovoljavanje potreba za potrošnjom hleba, a tržišni deo je bilo aktuelan samo u vreme
njihovog rađanja. Tek sa privrednim razvojem i rastom produktivnosti rada, pšenica i kukuruz
dobijaju jednu posebnu ulogu – postaju značajni tržišni proizvodi (Stevanović, 2009).
Međutim, u vezi sa njihovom proizvodnjom i spoljnotrgovinskom razmenom, pojavljuje se
nekoliko problema, koji dodatno utiču na problem nedovoljne upotrebe u ljudskoj ishrani. Iako
su najzastupljenije ratarske kulture, njihovi prinosi su još uvek na niskom nivou (Kovačević i
Rastija, 2014). Zajedno sa tim, kada se posmatra dinamika kretanja proizvodnje pšenice i
kukuruza, primećuje se da je Srbija znatno napredovala, odnosno da su oni od deficititarnih
proizvoda postali tradicionalno suficitarni proizvodi, koji se iz Srbije izvoze u neke druge zemlje
(Stevanović, 2009).
Uzimajući u obzir značaj, koji žitarice imaju u ljudskoj ishrani, pažnja će u narednom delu rada
biti posvećena jednoj posebnoj temi – tržištu žitarica na području Republike Srbije sa ciljem da
se sagledaju promene na strani ponude i potražnje u analiziranom periodu.
Za pronalaženje svih neophodnih podataka korišćeni su podaci Republičkog zavoda za statistiku,
Ankete o potrošnji domaćinstva, Zelene knjige Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, kao i Statistički godišnjaci Republike Srbije.
Prilikom obrađivanja podataka korišćena je matematičko-statistička metoda, opisna metoda i
metoda poređenja.
2. TRŽIŠTE

Tržište predstavlja složeno društveno-ekonomsku, ali i istorijsku kategoriju. Ono se počelo

razvijati na određenom nivou društveno-ekonomskog razvoja, zbog čega je vremenom postalo
jedan od efikasnijih faktora za razvoj društvene podele rada i privrede u celini. Shodno tome,
tržište se može posmatrati i kao društveno-ekonomski podsistem privrednog i društvenog
sistema.
Na tržištu (domaćem, inostranom, lokalnom, globalnom...) se organizuju različite vrste
aktivnosti, koje podrazumevaju razmenu dobara (proizvoda, usluga). Ono, takođe, predstavlja i
jednu vrstu regulatora između proizvodnje i potrošnje u poslovanju privrednih subjekata. Pod
terminom privredni subjekti podrazumevaju se preduzeća, bez obzira na veličinu i delatnost i
poljoprivredni proizvođači, koji se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom
poljoprivrednih proizvoda.
Tržište je mesto na kome se odvija proces razmene, odnosno mesto gde se susreću kupac (kome
je potreban određeni proizvod ili usluga i koji je spreman da plati određenu novčanu vrednost) i
prodavac (koji želi da proda proizvod u zamenu za odgovarajuću novčanu protivvrednost). Ta
razmena ne mora uvek da bude rezultat međusobnog dogovaranja, ali je rezultanta međusobnih
odnosa. Tržište predstavlja i skup prodavaca (koji imaju određenu robu) i kupaca (kojima je ta
roba neophodna i koji svojim delovanjem utiču da dođe do procesa razmene), a cilj njegovog
postojanja jeste zadovoljavanje obe strane, odnosno zadovoljavanje potreba svih učesnika na
tržištu. Na tržištu dolazi do razmene i viška vrednosti u odgovarajućem ekvivalentu za novac.
Tržište stimuliše proizvođače da formiraju optimalnu proizvodnu politiku, koja će zadovoljiti
potrebe potrošača u optimalnom asortimanu, kvalitetu i ceni (Vlahović, 2018).
Posebnu vrstu tržišta predstavlja tržište poljoprivrednih, odnosno agroindustrijskih proizvoda,
koje predstavlja sastavni deo ukupne svetske trgovine. Njegova realizacija se odvija u uslovima
složenih odnosa i značajnih razlika u stepenu ekonomske razvijenosti određenih zemalja, ali i
istorijskih, kulturnih, političkih, ekonomskih i mnogih drugih faktora. Kako bi tržište
poljoprivrednih proizvoda moglo biti uspešno, važno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:
 proizvodi moraju biti visokokvalitetni;
 na tržištu su traženi primarni poljoprivredni proizvodi, zbog čega je potrebno da
proizvodnja, transport i robni promet budu prilagođeni tržištima;
 na tržištu su traženi i cenjeni prepoznatljivi proizvodi, koji će garantovati njihov
kvalitet;
 proizvodi moraju biti upakovani u praktične ambalaže;
 važno je da proizvodi budu bezbedni, biološki vredni i ekološki čisti (Vlahović,
2015).
Na značaj tržišta poljoprivrednih proizvoda ukazuje i to da se ono posmatra kao osnova za razvoj
poljoprivrede, odnosno privrede u celini. Izvoz poljoprivrednih proizvoda je, na primer,
uslovljen, obimom i dinamikom domaće poljoprivredne proizvodnje, visinom potrošnje, nivoom
podsticaja od strane države... (Vlahović, 2015).
Kada se govori o tržištu poljoprivrednih proizvoda na području Republike Srbije, može se reći da
ono ima veoma povoljne uslove za razvoj, posebno ako se ima u vidu da Srbija raspolaže sa
velikim površinama obradivog poljoprivrednog zemljišta. Osim toga, na njenom područjusu
klimatski i zemljišni uslovi veoma povoljni. To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih je Srbija
vodeća država u regionu, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Međutim, uprkos svim
prednostima, tržište poljoprivrednih proizvoda se suočava i sa pojedinim problemima, koji
usporavaju njegov razvoj i pravilno funkcionisanje:
„Tržište poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji prilično je haotično i neorganizovano, a
glavni faktori koji određuju tržišna kretanja su: ekstenzivna ili poluintenzivna proizvodnja, male
površine gazdinstava, nepovoljna sortna struktura, visoki troškovi proizvodnje, cikličnost ponude
proizvoda, skladišni kapaciteti, 'slobodan' izvoz i uvozne, standardi kvaliteta i slaba
organizovanost farmera“ (Ognjenović, 2009). Zajedno sa navedenim problemima, postoji i niz
makroekonomskih faktora, koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju i njeno pozicioniranje na
tržištu: zatvorenost pojedinih tržišta, postojanje tehničkih barijera. Ipak, postoji i niz faktora, koji
imaju pozitivan uticaj na tržište poljoprivrednih proizvoda: Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa Evropskom unijom, Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Republike Srbije,
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom, spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim
Američkim Državama, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom... (Vlahović, 2015).
3. TRŽIŠTE ŽITARICA

