(1)

Апокрифи. Старозаветни
према српским преписима

Приредио и на савремени језик пренео

Томислав Јовановић

Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге,

књига 23, I том

Просвета – Српска књижевна задруга

Београд 2005
 (2)

Апокрифи у старим српским преписима

Знатан део преводне књижевности с којом су Срби
у средњем веку могли доћи у везу на
српскословенском језику, било да су је читали или
слушали, припада апокрифима. Њихов сачувани број,
распрострањеност и преписи у периоду од XIII до
XVIII века показују да се ради о виду књижевности
који се у српској средини одомаћио у приближној
мери као код других Словена и за који је постојало
прилично занимање. Теме, мотиви и личности које се
појављују у овим списима углавном се подударају са
библијским. Међутим, начином приказивања, идејним
изменама и потпуно новим склоповима умногоме
одступају од успостављеног канона. Поред тога, ова
религиозна дела ванканонског карактера немају
онакву стилску уједначеност каквом се одликују
канонске књиге иако по извесним моделима каткад
подсећају на библијске изражајне обрасце. Њихова
стилска разнородност долази махом стога што су они
настајали у различитим временима и срединама и што
су их писали бројни, нама непознати писци. Ови
састави чинили су посебан слој штива које је у великој
мери утицало на обликовање представа о појавама,
личностима или појмовима који су у Библији тек
споменути или само наговештени. Они су својеврсна
допуна библијским недореченостима. У њима се више
него у било којим другим видовима књижевности
разоткривају тајне оног света. Упечатљиво и живо,
притом често наивно и гротескно, дочаравање раја,
пакла, небеских простора, чудесних светова и
 (3)

пресељења људских душа на други свет, какво се

често среће у апокрифима и према којима су се у
појединим случајевима на зидовима храмова, у
рукописним књигама и на иконама сликале читаве
композиције и сцене, могло је створити код човека
средњег века јасније и сликовитије представе о неким
апстрактним и мистичним религијским
непознаницама. Код савременог човека одржали су се
далеко сведенији трагови таквих утицаја који су
углавном присутни у усменом предању. Познавање
ових списа данас је код већег дела српских читалаца
оскудно, те се већ дуже време намеће потреба да и овај
део књижевног наслеђа постане читалачки доступан и
знатније проучен. Поред тога, увид у апокрифну
литературу у другим словенским као и осталим
хришћанским срединама, затим у јеврејском и
делимично у арапском свету, много је потпунији него
код Срба.
Апокрифи спадају у саставе чију судбину прати
низ сложених питања међу којима се нарочито
издвајају она везана за њихово порекло, време
настанка, однос према канонским књигама, путеве
преношења и ширења просторима махом јеврејског и
хришћанског цивилизацијског круга, као и њихов
утицај на уметност. Њихов назив потиче од грчке речи
πόκρυφος, која је код неких религиозних секти у
античко доба означавала списе чије је коришћење
било приступачно само појединим одабраним
члановима, а за већину они су остајали тајна. Касније,
овај обичај пренео се и на јеврејске и прахришћанске
секте од којих је свака имала неки свој тајни спис. У
првим хришћанским вековима овај појам почео се
везивати за оне списе који нису обухваћени пописом
канонских књига Старог и Новог завета. Стога су
означавани као „тајни“ или „скривени“. Иако су имали
предзнак „апокрифног“, ови списи нису обавезно
имали јеретички смисао нити су противуречили
 (4)

хришћанском учењу. Понекад су ова дела приписивана

познатим учитељима и црквеним оцима како би им се
дала већа важност и ауторитативност, што је иначе
позната појава у књижевностима средњега века.
Од посебне, не само терминолошке него и
суштинске важности, јесте питање одређења шта јесте
а шта није апокриф. Уобичајено се под овим појмом
подразумевају прозни књижевни списи који
обухватају библијске личности и теме,
интерпретиране на нешто другачији, углавном
маштовитији, начин, и који из било којих разлога нису
доспели у канон Старог или Новог завета. Међутим, у
њиховом поимању често долази до појмовног
проширивања на све оно што је апокрифно. Тиме се
каткад изједначавају „чисти“ апокрифи са саставима
који немају везе са библијским темама и личностима.
Држећи се основног значења апокрифа, за ову прилику
усредсређујемо се само на неканонске списе
наративног типа у којима се појављују библијске
личности и збивања. По страни остају састави који
припадају апокрифним молитвама, апокрифним
питањима и одговорима, гатарским врстама као што су
громовник, коледник, луновник, сановник и
трепетник, које се у оквиру апокрифних списа
појављују на списковима забрањених књига код
Јужних Словена најпре током XIV века. У односу на
апокрифна питања и одговоре у науци нема
јединственог мишљења да ли их треба убрајати у
апокрифе или не. На једној страни постоје разлози за
то, јер се они баве библијским темама и личностима,
али на другој, у њима најчешће нема наративности
која уобичајено прати апокрифе, већ се наизменично
смењују питања и одговори. Ма колико били значајни
и књижевно необични, такав њихов прелазни статус
утицао је да они осим једне њихове варијанте, која има
и приповедних делова, остану ван ове књиге.
 (5)

Јеврејско, етиопско, коптско, грчко и латинско

апокрифно наслеђе својим обимом и старином
послужило је у вишевековном периоду да се ови списи
прошире у друге језике и просторе. Почев од II века
пре Xриста, када су настајали први апокрифи, па даље
кроз рани и зрели средњи век њихов број увећавао се и
проширивао новим варијантама. Временом је створен
приличан број ових дела, која се данас у
проучавањима сврставају најпре по основној подели
на старозаветне и новозаветне, а онда и по неким
ужим тематским одређењима. С обзиром на дуг
временски распон током кога су се стварали, као и на
разнородне средине из којих су потицали, апокрифи у
себи чувају разнолику културну традицију и обиље
легенди и обичаја бројних народа. Тако су се они
очували код Јевреја, Етиопљана, Арапа, Јермена,
Грузинаца и већине европских народа. Посебну групу
чине њихови преводи на словенски језик. У науци се
током дужег периода усталила пракса да се апокрифи
с обзиром на језик и средину у којој трају називају
јеврејским, грчким, латинским и тако даље. За наслеђе
ове врсте које постоји у словенској традицији већ дуже
времена, а нарочито у проучавањима последњих
деценија, уобичајио се назив словенски апокрифи. То
свакако има свог оправдања, јер откако су се појавили
први словенски преводи апокрифа са грчког језика
током IX века њихов број се увећавао до таквог обима
какав се ретко где среће у европским оквирима. Иако
се из тог ранијег, општесловенског раздобља, од
преписа апокрифа врло мало сачувало, они су у
каснијем словенском наслеђу, почев од XII па све до
XVIII века, познати у изузетном броју преписа и
прерада. Словенско рукописно наслеђе важно је и због
чињенице што је очувало извесне апокрифе који су се
током времена изгубили на другим језицима.
О хронологији најстаријих превода појединих
апокрифа на словенски језик понешто се поузданије
 (6)

сазнало у новијим проучавањима. Нека апокрифна

дела преведена су код Словена у исто време када и
први канонски споменици. У том периоду апокрифи
су већ увелико нашли своје место у иначе богатој и
разнородној византијској књижевности. Из релативно
кратког старословенског периода боравка Ћирилових
и Методијевих ученика у Великој Моравској потичу
преводи Дрвета1
светог крста и Успења
Богородичиног. Из охридско-преславског периода, када
се са словенског југа распростиру преводи свештених и
богослужбених дела са грчког језика ка другим
словенским просторима, датирају 2
старословенски
преводи 3 Виђења Варуховог, Протојеванђеља
4
Јаковљевог, Дела5 апостола Андреја и Матеја, 6
Виђења
апостола Павла, Псеудо-Томиног
7
јеванђеља и Беседе
тројице светитеља. Сви ови апокрифи познати су у
доста старим како глагољским тако и ћириличним
преписима. Српско наслеђе такође познаје та дела бар у
по једном препису.
Као што је доста рано, око 360. године на
Лаодикијском сабору, сачињен списак канонских
______________
1
B. Grabar, Les fragments glagolitique de Pazin, Cyrillomethodianum, V,
Thessalonique 1981, 130-134; Ćirilometodski i staroslavenski prijevodi u
hrvatskoglagoljskim prijepisima, Slovo, 36, Zagreb 1986, 87-94.
2
Е. Херцигоња, „Виђење Варухово“ у Петрисову зборнику из 1468.
године, Зборник за филологију и лингвистику Матице српске, VII, Нови
Сад 1965, 63-93.
3
Hrvatska književnost srednjega vijeka, Priredio Vjekoslav Štefanić i
suradnici Biserka Grabar, Anica Nazor, Marija Pantelić, Zagreb 1969, 142.
4
B. Grabar, Apokrifna djela apostolska u hrvatskoglagoljskoj literaturi,
Radovi Staroslavenskog instituta, 6, Zagreb 1967, 109-206.
5
E. Hercigonja, Glagoljska verzija pune redakcije Pavlove apokalipse iz
Oxfordskog kodeksa Mc. Can. lit. 414, Radovi Staroslavenskog instituta, 7,
Zagreb 1967, 209-255.
6
B. Grabar, Glagoljski odlomak Pseudo-Tomina evanđelja, Slovo, 18-19,
Zagreb 1969, 213-232.
7
Hrvatska književnost srednjega vijeka, 337.
 (7)

књига, тако је постојао и други, напоредни, који је

указивао на забрањене књиге. Док је број канонских
књига остајао неизмењен, спискови забрањених књига
током времен мењали су се и проширивали. Њих је
нарочито много било у Грчкој цркви. Ти спискови
преведени су изгледа код Словена заједно са другим
црквеним књигама већ у време добијања писма. На то
указује најстарији сачувани попис забрањених књига
код Словена у руском Свјатославовом изборнику из
1073. године. За питање забрањених књига у
словенским преводима и преписима међу
истраживачима траје занимање више од једног века. У
том периоду створила се обимна литература која
показује да спискови забрањених књига имају
вишеструки значај у проучавању апокрифа. Нарочито
су у том погледу 8 упутни радови Александра
9
Николајевича Пипина, Ватрослава
10
Јагића, Михаила
Несторовича 11 Сперанског, Александра
12
Ивановича
13
Јацимирског, Боњу Ангелова, Ивана Дујчева, као и

______________
8
А. Н. Пыпин, Для объяснения статьи о ложных книгах, Летопись
занятий Археографической комиссии, вып. 1, Санктпетербург 1861, 1-55.
9
V. Jagić, Slovenski tekstovi kanona o knjigama staroga i novoga zavjeta
podjedno s indeksom lažnih knjiga, Starine JAZU, IX, Zagreb 1877, 91-116.
10
М. Н. Сперанский, Сербские списки книг истинных и ложных, Чтения в
Обществе истории и древностей российских, 3, Москва 1908, 41-45.
11
А. И. Яцимирскій, Южнославянские и восходящие к ним списки индекса
отреченных книг, Известія Отделения русского языка и словесности, XIV, 2,
Петербургъ 1909, 181-187; Исти, Библіографическій обзоръ апокрифовъ въ
южнославянской и русской письменности, (Списки памятниковъ), Выпускъ I.
Апокрифы ветхозав™тные, Петроградъ 1921, 32-75.
12
Б. Ангелов, Списъкът на забранените книги в старобългарската
литература, Известия на Института за българска литература, 1, София
1952, 107-159.
13
И. Дуйчев, Най-старият славянски списък на забранени книги,
Годишник на Български библиографски институт „Елин Пелин“, III
(1953-1954), София 1955, 50-60.
 (8)

14
проучавања 15Наталије Адољфовне Кобјак, Б. А.
Семеновкера, 16 Анатолија Аркадјевича Турилова и А.
В. Чернецова. Стварањем индекса забрањених књига
омеђене су границе „лажних“, то јест „отречених“ или
„јеретичких“ књига.
Иако су преведени са грчког језика на словенски,
после чега се нису у већој мери мењали, пописи
„лажних“ књига ипак пружају могућност да се успостави
однос према очуваном стању апокрифа у појединим
словенским срединама. На основу њих сазнаје се да
известан број апокрифа није сачуван нити у једном
словенском препису. Коначан број апокрифа прилично
је неухватљив. Најпотпунији попис до сада саставио је
А. И. Јацимирски у свом раду посвећеном
библиографском прегледу
17
апокрифа у јужнословенској и
руској писмености. Притом су у апокрифна дела
убројани и они састави који далеко шире надилазе појам
апокрифа. Међу њима су и дела која говоре о
ванбиблијским личностима: Сисонова молитва, О
дванаест петака, О пустињаку Макарију Римском,
Мучење светог Ђорђа, Никитино мучење, Ипатијево
мучење, Мучење Климента Анкирског, Повест Теодора
Тирона о змији, Иринино мучење, О Василију Новом, О
______________
14
Н. А. Кобяк, Индексы „ложных“ и „запрещенных“ книг и славянские
апокрифические евангелия. Из истории культуры и общественной мысли
народов СССР, Московский государствений университет, Москва 1984, 19-30;
Индексы отреченных и запрещенных книг в русской письменности,
Древнерусская литература. Источниковедение. Сборник научных трудов,
Ленинград 1984, 45-54; Списки отреченных книг, Словарь книжников и
книжности Древней Руси, вып. I (XI-первая половина XIV в.), АН СССР,
Институт Русской литературы (Пушкинский дом), „Наука“, Ленинград 1987,
441-447.
15
Б. А. Семеновкер, Греческие списки истинных книг и их рецепция на
Руси, Труды Отдела древнерусской литературы, XL, Ленинград 1985, 206-228.
16
А. А. Турилов, А. В. Чернецов, К изучению „отреченных“ книг,
Естественно-научные представления Древней Руси, Москва 1988, 111-140.
17
А. И. Яцимирскій, Библіографическій обзоръ апокрифовъ, 32-75.
 (9)

Андреју јуродивом и Слово Методија Патарског. Осим

тога, унета су и дела која припадају углавном гатарским
врстама као што су: Мартолог или астролог,
Звездочтеније, Земљемерије, Врачебник, Громовник,
Муњовник, Месец се окружи, Коледник, Метаније,
Мисленик, Сановник, Птичник, Путник књига,
Јеретичка прорицања, О злим и добрим часовима, 18
О
месечевим данима, Траваруша и Шестокрил. Овако
широк круг одбачених књига говори о врло разгранатим
облицима свега што има призвук апокрифног, то јест
„јеретичког“. Према таблицама словенских индекса
лажних књига, које се у попису Јацимирског напоредно
доносе, наведено је 122 појединачна апокрифа заједно са
другим већ споменутим саставима који се прешироко
сврставају у ову литературу. Тако велика бројка свакако
не представља реалан оквир списа који уже означавају
апокрифе, јер је њих далеко мање. Упркос овако
проширеном броју свега што се подводи под апокрифно,
на основу индекса лажних књига показало се да је
очуваност ових списа у српској рукописној традицији
доста добра, али и, с друге стране, да нека од тих дела
нису потврђена у било ком препису. Овакви индекси
указују на настојања цркве да се и код Словена одржи
строга одвојеност канонских од лажних књига. На
почетку сваког списка забрањених књига стоји јасна
забрана да се лажне књиге не смеју налазити у цркви
нити у њој користити. Уколико би се догодило да неко
„лажне књиге смешта у цркву и поштује их као свете, а
усто буде
19
свештеник, он да се избаци а књиге да се
спале.“ И поред тако јасног разлучивања и упозорења,
исказаног још у време стварања канона, на апокрифе се

______________
18
Сви овде наведени називи узети су према напоредној таблици
забрањених књига коју је сачинио Јацимирски: Библіографическій
обзоръ, 32-75.
19
Наведено према српском препису индекса истинитих и лажних
књига из XVI века који је објавио V. Jagić, Slovenski tekstovi kanona, 107.
 (10)

престајало гледати са таквом искључивошћу, па су они

опстајали, преводили се и преписивали кроз векове.
Трајању појединих апокрифа допринела је
необична чињеница да су они кроз векове, сасвим
супротно првобитној заповести из правила о светим и
лажним књигама, чак били предвиђени за читање
углавном уз велике празнике. О тој појави у
литератури нема много података. Тако, једна
малоруска белешка из XVI века говори управо о
читању апокрифа20 у цркви, што свакако представља
наизглед реткост. Додуше, није тако усамљена појава
да се уз наслов апокрифа наводи и датум када он треба
да се чита. Везивање апокрифа за одређени дан у који
би се читао намеће питање места где би то требало да
буде. С обзиром да је већина апокрифа нешто већег
обима, можда не би требало очекивати да су се као
такви могли читати у самој цркви. Пре би се
очекивало да су се назначеног дана читали у
трпезарији, где се иначе читају пространија прозна
дела, углавном житија, у време обеда, онако како су
распоређена према данима и празницима. Неки краћи
апокрифи, или делови обимнијих, читали су се и у
самој цркви. О томе сасвим јасно говори смештање
појединих апокрифа у пролог, у коме се иначе налазе
пролошка житија која се читају у самом храму. У
српској традицији нарочит вид прилагођавања
апокрифа за читање у оквиру храма среће се на
примеру два преписа Дела апостола Томе у Индији,
који се налазе у дечанској
21
збирци у стиховним
пролозима број 59 и 60. Под шестим октобром у оба

______________
20
M. Murko, Geschichte der älteren südslaшischen Litteraturen, Leipzig
1908, 90.
21
Реч је о два истоветна преписа овог списа. Старији, број 59, настао
је око 1503. године и налази се у прологу стиховном за септембар-
децембар на странама 80б-84б. Други препис, у оквиру стиховног
пролога за септембар-новембар, број 60, на странама 86а-90б,
 (11)

преписа доносе се Дела апостола Томе са следећим

стиховима:
„Руку у ребра твоја заискав давно положити,
у ребра због тебе Тома се прободе говорећи:
,Дугим копљем будући прободен, Тома узиђе.‘“
Увођење овог апокрифа у стиховни пролог био би
за сада усамљен, али не можда и једини пример
стихова испред неког апокрифа потеклог из српског
наслеђа. У истим дечанским стиховним пролозима22
налази се и један други апокриф, Плач Јеремијин,
који нема стихове на свом почетку, што, опет, говори
о различитом приступу делима која се уносе у склоп
оваквог садржаја. Поуздани траг читања неког
апокрифа у цркви среће се такође и у празничном
минеју за фебруар-август из друге четвртине XV века,
који се данас налази у збирци Народне библиотеке у
Београду број 18, у коме је на 23странама 135а-126а
смештено Чудо светог убруса. Слично је и са
присуством Дела апостола Томе у Индији (како сазда
небеску палату) у једном чти-минеју из 1340/50.
године, који припада збирци манастира Дечана са
бројем 94, на странама 183а-191а.
Питање читања апокрифа у храмовима покренуто
је још у XIX веку када се указало на чињеницу да неки
апокрифи, међу којима и Протојеванђеље Јаковљево,
служе у самој цркви, па и у Грчкој, као основа за
поучавање о празнику 24
Рођења Христовог и за читав
низ црквених певања. Овакве појаве ипак говоре о не

највероватније је током осме деценије XVI века настао према овом

старијем дечанском из броја 59.
22
У Прологу број 59 Плач Јеремијин је на странама 154б-162б, а у
оном под бројем 60 сачуване су само две стране – 168а-168б.
23
Љ. Штављанин-Ђорђевић, М. Гроздановић-Пајић, Л. Цернић, Опис
ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије, том II, Народна
библиотека Србије, Београд 1986, 30-31.
24
А. Пыпинъ, Ложные и отреченные книги русской старины,
Памятники старинной русской литературы, Вып. III, Санктъ Петербургъ
 (12)

сасвим строгом раздвајању неканонских од канонских

дела, те су се тако извесни апокрифи понекад
појављивали и у оквиру богослужења као хомилије.
Ово је утолико схватљивије што апокрифи у већини
случајева и немају било чега супротног од основних
хришћанских учења.
Потврда читања Протојеванђеља Јаковљевог
налази се често у источним минејима, 25али и у
хрватскоглагољском бревијару из XV века. Увид у
шире словенско рукописно стање пружа још већу
потврду о увођењу апокрифа у извесне богослужбене
сврхе. Уз наслове појединих апокрифа наводи се
датум или празник за који се предвиђа његово читање.
Према већ поменутом
26
попису старозаветних апокрифа
А. И. Јацимирског види се да су за читање били
предвиђени Слово о Мелхиседеку (22. маја, углавном у
руским минејима), Слово о Аврааму и Исаку (у недељу
пре Христовог рођења), Слово о прекрасном Јосифу (у
недељу пре Христовог рођења, као и у понедељак,
уторак и у среду Страсне недеље), Житије светог
пророка Мојсеја (4. септембра) и Слово пророка
Јеремије о плењењу Јерусалима (10. фебруара, 1. маја,
3. новембра, 4. новембра, 5. новембра). У попису
новозаветних апокрифа, које је у две књиге сачинио

