Etiologija na pelte~eweto

Boldstein gi podelil teoriite za pelte~ewto vo tri grupi:

-teorii koi smetaat deka pelte~eweto e neurotska reakcija,
-teorii koi smetaat deka pelte~eweto e nau~eno odnesuvawe,
-teorii koi smetaat deka pelte~eweto e fiziolo{ki deficit.

1.Pelte~ewe kako neurotska reakcija

Spored ovaa teorija pelte~eweto e samo eden simptom na neurotskiot konflikt koj se manifestira vo
poremetenite interpersonalni odnosi, posebno so roditelite. Sekoj od ovie elementi se ispituvani i ne e utvrdeno
deka se to~ni. Pelte~eweto e sindrom koj se razlikuva od sekoj drug problem vo odnesuvaweto i emocionalnoto
poremetuvawe na decata, nitu decata koi pelte~at, nitu nivnite roditeli ne poka`uvaat pove}e neurotski simptomi
od decata koi ne pelte~at i nivnite roditeli.
Ispituvawata ne poka`ale zna~ajni razliki vo odnesuvaweto na roditelite na decata koi pelte~at (deka gi
preza{tituvaat ili pak gi zapostavuvaat svoite deca) vo odnos na odnesuvaweto na roditelite na decata koi ne
pelte~at.
Pelte~eweto ne e neurotsko poremetuvawe

2.Pelte~ewe kako nau~eno odnesuvawe

Џонсон (1972) ja formuliral teorijata deka decata po~nuvaat da pelte~at zatoa {to drugite (obi~no
roditelite) pogre{no ja ozna~uvaat normalnata disfluentnost kako pelte~ewe. Decata, veruvaat deka pelte~at,
po~nuvaat da reagiraat taka {to gi izbegnuvaat ovie disfluentnosti pa nivnoto govorno odnesuvawe postanuva
abnormalno.
Teoriite koi na pelte~eweto gledaat kako na nau~eno odnesuvawe mo`at da se podelat kako:
-teorii koi pelte~eweto primarno go gledaat kako reakcija na izbegnuvawe;
-teorii koi pelte~eweto ne go gledaat kako edinstven fenomen.

Najseopfatna teorija od prvata grupa e Shihen –ovata teorija (1953, 1975).

Taa go razgleduva pelte~eweto kako rezultat na konflikt me|u namerata da se zboruva i vozdr`uvawe od
govorot. Koga e dominantna namerata da se zboruva, sleduva te~en govor, a koga e dominantna potrebata za
izbegnuvawe, sleduva mol~ewe, koga dvete nameri se pribli`no isti, rezultira pelte~ewe.
Za ovaa hipoteza nedostasuvaat specifikacii i empiriski dokazi.

Shems и Sherik (1963) smetaat deka kaznuvaweto za normalnata disfluentnost na govorot vo detstvoto
rezultira vo promenet oblik na disfluentnost, napregawe i mol~ewe, so {to se zgolemuvaat averzivnite reakcii
na prvobitniot oblik na disfluentnost.

Bruten i Shomeker (1967) se glavni pretstavnici na drugata kategorija na teorii. Tie sugeriraat deka
povtoruvawe na delovi na zborovi , so prodol`uvawe na glasovi pripa|a na eden vid na pelte~ewe, dodeka
sekundarnoto pelte~ewe pripa|a na drug vid. Tie tvrdat deka stresot mo`e da predizvika abnormalni reakcii koi
se vo sostojba da go dezintegriraat govorot kaj nekoi lica.
Taka, glavnata karakteristika na pelte~eweto ja ~ini slabosta vo odnesuvaweto ili dezintegracija stvorena
od negativna emocija, dodeka sekundarnite simptomi se steknati dodatni reakcii. Od aspekt na teorijata na
u~eweto, pelte~eweto e pogre{no nau~eno odnesuvawekoe mo`e da se objasni so klasi~noto i instrumentalnoto
uslovuvawe.
Po principot na klasi~noto uslovuvawe, odredena reakcija na nekoja neutralna drazba se u~i vokolku ovaa
drazba se povrze so nekoja druga bezuslovna drazba, koja ve}e ja predizvikala dadenata reakcija. So
povtoruvawe na ovie drazbi vo par, doa|a do uslovuvawe, reakcija se javuva i na uslovnata, porano neutralna
drazba,

1
 Pri~inata za pojavata na pelte~eweto e fizi~ka i se nao|a vo glasnicite a site ostanati vidovi na odnesuvawe
se reakcija na stegaweto na glasnicite. Vo ova sogleduvawe le`i refleksot na pelte~eweto . Kako rezultat na stres
glasnicite se stegaat – toa e vroden refleks i pojavata na pelte~ewe so koja se obiduvame da gi razdvoime
glasnicite e nau~en reflex. Zna~i kaj pelte~eweto imame: vroden, nau~en refleks i stres

Blumel (1935), smetal deka pelte~eweto e predizvikano so kondicirana inhibicija na motori~kiot del na
govorniot proces, razlikuvaj}i pri toa “~isto ili primarno pelte~ewe”, koe go smetal deka e rezultat na
kondicirana inhibicija, i “sekundarno pelte~ewe” kako strategijska navika za da se izbegne prekinot vo govorot.

Spored nekoi avtori pelte~eweto e edna uslovena reakcija. Sekoe dete povremeno, a naro~no vo periodot
na intenziven govoren razvoj, manifestira odredeni simptomi na disfluentnost vo govorot. Vo kolku drugite lica
(roditelite, vospituva~ite, vrsnicite) reagiraat na ovakvite simptomi negativno i na nekoj na~in go kaznuvaat
deteto, }e se javi negativna emocionalna reakcija.Deteto }e stane frustrirano i anksiozno.
Negativnata emocija toga{ se vrzuva za odredeni govorni situacii i govorni sodr`ini i na toj na~in
normalnata disfluentnost se pretvara postepeno vo pelte~ewe.

3.Pelte~ewe kako fiziolo{ki deficit

Avtorite na ovaa teorija gledaat na pelte~eweto kako na reduciran fiziolo{ki kapacitet za koordinacija na
govorot. Nekoi avtori pretpostavuvaat deka postoi perceptiven deficit, drugi motoren, a treti centralen deficit.

Teorijata na Orton i Travis (1978) ja smeta nekompletnata cerebralna dominacija kako pri~ina za pojava
na pelte~ewe, ovaa teorija ne mo`e da se prifati zatoa {to raspolo`livite indikatori za govorna lateralizacija ne
poka`uvaat razlika me|u onie koi pelte~at i onie koi ne pelte~at .
Samo Mur i sor. (1980) na{le zna~ajna razlika (licata koi pelte~ele ja koristele desnata hemisfera za
procesot na verbalnata komunikacija pove}e od onie koi ne pelte~ele).
Spored ovie avtori pelte~eweto se pojavuvalo zatoa {to procesite vo desnata hemisfera, koi ne se nameneti za
segmentnite procesi, imaat smalen kapacitet da upravuvaat so vremensko-segmentnite me|uodnosi koi se
neophodni za stvaraweto na re~enicata.
Ovie avtori ne dale odgovor na pra{aweto dali verbalniot proces vo desnata hemisfera e nezavisen od
vremenskata dimenzija i dali ova e od zna~ewe za te~niot govor.
Adams (1974) i Perkins (1976, 1979) smetale deka pelte~eweto e mo`e da pretstavuva slabost vo koordinacijata
na di{eweto, fonacijata i artikulacijata .
Nelson ja postavuva hipotezata deka licata koi pelte~at imaat smalena sposobnost za uskladuvawe na odnosite
me|u motornite aktivnosti, senzornite i referentnite aktivnosti koi se stvaraat vo tekot na govorot, zaradi
neadekvatniot centralen kapacitet za ovaa koordinacija. Zatoa licata koi pelte~at za da mo`at da zboruvaat
te~no moraat da potro{at ili dodatno vreme ispolneto so uskladuvawe na ovie aktivnosti ili moraa da koristat
dodaten kapacitet namenet za drugi funkcii. Golem broj na avtori ja smetaat ovaa hipoteza za pelte~eweto kako
najprifatliva.
Neadekvatnosta vo kapacitetot na centralniot proces mo`e da bide vrodena, kako poseben model na
kortikalna organizacija. Знаци na ovoj deficit vo kapacitetot na centralniot proces mo`e da bide:
-lo{i rezultati na testovite za centralna auditivna funkcija,
-zakasnet govoren razvoj,
-pogolemo prisustvo na artikulatorni gre{ki,
-pobavno vreme na auditivnite i motornite reakcii na diskreten i kontinuiran stimuls.
Visokata inteligencija na decata so ovakvata predispozicija mo`e da pomogne pri kompenziraweto na ovoj
deficit, deteto nikoga{ da ne po~ne da pelte~i, ili pak brzo da prestane da pelte~i.
Deficitot mo`e da bide nasleden vo funkcijata na hemisferite koga e vo pra{awe ma{kiot pol, so {to se
objasnuva prevalencijata na pelte~eweto kaj ma{kiot pol.

2
Tendencijata dvete hemisferi da se koristat za lingvisti~kite procesi mo`e da bide za{titen faktor, kako i faktor
koj doprinesuva za pobrzoto i po~estoto prestanuvawe na pelte~eweto kaj devoj~iwata.

Ovoj pristap go sugerira gledi{teto: dali nekoj }e po~ne da pelte~i zavisi od negoviot nevrolo{ki kapacitet za
senzorno-motornite i motorno-senzornite transmisii i od barawata koi se postavuvaat vo govorniot akt. Zatoa
pelte~eweto naj~esto se javuva vo vremeto na eksplozivniot razvoj na jazi~nite sposobnosti koi go nadminuvaat
nezreliot govoren motoren aparat (me|u 3-7 godini).
Ozdravuvaweto kako rezultat na ova se javuva koga motorniot kapacitet za koordinacija na govorot }e se
uskladi so nivoto na jazi~niot razvoj.
Ponatamo{nata neramnote`a bi mo`ela da se javi pod vlijanie na nepovolnata govorna okolina, kako na
primer pod vlijanie na premnogu brz ili premnogu spor govor na roditelite.
Spored ova gledi{te pelte~eweto se zgolemuva vo uslovi vo koi motornata govorna kontrola e pote{ka (prvite
zborovi vo govorot), uslovi koi mu ovozmo`uvaat te~nost se onie vo koi e kontrolata polesna: horsko ~itawe,
maskrawe na sluhot, peewe, prodol`en govor, ritmi~en govor. Glavniot problem na pelte~ewto se odnesuva na
te`inata na pelte~ewеto, koja ne e zavisna od familijarnata istorija na pelte~ewto. Te`inata na pelte~ewto ne bi
mo`ela da zavisi pretopstaveniot deficit vo centralniot kapacitet za eferentno- reaferentno modelirawe.
Seu{te ne e jasno {to ja odreduva za~estenosta na primarnite simptomi na pelte~eweto. Delimi~no
re{avawe, bar za sekundarnite simptomi, dava prifa}aweto na stavot za nau~enoto odnesuvawe
Teorija na cerebralnata dominantnost

Spored misleweto na nekoi avtori borbata za predominantna kontrola na govorot me|u desnata i levata
mozo~na hemisfera predizvikuva pelte~ewe licata koi pelte~at imaat poniska granica na cerebralna dominacija
nego fluentnite govornici, a talami~kata stati~nost ja pratat emocii koi ja pomagaat redukcijata na tie granici.

Spored Orton 1927 i Travis 1931 licata koi pelte~at nemaat dovr{en proces na cerebralna dominantnost na
ednata hemisfera odnosno, kaj niv postoi konfuzija na hemisfernata kontrola zaradi {to tie ne se izrazeno
desnoraki, nitu izrazeno levoraki, nitu ambidekstri, zaradi {to imaat i te{kotii vo govorot.
Ovoj nedostatok doveduva do disfluentnost, zatoa {to taka dvete hemisferi bi funkcionirale “nezavisno” i
nervnite impulsi prateni na govornata muskulatura bi bile lo{o sinhronizirani. Ovaa teorija poka`ala deka koga
bi bila dominatnosta, toga{ bi is~eznala i disfluentnosta.

Kaj normalnite vozrasni, desnata hemisfera se odnesuva kako “holistic – getalt”, nezavisen procesor a
levata kako “analytic – segmental”’ zavisen procesor. Se pretpostavuva deka licata koi pelte~at se razlikuvaat od
onie koi ne pelte~at vo odnos na hemisferata vo koja se nao|a centarot za govor. Dokazite za postoewe na
razlika vo hemisfernoto procesirawe na jazikot se dobieni na testot za dihotomno slu{awe, dodeka ispituvawata
so pomo{ na Wada testot ne dale uverlivi dokazi.

Wepster, (1986; 1988), Forster & Wepster (1991), istaknuvaat deka mo`ebi ba{ disproporcijata vo
dominatntnosta kaj licata {to pelte~at e pri~ina za nivnata pobavna i neprecizna manuelna aktivnost.
Postoeweto na disproporcija me|u dominantnosta na rakata i dominantnosta na okoto uka`uva na porane{nite
istra`uvawa koi poka`ale nedostatok na vizuelna fuzija poslabo percepirawe i polo{o izveduvawe na zada~ite
raka oko lo{a uskladenost i preciznost na motori~kite odgovori na vizuelnite drzabi

Rasttater иStuart (1995) ja ispituvale lingvisti~kata organizacija na desnata hemisfera i interhemisfernata

interakcija koja ozna~uva verbalen output kaj 14 vozrasni lica koi pelte~ele, i prona{le deka nivnata desna
hemisfera poka`uva razli~ni operacii na slikovno enkodirawe sli~no kako levata hemisfera na fluentnite
govornici. Ovie avtori tie razliki gi objasnuvaat so faktot deka procesira~kite stimulusi vo levata hemisfera ne
se predvidlivi, a pronajdenite razliki mo`at da egzistiraat zaradi interhemisfernite reakcii koi upravuvaat so
funkciite za imenuvawe na sliki kaj licata koi pelte~at

3
Teorija na perseveracija

Eisenson (1958) vrz osnova na istra`uvawata vo (1937,1938) utvrdil deka licata koi pelte~at poka`uvaat
pogolema tendencija kon perseverativno reagirawe (sklonost kon podolgo perzistirawe vo mentalnite i
motornite aktivnosti), {to zna~i deka pelte~eweto e perseverativna aktivnost od konstitucionalno poteklo.
Koncept na motori~ka diskoordinacija

Pretstavnicite na ovaa teorija smetaat deka sinhroniziranata aktivnost na muskulite vo govorniot proces e
edna od najva`nite komponenti za normalniot tek na govorot, pri toa ja sugerirat terapijskata vrednost na
motori~kite ve`bi vo tretmanot na pelte~eweto so ogled na faktot deka za razvoj na osnovniot govoren ritam
potrebno e da se razvie i ritamot na celoto telo.
Pokasno se razvile razni metodi vo tretmanot na pelte~eweto poznati pod razli~ni termini kako {to se :
logopedska ritmika, psihomotorni ve`bi itn.
Utvrdeno e deka 40% od licata koi pelte~at ne se vo sostojba da reproduciraat odreden ritam na dvi`ewa.
Major (1940), go ispituval ritamot, brzinata, koordinacija na rakа-oko i vremeto na reakcijata, i konstatiral
deka licata koi pelte~at se znatno poinferiorni vo ovie ve{tini.
Ruskite avtori smetaat deka govorot e organizator na kompleksnite motori~ki aktivnosti na decata i deka
postoi visoka korelacija me|u govorot i finite dvi`ewa i dvi`ewata na teloto

Psihoanaliti~ki kondept za pojavata na pelte~eweto

Za psihoanaliti~arite, pelte~eweto e somatsko manifestirawe na potisnatite, zabranetite sodr`ini –

konflikti, odnosno pretvarawe na nesvesnite konflikti vo telesni simptomi.
Spored d.r. [varc pelte~eweto ne e psiholo{ki problem
Frojd rekol: “[to i da e pri~ina za pojavata na pelte~eweto, ne e podlo`no na tretmanite koi jas gi razviv.
Zatoa odbivam pove}e da se zanimavam so toa”

Faktori koi go uslovuvaat razvojot na pelte~eweto

-intenziven telesen razvoj
-kognitivniot i govorno- jazi~niot razvoj
-emocionalniot i socijalniot razvoj
-temperamentot
-odnesuvaweto na roditelite
-posetuvawe na govorna terapija

Intenziven telesen razvoj i pojavata na pelte~ewe

Periodot od 1-6 godina e period na intenziven telesen razvoj- period koga imame sozrevawe na mnogu
telesni i psihofizi~ki funkcii poradi koi mozo~nite kapaciteti se preplaveni so mno{tvo na zada~i. Takvata
sostojba mo`e negativno da vlijae na govorot koj si go bara svojot del na nervni pati{ta i ne gi pronao|a taka
uspe{no kako {to bi trebalo.
Govorot napreduva, no se zapletkuva vo nete~nite obidi, vo povtoruvawa i prodol`uvawa.
Brziot telesen razvoj na celoto telo, pa i na govornite organi, kaj nekoi deca e faktor na rizik za pojava na
pelte~eweto,

Kognitivniot i govorno- jazi~niot razvoj

Misleweto i govorot se povrzani. Sopred Vigotski misleweto i govorot imaat razli~ni koreni i nekade
okolu 2 godini misleweto stanuva govorno agovorot iteligenten. Intenzivniot kognitiven i govoren razvoj pravi

4
deteto da ~uvstvuva deka mo`e mnogu da ka`e a vremeto mu se ~ini kratko i toa po~nuva da zboruva brzo a so
toa i da se zapletkuva zaradi seu{te nezrelata motorika.