Žitarice su jednogodišnje biljke iz porodica trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za
ishranu ljudi i životinja i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Žitarice se uzgajaju u većim
količinama i pružaju više energije od bilo koje druge vrste useva. Plodovi žitarica su bogati
ugljenim hidratima, belančevinama, celulozom, mineralnim materijama i vitaminima. Žitarice su,
takođe, glavni izvor energetske vrednosti u ishrani stanovništva: one daju više od 50% ukupne
dnevne energetske vrednosti obroka. Osim u ishrani, one se mogu koristiti za preradu u
životinjsku hranu, alkoholna pića, biogoriva, farmaceutske proizvode, hemijske proizvode...
(Vlahović, 2015), ali uopšteno posmatrano, značaj njihove upotrebe se prepoznaje u mogućnosti
razvoja intenzine stočarske proizvodnje (Stevanović, 2009).
Postoji dve glavne vrste žitarica: prave žitarice (pšenica, raž, ječam, ovas) i prosolika žita
(kukuruz, proso, pirinač, heljda). Navedena podela je zasnovana na nekoliko kriterijuma:
klijanju, plodnosti cvetova, stablu, listovima... (Todorović i Komljenović, 2003).
Tržište žitarica ima poseban značaj za razvoj poljoprivrede, posebno ako se ima u vidu da
proizvodnja žitarica i promet širom sveta imaju tendenciju rasta sa ciljem da se zadovolje sve
veće potrebe stanovništva za hranom (ali i za ishranu stoke). Tržište žitarica u Republici Srbiji
ima poseban značaj, odnosno žitarice zauzimaju posebno mesto u poljoprivrednoj oblasti ovog
područja: zbog ishrane stanovništva, stočnog fonda, upotrebe u vidu industrijskih sirovina, zbog
strateškog značaja žita u dugoročnoj političkoj oblasti. Vodeće mesto, kada je u pitanju
proizvodnja žitarica u Srbiji, zauzimaju kukuruz i pšenica (Vlahović, 2015).
3.1. Pšenica
Pšenica (mogu se pronaći i nazivi: šenica, zrno, pšeno, žito...) se ubraja u prave žitarice, a najviše
se koristi kao hlebna biljka (više od 70% ljudske populacije u svojoj ishrani koristi pšenični
hleb). Ona se, zajedno sa kukuruzom, ubraja u najraširenije šitarice u svetu (Vlahović, 2015).
Značaj pšenice, kao jedne poljoprivredne vrste, prepoznaje se u mlinskoj industriji, industriji
hleba, pivarskoj i farmaceutskoj industriji, industriji dekstrina. Osim toga, pšenica ima značaj u
međunarodnoj trgovini, jer uslovljava razvoj saobraćaja i saobraćajnih objekata (Todorović i
Komljenović, 2003).
Pšenica je žitarica, za čiji je uzgoj neophodno plodno zemljište sa povoljnim fizičkim
osobinama. Visoki prinosi pšenice se, shodno tome, mogu ostvariti na kvalitetnom zemljištu, ali
postoji i mogućnost da se uzgaja na manje plodnim zemljištima, uz određene popravke i primenu
veće količine đubriva (Jevtić, 1986). Pod kvalitetom pšenice podrazumeva se skup svojstava
pšenične mase od kojih zavisi njena upotrebna vrednost kao sirovine za mlinsku industriju. Može
se odrediti na različite načine: organoleptičkim svojstvima, sadržajem i vrstama primesa,
sadržajem vode, hektolitarskom masom, kvalitetnom klasom, određenom na osnovu procenta
sirovih proteina i sedimentacione vrednosti, prisustvom štetočina, mikroorganizama, ostataka
sredstava za zaštitu bilja, uništavanje korova i štetočina. Ocena kvaliteta pojedinih sorti vrši se na
osnovu sledećih elemenata: sadržaj proteina, sedimentaciona vrednost, izbrašnjavanje, prinos
hleba, prinos zapremine hleba i broja sredine hleba (Vlahović, 2015).
Tabela 1. Obim i dinamika kretanja proizvodnje pšenice u Republici Srbiji u periodu od
2005. do 2018. godine
Godine Površina (ha) Prosečni prinos (t/ha) Obim proizvodnje
Po jedinici Indeks Ukupno (t) Indeks
kapaciteta
2005 630.255 4 100 2.522.565 100
2006 607.123 3,9 97,50 2.367.911 93,87
2007 625.912 3,74 93,50 2.342.244 92,85
2008 612.256 4,3 107,50 2.632.091 104,34
2009 636.434 4,08 102,00 2.598.182 103,00
2010 619.403 3,37 84,25 2.085.529 82,67
2011 619.612 4,21 105,25 2.609.188 103,43
2012 603.275 3,98 99,50 2.399.225 95,11
2013 631.640 4,26 106,50 2.690.266 106,65
2014 604.748 3,95 98,75 2.387.202 94,63
2015 589.922 4,1 102,50 2.428.203 96,26
2016 595.118 4,8 120,00 2.884.537 114,35
2017 556.115 4,1 102,50 2.275.623 90,21
2018 643.083 4,6 115,00 2.941.601 116,61
Razlika 12.828 0,60 / 419.036 /
Stopa rasta 0,16 1,08 / 1,19 /
Izvor: Baza podataka RZS
Ukupna površina pod pšenicom je u navedenom periodu na području Srbije bila u porastu (na
godišnjem nivou za 0,16%). Prosečan prinos po jedinici kapaciteta je, takođe, bio u porastu (na
godišnjem nivou za 1,08%), a u porastu je bio i obim proizvodnje (na godišnjem nivou za
1,19%). Ono što se može primetiti, to je da su površine prekrivene pod pšenicom oscilirale,
odnosno da su se u analiziranom periodu smenjivale tendencije opadanja i porasta.
Slična se situacija može primetiti i kada je u pitanju prosečan prinos pšenice po jedinici
kapaciteta i ukupan obim proizvodnje. Uprkos izvesnim variranjima, proizvodnja pšenice je u
navedenom periodu pokazivala tendenciju rasta. Prosečan prinos po jedinici kapaciteta 4 t/ha,
dok prosečna površina poljoprivrednog zemljišta pod pšenicom iznosi 612.493 ha. Prosečan
prinos pšenice je zadovoljavajući, odnosno na nivou evropskog proseka. Na ostvareni prinos
pšenice uticaj su imali različiti faktori: klima, kvalitet zemljišta, primena agrotehničkih mera,
vreme setve, iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte pšenice, prilagođenost sorti agroekološkim
uslovima gajenja... (Vlahović, 2015).
Prosečan obim proizvodnje pšenice iznosi 2.511.741 t. U 2018. godini je ostvaren i rekord, kada
je u pitanju ukupna proizvodnja pšenice. Posmatrana u odnosu na ukupan broj stanovnika
(6.963.764 u 2018. godini), potrošnja pšenice iznosi 360 kilograma. U odnosu na evropsku
proizvodnju pšenice (242.139.737 t u toku 2018. godine), Srbija zauzima 1,21% dok u odnosu na