1862, 76; Е. В. Барсова, О воздействии апокрифов на обряд и иконопись,

Журнал Министерства народного просвещения, CCXLII, Отд. 2, С.
Петербург 1885, декабрь, 102, 103, 105; И. Я. Порфирьев,
Апокрифические сказания о новозаветных лицах и событиях по
рукописям Соловецкой библиотеки, Сборникъ Отд™ленія русского языка
и словесности Императорской академіи наукъ, томъ LII,
Санктпетербургъ 1890, 11-12; М. Н. Сперанскій, Славянскіе
апокрифическіе евангелия, Труды восьмого археологического съ™зда въ
Москв™ 1890, II, Москва 1895, 68.
25
Б. Грабар, Из проблематике славенских апокрифа, Симпозиум
1100-годишнина на Кирил Солунски. Книга 1, Македонска академија на
науките и уметностите, Скопје 1970, 91, напомена 1.
26
А. И. Яцимирскій, Южнославянские и восходящие к ним списки индекса
отреченных книг, 181-187; Библіографическій обзоръ апокрифовъ.
 (13)

27
Аурелио де Сантос Отеро, нису се, нажалост, пренели
и подаци овог типа, тако да се они не указују на овако
јединственом месту.
Прегледом српских преписа апокрифа може се
стећи донекле јаснија слика о њиховом читању на
одређене празнике. Од старозаветних апокрифа Слово
пророка Јеремије о плењењу Јерусалима читало се
првог маја,
28
то јест на сам Дан светог пророка
Јеремије, а једна друга варијанта овог апокрифа под
називом Повест о плачу 29
пророка Јеремије за
Јерусалимом 4. новембра. Слово о смрти Авраамовој30
читано је у недељу пред Рођење Христово.
Апокрифно Житије светог и праведног Јова појављује
се на31читању 6. маја, то јест на Дан светог и праведног
Јова. Међу новозаветним апокрифима Откровење32
светих апостола читало се у Недељу месопусну.
Дела светих апостола Андреја и Матеја читана 33
су
према једном дечанском препису 30. децембра. Дела
светог апостола Томе како у Индији сазда цару
небеску палату позната су у две варијанте. Једна се

______________
27
A. de Santos Otero, Die handschriftliche Überlieferung der
altslavischen Apokryphen, I, Berlin 1978; II, 1981.
28
Тај податак налази се у два српска преписа: 1. XV век, збирка А. И.
Хлудова број 195 у Државној библиотеци у Москви, 348а-352а; 2.
последња четвртина XVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III ц 22, 246а-
251а.
29
Ова варијанта налази се у српском препису с почетка XV века у
збирци Бечке Народне библиотеке број 32 (Birkfelner II/94), 141б-146а.
30
Према српском препису XIV века у старој збирци Народне
библиотеке у Београду број 104, 64а-68а.
31
Податак према српском препису XVI века у збирци Народног
музеја у Прагу број Š 12, I, (IX Н 21) 158а-177б.
32
На основу српског преписа из 1409. године из старе збирке
Народне библиотеке у Београду број 828 (стара збирка), 135а-141б.
33
Српски препис око 1350/60. године, манастир Дечани, број 95, 27а-40б.
 (14)

34
читала 6. октобра, на Дан светог Томе, а друга прве35
недеље по Пасхи, то јест у Томину недељу.
Апокрифно Житије светог апостола Петра36
предвиђено је за 29. јуни, односно на Петровдан.
Слову Јована Богослова о другом37
Христовом доласку
одређена је Недеља месопусна. Три апокрифа везана
за Богородицу читана су такође о великим празницима
којима се она слави. Слово Јована Богослова о
Богородичином успењу предвиђено је за 15. август, то
јест на Дан Успења Пресвете38
Богородице, односно на
празник Велике Госпојине. Обилажење Богородице
по мукама „чита се на сваки изабрани празник, да чују
сви“, како је забележено у једном 39
препису овог
апокрифа из 1550/60. година. Протојеванђељу
Јаковљевом одређен је 8. септембар, Дан 40
рођења
пресвете Богородице, или Мала Госпојина. Наведене
______________
34
Преписи збирке Народне библиотеке Србије број 828 (стара
збирка) из 1409. године, 216а-234б и број 59, такозвани Панагирик
грешнога Дмитра, из 1614-1625. године, 165а-168а.
35
Српски препис друге половине XIV века из збирке Виктора
Ивановича Григоровича (Руска државна библиотека РГБ) број 22 у
Москви (доскора Лењинова библиотека).
36
На основу српског преписа из 1409. године из старе збирке
Народне библиотеке у Београду, број 828, 41б-52б.
37
Према српском препису из 1328. године из старе збирке Народне
библиотеке у Београду број 437, 22а-45б.
38
Према српском препису прве трећине XVI века из збирке ХАЗУ
број III а 20 (Кукуљевић 501), 90б-103б и другом српском препису
последње четвртине XVI века из исте збирке број III ц 22, 318а-322а,
српском препису XV века из старе збирке Народне библиотеке у
Београду број 36, 185б-199б и српском препису XVI-XVII века из старе
збирке Народне библиотеке у Београду број 153, 89б-93б.
39
Реч је о српском препису из 1550/60. година у збирци Народне
библиотеке у Београду број 673, 7б-20а; Р. Станковић, Приновљене
рукописне књиге Народне библиотеке Србије. Водени знаци и датирање,
Археографски прилози, 18, Београд 1996, 260.
40
На основу српског преписа из 1381. године у збирци
Патријаршијске библиотеке Београду број 219, 28-54.
 (15)

податке о читању апокрифа не би требало сматрати

коначним, или бар не потпуним, јер су се
највероватније и неки други читали у сличним
приликама. Осим тога, до данас сачувани рукописи са
апокрифима само су део њиховог далеко већег броја
који је у прошлости постојао и када су много чешће
увођени у прослављање датих празника.
Потврђени случајеви читања апокрифа говоре да
су се они итекако користили као поучно штиво у
настојању да се важне личности и догађаји који су се
славили представе слушаоцима на књижевно
занимљив и маштовит начин, како свештенству, тако и
у одређеним случајевима далеко ширем кругу као што
су окупљени верници у храмовима за време
богослужења. То умногоме мења однос између
прастарог прописаног става и саме праксе. Свакако су
се постепено изменили погледи на ове списе и то
најпре у неким локалним срединама у којима се можда
није ни знало за попис забрањених књига, те су се у
нове преписе апокрифа уносиле ознаке о њиховом
читању о појединим празницима, које су се затим у
наредним преписима преносиле. Лични однос
калуђера према апокрифима и њиховом статусу у
рукописима који су имали и списе друге садржине
могао је од случаја до случаја бити сасвим различит.
Иако о томе не постоји нека целовитија грађа, пример
успутног бележења непознатих калуђера у једном
српском рукопису из 1425/35. године, који се41
данас
чува у манастиру Никољцу под бројем 83 (15), говори
о сучељавању два опречна мишљења неких усамљених
појава у апокрифима. Непознати записивач, који се
само донекле разумевао у апокрифе, оставио је
белешку на страни 112а, на којој се завршава Завет
патријарха Рувима, у којој је поводом преписивача
______________
41
Р. Станковић, Датирање и водени знаци рукописних књига
манастира Никољца, Археографски прилози, 16, Београд 1994, 197-198.
 (16)

овог списа рекао: „Ох невоље! Ко се дрзну приложити

ову епистолу? Ако је из извода, добро је, ако ли је од
себе, безуман је.“ У питању је прилично усамљен
случај писаног односа према смелије постављеној
чулној сцени у Завету патријарха Рувима, а какве су
иначе доста ретке у апокрифима. Непознати калуђер је
више по осећању наслућивао да Завету патријарха
Рувима не би можда било место у оваквом зборнику,
иако се овај спис, као и њему сродни, налази у
зборницима мешовитог састава. Прилично другачијег
мишљења био је један други калуђер који је на истој
овој страни пре поменутог записа изнео своје
задовољство саставом књиге, те је између осталог
забележио: „Ова божаствена књига, звана Разум,
садржи у себи мноштво божаствених списа.“ После
поименичног навођења пророчких књига које се овде
налазе, записивач на крају додаје да књига садржи „и
друге божаствене врлине слађе од сласти меда и
вредније од мноштва златника“, што се свакако
односи и на апокрифе који су зборником обухваћени.
Овако различита гледања на присуство апокрифа уз
друге списе показују да се они нису међу калуђерима,
осим у ретким случајевима, доживљавали као
непожељни списи.
Преиначавање ранијих схватања и другачији однос
према давно забрањеним делима могло је током дужег
периода успоставити сасвим ново стање и усталити
чак супротна мерила. Тако је из основа промењен став
да се апокрифи не смеју користити у цркви. У
њиховом многовековном трајању и преношењу на
нове језике, а нарочито стварањем нових варијаната,
доста тога се мењало у односу на првобитно стање и
нарочито положај какав су имали наспрам канонских
списа. Долазило је до приличних измена које су их
могле од јеретичких књига претворити у богоугодна
дела. У том погледу нека новија проучавања
најстаријих словенских стишних пролога показују
 (17)

доста сликовито стање. Пре свега, апокрифи у њима

нису реткост, мада се неједнако јављају у појединим
редакцијама ових нарочитих зборника. Док се, рецимо,
апокрифна питања и одговори појављују у три српска
стишна пролога из XV и XVI века под 15. октобром,
дотле их у бугарским и руским 42
пролозима уопште
нема на одговарајућем месту. Ако су поједини
апокрифи у време стварања списка забрањених књига
могли имати јеретичких ставова, таква места су се
касније могла у извесним случајевима кориговати и
мењати тако да та дела и нису морала бити у
супротности са канонским књигама. Суштински
гледано, већина апокрифа не коси се са основним
хришћанским учењима, те су стога ова дела у
извесним случајевима могла бити схватана и као
лектира која доприноси осветљавању живота
појединих личности. Сасвим су ретки апокрифи
43
који у
себи имају понешто од дуалистичког и самим тим
јеретичког. Њихова давнашња ванканонска
„отреченост“, то јест одбаченост, није у свим
случајевима значила, а нарочито не у каснијим
временима, да они сами по себи носе „апокрифност“ и
да их се требало неизоставно клонити и лишавати.
______________
42
Г. Петков, Апокрифни въпроси и отговори в състава на стишния
пролог (по три сръбски ръкописа). Език и свят, том II, литературознание,
20 години българска филология в Пловдивския университет „Паисий
Хилендарски“. Доклади от юбилейната научна конференция (Пловдив,
9-10 юни 1993 г.), Пловдив 1995, 275-282; Стишният пролог в старата
българска, сръбска и руска литература (ХIV-ХV век). Археография,
текстология и издание на проложните стихове, Пловдивско
университетско издателство, Пловдив 2000.
43
Када се говори о дуалистичким учењима везаним за словенске
апокрифне списе, у већини случајева мисли се на богумилство. Таква
мишљења у иначе богатој и разгранатој литератури о богумилима као да се
преносе по некој инерцији. Да се ипак ради о доста неухватљивом
богумилском утицају на апокрифе показао је Емил Турдеану: E. Turdeanu,
Apocryphes bogomiles et apocryphes pseudo-bogomiles, Revue de l'histoire des
religions, I, CXXXVIII, 1950, 22-52; II, CXXXIX, 176-218; 19812.
 (18)

Како у њима врло често има неких наивних виђења и

схватања потпуно апстрактних и мистичних
богословских појава, то је могло постати основним
разлогом њиховог канонског одбацивања. Начин
излагања какав се најчешће среће у апокрифима, доста
близак народним усменим врстама, али понекад
прожет и библијском фразеологијом, испод које се
најчешће појављује разнолика митолошка основа,
доприносио је још више таквом утиску на основу кога
по строгим мерилима нису ушли у канон. С друге
стране, обиљем фантастике којом су кроз богату
симболику и метафорику домаштане мудре библијске
књиге, једноставношћу објашњења учених и тешко
разумљивих богословских питања и надасве
књижевном лепотом, извесни апокрифи неодољиво су
се наметали за читање пред ширим кругом слушалаца
на дан када би се појављивао одговарајући празник.
Уосталом, апокрифе кроз векове нису сачували
јеретици, него правоверни хришћани који су их,
осећајући сву њихову књижевну привлачност, радо
читали и преписивали преносећи их с једног краја на
други и из једног у други језик. Бројни преписи у свим
хришћанским срединама средњег века потврђују то на
најубедљивији начин.
Апокрифној књижевности припада веома богат
слој у српском писаном наслеђу средњег века, што у
приличној мери одговара и већини других словенских
традиција истог периода. Извесно је да је ова
књижевност знатније присутна нарочито код Јужних и
Источних Словена. Обухватнија проучавања словенских
апокрифа разгранала су се посебно у другој половини
XIX века, када и иначе долази до пуног успона
славистичких студија. Тада је објављен велики број
ових списа из словенског наслеђа и учињено много на
њиховом укупном проучавању. Истраживања о њима
налазе се у бројним књигама, засебним публикацијама
и часописима и данашњем кориснику постала су често
 (19)

тешко доступна. У том једноиповековном периоду

једино су руски и украјински филолози успели да
сачине целовитија издања апокрифа стварајући од њих
веће корпусе. Тако су и до данас остала незаобилазна
44
издања Александра Николајевича
45
Пипина, Николаја
Савича Тихонравова,
46
Ивана
47
Јаковљевича
Порфирјева,
48
Ивана А. Франка и Пјотра Алексејевича
Лаврова. Покушај окупљања апокрифа, али у далеко 49
мањем обиму, среће 50се у два наврата код Бугара и
једанпут код Хрвата. У последњим деценијама XX
века у свету је дошло до појачаног занимања за ову
______________
44
А. Н. Пыпин, Ложные и отреченные книги русской старины,
Памятники старинной русской литературы, вып. III, Санктпетербург
1862.
45
Н. Тихонравовъ, Памятники отреченной русской литературы,
Санктпетербургъ 1863, томъ I, II.
46
И. Я. Порфирьев, Апокрифические сказания о ветхозаветных
лицах и событиях, Казань 1872; Апокрифические сказания о
новозаветных лицах и событиях по рукописям Соловецкой библиотеки,
Сборникъ Отд™ленія русскаго языка и словесности Императорской
академіи наукъ, томъ XVII, Санктпетербургъ 1877; Апокрифические
сказания о новозаветных лицах и событиях по рукописям Соловецкой
библиотеки, Сборникъ Отд™ленія русскаго языка и словесности
Императорской академіи наукъ, томъ LII, Санктпетербургъ 1890.
47
И. А. Франко, Апокрифи і легенди з українських рукописів.
Памятники україньско-руської мови і литератури, т. I, Львїв 1896; т. II,
1898; т. III, 1902; т. IV, 1906.
48
П. А. Лавровъ, Апокрифическіе тексты, Известия Отд™ленія
русскаго языка и словесности Императорской академіи наукъ, томъ
LXVII, кн. 3, Санктпетербургъ 1899.
49
Најпре је крајем XIX века објављен такозвани Тиквешки зборник
из XV века, данас у рукописној збирци Софијске Народне библиотеке
број 677: Н. А. Начовъ, Тиквешки рøкописъ, Сборникъ за народни
умотворения, наука и книжнина, 8, София 1892. Овде би се могло
убројати и настојање Јордана Иванова да окупи више апокрифа везаних,
како је он то веровао, за богумиле: Й. Иванов, Богомилски книги и
легенди, Българска академия на наукит™, София 1925.
50
R. Strohal, Stare hrvatske apokrifne priče i legende. Sabrao iz starih
hrv. glagolskih rukopisa od 14.-18. vijeka, Bjelovar 1917.
 (20)

врсту литературе, при чему се у извесној мери

усмерила пажња и на словенске апокрифе. Нарочито
су нарасла проучавања апокрифа на Западу. У
белгијском граду Бреполсу покренут је 1990. године
међународни часопис Apocrypha, око кога су
окупљени бројни проучаваоци углавном са Запада
који се баве питањима апокрифа махом у латинској,
повремено у јеврејској, грчкој, етиопској, коптској,
јерменској и још неким другим традицијама. О
словенским апокрифима скоро да и није било прилога
до сада у овом часопису. Такође је у истом центру
покренута монографска серија Studia in Veteris
Testamenti Pseudepigrapha, у којој се појавило на
десетине књига, које на комплетан начин обрађују
поједине групе сродних апокрифа, а неке од њих
посвећене су појединачним саставима у више
варијаната.
Бројни апокрифи из словенског наслеђа најчешће
су објављени појединачно, што је била нарочита
пракса руске и српске филологије, а у новије време
хрватске и са далеко већим резултатима бугарске.
Треба свакако имати на уму и проучаваоце апокрифа
међу немачким, француским, румунским и
македонским славистима. Поред бављења апокрифима
у различитим словенским редакцијама, честа су и
проучавања која узимају у обзир њихову
распрострањеност, варијантност и везе са грчким,
латинским и другим изворима. Још у најранијим
научним занимањима за ову врсту књижевности на
словенским просторима српско наслеђе је због
очуваности извесних веома драгоцених преписа
апокрифа представљало незаобилазан извор у даљим
истраживањима.
Преводи апокрифа који су познати на
српскословенском језику по својој разноврсности иду
у ред богатијих словенских традиција. То разнолико и
драгоцено књижевно наслеђе код Срба недовољно је и
 (21)

нецеловито проучено, много мање него код већине

других Словена. Ипак, оно што је највише урађено у
окупљању апокрифа српскословенског језичког круга,
мада само делимично, тиче се њиховог објављивања.
Издања ових списа припадају у највећој мери другој
половини XIX и самим почецима XX века. Највећи
проучаваоци српских књижевних старина повремено
су за предмет својих научних истраживања имали и
апокрифне списе. Међу њима посебно место припада
Ђури Даничићу, Стојану Новаковићу и Љубомиру
Стојановићу.
У објављивању апокрифа на српскословенском
језику било је врло усамљених покушаја њиховог
већег тематског груписања на једном месту иако је
таквих идеја било доста рано. Велики догађај у
славистичком свету представљао је корпус апокрифа
које је Н. С. Тихонравов објавио у два тома 1863.
године. Макар да то и није био преглед апокрифа
целокупне словенске традиције, па чак ни само руске,
тај замашни рад имао је великог утицаја на потоње
проучаваоце овог вида књижевности. Мишљу о сличном
обједињавању преписа апокрифног наслеђа код Срба
сигурно су се бавили најугледнији српски филолози.
Нажалост, није се догодило да се већи број ових списа
нађе обухватније на једном месту. Константин Јиречек у
писму од 14. марта 1876. године упућеном Стојану
Новаковићу из Прага поводом његове намере да објави
Примере књижевности51
и језика старога и
српскословенскога изрекао је похвале поредећи то са
Тихонравовљевим издањем апокрифа: „Мило ми било
дознати да намеравате саставити онакав сборник
средовековне белетристике српске какав је Тихонравов
издао за Русе и јесам готов послужити Вама у том послу
извјешћем о стварима које се налазе у Прагу. Радо бих
______________
51
С. Новаковић, Примери књижевности и језика старог и српско-
словенскога, Београд 1877.
 (22)

већ овом писму приложио преглед апокрифа, прича итд.,

који су у ћирилским рукописима Чешког музеја, то до 52
данас толибоље није било могуће латити се тога посла.“
Извесног окупљања апокрифа на српскословенском
језику било је тек понекад и то најчешће зато што су
потицали из истог рукописа. Таква пракса среће се код
Ђуре Даничића приликом штампања два апокрифна
јеванђеља, Никодимовог јеванђеља и Јосифове
53
повести,
из српског преписа с почетка ХVI века. Ватрослав Јагић
је уз низ апокрифа из бугарског зборника Краљевске
библиотеке у Берлину донео54 једну ретку варијанту Дела
светога апостола Томе. Притом је напоредно
пропратио овај апокриф са једном његовом варијантом
на народном језику у дубровачком зборнику из 1520.
године. Такав текстолошки поступак јављаће се ређе
код издавања апокрифа. Чешћа пракса била је да су се
поједине разлике мањег или већег обима доносиле у
напоменама. Усамљена појава била је када је Стојан
Новаковић приредио чак пет апокрифних састава из
српског пергаменског рукописа ХIV века до којег је
дошао у Русији приликом55
посете археолошкој
изложби 1874. године. Том приликом објављени су
апокрифи Слово пророка Јеремије о плењењу
______________
52
М. Ст. Новаковић, Писма Константина Јиречека Стојану
Новаковићу, Годишњица Николе Чупића, XLIII, Београд 1934, 256-257.
53
Gj. Daničić, Dva apokrifna jevangjelja, Starine JAZU, IV, Zagreb
1872, 131-154.
54
V. Jagić, Novi prilozi za literaturu biblijskih apokrifa, Starine JAZU, V,
Zagreb 1873, 95-108.
55
S. Novaković, Apokrifi jednoga srpskog Ćirilovskog zbornika XIV.
vieka, Starine JAZU, VIII, Zagreb 1876, [Slovo proroka Jeremije o pleњeњu
Jerusalima], 40-48; [Јеванђеље младенства], 48-55; [Дела светих
апостола Андреја и Матеја], 55-69; [Дела светог апостола Tоме у
Индији], 69-74; [Мучење светог апостола Ђорђа], 74-92. Овај рукопис
касније је доспео у збирку Народне библиотеке у Београду и заведен под
број 637: Љ. Стојановић, Каталог Народне библиотеке у Београду. IV,
Рукописи и старе штампане књиге, Београд 1903, 285-286.
 (23)