Emocionalniot i socijalniot razvoj

Emocionalniot i socijalniot razvoj mo`at da vlijaat na pojavata na pelte~eweto. Deteto postanuva se

posamostalno vo svoeto dvi`ewe, a toa go zgolemuva negoviot interes za okolinata, se stvara ~uvstvo na
nezavisnost od majkata, se javuva ~uvstvoto na lutina pri obidot da se spre~i negovoto dvi`ewe i istra`uvawe.
Silnoto ~uvstvo na lutina mo`e da bide “prekida~” i da go predizvika pelte~eweto

Temperamentot

Spored temperamentot imame povle~eni, zatvoreni i otvoreni, импулсивни deca.

Inhibiranite deca ~esto pati bivaat preplaveni so emociite na strav i pote{kotii koi gi razdvi`uvaat neuralnite
krugovi vo desnata hemisfera koi na svojot pat se isprepleteni so govornite neuralni krugovi i go naru{uvaat
motorniot del na govornite impulsi i pojava na pelte~ewe

Odnesuvaweto na roditelite
-Preterano strogi i netolerantni roditeli
-Preterano tolerantni –razgaleno dete
-Preterano ambiciozni
-Lo{ govoren primer

Posetuvawe na govorna terapijа

Govornata terapija stvara eden vid na komunikacijski pritisok koj vo detskiot govor kaj decata so
potencijalna predispozicija za pojava na pelte~ewe se pretvara vo disfluentnost.

Nastani koi mo`at da go provociraat pelte~eweto

 - preselba vo nov stan  - ra|awe na brat ili sestra,
 - `ivot vo progonstvo, vojna  - dolga otsutnost na roditelite,
 - premestuvawe vo dr. u~ili{te,  - ~esti proslavi koi go menuvaat dnevniot
 - raspravii pome|u roditelite, re`im na deteto,
 - razvod,  - promeni vo ishranata ili spieweto,
 - bolest ili smrt,  - kaznuvawa na deteto,
 - bolest na deteto,  - dr. stresni nastani

Glasovi na koi naj~esto se pelte~i

Gr~evite naj~esto se javuvaat na plozivite, odnosno na glasovite koi se stvaraat najprvo so pregrada a
potoa so eksplozija : p,b,t,d,k,g. Liceto koe pelte~i go zgolemuva intenzitetot na muskulite na govornite organi
do taa merka pa ponekoga{ te{ko doa|a do nivno razdvojuvawe.
Traeweto na pregradata na ovie glasovi pod normalni okolnosti varira od 0,02-0,20ms.
Spektrografskite ispituvawa poka`ale deka traeweto na pregradata kaj licata koi pelte~at za vreme na intenziven
gr~ mo`e da iznesuva i po 60, pa i preku 60 ms

Pelte~eweto mo`e da se javi i na drugi glasovi kako {to se afrikatite (c, },|,x) nazali (m,n,w) pa i na
frikativite(f,v,s,z,{.`,r). Starata {kola posvetuvala pogolemo vnimanie na glasovite na koi naj~esto se pelte~i

5
iznao|aj}i “te{ki glasovi” zatoa {to pacientite mnogu se `allele deka poedini glasovi ne mo`at da gi izgovaraat
vo govorot a koi inaku mo`at dobro da gi izgovorat.
Ovaa pojava se narekuva “fiksacija na glasovite” fiksacija na glasovite zna~i usredsreduvawe na vnimanieto na
odreden glas ili grupa na glasovi na koi se javuvaat gr~evite. Obi~no toa se glasovi koi se javuvaat na po~etokot
na zborot. Ako toj glas se javi nekade vo sredinata kade {to ne e tolku primetliv normalno }e bide izgovoren.
Do fiksacija na odreden glas doa|a kako rezultat na toa {to vo daden moment kaj liceto vo nekoja
govorna situacija se pojavil gr~ ba{ na toj glas, neprijatniot vpe~atok i se vre`al vo svesta a so toa i glasot koj
nemo`elo da go izgovori. Pret~ustvoto na strav od mo`na pojava na gr~ot ja zgolemuva vnatre{nata napnatost.
Psihi~kata inhibicija deluva inhibitorno na inervacijata na govornata muskulatura.
Se poremetuva vegetativnata funkcija na di{eweto, se zgolemuva tenzijata na muskulaturata i pret~ustvoto na
spazam e spremno povtorno da se javi. Posle nekolu pati na povtoruvawe na pote{kotiite so izgovorot na
odredeniot glas vnimanieto na liceto koe pelte~i }e bide fiksirano za toj glas. Stravot od toj glas nabrzo }e se
pro{iri i na drugite zborovi koi po~nuvaat so toj glas.
Kolku ovaa pojava e varijabilna poka`uva primerot: Eden mladi~ fiksiral deka pelte~i na glasot t. Logopedot go
provociral so toa {to mu rekol “vie ne pelte~ite na glasot t, tuku na v” i pobaral da ka`e “Tetovo”, “Vi{egrad” i
pacientot ne pelte~el na t tuku na v. Ova uka`uva na toa deka licata koi pelte~at se mnogu sugestibilni

Frekfencija na zborovite na koi se pelte~i

Kaj poedini lica gr~evite se javuvaat samo pred po~etokot na govorot ili pred po~etokot na nov iskaz.
Kaj drugi po~esto se javuva na po~etokot na re~enicata a mnogu retko na krajot.
Kaj treti mo`e da se javat vo tekot na celiot govor,
Кaj ~etvrti gr~evite se javuvaat na sekoj vtor zbor,
Кaj петти mo`e da se prisutni i na sekoj zbor .
Zaradi varijabilnosta na pelte~eweto mo`e da se ka`e deka nema pravila nitu ograni~uvawa vo javuvaweto
na gr~evite. Frekfencijata na zborovite na koi se pojavuvaat na zborovite ne samo {to varira od lice do lice taa e
razli~na duri i kaj istata osoba.
Frekfencijata na pojavata na gr~evite varira vo tekot na denot, mesecot pa i vo tekot na godinata.
Frekfencija i raspored na gr~evite na eden zbor
Naj~esto gr~evite se na po~etniot glas na pr. K-kapa ili k-k-kapa ili k-k-k-kapa. Vo sredinata na zborot se
retki pr. mate-te-te-matika. Na krajot od zborot se mnogu retki i ne se vo vid na povtoruvawe tuku se vo vid na
prodol`uvawe na posledniot vokal ili slog

Vozrasta i pelte~eweto
Pelte~eweto naj~esto se pojavuva na ranata vozrarast, me|u 2- 4 godini. Mnogu se retki slu~aite na
pelte~ewe koe se pojavuva so progovoruvaweto odnosno so pojavata na prviot zbor.
Vtoriot kriti~en period za pojava na pelte~ewe e periodot me|u 3-4godina. Tretiot kriti~en period e pred
trgnuvaweto na u~ili{te odnosno me|u 7-8 godina od `ivotot.
Pojavata na pelte~ewe vo pubertetot e mnogu retka. Manifestiraweto na pelte~ewe kaj vozrasni lica e
mnogu retko i e povrzano so prisustvo na jaka psihi~ka trauma ili kako prate~ki simptom na psihopatska
sostojba

Pol i pelte~ewe
Skoro site svetski statistiki se slagaat deka brojot na ma{kite deca koi pelte~at e mnogu pogolem od brojot
na `enskite deca so isto poremetuvawe.
Pavi~evi} naveduva deka vo grupa od 371 lica koi pelte~ele, odnosot me|u ma{ki i `enski deca koi pelte~at
iznesuva 4,3:1.
Van Rajper i Trevis smeta deka pri~inata za vakvata disproporcija le`i vo kasnata i pobavna mielinizacija
na nervnoto tkivo kaj ma{kite deca i deka toa e pri~ina za nivnoto pokasno progovoruvawe a i potoa vo
pogolemoto manivestirawe na govornite problemi.
6
Simptomatski karakteristiki
Видови на грчеви.
Pelte~eweto se manifestira niz pojava na ~etiri vidovi na gr~evi: kloni~ni, toni~ni, kloni~no - toni~ni i toni~no
– kloni~ni.

Intenzitet na pelte~eweto I
0 stepen – nema pelte~ewe
I stepen – blago pelte~ewe – komuniciraweto ne e popre~eno se pelte~i na okolu 5% od zborovite;
I I stepen –pelte~ewe so sredna ja~ina – komunikacijata e malku ote`nata se pelte~i na okolu 5 - 20% od
zborovite;
I I I stepen – te{ko pelte~ewe – komunikacijata e ote`nata se pelte~i na preku 20% od zborovite.

Lokacija na gr~ot
Gr~evi na respiratornite organi se nao|aat na dijafragmata i vo gorniot torakalen del na di{nite organi.
Gr~evi na fonatornite organi mo`at da gi opfatat: larinksot, glasnicite, subglotalniot predel, kako i faringealnite
muskuli.
Gr~evi na jazikot, usnite i obrazite

Diskoordinirana inervacija na respiratorniot, fonatorniot i artikulatorniot aparat

Na rengenskite snimki i spektrografskata analiza utvrdeno e postoewe na asinhrona inervacija na slo`eniot
govoren mehanizam. Gr~evite gi zafa}aat samo nekoi muskuli na govornite organi, a drugite ostanuvaat
slobodni
Neurovegetativniot sistem koj u~estvuva vo sinhronizacijata i koordinacijata na rabotata na govorniot
mehanizam od nepoznati pri~ini ne uspeva istovremeno da gi isprati impulsite vo govorno-respiratornite organi
i tie ne stigaat istovremeno. Takvata neuskladena inervacija doveduva do toa da edna grupa na muskuli prima
naredba za izvr{uvawe na odredeni dvi`ewa i tie trgnuvaat vo akcija , a drugata grupa na muskuli e blokirana i
ne mo`at da rabotat paralelno so prvite.

Embolofrazija
Pretstavuva dodavawe, vmetnuvawe na zbor~iwa so cel da se dobie vo vreme pri formuliraweto na
glavnata misla. Ovie vmetnati zbor~iwa kaj licata koi ne pelte~at ja ispolnuvaat prazninata vo vremeto koe e
potrebno za da se formira iskazot.
Vo kolku nekoj e nesiguren vo ona {to go zboruva,tolku pove}e vmetnati zborovi }e ima vo negoviot govor .
Kaj licata koi pelte~at ovie vmetnati zbor~iwa se koristat kako:
 Sretstvo da se zaobikoli gr~ot,
 Da se zadr`i verbalnata vrska me|u ona koe e ka`ano i ona koe treba da se ka`e.
Embolofrazite zaradi bezbrojnoto povtoruvawe se maksimalno avtomatizirani.Poznato e deka mnogu malku ili
nikako ne se pelte~i na avtomatiziranite zborovi.
Hezitacija - kolebawe
Koga }e se predoseti gr~ot, ~esto se pojavuvaat dolgi vnatre{ni kolebawa i obidi da se zboruva. Vidlivi
znaci na hezitacijata se:
 vegetativni znaci,
 prigu{eno di{ewe,
 ispu{tawe na centralniot glas ə, ə
 Hezitacijata e odraz na edna vnatre{na napnata sostojba

7
Zastoi i pauzi
Zastoite i pauzite vo govorot nastanuvaat od две причини:
 Zaradi is~ekuvawe na gr~ot koe se pret~uvstvuva;
 Zaradi ve}e nastanatiot gr~.
Za vreme na ovie pauzi i zastoi ako se stavi rakata na dijafragmata }e se po~uvstvuvaat gr~eviti dvi`ewa i
stegawa na muskulite vo toj predel, {to e objektiven znak deka pelte~eweto e prisutno a mol~ewto e rezultat na
edna vnatre{na te{kotija

Zamena na zborovi
Licata koi dolgo vreme pelte~at gradat celi sistemi na odnesuvawa koi imaat za cel gr~evite da se izbegnat
ili da se ubla`at. Za taa cel tie koristat zamena na zborovi.
Vinston ^er~il imal skrieno pelte~ewe, negoviot bogat re~nik najmnogu se zasnoval na toa {to toj kontinuirano
gi zamenuval te{kite zborovi.
Lu|eto so skrieno pelte~ewe se podvi`ni leksikoni; re{avat krstozborki za tren i dobro funkcioniraat vo
op{testvoto.

Afoni~ni govorni obidi

Za razlika od hezitizacijata i pauzite ovde liceto koe pelte~i pravi vidlivi napori da go sovlada gr~ot. Toa
pravi bezglasni dvi`ewa na govornite organi, posebno na jazikot i dolnata vilica so neekonomi~no tro{ewe na
vozdu{nata struja. Napregaweto se manifestira kako na liceto, taka i na celoto telo
Afoni~nite obidi se znak za jaki toni~ni gr~evi i se javuvaat kaj najte{kite formi na pelte~ewe.

Propratni dvi`ewa i tikovi

Tikovite se nesvesno usvoeni, avtomatizirani dvi`ewa na o~nite kapaci, usnite, jazikot i drugite delovi na
teloto. Frojdovata psihoanaliti~ka {kola gi povrzuva tikovite so neprijatnite do`ivuvawa od ranoto detstvo
Razvojot na tikovite zapo~nuva svesno. Po~nuva kako slu~ajno dvi`ewe na nekoj del od teloto za vreme na
pojavata na gr~ot. Ova slu~ajno dvi`ewe go otrgnalo vnimanieto na liceto so pelte~ewe od gr~ot a so toa do{lo
do emocionalno rasteretuvawe i do is~eznuvawe na gr~ot.
Liceto na sledniot gr~ svesno po~nuva da go primenuva istoto dvi`ewe, no posle mnogubrojni povtoruvawa na
dvi`eweto toa }e se avtomatizira i pove}e ne go mobilizira vnimanieto. Taka tikot pominuva vo edna lo{a
navika a pelte~eweto preminuva vo u{te pote{ka forma.
Di{ewe
Sekoe lice pa i ona koe pelte~i za vreme na mol~eweto, spieweto di{e normalno.
Di{eweto se poremetuva samo za vreme na govorot. Kaj polesnite kloni~ni formi di{eweto ne e poremeteno.
Kaj te{kite oblici doa|a do remetewe na govornoto di{ewe
Kaj licata {to pelte~at se sre}avaat 5 pogre{ni procesi na di{ewe:
 Aritmi~no di{ewe zaradi spazam na dijafragmata,
 Torakalno di{ewe so ~esti inspiriumi i kratki ekspiriumi
 Govor posle ekspirium – govor na rezidualen vozduh
 Govor niz inspirium
 Govor pod maksimalen kapacitet na vdi{en vozduh

Kolebawe na osnovniot laringealen glas

Spazmot na lariringealnite i faringealnite muskuli ja doveduva vo pra{awe pravilnata funkcija na
glasnicite, a so toa i kvantitativno – kvalitativnite karakteristiki na osnovniot glas.
Naporot koj pacientite go pravat za da go sovladaat gr~ot, nastanat so hipertonijata na muskulite, go podigaat
laringsot, predizvikuvaat tremor na glasnicite i proizveduvaat falseten glas. Pacientot so te{kotija gi istiskuva
rezervite na vozdu{nata struja i so krajna napnatost ja odr`uva fonacijata.

8
Kaj totalnata blokada glasnicite se cvrsto spoeni ili pak potpolno razdvoeni taka da nikakva fonacija ne e
vozmo`na.
Ako glasnicite se spoeni subvokalniot vozdu{en stolb e zapren, pa zaradi toa nema fonacija.
Аko se otvoreni toga{ se pojavuvaat afoni~ni obidi da se postigne govor.
Kaj slabite elektromuskulni impulsi -hipotonija na muskulite larinksot e vo minus pozicija i deluva
opu{teno pa se javuva {epot ili nizok usporen glas koj dava pomalku mo`nosti za pojava na gr~.
Ako ednata glasnica e vo hipotonija a drugata e vo normalna tenzija toga{ }e se pojavi disfonija.
Ako pak ednata glasnica e vo hipotonija a drugata vo zgolemena tenzija disfonijata }e bide pojako izrazena.

Pelte~eweto i mentalnite procesi

Liceto koe pelte~i naj~esto mo`e da go predvidi pojavuvaweto na gr~ot, pa duri da ja predvidi dol`inata na
traeweto na samiot gr~. Stravot koj e prisuten kaj licata {to pelte~at ne e sekoga{ povrzan so zborot na koj se
pelte~i. Toj e povrzan i so:
-Barawata na roditelite od deteto toa dobro da zboruva. Ovie barawa poka`uvaat deka kaj roditelite e
prisutna zgolemena voznemirenost.
-Vremevnskiot pritisok. Kaj pogolem broj od licata koi pelte~at postoi ~ustvo deka nema da stignat da
ka`at se {to naumile – brzinski stres.
Pelte~eweto ponekoga{ se ispla}a. Nekoj so pelte~eweto se za{tituva od ispra{uvawe. Drugi pak gi
manifestiraat potisnatite ~uvsva na agresija i protest za osamostojuvawe od roditelite. Na testovite za ispituvawe
na li~nosta do sega ne se pronajdeni razliki me|u licata koi pelte~at i onie koi ne pelte~at
Biolo{ki karakteristiki na licata koi pelte~at
U{te starata {kola na Gucman gi ispituvala biolo{kite i fiziolo{kite karakteristiki na licata koi pelte~at.
Bile ispituvani:
-Genetskite nasledni faktori
-Postoeweto na razliki me|u polovite
-Razliki vo vospituvaweto
-Inteligencijata
-Postoeweto na senzoren deficit

Neurolo{kite osnovi za pelte~eweto: cerebralnata dominantnost, lateralizacijata na rakata EEG za vreme na

govorot i vo miruvawe, koordinacijata za vremena govorot vo razna brzina.
-Biohemiskiot sostav na krvta
-Psiholo{koto reagirawe pred i posle pelte~eweto (vozbuduvaweto)
-Di{eweto, pulsot itn, itn.