svetsku proizvodnju pšenice (734.045.171 t u toku 2018. godine), Srbija zauzima 0,4%. Na
ovako mali procenat veliki uticaj, prema mišljenju stručnjaka, imaju sledeći faktori: hroničan
nedostatak finansijskih sredstava, izostanak kreditiranja proizvodnje, neodgovarajući pariteti
cena...
Tabela 2. Proizvodnja pšenice po regionima u periodu od 2005. do 2018. godine
Godina Beogradski regioni Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Region Južne i Istočne
Srbije Srbije
t Indeks t indeks t indeks t indeks
2005 125.525 100 1.387.284 100 399.334 100 610.422 100
2006 124.026 98,81 1.379.770 99,46 359.803 90,10 504.313 82,62
2007 128.540 102,40 1.397.299 100,72 392.210 98,22 424.195 69,49
2008 120.002 95,60 1.475.913 106,39 400.057 100,18 616.119 100,93
2009 134.027 106,77 1.497.217 107,92 412.107 103,20 554.831 90,89
2010 111.077 88,49 1.156.398 83,36 325.660 81,55 492.394 80,66
2011 147.400 117,43 1.483.291 106,92 396.732 99,35 581.765 95,31
2012 125.473 99,96 1.334.573 96,20 402.913 100,90 536.265 87,85
2013 126.235 100,57 1.617.068 116,56 412.265 103,24 534.698 87,59
2014 112.014 89,24 1.434.902 10,34 365.823 91,61 474.463 77,73
2015 110.111 87,72 1.449.898 104,51 402.405 100,77 466.789 76,47
2016 126.981 101,16 1.775.668 128,00 460.463 115,31 521.452 85,42
2017 90.766 72,31 1.353.710 97,58 420.163 105,22 410.984 67,33
2018 121.304 96,64 1.796.142 129,47 518.732 129,90 505.423 82,80
Razlika -4.221 / 408.858 / 119.398 / -104.999 /
Stopa
-0,26 / 2,01 / 2,03 / -1,44 /
rasta
Izvor: Baza podataka RZS
Na osnovu podataka, koji pokazuju ukupnu proizvodnju pšenice po regionima, primećuje se da
je ona u navedenom periodu u Beogradskom regionu i regionu Istočne i Južne Srbije bila u
opadanju, dok je u regionu Vojvodine i regionu Šumadije i Zapadne Srbije bila u porastu.
Najveća proizvodnja pšenice bazirana je u regionu Vojvodine (u proseku oko 1.467.081 t, a u
odnosu na ukupnu proizvodnju pšenice u Srbiji, Vojvodina čini blizu 60%), a odmah iza se nje se
nalazi i region Južne i Istočne Srbije (u proseku oko 516.722 t). Najmanja proizvodnja pšenice
karakteristična je za Beogradski region (u proseku oko 121.677 t).
Što se tiče prerade pšenice na području Republike Srbije, mlinsko-pekarska industrija raspolaže
preradnim kapaciteta od ukupno 2,1 miliona tona pšenice. Postoji više od 350 mlinova raznih
kapaciteta. Najveći kapaciteti za preradu pšenice su: ,,Danubius” Novi Sad, ,,Žitko” Bačka
Topola, ,,Fidelinka“ Subotica, ,,Žitopromet – bratstvo” Sremska Mitrovica... Industrija keksa i
vafla i konditorska industrija predstavlja značajnog potrošača pšenice i brašna. Čini je petnaestak
većih kapaciteta: „Štark“ Beograd, „Bambi-Banat“ Požarevac, „Pionir“ Beograd, „Jaffa“
Crvenka, „Medela“ Vrbas, „Banini“ Kikinda... (Vlahović, 2015).
Važnu ulogu, kada se govori o tržištu poljoprivrednih proizvoda, ima i spoljnotrgovinska
razmena. Ona obuhvata redovan uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Kada se govori o izvoru
poljoprivrednih proizvoda, tada se može govoriti o posledici visoke i efikasne domaće
proizvodnje, odnosno postojanju povoljnih agroekoloških uslova za proizvodnju. Takođe, na
izvoz poljoprivrednih proizvoda veliki uticaj mogu imati i različite vrste mehanizama, kao što su:
carinske tarife, premije, prelevmani, kontingenti, dozvole, posebni sporazumi i zabrane... Sa
druge strane, kada se govori o uvozu poljoprivrednih proizvoda, tada se može govoriti o
posledici visokog dohotka stanovništva, odnosno potrebi da se uvoze i oni proizvodi, kojih ima
dovoljno na domaćem tržištu. Osim toga, uvoz poljoprivrednih proizvoda podrazumeva i uvoz
onih proizvoda, koji se na domaćem tržištu ne mogu proizvoditi, ali i kako bi se regulisala
ponuda na domaćem tržištu, odnosno kako bi se ona izjednačila sa tražnjom. Uvoz
poljoprivrednih proizvoda određen je različitim faktorima: nivoom domaće proizvodnje, obimom
domaće tražnje, odnosno domaćih i cena na inostranom tržištu, potrebom za dopunom
asortimana na domaćem tržištu, visinom dohotka stanovništva, stepenom otvorenosti domaćeg
tržišta, merama ekonomske politike u domenu poljoprivredne oblasti... (Vlahović, 2015).
Tabela 3. Izvoz pšenice u periodu 2005-2018. godine
Godina Izvoz (t) Vrednost 000 USD
2005 169.129,1 19.969,8
2006 57.518,5 9.807,3
2007 374.677,2 84.559,7
2008 63.828,7 19.134,4
2009 206.780,1 35.462,1
2010 427.179,2 89.551,6
2011 323.419,2 97.626,1
2012 316.820,2 94.775,0
2013 1.106.404,4 266.375,0
2014 394.253,4 92.865,9
2015 445.558,8 85.048,0
2016 892.362,0 143.432,7
2017 414.087,8 74.998,3
2018 1.107.383,2 210.378,4
Razlika 938.254,1 190.408,6
Izvor: Baza podataka
Izvoz pšenice predstavlja značajan deo tržišta žitarica u Republici Srbiji, jer se pšenica posmatra
kao jedan od tradicionalno značajnih izvoznih proizvoda za Republiku Srbiju (Vlahović, 2015).
Izvoz pšenice je u navedenom periodu bio u porastu (za 938.254,1 t, odnosno 190.408 hiljada
dolara), a prosečna izvezena količina iznosi oko 450.000 t, dok prosečna izvozna vrednost iznosi
94.570 hiljada dolara. Primećuje se, takođe, da je ukupna izvezena količina pšenice u 2018.
godini skoro tri puta povećana u odnosu na 2017. godinu, a kao jedan od glavnih razloga za to
navodi se rekordna proizvodnja pšenice u toku 2018. godine.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da su najveće količine pšenice u toku 2018.
godine izvezene u zemlje Evropske unije (809.929,3 t) i zemlje Cefta sporazuma (294.853,9 t).
Posmatrajući zemlje pojedinačno, najveće količine pšenice izvezu se u: Rumuniju (580.731,1 t),
Italiju (190.810,5 t), Bosnu i Hercegovinu (130.236,3 t), Severnu Makedoniju (80.797,5 t),
Hrvatsku (17.765,6 t), Albaniju (69.321,3 t), Crnu Goru (14.499 t). Izvoz u Rumuniju se odvija
putem luke Konstanca, odakle se pšenica transportuje na druge destinacije (Zelena knjiga II,
2018).