Јерусалима, Јеванђеље младенства, Дела светих

апостола Андреја и Матеја, Дела светог апостола
Томе у Индији као и Мучење светог апостола Ђорђа,
које заправо и не спада у ову врсту састава, Раније
поменута варијанта Дела светога апостола Томе код
В. Јагића сасвим је другачија од оне какву срећемо у
Новаковићевом издању. У читавом досадашњем
периоду Стојан Новаковић је највећи српски
пручавалац апокрифа. Његовим старањем поред
наведених апокрифа 56
објављене су варијанте о
Дванаест 57петака, Апокриф о Афродитијану
58
Персијанцу, 59 Апокриф о Асенети,60 Јаковљево
протојенђеље,61
Апокриф о 62Јову, Слово о
Антихристу, Авгарева 63
посланица, Отписаније
64
Исуса
Христа цару 65Авгару, Чудо о светом убрусу, Енохова66
књига тајни, Препирање Исуса Христа са ђаволом,
______________
56
S. Novaković, Dvanaest petaka, Starine JAZU, IV, Zagreb 1872, 25-28.
57
Овај апокриф Новаковић је објавио у два маха на основу различитих
варијанти. Први пут то је била једна компилација која се налазила у српском
препису прве половине ХV века у старој збирци Народне библиотеке
Београду, број 29, 77а-81а; S. Novaković, Srpsko-slovenski zbornik iz vremena
despota Stefana Lazarevića, Starine JAZU, IX, Zagreb 1877, 14-22. Други пут
радило се о издању српског преписа ХV века који се налазио у некадашњој
шишатовачкој збирци: S. Novaković, Afroditijana Persijanca priča o rogjenju
Hristovu, Starine JAZU, X, Zagreb 1878, 74-80.
58
S. Novaković, Srpsko-slovenski zbornik iz vremena despota Stefana
Lazarevića, 27-42.
59
S. Novaković, Apokrifno protojevangjelje Jakovljevo, Starine JAZU, X,
Zagreb 1878, 62-71.
60
S. Novaković, Apokrifna priča o Jovu, Starine JAZU, X, Zagreb 1878,
159-170.
61
S. Novaković, Priča o Antihristu, Starine JAZU, XVI, Zagreb 1884, 82-85.
62
S. Novaković, Apokrifi iz štampanih zbornika Božidara Vukovića,
Starine JAZU, XVI, Zagreb 1884, 60-61.
63
Исто, 61.
64
Исто, 61-63.
65
S. Novaković, Apokrif o Enohu, Starine JAZU, XVI, Zagreb 1884, 68-81.
 (24)

67
Апокрифне молитве, 68Слово Јована Богослова о
Богородичином успењу,
69
Слово апостола Томе како
подиже панагију,
70
Питања пресвете Богородице
71
о
седам грехова, Откровење
72
Варухово, Апокрифно
житије свете Петке,
73
Апокрифно житије светог
Василија Новог. Његово посебно настојање у
окупљању апокрифа испољило се у хрестоматији
српскословенских споменика
74
у којој је донео известан
број њихових одломака.
После овако плодног Новаковићевог проучавања
апокрифа у српском наслеђу може се говорити само о
повременим издањима каква се срећу код Љубомира
Стојановића (Слово о два разбојника, Беседа три
светитеља75 и латинска варијанта Никодимовог
јеванђеља), Панте Срећковића, који објављује поједине

66
S. Novaković, Apokrif o prepiranju Isusa Hrista sa djavolom, Starine
JAZU, XVI, Zagreb 1884, 86-89.
67
S. Novaković, Apokrifski zbornik našega vijeka, Starine JAZU, XVIII,
Zagreb 1886, 165-182; Zapisi od grada, moļaca i crvi po ńivama, Starine
JAZU, XVIII, Zagreb 1886, 183-187.
68
S. Novaković, Apokrifske priče o Bogorodičinoj smrti i još neke sitnice
apokrifske o Bogorodici, Starine JAZU, XVIII, Zagreb 1886, 193-200.
69
Исто, 20-201.
70
Исто, 201-202.
71
S. Novaković, Otkriveńe Varuhovo, Starine JAZU, XVIII, Zagreb 1886,
203-209.
72
С. Новаковић, Апокрифно житије свете Петке, Споменик Српске
краљевске академије, ХХIХ, Београд 1895, 28-32.
73
С. Новаковић, Слово св. Василија Новог, Споменик Српске
краљевске академије, ХХIХ, Београд 1895, 33-113.
74
С. Новаковић, Примери књижевности и језика старог и српско-
словенскога, Београд 19043, 489- 530.
75
Љ. Стојановић, Неколико рукописа из Царске Библиотеке у Бечу,
Гласник СУД, 63, Београд 1885, 41-120; Стари српски хрисовуљи, акти,
биографије, летописи, типици, поменици, записи и др. VII. Апокрифи и
друго, Споменик СКА, III, Београд 1890, 190-195.
 (25)

76
есхатолошке списе из Зборника попа Драгоља и нешто
касније код Милана Решетара, који у оквиру зборника
под називом Либро од мнозијех разлога доноси известан
број апокрифа као што су: Слово о Прекрасном Јосифу,
Слово апостола Томе,
77
Гостољубље Авраамово и Слово о
смрти Авраамовој.
Иза тога у српској филологији настао је велики
прекид у објављивању апокрифа, који траје већ дуго
времена. Прилично су усамљени примери
медиевалиста новијих генерација који су се
прихватали таквог посла. Извесних проучавања78
апокрифа било је у79 радовима Ђорђа Радојичића,
80
Ђорђа Трифуновића,
81
Јанка Радовановића,82
Челице
Миловановић, Димитрија Богдановића, Биљане

______________
76
П. С. Срећковић, Зборник попа Драгоља, Споменик Српске
краљевске академије, V, Београд 1890.
77
М. Решетар, Либро од мнозијех разлога. Дубровачки ћирилски
зборник од г. 1520, СКА, Зборник за историју, језик и књижевност
српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. ХV,
Ср. Карловци 1926, 37-40, 43-47, 55-57, 57-59.
78
Ђ. Сп. Радојичић, Једна говела у као, а друга из кала, Књижевни
север, III, 6 (1. јун), Суботица 1927, 258-259; Уговор с ђаволом, Прилози
за КЈИФ, ХIХ, 1-2, Београд 1940, 158-159; Apokrifi kod Južnih Slovena,
Enciklopedija Jugoslavije, 1, Zagreb 1955, 137-139; Aseneta, Enciklopedija
Jugoslavije, 1, Zagreb 1955, 219; Enohova knjiga tajni, Enciklopedija
Jugoslavije, 3, Zagreb 1958, 253.
79
Ђ. Трифуновић, С оне стране неба – апокрифна фантастика Сунца,
Месеца и звезда, Летопис Матице српске, књ. 386, св. 1, Н. Сад 1960, 33-44;
Откровење Варухово: у: V. Popa, Ponoćno sunce. Zbornik pesničkih snoviđenja.
Nolit, Beograd 1962, 41-43; Апокрифне књиге, Азбучник српских
средњовековних књижевних појмова, Београд 1990, 20-22.
80
Ј. Радовановић, Икона св. апостола Tоме са његовом одераном
кожом, Зборник за ликовне уметности, 6, Матица српска, Нови Сад
1970, 229-239.
81
Ч. Миловановић, Апокрифна дела Павлова и њихов однос према
античком грчком роману и канонским делима апостолским, Зборник
радова Византолошког института, 17, Београд 1976, 297-416.
 (26)

83 84
Јовановић-Стипчевић,
85
Радомана
86
Станковића, Зорице
87
Витић, Вукице Мартиновић,
88
Маје Анђелковић и
Томислава Јовановића, што на известан начин
82
Д. Богдановић, Стара српска библиотека, Летопис МС, 408, Нови
Сад 1971, 405-432; 588-620; Прештампано у: Д. Богдановић, Студије из
старе српске књижевности, Избор и предговор Татјана Суботин-
Голубовић, СКЗ, Коло ХС, књига 599, Београд 1997, 5-79; Д. Богдановић,
А. Милтенова, Апокрифният сборник от манастира Савина ХIV в. в
сравнение с други подобни южнославянски ръкописи, Археографски
прилози, 9, Београд 1987, 7-30.
83
Б. Јовановић-Стипчевић, О зимама и коледама у Зборнику попа
Драгоља, Археографски прилози, 2, Београд 1980, 153-174.
84
Р. Станковић, Једна апокрифна молитва од зубобоље,
Археографски прилози, 1, Београд 1979, 201-209.
85
З. Витић, Апокриф о гостољубљу Аврамовом у српском рукописном
наслеђу, Археографски прилози, 14, Београд 1992, 67-104.
86
В. Мартиновић, Tри апокрифна виђења, [Књига светих тајни
Енохових; Откривење Варухово; Виђење светог пророка Исаије],
Источник, III, 11/12, Београд 1994, 23-54.
87
M. Aнђелковић, Етнолошко у апокрифима и предавања о змији и
виновој лози, Наслеђе, Крагујевац 2004, 73-81.
88
Проучавајући петнаестак година апокрифе у српскословенским
преписима, приредили смо издања неких од њих: Т. Јовановић, Tраг
апокрифа о борби са ђаволом у српској народној књижевности,
Књижевност и језик, ХLIII, 3-4, Београд 1995, 33-55; Варухово откривење у
преписима манастира Савине и Никољца, Српски језик, I, 1-2, Београд 1996,
557-574; Апокрифно Житије апостола Петра, Источник, V, 17-18, Београд
1996, 134-145; Варијанта „Јеванђеља младенства“ са Христовим
учењем скрлатарске вештине, Српски језик, II, 1-2, Београд 1997, 376-
396; „Дела апостола Tоме у Индији“ према хиландарском рукопису ХIV
века, Археографски прилози, 20, Београд 1998, 41-53; Српски преписи
апокрифа „Како Давид написа Псалтир“, Археографски прилози, 21,
Београд 1999, 299-314; Апокриф о Мелхиседеку у препису Горичког
зборника, у: Никон Јерусалимац, Вријеме – личност – дјело, Зборник
радова са међународног научног симпосиона на Скадарском језеру 7-9.
септембра 2000. године, „Светигора“, Цетиње 2004, 223-235; Апокриф о
Еноху према српском препису из Народне библиотеке у Бечу,
Археографски прилози, 25, Београд 2003 [2005], 209-238; Дела апостола
Андреја и Матеја у препису збирке манастира Дечана, Прилози за
КЈИФ, LXX, 1-4 (за 2004.), Београд 2005, 171-209; Краћа верзија
 (27)

представља нову узлазну линију у бављењу овом

књижевном облашћу.
У проучавању и нарочито објављивању апокрифа
српскословенске редакције посебно место заузимају
руски филолози генерације ХIХ и првих деценија ХХ
века. Тако се крајем ХIХ столећа појавила књига П. А.
Лаврова Апокрифни текстови у којој је штампан и
непотпун српски препис Јеванђеља младенства из
ХVI века, који се чува 89
у софијској Народној
библиотеци број 309 (68). Исте године овај препис
појавио се у90 издању и руског филолога А. С.
Архангелског, који је 91из истог рукописа објавио и
Житије апостола Петра.
Описујући обимну московску збирку словенских
рукописа А. И. Хлудова, А. Н. Попов је у свој
замашни посао укључио и објављивање појединих
списа из рукописа које је сматрао посебно важним.

апокрифа о Адаму и Еви у српском препису XVI века, Slavia, Prag (у

штампи); Откровење Варухово у препису манастира Марче, Србистники
прилози. Зборник у част професора Славка Вукомановића, филолошки
факултет, Београд 2005, 115-122б; Завет патријарха Рувима у препису
збирке манастира Никољца, Зборник посвећен професорки Климентини
Ивановој (у штампи); Српскословенски преписи апокрифа Како се написа
Јеванђеље, Зборник посвећен професору Миодрагу Стојановићу (у
штампи). Поред ових издања, позабавили смо се и неким питањима у
оквиру извесних огледа или прилога: Мотив стварања у апокрифима
(Према српским преписима), Научни састанак слависта у Вукове дане,
26/1, МСЦ, Београд 1997, 113-121; L'étude des apocryphes dans la tradition
manuscrite serbe médiévale, Études balkaniques, 4, Paris 1997, 105-132;
Апокрифи и проблем жанровског одређења (на грађи српскословенске
традиције), Научни састанак слависта у Вукове дане, 29/2, МСЦ,
Београд 2000, 93-99; Апокрифи, Енциклопедија православља, I, Београд
2002, 77-78; Апокрифи у хиландарским рукописима, Четврта казивања о
Светој Гори, Просвета, Београд 2005, 331-344.
89
П. А. Лавровъ, Апокрифическіе тексты, 111-118.
90
А. С. Архангельский, Из истории южнославянской и
древнерусской апокрифической литературы, Известія Отделения
русского языка и словесности, т. IV, Санктпетербургъ 1899, 2-10.
91
Исто.
 (28)

Том приликом појавили су се и српски преписи

апокрифа Исаијино виђење, Слово Јована Богослова о
другом Христовом доласку, Плач92 Јеремијин и
Јеванђеље младенства Исуса Христа.
Окупљајући апокрифе из словенског наслеђа, Н.
Тихонравов је у свој корпус уврстио и нека дела према
српским преписима углавном из руских збирки. У
оквиру прве књиге објавио је на основу српског
преписа ХV века из збирке В. И. Григоровича
93
Слово о
часном крсту и о два разбојника. У другој књизи
обухватио је много више апокрифа из српских
преписа. Према препису ХV века из збирке В. И.
Григоровича објавио је Ход Богородице по мукама,
Ипатијево мучење, О дванаест петака, Имена анђела,
Питања и одговоре (Разумник) и низ апокрифних
молитви, а према српском препису ХV века из збирке
П. И. Севастјанова број 18 доста ретку
94
варијанту под
називом О јерејству Исуса Христа.
Велико занимање слависта за изузетно важан
српски Зборник попа Драгоља из треће четвртине ХIII
века привукао је пажњу и М. И. Соколова, који је из
њега објавио три списа. У првом наврату то су били
Откровење светих апостола и Слово о 95Мојсејевом
сплетеном дрвету бора,96
кедра и кипариса, а у другом
Варухово откровење. Према Драгољевом зборнику
Јордан Иванов поново је штампао Варухово
______________
92
А. Поповъ, Описаніе рукописей и каталогъ книгъ церковной
печати библіотеки А. И. Хлудова, Москва 1872, 320-325, 339-344, 406-
413, 414-419.
93
Н. Тихонравовъ, Памятники отреченной русской литературы, томъ I,
308-313.
94
Исто, томъ II, 30-39; 121-145; 164-171; 335-336; 345; 353-354; 439-444.
95
М. Соколовъ, Матеріалы и зам™тки по старинной славянской
литератур™, Выпускъ первый, I-V, Москва 1888, 68-72; 84-107.
96
М. И. Соколовъ, Апокрифическое откровение Варуха. Древности,
Труды славянской комиссии императорского Московского
археологического общества, т. IV, вып. 1, Москва 1907, 204-220.
 (29)

откровење
97
у својој књизи Богомилске књиге и
легенде. У истој књизи појавио се и апокриф о
постанку света на основу српског преписа из ХVII
века који се
98
налази у рукопису Народне библиотеке у
Пловдиву.
Залагањем М. Н. Сперанског објављени су извесни
апокрифи према српским преписима. У његовим99
издањима нашли су100 се Слово о Соломону, 101
Никодимово јеванђеље, Завет патријарха
102
Рувима и
одломци Откровења Варуховог. Рукописи у којима
су се налазили преписи прва два апокрифа данас више
не постоје, јер су припадали збирци Народне
библиотеке Србије која је са читавим фондом изгорела
у немачком бомбардовању Београда 6. априла 1941.
године. Оба су била из ХV века (сигнатуре 104 и 305).
Из старије генерације страних истраживача који су
објављивали и српске преписе апокрифа посебно
место заузима Јиржи Поливка. Доносећи поједине
апокрифе у Старинама Југославенске академије
знаности и умјетности из збирке Народног музеја у
Прагу, објавио је шест апокрифних списа на основу
српских преписа. Из рукописа ХVI века са сигнатуром
______________
97
Й. Иванов, Богомилски книги и легенди, Българска академия на
наукит™, София 1925, 193-200.
98
Исто, 322-323.
99
М. Сперанскій, Зам™тки о рукописяхъ Белградскихъ и Софійской
библіотекъ, Известія Историко-филологическаго Института князя
Безбородко въ Нежин™, т. 16, Москва 1898, 67-73.
100
М. Н. Сперанскій, Славянскіе апокрифическіе евангелия, Труды
восьмого археологического съ™зда въ Москв™ 1890, II, Москва 1895, 38-72.
101
М. Сперански, Единъ югославянски пр™водъ отъ „Зав™тит™ на
дванадесетьт™ патриарси“, Сборникъ за народни умотворения, наука и
книжнина, ХVIII, София 1901, 249-251.
102
М. Сперанскій, Рукописное собраніе Библиотеки Историко-
филологическаго института князя Безбородко въ г. Н™жин™, Изв™стія
Историко-филологическаго Института князя Безбородко въ Н™жин™, т.
XXII, Н™жинъ 1906, 27-28.
 (30)

Š 12. I издвојио је следеће апокрифе: Питања светог

Јефрема светом Василију, Слово како Марта осуди
Пилата и Житије и подвизи светог и праведног Јова,
а из рукописа ХVII века са сигнатуром IХ Н 16 (Š 19)
Слово пророка Јеремије о плењењу Јерусалима,
Сказање Афродитијана Персијанца 103 и Слово о
препирању ђавола са Исусом Христом. Поједине од
ових дела није доносио у целини него само у
изводима, што је умањило могућност њиховог
потпунијег коришћења.
Румунски слависта Емил Турдеану има посебно
место у пручавању словенских апокрифа, а међу њима
у више наврата и оних који су се сачували на
српскословенском језику. Поред низа својих студија о
словенским апокрифима, од посебне важности јесте
његова књига
104
Apocryphes slaves et roumains de l'Аncien
Теstament. Питањима апокрифа О Јосифу и Асенети
бавио се Христоф Бурхард105 задржавајући посебну
пажњу на два српска преписа.
Међу страним проучаваоцима српских преписа
апокрифа који су их и објављивали у последње време
нарочито се истиче бугарска слависткиња Анисава
Милтенова. Она је својим проучавањима зборника са
мешовитом садржином умногоме унапредила и
сазнања о српском апокрифном наслеђу. Њена три
издања апокрифа урађена су према српским
преписима. Једну доста ретку варијанту Борбе
арханђела Михаила са Сатанаила приредила је према
______________
103
Gj. Polívka, Opisi i izvodi iz nekoliko jugoslavenskih rukopisa u Pragu,
Starine JAZU, XXI, Zagreb 1889, 195-206, 221-224; XXII, 1890, 195-203;
XXIV, 1891, 115-118; 136-154.
104
E. Turdeanu, Apocryphes slaves et roumains de l'Ancien Testament,
Studia in Veteris Testamenti Pseudepigrapha, 5, E. J. Brill, Leiden 1981.
105
Ch. Burchard, Joseph und Aseneth serbisch-kirchenslaшisch. Text und
Varianten, Dielheimer Blätter zum Alten Testament, 2, Dielheim 1980, 1-45;
Gesammelte Studien zu Joseph und Aseneth, Studia in Veteris Testamenti
Pseudepigrapha, 13, E. J. Brill, Leiden - New York - Köln 1996, 53-91.
 (31)