Perkins gi grupiral biolo{kite podatoci vrz osnova na toa:

1.Koi biolo{ki uslovi postojat na po~etokot na pelte~eweto. Na po~etokot pred da se manifestira pelte~eweto
postoi dispozicijata – konstitucija.
Toa zna~i deka nekoj mo`e da ima bogati i sredeni mislovno – jazi~ni asocijacii, a da negoviot inervacionen
mehanizam na govorniot sistem preku koj se ostvaruva govorot da ne e stabilen i koordiniran, pa doveduva do
zapletkuvawe.
Kaj drugi mo`e inervacionen mehanizam na govorniot sistem preku koj se ostvaruva govorot da e
stabilen i koordiniran, a mislovno – jazi~ni asocijacii da se nesredeni i nestabilni pa toa se odrazuva na govorot.

2. Шto fiziolo{ki se случува za vreme na pelte~eweto.

Фiziolo{ki za vreme na pelte~ewto postoi tenzija na muskulite pri koja se slu~uvaat nekoi biohemijski promeni

3. Koi biolo{ki uslovi se povrzani za povtoruvawe na pelte~eweto

9
Povtoruvawe na pelte~eweto e povrzano so stvaraweto навика – nau~eno odnesuvawe

4.Koi biolo{ki uslovi vlijaat na smaluvaweto na pelte~eweto

Za namaluvaweto na pelte~ewetoo e bitna:
 - spretna artikulacija – dobra motorna koordinacija na govornite organi koja e bitna za po~etokot na
govorot
 - dobar govoren ritam so pomo{ na metronom
 - namaluvawe na brzinata na govorot
 - zakasnetiot auditiven fidbek
 - masking bel {uм

Zakasnet auditiven fidbek Lee efekt

Lee 1951 uka`al na eho govorot so koj ve{ta~ki se predizvikuva pelte~ewe. Ako nekoj koj нормално
zboruva go slu{a svojot govor so zakasnuvawe, tog{ nastanuva pote{kotija vo povratnata vrska koja konstantno
}e go popre~uva govorniot tek i }e predizvika pelte~ewe, promena na glasot, artikulatorni pogre{ki i sl.
Оvaa metoda se koristela za otkrivawe na simulantite koi se pravele deka pelte~at za da gi izbegnat nekoi od
obvrskite vo vojskata.
Pokasno e uvideno deka zakasnetiot govor ima pozitivno dejstvo na gubeweto na kloni~noto pelte~ewe i
smaluvawe na napnatosta kaj toni~noto pelte~ewe.
Pri primenata na DAF bilo zabele`ano deka:
 1. Пodobruvaweto na govorot zavisi od samata li~nost – variralo od pacient do pacient, ne zavisi od vi od
vozrasta, polot nitu od vremeto koga pelte~eweto se pojavilo.
 2. Нajdobri rezultati se postignuvaat kaj kloni~nata forma na pelte`ewe, no isto taka se poka`alo deka
rezultatite ne zavisat od te`inata na pelte~eweto
 3. Кaj mal broj na slu~aevi e zabele`ano pojava na poremetuvawe vo smisla na eholalija
 4. Пodobruvaweto nastanato so primenata na DAF ne e trajno i is~eznuva koga DAF }e prestane da se
aplicira
 5. Pozitivnoto dejstvo na DAF sistemot se sostoi vo usporuvawe na govorot. Samoto zakasnuvawe ja
poremetuva kontrolata na samoto pelte~ewe i deluva povolno na psihata na pacientot
 6. So DAF sisremot sekoja izgovorena fonetska celina ostanuva podolgo prisutna vo uvoto otkolku {to e
toa normalno, a odma potoa bez nekoj prekin se slu{a povtoruvaweto na celinata ili na eden del od
celinata niz krug koj usporuva – i najverovatno go otstranuva nedostatokot na taka preteranata labilnost ili
na prekratkoto traewe na signalot
 7. Зakasnetiot govor kaj licata koi normalno zboruvaat mo`e da predizvika pelte~ewe, a kaj licata koi
pelte~at pomaga za normalizirawe na govorot.
Po ovie zabele`uvawa sledela primena na DAF sistemot vo tretmanot na pelte~eweto I posle edna
podolgogodi{na primena na DAF, od samoto iskustvo mo`e da se zaklu~i slednoto:
 1. So primena na DAF sistemot govorot se prodol`uva – usporuva a za~estenosta na pelte~eweto se
namaluva
 2. Vlijanieto na upotrebata na DAF sistemot se ~ustvuva i posle ve`baweto
 3. DAF e poefikasno sretstvo vo otstranuvaweto na pelte~eweto otkolku “beliot {um”
 4. Najpogodno zakasnuvawe za vozrasnite okolu 0,2 sekundi, za malite deca 0,5 sek, a za postarite deca
0,4 sekundi.
So DAF povtorno se vospostavuva poremetenata povratna sprega.
Pelte~eweto i drugite govorni poremetuvawa
Pelte~eweto mo`e da bide prateno i so nekoi drugi govorni poremetuvawa ili pak drugi govorni
poremetuvawa mo`at da bidat proprateni so pelte~ewe. Ima govorni poremetuvawa vo koi pelte~eweto e samo
eden od simptomite vo sklop na eden sindrom na govorno poremetuvawe. Pelte~eweto mo`e da bide
kombinirani so:

10
 1 Dyslalia  4. ^esta e pojavata na pelte~ewe Dyslexia
 2.Dysphasia evolutiva zaradi nepostoeweto na vremenska
 3. Poretko so Rhinоlalia i o{tetuvawe na sinhronizacija na govornite i vizuelnite
sluhot impulsi
 5. So Tachyphemia
 6. Bradylalia
 7.Epilepsija

Koga postoi kombinirano govorno poremetuvawe sekoga{ se po~nuva od ona govorno poremetuvawe koe e
poizrazeno, a ostanatite se ve`baat popatno.
Kriti~ki osvrt na teoriite za pojavata na pelte~eweto
Vo sekoja od postoe~kite teorii za pojavata na pelte~eweto postoi vistina. Me|utoa, niedna ne e vo sostojba
da dade dovolno dokazi za etiologijata na pelte~eweto.
Mo`ebi se raboti za takva govorna pojava kaj koja pod vlijanie na razli~ni faktori, pod odredeni uslovi se
pojavuva pelte~ewe. Ako pak se bara to~no i poblisko odreduvawe na pri~inite za pojavata na pelte~eweto
mo`e da se ustanovat pogolem broj na pri~initeli.

Kaj nekoi postoi mislewe deka pod terminot “pelte~ewe se krijat razli~ni oboluvawa, a toa {to ne mo`eme
to~no da gi identifikuvame e odraz na nemo}ta na sovremenata nauka za pelte~eweto.
Nekoi od teoriite koi gi interpretiravme se temelat na naga|awa, drugi na pretpostavki i intuicija, treti na
subjektivna procenka, ~etvrti funkcioniraat pove}e kako model a ne kako teorija.
Postoeweto na golemiot broj na teorii ima i pozitivni strani.
Golemiot broj na teorii go zgolemilo interesiraweto za podlaboki istra`uvawa i ulagawa vo problemot. Tie
imaat vlijanie i na prakti~nata rabota zatoa {to sekoja teorija bila i proveruvana vo praksata, pa taka imame i
razni metodski postapki vo tetmanot na pelte~eweto

Klasifikacija na pelte~eweto

1. Fiziolo{ko, Primarno, Tranzientno, Sekundarno i Abrupno pelte~ewe.

2. a) kaj deca: Fiziolo{ko, Razvojno i Neurogeno.
b) kaj vozrasni: Razvojno perzistentno, Neurogeno i Psihogeno.
3. Razvojno, Grani~no, Po~etno, Preodno i Napredno.

Fiziolo{ko pelte~ewe

Fiziolo{koto pelte~ewe pretstavuva povtoruvawe na po~etnite glasovi, slogovi ili zborovi za vreme na
govorot. Povrzano e za isklu~ivo za periodot na govorniot razvoj, odnosno za vozrasta pome|u 2-5 godini od
`ivotot. Vo ovoj period pogolem broj od decata ne zboruvaat te~no, zastanuvaat, gi povtoruvaat glasovite,
slogovite, zborovite, se kolebaat, se pomagaat so upotreba na centralniot glas ili so drugi embolofrazii, gi
prodol`uvaat glasovite i sl. Decata koi se skloni kon pelte~eweto imaat pove}e vakvi simptomi.
Fiziolo{ko pelte~ewe e isklu~ivo povrzano za periodot na intenziven govorno jazi~ki razvoj. Vo ovoj
period decata se soo~uvaat so mno{tvo na zborovi, so nivnoto razli~no zna~ewe, so usvojuvaweto na
apstraktnite pojmovi.
Pelte~eweto vo ovoj period e samo fiziolo{ki odraz na celokupnata sostojba vo mislovno-jazi~kiot i verbalniot
proces. Deteto odbira zborovi I gi slo`uva vo re~enica {to ne ba{ lesna rabota. Ovie obidi ponekoga{ se
proprateni so mnogu napor, zapletkuvawe, razmisluvawe, ispravuvawe so cel svojot govor da go pribli`at na
govorot na vozrasnite
Fiziolo{koto pelte~ewe mo`e da se pojavi i na 5 godi{na vozrast pod vlijanie na intenzivno do`ivuvawe na
nadvore{niot svet, od potrebata od postavuvawe na golem broj pra{awa i zgolemenata potreba za soop{tuvawe i
ka`uvawe.
11
Fiziolo{koto pelte~ewe pod normalni okolnosti is~eznuva samo po sebe. Vo toj period mnogu e va`en odnosot
na roditelite i okolinata sprema deteto i negoviot govor.
Strplivoto odnesuvawe na roditelite, ne obra}aweto na vnimanie na negovoto zavlekuvawe so pru`awe na
dobar govoren model, lesen razgovor so deteto i verbalno stimulirawe e najdobar pat za sreduvawe na
fluentnosta na govorot. Roditelite i vospituva~ite ponekoga{ pravat fatalna gre{ka i takviot govor go narekuvaat
pelte~ewe.
Pla{ej}i se nivnoto dete da ne po~ne da pelte~I, po~nuvaat da go ispravuvaat, da go teraat da gi povtori
re~enicite i zagri`eno da go pratat sekoj negov zbor.
Kako rezultat na takvoto odnesuvawe na vozrasnite deteto po~nuva da ja gubi spontanosta vo izrazuvaweto, da
se ~ustvuva kako da e postojano pod nekakva kontrola, go svrtuva vnimanieto na svojot govor, postanuva
svesno za svoite pogre{ki, po~nuva da gi fiksira poedinite zborovi ili glasovi na koi zapnalo, po~nuva da ja
gubi samodoverbata.
Postojat i takvi roditeli koi pravat neumesni {egi na сметка na takviot govor na svoeto dete. Isto taka postojat i
deca koi se potsmevaat na takviot govor.

Se se toa faktori koi negativno vlijaat na detskiot govor, pa namesto fiziolo{koto pelte~ewe da se povle~e
toa se ustaluva i razviva vo pravo pelte~ewe. Sekoe skrenuvawe na vnimanieto na na~inot na koj deteto zboruva
gi remeti spontanite mislovno-jazi~ni procesi i deteto koe ne bilo svesno za svoeto zavlekuvawe, po~nuva
navistina da pelte~i.
Na toj na~in edna prirodna karakteristika na detskiot govoren razvoj se pretvara vo podmuklo
popre~uvawe na socijalnata funkcija na govorot.

Primarno pelte~ewe
Primarnoto pelte~ewe seu{te ne e pravo pelte~ewe, zatoa {to deteto i ponatamu ne e svesno za svojot
nepravilen na~in na zboruvawe, se naprega vo govorot, no ne go izbegnuva.
Procesot na komunikacija ne e ote`nat iako takviot govor ve}e go privlekuva vnimanieto na slu{atelot, pauzite
vo govorot se s̀e po~esti otkolku kaj fiziolo{koto pelte~ewe.
Za razlika od fiziolo{koto, kade {to po~esto doa|a do povtoruvawe na zborovi i frazi, kaj primarnoto
pelte~ewe po~esto se povtoruvaat glasovi i slogovi. Gr~evite koi se prisutni kaj ovoj oblik na pelte~ewe se od
kloni~en vid, {to zna~i deka deteto bez nikakov napor gi povtoruva elementite od govorot. Deteto mo`e da
stane svesno za svojot govor ako na toa mu se obrnuva vnimanie ili ako se ispravuva i predupreduva. Nekoi
avtori tvrdat deka takvata nefluentnost kako {to e primarnoto pelte~ewe ne mo`e da se nare~e pelte~ewe se
dodeka deteto ne po~ne da se pla{I od svojot govor i da ~ini posebni napori pelte~eweto da go izbegne. Spored
Van Riper prvite znaci na pelte~eweto se javuvaat koga deteto e vo razvojna konfuzija. Iskusen logoped mo`e
da razlokuva povtoruvawe na slogovi so tenzija i bez tenzija. Toa e prviot kriterium koj treba da se zeme vo
predvid pri postavuvaweto na diferencijalnata dijagnoza me|u fiziolo{koto i primarnoto pelte~ewe.

Tranzijentno –preodno pelte~ewe

Tranzientno (preodno) pelte~ewe pretstavuva preoden oblik pome|u primarnoto i sekundarnoto
pelte~ewе. Pelte~eweto e s̀e poza~esteno i ponaporno.
Tenzijata na muskulaturata e zgolemena, a traeweto na gr~evite e prodol`eno.
Polesnite kloni~ni gr~evi od prethodnata faza s̀e po~esto se me{aat so toni~nite gr~evi.
Deteto postanuva svesno za svoite govorni pote{kotii i po~nuva da poka`uva znaci na napregawe so cel
da gi sovlada gr~evite. Toa istovremeno ima ~uvstvo na nelagodnost, no seu{te ne razviva nikakvi odbrambeni
mehanizmi. Tranzientnoto pelte~ewe ne e konstantno, se javuvaat periodi na dobar govor ili polesna forma na
pelte~ewe, pa duri povremeno i is~eznuvaat site simptomi na pelte~eweto. Ne e pravilo site deca da pominat
niz tranzijentnoto pelte~ewe. ^esto pato mo`e sekundarnoto pelte~ewe mnogu pobrzo da se razvie , pa fazata na

12
tranzijentno pelte~ew da bide preskoknata. Tranzientnoto pelte~ewe ne se javuva vo onie slu~ai kaj koi nekoj
nadvore{en povod, vo vid na jaka trauma, vlijael na naglata promena vo govorot. Ako tranzientnoto pelte~ewe
se pojavi vedna{ treba da se zapo~ne so tretman, zatoa {to vo ovaa faza deteto seu{te nema bolni iskustva
zaradi pelte~eweto.

Sekundarno pelte~ewe
Sekundarnoto pelte~ewe e pravo pelte~ewe. Mo`e da ima razli~ni simptomi i razli~en stepen na
razvienost. Vra}awe od ovoj stadium nema. Karakteristiki na sekundarnoto pelte~ewe se:
- op{ta napnatost na muskulite na celoto telo, a posebno na govornite organi,
- deteto koe pelte~i po~nuva da se pla{i od govorot i od poedini govorni situacii,
- se razviva svest za sopstvenata li~nost kako lice koe pelte~i,- se javuvaat tikovi i odbrambeni dvi`ewa,
-se razviva disritmija pome|u di{eweto, fonacijata, artikulacijata, govorno-mislovniot tek,
- pelte~eweto ima povratno dejstvo na psihata na deteto, zaradi {to se zatvara lanecot: strav od govor –
pojako pelte~ewe, pojako pelte~ene – pogolem strav od govorot.
Abrupno pelte~ewe
Pod abrupnoto pelte~ewe se podrazbira, iznenadna, nagla pojava na pelte~ewe, odnosno silen prodor na
golemi govorni pote{kotii koi vo drasti~na forma go prekinale normalniot govor.
Abrupnoto pelte~ewe mo`e da se javi vo sekoe `ivotno doba, no e karakteristi~no za mnogu ranata vozrast (od
prvata do tretata godina od `ivotot) i pubertetot. Toa seu{te ne e usloveno, zatoa {to seu{te nemalo vreme da se
formiraat novi, pogre{ni govorni avtomatizmi. Povodot za abrupnoto pelte~ewe e skoro sekoga{ poznat.
Abrupnoto pelte~ewe obedinuva vo sebe samo dva etiolo{ki faktora atoa se: konstitucijata i neposredniot
povod stvoren od sociolingvisti~kata klima.
Toa pretstavuva nenormalno zgolemena afektivna reakcija na li~nosta na fizi~kata ili psihi~kata trauma, a se
manifestira na govorot zatoa {to govorot pretstavuva negova “slaba to~ka” i e lesno ranliv zatoa {to vo sebe go
obedinuva: misleweto, stavovite, odnesuvaweto, odnosot kon drugite, odnosot kon sopstvenata li~nost.