Tabela 4. Uvoz pšenice u periodu 2005-2018. godine

Godina Uvoz (t) Vrednost 000 USD
 2005 241,3 63,6
2006 45,3 10,3
2007 367,9 228,5
2008 2.777,0 544,7
2009 730,1 206,9
2010 771,5 313,4
2011 1.099,1 708,5
2012 2.419,5 1.344,6
2013 1.212,2 655,4
2014 2.785,2 891,4
2015 1.121,5 665,6
2016 997,8 835,5
2017 1.186,6 1.200,5
2018 950,7 843,3
Razlika 709,4 779,7
Izvor: Baza podataka
Kada je u pitanju uvoz pšenice, on je, prema mišljenju stručnjaka, skroman (Vlahović, 2015).
Uvoz pšenice je u navedenom periodu bio u porastu (za 709,4 t, odnosno 779,7 hiljada dolara), a
prosečna izvezena količina iznosi oko 1.193 t, dok prosečna izvozna vrednost iznosi 608 hiljada
dolara. U toku 2018. godine (u odnosu na ukupne uvezene količine pšenice), najveće količine
uvezene su iz Evropske unije (830,9 t) i zemalja Cefta sporazuma (50,5 t). Posmatrane
pojedinačno, najveće uvoznice pšenice za Srbiju su: Francuska (522,9 t), Rumunija (146,1 t),
Mađarska (77,2 t), Rusija (69,3 t), Hrvatska (50,3 t), Bosna i Hercegovina (28,5 t), Nemačka
(10,5 t), Austrija (9,6 t)
Tabela 5. Saldo spoljnotrgovinske razmene pšenice
Godina Saldo (t) Saldo (USD)
2005 168.887,80 19.906,20
2006 57.473,20 9.797,00
2007 374.309,30 84.331,20
2008 61.051,70 18.589,70
2009 206.050,00 35.255,20
2010 426.407,70 89.238,20
2011 322.320,10 96.917,60
2012 314.400,70 93.430,40
2013 1.105.192,20 265.719,60
2014 391.468,20 91.974,50
2015 444.437,30 84.382,40
2016 891.364,20 142.597,20
2017 412.901,20 73.797,80
2018 1.106.432,50 209.535,10
Razlika 937.544,70 189.628,90
Izvor: Obrada autora
Saldo spoljnotrgovinske razmene pšenice je u navedenom periodu bio pozitivan, što znači da je
ostvaren suficit u vrednosti od 189.628 hiljada dolara, odnosno 937.544 t. Najveći suficit, kada
su u pitanju količine izvezene pšenice, ostvaren je 2013. godine (1.105.192,20 t) i 2018. godine
(1.106.432,50 t).

Tabela 6. Potrošnja pšenice (000 t)

Godina Potrošnja Domaća Potrošnja
 za ljudsku potrošnja po
ishranu stanovniku
(kg)
2009 1.250 1.997 177
2010 1.250 2.019 178
2011 1.150 1.663 166
2012 1.160 1.937 160
2013 1.100 1.726 153
2014 1.000 1.280 140
2015 1.050 1.355 147
2016 1.050 1.351 148
2017 1.050 1.377 149
2018 1.050 1.440 150
Izvor: Zelena knjiga II
Potrošnja pšenice za ljudsku ishranu na godišnjem nivou iznosi u proseku oko 1.111 hiljada tona,
domaća potrošnja iznosi u proseku oko 1.615 hiljada tona, dok potrošnja po stanovniku godišnje
iznosi u proseku oko 157 kg. Na visoku potrošnju pšenice utiče rezultanta niskog dohotka
stanovništva, odnosno male kupovne moći i navika i tradicije u potrošnji (Vlahović, 2015).
Tabela 7. Prosečne godišnje cene proizvođača žita
Godina Ukupno
RSD/kg indeks
2009 10 100
2010 12,9 129,00
2011 18,1 181,00
2012 21,6 216,00
2013 17,6 176,00
2014 20,48 204,80
2015 17,57 175,70
2016 15,06 150,60
2017 16,77 167,70
2018 16,31 163,10
Razlika 6,31 /
Izvor: Zelena knjiga II
Na osnovu podataka, koji pokazuju prosečne godišnje cene pšenice, primećuje se da su one
varirale, odnosno da su bile u porastu, ali i u opadanju. Najveći porast cena pšenice po kilogramu
dogodio se 2012. godine i 2014. godine, kada je ona u odnosu na posmatranu godinu duplirana.
Oscilacije cena pšenice su opravdane, a kao jedan od glavnih razloga za to navodi se delovanje
različitih faktora. Do pada cena pšenice uglavnom dolazi nakon đetve, ali niske cene često mogu
biti i posledica nelikvidnosti, odnosno nepovoljnih kretanja na tržištu. Sa druge strane, rast cena
pšenice može biti posledica njenog rasta na inostranom tržištu, kao i nepovoljnih prognoza o
stanju useva pšenice (Tomić i sar. 2009).