српском препису друге половине ХVI века из збирке

Црквеног историјско-археолошког
106
музеја у Софији
број 1161. Српски препис из 1485/95. године
манастира Никољца у рукопису број 52 послужио јој
је у објављивању
107
Слова о пророчици Сивили и о цару
Давиду. Доста редак и обиман српски препис
Анастасије црноризице, који се налази у рукопису ХV
века у збирци А. И. Хлудова у Државном историјском
музеју у Москви, са сигнатуром 241, нашао 108
се у
основи издања овог апокрифа А. Милтенове.
Овај не мали број издања апокрифа према српским
преписима говори о њиховом важном месту у
словенским оквирима, али и о томе да они морају бити
обједињени и сабрани у више књига. Обим
досадашњих проучавања апокрифа из старог српског
наслеђа није никако безначајан нити мали. Ти радови
су драгоцени за сва даља и систематичнија изучавања
овог значајног дела опште књижевности код Срба.
Када су у питању преношења апокрифа на
савремени српски језик, до сада није било њиховог
опсежнијег превођења. Најпре је Миливоје Башић у
оквиру свог избора списа из старе српске
књижевности 1911. године превео у целини два
апокрифа, О премудром Соломуну и жени његовој и
Чудо о убрусу, као и одломке из Приче о пророку
Јеремији и плењењу Јерусалима и Никодимовог

______________
106
А. Милтенова, Апокрифът за борбата на архангел Михаил със
Сатанаил в две редакции, Старобългарска литература, 9, София 1981, 99-
105.
107
А. Милтенова, Сказание за Сивила, Старобългаристика, VIII, 4,
София 1984, 44-72.
108
А. Милтенова, Неизвестен превод на византийското видение на
Анастасия черноризица в старобългарската литература,
Медиевистика и културна антропология. Сборник в чест на 40-
годишната творческа дейност на проф. Донка Петканова, Мнемозина,
София 1998, 237-257.
 (32)

109
јеванђеља. У другом издању своје књиге 1922.
године он је проширио преводе одломцима из
следећих апокрифа: Књига о Еноху, Књига о Варуху,
Књига о Авраму, Књига о Адаму, Прво Јеванђеље
Јаковљево, Јеванђеље младости Исуса Христа, Дела
апостолска, Виђење светог Павла, Обилажење
пресвете Богородице по мукама у паклу,110
Други силазак
Христов и Виђење пророка Исаије. У том издању
апокриф О премудром Соломону и жени његовој
сврстан је у приповетке. У наредном периоду није се
ширио круг нових превода апокрифа. У књизи
Драгољуба Павловића и Радмиле Маринковић Из
наше књижевности феудалног доба појавила су се
четири апокрифа (Откровење Варухово, Књига о
Адаму и Еви, Јеванђеље младенства 111
Исуса Христа,
Обилажење Богородице по мукама) који су углавном
преузети из Башићеве претходне књиге са извесним
редиговањима и целовитијим преводом Откровења
Варуховог. Из Башићевих превода прештампана су два
апокрифа (Откровење Варухово и Обилажење
Богородице по мукама) као илустрације за старију
фантастику у књизи Предрага Палавестре 112
Књига
српске фантастике ХII–ХХ век. Према
Новаковићевом издању апокрифа о Асенети Камила
Луцерна превела је овај спис у целини 1921. године
______________
109
Из старе српске књижевности. Превео и саставио Миливоје М.
Башић, Српска књижевна задруга, књига 137, Београд 1911, 41-58.
110
Из старе српске књижевности. Превео и саставио Миливоје М.
Башић, Друго, поправљено и допуњено издање, Геца Кон, Београд 1922,
69-102.
111
Из наше књижевности феудалног доба, Избор, редакција, превод
и коментари Д-р Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић,
„Свјетлост“, Сарајево 1954; Иста књига појављивала се у више издања у
београдској „Просвети“ као 102. књига Библиотеке „Просвета“.
112
П. Палавестра, Књига српске фантастике ХII-ХХ век, I, Избор и
предговор Предраг Палавестра, СКЗ, коло LХХХII, књига 541, Београд
1989, 16-24.
 (33)

113
уносећи у њега тонове личне интерпретативности. У
лирски интонираној књизи Васка Попе Поноћно сунце114
Ђорђе Трифуновић превео је Откровење Варухово. У
оквиру своје студије о икони са апостолом Томом и
његовом одераном кожом Ј. Радовановић превео је
већи део апокрифа Дела и мучење 115
апостола Томе у
Индији (прва недеља по Пасхи). У најновије време
јављају се116 настојања целовитих превода појединих
апокрифа, чиме се донекле смањује несразмера
______________
113
K. Lucerna, Život i ispovijedanje Asenete, Hrvatska prosvjeta, VIII, 9,
Zagreb 1921, 257-268.
114
Đ. Trifunović, Otkrovenje Varuhovo, [Transkripcija i prevod originala
u knjizi:] V. Popa, Ponoćno sunce. Zbornik pesničkih snoviđenja. Nolit,
Beograd 1962, 41-43.
115
Ј. Радовановић, Икона св. апостола Tоме, 229-239.
116
В. Мартиновић, Tри апокрифна виђења, Источник, III, 10, Београд
1994, 23-54; Т. Јовановић, Апокриф о крсном дрвету, Источник, III,
11/12, Београд 1994, 48-62; Апокриф о Јову, Источник, III, 11/12, Београд
1994, 10-22; Апокриф о Христовом доласку на земљу, Гласник,
Службени лист Српске православне цркве, LХХVI, 4, Београд 1995, 74-
78; Апокрифно Никодимово јеванђеље, Свети кнез Лазар, Часопис
Рашко-Призренске епархије за духовни живот, III, 1 (9), Призрен 1995,
169-199; Два апокрифна виђења пакла, Источник, IV, 13, Београд 1995,
128-152; Два апокрифна путовања у чудесне земље, Браничево, ХLI, 1-3,
Пожаревац, 1995, 36-58; Tраг апокрифа о борби са ђаволом у српској
народној књижевности, Књижевност и језик, ХLIII, 3-4, Београд 1995,
33-55; Апокрифи о делима и мучењу светог апостола Tоме у Индији,
Свети кнез Лазар, Часопис Рашко-Призренске епархије за духовни
живот, III, 4 (12), Призрен 1995, 124-144; Апокрифи о Јосифу и Асенети,
Источник, IV, 14-16, Београд 1995, 131-150; Апокрифно Житије
апостола Петра, Источник, V, 17-18, Београд 1996, 134-145; Мучење
свете првомученице Tекле, Источник, VI, 22, Београд 1997, 115-122; Пет
апокрифа у: Стара српска књижевност. Избор из средњовековне
књижевности: поезија, похвале, апокрифи. Избор и пропратни текстови
Томислав Јовановић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1997, 117-154; Апокриф о постању, Свет речи, 2-3, Београд 1997, 38-40;
Апокриф о Христовом детињству, Развитак, ХLIV, Нова серија, 1,
Пожаревац 1998, 7-18; Слово о Сивили, Источник, VII, 25, Београд 1998,
136-138; Апокрифно виђење о калуђерици узнетој на небо, Свеске, Х, 45-
 (34)

између њиховог разноврсног присуства код читалаца

средњег века и недовољног познавања код савремених
читалаца.
Уз сва досадашња проучавања српске апокрифне
традиције до данас није сачињен потпунији преглед
или попис рукописа у коме би се сагледала очуваност
ових дела. Додуше, постоје неки шири пописи
рукописа којима је обухваћено читаво словенско
наслеђе. Тако је А. И. Јацимирски саставио један
попис старозаветних апокрифних 117списа у
јужнословенским и руским рукописима, а нешто
слично за новозаветне
118
апокрифе урадио је Аурелио де
Сантос Отеро. Ови веома корисни радови имају
доста празнина када је у питању српско рукописно
стање, јер њима нису обухваћене неке збирке међу
којима је хиландарска најважнија, али и још неке
друге, углавном некадашње југословенске, што се
може надокнадити увидом у појединачне описе
рукописних збирки или Инвентаром 119
ћирилских
рукописа Димитрија Богдановића. Извесна важна
обавештења и допуне о српским преписима апокрифа,

46, Панчево 1999, 109-117; Преводи девет апокрифа налазе се у: Стара

српска књижевност. Хрестоматија. Приредио и превео Томислав
Јовановић, Филолошки факултет, Београд – „Нова светлост“, Крагујевац,
Београд 2000, 465-542.
117
А. И. Яцимирскій, Библіографическій обзоръ апокрифовъ.
118
A. de Santos Otero, Die handschriftliche Überlieferung der
altslavischen Apokryphen, I, Berlin 1978; II, 1981.
119
Д. Богдановић, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (ХI-
ХVII века), Српска академија наука и уметности, Зборник за историју,
језик и књижевност српског народа, I одељење, књ. ХХХI, Београд 1982.
Због значаја збирке овде треба поменути Богдановићев Каталог
ћирилских рукописа манастира Хиландара, Српска академија наука и
уметности, Народна библиотека СР Србије, Београд 1978. Такође је од
велике важности за познавање рукописа у којима се налазе апокрифи и
нова збирка Народне библиотеке Србије: Љ. Штављанин-Ђорђевић, М.
Гроздановић-Пајић, Л. Цернић, Опис ћирилских рукописа Народне
библиотеке Србије, том II, Народна библиотека Србије, Београд 1986.
 (35)

пре свега у бугарским збиркама, 120пружа Донка

Петканова у својој књизи Апокрифи. Према свим
овим сазнањима могуће је у приличној мери створити
представу о српским преписима апокрифа,
121
што указује
да их има, или их је доскора било122 у рукописима
почев од ХIII па све до ХVIII века. Они се махом
налазе у зборницима мешовите садржине и врло ретко
заузимају искључиво цео кодекс, већ се јављају са
другим саставима скоро по правилу неканонске
природе.
Један од најзначајнијих и најстаријих зборника
поменуте садржине познат је под називом Зборник
попа Драгоља из треће четвртине ХIII века. Овај
рукопис налази се у збирци Народне библиотеке
Србије у Београду са сигнатуром 123651 и од апокрифа
садржи неке врло старе варијанте. Међу рукописима
изгорелим у старој збирци Народне библиотеке у
Београду налазио се зборник број 104 из треће
четвртине
124
ХIV века са приличним бројем апокрифних
састава. Поред овог необично значајног рукописа,
______________
120
Апокрифи. Съставителство и редакция Донка Петканова, „Стара
българска литература в седем тома“, том първи, „Български писател“,
София 1981.
121
Овде мислимо пре свега на некадашњу доста богату збирку
рукописа Народне библиотеке Србије која је страдала 6. априла 1941.
године у немачком бомбардовању Београда. Међу тим рукописима било
је доста оних који су садржавали и апокрифе.
122
Наш покушај да се сачини попис апокрифа у српскословенским
преписима на основу досадашњих сазнања представља почетак њиховог
исцрпнијег окупљања: T. Jovanović, L'étude des apocryphes dans la
tradition manuscrite serbe médiévale, Études balkaniques, 4, Paris 1997, 105-
132.
123
У њему су Варухово откровење, Откровење светих апостола и
Слово о Мојсејевом сплетеном дрвету бора, кедра и кипариса.
124
У њему су били Књига о Адаму и Еви, Исаијино виђење,
Авраамово Гостољубље, Слово о праведном Аврааму, Слово о смрти
Авраамовој, Слово о цару Давиду, Слово о Соломону, Слово Јована
 (36)

истој збирци125припадали су још зборници 126

број 828 из
1409. године и број 738 из ХVII века. У манастиру
Савини постоји један од најбогатијих зборника ове
садржине са сигнатуром 29 из ХIV века 127
са прилично
ретким варијантама апокрифа. Зборник
Патријаршијске библиотеке у Београду број 219 из
1381. године улази у128 ову породицу рукописа по неким
ређим апокрифима. У манастиру Никољцу сачувало
се неколико зборника у којима се налазе апокрифи.
Најбогатији од њих по броју апокрифа
129
потиче из
1485/95. године и носи број 52. Нешто мање ових

Богослова о другом Христовом доласку, Дела светих апостола Андреја и

Матеја и Слово о часном крсту и о два разбојника.
125
Зборник је имао Варухово откровење, Слово о смрти Авраамовој,
Слово о Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа, Никодимово
јеванђеље, Слово Јована Богослова о другом Христовом доласку, Житије
светог апостола Петра, Дела апостола Tоме у Индији како сазда
небеску палату, Слово о часном крсту и о два разбојника.
126
У њему су се налазили следећи апокрифи: Књига о Адаму и Еви,
Слово о Мелхиседеку, Авраамово Гостољубље, Слово о Исаку, Слово о
праведном Аврааму, Слово о смрти Авраамовој, Слово о Прекрасном
Јосифу како га продадоше браћа, Слово пророка Самоила, Како Господ
створи побратимство, Слово о поучењу свете Анастасије црноризице,
Житије светог апостола Петра.
127
Зборник садржи Књигу о Адаму и Еви, Варухово откровење, Слово
о Мелхиседеку, Авраамово Гостољубље, Слово о Исаку, Слово о
праведном Аврааму, Слово како Сара учаше свог мужа Авраама, Слово о
смрти Авраамовој, Слово пророка Самоила, Слово о Антихристу, Слово
Јована Богослова о другом Христовом доласку, Слово о поучењу свете
Анастасије црноризице, Житије светог апостола Петра, Слово Јована
Богослова о Богородичином успењу и Обилажење Богородице по мукама.
128
У зборнику су Житије и подвизи светог и праведног Јова,
Протојеванђеље Јаковљево, Слово апостола Tоме како подиже панагију
и Слово Јована Богослова о Богородичином успењу.
129
Овде се налазе Варухово откровење, Исаијино виђење, Слово како
Давид написа Псалтир, Слово о пророчици Сивили и о цару Давиду, Јеванђеље
младенства Исуса Христа, Слово како Марта осуди Пилата, Слово Јована
Богослова о другом Христовом доласку, Откровење апостола Павла, Слово
 (37)

састава налази се у другом никољачком рукопису, са

сигнатуром
130
83 (15), који у већем делу представља
палеју, 131 али по времену настанка потиче из 1425/35.
године. У Народној библиотеци у Софији постоји,
између осталих,132 зборник ХVI века број 309 (68)
сличног састава. Збирка Радослава Грујића у Музеју
Српске православне цркве у Београду чува под
сигнатуром 219 зборник настао око 1550. године, који
је некада припадао манастиру Марчи. У њему је 133
знатан број изабраних апокрифних састава.
Такозвани Тумански зборник из ХVI века данас134 се
налази у загребачком Архиву ХАЗУ број III а 10. У
Народном музеју у Прагу чува се зборник ХVII века 135
број IХ Н 16 (Š 19) са неким значајним апокрифима.

апостола Tоме како подиже панагију, Слово како се написа Јеванђеље и

Слово о препирању ђавола са Исусом Христом.
130
Иако већи део апокрифа припада палеји, у којој су се нашли
састави О Самсону, О Мелхиседеку, Гостољубље Авраамово, О Исаку, ту
је још доста редак препис Завета патријарха Рувима и нешто чешће
Сказање Афродитијана Персијанца.
131
Р. Станковић, Датирање и водени знаци рукописних књига
манастира Никољца, Археографски прилози, 16, Београд 1994, 197-198.
132
Овај споменик садржи Казивање о Самсону, Јеванђеље младенства
Исуса Христа, Слово Јована Богослова о другом Христовом доласку и Житије
светог апостола Петра.
133
Зборник је шире представила Анисава Милтенова у раду Апокрифни
произведения в манастирските сборници (Постановка на въпроса), Кирило-
Методиевски студии, кн. 3, Българска академия на науките, София 1986, 272-
274. У њему се налазе ови апокрифи: Откровење Варухово, Слово о Аврааму,
О Мелхиседеку, О Светој Tројици, Житије праведног Јова, Сказање о
Самсону, Дела светог апостола Tоме.
134
Зборник има следеће апокрифе: Авраамово Гостољубље, Слово
како Давид написа Псалтир, Премудрости Соломонове, Како Господ
створи побратимство и Житије светог апостола Петра.
135
У њега су ушли Слово пророка Јеремије о плењењу Јерусалима, Слово о
Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа, Сказање Афродитијана
Персијанца, Слово Јована Богослова о другом Христовом доласку, Откровење
 (38)

У хиландарској збирци налази се јединствена палеја с

тумачењем са данашњом сигнатуром 188, преведена 136
са
руског језика 1633. године у самом Хиландару. Још
један препис такве палеје из тридесетих година ХVII
века био је доскора
137
у Цетињском манастиру под
сигнатуром 84. Поред наведених српскословенских
зборника познат је и низ других који су расути по
различитим рукописним збиркама како у земљи тако и
широм Европе који садрже понеки апокриф. Ипак,
апокрифе треба тражити и по рукописима других
састава, као што су панагирик, минеј, чти-минеј,
палеја, пролог у којима су исписани заједно са делима
богослужбене и канонске природе. На овом месту
нећемо узимати у обзир неке такође значајне зборнике
богате апокрифима, који су мешовите редакције,
најчешће српско-бугарске, јер смо се определили
искључиво за српске преписе. Тако су овде изостали
апокрифи из зборника ХVI века, који се налази у
Бечкој националној библиотеци под бројем 149 и
зборника Музеја Српске православне цркве (Грујићева
збирка) број 100 из 1628. године.

апостола Павла, Слово о препирању ђавола са Исусом Христом и Посланије

Господа Бога нашег Исуса Христа патријарху јерусалимском.
136
Према Богдановићевом Каталогу ћирилских рукописа манастира
Хиландара, 105, овај рукопис назван је Шестодневом Јована Златоустог.
Међутим, реч је о палеји с тумачењем, на шта је скренула пажњу
Мирјана Бошков у своја два рада: О рецепцији Царства Соломоновог у
Порфиријевом зборнику, Књижевна историја, ХХIХ, 102, Београд 1997,
151-158; Палеја са тумачењима у српској књижевној баштини, Осам
векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и
архитектура, Научни скупови Српске академије наука и уметности, ХСV,
Одељење историјских наука, књ. 27, Београд 2000, 403-414. Ова палеја
садржи неке ретке апокрифе који се међу другим српским преписима
могу наћи само у још једном рукопису, док су у руској традицији
неговани на неупоредиво богатији начин. Између осталих, ту су и
Завети дванаест патријарха и Лествица.
137
П. Момировић, Љ. Васиљев, Ћириличке рукописне књиге
Цетињског манастира, ХIV-ХVIII вијек, Цетиње 1991, 270-273.
 (39)

Чињеница да су апокрифи највише

распрострањени по зборницима мешовитог састава
проистуче из природе и намене овако састављених
целина. Замишљени као низ поучних дела врло
разнородне садржине, ови зборници били су намењени
ширем читалачком кругу. У њима је била махом
поучна и забавна лектира, по правилу без дела
такозване високе књижевности канонског и
богослужбеног карактера. Пошто
138
апокрифи спадају у
други ред литерарних списа, појављивали су се уз
посебну категорију сродних белетристичких,
историјских, природословних и других дела
религиозне и дидактичке природе. Такви зборници
углавном су и величином прилагођени практичним
читалачким потребама. То су најчешће књиге мањих
димензија џепног формата, згодне за читање и ношење
у разним приликама, између осталог и на путовањима.
Неке појаве на које смо често наилазили бавећи се не
малим бројем рукописа у којима се налазе апокрифи
тичу се управо зборника о којима је овде реч. Неретко
по старим рукописима падале су капи воска и
задржале се на њима све до данашњег дана. Такви
остаци чести су и уобичајени најчешће по листовима
богослужбених књига које су стајале у храмовима те
су у вечерњим и ноћним коришћењима неминовно
кроз векове биле покаткад покапане воском због
близине свеће и несмотрености чтеца или некога ко је
бринуо о осветљењу. Капи воска на зборницима у
којима су и апокрифи говоре понешто о приликама
везаним за самостално читање у монашкој ћелији тек у
вечерњим часовима, можда до касно у ноћ. Код таквих
зборника листови су често по спољашњим маргинама
углачани и потамнели од додира руку приликом

______________
138
Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Српска
књижевна задруга, коло, LХХIII, књига 487, Београд 1980, 139.
 (40)