Iskustvoto vo re{avaweto na ovakvite slu~ai poka`alo deka ako navreme se pobara stru~na pomo{, a toa
zna~i pred da po~nat da deluvaat faktorite na u~ewe i faktorite na suprastrukturata(vo tekot na prvite dve nedeli
od pojavuvaweto) procesot mo`e da se prekine i govorot za relativno kratko vreme ponovo da se normalizira.
Relativno kratko vreme zna~i barем dva meseca strplivo pratewe, rabota, stvarawe na povolna klima, davawe
direktni i indirektni soveti
Rehabilitacijata na ovakvi slu~ai bara maksimalna anga`iranost na logopedot i sistematsko vodewe na
pacientot i semejstvoto do kraj. Sekoe abrupno pelte~ewe mo`e da se re{и koga intervencijata e brza i efikasna,
odnosno ako roditelite navreme se obratat za pomo{.
Abrupno pelte~ewe koe trae podolgo vreme prerasuva vo nau~eno odnesuvawe so nadgradena suprastruktura i
toga{ toa dobiva sosema drug tek.
 KAKO DA JA SVATETE♥ LI^NOSTA KOJA PELTE^I
 Zamislete deka u{te od mal pred site ste pelte~ele. Vie toa ne go sakavte, no ne mo`evte ni{to da
napravite. Kako rezultat na toa, pravevte se za da go izbegnete pelte~eweto, a toga{ lu|eto pogre{no Ve
sva}aa. Ve smetaa za vozdr`ana, povle~ena i }utliva li~nost.
 A Vie posakuvavte da bidete so nekoj, imavte mnogu za ka`uvawe i pomislata za razgovor Vi izgleda{e
prekrasno. Taka sekoja ve~er pred spiewe se molevte stra{nata nesre}a da is~ezne, no toa ne se slu~uva{e.
 Koga bevte mal Ve nosea kaj razli~ni specijalisti koi se obiduvaa da Ve nau~at da zboruvate bez
pelte~ewe ili pak da pelte~ete pomalku zabele`livo. Ponekoga{ prestanuvavte da pelte~ete pred niv, no toa
povtorno se vra}a{e {tom }e izlezevte od nivnata ordinacija, nivnite soveti koi porano dobro uspevaa,
sega ne pomagaa.
 Pelte~eweto Ve poni`uva{e, ja uni{tuva{e va{ata samodoverba. I ~esto, koga be{e najizrazeno, lu|
eto kako da dodavaa sol na lutata rana, Vi se smeeja, Ve navreduvaa, Ve narekuvaa glup i nikoga{ ne Ve
sva}aa seriozno.

13
 Vo u~ili{teto imavte mnogu pra{awa, koi nikoga{ ne gi postavivte. Ako moravte da odgovarate, koga
nemo`evte da go ka`ete to~niot odgovor go izgovaravte pogre{niot.
 Vo restoran, pora~uvavte noa {to mo`evte da go izgovorite, a ne ona {to go sakavte. Pravevte se,
samo da go izbegnete poni`uvaweto
 Mnogu u~evte i zatoa {to ste inteligentna li~nost dobivavte odli~ni ocenki na pismenoto
ispra{uvawe. @iveevte vo postojan strav od usnoto odgovarawe i gi molevte roditelite da go zamolat
nastavnikot da ne Ve ispra{uva. Nekoi nastavnici imaa razbirawe i Vi go olesnuvaa Va{eto prisustvo na
~asot. Drugi pak insistiraa na aktivno vklu~uvawe, kako na~in za nadminuvawe na problemot.
Se}avaweto na ovoj ko{mar Ve prate{e so godini, Vi ja ote`nuva{e Va{ata borba ne samo na ~asot, tuku i
na sekade.
 Sakavte da se zapi{ete na fakultet, no pomislata na priemniot ispit Ve zastra{uva{e, Vsu{nost, sekakov
vid na razgovor Vi pretstavuva{e no}na mora. Poradi toa i zaposluvaweto Vi ode{e te{ko, no imavte sre}a
da pronajdete rabotodava~ na koj ne mu pre~e{e Va{iot problem.
 Izleguvawata nave~er Vi pretstavuvaa u{te edno ma~ewe, od samata pomisla na niv Ve fa}a{e
panika. Prvoto pret~uvstvo deka }e zapelte~ete momentalno Vi ja upropastuva{e ve~erta. Povremeno
zapoznavavte po nekoja dobra li~nost na koja ne i smeta{e Va{iot problem. Toa bea retki lica koi gledaa
podlaboko vo Va{ata li~nost.
 Kako vremeto pominuva{e stanavte popametni, nau~ivte dosta trikovi za izbegnuvawe na pelte~eweto i
izbravte profesija vo koja ne e potrebno mnogu da se zboruva, toa se profesii kako smetkovoditel, in`iwer,
programer, {ofer, profesii vo koi mo`evte da rabotite sami.
 Va{ite roditeli se otka`aa, pove}e ne ja spomnuvaa Va{ata maka. Kako i da ne postoela. Istoto go
napravija i Va{ite prijateli.
 Probavte alkohol i razni drogi, zatoa {to imavte slu{nato deka ponekoga{ pomagaat. No ne i Vam, tie
samo gi vlo{ija rabotite, pa prestanavte. Probavte se {to modernata medicina mo`e{e da ponudi kako
eventualna pomo{, no pak ni{to.
 Pristapivte vo grupa na lu|e so ist problem, no kako da se gledavte vo ogledalo. Posebno Vi smeta{e
soo~uvaweto so polo{ite od Vas, toa be{e kako nagovestuvawe {to mo`e da Vi se slu~i ako pelte~eweto se
vlo{i.
 Izjavata deka pelte~eweto ima{e vlijanie na Va{iot `ivot, be{e blagore~ena izjava, toa go pro`deruva{e i
kontrolira{e va{iot `ivot na taka podmolen na~in, {to Ve tera{e da razmisluvate dali ima smisla da
prodol`ite so takviot `ivot.
 I taka, se otka`avte, prestanavte da barate re{enie. Po~navte da se zala`uvate deka pelte~eweto }e pomine
samo od sebe so tekot na vremeto i na bezbolen na~in.
Dali va{eto dete pelte~i
 Sekoj roditel so netrpenie go o~ekuva ra|aweto na svoeto dete. Radost i gordost e da si roditel no voedno i
golema odgovornost. Seta taa radost se pomatuva koga }e se javat nekoi “nestandardni – neo~ekuvani
problemi” Toa se problemite vo govorot na deteto. Postojat golem broj na govorni rastrojstva no naj~esto i
najslo`eno e pelte~eweto.
 Neo~ekuvanata pojava na pelte~eweto sozdava golem stres vo sekoe mlado semejstvo. Tie sekoga{ se
poka`uvaat kako nepodgotveni vo soo~uvaweto so ovaa govorno rastrojstvo.
 Roditelite po~nuvaat da posetuvaat lekari logopedi so `elba da go re{at problemot vedna{.
 Tretmanot na pelte~eweto ne e akt tuku kontinuiran proces, za koj e potrebno vreme, trpenie i podr{ka od
roditelite.
 Nekoi roditeli ne obra}aat vnimanie mislej}I deka brzo }e pomine. Koga se raboti za pelte~eweto va`i
zlatnoto pravili “ KOLKU PORANO TOLKU PODOBRO”
 Govorot e sposobnost koja ne pravi porazli~ni od `ivotnite. Toa e najslo`enoto ne{to {to go imame.
 DECATA U^AT DA ZBORUVAAT preku slu{awe, nabquduvawe na sredinata koja e okolu niv. Tie
vpivaat se {to }e slu{nat i potoa go reproduciraat preku sopstveniot govor. Site lu|e koi se vo kontakt i
govorat so deteto imaat vlijanie vrz negoviot govoren razvoj. Najgolemo vlijanie imaat onie koi se
postojano so deteto i koi go sakaat. Qubovta e ne{to najva`no za ~ove~kiot razvoj.
14
 DECATA RAZBIRAAT mogu pove}e otkolku {to mo`at da ka`at. Roditelite go zaboravaat toa i treba da
zboruvaat otvoreno so svoite deca.
 PRVITE ZBOROVI obi~no se pojavuvaat okolu prviot rodenden. Ve}e do vtoriot rodenden decata
nau~uvaat pove}e zborovi i se obiduvaat da formiraat kratki re~enici.
 Pome|u vtorata i ~etvrtata godina decata intenzivno go razvivaat svojot govor. Zatoa e mnogu va`no
roditelot da bide blizu do svoite deca da mu pomaga, so vnimanie da go slu{ negovoto zboruvawe. Treba
roditelite da znaat deka vo ovoj period na deteto mu pretstavuva golemo zadovolstvo postojano da
zboruva.
 NE POPRAVAJTE GO MNOGU ЧЕСТО DETSKIOT GOVOR. Detskiot govor ne treba da bide cel na
potsmev, nitu pak treba da bide popravan bez potreba. Decata ja slu{aat pravilnata fraza ili zbor, no }e ja
proiznesat toga{ koga }e bidat podgotveni za toa.
Primer na dete so fiziolo{ko pelte~ewe:
 Bojan e `ivo i mnogu aktivno dete na 4 godi{na vozrast. Toj e ponapreden vo svojot govoren razvoj i za
negovata vozrast odli~no govori. Raspolaga so pogolem fond na zborovi odkolku negovote vrsnici. Koga
e naluten, revoltiran, vozbuden povtoruva celi zborovi i re~enici. Toa po~nal da go pravi pred 6 meseci i
problemot se javuva periodi~no posebno za nekoi veselbi, rodenden, proslavi.
 Bojan ne obra}a vnimanie na toa, nikoga{ ne e ta`en, ne samo {to ne se otka`uva tuku prodol`uva da
zboruva dodeka ne go ka`e toa {to go saka.

 TOA SE NORMALNI JAZI^NI POTE[KOTII A NE PELTE^EWE

 Kaj decata kako Bojan mislata e pobrza od govorot. Takvite deca zboruvaat zabrzano, povtoruvaat zborovi
i re~enici no ne pelte`at.
 Govorot se u~i ~ekor po ~ekor i pominuva niz odredeni fazi. Ponekoga{ decata nau~uvaat novi zborovi za
mnogu kratok period i toa go nadminuva nivnoto nivo na sposobnosti.
 Nedovolno izgovoreniot zbor se javuva pri vozbuda i razdrazlivost na deteto, i is~eznuva za kratko vreme,
pokasno mo`e da se pojavi povtorno i pak da is~eznat.
 Seto toa e normalno za predu~ili{na vozrast. Deteto sekoga{ brza, misli pobrzo otkolku {to mo`e seto toa
da go ka`e.
 Postojat nekolku objasnuvawa za ovoj fenomen koj ne e pelte~ewe a koj ponekoga{ se narekuva rano
detsko pelte~ewe razvojno ili fiziolo{ko. Ova Fiziolo{ko pelte~ewe se slu~uva koga deteto nema bogat
re~nik no ima golema `elba da zboruva.
 Ili pak vo drug slu~aj koga deteto prima mnogu informacii no govorniot aparat ne e mnogu razvien
 Decata u~at da lazat pred da proodat taka i na govorot mu treba podgotvitelen period pred da stane
intenziven.

SE ZABRANUVA:
 Fizi~ko nasilstvo vrz decata.
 Da mu se re~e, da prestane da pelte~i.
 Da im se obra}a so pogrdni zborovi(upatstvata da se dobro obmisleni za da ne predizvikuvaat vina kaj
decata).
 Da mu se pomaga pri izgovarawe na mislite na koi muca, odnosno da ne zboruvate Vie namesto nego.
 Da mu se re~e da go obmisli toa {to }e go ka`e i kako to~no }e ka`e.

 Da se iska`uva razdrazlivost i netrpelivost.

 Roditelite da se neprekinato anga`irani so svoite problemi (da se najde vreme za komunikacija so
deteto, razgovor, za pro{etki,igri i otstranuvawe na problemite).
 Da se zboruva za problemite i sostojbite pred deteto.No ako toa projavi interes da mu se objasni so
optimisti~ki zavr{etok.

15
 Ne se prepora~uva da se prekinuva koga zboruva zo{to se zgolemuva kompleksot na pomala
vrednost,a toa go zasiluva pelte~eweto.

 Da mu se re~e na deteto da go promeni tonot i intonacijata na glasot.

 Da mu se re~e da ja zameni te{kata misla so druga.
 Da se manifestira so`aluvawe kon deteto.

 Negativnata uloga da se iska`uva so ,,NE, NE MO@E, NE TREBA, NE PRAVI TAKA...,,

 Ne treba da se davaat prete{ki zada~i na deteto,zatoa {to vodi do sostojba na stres i dezorientacija.
 Ne smee da mu se zadavaat nedosti`ni i nerealni celi.
 Se zabranuva izlo`ubawe na mnogu ladno ili vlijanie na `e{ko sonce.
 Potreben mu e redoven son,prodol`en i miren,osobeno popladneven.
 Da ima pravilen re`im na hranewe. Hranata da ne e nadraznuva~ka(solena,kisela,luta). Strogo se
zabranuva crn ~aj ,koka kola, ~okolado i ograni~ena upotreba na mrsna hrana.

SE PREPORA^UVA
 Okolinata da se odnesuva kon deteto kako da ne pelte~i.
 Roditelite da se spokojni i da slu{aat {to zboruva deteto.
 Da poka`at deka im e zadovolstvo da zboruvaat so deteto.
 Da izgledaat zainteresirani za toa {to go ka`uva deteto.
 Ako e deteto vozbudeno, da se smiruva:
 Poleka jas imam vreme da slu{am {to saka{ da mi ka`e{.
 Da se poka`e deka negovite gre{ki ne Ve voznemiruvaat i ako toa posaka mo`e zaedno da se povtoraat
novite re~enici.
 Deteto da bide pofaleno i nagradeno za pravilnoto ispolnuvawe na opredeleni zadol`enija i zada~i.
 Roditelite da zboruvaat pobavno, potivko, jasno, so mek i prijaten glas. Da se zboruva so jazik
soodveten na vozrasta na deteto.
 Razgovorot da se sledi so nasmevka.
 Na deteto da mu se ~itaat prikazni so :
 Spokoen ton i malku potivok od normalniot glas.
 Da se raska`uva sodr`inata.
 Da raska`uva i da se dozvoli na deteto da go ka`e svoeto mislewe za prikaznata (kolku {to saka).
 Da se vnimava prikaznata da ima sre}en kraj.
 Se prepora~uvaat pro{etki vo priroda.
 Deteto da ima dosta slobodno vreme.
 Da prestojuva vo mirna i spokojna atmosfera.
 Da se svedat na minimum vlijanijata na razli~ni slavewa kade ima galama, gu`va i glasno slu{awe na
muzika .
 Da se izbegnuvaat traumatski situacii koi bi predizvikale kaj deteto silni emocionalni konflikti.

Primer za tranzientno pelte~ewe

 Stefanija e 6 godi{no devoj~e. Razvojot na govorot bil normalen. Proodila na edna godina. Roditelite
zabele`ale deka taa ne nitu desni~ar nitu levi~ar, odnosno se slu`i so dvete race. Glasovite s,z,c,{,`,~, r i
sozdavaat problem. Spored misleweto na roditelite taa po~nala da pelte~i koga imala 4 godini. Kako
povod go naveduvaat stravot koj go do`iveala od zvukot na nisko preletan avion, no so sigurnost ne mo`at
da ka`at dali od toj moment taa po~nala da pelte~i. Najprvo povtoruvala mali zborovi i ne tolku
zabele`itelno se pojavilo pelte~eweto. Vo poslednite dve godini zapo~nala po~esto da se izma~uva pri
izgovorot na nekoi zborovi. Dodeka zboruva ~esto zema vozduh za da na nekoj na~in se spravi so
blokiraweto i toa sozdava vpe~atok deka ima problemi vo di{eweto.