Табела 8. Prodaja i otkup pšenice

Godina Ukupno Beogradski Region Region Šumadije Region Južne i
 region Vojvodine i Zapadne Srbije Istočne Srbije
mil. 000 t mil. 000 t mil. 000 t mil. 000 t mil. 000 t
RSD RSD RSD RSD RSD
2010 11.268 870 676 46 9.697 756 95 7 800 61
2011 16.045 888 868 42 14.019 785 555 28 604 33
2012 21.193 982 938 43 18.430 856 760 34 1.065 49
2013 25.247 1.438 776 41 22.287 1.272 1.093 61 1.091 64
2014 19.074 1.068 380 21 16.679 936 1.028 55 987 56
2015 24.250 1.380 666 36 20.215 1.154 2.044 113 1.326 76
2016 25.387 1.685 571 37 21.177 1.141 2.157 138 1.483 99
2017 20.829 1.242 596 35 16.533 987 2.473 143 1.226 77
2018 25.592 1.592 575 35 21.082 1.296 3.278 195 1.017 65
Razlika 14.324 722 -101 -11 11.385 540 3.183 188 217 4
Stopa
10,80 7,85 -2,00 -3,36 10,19 6,97 55,68 51,57 3,05 0,80
promene
Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije
Prodaja i otkup pšenice je u navedenom periodu bila u porastu (na godišnjem nivou za 10,80%).
Najveća prodaja (po količini) zabeležena je u regionu Vojvodine u proseku oko 1.020 hiljada
tona. Najveće prodajne i otkupne vrednosti pšenice zabeležene su, takođe, u regionu Vojvodine
u proseku oko 17.791 miliona dinara. Promet pšenice se realizuje preko organizovanih prometnih
mreža, a na njegovo kretanje veliki uticaj imaju: niska i neodgovarajuća otkupna cena pšenice na
tržištu, odsustvo ekonomskog motiva proizvođača da povećaju proizvodnju, nedostatak
podsticajnih mera za povećanje proizvodnje i isporuke pšenice (Vlahović, 2015).
3.2. Kukuruz
Kukuruz se, ubraja u prosolike žitarice. On predstavlja jednu od najvažnijih poljoprivrednih
vrsta, koje imaju univerzalni značaj, posebno, kada se govori o ljudskoj i stočnoj ishrani. On je
žitarica, koja se najviše proizvodi u svetu, a vremenom su razvijene različite sorte koje se koriste
u prehrambenoj industriji širom sveta (Vlahović, 2015).
Industrijskim prerađivanjem kukuruza se dobijaju različiti proizvodi, kao što su prehrambeni
proizvodi, lekarski proizvodi, farmaceutska i kozmetička sredstva, tekstilni proizvodi, hemijski
proizvodi... Osim navedenih značaja, kukuruz ima i ekonomski značaj, jer može doneti velika
finansijska sredstva, kao izvozni proizvod (Todorović i Komljenović, 2003).
Tržište kukuruza u Republici Srbiji je od posebnog značaja, jer kukuruz predstavlja jednu od
najznačajnijih gajenih vrsta, a osim toga, na području Srbije, on ima najveće učešće u obradivim
površinama (oko 40%) (Simić i Prodanović, 2018).

Tabela 9. Obim i dinamika kretanja proizvodnje kukuruza u Republici Srbiji u periodu od

2005. do 2018. godine
 Godine Površina (ha) Prosečni prinos (t/ha) Obim proizvodnje
Po jedinici Indeks Ukupno (t) Indeks
kapaciteta
2005 1.004.611 7,1 100 7.085.366 100
2006 962.636 6,3 88,73 6.016.765 84,92
2007 992.941 3,9 54,93 3.904.825 55,11
2008 1.048.815 5,9 83,10 6.158.122 86,91
2009 994.612 6,4 90,14 6.396.262 90,27
2010 1.014.570 7,1 100,00 7.207.191 101,72
2011 1.036.859 6,2 87,32 6.479.564 91,45
2012 976.020 3,6 50,70 3.532.602 49,86
2013 980.334 6 84,51 5.864.419 82,77
2014 1.057.877 7,5 105,63 7.951.583 112,23
2015 1.010.227 5,4 76,06 5.454.841 76,99
2016 1.010.097 7,3 102,82 7.376.738 104,11
2017 1.002.319 4 56,34 4.018.370 56,71
2018 901.753 7,7 108,45 6.964.770 98,30
Razlika -102.858 0,60 / -120.596 /
Stopa rasta -0,83 0,63 / -0,13 /
Izvor: Baza podataka RZS
Ukupna površina pod kukuruzom je u navedenom periodu na području Srbije bila u opadanju (na
godišnjem nivou za 0,83%). Prosečan prinos po jedinici kapaciteta je, međutim, bio u porastu (na
godišnjem nivou za 0,63%). Ukupna obim proizvodnje je u navedenom periodu bio u opadanju
(na godišnjem nivou za 0,13%).
Ono što se može primetiti, to je da su površine prekrivene pod kukuruzom oscilirale, odnosno da
su se u analiziranom periodu smenjivale tendencije opadanja i porasta. Slična se situacija može
primetiti i kada je u pitanju prosečan prinos kukuruza po jedinici kapaciteta i ukupan obim
proizvodnje.
Prosečan prinos kukuruza po jedinici kapaciteta 6 t/ha, dok prosečna površina poljoprivrednog
zemljišta pod kukuruzom iznosi 999.548 ha. Prinos kukuruza je na zadovoljavajućem nivou, a u
literature se može pronaći i podatak da je on veći od evropskog proseka. Postoji niz limitirajućih
faktora, koji mogu uticati na količinu prinosa kukuruza: niska plodnost tla, nepovoljan raspored
padavina, neadekvatan sklop biljaka, slaba pripremljeno tlo, proizvodni kapacitet hibrida,
kvalitet semena, nedostatak padavina, bolesti kukuruza... (Vlahović, 2015). Na povećanje
prinosa kukuruza u navedenom periodu uticale su i vremenske prilike. Na primer, za razliku od
2017. godine, koja je bila sušna, u 2018. godini prinos kukuruza je znatno povećan. S obzirom na
to da suša (ali i druge vremenske nepogode) mogu imati nepovoljan uticaj na proizvodnju
kukuruza, u cilju sprečavanja štete i ublažavanja posledica izražena je i brošura „Dobre
poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji
kukuruza u Srbiji“, u kojoj su navedene neke od dobrih poljoprivrednih praksi i tehnologija za
kvalitetnu proizvodnju kukuruza (Zelena knjiga II).