држања књиге, што неоспорно говори о њиховом

чешћем читању.
На читалачко занимање за зборнике мешовитог
састава у које су улазили и апокрифи указује податак
да су се са појавом најранијих штампарија овакве
књиге нашле међу првим штампаним издањима.
Познати штампар српскословенских књига Божидар
Вуковић непогрешиво је проценио потребу за
штампањем два зборника 1391520. године у којима су се
нашли и неки апокрифи. Ускоро су ови зборници
спојени у једну књигу и прештампавани више пута. О
непроцењивом значају таквих 140
зборника С. Новаковић
је изрекао врло висок суд. За њих се у литератури
усталила одредница коју им је дао С. Новаковић да су
они намењени путницима. Апокрифи које је Б.
Вуковић унео у свој штампани зборник углавном су
везани за амајлијска веровања. То су Епистола цара
Авгара послана Ананијем брзоходцем ка Господу Богу
нашем Исусу Христу, Отписаније Господа нашег
Исуса Христа послана Ананијем брзоходцем ка Авгару
цару у град Едес, Чудо о светом убрусу Господњем и о
опеки и о чудима која су се збила са њим, Седамдесет
два имена Господња да ко их има и носи са собом с
поштовањем биће избављен од сваког зла и
Седамдесет два имена пресвете Богородице. Једино у
првом издању овог зборника било је и Слово светог
______________
139
Зборници су штампани у Млецима и, као што је био обичај у
штампарству тог времена, ни они нису имали наслове.
140
S. Novaković, Apokrifi iz štampanih zbornika Božidara Vukovića,
Starine JAZU, XVI, Zagreb 1884, 57: „Од свега што се у нас у старо
вријеме штампом издавало, највише су штампани, највише тражени, по
томе најраширенији по народу, а разумије се и по своме утицају на масу
народну за литерарног хисторика најзнатнији су зборници које је у
малом формату Божидар Вуковић за путнике штампао. С тога се тим
дјелима старе књижевности не може превидјети огромно значење, нити
се може довољно великом цијеном измјерити огроман утицај, који су ти
зборници толико пута прештампавани, извршили на народ у та времена.“
 (41)

апостола Павла о исходу душе, које је представљало

одломак из много ширег апокрифа Виђење апостола
Павла и које се није више понављало у следећим
издањима. Завршетак Чуда о светом убрусу
Господњем говори о дубљем, магијском, дејству какво
би могао имати на свакога ко би га видео или
прочитао: „Ова знамења када видиш и ова имена када
прочиташ непобеђен ћеш бити у рату, и од свих
непријатеља избављен ћеш бити, и од напрасне смрти,
и од страха ноћног, и од дејства Сотониног и од сваке
напасти знамењем часног и животворног крста и свих
седамдесет два имена Господња и свим чудним и
неприступачним знамењима преславне и часне матере
Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове
векова. Амин.“ Уз све друге прилоге које пружа ова
књига, овакав амајлијски тон апокрифа о чудесном
убрусу, који се најчешће појављује као 141самостална
целина исписана на свитку као амулет, могао је
имати додатног удела у читалачком интересовању и
настојању да се књига набави. С. Новаковић сматра да
се међу Србима веровало у ову причу о убрусу и да „у
том вјеровању и треба тражити узрок, по коме је тај
апокриф дошао у 142 штампарију Божидареву и заузео
мјесто у зборнику.“
Апокрифи спадају у врсту списа који су се
релативно много преписивали. Сачувани српски
преписи показују да је то доста дуг период, почев од
ХIII па до ХVIII, а у неким случајевима и до друге
половине ХIХ века. Српских преписа морало је бити и
раније, али као и многи други рукописи тог старијег
периода имали су сличну судбину да се нису сачували.
Поједини апокрифи преписивали су се изгледа нешто
више од других. Тако је, бар према очуваним преписима,
______________
141
Апокриф о чуду са убрусом на коме је нерукотворено изображен
Христов лик доводи се у везу са поменутом посланицом цара Авгара.
142
S. Novaković, Apokrifi iz štampanih zbornika, 59.
 (42)

међу старозаветним апокрифима нарочито занимање

било за Књигу о Адаму и Еви, Варухово откровење, Слово
о Прекрасном Јосифу, Слово пророка Јеремије о плењењу
Јерусалима, Житије и подвиге праведног Јова, Авраамово
гостољубље и Слово о смрти Авраамовој, а код
новозаветних за Јеванђеље младенства Исуса Христа,
Никодимово јеванђеље, Протојеванђеље Јаковљево,
Сказање Афродитијана Персијанца, Житије светог
апостола Петра, Дела апостола Томе у Индији, Чудо о
светом убрусу Господњем, Слово Јована Богослова о
Богородичином успењу, Обилажење Богородице по
мукама, Слово о часном крсту и о два разбојника, Слово о
препирању ђавола са Исусом Христом и за Слово Јована
Богослова о другом Христовом доласку. Међу апокрифе
који су се, по свему судећи, чешће преписивали ишла би
Епистола о недељи. Нарочити разлози за то налазе се и у
подстицајној поруци упућеној онима који би је даље
преписивали. Њима је обећан опроштај и многе земаљске
и небеске погодности: „И ако неко препише ову епистолу,
или свештеник, или дијак, или козмик, и пошаље је у град
или село, ако и више пута буде сагрешио, опростиће му се
и одступиће од њега свака злоба и жалост, и у дому
његовом неће бити скрби, нити губе нити било које
болести, него ће на њему пребивати благодат Божија. Ако
се ко потруди и препише је и прочита је пред сабором и
на другим местима на услишање роду 143
хришћанском,
такав ће награду од Господа примити.“ Понекад у овом
апокрифу подстицај за преписивање може бити страшна
клетва за онога ко је не препише, што се као појава
144
може
и до данас срести у деловима Русије и Украјине.
С друге стране, неки српски преписи толико су
ретки да су јединствени и у широј словенској рукописној
______________
143
Из варијанте која се налази у српском препису ХVII века који се
чува у Народном музеју у Прагу, IХ Н 16 (Š 19), 75а-90а.
144
Ю. Пелешенко, Есхатологічні мотиви і тема кари Божої в
українській літературі пізнього середньовіччя (середина ХIII-ХV ст.), III
Міжнародний конгрес україністів, Київ 1996, 285-292.
 (43)

традицији. Такав је, рецимо, случај са апокрифним

Житијем и исповешћу Асенете. Карактеристично је да
се апокрифно Житије и подвизи праведног Јова јавља
нарочито у српским преписима, а да је у осталим
словенским срединама изузетно ретко. У српским
преписима, бар према нашим садашњим сазнањима,
нису се сачували апокрифи
145
О Тивериадском мору, пуна
верзија Књиге Енохове, Елдад и Модад, Софонијево
објављење, Захаријино откровење, Јездрино откровење,
Петрово објављење, Павлово објављење, Варнавино
јеванђеље, Томино јеванђеље, Сказање о Китоврасу и
Слово о светом пророку Илији.
За разлику од преписа канонских списа, код којих
је постојао врло строг однос према предлошку,
приликом преписивања апокрифа таква строгост није
се ни издалека неговала. Скоро да нема два једнака
преписа једног апокрифа. Изгледа да су писари
схватали преписивање апокрифа нешто слободније, па
чак, ако се може тако означити, и стваралачки.
Поједине сцене или читаве епизоде они су у извесним
случајевима преуређивали и давали им нека своја
решења. Говорећи о честом мењању предлошка код
преписивања апокрифа, С. Новаковић је с разлогом
истакао: „Преписаоци овакијех ствари мало [су] се
обзирали на тачно преписивање, него
146
су увијек готови
били ствар слободно прерадити.“ Временом су се
створиле варијанте и редакције већине апокрифа.
Поједине су настајале још у ранијим временима, у
______________
145
Позната је само у једном бугарском препису који се налазио у
оквиру старе збирке Народне библиотеке у Београду, број 321, али који
је изгорео у пожару 6. априла 1941. године. Објавио ју је М. И.
Соколовъ: Славянская книга Еноха праведнаго. Тексты, латинскій
переводъ и изсл™дованіе. Посмертный трудъ автора приготвилъ къ
изданію М. Сперанскій. Матеріалы и зам™тки по старинной славянской
литератур™, Выпускъ третій, VII, Москва 1910, 1-80.
146
S. Novaković, Apokrifi kijevskoga rukopisa, Starine JAZU, XVI,
Zagreb 1884, 89.
 (44)

јеврејској, грчкој и латинској средини, па су преко

превода стигле и Словенима. Такво стање огледа се и
у српским преписима, који, узмимо само најизразитије
примере, познају две верзије апокрифа Како Давид
написа Псалтир, потом грчку и латинску варијанту
Никодимовог јеванђеља, као и две сасвим посебне
варијанте Дела апостола Томе у Индији. Није
искључено да су се неке варијанте стварале и у
словенској средини по превођењу са грчког или
латинског. Где су и када настајале углавном није
једноставно рећи. У оквиру проучавања словенских
превода и прерада апокрифа на нека питања моћи ће
се са више поузданости одговорити тек када се сакупе
подаци о свим сачуваним преписима и до појединости
сагледа разгранатост варијанти. Код изучавања
засебних апокрифа показало се да су резултати
нарочито драгоцени када се узме у обзир читаво
словенско рукописно наслеђе у коме је потврђено
једно дело. Ипак, ма колико да се у таквим приликама
настојало са обухватањем свих преписа, скоро да се
редовно иза тога сазнавало за нове преписе, 147
међу
којима би се нашао и понеки српски. Поред
постојећих описа словенских рукописа, дешава се да се
за поједине збирке недовољно зна, или да су описане без
______________
147
Наведимо само неке случајеве из релативно новијих радова. У
књизи А. де Сантоса Отера коју је посветио Јеванђељу младенства
Исуса Христа (A. de Santos Otero, Das kirchenslaviche Evangelium des
Thomas, Patristische Texte und Studien, 6, Berlin 1967.) изостављена су два
српска преписа, оба из збирке манастира Никољца. Слично се догодило
и са дисертацијом посвећеној Варуховом виђењу Х. Е. Гејлора (H. E.
Gaylord, How Satanael Lost his „-el“, Jornal of Jewish Studies XXXIII,
1982, 303-309.) у којој наводи велики број словенских преписа овог
апокрифа. Међутим, три врло важна српска преписа из манастира
Савине и Никољца, као и из московског Државног историјског музеја у
збирци А. И. Хлудова том приликом нису ни споменута. Ово никако не
говоримо да бисмо умањили вредност и значај наведених радова.
Напротив. То је само мала илустрација немогућности да се доста разуђен
и богат словенски рукописни материјал обухвати до краја.
 (45)

детаљног указивања на укупан садржај. И у овом нашем

раду, у коме смо настојали да окупимо што више
података о српским преписима апокрифа, свесни смо да
су остале неминовне празнине и пропусти. Постизање
веће исцрпности подразумевао је пре свега непосредан
рад у још неким збиркама, што за ову прилику није могло
бити из више разлога.
Варијантност као пратећа и скоро редовна појава
код апокрифа може бити различитог обима, степена и
типа. Извесни апокрифи познати су тако у две
варијанте од којих је једна обимнија а друга краћа.
Српска традиција у таквом виду познаје Књигу о
Адаму и Еви, Слово о Исаку, Борбу арханђела Михаила
са Сатанаилом и Житије светог апостола Петра. У
краћим варијантама извесне епизоде потпуно су
изостављене у односу на шире верзије или у извесној
мери скраћене. Док су се ови апокрифи сачували у обе
варијанте, Књига о Еноху остала нам је само у краћој
верзији, далеко сведенијој од дуже варијанте. За
разлику од ове врсте варијантности постоје апокрифи
чије се верзије удаљавају једна од друге углавном
сижејно. Такво је Авраамово гостољубље, Слово
пророка Јеремије о плењењу Јерусалима, Слово о
Прекрасном Јосифу, Казивање о Самсону, Јеванђеље
младенства, Никодимово јеванђеље, Дела апостола
Томе у Индији и Обилажење Богородице по мукама.
Међу овим двоваријантним апокрифима посебно
место заузимају Никодимово јеванђеље и Дела
апостола Томе у Индији. Никодимово јеванђеље по
пореклу има своју грчку и латинску верзију, од којих
је ова друга доста обимнија. У обе варијанте први део
апокрифа прилично је подударан. Међутим, знатни
делови у другој половини потпуно се разилазе
садржински. У латинској верзији појављује се дужа
епизода са силаском у ад, које у грчкој уопште нема.
Дела апостола Томе у Индији налазе се у српским
преписима у две доста различите верзије. Иако се обе
 (46)

тичу одласка апостола Томе у Индију да би тамо

проповедао Христово учење, оне су решене на
различите начине. Једна, која има у свом наслову
одређење да се чита прве недеље по Пасхи, доноси
доста необичну епизоду о Томиној одераној кожи и
чудима која чини са њом. Варијанте оба ова апокрифа
настале су још у периоду пре превођења на словенски
језик. То свакако углавном важи и за остале
двоваријантне апокрифе.
Разноликост преписа истих апокрифа, понекад
обележена само извесним лексичким разликама,
довољна је да их учини не само језички већ и
литерарно привлачним. Наше опредељење да за ову
прилику укажемо на сву варијантност преписа у
великој мери руковођено је жељом да се и шири круг
читалаца упозна са драгоценом појавом разлика
сачуваних преписа. Стога указујемо на напомене као
додатни извор који покаткад доноси праве књижевне
бисере потекле из неког другог преписа који се
паралелно прати. Довољно је задржати се на
Јеванђељу младенства Исуса Христа и указати на
такву појаву. Сцена у којој се говори о дечијем игрању
по високој кули у основном препису према коме смо
превели апокриф остварена је на следећи начин: „Неки
дан касније заигра се Исус на високом здању. И једно
јеврејско дете заигра се са Исусом на високој палати.
И паде са крова јеврејско дете и умре. Видевши, друга
деца побегоше. И одједном остаде Исус сâм.“
Напомене преко којих се прати сваки па и овај превод,
могу деловати ометајуће приликом читања, али када се
види да се у оквиру њих крију нека необична решења
у другим преписима, онда оне могу постати
откривалачке. Наведена сцена у једном другом,
непотпуном, српском препису Народне библиотеке у
Софији број 309 (68) грађена је далеко маштовитије и
појављује се уз напомену број 61: „И после неког
времена играше се Исус на зиду куле. И допре сунчев
 (47)

зрак кроз прозор. Исус скочи на зрак и седе на њега.

Друго дете, видевши, хтеде сести са Исусом на зрак. И
паде са куле и умре.“ Јединственост слике са Исусом
на сунчевом зраку не лежи само у уметничкој
успелости, него и у томе што се она задржала из неког
облика апокрифа каквог не срећемо 148
у другим
познатим словенским преписима. Понекад се овако
изузетна места налазе управо у напоменама, јер
припадају другим преписима, те их треба са пажњом
пратити.
У својој варијантности поједини преписи
апокрифа пружају богату представу стваралачких
могућности бројних и углавном непознатих
прерађивача. Ако и даље останемо уз Јеванђеље
младенства Исуса Христа, уверићемо се у то.
Јосифово слање свог детета Исуса разним учитељима
своде се код већине преписа углавном на исте епизоде.
У препису из 1485/95. године, који припада збирци
манастира Никољца број 52, постоји епизода која није
поновљена149
нити у једном другом словенском
препису, 150а изгледа да се чува само у једној арапској
варијанти. Овај део налази се при крају и, на велику
жалост, прекида се јер недостаје лист на коме се
завршава поменута епизода као и сам апокриф.
Вештина коју Исус том приликом учи назива се
скрлатарском, што је лексички врло необично и ретко.
У речницима старог језика реч која би говорила о
скрлатама напечатаним у исписаним књигама и
______________
148
Траг мотива о Христовом ходању по сунчевом зраку присутан је у
једном бугарском списку лажних књига из средине ХVIII века: А. И.
Яцимирскій, Библіографическій обзоръ апокрифовъ, 46, бр. 36.
149
За поређења те врсте послужили смо се резултатима А. де Сантоса
Отера у књизи Das kirchenslaviche Evangelium des Thomas.
150
Neutestamentliche Apokryphen in deutscher Übersetzung
herausgegeben Wilhelm Schneemelher, 6. Aufgabe, der von Edgar Hennecke
begründeten Sammlung, I Band, Evangelien. J. C. B. Mohr (Paul Siebeck)
Tübingen 1990, 360.
 (48)

мајстору скрлатару није потврђена нити у једном

споменику. По свему што се у тој епизоди налази
испада да је Исус у књигама „печатао“, односно
сликао минијатуре. Израз „скрлат“ значи исто што и
„миниум“, то јест црвена боја. Тиме би се изрази
„скрлатар“ 151 и „минијатурист“ могли сасвим
изједначити. Уз напомену број 106 у Јеванђељу
младенства епизода о Исусовом учењу скрлатарске
вештине изгледала би овако: „Онда, узевши Јосиф
дете, даде га скрлатару на учење. И учаше га мајстор.
Једанпут оде мајстор потребом на неку другу страну.
И рече детету Исусу: ,Исписане књиге положи покрај
скрлата. И напечатавши скрлата, стави их свака у
своју посуду у различите боје.‘ И оде мајстор. Тада узе
дете Исус сва скрлата и стави их у једну посуду. И
затим дође мајстор питајући Исуса: ,Како си ставио
скрлата у посуде?‘ Одговоривши, дете Исус му рече:
,Како си ми препоручио, тако ће и бити. Него, да
пођемо па ћеш видети. Ставио сам их сва у једну
посуду.‘ И рече му мајстор: ,Пођимо да видимо како
си урадио.‘ И пођоше према скрлатима. И показа му
Исус. И како виде мајстор све у једној посуди,
разгневи се веома. Бешњаше и гневљаше се веома на
Исуса...“ Иако не знамо како се ова епизода окончала,
према ранијим моделима Исусовог понашања у овом
апокрифу може се претпоставити да је Исус само
својом речју учинио да се сва скрлата, односно боје,
поново раздвоје и свака нађе у својој првобитној
посуди, што би представљало још једно од његових
чуда. Ова епизода нешто је другачија у арапској
верзији. У њој је реч о фарбару Салему у чијој радњи
се Исус поиграо са марамама припремљеним за
бојење, ставивши их у један казан са индигом и тако
их покваривши. Фарбарев бес односио се на будући
______________
151
О овоме са више појединости у нашем раду Варијанта
„Јеванђеља младенства“ са Христовим учењем скрлатарске вештине,
Српски језик, II, 1-2, Београд 1997, 376-396.
 (49)

пропали углед код грађана, јер их је све изневерио

Исусовим поступком не обојивши им мараме по
њиховим жељама. Исус га је упитао коју мараму жели
у коју боју обојити и он ће му тако учинити. Тада је
почео да вади из казана сваку мараму појединачно и
боји је у жељену боју. Када су Јевреји видели ово
чудо, похвалили су Исуса.
Језик којим су апокрифи у српским преписима
забележени углавном је књижевни, српскословенски.
У ХVIII и ХIХ веку јављају се преписи и на чистом
народном језику, али из тог периода углавном нисмо
узимали апокрифе за потребе овог издања. Поједини
преписи настали и у ранијем периоду, током ХVI или
ХVII века, на западном српском подручју показују
тежњу ка далеко већем присуству народног језика, са
бројним локализмима. Покаткад је долазило до
напоредног коришћења израза из књижевног и
народног језика као што је, рецимо, случај у препису
апокрифа о Прекрасном Јосифу из 1550/60. године
који се налази у збирци Народне библиотеке у
Београду под бројем 673, где на страни 89б стоји: „а
саде ниња царствују.“ У извесним случајевима срећу
се грцизми, латинизми, јудаизми па чак и турцизми.
Трагови лексике прва три језика сасвим су уобичајени
с обзиром на пут појединих апокрифа који су прешли
долазећи у српску средину и преко језика са којих су
превођени на словенски. Присуство турцизама ретко
је, али није занемарљиво јер говори о турској лексици
која се већ увелико одомаћила у српском језику до
ХVII века. Турцизми се срећу, на пример, у препису
Посланице Господа Бога нашег Исуса Христа
патријарху јерусалимском у рукопису збирке Архива
САНУ у Београду број 387: пенџер, музувиерил,
музувиерство и дуван, поводом кога се проклињу они
који га „пију“, то јест пуше, јер он је „семе ђаволско“.
Народни изрази којима се исказују називи појединих
реалија нису никаква реткост почев од најстаријих
 (50)

сачуваних преписа током низа векова. Само прегршт

таквих израза показује колико су драгоцене речи
водонос, златно зеље, зуница, кљусе, лобода, поњава,
поњавица, прегудница, рукомија, столник, строп,
тесла, умиваоница, штир итд. Такве, као и све друге
речи које су углавном разумљиве и за савременог
читаоца, задржавали смо како би се видело богатство
старије лексике која је већ увелико заборављена.
Такође смо задржавали неке општесловенске речи које
су у ранијим временима биле и део српске лексичке
ризнице. Сматрамо да треба изнова стећи осећање да
речи вал, дажд, иноземац, корабља, луна, прелун,
огањ, тисућа и још многе друге нису туђице, него су
временом потиснуте и данас се углавном због
непознавања доживљавају као приспеле са стране.
Коришћење глаголских времена у којима се
приповеда у апокрифима доста је различито. Тако се
срећу форме презента, футура, имперфекта, аориста и
перфекта. Оваква разноликост неминовно се јавља код
толиког броја апокрифа који немају бар делимичну
уједначеност каква прати канонске књиге. Настојали
смо у већој мери да задржимо исто време као и у
изворнику. Редослед речи у реченици остао је
углавном у онаквом поретку какав је изворно затечен.
То је само део настојања да се што више очува боја
старог језика и његових могућности. Зато се може
наићи на многе „инверзије“, које су саставни део како
прозних тако и песничких форми старијих времена.
Овакве појаве у преносу апокрифа на савремени језик
могу створити утисак о већој поетичности израза, што
је иначе засновано на неким стилским одликама дела
старе књижевности.
Непосреднија веза апокрифа са другим врстама и
видовима стваралаштва увелико се потврдила у
досадашњим бављењима широм света. Бројни
резултати таквих изучавања показују да су апокрифи
оставили изразитијег трага у писаној и народној
 (51)