16
 Od vreme na vreme tropa so svojata raka ili noga pred da go ka`e zborot. Vo odredeni periodi ne saka da
da ja krene slu{alkata od telefonot i se gleda voznemirenost kaj nea. Stefanija ne pelte~i samo koga e
vozbudena, tuku pelte~eweto se pojavuvaat i vo obi~ni momenti. Ovie momenti idat i si odat periodi~no
no nikoga{ ne is~eznuvaat Nekoi deca vo detskata gradinka ja imitirale i se potsmevale
 Ako deteto se izma~uva za vreme na izgovorot na nekoi zborovi, ako izbegnuva da govori toa se prvite
pokazateli deka ne{to seriozno se slu~uva so detskiot govor
 Obi~no roditelite se vra}aat doma umorni od rabota nemaat sili da gi slu{nat ne{tat {to deteto im gi
ka`uva.
 Decata imaat golema potreba od sigurnost, privrzanost i toplina
 Izbegnuvajte da zboruvatae so deteto so nervozen ton.
 Izbegnuvajte da go kritikuvate za negoviot govoren problem.
 Objasnete mu deka mnogu deca imaat ist takov problem i deka toa ~esto se javuva kaj decata

Primer za sekundarno pelte~ewe

Tode e 11godini odi vo 4 oddelenie i negovoto pelte~ewe se pojavilo koga imal 4-5 godini. ^esto vo
govorot pravi prodol`eni pauzi. Se izma~uva so samata podgotovka za ka`uvawe na zborot. Negovoto
zboruvawe zvu~I napregnato. Vo u~ili{teto Tode ~esto ne kreva raka, duri i da znae, za{to nekoi od negovite
drugari mu se potsmevaat. Go pra}a negoviot pomal brat da odi do prodavnica bidej}i go fa}a strav da ne se
blokira

Primer za abrupno pelte~ewe

Aleksandar epreambiciozen 15 godi{nik, odli~en u~enik. U~estvuva na takmi~ewe i izlegol kako
pobednik. Nedela dena pred finalniot natprevar postanal nervozen. Drugarot so koj u~el mu go skrenal
vnimanieto na negoviot govor velej}I mu deka malku zavlekuva. Na finalniot natprevar ne pobedil. Se vra}a
doma vo jak gr~, edvaj im soop{tuva na svoite za rezultatot. Potoa tri dena mol~I, na pra{awata odgovara so
napor i razvle~eno.Se pojavuvaat spazmi i toni~ni gr~evipred poedinite glasovi. Po prevzemaniot logopedski
tretman govorot se normalizira
Abrupno pelte~ewe kaj koe pomo{ e pobarana mnogu kasno
Koga Blagoj imal 2 godini roditelite go odnele na odmor na more. Tatkoto go zemal sinot vo race i go
vnel vo vodata i go pu{til, deteto po~nalo da vriska i da golta od vodata. Potoa koga se smirilo za}utelo. Posle
dva dena po~nalo da zboruva no so golemi napori i gr~evi.
Logopedska pomo{ e pobarana posle 5 godini koga deteto imalo 7 godini. So sedum godini deteto gi
manifestiralo site simptomi na pravo pelte~ewe. Rehabilitacioniot tretman se odvival dolgo i te{ko. Ova
pelte~ewe bilo abrupno samo na po~etokot.
Zatoa e potrebno da se intervenira kaj abrupnoto pelte~ewe u{te so samata pojava.

Imaat li vina roditelite?

 Ne! Nikoj nema vina za toa {to deteto zapo~nalo da pelte~i. Za razvojot na pelte~eweto sredinata e
mnogu va`na. Stravot na roditelite mo`e da vlijae na pelte~eweto
Dali deteto }e go nadmine pelte~eweto?
 Mo`ebi da, a mo`ebi i ne. Sepak treba da se `ivee so toa somnenie. Site deca imaat pelte~ewe od razli~en
stepen vo detstvoto. Stravot osobeno kaj ~uvstvitelnite deca, od reakcijata na drugite, e naj~est element za
pojavata na pelte~eweto
Шto mo`e da napravi logopedot?
 Ako deteto ne se izma~uva so govorot i ne gi izbegnuva govornite situacii toga{ nema potreba od
sistematsko posetuvawe na logoped.
 Ako deteto zapnuva na mnogu od zborovite se izma~uva i gi izbegnuva govornite situacii toga{ ima
potреба od kompletna logopedska pomo{.
 Sovremenoto tretirawe na pelte~eweto ne vklu~uva govorot na deteto da se odviva bez pelte~ewe

17
 Roditelot nikoga{ ne treba da ja zaboravi svojata va`na uloga kako sou~esnik vo rabotite so logopedot
 Roditelot e se za svoeto dete i mo`e najdobro da mu pomogne

2. a) kaj deca: Fiziolo{ko, Razvojno i Neurogeno.

b) kaj vozrasni: Razvojno perzistentno, Neurogeno i Psihogeno.

Nevrogeno pelte~ewe
 Nevrogenoto pelte~ewe e poremetuvawe vo te~nosta na govorot koja nastanuva koga nervniot sistem e
nesposoben da gi koordinira site muskuli vklu~eni vo realizacijata na govorot.
 Se javuva kaj deca i vozrasni. Dosega{nite istra`uvawa poka`uvaat deka nastanuva zaradi lezii vo
frontalniot, parietalniot i temporalniot rezen, vo dolniot i gorniot del na mozo~noto steblo, bazalnite
ganglii i vo cerebelumot.
 Vo odnos na razvojnoto, neurogenoto pelte~ewe se odlikuva so specifi~na govorna simptomatologija i
dodatni psihonevrolo{ki poremetuvawa.
 Nevrogenoto pelte~ewe isto taka mo`e da se javi kako rezultat na mozo~ni udari ili povredi na mozokot

 Za razlika od razvojnoto, koj nevrogenoto pelte~ewe ne postoi konzistentnost vo pojavuvaweto

nadisfluentnosta . Mo`e da se javi na site dielovi na zborot i na site vidovi zborovi pa i da go zafati
spontaniot govor, automatizmite i peeweto.
 Akusti~kata analiza upatuva na nevoedna~ena fonacija, odnosno na nevoedna~ena inervacija na
laringealnite muskuli.
 Nevrolo{kata dijagnostika poka`uva razli~ni odstapuvawa kako posledica o{tetuvawa na kortikalnite,
supkortikalnite, piramidnite i ekstrapiramidnite nervni strukturi.

Psihogeno pelte~ewe
 Psihogenoto pelte~ewe se javuva vo vid na histeri~na reakcija (“histeri~no pelte~ewe”) koe se javuva
naglo, monosimptomatski, so mali varijacii vo intenzitetot na simptomite i so indiferenten, duri
egzibicionisti~en odnos kon pelte~eweto, po~esto se javuva kaj vozrasnite.
 Psihogenoto pelte~ewe se javuva kako epizodna reakcija na stres vo tekot na govornata komunikacija koja
se slu~uva kaj hpersenzitivnite, anksioznite i nesigurnite lu|e.
 Kaj pomal stres pelte~eweto se manifestira so pauzi, repeticii na frazi i re~enici, hipertoni~ni zastoi, a kaj
pogolem stres se javuva i tremor na glasot, repeticii na slogovite, re~enicite se dezorganizirani ili
nekompletni.
 Najva`na karakteristika e toa {to pelte~ewetoa is~eznuva ili mnogu se namaluva so is~eznuvawe na
stresot.

Razvojno pelte~ewe
 Razvojno pelte~ewe od 1,5-6g.
 - pove}e od 10 gre{ki na 100 zborovi tekst
 - povtoruvawe na slogovi, zborovi, delovi od re~enica pa i celi re~enici
 - povtoruvawata ne se pove}e od 2-3 pati
 - nema napnatost
 - deteto ne e svesno za gre{kite
 Grani~no pelte~ewe
 Grani~no pelte~ewe od1,5-6 g
 - pove}e od 10 gre{ki na 100 zborovi tekst
18
 - povtoruvawe na slogovi, zborovi, delovi od re~enica pa i celi re~enici
 - prodol`uvawe na glasovi  - nema napnatost
 - povtoruvawata se pove}e od 2-3 pati  - svesnosta e minimalna

Po~etno pelte~ewe
 Po~etno pelte~ewe od 2-8 g.
 - napnatost na muskulite na vratot ili liceto
 - di{eweto e naglaseno i napnato pred po~etokot na govorot
 - povtoruvawata se obi~no na po~etokot na zborot , re~enicata
 -deteto e svesno za problemot
 po~nuvaat da se javuvaat propratni simptomi (trepkawa ili zamavnuvawa so glavata)

Preodno pelte~ewe
 Preodno pelte~ewe od 6-13g
- site simptomi od po~etnoto se so pojak intenzitet i za~estenost
 - deteto gi izbegnuva govornite situacii
 - se pojavuvaat sekundarni psiholo{ki problemi (sram, strav, povlekuvawe, ~uvstvo na inferiornost i dr.)
 -deteto vo govorot koristi razni strategii (zaobikoluvawe na te{kite zborovi ili glasovi, zamena na te{kite
zborovi so sinonimi)

Napredno pelte~ewe
 Napredno pelte~ewe od 14-…
 poizrazeni simptomi od predhodnoto
 - pojava na negativni stavovi kon govorot
 - prodlabo~uvawe na sekundarnite psiholo{ki problemi
 - namalena samodoverba i samopo~ituvawe

^etiri vidovi na pelte~ewe- Martin F. [varc

1. Stresot doveduva do stegnuvawe na glasnicite i pojavata na pelte~eweto e vo tekot na govorot. Zna~i govorot
e isprekinat: k-k-kapa; ka-ka-kapa
2. Stresot doveduva do stegnuvawe na glasnicite, vo toj moment pacientot ne po~nuva so zboruvawe, go
odlo`uva govorot dodeka ne popu{ti tenzijata.Zna~i imame afoni~ni po~etoci: dolgi pauzi pred da po~ne
da zboruva ili k…..apa
3.Vo momentot koga stresot }e dovede do pojava na stegawe na glasnicite, pacientot po~nuva da koristi nekoja
od strategiite za namaluvawe na tenzijata (vdi{uva vozduh, golta).
4. Skrieno pelte~ewe. Pacientot navreme go pre~uvstvuva pelte~eweto i gi izbegnuva zborovite, glasovite ili
govornata situacija
 Spored ovoj avtor prviot tip na pelte~ewe e “tipi~en” oblik na pelte~ewe i e naj~est.
 Vtoriot tip e poredok no i toj spa|a vo grupata na “pravo” pelte~ewe
 Tretiot i ~etvrtiot tip se dru{tveno prifatlivi oblici i ne se priznati kako oblici na pelte~ewe. Ovie pacienti
poretko baraat pomo{

Klini~ka slika na pelte~eweto

 Pelte~eweto ima dve formi: kloni~na i toni~na.
 Kaj kloni~nata forma na pelte~ewe, deteto nekolku pati go povtoruva istiot po~eten slog ili glas. Ovaa
forma obi~no se sre}ava vo prviot mesec od pojavata na govornoto poremetuvawe.

19
 Toni~nata forma se manifestira so pravewe na dolgi pauzi i stiskawe na govornite organi pri izgovaraweto
na glasovite. Postoi i kombinirana forma na pelte~ewe koga kaj deteto se prisutni i toni~ni i kloni~ni
gr~evi.

Kaj pelte~eweto naj~esto se pojavuvaat slednite simptomi:

 Povtoruvawe na delovi od zborovite ili  Razli~ni dvi`ewa so glavata, teloto
re~enicite  Neadekvatni fiziolo{ki reakcii (potewe,
 Prodol`uvawe na glasovite crvenilo, zagrzan puls)
 Zastoj vo govorot  Strav
 Vmetnuvawe na razli~ni glasovi  Emocionalna nestabilnost
 Embolofrazii  Smalena koncentracija
 Podolgo traewe na govorot  Izbegnuvawe na vizuelniot kontakt so
 Strav od govor i govorni situacii sogovornikot
 Tikovi

Strategii koi pacientite gi koristat za da go sovladaat pelte~eweto

 Brzo vdi{uvaat vozduh pred po~etokot na govorot – toa go pravat kako da se zadi{ani, pa doa|aat do
vozduh. Ovaa strategija ja koristat zatoa {to brzite vdi{uvawa gi razdvojuvaat stegnatite glasnici.
 Zboruvawe na rezidualen vozduh. Koga mozokot }e dobie signal deka nema vozduh i deka belite drobovi
se pred kolaps se pra}a naredbi za razdvojuvawe na glasnicite i priprema za vdi{uvawe.
 Goltawe pred po~nuvawe so govor. Pri goltaweto glasnicite cvrsto se zatvaraat za da spre~at vleguvawe
na hrana ili te~nost vo belite drobovi, a neposredno posle goltaweto tie silno se otvaraat.
Dijagnostika na pelte~eweto
Има za cel da utvrdi (ako e mo`no):
 Etiologijata
 Klini~kata slika
 Somatogenite i psihogenite poremetuvawa so cel da se planira i primeni soodvetniot tretman
Vo dijagnostikata na pelte~eweto mora da bide vklu~ena:
 Medicinskata dijagnostikata na pelte~eweto
 Psiholo{ko-socijalnata dijagnostikata na pelte~eweto
 Logopedskata dijagnostikata na pelte~eweto
 Medicinskata dijagnostika  Neurofiziolo{ka
Medicinskata dijagnostika treba da bide:  ORL
 Pedijatrijska  Fonijatrijska
 Neurolo{ka

Pedijatrijskata dijagnostika treba da ja utvrdi op{tata zdravstvena sostojba na deteto

 Nevrolo{kata i neurofiziolo{kata ja ispituva sostojbata na neurovegetativniot sistem, i vrz osnova na
mikrosimptomatologijata da gi otkrie mikro leziite na neurovegetativniot aparat i CNS, da ja utvrdi
dominantnosta na hemisferite, konstitucionalnata ili naslednata opteretenost, da izvr{ ispituvawe na:
 Kvantitativnata elektroencefalografija (EEG)
 Magnetna encefalografija (MEG)
 Evociraniot potencijal
 Kompjuterska tomografija (CT)
 Poziciona emisiona tomografija na mozokot (PET)
 Magnetna rezonanca (MR)
 Ispituvawe na regionalniot mozo~en krvotok na pacientite koi pelte~at
 Kvantitativnata elektroencefalografija (EEG)

20
EEG e neurofiziolo{ka metoda za registracija na bioelektri~nite potencijali na mozokot.
  Za snimawe na mozo~nata aktivnosti, koja mo`e da se izvr{i vo zaspana i budna sostojba, pacientot treba da
bide pripremen-zapoznat so na~inot na rabota, i mora da ima izmiena kosa.
  Snimaweto se vr{i so postavuvawe na posebna kapa, koja se stava na glavata na pacientot so prethodna
priprema od strana na tehni~arot (na mestoto na sekoja elektroda se stava gel zaradi vospostavuvaweto na
kontakt so elektroda). Ispituvaweto e bezbolno, nema zra~ewe, nitu {tetni posledici, pa mo`e da se pravi
po~esto. ^itaweto na naodite e istiot den.
  
Kompjuterska tomografija (CT)

Poziciona emisiona tomografija na mozokot (PET)

So PET pregledot se detektiraat promenite vo funkcijaat na kletkite na toj nain, {to se ispituva kako kletkite gi
tro{at nutritientite kako {to se {e}erot i kislorodot. Registriraj}i gi ovie promeni vo funkcijata na kletkite a koi
se karakteristi~ni za tumorite vo odnos na normalno zdravata kletka, lekarot dobiva informacija za
promenetosta na funkcijata na kletkata, t.e. na tkivoto i organot. Na ovoj na~in efikasno i brzo se doa|a do
postavuvawe na to~na dijagnoza.

Magnetna rezonanca (MR)

Magnetnata rezonanca, e superiorna, neinvazivna dijagnosti~ka metoda za prikaz na strukturata na glavata i
ki~meniot stolb, mekotkivnite strukturi i koskeniot zgloben sistem, strukturata na malata karlica. Pregledot
nema primarno {tetno dejstvo na organizmot (slikata se dobivae bez upotrebata na radioaktivno zra~ewe!).
 Ispituvaweto na evociranite potencijali e neurofiziolo{ka tehnika za ispituvawe setilata : vidnoto,
slu{noto, setiloto za dopir. Poedinite setila se podraznuvaat so prilagodeni stimulsi: vidot po pat na slika
na TV ekranot, sluhot po pat na ton na audioslu{alkite, dopir po pat na elektrodi postaveni na rakata ili
nogata. Odgovor na nervniot sistem na tipiziranite setilni drazbi se registrira nad elektrodite postaveni na
teloto i na glavata.
 ORL I audiometrijskata dijagnostika se ispituva sostojbata na govorniot I slu{niot aparat, mo`nosta od
postoewe na “tret krajnik” I polesnite redukcii na sluhot.
 So fonijatrijskoto ispituvawe se ispituva sostojbata na respiratorniot I fonatorniot aparat
 Psiholo{ko-socijalnata dijagnostikata na pelte~eweto
 Psiholo{ko-socijalnata dijagnostikata na pelte~eweto podrazbira ispituvawe na postoewe na psihi~ka
trauma, odnosot kon sebe, odnosot kon semejstvoto, odnosot kon op{testvoto, odnosot na semejstvoto kon
liceto koe pelte~i, odnosot kon terapijata, nesigurnost vo sopstvenata li~nost, prejako vrzuvawe za
majkata ili tatkoto, patolo{ka potreba za za{tita.

Pelte~eweto kaj pogolemiot broj na pacienti mo`e da predizvika ~uvstvo na pomala vrednost, a toa doveduva do
povlekuvawe vo sebe, do pojava na nesigurnost vo sebe , nemawe na upornost vo raboteweto, izbegnuvawe na
obvrskite, posebno obvrskite od verbalen karakter. Za sekoj neuspeh vo `ivotot se obvinuva pelte~eweto, pa
pelte~eweto po~nuva da bide izbovor za neraboteweto, slabiot uspeh vo u~ili{teto itn.
Nedostatokot na realna ocenka za sopstvenite vrednosti ponekoga{ odi vo sprotivna krajnost, pa liceto
zapo~nuva da se educira za zanimawe koe ne vo soglasnost so negovite verbalni sposobnosti.
Nesigurnosta vo sopstvenata li~nost doveduva do pregolemo vrzuvawe za majkata ili tatkoto, do zavisnost
i patolo{ka potreba od za{tita. Mnogu se ~ustvitelni na se~ij prekor, a u{te pove}e na poni`uvawata koi gi
do`ivejuvaat zaradi govorot. So natrupuvaweto na psihi~kite traumi po~nuva da se formira neuroti~na li~nost
na ~ija osnova pelte~eweto se poja~uva.
Sprotivno na toa, ako vo pravo vreme dojde do rasteretuvawe vo pogled na verbalnite barawa, I se
vospostavi miren semeen ambient, mo`e da se povrati mirot, koj vlijae na postepenoto normalizirawe na site

21
psihi~ki funkcii, pa I na govorot. Decata so labilna neurovegetativna konstitucija , koi se predisponirani ad
pelte~at, reagiraat pobrzo I pofatalno na odnosite vo semejstvoto, posebno na razijduvaweto me|u roditelite.
 Pogovorkata “Se kine tamu kaj {to e najtanko” mo`e doslovno da se primeni na decata koi nedorazbirawat
so roditelite reagiraat so pelte~ewe.