Prosečan obim proizvodnje kukuruza iznosi 6.029.387 t. Posmatrana u odnosu na ukupan broj
stanovnika (6.963.764 u 2018. godini), potrošnja kukuruza iznosi u proseku oko 865 kilograma.
U odnosu na evropsku proizvodnju kukuruza (128.595.328 t u toku 2018. godine), Srbija
zauzima 5,4% dok u odnosu na svetsku proizvodnju kukuruza (1.147.621.938 t u toku 2018.
godine), Srbija zauzima 0,60%.
Tabela 10. Proizvodnja kukuruza po regionima u periodu od 2005. do 2018. godine
Godina Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Region Južne i Istočne
Srbije Srbije
t Indeks t indeks t indeks t indeks
2005 324.097 100 4.248.695 100 1.397.987 100 1.114.587 100
2006 243.825 75,23 3.665.852 86,28 1.214.875 86,90 892.213 80,05
2007 145.034 44,75 2.677.223 63,01 678.598 48,54 403.970 36,24
2008 249.120 76,87 3.959.261 93,19 1.132.064 80,98 817.677 73,36
2009 272.342 84,03 4.000.283 94,15 1.257.937 89,98 865.700 77,67
2010 259.374 80,03 4.688.778 110,36 1.306.929 93,49 952.110 85,42
2011 223.526 68,97 4.404.542 103,67 1.104.490 79,01 747.006 67,02
2012 114.193 35,23 2.283.398 53,74 623.136 44,57 511.875 45,93
2013 215.452 66,48 3.954.040 93,06 994.303 71,12 700.624 62,86
2014 292.132 90,14 5.361.294 126,19 1.348.178 96,44 949.978 85,23
2015 223.998 69,11 3.359.140 79,06 1.082.319 77,42 789.384 70,82
2016 259.041 79,93 4.845.730 114,05 1.278.580 91,46 993.387 89,13
2017 136.763 42,20 2.645.696 62,27 736.481 52,68 499.430 44,81
2018 213.319 65,82 4.657.345 109,62 1.211.368 86,65 882.738 79,20
Razlika -110.778  / 408.650 / -186.619 / -231.849 /
Stopa
-3,17 / 0,71 / -1,10 / -1,78 /
rasta
Izvor: Baza podataka RZS
Na osnovu podataka, koji pokazuju ukupnu proizvodnju kukuruza po regionima, primećuje se da
je ona u navedenom periodu u Beogradskom regionu, regionu Šumadije i Zapadne Srbije i
regionu Istočne i Južne Srbije bila u opadanju, dok je u regionu Vojvodine bila u porastu.
Najveća proizvodnja kukuruza bazirana je u regionu Vojvodine (u proseku oko 3.910.806 t, a u
odnosu na ukupnu proizvodnju kukuruza u Srbiji, Vojvodina čini oko 65%), a odmah iza se nje
se nalazi i region Šumadije i Zapadne Srbije (u proseku oko 1.097.660 t). Najmanja proizvodnja
kukuruza karakteristična je za Beogradski region (u proseku oko 226.586 t).
Što se tiče prerade kukuruza, on se najviše koristi u industriji, i to za proizvodnju krmnih smeša,
a znatno manji deo se koristi i za proizvodnju brašna i grizeva, skroba, širitusa, jestivog ulja i
alkohola. U neke od najvažnijih kompanija za preradu kukuruza ubrajaju se: „Kompanija 100%“
Velika Plana, „Pirotehnika“ Šabac... (Vlahović, 2015).

Tabela 11. Izvoz kukuruza u periodu 2005-2018. godine

Godina Izvoz (t) Vrednost 000 USD
2005 813.139,1 103.266,5
 2006 1.350.512,2 179.712,2
2007 415.740,0 85.098,8
2008 551.058,8 129.577,1
2009 1.602.073,3 288.128,9
2010 1.662.150,4 334.922,8
2011 1.630.893,0 455.543,4
2012 2.142.717,9 568.001,4
2013 808.998,1 210.374,2
2014 2.402.693,5 507.614,0
2015 2.114.694,1 389.277,6
2016 2.145.679,2 383.570,3
2017 1.688.807,0 314.625,7
2018 1.315.085,8 266.747,0
Razlika 501.946,7 163.480,5
Izvor: Baza podataka
Izvoz kukuruza je u navedenom periodu bio u porastu (za 501.496,7 t, odnosno 163.480,5 hiljada
dolara), a prosečna izvezena količina iznosi oko 1.474.589 t, dok prosečna izvozna vrednost
iznosi 301.175,7 hiljada dolara. Kukuruz se smatra jednim od najznačajnijih izvoznih artikala
Republike Srbije. Na izvoz kukuruza utiču velike površine i proizvodnja kukuruza, ali i značajne
oscilacije u proizvodnji, količina otkupa, kvalitet zrna, stočni fond, stanje na međunarodnom
tržištu (Vlahović, 2015).
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da su najveće količine kukuruzu toku 2018.
godine izvezene u zemlje Evropske unije (938968,3 t) i zemlje Cefta sporazuma (372.836,7 t).
Posmatrajući zemlje pojedinačno, najveće količine kukuruza izvezu se u: Rumuniju (686.402,1
t), Bosnu i Hercegovinu (209.755,8 t), Italiju (159.977 t), Albaniju (85.058,6 t), Austriju
(70.278,5 t), Severnu Makedoniju (49.618,6 t), Crnu Goru (25.419,3 t), Hrvatsku (9186,8 t),
Mađarsku (6.611,2 t)
Tabela 12. Uvoz kukuruza u periodu 2005-2018. godine
Godina Uvoz (t) Vrednost 000 USD
2005 1.545,1 2.050,7
2006 1.545,1 3.036,8
2007 595,7 2.170,8
2008 1.554,9 4.978,3
2009 2.840,3 7.990,9
2010 3.000,4 8.050,9
2011 3.518,8 11.344,7
2012 5.932,5 16.672,8
2013 8.514,6 22.757,0
2014 7.911,2 30.318,5
2015 4.920,0 19.534,3
2016 6.301,4 25.732,2