књижевности као и у сликарству. Својим значајем,

бројношћу и познавањем код старих хришћанских
писаца како на Истоку тако и на Западу, апокрифи су
повремено улазили у њихова дела најчешће кроз
извесне алузије или навођења појединих делова и
реченица. Ређи су случајеви да су поједини апокрифи до
те мере послужили неким писцима да су их они
тематски и мотивски користили за састављање својих
дела. Такав је, рецимо, пример са италијанским писцем
Дантеом Алигиеријем, који је за основу дела своје
Божанствене комедије названог као Пакао узео
апокрифе Виђења апостола Павла и Ход Богородице по
мукама. У старој српској књижевности као да није било
већег одјека апокрифа какав је, разумљиво, оставила
Библија или неке друге, углавном светоотачке књиге.
Њихов утицај на старе
152
руске писце, рецимо, био је
далеко продорнији. Места која су поједини српски
писци преузимали из апокрифа своде се пре свеге на
одређене сцене, мотиве или алузије, што говори да су им
ова дела била позната из шире лектире, која није могла
бити онако присутна у њиховој свести и размишљањима
о српским светим као што су то по својој природи биле
библијске књиге. Већ у Житију светог Симеона
Стефана Првовенчаног наилази се на један мотив из
старозаветне Књиге о Адаму и Еви. Када је у једном
наврату споменут ђаво, истакнуто је како је он између
осталог навео људе на зло да потпишу уговор којим их је
одгурнуо на дно адових скровишта. То је иначе
препознатљива алузија на сцену у поменутом апокрифу
где се појављује ђаво који приморава Адама да потпише
уговор. Овај мотив познат је и у неким старијим 153
приповеткама које се везују за Богородичина чуда.
______________
152
В. В. Мильков, Древнерусские апокрифы, Исследования и тексты,
выпуск 1, Издательство Русского христианского гуманитарного
института, Санкт-Петербург 1999.
153
П. Стевановић, Приповетка о човеку који се продао ђаволу, Београд
1934; Агапије Ландос Крићанин, Чуда Пресвете Богородице, Превод са
 (52)

У Доментијановом Житију светог Саве постоји

поређење Савино са Христом када је био продат на
тргу. То је иначе најупечатљивија сцена из апокрифа
Дела апостола Томе у Индији:
„Други пут, када Божијим промислом биваше у
граду и оскудеваше му потребно да га да убогима, а он
заповеди једном од оних који му служаху:
,Води ме на трг и продај ме за злато.‘
И много пута би продан подобећи се Владики свом
проданом ради њега и поруганом и удареном по образу,
и собом купљено опет даваше онима који немају.“
Ова сцена могла се наметнути Доментијану и
према варијанти апокрифа која се налази у стишном
прологу, а која се према својој намени ненаметљиво
слушала у самом храму.
Трагови неких усмених казивања у Светој земљи,
који носе врло јаку апокрифну основу, могли су остати
Доментијану у сећању довољно упечатљиво да је он
понешто од тога унео у своје Житије светога Саве.
Тако у поглављу овог дела под називом „О одласку
Преосвећеног у Светињу над светињама“ налази се
алузија на Богородичино одрастање у Светињи над
светињама, која се налази у Протојеванђељу
Јаковљевом: „И тако оде истим путем којим би
уведена пречиста Дева Богородица у цркву Светињу
над светињама, у којој и узрасте.“ Слично је и са
Доментијановим излагањем о начину Богородичиног
храњења из руку анђела: „На врху тих степеница јесте
високо место њеног боравка, где би храњена из руке
анђелове.“ Ово је такође могло бити преузето из
казивања које има своју паралелу у Протојеванђељу
Јаковљевом: „Марија у дому Господњем живљаше као
голубица. И примаше храну из руку анђелових.“
Попут оваквих подударности Доментијан је

српскословенског и поговор Томислав Јовановић, Епархија банатска, Вршац

2000. У овој збирци по мотиву продаје душе ђаволу нарочито се истичу
приповетке о Карулу (23. чудо) и Теофилу (24. чудо).
 (53)

проговорио и о месту коме су се поклонили на Светом

Сиону где је Богородица предала душу своме сину:
„Свети оде на Свети Сион... где пречиста Мати његова
пречисту душу своју предаде у пречисте руке сина
свога и Бога нашег.“ Таква слика неодољиво подсећа
на већ постојећу у Слову Јована Богослова о
Богородичином успењу: „Испруживши руке, узе
Господ њену свету и непорочну душу.“ Сличан
поступак налази се у старој руској књижевности код
игумана Данила, који је путовао у Свету земљу читав
век и више пре светога Саве и Доментијана, тачније,
током 1106. и 1108. године. Говорећи у својим
Хожденијима о Светим местима, он је преносио и
таква казивања, која је слушао на лицу места, а која су
увелико имала легендарни 154
тон, често обојен
апокрифним чиниоцима.
Из апокрифних Дела апостола Томе у Индији
потиче поређење светог Саве са апостолом Томом у
Теодосијевом Житију светог Саве. Небеска палата,
коју је апостол подигао, довољно је препознатљива да
се њом указује на сву величину мотива и његовог
значења: „Примивши и множину злата донесену му, за
своју потребу узео је хлеб и воду, а осталима у Светој
Гори био је као Тома Индијцима. Ходећи бос, по
манастирима и по пустињи раздаваше, зидајући
палату, која се не види али верује, цару оцу, 155
на
небесима, где се сада заједно с њим настањује.“
Архиепископ Данило II у сцени пред смрт
архиепископа Арсенија I у своје Житије архиепископа
Арсенија I уноси елементе Гостољубља Авраамовог.

______________
154
П. Заболотскій, Легендарный и апокрифическій элементъ въ
Хожденіи игумена Даніила, Русскій Филологическій В™стникъ, 1-2,
1899, 220-237.
155
Теодосије, Житија. Приредио Димитрије Богдановић. „Просвета“,
СКЗ, Београд 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 5/I, 121.
 (54)

Господ шаље три 156

анђела у обличју три младића да
посете Арсенија.
Димитрије Кантакузин у својој Посланици кир
Исаији говори о Гостољубљу Авраамовом више према
апокрифу него према Библији. Такође, о изласку душе
из тела преноси слику из Откровења апостола Павла,
наводећи да је то на основу Јована Златоустог:
„Угледају се тада Божији анђели који душу страшно
извлаче, а лукави беси стоје поред испитујући и
клевећући приљежно и почињу је грабити себи. Тада то
долази тако изненада и душа раздвојена од тела иде157са
великом жалошћу на страна и до краја незнана места.“
Поређење очију са сунцем користило се одувек за
изузетне личности. Сасвим је вероватно да је
образовани Константин Философ читао апокриф о
Асенети. Поређење очију прекрасног Јосифа са сунцем
(„очи његове [су] као светлост сунчева“) скоро да је
истоветно са Константиновим поређењем које се у
Житију деспота Стефана Лазаревића везује за
деспотове очи, јер су оне биле такве да се у њих није
могло гледати као у сунце. На свој начин, опет, ово
поређење могло је Константину послужити и према
неким библијским одређењима очију.
Обиље мотива и тема потеклих из апокрифа нашло
је свој пут нарочито у народном стваралаштву многих
народа. Њихов одјек посебно се осетио код неких
балканских народа. На српском терену такође је било
сродних струјања. Проучавања утицаја апокрифа на
српску књижевност и уметност нису се покренула у
оној мери каква би се очекивала или бар достигла
размах сличан у неким другим словенским срединама.
______________
156
На везу Житија архиепископа Арсенија I са Гостољубљем
Аврамовим указао је Ђ. Трифуновић у свом раду Проза архиепископа
Данила II, Књижевна историја, IХ, 33, Београд 1976, 7.
157
Теодосије, Житија. Приредио Димитрије Богдановић. „Просвета“,
СКЗ, Београд 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 5/I, 121.
 (55)

Бављења тим везама код Срба тек су у зачетку. И

поред тога, познато је од раније да су извесни
апокрифи утицали на настајање неколико дела
народне књижевности. Запажено је тако да народна
песма Огњена Марија у паклу потиче 158
од апокрифа
Обилажење Богородице по мукама. Веома снажне
слике пакла из поменутог апокрифа пренеле су се у
песму уз истанчано осећање народног певача који је
успео да садржаје и такве природе искаже на
препознатљив начин какав се среће и у другим
српским десетерачким песмама. Нарочит печат на
народно стваралаштво оставио је159 апокриф Борба
арханђела Михаила са Сатанаилом, јер су на основу
њега настале приповетка Зашто у људи није раван
табан и песма Цар Дуклијан и Крститељ Јован. На
ову везу указала је позната бугарска проучаватељка
словенских апокрифа Донка Петканова Тотева у својој
160
књизи посвећеној односу апокрифа и фолклора.
Претходна настојања да се допре до могућих извора
који су утицали на настанак поменуте народне
приповетке и песме нису узимала у обзир српско
апокрифно наслеђе, јер је оно у то време било
недовољно проучено. Самим тим није се пружао увид
у мотивско богатство какво апокрифи поседују. Аница
______________
158
Старија и новија литература о томе може се пратити у
књизи Наде Милошевић-Ђорђевић Заједничка тематско–
сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и
прозне традиције, Филолошки факултет Београдског
универзитета, Монографије, књ. ХLI, Београд 1971, 204-213.
159
А. Милтенова, Апокрифът за борбата на архангел Михаил
със Сатанаил в две редакции, Старобългарска литература, 9,
София 1981, 98-113; Т. Јовановић, Tраг апокрифа о борби са
ђаволом у српској народној књижевности, Књижевност и језик,
ХLIII, 3-4, Београд 1995, 33-55.
160
Д. Петканова-Тотева, Апокрифна литература и фолклор,
Наука и изкуство, София 1978, 171-183.
 (56)

Савић-Ребац својевремено се позабавила могућим

утицајима на настанак народне песме Цар Дуклијан и
Крститељ 161
Јован написавши веома подстицајну
студију. Њени основни резултати до којих је том
приликом дошла своде се на дуалистичко порекло
песме, што је162прихваћено и у каснијим проучавањима
овог питања. Блиским мотивским везама бавио се
нешто раније Светозар Радојчић, који је писао о
узајамним утицајима фреске ХIV века из Пећи о борби
арханђела са ђаволом
163
и народне песме Цар Дуклијан и
крститељ Јован. Паралеле које је том приликом
нашао у постојећем сликарству одвеле су га ка
сликању Јазона Моносандалоса. Међу могућим
изворима овог мотива није ни он поменуо апокриф о
борби арханђела Михаила са Сатанаилом, који у
основи шире разрађује борбу арханђела са ђаволом и
који је свакако најпре утицао како на поменуту фреску
тако и на епску народну песму, али и на приповетку
Зашто у људи није раван164
табан, забележену у Вуковој
збирци приповедака и у бројним њеним

______________
161
А. Савић-Ребац, О народној песми Цар Дуклијан и
Крститељ Јован, Хеленски видици, Београд 1966, 67-93.
162
Н. Милошевић-Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна
основа, 204-213.
163
С. Радојчић, О неким заједничким мотивима наше народне
песме и нашег старог сликарства, Зборник радова
Византолошког института, 2, Београд 1953, 159-177.
164
В. Караџић, Српске народне приповијетке, приредио
Мирослав Пантић, „Просвета“, Београд 1969, 31. Исту
приповетку Вук је штампао као илустрацију уз песму Цар
Дуклијан и Крститељ Јован у својој другој књизи народних
песама: Српске народне пјесме, скупио их и на свијет издао Вук
Стеф. Караџић, књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије,
приредио Владан Недић, „Просвета“, Београд 1969, 68-69.
 (57)

165
варијантама. Сасвим је очекивано да ће се у даљим
трагањима могућих мотивских преплитања апокрифа
са српским народним стваралаштвом доћи до нових
сазнања. Тиме би се употпунила представа о
посредним везама са блискоисточним, а пре свега
јеврејским, предањима заснованим на библијској
тематици, која су апокрифи захватили и путем превода
на многе језике и кроз небројене преписе могли
учинити лако преносивим у удаљене средине и својом
пријемчивошћу код народних стваралаца подстаћи
настанак нових дела са старим темама.
Познато је да се сцене како монументалног тако и
минијатурног византијског сликарства, настајале
непосредно према апокрифима, 166
најчешће везују за
Богородицу и њено
167
успење, као и за сликање пакла и
Страшног суда. Код Срба су ретка, али веома
садржајна непосреднија бављења утицајима апокрифа
на старо српско сликарство,
168
каква се срећу код 169
Владимира Петковића, Јанка Радовановића,

______________
165
О томе шира обавештења у књизи: Н. Милошевић-
Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна основа, 204-213.
166
L. Wratislaw-Mitrovic, N. Okunev, La dormition de la sainte
Vierge dans la peinture médievale orthodoxe, Byzantinoslavica, 3,
Praha 1931, 134-180; В. Н. Лазарев, История византийской
живописи, Москва, „Искуство“, 1986, 91, 158, 220.
167
J. Theodorides, Intérêt pour l' histoire de la Zoologie de
certaines fresques médiévales Serbes, Actes du XIIe Congrés
international d'études byzantines III, Beograd 1964, 386-387.
168
В. Петковић, Авгарова легенда у фрескама Матејича,
Прилози за КЈИФ, ХII, 1, Београд 1932, 11-19.
169
Ј. Радовановић, Икона св. апостола Tоме са његовом
одераном кожом, Зборник за ликовне уметности, 6, Матица
српска, Нови Сад 1970, 229-239.
 (58)

170 171
Мирјане Татић-Ђурић и Јадранке Проловић. С
обзиром на велико богатство мотива у апокрифима,
код историчара уметности морала би се побудити
много темељнија занимања за везе старог српског
сликарства са овим видом књижевног наслеђа.

______________
170
М. Татић-Ђурић, Легенда о Авгару и српски Абагар,
Зборник Матице српске за ликовне уметности, 29-30 (1993-1994),
Нови Сад [1999], 251-279.
171
Обухватнија проучавања о нерукотвореном убрусу
предузела је последњих година Јадранка Проловић чија књига о
томе треба да се појави у догледно време. Недовољно
сагледавање апокрифа у српској средини доводило је покаткад до
нецеловитог тумачења појединих сцена старог српског живописа.
Најновији пример за то били би резултати истраживања Оливера
Томића у раду Избављење душе праведника из пакла на
Страшном суду у Никољцу (Зограф, 24, Београд 1995, 81-89).
Његово везивање за Псалам ХVI, 10, када говори о сцени
преузимања душе два анђела из тела праведника и Давидово
присуство са лаутом покрај њих, по нашем мишљењу није донело
право разрешење. Мотивска веза са апокрифом Откровење
апостола Павла далеко је потпунија и сматрамо да је треба
тражити преко овог дела. Иако у овом апокрифу Давид није у
непосредној вези са двојицом анђела који узимају душу
праведника, како је то приказано у споменутој представи у
Никољцу, он ипак својом песмом пред вратима Вишњег
Јерусалима сачекује Христа и када се он појави „почне певати
испред свих светих. И сви праведници певају са њим чувши
Алилуја.“ У ликовном решењу дошло је до сажимања ширег
наративног опсега при чему су обједињене представе узимања
душе праведника и Давидово певање, јер ће се и та душа, будући
да је праведничка, наћи у просторима Вишњег Јерусалима.
Чињеница да у рукописној збирци манастира Никољца и данас
постоји сачуван препис Откровења апостола Павла у рукопису
из последње четвртине ХV века број 52 може допринети више у
сагледавању непосреднијих литерарних веза са наведеном
сценом.
 (59)

Проучавања апокрифа у свету добила су скоро

неухватљив замах, што говори како о њиховом значају
за разне културе, тако и о научним резултатима којима
се употпуњава представа о једном изузетно
распрострањеном виду књижевности. Иако досадашња
бављења њима показују највиши домет у објављивању
и систематизовању, поређења ових дела на грчком и
латинском језику са бројним преводима указују на сву
сложеност њиховог распростирања и трајања у
појединим срединама. Новија књижевнотеоријска
изучавања приступају апокрифима као списима који у
основи не припадају нити једном жанру, али и да 172 у
извесној мери садрже одлике разнородних жанрова.
Истовремено, они пружају још неискоришћене
могућности у проучавању богате симболике и
метафорике које их повезују са Библијом или
удаљавају од ње. Као посебна област књижевности из
ранијих времена они садрже обиље трагова и о неким
друштвеним појавама. Није, рецимо, занемарљива
чињеница да су, када је реч о представама мучења у
паклу, међу мноштвом душа наглашеније присутне
оне које су припадале грешним свештеницима,
поготову женама и онима из виших друштвених
слојева. То се понекад доводи у везу са могућим
пореклом непознатих писаца апокрифа, који су
потицали из нижих редова народа.
______________
172
Најопширније о овоме говори пољски слависта Александар
Наумов у својој докторској дисертавији: A. E. Naumov, Apokryfy w
systemie literatury cerkiewnosł o wiańskiej, Prace Komisji
Słowianoznawstwa PAN w Krakowie, nr. 36. Ossolineum, Wrocław-
Warszawa-Kraków-Gdańsk 1976; О црквенословенским
апокрифима, Прилози за КЈИФ, ХLIII, 1-2, Београд 1977, 3-13;
Апокрифите в системата на старата славянска литература,
Старобългаристика, IV, 2, София1980, 71-74. Исте теме тиче се и
наш рад Апокрифи и проблем жанровског одређења (на грађи
српскословенске традиције), Научни састанак слависта у Вукове
дане, 29/2, Београд 2000, 93-99.
 (60)

С обзиром да су у овом издању захваћени српски

преписи апокрифа и према њима донет пренос на
савремени језик, тиме је показан пресек делимичне,
али у сваком случају ни мало занемарљиве, лектире
свих оних читалаца који су се сретали са овим делима
на српскословенском језику током више векова и
генерација. Уверени смо да је српских преписа
апокрифа, као, уосталом, и другим дела преводне и
изворне књижевности морало бити неупоредиво више.
Макар да се очувао и само овакав њихов број, сада смо
у прилици да стекнемо истанчанију представу о
замашном присуству једног надасве узбудљивог вида
преводне литературе у српској средини.
Иако се у већини светских издања и превода
апокрифа уобичајила подела текста на поглавља која
су означена бројевима, такве ознаке изворно не
постоје у рукописима, те смо се држали затеченог
стања.