Reagiraweto na okolinata sprema licata koi pelte~at mo`e da bide razli~no:

 Edni se ~udat
 Drugi gi so`aluvaat
 Treti poka`uvaat odvratnost
 ^etvrtise potsmevaat
 Peti gi izbegnuvaat sredbite so niv
 [esti neznaat kako da se odnesuvaat

Reagiraweto na roditelite isto taka mo`e da bide razli~no

 Spektarot na odnesuvawe se dvi`i od indiferentnost do drasti~no kaznuvawe i o~ajuvawe.
 Sekoja osoba koga }e postane svesna deka pelte~i saka da se le~i. No site o~ekuvaat brzo i efikasno
le~ewe so medikamenti, pa duri i operacija. Te{ko se pomiruvaat so faktot deka le~eweto e dolgo i
sistematsko.
 Nekoi ja prifa}aat terapijata no prividno, vo su{tina ne veruvaat, a nekoi pak ne sakaat da se izle~at
posebno ako vo pelte~eweto prona{le nekoja korist.
 Nekoi pak uspevaat da gi primenat sovetite na logopedot duri pokasno vo `ivotot.

Logopedska dijagnostika
Potrebno e da se znae {to to~no se slu~uva vo govorot na deteto, dali disfluentnosta e nekoja sporadi~na ili
seriozna pojava vo govorno-jazi~niot razvoj. Za taa cel treba da se izvr{i:
 - procenka na govorot
 - intervju so roditelite
 - intervju so deteto
 - intervju so nastavnikot
 - merewe na jakosta na pelte~eweto
 - ispituvawe na ~uvstvata i stavovite kon pelte~eweto.

Procenka na govorot
 Li~na anamneza-prenatalen, perinatalen i postnatalen razvoj,
 Psihomotoren razvoj: sedi, stoi, odi, guga, prviot zbor, prvata re~enica.
 Govorno-jazi~en status:receptiven govor, ekspresiven govor, verbalno pomnewe, artikulacija na glasovite,
morfolo{ki razvoj, sintaksi~ki razvoj, re~nik, fluentnost, oralna praksija, lateralizacija, semejna anamneza.

PROCENKA NA FLUENTNOSTA NA GOVOROT

 Po~etok i razvoj na disfluentnosta  paralelen govor
 Kako se menuvala fluentnosta na govorot  povtoruvawe
 Predhoden tretman  ~itawe
 Stavovite na pacientot za disfluentnosta na  opis na slika
negoviot govor  preraska`uvawe
 Disfluentnosta e prisutna pri:  dijalog
 Stereotipii (broewe, nabrojuvawe i sl)  sloboden govor

Simptomi (+), (-), (+/-)

 a. povtoruvawe  v. propratni simptomi:
 b. gr~evi  - gest
22
 - crvenilo  - zabrzan puls
 - tikovi  - potewe
 - embolofrazii  - {irewe na zenicite
 - poremetuvawe na govornoto di{ewe  - trepkawe so o~nite kapaci
 - brzoplet govor  - zgolemena napnatost na muskulite na usnite,
 - usporen govor jazikot ili liceto

Propratni govorni i negovorni odnesuvawa (+), (-), (+/-)

 vmetnuvawe ili zamena na glasovi, delovi od zborovi ili celi zborovi zaradi polesno izgovarawe na
“te{kite zborovi”
 naduvuvawe na obrazite
 zatreperuvawe ili bezglasno otvarawe ili zatvarawe na ustata
 dvi`ewa na o~ite, glavata ili teloto
 izbegnuvawe na zborovi ili situacii vo koi mo`e da se pojavi pelte~eweto
 izbegnuvawe kontakti so lica vo ~ie dru{tvo mo`e da se pojavi pelte~eweto

Emocii i stavovi (+), (-), (+/-)

 neprijatnost i strav pred govorot  sram posle govorot
 skrieno lutewe kon sogovornikot koj poka`uva nestrplivost, nerazbirawe ili preterano za{titni~ki stav vo
komunikacijata
 Ne sum sposoben da zboruvam kako drugite  svetot e neprijatelsko mesto
 ne vredam kako drugite  i drugite ne vredat zatoa {to ne me razbiraat

Karakteristi~ni mesta na koi se pojavuva pelte~eweto (+), (-), (+/-)

 na po~etniot glas vo zborot  na glagolite
 na prviot zbor vo re~enicata  na pridavkite
 na naglaseniot slog vo zborot  na prilozite
 Na po{irok re~eni~en sklop  na pove}eslo`nite zborovi
 na imenkite

Situacii koi go provociraat pelte~eweto (+), (-), (+/-)

 koga ima potreba od izrazuvawe so poslo`eni re~enici
 koga treba da se preraska`e nekoe do`ivuvawe-emocionalna oboenost na govorot
 kognitiven stres predizvikan od nedoumica pri izborot na soodvetniot zbor
 telefonska komunikacija zaradi otsutnost na neverbalnata komunikacija
 izgovarawe na sopstvenoto ime – jak dokaz deka pelte~eweto e nau~eno odnesuvawe
 ka`uvawe na vicevi i {ali
 vremenski nedostatok – zaradi ~uvstvoto deka nema dovolno vreme za da se doiska`e
 kriti~ki i nevnimatelen slu{atel
 komunikacija so nekoj koj e va`en – avtoritet
 komunikacija so prijatelite
 komunikacija so nepoznat, srame`livost vo prviot kontakt
 komunikacija so poznati

Situacii koi go namaluvaat pelte~eweto

 koga zboruvaat sami
 koga im se obra}aat na qubimcite
 koga zboruvaat so drugi na glas vo bu~na sredina
 koga peat
 koga zboruvaat i pi{uvaat zaedno
23
 koga zboruvaat bavno
 koga zboruvaat so bel {um ili zakasnet fidbek
 koga zboruvaat so dlabok ton
 koga imitiraat nekoj glas ili govor
 koga koristat nekoja od tehnikite na terapijski govor

Ja~ina na disfluentnosta
 mnogu blaga disfluentnost  jaka disfluentnost
 blaga disfluentnost  mnogu jaka disfluentnost
 sredna disfluentnost

Varijabilnost vo frekfencijata (+), (-), (+-)

 cikli~no  kriti~ni zborovi
 periodi na lo{ govor  mo`e da go kontrolira
 periodi na dobar govor  mo`e da go predoseti
 koga e sam  go izbegnuva govorot
 koga pee
 kriti~ni glasovi

Reakcija na stres vo komunikasijata

Najmnogu se pla{i od:
 gubewe na slu{atelot
 brzawe
 prekinuvawe za vreme na zboruvaweto
 vkrsteni pra{awa

Ispituvawe na respiracijata
 aritmi~ki intervali pri vdi{uvaweto i izdi{uvaweto
 inspirium – nazalen ili oralen
 traewe na inspiriumot – skraten ili prodol`en
 ekspirium – nazalen ili oralen
 traewe na ekspiriumot – nazalen ili oralen
 pojava na treperewe na nozdrvite
 govor posle zavr{en ekspirium
 govor posle maksimalno vdi{uvawe
 gr~evi na dijafragmata
 torakalno di{ewe
 kombinirani pote{kotii vo di{eweto
 kapacitet na di{eweto
 objektivni pote{kotii vo di{eweto: adenoidni vegetacii, deformacii na vilicata, visoko tvrdo nepce, pareza
na muskulite za di{ewe

 PRA[ALNIK ZA PROCENKA NA DISFLUENTNOSTA NAMENET ZA RODITELITE

 1. Koi se pri~inite za barawe na pomo{ od logoped?_____________
24
 ______________________________________________________________
 2. [to najmnogu ve zagri`uva?__________________________________
 ______________________________________________________________
 3. Opi{te go govorot na va{eto dete.____________________________
 _____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________
 4. Ima{e li nekoi problemi za vreme na trudno}ata i za vreme na poroduvaweto?
_____________________________________________________________________________________
________________________
 5.Kako se razviva{e govorot na deteto?_________________________
 ______________________________________________________________
 6. Kako se razviva{e motorikata na deteto?_____________________
 ______________________________________________________________

 Dali nekoj drug vo semejstvoto pelte~i ili pelte~el?__________

 ______________________________________________________________
 8. Koga za prv pat se pojavija simptomite na nete~en govor?_______
 ______________________________________________________________
 9.Dali se slu~i ne{to posebno vo `ivotot na deteto pred pojavata na simptomite?
_______________________________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 10. Opi{ite gi prvite simptomi koga se pojavija prvite simptomi?
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
______
 11. Ima{e li promeni vo te~nosta na govorot potoa?_____________
 ______________________________________________________________

 12. Dali e deteto svesno za svoite govorni pote{kotii?__________

 ______________________________________________________________
 13. Dali deteto gi zamenuva”te{kite zborovi” so drugi pedviduvaj}i gi pote{kotiite?
________________________________
 ______________________________________________________________
 14. Dali deteto gi izbegnuva nekoi govorni situacii i koi se tie?
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
____________
 15.Vo koi situacii pelte~eweto se vlo{uva ili podobruva?______
 ______________________________________________________________
 16. Opi{ete go temperamentot na va{eto dete?___________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________

 17. [to e spored vas pri~ina za pojavata na pelte~eweto?________

 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 18. Dali se obidevte sami dam u pomognete na deteto i kako?
_____________________________________________________________________________________
25
 _____________________________________________________________________________________
__________
 19. Dali bili nekade na tretman ili na lekuvawe?_______________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 Zabele{ka:
 PRA[ALNIK NAMENET ZA U^ENIKOT
 1. [to misli{ dali ima ne{to {to te popre~uva te~no da
zboruva{______________________________________________________________________________
_____________________________________
 2. Opi{i {to ti se slu~uva koga zboruva{_______________________
 _____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________
 3. Koga naj~esto toa ti se slu~uva_______________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 4. Pote{kotiite vo govorot dali se razli~ni vo zavisnot od
situacijata_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________
 5. Koristi{ li nekoi “trikovi” ili nekoi pomaga~i kako poo{ koga }e zapni{vo
govorot______________________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________

 6. Ima li neko situacii koi se pote{ki od drugite_______________

 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 7.Izbegnuva{ li nekoi govorni situacii________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 8. Dali nekoj dosega ti se podsmeval i koja e taa osoba___________
 ______________________________________________________________
 9. Kako na toa ti reagira{______________________________________
 ______________________________________________________________
 10.Dali poradi toa si lut ili ta`en____________________________
 ______________________________________________________________
 11. Dali saka{ toad a is~ezne__________________________________
 ______________________________________________________________

 12. Kako se odnesuvaat tvoite roditeli sprema tvojot govor______

 _____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________
 13.Dali komentiraat ili se odnesuvaat poinaku za vreme ili posle tvojot
govor____________________________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________

26
 14. Spored tebe ima li u{te ne{to {to jas treba da go znam za tebe ili za tvoite pote{kotii vo govorot koi
ponekoga{ gi ima{______
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 PRA[ALNIK NAMENET ZA NASTAVNIKOT
 1. Pelte~i li deteto vo u~ili{teto____________________________
 ______________________________________________________________
 2. Kako se manifestira pelte~ewto na u~enikot_________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 3. Mo`ete li da pretpostavite pritoa kako toa se ~uvstvuva______
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 4. Dali pelte~eweto e prepreka za postignuvawe uspeh vo
u~ili{teto_____________________________________________________________________________
____________________________________

 5. Dali rezultatite od pismenoto odgovarawe se podobri od usnoto

_______________________________________________________
 ______________________________________________________________
 6. Dali nekoj mu se potsmeva zaradi takviot govor i kako vie na toa
reagirate_________________________________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 8. Kako vie se ~uvstvuvate dodeka deteto pelte~i
_____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 9. Kako se odnesuvate vo tie situacii___________________________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 PRA[ALNIK NAMENET ZA VOZRASNA OSOBA
 1. Koja e pri~inata {to ve navede da dojdete ovde _______________
 ______________________________________________________________
 2. Od koga pelte~ite___________________________________________
 ______________________________________________________________
 3. Kako se menuval va{iot na~in na govorewe so tekot na vremeto_
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 4. Spored vas koja e pri~inata za pojavata na pelte~ewe __________
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 5. Pelte~I li nekoj drug vo semejstvoto _________________________
 ______________________________________________________________

 6. Dali posetuvavte govorna terapija, koga I kade _______________

 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________
 7. Koja terapija ja posetuvavte _________________________________
 ______________________________________________________________
 8. Spored vas kolku be{e uspe{na govornata terapija ____________
27
 ______________________________________________________________
 9. Dali pelte~eweto vi predizvikuva li sega nekoi posebni problemi vo va{iot `ivot koi dosega ne bile
prisutni
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________
 10. Vo koi situacii pelte~ite pove}e, a vo koi pomalku __________
 _____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________

 11. Izbegnuvate li nekoja govorna situacija koga }e predvidite deka }e pelte~ite

_____________________________________________
 ______________________________________________________________
 12. Gi zamenuvate li “te{kite”zborovi za nekoi koi ne vi predizvikuvaat pelte~ewe
____________________________________
 ______________________________________________________________
 13. Se vrtat li tie zborovi vo krug _____________________________
 ______________________________________________________________

 14. Dali pelte~eweto ve spre~ilo da gi ostvarite svoite `elbi

______________________________________________________________
 15. Dali relaciite so drugite lica vi se naru{eni zaradi pelte~eweto
_________________________________________________
 16. Opi{ete gi va{ite ~uvstva kon pelte~eweto _________________
 _____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
________________
 17. Kako se odnesuvaat, ~uvstvuvaat va{ite najbliski , odnosno kakvi stavovi imaat vo vrska so va{iot
govor __________________

 18. Koja e spored vas celta na terapijata ________________________

 ______________________________________________________________
 19. Koja e celta na terapijata spored liceto koe ve nagovorilo da pobarate
pomo{ ______________________________________________
 ______________________________________________________________
 20. Koja cel }e ja sledite ______________________________________
 21. Spored tebe ima li u{te ne{to {to jas treba da go znam za tebe ili za tvoite pote{kotii vo govorot koi
ponekoga{ gi ima{______
 _____________________________________________________________________________________
_______________________________________

A – 19 SKALA
Barry Guitar and Susan Andre
University of Vermont
Ovaa skala e napravena so cel da gi otkrie detskite negativni stavovi sprema pelte~eweto i treba da bide
sprovedena posle vospostavuvawe na dobar psihi~ki kontakt so deteto

 1. dali e podobro da mol~i{ koga si vo nevoqa?