2017 10.151,3 17.818,1
2018 9.920,4 18.491,9
Razlika 8.375,3 16.441,2
Izvor: Baza podataka
Uvoz pšenice je u navedenom periodu bio u porastu (za 8.375,3 t, odnosno 16.441,2 hiljada
dolara), a prosečna izvezena količina iznosi oko 4.875 t, dok prosečna izvozna vrednost iznosi
13.639 hiljada dolara. U toku 2018. godine (u odnosu na ukupne uvezene količine kukuruza),
najveće količine uvezene su iz Evropske unije (9.297,6 t) i zemalja Cefta sporazuma (330,5 t).
Posmatrane pojedinačno, najveće uvoznice kukuruza za Srbiju su: Rumunija (5.819,7 t),
Mađarska (1.549,5 t), Francuska (1.211,1 t), Austrija (315,6 t), Bosna i Hercegovina (205,4 t),
Hrvatska (140,8 t), Bugarska (127,0 t), Moldavija (50,3 t), Crna Gora (43,2 t).
Tabela 13. Saldo spoljnotrgovinske razmene kukuruza
 Godina Saldo (t) Saldo (USD)
2005 811.594,00 101.215,80
2006 1.348.967,10 176.675,40
2007 415.144,30 82.928,00
2008 549.503,90 124.598,80
2009 1.599.233,00 280.138,00
2010 1.659.150,00 326.871,90
2011 1.627.374,20 444.198,70
2012 2.136.785,40 551.328,60
2013 800.483,50 187.617,20
2014 2.394.782,30 477.295,50
2015 2.109.774,10 369.743,30
2016 2.139.377,80 357.838,10
2017 1.678.655,70 296.807,60
2018 1.305.165,40 248.255,10
Razlika 493.571,40 147.039,30
Izvor: Obrada autora
Saldo spoljnotrgovinske razmene kukuruza je u navedenom periodu bio pozitivan, što znači da je
ostvaren suficit u vrednosti od 147.039,30 hiljada dolara, odnosno 493.571,40 t. Najveći suficit,
kada su u pitanju količine izvezene kukuruza, ostvaren je 2012. godine (2.136.785,40 t), 2014.
godine (2.394.782,30 t), 2015. godine (2.109.774,10 t) i 2016. godine (2.139.377,80 t).
Tabela 14. Potrošnja kukuruza (000 t)
Godina Industrijska Domaća
potrošnja potrošnja
2009 200 4.478
2010 200 4.485
2011 200 4.455
2012 200 4.488
2013 200 4.314
2014 200 4.222
2015 220 4.344
2016 200 4.211
2017 220 4.331
2018 220 3.906
Izvor: Zelena knjiga II
Industrijska potrošnja kukuruza je u analiziranom periodu bila stabilna, a što se tiče domaće
potrošnje, ona je u proseku iznosila 4.323 hiljade tona.
Tabela 15. Prosečne godišnje cene kukuruza
Godina Ukupno
RSD/kg indeks
2009 8,8 100
2010 13,5 153,41
2011 17 193,18
2012 20,8 236,36
2013 16 181,82
2014 13,34 151,59
2015 15,18 172,50
2016 15,14 172,05
2017 16,19 183,98
2018 14,57 165,57
Razlika 5,77 /
Izvor: Zelena knjiga II
Na osnovu podataka, koji pokazuju prosečne godišnje cene kukuruza, primećuje se da su one
varirale, odnosno da su bile i u porastu i u opadanju. Najveći porast cene kukuruza u
analiziranom periodu dogodio se 2012. godine, kada je cena po kilogramu iznosila 20,8 dinara.
Jedan od glavnih razloga za to predstavljale su nepovoljne vremenske prilike, odnosno sušna
godina. Očekivalo se da u tom periodu cena kukuruza bude u opadanju, međutim, došlo je do
 njenog znatnog porasta. Pored suše, koja može predstavljati značajan razlog za povećanje cena
poljoprivrednih proizvoda, razlozima se mogu smatrati i: rast cene goriva i đubriva, porast
potrošnje žitarica za proizvodnju biodizela i etanola... (Živkov i sar. 2012).
Табела 16. Prodaja i otkup kukuruza
Godina Ukupno Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Region Južne i Istočne
Zapadne Srbije Srbije
mil. RSD 000 t mil. RSD 000 t mil. RSD 000 t mil. RSD 000 t mil. 000 t
RSD
2010 12.498 926 179 13 11.939 887 11 0,6 74 25
2011 20.610 1.209 236 15 20.097 1.177 94 6 182 11
2012 23.723 1.139 255 14 22.946 1.104 51 2 470 19
2013 15.827 988 97 7 15.474 965 80 5 177 10
2014 25.093 1.779 274 18 24.331 1.726 315 23 173 12
2015 26.454 1.742 282 18 25.394 1.672 326 22 451 30
2016 29.649 1.959 313 21 28.530 1.881 385 27 421 30
2017 23.112 1.427 199 12 22.288 1.376 368 23 257 16
2018 26.170 1.797 191 13 25.204 1.728 440 32 335 24
Razlika 13.672 871 12 0 13.265 841 429 31,4 261 -1
Stopa promene 9,68 8,64 0,81 0,00 9,79 8,69 58,58 64,39 20,77 -0,51
Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije
Prodaja i otkup kukuruza je u navedenom periodu bila u porastu (na godišnjem nivou za 9,68%).
Najveća prodaja (po količini) zabeležena je u regionu Vojvodine u proseku oko 1.390 hiljada
tona. Najveće prodajne i otkupne vrednosti kukuruza zabeležene su, takođe, u regionu
Vojvodine u proseku oko 21.800 miliona dinara. Promet kukuruza se realizuje putem
organizovanih prometnih mreža, a na nju veliki uticaj imaju sledeći faktori: brojnost stoke, visina
otkupnih cena, mogućnost izvoza, odnos cena na međunarodnom i domaćem tržištu (Vlahović,
2015).