Томислав Јовановић
 (61)

Почетак света
(62)
 (63)

1
Књига о Адаму и Еви
(Дужа верзија)
2
Благослови, оче!
3 4
Беше Адам у рају пре сагрешења и све имаше што
жељаше.
5
И по жељи његовој
6
иђаху звери, и животиње
7
и све птице крилате. И заповешћу
8
његовом све9 се
храњаху, хођаху и лећаху. Без заповести Адамове не10
смеђаху нити ходити, нити лећи,11
нити јести штогод
све док им Адам не заповеди. Исто тако и Ева.
А када сагреши
12
и преступи заповест Господњу,
изгнан би Адам из раја. И узевши жену своју Еву, изиђе
и седе испред едема пред вратима рајским. И виде Адам
сан како ће родити Каина13 и Авеља, брата његовог. И виде
да ће Каин убити Авеља. И растужи се Адам веома. Тада
дође арханђео Михаило14
Адаму и рече му:
„Адаме,15 Адаме, не жалости се нити имај Каина у
срцу свом.“ 16
И ту проведе Адам пред едемом осамнаест
година. И ту
17
роди Каина и Авеља, брата његовог. И по18
одрастању послаше их за стоком у место Кирно.
Када се наврши четрнаест година, позва Адам жену
своју Еву и рече јој:
 (64)

„Наврши се четрнаест 19
година и проли Каин крв
брата свог 20 Авеља као што 21 је проречено
немилостиво. Пођимо22да погледамо.“
Пођоше
23
и нађоше Авеља убијеног немилостиво
24
руком. И рече Господ арханђелу Михаилу:
„Говори са Адамом и реци му да ништа не каже
свом сину Каину за то дело и ничим 25
да га не ожалости,
него нека то сачува у срцу свом.“ 26
Потом роди Ева сина и назва га Сит. И рече Ева
Адаму:
„Ја родих сина на место Авеља кога уби Каин.
Него, дођи, господару27 мој, да уздамо хвалу Богу и
принесемо му жртву.“ 28
Створи Адам тридесет синова и тридесет кћери.
Поживе Адам 930 година и паде у болест. Завапи из
свег гласа и рече:
„Окупите се, чеда моја, око мене!“
И уплаши се Адам веома, јер не знађаше шта је
болест.29 И окупише се деца његова и стајаху са три
стране. И рече син његов Сит:
„Оче, оче Адаме, каква је немоћ твоја?“
И рече Адам: 30
„О, чедо моје, велика је болест у мени.“
И рекоше му деца његова:
„Оче, да се31 не сећаш блага рајских и због тога
болујеш тако?“
И рече Сит: 32
„Оче, идем са мајком својом и донећу ти из раја
не би ли ти се како
33
болест утолила.“
Адам рече:
„О, 34чедо, како ти да уђеш у рај?“
Сит рече:
„Оче, изићи ћу на пространо место наспрам раја и
заплакаћу из срца не би ли нас некако чуо Господ и
пустио анђела из раја и утолио болест твоју.“
И рече Адам:
 (65)

„Не 35тако, сине, не тако, јер имам стомачну

болест!“
И рече Сит: 36 37
„Каква ти је болест? Како ли ти дође?“
И рече Адам:
„Када
38
створи Бог мене и мајку твоју, и због ње ћемо
умрети, и ви сви ћете мртви бити, даде нам Бог врт
рајски, али због Еве га изгубисмо. И када се приближи
шести час, виде Ева ђавола и поклони се пошто се створи
у анђелском изгледу. И даде Еви од дрвета и преступи
заповест Господњу. И она поједе што даде змија.“
И рече Сит:
„Ко научи змију?“
Рече Адам сину свом:
„Створи се ђаво светао и са анђеоским изгледом
дође змији и рече јој: ,Ти си мудра много. Ти дај од
дрвета Еви да једе и да пода Адаму.‘ И због тога
болести и смрти предадосмо се.“
Тада дође Владика и поставише престо Господњи
усред раја. И позва страшним гласом:
„Адаме, Адаме, где си?“
Ја рекох:
„Наг сам, Господе, и не могу изићи.“
И рече Господ:
„Никада се тако ниси сакрио од мене, па зашто је
сада тако? Да ниси преступио заповест моју док се
скриваш од мене? Умножићу телу твом ране и срцу твом
болести: прва рана биће болест утробе, друга рана39
болест очију и глухоћа. Затим ће доћи свих 72 болести.“
40
Тада уздахну Адам и рече синовима својим:
„Велику болест имам, чеда моја.“
41
Тада му Ева са плачем42
рече:
„Господару, устани, дај ми од болести своје да43 је
обоје поделимо, јер44због мене тако трпиш болести.“
Рече Адам Еви: 45
„Немогуће ју је поделити, него устани са сином
својим Ситом и иди наспрам раја и са плачем поспите
 (66)

прах по глави 46
својој, еда би некако чуо Господ
молитву вашу и допустио ми од маслиновог дрвета да
видим хоће ли ми се некако смирити болест.“
И устаде Ева са сином својим Ситом 47и дођоше до раја.
И виде Ева 48звер велику по имену горгона. Гоњаше 49
појести
сина њеног Сита. И заплакавши силно, Ева 50
рече:
„О, тешко мени, чедо моје51 слатко! Од сада 52
па до
скончања и до другог доласка клеће ме сви, јер због
мене сва зла умножише се!“
И завапи ка звери из свег гласа и рече:
„О, звери, не бојиш 53
ли се иконе Божијег лика, него
га хоћеш појести? Како смеш отворити уста 54
своја55 на
лик Божији и показати 56
зубе своје на њега? Како
57
се
не сетиш, звери, како те храних руком мојом?“
Тада јој звер рече:
„О, Ево, од сада немаш власти над нама да нам
заповедаш, јер од тебе се заче зло. Како ти смеде
отворити
58
уста своја и појести од дрвета за које ти рече
Бог да не једеш?
59
Зато ћу и ја убити тебе и појести
децу твоју.“
Тада Ева не одговори ништа. Онда Сит рече звери:
„Затвори уста своја до суда, 60
јер си се дрзнула да
лик Божији хоћеш 61
погубити. У легалу свом у векове
да проведеш.“ 62
И тако проведе у векове. 63 64
И дође Сит према рају са мајком својом плачући и
ридајући и вапијући 65ка Богу посипајући прахом главу 66
своју. И посла
67
Господ арханђела свог Михаила и рече:
„Сите, човече Божији, врати се оцу свом, јер се
приближи дан његове смрти и нема му68 лека.“
И даде му Михаило три прута: бора, кедра и
кипариса. И узевши Сит прутеве, донесе их оцу свом.
И видевши их 69
Адам, позна их и уздахну веома. И изви
себи венац и положи га на главу. И позва 70децу своју и
њихову унучад. Окупише 71
се деца његова и беше их
укупно 2000 душа. И упиташе сви Еву говорећи:
 (67)

72
„О, мати наша, ти знаш све тајне оца нашег
Адама, 73
и скривене и објављене. Испричај 74
нам, мати
наша, да видимо шта се по данима зби.“
Тада Ева рече:
„Испричаћу вам, децо 75
моја, како нас превари ђаво
да не би и вас преварио кроз закон76 наш.77Адам чуваше
рај са источне и северне стране, а ја га чувах 78
са79
западне и јужне. Адам чуваше мушке 80
звери, а ја
чувах 81женске звери. И тако уђе ђаво на Адамову
страну и позва змију себи и рече јој:
,Ти си код Бога 82
омиљенија од свих створења, те ће
теби веровати.‘ 83
И научи је све и посла је к мени. Змија
замишљаше да је анђео 84
и приђе ми. И ђаво се претвори
у анђеоски изглед и дође веома светао певајући песму
анђеоску као анђео и рече ми:
,Једете ли све рајско?‘
Ја 85мишљах да је анђео, јер дође од Адамове
стране и рекох му: 86
,Једино
87
са једног дрвета не јеђасмо које је усред
раја.‘
Ђаво рече:
,Много вас жалим, јер 88
не разумете ништа, али вам
кажем: то дрво је боље од свих дрвета. Ако једете са
дрвета тог, бићете као богови и светли ћете бити као
анђели.‘ 89
Ја чух те речи и када јеђах са дрвета тог, тада ми
се отворише очи и видех да сам нага 90
и заплаках: ,Шта
учиних?‘ 91А ђаво постаде невидљив. 92
Ја сакупих лишће
смоквино да покријем срамоту моју. Како беше
раздељен
93
рај, половина беше Адаму, а половина94
мени, те које дрвеће беше на95 мојој страни све лишће
збаци, а смоква 96
не збаци. И узех од лишћа и
препојасах се и уђох под дрво од којег 97
јеђах. И
повиках из свег гласа ка Адаму 98
говорећи: 99
,Адаме, Адаме, 100где си? Устани и дођи к мени да
ти испричам чудо!‘
 (68)

И дође Адам к мени и ја отворих 101

уста своја. И ђаво
говораше у мени за дрво. И разуме да би некако и он
јео. И окуси Адам. И отворише 102
му се очи и виде
наготу моју и своју и рече ми: 103
,О, жено, шта ми учини? Зашто се удаљисмо од
милости Божије?‘ 104
Тада чух са 105небеса глас106 арханђела Михаила који
позва све анђеле и рече им:
,Овако говори Господ: ,Сиђимо у рај да чујете суд
Господњи. Адам је сагрешио, и како да му судим?‘ 107
И сиђе Господ на раменима херувима са
мноштвом анђела108који певаху неућутну песму славећи 109
Бога непрестано. И постави се усред раја престо
Господњи. Адамово дрвеће цветаше цветом 110
обилатим, 111
а на мојој страни дрвеће
112
увело и отпало беше. И
позва Господ Адама:113
,Адаме,
114
Адаме!‘
Адам рече: 115
,Господе, глас твој чух и уплаших се веома јер
сам наг.‘ 116
И рече му Господ:
,Ко ти каже да си наг?117 Да ниси јео од дрвета за
које ти рекох да не једеш?‘
И ухватише нас анђели и потераше нас свирепо. И
тако учинише отуђивши нас 118
из раја. А ми се мољасмо
анђелима и говорасмо им: 119
,Стрпите120се мало да се помолимо 121
Богу!‘
И кличе Адам из свег гласа: 122
,Помилуј нас, 123 Владико, јер сагрешисмо!‘
Умилостиви се на нас, Владико!‘ 124
Тада 125ослабеше анђели гонећи нас. А Адам се
помоли и рече: 126 127
,Господе, допусти ми храну! Како ћу живети?‘
Изведоше нас анђели из раја и затворише рај за
нама. Тада Адам вапијаше говорећи:
,Помилуј нас, Владико, и допусти ми миомирис. 128
Када
желим учинити жртву Богу, да принесем кађење.‘
 (69)

129 130
Анђео Јоил непрестано се мољаше говорећи:
,Помилуј, Владико, прво саздање своје!‘
И рекоше сви анђели који ту беху реч за 131Адама:
,Помилуј, Владико, 132
прво саздање своје!‘
И рече Господ анђелима својим: 133
,Право ли је да тако пати Адам како му је суђено,
или је неправедно тако?‘ 134
Анђели непрестано говораху: 135
,Праведан 136
је суд твој, Господе, заиста је
праведан!‘
Тада 137
му Господ 138
допусти миомирис тамјана,
ладана и ливана.
И сеђасмо испред врата рајских. Адам плакаше
додирујући образом земљу. И 139проведосмо седам дана
без ичега.
140
И гладовасмо веома. Ја Ева завапих из свег
гласа: 141
,Помилуј
142
ме, Творче! Због мене Адам овако
пати!‘ 143
И рекох Адаму:
,Устани, господару мој, да потражимо храну себи,
јер душа144
моја већ смалакса у мени, а срце моје следило
ми се.‘ 145
Тада146ми Адам рече: 147
,Ево, долази ми на срце да те предам 148
смрти, али
бојим се, јер твој лик 149
Бог је створио. Због тога не могу
саздање Господње 150
разорити. Него, пошто се кајеш и
вапиш ка Богу, због тога се срце моје не може одвојити
од тебе.‘
И устаде Адам и обиђосмо сву 151
земљу и не нађосмо
ништа јести, осим цвол пољски и траву 152
пољску. И
затим се вратисмо ка вратима рајским и једногласно
заваписмо молећи се: 153 154
,Помилуј,155
Владико Творче, твар своју!
Господе, допусти нам храну!‘
Непрестано се 156
мољасмо петнаест дана. Тада чусмо
арханђела Јоила како се моли за нас. И заповеди
 (70)

157 158 159

Господ Јоилу 160
и узе седам делова раја и даде нам. Тада
рече Господ:
,Трње и чичак из161 дланова твојих да излази и од зноја
својег да се храниш и да те гледа жена твоја и да те се
боји.‘ 162
Арханђео Јоил рече: 163
,Овако говори Господ: ,Жену твоју не створих 164
да
ти је на заповест, него да ти је за послушање пошто
ти жену своју послушаш.‘ 165
Затим арханђео Јоил заповеди Адаму:
,Одвој животиње од сваке врсте, од летећих и од
ходећих, и од дивљих створи питоме и надени свакој
врсти име.‘ 166
И тако узе Адам волове 167
и узора да створи
168
себи
храну. Тада ђаво дође169 и стаде пред 170
волове и не даде
Адаму земљу да оре. И рече ђаво Адаму:
,Моја је171
земља, а Божија су небеса и рај. Ако
хоћеш мој бити, онда ради земљу. Ако ли хоћеш
Божији бити, онда пођи у рај.‘
Адам рече:
172 173
,Божија су небеса, и Божији је рај, и Божија је
земља, и море и сва васељена.‘
И ђаво рече: 174
,Не дам ти земљу радити 175
док ми не запишеш
рукописање своје 176
да си мој.‘
Адам рече:
,Ко је земљи господар, његов сам и ја и деца моја.‘
Ђаво се обрадова, а Адам знађаше да ће Господ
сићи на земљу и обући 177
се у човечији лик и сатрти
ђавола. И рече ђаво:178
,Запиши ми 179 рукописање своје.‘
И записа му и рече:
,Ко је земљи господар, његов сам и ја и деца моја.‘
Ђаво узе рукописање 180
Адамово. И ја, децо моја,
рекох оцу вашем Адаму:181
,Устани, господару, и помоли се Господу да нас 182
избави од ђавола овог, јер се тако патиш због мене.‘
 (71)

183
Адам ми рече: 184
,О, Ево, будући да се кајеш због злобе своје, и срце 185
моје услиши те, пошто те Бог сазда од ребара мојих,
постићемо
186
четрдесет дана не би ли се како 187
умилостивио
Господ на нас и подарио нам и живот.‘
Ја рекох: 188
,Господару, ти пости 189четрдесет дана, а ја ћу
постити четрдесет и четири.‘
И рече ми Адам:
,Иди у реку звану Тигар и узми камен велик и
стави га под ноге своје и уђи 190
у воду и обавиј се водом 191
као хаљином до врата
192
свог и моли Бога у срцу свом
и да не изиђе реч из уста твојих.‘
И ја рекох: 193
,Господару, зваћу Бога свим срцем.‘
И рече ми Адам:
,Много припази на себе. Ако ме не видиш и све
белеге моје, не излази из реке, 194
нити веруј речима, да
поново не будеш преварена.‘
И оде Адам ка Јордану и уђе у воду јорданску. И
загњури се сав у195воду, и све власи главе 196своје загњури
молећи197 се Богу. И ту сиђоше анђели, и 198 сва бића
летећа, звери, и животиње и све 199
птице 200
крилате, ставши
као стена око Адама, мољаху се Богу за Адама.
Ђаво ми приђе у анђеоском изгледу и са
светлошћу где стајах 201
у води сузе велике ронећи по
земљи говорећи ми:202 203
,Изиђи, Ево, из воде! Чу Бог молитву твоју 204 и
нас анђеле који се молимо за вас. И посла ме Господ
к теби да изиђеш
205
из воде ове.‘
Ја познах да је ђаво 206
и ништа му не одговорих. 207
И
после четрдесет дана идући Адам из Јордана, наиђе
успут на ђавола и уплаши се веома 208
да ме није како
преварио. Када ме 209виде да стојим 210
у води, обрадова се
веома и узевши ме изведе ме из воде.
И повика Адам из свег гласа:
 (72)

211
„Умукни, Ево, јер ми се душа 212
већ одвоји од тела!
Него, устани213и помоли се Богу док не предам Богу
душу своју.“ 214
Тада уставши Ева изиђе 215
ван и паде лицем на
земљу. И помоли се Богу и рече:
„Сагреших ти, Господе, сагреших ти, Владико, 216
пред
анђелима твојим и серафимима шестокрилим! Сагреших
ти пред страшним
217
престолом! Сагреших ти, 218
Господе,
сагреших, јер сваки грех учини 219
се због мене.“
И дође анђео 220Господњи Еви 221
и рече:
„Устани, Ево, са покајања,222 јер већ Адам изиђе из
тела свог и душа његова изиђе и дође пред Господа.“ 223
И врати се Ева где лежаше тело оца нашег Адама
и виде кадионицу златну и три запаљене свеће и224три
анђела како их држе кадећи тело Адамово. И
миомирис изиђе до небеса. И сишавши, 225
анђели са 226
анђелом 227 Јоилом, поклонише се пред престолом
говорећи: 228
„Свето
229
светима! Владико,
230
помилуј твар своју, јер
је твар231 руку твојих!“
А Ева виде велика чудеса која се232догодише пред
Богом и заплака са 233страхом великим. И позва сина
свог Сита и рече му:234 235
„Устани, Сите, са236 тела оца свог и дођи да
видиш чудо које не виде никада.“
Уставши, Сит дође 237
мајци својој. 238
И она му рече:
„Погледај, сине, на небо!“ 239
И погледавши, виде Сит240 сву војску анђела како 241
стоје
пред престолом Господњим 242
и моле се говорећи:
„Помилуј, Владико, твар своју!“
Затим Сит рече мајци својој:
„Погледај како се сунце 243
и месец поклањају
престолу и моле за оца нашег Адама.“
И рече Ева: 244
„Где им је светлост?“ 245
Рече Сит својој мајци:
 (73)

246
„Када устаде арханђео 247 Михаило молити 248
се,
заћуташе све војске анђелске 249пред Господом.“
И затим анђели повикаше из свег гласа говорећи:
„Благословена 250слава Господња, који помилова
твар своју Адама!“ 251
Тада дође мноштво анђела, херувима 252
и серафима, и
узеше тело Адамово и положише 253
га у Герусије блато и
прославише га ту 254
и омише три пута. А трећег 255
часа
испружи Господ руку своју седећи на256 престолу и 257узе
Адама и предаде
258
га арханђелу Михаилу говорећи му:
„Унеси тело његово 259
у рај, а душа његова
проводиће на трећем небу. 260
Тело његово ту нека
борави до мог ускрснућа.“ 261
Тада арханђео узе262Адама и донесе га 263
где му рече
Господ. Затим Господ рече арханђелу: 264
„Уђи у рај и узми плаштаницу порфиру и покриј 265
тело Адамово. И узми маслиново уље 266
и прелиј га.
Такође и тело Авељево стави уз њега.“
И позва Господ Адама и рече:
„Адаме, Адаме, где 267
си?“
А тело одговори:
„Ево ме, Господе!“
268
Господ269рече:
„Овако ти рекох: земља си 270
и у земљу ћеш затим
поћи и онда ћеш на васкрсењу ускрснути са читавим
родом људским.“ 271
И прекрсти
272
Господ гроб његов на четири стране
и положи га у гроб. И прели га и 273 рече:
„Твоје од твог приноси ти се!“ 274
Ева проведе после 275
Адама шест дана молећи се:
„Господе Боже, као што си ме276створио од ребра
Адамовог, тако са њим и да будем!“
И паде грудима на земљу говорећи: 277
„Господе Боже, прими душу моју!
И ту предаде душу своју Богу.
И дође арханђео Михаило 278
Ситу. И279 научи Сита
како да сахрани мајку своју. И дођоше три анђела.
 (74)

280
Узеше тело Евино и погребоше га поред 281
Адамовог и
сина њиховог Авеља. И 282рече арханђео Ситу:
„Тако да сахраниш
283
сваког човека који умре до
дана ускрснућа.“ 284
Затим му рече:
„Чините помен и трећег, и деветог, и двадесетог и
четрдесетог дана и све по чину, па
285
ћемо се и ми анђели
веселити са праведним 286
душама.“
Тада арханђео Јоил прослави Бога говорећи:
„Свет, свет, свет, алилуја, свет287је Господ који
испуни небо и земљу славом својом!“

Напомене
С. – Манастир Савина, број 29
Со. – Софија, Народна библиотека, број 681
А. – Београд, Архив САНУ, број 147
1
Изворни назив јесте Слово из палеје о Адаму и Еви од почетка до
окончања; С. има такав наслов, али без прве две речи; Со.: Сказање о Адаму
и Еви.
2
С., Со., А. обрнуто.
3
Со. обрнуто.
4
Со. до краја реченице: и свим што беше у рају овлада.
5
С. нема.
6
Со.: И сви га слушаху: звери и животиње и све птице крилате.
7
Со.: Адамовом.
8
С.: Они заповешћу Адамовом хођаху, и храњаху се и лећаху.
9
С.: његове.
10
С. нема до краја реченице.
11
Со. нема претходну реченицу.
12
С. нема.
13
С. наставља: И виде како ће бити.
14
С. нема.
15
Со.: Адаме, Адаме, не жалости се нити реци. Имај Каина или га немај.
16
Со.: дванаест.
17
Со. наставља: њиховом.
 (75)

18
С.: И рече Адам Еви: „Пошаљимо их за стадом у место Кирно.“;
Со.: у место звано Киринос.
19
С. нема.
20
Со.: као што је одређено немилостивом руком Каиновом.
21
С.: Пођимо и погледајмо.; Со. нема претходну реченицу.
22
С.: видеше.
23
С. На овом месту прекида се рукопис манастира Савине. У
питању је највероватније цео један лист који је испао.
24
Со.: Изиђе Адам да види. Како чу Ева шта рече Адам, брзо скочи
са Адамом. И отишавши нађоше убијеног Авеља братом својим Каином.
И посла Господ анђела к Адаму и рече.
25
Со.: Не реци ништа сину свом Каину шта је учинио и ништа се не
скрби.
26
Со.: и даде му име.
27
Со.: Ето, родисмо сина уместо Авеља. Приђи, Господе Боже наш,
да ти уздамо хвалу!
28
Со.: три сина и три кћери.
29
Со.: И окупи децу своју и унучад.
30
Со.: Велику, чедо, немоћ имам.
31
Со.: Оче, оче, шта је болест твоја? Не сећаш ли се хране рајске, те
због тога тако болујеш?
32
Со.: да ти донесем из раја нешто.
33
Со. нема претходну реченицу.
34
Со.: он.
35
Со.: Не тако, чедо моје, не тако, јер имам болест срца!
36
Со. нема претходну реченицу.
37
Со. наставља: болест.
38
Со.: и због тога умирем.
39
Со.: И речеАдам: „Бог створи мене и мајку твоју, и због ње ћу
умрети. И сви ћете смрт искусити, јер она јеђаше са дрвета и мени даде.
И спознах за наготу своју. Овако ми рече Господ: ,Када си послушао
жену своју Еву и преступио заповест моју, умножићу на телу твом ране и
срце ћу твоје разболети. Прва болест срца, друга глувоћа, трећа болест
очију. Затим ће доћи свих 72 болести.‘“
40
Со. нема претходне две речи.
41
Со.: Тада и Ева ускоро дође с плачем говорећи.
42
Со.: Господару мој.
 (76)