 2. Dali si nervozen / na koga nastavnikot }e te proziva?
28
 3. Postavuva{ li vo klasot mnogu pra{awa?
 4. Saka{ lid a razgovara{ po telefon
 5. dali na nepoznata osoba }e I go ka`e{ svoeto ime?
 6. Te{ko li ti e da razgovara{ so nastavnikot?
 7. Dali }e mu / i prijde{ na nov / va u~eni~ka ili u~enik vo klasot?
 8. Dali ti e te{ko da go kontrolira{ glasot vo tekot na govorot?
 9. Se pla{i{ lid a odgovara{ na nekoi pra{awa iako im go znae{ odgovorot?
 10. Saka{ lid a mu ka`uva{ na drugite deca {to da rabotat?
 11Dali ti e zabavno da razgovara{ so tatko ti?
 12. Saka{ lid a im raska`uva{ prikazni na svoite prijateli vo klasot?
 13. da li bi sakal / la da mo`i{ da gi izgovara{ zborovite kako drugite deca?
 14.Dali pove}e bi sakal / la da ~ita{ strip otkolku da razgovara{ so prijatelitw?
 15. Ti smeta li koga nekoj te prekinuva?
 16. Koga saka{ ne{to da ka`i{ dali toa go pravi{?
 17. Dali razgovorot so prijatelite ti e po interesen od igrata nasamo?
 18. dali si ponekoga{ ta`en / na?
 19. Dali se pla{i{ da razgovara{ po telefon/
 1. dali e podobro da mol~i{ koga si vo nevoqa? - DA
 2. Dali si nervozen / na koga nastavnikot }e te proziva? - DA
 3. Postavuva{ li vo klasot mnogu pra{awa? -NE
 4. Saka{ lid a razgovara{ po telefon - NE
 5. dali na nepoznata osoba }e I go ka`e{ svoeto ime? - NE
 6. Te{ko li ti e da razgovara{ so nastavnikot? - DA
 7. Dali }e mu / i prijde{ na nov / va u~eni~ka ili u~enik vo klasot? - NE
 8. Dali ti e te{ko da go kontrolira{ glasot vo tekot na govorot? - DA
 9. Se pla{i{ lid a odgovara{ na nekoi pra{awa iako im go znae{ odgovorot? -DA
 10. Saka{ lid a mu ka`uva{ na drugite deca {to da rabotat? - NE
 11Dali ti e zabavno da razgovara{ so tatko ti? - NE
 12. Saka{ lid a im raska`uva{ prikazni na svoite prijateli vo klasot? - NE
 13. da li bi sakal / la da mo`i{ da gi izgovara{ zborovite kako drugite deca? -DA
 14.Dali pove}e bi sakal / la da ~ita{ strip otkolku da razgovara{ so prijatelitw? - DA
 15. Ti smeta li koga nekoj te prekinuva? - DA

 16. Koga saka{ ne{to da ka`i{ dali toa go pravi{? -NE

 17. Dali razgovorot so prijatelite ti e po interesen od igrata nasamo? – NE
 18. dali si ponekoga{ ta`en / na? - DA
 19. Dali se pla{i{ da razgovara{ po telefon/ - DA
 Daj te po eden bod za sekoj odgovor koj se poklopuva so sledniot

ZNACI ZA PREDUPREDUVAWE NA POJA^UVAWE NA PELTE^EWETO

 Pove}ekratno povtoruvawe na delovi od zborot. Deteto go povtoruva prviot glas vo zborot ili prviot slog
kako t-t-t-torba ili to-to-to-torba.Prodol`uvawe na glasot. Na pr. R-------aka
 Vmetnuvawe na poluglasot ə. Upotreba na poluglasot ə na pr. bə- bə- bə- bebe.
 Napnuvawe ili napnatost. Zborovite se izgovaraat so napor, deteto se naprega kako da gi “turka” od ustata.
 Porast na visinata i ja~inata na glasot. So menuvawe na visinata i ja~inata na glasot deteto nastojuva da go
prebrodi povtoruvaweto na slogovite ili prodol`uvaweto na glasot.
29
 Zatreperuvawe. Pri prodol`uvaweto i povtoruvaweto na glasovite mo`e da se primeti zatreperuvawe na
usnite ili jazikot.
 Izbegnuvawe. Vo detskiot govor ima mnogu neobi~ni zameni na zborovi, vmetnuvawe na glasovi, zborovi
ili delovi od re~enicata. Postoi i izbegnuvawe na govorot
 Strav. Deteto nekoi od zborovite gi do`ivuva kako “te{ki” poka`uvaj}i go toa so nekoj od na~inite za
poka`uvawe na strav dodeka gi izgovara.
 Pote{kotii vo zapo~nuvawe na izgovorot i zadr`uvawe na nesmeteno pominuvawe na vozdu{nata struja vo
tekot na govorot. Naj~esto se slu{a pri po~etokot na re~enicata. Di{eweto e nepravilno, se ~uvstvuva
napor vo zadr`uvaweto na normalnoto di{ewe vo tekot na govorot.

MODIFICIRANA ERIKSONOVA SKALA ZA PROCENKA NA STAVOVITE ZA KOMUNIKACIJATA (Y-

24)
G. Andrews and J Cutler
 1. Ostavam voglavno povolen vpe~atok koga zboruvam.
 2.Smetam deka e lesno da se zboruva so bilo koj.
 3. Ednostavno mi e da gledam vo publikata dodeka zboruvam vo grupa.
 4. Te{ko mi e da komuniciram so {efot ili nastavnikot.
 5. Me pla{e samata pomisla da zboruvam pred publika.
 6. Nekoi zborovi pote{ko gi izgovaram od drugite.
 7. Potpolno se prenesuvam koga }e po~nam za ne{to da zboruvam.
 8. Dobro se snao|am vo dru{tvo.
 9. Mi se ~ini deka na lu|eto ponekoga{ im e neugodno da razgovaraat so mene.
 10. Ne sakam me|usebno da zapoznavam lu|e.
 11.^esto se javuvam so prijatelite vo grupni diskusii
 12. Mo`am da go kontroliram svojot glas dodeka zboruvam
 13. Ne me zagri`uva govor pred grupa.
 14.Zaradi svojot govor ne ja rabotam profesijata koja ja sakav.
 15. Mojot glas e prijaten za slu{awe.
 16. Neprijatno mi e zaradi na~inot na koj zboruvam.
 17. Im pristapuvam na govornite situacii so doverba.
 18. Lesno komuniciram so mnogu lu|e
 19. Zboruvam podobro otkolku {to pi{uvam
 20. ^esto se ~uvstvuvam neprijatno dodeka zboruvam
 21. te{ko mi e da razgovaram so nepoznati.
 22. Prili~no sum siguren / na vo svoite govorni~ki sposobnosti.
 23 Sakam da mo`am da zboruvam jasno kako drugite.
 24. Iako go znam odgovorot ~esto ne go ka`uvam zaradi stravot od govor

 Bodovi za modificiranata Eriksonova skala

 G. Andrews and J Cutler, 1974
 Eden bod za sekoj odgovor koj e kako na slednata listata:


 1. Neto~no  8. Neto~no
 2. Neto~no  9. To~no
 3. Neto~no  10. To~no
 4. To~no  11. Neto~no
 5. To~no  12. Neto~no
 6. To~no  13. Neto~no
 7. Neto~no  14. To~no
30
 15. Neto~no  20. To~no
 16. To~no  21. To~no
 17. Neto~no  22. Neto~no
 18. To~no  23. To~no
 19. Neto~no  24. To~no

Normi za vozrasni
 Sredna vrednost: Za lica koi pelte~at -19.22 Za lica koi ne pelte~at - 9.14
 Grani~na vrednost: Za lica koi pelte~at –9-24 Za lica koi ne pelte~at1-21

Staterogram (S. Vladisavqevi})

 Staterogramot slu`i za ocenuvawe na intenzitetot na pelte~eweto.
 Se sostoi od dva dela: Skala A i Skala B
 Skalata A ja potpolnuva ispitanikot, dodeka skalata B ja potpolnuva ispituva~ot - logopedot
 Ovoj test mo`e da se primeni i kaj deca postari od 10 godini i kaj vozrasni.
 So staterogramot se procenuva za~estenosta na pelte~eweto, intenzitetot i globalnite subjektivni pote{kotii
proizlezeni od pelte~eweto.
 Celta na ovoj test e me|u subjektivnata ocenka na ispitanikot i objektivnoto sogleduvawe na sostojbata na
pelte~eweto da se pronajde soodvetniot pat za normalizacija na govorot.
B)Ocena na ispituva~ot

UPATSTVO ZA PRIMENA NA STATEROGRAMOT

 Ocenka na ispitanikot
 Ispitanikot pi{uva tri oceni na sedmo~lenata skala
 Prva e za za~estenosta na pelte~eweto
 Vtora e za ja~inata na pelte~eweto
 Treta e za op{ta procenka na te{kotite koi pelte~ewto mu gi pri~inuva vo verbalnata komunikacija i vo
`ivotot
 Pacijentot treba da se pripremi da potpolnuva stavka po stavka od staterogramot.
 Upatsvoto za popolnuvawe treba od prilika da se dade na sleden na~in

 a)Kolku ~esto vi se javuva pelte~eweto ?

 Dali se javuva na sekoj zbor ili pak sosema retko.
 Na ovaa skala ima sedum mo`nosti da odredite . Brojot 1 zna~i daeka pelta~eweto vi se javuva mnogu
retko i deka ima periodi vo denot koga vop{to ne pelte~ite.
 Brojot 7 deka pelte~ite vo sekoja prilika na sekoj zbor me|u ovie dva broja se nao|at site ostanati mo`nosti
od retko do najjako pelte~ewe kako brojot raste taka raste za~estenosta na pelte~eweto.
 Potrudete se sami da ja odredite za~estenosta na va{eto pelte~ewe .Pod koj broj Vie sami bi go ozna~ile?
Koga pacijentot }e ja zavr{i ova zada~a preminuvate na sledenata zada~a

 b)Ve molam odredetea ja ja~inata na Va{eto pelte~ewe ?

 Mo`ite da ka`ete vo koj stepen e izrazeno Va{eto pelte~ewe .
 Naj slaboto se ozna~uva so broj 1 a najjakoto so brojot 7 .Ne zaboravate deka broevite {to bli`at kon 1-
zna~at polesen stepen na pelte~ewe a broevite bliski do 7-ozna~uvat po te`ok stepen na pelte~ewe

31
 c) Po odreduvawata na na ja~inata na pelte~eweto upatete go pacientot da da ja odredi vkupnata te`ina
koja pelte~ewto mu ja pri~inuva vo zboruvaweto i vo `ivotot. Ova ocena ozna~uva subjektivno
pacijentovo merilo
 ,,Ozna~ete na skalata eden od navedenite broevi kolku pelte~eweto vi smeta vo `ivotot “
 1 Zna~i zna~i skoro ni{to a 7 zna~i u`asno mnogu.
 ^etvorkata e nekade na sredina.Odredite dali Va{iite te{koti se dvi`at kon pomali ili pogolemi broevi .

 Ocena na ispituva~ot
 Ispitiva~ot go potpolnuva sledniot diagram i dava tri oceni na osnova na sopstvenata procena
u~estalosta pelte~ewe kaj pacientot ,negovata ja~ina i vkupnata te`ina koe pelte~eweto mu ~ini na
pacientot .
 frekvencija na pelte~eweto se rangira na sedmi~lena skala na osnova na vpe~atocite i iskustvata so koi
ispitiva~ot raspolaga .Me|utoa ispituvaweto mo`i da bide i egzakno dokolku se snima na lenta a analizata
se izvr{i pokasno . Pacientot za da go potikneme pove}e i kontunirano da zboruva treba da pobarame da
ni zboruva za svojata biografia .
 Za obrabotka se odbirat sedumdeset zborovi .Ako pelte~eweto se pojavuva samo vo deset zborovi vo
celiot tekst se ocenuva so 1 ako se javi vo 20 so 2 .Ako sekoj zbor e zafaten so pelte~ewe se ocenuva so
ocena sedum .
Иntenzitet na pelte~ewe se ocenuva na osnova na vpe~atokot, no trba da se vnimava na slednite sintomi koi
dobivat svoe mesto na intenzitetnata skala.

 Lesno povtoruvawe na po~etniot glas slogot ili ili zborot (1)

 Znaci na podzastanvawe i naizmeni~no pelte~ewe (2)
 Poja~ana hezitacija so neskladno di{ewe (3)
 Ote`nato povtoruvawe so izrazeni pre~ki vo di{eweto (4)
 Pote{koti vo povtoruvaweto so facijalni tikovi (5)
 Te{ki pre~ki vo di{eweto , dolgi blokadi i proprateni so dvi`ewa na teloto
(6)
 Dolgi afoni~ni blokadi so vegetativni ,pre~kini vo di{eweto i telesni pre~ki
(7)

 c)Vkupni te{koti koe pelte~ewto mu gi pri~inuva na pacientot se procenuvaat na osnova na na{iot uvid i
objektivnite te{koti koi pacientot gi ima koga zboruva i na osnova na ostanatite amnesti~ki i li~ni
podatoci dobieni od pacientot ili za pacientot

 Vo rubrikata ,,Zabele{ki “ ispituva~ot gi pi{uva zabele{kite koi se odnesuvat na odnesuvaweto na

pacientot za vremena vnesuvaweto na ocenite vo diagramot
 Ispituva~ot gi zapi{uva ocenkite , neposredno posle razgovorot so pacientot no nikoga{ vo negovo
prisustvo .Ako svoite oceni gi vnesuvame po analiza na magnetofonskata lenta toga{ imame mo`nost da
bideme potpolno objektivni
 Diagramot od pacientot i diagramot na logopedot mo`at da se sporedat , a isto taka mo`at da se koristat
kako retest na krajot od rehabilitacijata
 Na krajot da napomeneme deka staterogramot mo`i da se koristi kako sistem na procena i na drugi
govorni poremetivawa

PRA[ALNIK ZA PROCENA NA GOVORNIOT RITAM I TEMPO

Ovoj pra{alnik e namenet za ispituvawe na pelte~eweto i e od deskriptiven karakter, so negova
pomo{ mo`at da se evidentiraat karakteristikite na govorot i propratnite simptomi. Mo`e da se koristi kako
trija`no ispituvawe, no I za pratewe na procesot na rehabilitacijaa

32
1 VIDOVI NA GOVOR
Pelte~ewe +/-
 Paralelen govor
 Povtoruvawe na govorot
 ^itawe
 Opis na slika
 Preraska`uvawe
 Dialog
 Sloboden iskaz

2 SIMTOMI
+ /+-/-
 Povtoruvawe
 Gr~evi
 Propratni sintom:
 a)gestikulacija
 b)tikovi
 v)embolofrazija
 g)premetuvawe na govornoto di{ewe
 e)zabrzan tempo na govorot
 f)usporen tempo na govorot

3.ZAKLU^OK :
 KOMENTAR I ODREDUVAWE NA STEPENOT NA POREMETUVAWETO
____________________________________________________________________________
 DATUM __________________
LOGOPED_____________________________
 MESTO___________________
 I Stepen: Povtoruvawe, zabrzan ili usporeno tempo, kratkotrajni gr~evi
II Stepen: Za~esteni, dolgotrajni simptomite od I stepen
 III Stepen: Simptomite od I i II stepen so propratni simptomi.

Na~in na primena na pra{alnikot

 1. Spored zada~ite na pra{alnikot od 1-7, logopedot bara od pacientot da zboruva neposredno so nego, da
povtoruva, ~ita itn. Zavisno od uspe{nosta na sekoja funkcija se ocenuva so + ili –
 2. Za vreme na prethodnoto ispituvawe na raznite vidovi na govor logopedot go prati i gi procenuva koi
tipovi na simptomi se javuvaat. Zavisno od nivnata izrazenost, se ocenuvaat so +, +- ili -. Ako simptomite
se prisutni se ozna~uva so +, ako se slabo izrazeni +/- ako gi nema –
 3. Za vreme na donesuvaweto na dijagnozata logopedot se rakovodi od vidot na intenzitetot

Riley- Test za ispituvawe na pelte~eweto

33
 Riley- Test se koristi za odreduvawe na te`inata na pelte~eweto kaj decata i vozrasnite. So nego se
ispituva :
 Frekfencijata – povtoruvawe i prodol`uvawe na glasovite i slogovite
 Zabele`livite konkomitenti
 Dol`inata na traeweto na najdolgite blokadi
 Utvrduvaweto na frekfencijata e ednostavna zada~a. Ispituvaweto na frekfencijata gi vklu~uva blokadite
(nemite prodol`etoci na edna artikulatorna polo`ba) i prodol`eniot izgovor na glasovite, dodeka
povtoruvawata na zborovite bez prisustvo na blokadi ne se vbrojuva kako pelte~ewe.
 Pod fizi~ki konkomitenti se podrazbiraat vizuelnite i akusti~kite fenomeni koi go pratat govorot na liceto
koe pelte~i. Site ~ujni, akusti~ki fenomeni se grupirani vo edna kategorija, a vizuelnite – vo tri kategorii i
toa spored lokalizacijata (lice, glava, ekstremiteti).
 Traeweto na trite najdolgi blokadi se odreduva so presmetuvawe na prose~nata dol`ina na traeweto na 10
ili 20 blokadi, a mereweto se vr{i so {toperka.

Riley- Test za deca koi ne znat da ~itat

 Na pacientot mu se poka`uva serija na sliki koi prestavuvat edna prikazna .
 Nalogot glasi ,,raska`i prikazna koja odi so ovaa slika .
 Govorot na pacientot se snima na magnetofon ili se obele`uva grafi~ki odma .Za sekoj to~no izgovoren
zbor se pi{uva to~ka a za sekoja situacija na pelte~ewe se pi{uva /linija .Za da se dobijat najdobri rezultati
naj pogodno e pacientot da se snima i pokasno da se obrabotat podatocite .
 Za odreduvawe na na frekvencijata neophoden e primerok od 150 zborovi .
 Po zada~ata so slikite so pacientot se zapo~nuva razgovor .
 Ako pelte~eweto e pozna~ajno izrazeno vo tekot na konverzacijata otkolku za vreme na prikaznata se
izra~unuva i frekvencijata na konverzacija .
 Frekvencijata se izra~unuva taka {to se zanemaruvat prvite 25 zbora, a se brojat situacite na pelta~ewe vo
slednite 100 zbora. Taka se dobiva procent koi so pomo{ na tabelata vo testot se pretvoruva vo skor na
zada~ite a vkupniot broj na skorot se zapi{uva vo prviot desen kvadrat na tablata .
 Ako imame 100 izgovoreni zborovi procentot se ra~una taka {to brojot na govornite te{koti se deli so
brojot 100 te brojot na izgovoreni zborovi bez vklu~uvawe na onie 25 prvi zborovi.

Frekfencija
 1. Verb. zada~a 2. ^itawe 3. Zada~a vo sliki
 Procent Skor Procent Skor Procent Skor
 1 2 1 2 1 4
 2-3 3 2-3 2 2-3 6
 4 4 4-5 5 4 8
 5-6 5 6-9 6 5-6 10
 7-9 6 10-16 7 7-9 12
 10-14 7 17-26 8 10-14 14
 15-28 8 27- nad 9 15-28 15
 29-nad 9 29-nad 18

 TRAEWE
 Proceneta na tri najdolgi blokadi Skor na zada~i
 Pola sekundi 2
 Edna sekunda 3
34
 2-9 sekundi 4
 10-30 sekundi 5
 30-60 sekundi 6
 Pove}e od 60 sekundi 7

 FIZI^KI KONKOMINTATI
 Skala na procena :0 ne postoi ; 1=ni{to primetno ako ne se gleda vo pacijentot; 2=edvaj primetno za ne
nameren posmatra~; 3=skrenuva vnimanie; 4=mnogu skrenuva vnimanie;5=te`ok i ma~en vpe~atok ako
se gleda vo pacijentot .