4. ZAKLJUČAK

Tržište je mesto na kome se odvija proces razmene proizvoda između kupca i potrošača. Postoje
različite vrste tržišta i svaka od njih ima poseban značaj, a među njima se može izdvojiti i tržište
poljoprivrednih proizvoda. Na području Republike Srbije tržište poljoprivrednih proizvoda
obuhvata različite proizvode, a u grupi žitarica vodeću poziciju zauzima tržište pšenice i
kukuruza. Njihov značaj je višestruk, a najvažnijim se smatra njihova primena u svakodnevnoj
ljudskoj ishrani.
Ukupne površine pod pšenicom su u periodu od 2005. do 2018. godine bile u porastu, kao i
prosečan prinos po jedinici kapaciteta i ukupan obim proizvodnje. Vrednosti prosečnog prinosa
pšenice su zadovoljavajući (na nivou evropskog proseka), dok su ukupne površine pod pšenicom
od 2014. godine bile u opadanju, usled delovanja niza klimatskih, zemljišnih i drugih vrsta
faktora. Međutim, uprkos smanjenju ukupnih površina prekrivenih pšenicom, proizvodnja je bila
u porastu, s tim što je u 2018. godini ostvarena rekordna proizvodnja u prethodnih deset godina.
Rezultati nisu zadovoljavajući i kada je u pitanju učešće Srbije u evropskoj proizvodnji (1,21%),
odnosno svetskoj proizvodnji pšenice (0,4%), a kao što je slučaj sa prinosom, i u ovom slučaju se
može govoriti o uticaju različitih vrsta faktora, ali faktora koji su povezani sa primenom mera
agrarne politike (hroničan nedostatak finansijskih sredstava, izostanak kreditiranja proizvodnje,
neodgovarajući pariteti cena...).
Što se tiče spoljnotrgovinske razmene pšenice, dobijeni podaci da je u navedenom periodu
ostvaren suficit (u vrednosti od 189.628 hiljada dolara, odnosno 937.544 t). Najznačajnije
zemlje, u koje se izveze najveća količina pšenice, jesu: Rumunija, Italija, Bosna i Hercegovina,
Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora. Sa druge strane, najvažnije zemlje
uvoznice pšenice u Srbiju su: Francuska, Rumunija, Mađarska, Rusija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina...
Potrošnja pšenice na domaćem tržištu je zadovoljavajuća (za ljudsku ishranu oko 1.111 hiljada
tona godišnje, potrošnja po stanovniku oko 157 kg), a ona je podstaknuta niskim dohotkom
stanovništva i malom kupovnom moći, odnosno navikama i tradiciji u potrošnji. Što se tiče
dinamike kretanja cena proizvođača žita, one su u analiziranom periodu oscilirale, a najveće
promene dogodile su se 2012. godine i 2014. godine, kada je cena pšenice u odnosu na
posmatranu godinu duplirana.
Ukupne površine pod kukuruzom su u periodu od 2005. do 2018. godine bile u opadanju, kao i
ukupan obim proizvodnje. Vrednosti prosečnog prinosa kukuruza su bile u porastu i njihova
vrednost je zadovoljavajuća (iznad evropskog proseka). Bez obzira na visoke vrednosti prinosa,
na njega veliki uticaj imaju limitirajući faktori, kao što su: niska plodnost tla, nepovoljan
raspored padavina, neadekvatan sklop biljaka, slaba pripremljeno tlo, proizvodni kapacitet
hibrida, kvalitet semena, nedostatak padavina, bolesti kukuruza, vremenske prilike. U ovom
slučaju, vremenske prilike su uticale da se prosečan prinos od 2017. do 2018. znatno poveća
(2017. godina je bila sušna). Rezultati nisu zadovoljavajući i kada je u pitanju učešće Srbije u
evropskoj proizvodnji kukuruza (5,4%), odnosno svetskoj proizvodnji kukuruza (0,60%).
Što se tiče spoljnotrgovinske razmene kukuruza, dobijeni podaci da je u navedenom periodu
ostvaren suficit (u vrednosti od 147.039,30 hiljada dolara, odnosno 493.571,40 t). Najznačajnije
zemlje, u koje se izveze najveća količina kukuruza, jesu: Rumunija, Bosna i Hercegovina, Italija,
Albanija, Austrija, Severna Makedonija... Sa druge strane, najvažnije zemlje uvoznice kukuruza
u Srbiju su: Rumunija, Mađarska, Francuska, Austrija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska...
Posmatrana u odnosu na ukupan broj stanovnika, potrošnja kukuruza iznosi u proseku oko 865
kilograma. Potrošnja kukuruza na domaćem tržištu je bila stabilna (u proseku oko 4.323 hiljade
tona godišnje). Što se tiče dinamike kretanja cena kukuruza, one su u analiziranom periodu
oscilirale, a najveće promene dogodile su se 2012. godine, kada je cena po kilogramu iznosila
20,8 dinara.
Osim ostvarenog značajnog suficita, tržište pšenice i kukuruza je ostvarilo i porast kada je u
pitanju prodaja i otkup. Najveća prodaja (po količini) zabeležena je u regionu Vojvodine u
proseku oko 1.020 hiljada tona. Najveće prodajne i otkupne vrednosti pšenice zabeležene su,
takođe, u regionu Vojvodine u proseku oko 17.791 miliona dinara. Prodaja i otkup kukuruza je u
navedenom periodu bila u porastu (na godišnjem nivou za 9,68%). Najveća prodaja (po količini)
zabeležena je u regionu Vojvodine u proseku oko 1.390 hiljada tona. Najveće prodajne i otkupne
vrednosti kukuruza zabeležene su, takođe, u regionu Vojvodine u proseku oko 21.800 miliona
dinara.
Na tržištu Republike Srbije, pšenica i kukuruz se posmatraju kao najvažniji proizvodi ratarske
proizvodnje, međutim, podaci pokazuju da su njihova proizvodnja i potrošnja neravnomerno
raspoređeni po regionima, odnosno da su oni fokusirani na region Vojvodine. To je, takođe,
jedan od problema, koji bi trebalo rešiti, odnosno proizvodnju i potrošnju pšenice i kukuruza
trebalo bi ravnomerno rasporediti širom Srbije.
U literaturi se mogu pronaći i predlozi pomoću kojih bi trebalo poboljšati proizvodnju pšenice i
kukuruza, a samim tim i poboljšati stanje na domaćem tržištu. U neophodne uslove za
poboljšanje proizvodnje pšenice stvaraju: stvaranje novih rodnijih sorti, najpovoljniji rok i
kvalitet setve na osnovu ekoloških uslova, kompleksne mere sa posebnim naglaskom na zaštiti
useba od različitih bolesti, štetočina i korova. Što se tiče mera za pospešivanje proizvodnje
kukuruza, u njih se ubrajaju: povećanje površina zasejanih visokorodnim hibridima, pravilna
rejonizacija hibrida, povećanje količine mineralnih đubriva, kvalitetnija jesenja obrada zemljišta,
poboljšanje setve i gustine useva, uređenje zemljišne teritorije... (Vlahović, 2015). Za
poboljašnje spoljnotrgovinske razmene pšenice i kukuruza važno je detaljniju pažnju posvetiti i
analiziranju prirodnih uslova, koji mogu imati nepovoljan uticaj na njihov obim i proizvodnju, a
samim tim i nepovoljan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu. To znači da postoji velika potreba
za uvođenjem dodatnih mera, koje će proizvođačima navedenih žitarica omogućiti da smanje
rizike od prirodnih nepogoda (kao što je to bila suša u toku 2017. godine).

5. LITERATURA
1. Živkov Goran, Obućina Brankica, Teofilović Nemanja, Dulić-Marković Ivana, Bardić
Danijela, Božić Miroslav (2012): Analiza trendova u proizvodnji trgovini
poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu, SEEDEV, Beograd
2. Zelena knjiga II, http://www.minpolj.gov.rs/korisna-dokumenta-i-linkovi/ (11.4.2020.)
3. Jevtić Slobodan (1986): Kukuruz, Narodna knjiga, Beograd.
4. Kovačević Vlado, Rastija Mirta (2014): Žitarice, Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku,
Osijek.
5. Munćan Petar, Živković Dragić (2014): Menadžment ratarske proizvodnje,
Poljoprivredni fakultet, Beograd.
6. Ognjenović Marija (2009): Tržište voća i povrća u Srbiji, Agromreža, Beograd.
7. Republički zavod za statistiku, https://www.stat.gov.rs/ (11.4.2020.)
8. Simić Milena, Prodanović, Slaven (2018): Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije
za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbiji,
Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija, Rim.
9. Stevanović Simo (2009): Razvoj tržišne proizvodnje u poljoprivredi Republike
Srbije, Poljoprivredni fakultet, Beograd.
10. Todorović J, Komljenović N (2003): Posebno ratarstvo, Grafomark Laktaši, Banja
Luka.
11. Tomić Danilo, Vlahović Branislav, Maksimović Branka (2009): Pariteti cena
odabranih inputa – kukuruza i pšenice – značajnih ratarskih proizvoda u Srbiji,
Škola biznusa – naučnostručni časopis, http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/3.5.pdf
(12.4.2020.)
12. Vlahović Branislav (2015): Tržište agroindustrijskih proizvoda, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad.
13. Vlahović Branislav (2018): Tržište i marketing, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.