 1.Zvu~ni fenomeni koi skrenvat vnimanie :glasno di{ewe, svirewe, glasna inspiracija , duvawe, govor so
pucketawe so jazikot-------------------------0,1,2,3,4,5

 2.Grimasi na liceto :gr~evi na vilicata, protruzija na jazikot, stisnati usti, nekordinirani pokreti na vilicata
------------------------------------- 0,1,2,3,4,5

 3.Dvi`ewa na glavata :nanazat,nanapret, nastrana ,zatvora o~i sosema ili delimi~no, sekoga{ gleda na
okolu.-----------------------------------------------0,1,2,3,4,5

 4.Dvi`ewa na ekstremitetite :pokreti na racete i dlankite ,race na lice,torzo pokreti,pokreti na nozete

,tapkawe ili ni{awe na stapaloto---------0,1,2,3,4,5
 Vkupen skor
 Zbiren skor

 Vkupen skor Procent Te`ina

 (zbiren)
 0-5 0-4 najlesen oblik
 6-8 5-11 lesen oblik
 9-13 12-23
 14-15 24-40
 16-19 41-50 sreden te`ok oblik
 20-23 61-77
 24-47 78-89 te`ok oblik
 28-30 90-96
 31-45 97-100 mnogu te`ok

Riley- Test za onie koi znat da ~itat

 Za licata koi znaat da ~itaat se odreduvaat dve merki na frkfencijata na pelte~eweto : vo tekot na
spontaniot govor i vo tekot na ~itaweto. Na pacientot mu se ka`uva da zboruva na nekoja tema vo tekot na
tri minuti. Disfluentnite situacii se zabele`uvaat grafi~ki so /. Ili pak govorot se snima so magnetofon.
Vtorata zada~a se sostoi vo ~itawe. Pacientot ~ita tekst od 125 zbora, i na ist na~in se registrira govorot.
Traeweto i fizi~kite konkomitenti se procenuvaat na ist na~in kako i kaj pacientite koi ne znaat da ~itaat.
Procent se presmetuva posebno za spontan govor, posebno za ~itawe

Приказ на случај
35
 Сe почесто се наоѓаме во ситуација да ни се јавуваат родители со деца кај кои се појавило
пелтечењето помеѓу втората и четвртата година од животот. Заради тоа го одбрав овој случај кој
сакам да ви го прикажaм, затоа што тој ја отсликува групата на деца на оваа возраст со овој вид
на говорно пореметување.

Анализа на случајот и подготовка

за терапија
 Детето Б. Д. мајката го донела на третман кога имало 3 години и 6 месеци.
 Живее во проширено семејство од 5 члена: мајка, татко, баба и дедо (родители на таткото).
 Мајката е невработена, таткото работи сезон-
 ски, бабата и дедото се пензионери. Сите се
 слободни и целото внимание му го посветуваaт на детето.
 Детето е првороденче, а бременоста била уредна. Породувањето било на време ТТ-3600
грама, ТД-52 см, веднаш заплакало.
 Било доено девет месеци.
 Психомоторниот развој се одвивал нормално.
 Не боледувало од некои посериозни заболувања.
 Почнало да седи на 6 месеци. Првите заби сепојавиле околу 6 месеци. Почнало да оди на 11
месеци. Првите зборови се појавиле на околу 10 месеци.
 Според кажувањата на мајката говорот се развивал добро сe до појавата на првите
симптоми на возраст од околу 2 години и 7 месеци.
 Не наведува некоја посебна причина како можен фактор кој го предизвикал појавувањето на
пелтечењето.
 Во почетокот си мислеле дека симптомите сами со текот на времето ќ е исчезнат, а подоцна
почнале да го опоменуваат да не зборува така.

Однесување на детето при првата средба

 На логопедски третман доаѓаат после 10 месеци од појавата на првите симптоми.
 Детето доаѓа со мајката, многу е комуникативно, веднаш поставува прашања, се врти на
сите страни, брзо поминува од предмет на предмет, од тема на тема.
 Говорот е изразено дисфлуентен со нарушено говорно дишење и појава на клонично-
тонични грчеви, остава слика како да се гуши во говорот.
 Сака да каже сe што знае, но не може ништо да му се разбере.

 Мајката кажува дека ги препознава половина од буквите и вели дека е многу бистар, ама и
многу тврдоглав (целиот проблем за влошувањето на говорот го гледа во тврдоглавоста).

Логопедски наод
 Оралната праксија-делимичнодобра.
 Вербалното памтење-добро.
 Артикулацијата на гласовите (р, л) е неправилна-постои лабијален изговор.
 Синтакса-употребува комплетна и граматички правилна реченица.
 Речникот е богат.
 Ритамот и темпото на говорот нарушени со појава на клонично тонични грчеви на секој
втор збор со впечатливо движење на главата нагоре.
 Детето не е свесно за говорната потешкотија и не ги избегнува говорните ситуации.
 Говорното дишење е нарушено. Присутен е и говор при инспириум.
36
 Според Рајлиевиот тест за испитување на пелтечењто се работи за тежок облик на
пелтечење.
 Направени се и останатите специјалисти~ki pregledi

невролошки наод б.о.;

 ОРЛ-наод-уреден;
 психолошки наод: интелигенцијата на детето е просечна, емоционално лабилно со
поизразено хиперактивно однесување.
 Целокупната клиничка слика укажува на префорсирано дете кое е со просечни
интелектуални способности, а зборува и се однесува како дете на поголема возраст.

Логопедски третман
 Еден од основните и најбитните услови за позитивен тек на третманот е воспоставување на
добар контакт со детето, стекнување на доверба и намалување на хиперактиното
однесување.
 Во почетокот детето слуша спор говор од страна на логопедот со кратки и појмовно јасни
реченици.
 Целокупниот логопедски третман е организиран да се изведува низ игра.
 Целта на третманот е потполно ослободување на детето и подолго задржување на
вниманието на еден предмет.
 Почнуваме со вежби за дишење и споро повторување на кратки реченици, онолку колку што
може и сака детето.
 Полека воведуваме повторување на кратки приказни низ слики и почнуваме да водиме
дијалог со детето, низ прашања во врска со научената приказна.
 Целокупниот третман и понатаму го изведуваме со спор говор.
 Од детето бараме да црта и да зборува за она што нацртало (методот на Чевељева).
 Рачната активност ги стимулира кортикалните центри за говор, допринесува за
стабилизирање на церебралната доминантност и го автоматизира правилното работење на
моторните импулси за говор.
 Во третманот воведуваме и психомоторни вежби прилагодени за неговата возраст.
Исто така во целокупниот тек на третманот ја воведуваме и мајката, од неа бараме активно да
учествува во вежбите, да не го опоменува детето за време на неговиот говор и целокупното свое
однесување да го прилагоди на ситуацијата во која се наоѓаат со детето.
Почнуваме паралелно да работиме на изговорот на гласовите (р, л).
 Паралелно со прифаќ ањето и совладувањето на горенаведените вежби, постепено
воведуваме употреба на шум во говорот. Говорот почнува полека да се стабилизира.
 Имаме подолги периоди на добар говор, но и повторно враќ ање на пелтечењето но во
полесен облик.
 Во меѓувреме додека траат вежбите во семејството се раѓа нов член, помало братче.
 Обврските на мајката се зголемуваат, таа не е во можност цело време да биде со детето и
постојано да го учи како да се однесува, детето добива повеќ е слобода и подолго време
поминува играјќ и на улица со своите врсници.
 На вежбите доаѓа сe порелаксиран, хиперактивноста е драстично намалена.
 Во меѓувреме ги добиваме и автоматизираме гласовите (р, л), оралната праксија се
подобрува, говорот станува сe подобар и подобар, грчевите стануваат сe поретки.
 Говорните вежби ги сведуваме на минимум,доаѓаат еднаш месечно. Говорот е сe
подобар,грчевите целосно исчезнуваат.
 После двегодишен логопедски третман со извесни паузи, говорот се стабилизира и
пелтечењето исчезнува.
37
 Во моментот детето е sedmo одделение, нема пелтечење, флуентноста на говорот е
нормална.
 Во училиштето покажува просечни резултати, оценките му се меѓу 3 и 4.
 Зачудувачкото познавање на некои работи несвојствени за неговата возраст на почетокот
биле резултат на префорсираноста на детето од страна на преамбициозната мајка и кое
довело до појава на пелтечењето.

Заклучок
 Vо рехабилитацискиот третман е потребно:
 Навремено започнување со рехабилитациски третман заради благовремено стабилизирање
на говорното нарушување и спречување на автоматизирањето на погрешните говорни
навики.
 Соработка меѓу логопедот и родителот во откривање и отстранување на ситуациите кои
довеле до појава на пелтечењето и креирање поволна семејна атмосфера која ќ е му
овозможи емоционална сигурност на детето.
 Охрабрување детето да зборува, но не и претерано форсирање.
 Стрпливо и со најголемо внимание да се слуша детето додека зборува.
 Со појавата на првите симптоми не треба да се залажуваме дека се работи за времена
состојба која сама од себе ќ е помине, туку е потребна навремена стручна помош.
 Ова е многу важно зашто прогнозата и резултатите логопедскиот третман ке бидат подобри
ако времето од појавата на пелтечењето и започнувањето со говорната терапија е помало, а
доколку времето е подолго и резултатите и можноста за надминување на проблемот се
помали
 Во терапевтска смисла понекогаш може да биде доволно само советување, а кај некои
случаи можеби ќ е има потреба од спроведување соодветен третман.
 Логопедскиот третман зависи од видот на пелтечењето и од возраста на детето.

ANALIZA NA SLU^AJ
 Ime i prezime: K.B.
 Data i mesto na ra|awe: 24 05 1996god.-Bitola
 Adresa na `iveewe : Bitola.
 Vo,, Zavodot za rehabilitacija na sluh govor i glas “-Bitola e upateno od mati~en lekar poradi problemi
vo govorot,vo mesec mart 2005god

LI^NA ANAMNEZA:
 Prvo dete od prva bremenost.Bremenosta b.o.,poroduvaweto vo red.Rodilna te`ina 3,200kg.
 Proodel na 12 meseci,prviot zab go izvadil na 6 meseci,prviot zbor na 18 meseci.Pote{ki zaboluvawa
roditelite negiraat.Fiziolo{ki potrebi regulira samosotojno od 1 godini i 3 meseci.

SEMEJNA ANAMNEZA:
 @ivee vo ~etiri~leno semejstvo so majka,tatko i pomalo brat~e-6 godini.@iveat vo semejna
ku}a.Materijalnata sostojba vo semejstvoto e dobra.Majkata ima zavr{eno sredno u~ili{te-
nevrabotena.Tatkoto ima zavr{eno sredno u~ili{te-vraboten vo sopstvena firma za proizvodstvo na med .
 Nasledni bolesti vo semejstvoto nemaat.

PSIHOLO[KI NAOD:
 Mentalen razvitok: Intelektualnite sposobnosti se na prose~no nivo -IQ = 97.Primenet e testot na
^uturi}.

38
AUDIOMETRISKI NAOD:
 Kaj deteto e izvr{en audiomertirawe.Pri ispituvaweto na sluhot kaj deteto utvredeno e deka ima ureden
sluh, koskenata i vozdu{nata sprovodlivost se normalni .

DEFEKTOLO[KA DIJAGNOSTIKA:
 Dominantna lateraliziranost na gorni i dolni ekstremiteti -desna.
 Gi poznava delovite na teloto na sebe {to treba da gi znae za svojata vozrast .
 Opis na odot- odot e stabilen, dr`eweto na teloto pravilno.
 Pri odewe po ritam koga zastanuva ne zastanuva pravilno ,tuku se zani{uva ~ekor napred ili nazad i gi
ra{iruva racete.
 Pri ispituvawe na diferencijacija na motorikata na prstite se zabele`uvat nus pokreti koi go popre~uvat
osnovnoto dvi`ewe na prstite.

GOVORNO–JAZI^KI STATUS:
 1.Receptivniot govor e dobar razbira slo`eni govorni nalozi.
 2. Ekspresiven govor -lesno vospostavuva verbalna komunikacija.
 3. Artikulacija na glasovite: Artikulacijata na glasovite ne e o{tetena.
 4. Verbalnoto pamtewe e dobro (neposredno,vkupno 50 bodovi).
 5. Morfolo{ki razvoj-vo komunikacijata koristi re~enica sostavena od ~etiri i pove}e zborovi.
 6. Sintaksi~ki razvoj - re~enicata e kompletna i gramati~ki pravilna i odgovara na vozrasno nivo od 5-6
godini.
 7. Leksikon - odgovara na vozrasta.
 8 .Oralno periferno ispituvawe:
 Ima simetrija na facijalnata muskulatura , simetrija na usnite.
 Ima delimi~na fascikulacija na jazikot .
 Mandibulata e vo red.
 Velofaringealnata funkcija e vo red.
 Negovorni dvi`ewa :
 -isfrlawe na jazik vo desno ;
 -poka`uvawe na zabite e vo red;
 -napr~uvawe na usnite vo red;
 -nasmevka –dobra;
 -pukawe so jazikot- ote`nato poradi srednata podvi`nost na jazikot;
 -,,^istewe na grloto,,-vo red.
 Traeweto na ekspiriumot povremeno e so kloni~no toni~ni gr~evi a sposobnost za duvawe e vo red.
 Trawe na vokalite e vo red.
 Broeweto e so povremeni kloni~no toni~ni gr~evi.
 Postojanosta na vokalite e zadovoluva~ka. Visinata na glasot e varijabilna .
 Rezonacijata e vo red ne postoi nazalnost .

9.Fluentnost na govorot:
 Prema ka`uvaweto na majkata mom~eto po~nalo da pelte~i od pet godi{na vozdrast bez nekoja
pri~ina .Koga majkata videla deka toa se javuva se po~esto i ne is~eznuva se obra}a za pomo{.
 Mom~eto e svesno za posoewe na problem vo govorot no go negira.
 Disfluentnosta e prisutna pri stereotipii (broewe,nabrojuvawe),pri paralelen govor,pri povtoruvawe,opis na
sliki,preraska`uvawe,dijalog i sloboden govor.

39
 Od simptomi se pojavuvaat:povtoruvawe,gr~evi i propratni simptomi-tikovi i poremetuvawe na govornoto
di{ewe.

 Ja~ina na disfluentnosta -blaga.

 Varijabilnost vo frekvencijata-ima periodi na lo{ govor,se javuva i koga e sam,koga si igra,na kriti~ni
glasovi,na kriti~ni zborovi,ne mo`e sama da go predoseti a so toa i sama da go kontrolira,no sepak ne go
izbegnuva govorot.
 Vo komunikacijata najmnogu se pla{i od prekinuvawe za vreme na zboruvaweto i od pra{awa.
 Govornoto di{eweto e aritmi~no so aritmi~ni intervali pri vdi{uvawe i izdi{uvawe

ZABELE[KA:
 Kaj mom~eto e utvrdeno poremetuvawe vo fluentnosta na govorot i napraven e staterogram.
 Za~estenosta na govornoto poremetuvawe e sredna,intenzitetot na pojavuvawe e sreden,a objektivnite
pote{kotii gi ocenuvame so tri zatoa {to pacientot e svesn za problemot no toa ne mu smeta vo negovata
komunikacija. Se prepora~uva intenziven logopedski tretman.
DIJAGNOZA : Pelte~ewe Balbutitio F 98.5 (Stuttering)

PREDLOG MERKI VO TRETMANOT:

 Se prepora~uva familijarna terapija kaj lica {to pelte~at i ulogata na semejstvoto vo korekcioniot proces-ja
raboti logoped i psiholog.
 Ve`bi za psihomotorna reedukacija
 ve`bi za ritmi~ka uskladenost na dvi`ewatai kontrola na impulsivnosta
 ve`bi za diferencijacija i dogradba na lateralizacija
 ve`bi za voo~uvawe na prostor i postavuvawe na aktivnostite
 ve`bi za diferencirawe na percepcija na vreme t.e.odreduvawe na trawe na vreme.
 ve`bi za uedna~uvawe na tonusot na muskulite,
 ve`bi za diferencirawe na dvi`ewata na muskulaturata na liceto.
Relaksacija-opu{tawe na celo telo,na cela {ema na teloto i relaksacija po odredena prikazna;
 Ve`bi na di{ewe;  Paralelen govor
 Govorni ve`bi:  Sporo povtoruvawe po logopedot
 Slu{awe na spor govor

 - Poleka voveduvame povtoruvawe na kratki prikazni niz sliki i po~nuvame da vodime dijalog so deteto,
niz pra{awa vo vrska so nau~enata prikazna. Deteto dodeka zboruva redi bocki, crta polukrugovi, sobira
grav~iwa.
 Crta i zboruva za ona {to go crta, [to go nacrtalo ili }e go crta - metodot na ^eveqeva.
 Voveduvame ve`bi na {um
 Rabota so DAF sistemot

40