43
Со.: болујеш и трпиш.
44
Со. нема.
45
Со.: Немогуће нам је поделити болест.
46
Со.: глас ваш.
47
Со.: кутор.
48
Со. нема претходне две речи.
49
Со.: И заплакавши Ева жалосно, рече.
50
Со. нема претходну реченицу.
51
Со. нема претходне четири речи.
52
Со.: сваки створ.
53
Со.: Не бојиш ли се иконе Божије и Божијег лика?
54
Со.: на икону Божију и појести је.
55
С. наставља одавде.
56
Со. нема.
57
Со.: рукама мојим.
58
Со.: Господ.
59
Со.: Зато ћу и ја појести дете твоје.
60
Со.: дрзнула на лик Господњи.
61
Со.: Затвори језик свој да тако проведеш у векове.
62
Со.: Тако и проведе.
63
Со.: близу раја.
64
Со. нема претходне две речи.
65
С.: Бог.
66
Со.: Рече Господ арханђелу Михаилу.
67
Со.: Сите, Сите.
68
Со.: И даде му три прута одакле беше изгнан.
69
А. има текст одавде.
70
А.: њихова.
71
Со.: 3000 људи.
72
Со. нема до краја реченице.
73
Со. нема претходне две речи.
74
С. нема претходни пасус.
75
Со., А. немају претходних шест речи.
76
Со. нема претходне три речи.
77
С. наставља: Ева.
78
А. нема до краја реченице.
79
С. наставља: Ева.
 (77)

80
С.: дође.
81
Со. наставља: и претвори се у анђеоски изглед.
82
С. нема претходну реченицу.; Со.: Ти си у Бога омиљенија од
свих створења и научена свему.
83
А.: И научи је свему.; Со. нема претходну реченицу.; С.: И посла је к
мени.
84
Со. нема претходни део реченице.
85
С. нема претходни део реченице.
86
Со.: не даде нам да једемо.
87
А.: Од једног дрвета које је усред раја рече нам Господ да не
једемо.
88
Со.: слађе.
89
С.: Када јеђах са дрвета тог.
90
Со.: Тада видех срамоту своју. И ђаво ишчезну. И заплаках веома.; А.:
и видех наготу своју. А ђаво постаде невидљив. И плаках веома.
91
С., Со., А. немају.
92
Со., А.: наготу.
93
Со., А. немају претходних шест речи.
94
С.: лишће своје.
95
Со. нема претходне четири речи.
96
Со. нема од почетка реченице довде.
97
С., Со., А. немају претходне три речи.
98
Со. нема претходне две речи.
99
С. нема претходне две речи.
100
Со.: нешто.
101
С.: размишљах.
102
Со.: Кад, дође Адам. И отворих уста своја. И ђаво ме учаше како
да дам Адаму да једе од тог дрвета. Адам прогледа и угледа срамоту
своју. И дотаче се тела. И рече.
103
Со.: Зашто се лишисмо.
104
С. нема претходне две речи.
105
С. наставља: своје.; А. има само реч „анђеле“.
106
Со. нема претходне три речи.
107
Со.: херувимским.
108
Со. нема претходне три речи.
109
Со.: крст.
110
С., А.: спржено.
 (78)

111
Со.: Адамово дрвеће цветаше лепо.
112
Со. нема.
113
С. нема претходну реченицу.; А. наставља: где си?
114
Со.: он.
115
С., Со., А. немају.
116
Со: Рече Господ.; А.: Бог рече.
117
А.: Ко ти рече да једеш од оног дрвета? Ја ти рекох да од њега не
једеш.
118
С.: Анђели нас гоњаху свирепо. Због преступа нас отуђише из
раја. Молећи се говорасмо анђелима.; Со.: И ухватише Адама и Еву и
изгнаше их ван. Ми им се мољасмо.
119
С.: Допустите да се помолимо Богу!
120
С., А.: рече.; Со.: повика.
121
С. нема претходне три речи.; Со. наставља: и рече.
122
С.: Помилуј ме, Владико, сагреших!; Со.: Помилуј ме, Господе,
сагреших ти!
123
С., Со.: на мене.
124
С.: И послаше се анђели да нас прогнају.
125
С., Со., А. немају претходне три речи.
126
С. пре овога има: Помилуј ме, Господе!
127
Со.: „Господе, допусти ми чиме да те помињем.“ Тада нам
допусти Господ ладан и ливан и тамјан.
128
Со. нема претходна два пасуса.; А.: „Помилуј ме, Владико јер ти
много сагреших! Умилостиви се, Владико, на мене грешног!“ Тада ослабише
анђели гонећи нас. Адам се помоли и рече: „Господе, допусти нам чиме да те
поменемо!“ Тада нам допусти Господ ладан и ливан и тамјан. Изведоше нас
анђели и затворише рај.
129
Со.: И арханђео.
130
Со.: мољаше за нас.
131
С., Со., А. немају претходне две реченице.
132
С. нема.
133
Со., А. немају до краја реченице.
134
Со.: Анђели рекоше.
135
С.: Владико.
136
Со. нема претходне три речи.
137
С. нема.
138
Со. нема.
 (79)

139
А. нема претходну реченицу.
140
С., Со.: И Адам леже на земљу и плакаше седам дана и седам ноћи. И
ништа за јело не имасмо. И повиках (Со.: И Ева повика) из свег гласа.
141
С.: Творче Владико.; Со.: Помилуј, Господе, твар своју!
142
А.: трпи велику муку ову.
143
Со.: Рече Ева Адаму.
144
С.: јер већ душа моја и срце моје смалаксаше у мени.; Со.: јер
душа моја смалакса од глади.
145
Со.: Тада јој Адам рече.
146
С. нема.; А.: О Ево.
147
Со.: О Ево, срце моје мисли да те уморим.
148
С.: Божије саздање.
149
Со.: Божије.
150
Со. наставља: од тела мога створена јеси.
151
Со. нема.
152
Со., А.: И затим се вратисмо пред рај и.
153
А.: Творче наш.
154
Со.: Помилуј, Владико, саздање своје!
155
С., Со. немају.
156
С. нема.
157
Со. наставља: Бог.
158
С.: арханђелу Јоилу.
159
Со.: Узе и одвоји део раја и даде нам од онога што раније
јеђасмо. И напунисмо се трновог плода.
160
А. нема.
161
С. нема до краја реченице.; Со.: Трње и чичак низ дланове твоје
да иде и од труда свог једи.
162
С. наставља: Адаму.
163
Со. наставља: Адаму.
164
С. нема до краја реченице.
165
С.: Затим анђео рече Адаму.; Со.: И затим арханђео Јоил рече
одвојити и научити Адама.
166
С., Со. немају.
167
Со. нема претходне две речи.
168
С. нема претходне две речи.
169
Со.: и не даде орати земљу.
170
С. нема.
 (80)

171
Со. наставља: човек.
172
С.: Господња.
173
Со. нема претходних шест речи.
174
С.: орати ако.
175
Со.: Не дам ти ако ми се не запишеш рукописањем да си мој човек.
176
С.: И рече.
177
А. наставља: Адаму.
178
Со., А.: Тако ми запиши.
179
Со., А.: Адам.
180
С.: Ева рече Адаму.
181
С. нема.
182
С.: јер се тако патиш од ђавола све због мене.; Со.: и помоли се
Богу да нас избави од ђавола, јер тако патиш.
183
С.: Адам рече.
184
Со.: због мене и.
185
С., Со.: од ребра мојег.
186
Со.: Бог.; А.: Господ Бог.
187
С.: разум животни.; Со.: плод разумни и животни.
188
Со. нема.
189
Со.: и ја ћу постити четрдесет дана.
190
С. нема.; Со.: и стој у води до врата свог.
191
А.: свим срцем својим.
192
Со.: Бог.
193
Со.: Господару, више него из свег гласа; А.: Господару, како да
зовем свим срцем својим?
194
С. нема претходни пасус.; Со.: не веруј ако ти неко говори.; А.:
не излази из воде, нити веруј шта ти ко говори да се поново не огрешиш.
195
С.: Господу, молитве му упућујући. Со.: И оде затим Адам ка
Јордану. Загњури главу своју у воду и мољаше се Богу.
196
Со.: И тако дође мноштво анђела.
197
С. нема.
198
Со. нема претходне три речи.
199
С. наставља: и плакаху.
200
Со. нема.
201
Со.: И ђаво приђе Еви претворивши се у апостолски изглед,
стојећи у води и ронећи велике сузе. И рече ми.
202
А.: О Ево, изиђи.
 (81)

203
С. нема.
204
Со. нема.
205
Со.: И Ева познаде.
206
С. нема претходни део реченице.
207
Со. наставља: ка Еви.
208
Со.: Када виде Адам Еву како стоји.
209
Со.: и узевши ме за руку.
210
С. нема претходне две речи.
211
Со.: јер већ душа моја оде и удаљава се од мене.
212
А.: Господу.
213
С. уместо овог пасуса има једино реченицу: Устани, изиђи и
помоли се Господу да прими душу моју.
214
С.: из воде.
215
Со., А. немају претходне три речи.
216
С. нема претходне две речи.; А. нема претходних седам речи.
217
А. нема претходну реченицу.
218
Со.: Сагреших ти, Господе, сагреших ти много пред анђелима твојим
и пред херувимима и серафимима и сваки грех учини се због мене.
219
А.: И дође арханђео.
220
С., А. немају.
221
С. нема претходне две речи.
222
Со. нема претходне две речи.
223
С.: И приђе Ева Адаму.
224
С.: и свете анђеле како их држе.
225
Со., А.: мољаху се.
226
А. наставља: страшним.
227
С.: И сишавши, анђели се поклонише телу говорећи.
228
Со. нема претходни део реченице.; А.: Господе.
229
С. нема.
230
А.: јер је твар коју си саздао руком својом.
231
С.: када.
232
Со. нема.
233
Со. нема претходне три речи.
234
С. нема.
235
Со. нема претходне две речи.
236
С., Со.: беше.
237
С. нема.
 (82)

238
Со. нема претходне три реченице.
239
С., А. немају.
240
С. нема.
241
Со.: И погледа Сит на небеса и виде све анђеле како се моле пред
престолом Господњим говорећи.
242
Со., А.: Господе.
243
С.: мог.
244
А. нема претходне четири реченице.
245
Со. нема претходне четири реченице.
246
А.: Један анђео престаде молити се.
247
С.: сви анђели.
248
Со.: Одмах устани овог часа! Арханђео Михаило моли се и
умукоше сви анђели пред Богом.
249
Со. нема до краја реченице.
250
С.: Благослови, Владико, твар своју Адама!; Со.: који помилова
првосазданог Адама.
251
Со. нема претходне три речи.
252
С.: Тада дођоше арханђели, и херувими и серафими и узеше Адама.
253
Со. нема претходне три речи.
254
С. нема.
255
Со., А.: Сит виде душу оца свог Адама како стоји три часа пред
Богом. И седећи Господ (Со. нема.) на престолу, испружи руку своју.
256
С., Со. немају.
257
Со.: И рече Господ.
258
Со.: однеси.
259
С.: том.; Со.: на четвртом.
260
Со. наставља: Господњег; А.: Унеси душу његову у рај и ту нека
проводи до васкрсења мог.
261
А.: заповеди.
262
С.: Христос.
263
А.: И затим рече Господ.
264
С.: порфиру и плаштаницу.
265
Со.: тело Адамово.
266
А.: Узми плаштаницу и порфиру, арханђеле, и покриј тело
Адамово. И узми маслиново уље и прелиј тело његово. Такође и тело
Авраамово стави.
267
С.: И у исти мах одговори [Адам].; Со., А.: Адам рече.
 (83)

268
Со. нема претходну реченицу.
269
А.: ја.
270
Со. наставља: Господњем.
271
С., А. немају.
272
Со., А.: Адама.
273
Со.: Господ земљи твоје од твог приноси.
274
Со.: Ева се после три дана мољаше говорећи. Говораше плачући;
С., Со. немају претходну реченицу.; А.: И после шест дана мољаше се
Ева. Плачући говораше.
275
С. наставља: мој.
276
Со. нема претходну реченицу.; А.: Да ли ће погрепсти и Еву где
и Адама погребоше?
277
С.: Прими душу моју.; Со.: Боже васељене, прими душу моју.;
А.: Боже свесилни, прими душу моју.
278
С.: И дође арханђео Михаило и рече Ситу: „Иди и научи како да
сахраниш мајку своју.“; Со. нема претходне две реченице.; А.: Арханђео
Михаило рече Ситу и научи га како да сахрани мртвог.
279
Со. нема претходне две речи.
280
С.: положише га.
281
Со. наставља: Михаило.
282
С.: сахрањујете.; Со.: да се сахрани.
283
С.: до васкрсења мог.
284
С.: И рече.; Со., А. немају претходну реченицу.
285
Со.: А умрлог да помињете до трећег дана и све помене да му
чините, као и сваком другом. Са анђелима и праведницима веселићемо се.
286
С.: Михаило и Јоил.
287
С.: Свет, свет, свет, испуни небо и земљу славом својом у
векове! Амин.; Со.: „Свет, свет, свет, алилуја!“ Услиши молитву анђела
својих. Богу нашем слава у векове векова.; А.: И за три дана помињите га
и све помене чините, па ћемо се и ми анђели веселити са праведним
душама. Тада арханђео Јоил прослави Бога: „Свет, свет, свет, алилуја,
свет је Господ Саваот који испуни небо и земљу славом својом
услишивши мољење анђела својих! Њему слава и власт са Оцем и Сином
и са Светим Духом и сада и увек и у векове векова! Амин.“
 (84)

Књига о Адаму и Еви*

(Краћа верзија)
Оче, благослови!

Адам беше у рају пре сагрешења. Све имаше за

своје потребе. Када га прогнаше из раја, седе у едем
пред вратима рајским. И виде сан да ће родити Каина
и Авеља, и које године ће убити Каин Авеља, брата
свог. И запрети му анђео да се не поверава Еви.
И ту проведе Адам 980 година. И када му се
приближи дан смрти, паде у болест утробе. И не
знађаху шта је болест. И окупише се ту његови сви, од
малог до великог. И чуђаху се и говораху Еви:
„О, мати наша, ти знаш све тајне његове. Реци нам
зашто се отац наш тако разболе.“
И беше укупно шест хиљада мушкараца иза Адама.

Исповест

Ева рече:
„Испричаћу вам, чеда моја! Када створи Бог рај и
сву васељену, створи и Адама, оца вашег, и мене и
предаде нам рај, и сву стоку и животиње, и све птице
 (85)

крилате. Адам чуваше источну и северну страну [раја],

а ја западну и јужну. И рече нам Господ Бог:
,Све једите у рају осим са једног дрвета.‘
И показа нам дрво. И узиђе Бог на небо, а нас двоје
загосподарисмо свим што је у рају. Без Адамове и моје
заповести нити једна звер, нити стока, нити животиња
не смеђаху се кретати нити летети, нити било шта
јести. Онда дође ђаво, светао као анђео, и рече нам:
,Шта вам рече Бог да једете, а шта да не једете у
рају?‘
Адам рече:
,Све можемо јести осим са једног дрвета.‘
Ђаво рече:
,Много вас жалим, јер не разуместе. Ако бисте од
њега јели, били бисте богови.‘
То рече и оде. И нађе змију и научи је да мисли
као да је анђео. И дође к мени и показа ми плод
дрвета. Како знађах да је змија Божија миљеница, већа
од свих, узех од ње и окусих. И како поједох, срце
моје узнемири се снажно у мени. А дрвеће на мојој
страни збаци лишће. Ја уђох под дрво од којег једох и
позвах Адама:
,Дођи овде ,Адаме, да видиш чудо велико!‘
Ја уста отворих, а језик мој поче сам говорити како
и Адам да једе. Он дође и такође окуси. И отворише се
очи моје и Адамове. И видесмо наготу моју и
Адамову. И срце моје узнемири се због насладе. И све
дрвеће збаци лишће. Једино га смоква не збаци. Адам
заплака веома и рече:
,О, жено, шта ми учини?‘
Срце моје не удаљи се од Адама. И уђосмо под
дрво које не збаци лишће. Сашисмо од смоквиног
лишћа одећу себи. Тада чусмо глас са небеса како
арханђео позива анђеле:
,Дођите сви! Господ рече: ,Сиђимо у рај, јер је
сагрешио Адам.‘
 (86)

И сиђе Господ са свим анђелима својим. И постави

се престо усред раја. И позва Господ снажним гласом:
,Адаме, Адаме, где си?‘
Одговори и говораше много. И узеше нас анђели
свирепо нас бијући. Изгнаше нас из раја. Адам
плакаше молећи се и говорећи:
,Попустите нам не би ли нам се Господ
умилостивио!‘
И не попустише нам. Арханђео Јоил непрестано се
мољаше испред престола Господњег. Поред свега тога,
прогнаше нас из раја. И пустише нас да седимо у
едему жедни. Адам паде на лице своје и плакаше. И ту
проведосмо петнаест дана. И ослабе душа моја од
глади. И рекох Адаму:
,Господару, устани да потражимо за себе храну,
јер већ срце моје излуде у мени од глади и душа
смалакса.‘
Пренувши се, Адам рече:
,О, Ево, не стај ми на рану! Одвојих се од тебе.‘
И уставши, обиђосмо сву земљу и не нађосмо
јести ништа за јело, осим споменка. И затим дођосмо у
едем и плакасмо са уздасима. И рече Адам:
,Господе, допусти ми воду души да је поменем!‘
Тада посла Господ тамјан и ливан. И учини
молитву Господу. Тада се смилова Господ. Арханђео
Јоил одвоји седам делова од раја и даде нам. Најпре
плакасмо, јер јеђасмо десет дана трнов плод, а затим
пшеницу, и мед и млеко. И јеђасмо и наситисмо се. И
истера се сва стока и животиње из раја и предадоше се
Адаму. Адам их одвоји и створи од дивљих питоме и
назва сваку својим именом, као и сва летећа створења.
И рече Господ Адаму:
,Трње и чичак из дланова твојих да испада.‘
И узе Адам волове и поче земљу обрађивати. И
дође ђаво и стаде пред волове и не даде му орати. И
рече му ђаво:
 (87)

„Не дам ти да обрађујеш земљу, јер је моја земља,

а Божија су небеса. Него, ако хоћеш да си мој, онда
земљу ради. Ако ли хоћеш Божији бити, пођи у рај.‘
Адам рече:
,Божија су небеса и земља и сва васељена.‘
Ђаво не даде Адаму орати говорећи:
,Запиши ми рукописање да си мој. Онда ћеш
земљу радити.‘
Адам рече:
,Чија је земља, његов сам и ја и деца моја.‘
Знађаше Адам да ће Господ сићи на земљу и
родити се од Деве. Ђаво се обрадова веома и рече:
,Тако ми запиши.‘
И узе [Адам] плочу и записа рукописање своје:
,Чија је земља, његов сам и ја и деца моја.‘
Ђаво узе рукописање Адамово и задржа га. Ја
рекох Адаму:
,Господару, покајмо се некако не би ли нас
избавио Господ од ђавола овог.‘
Адам рече:
,Постимо четрдесет дана.‘
Ја рекох:
,Господару, ти пости четрдесет дана, а ја ћу
постити четрдесет и четири.‘
И рече ми:
,Уђи у реку Тигар и стави камен на главу, а други
под ноге своје и стој до врата у води и не слушај
никога како опет не би била грешна и саблажњена.‘
И учини Адам брзо белег и рече:
,Не излази док ја не дођем.‘
Уставши, Адам пође на Јордан кајати се. Ту се
окупише све птице, и звери и мноштво анђела. Плакаху
за Адамом. Адам се загњури сав у Јордан. И ту проведе
четрдесет дана.
Ђаво дође к мени, светао као анђео, сузе ронећи по
земљи и рече ми:
 (88)

,Ево, чу Господ молитву твоју. И нас анђеле своје

чу како се молимо за тебе. И посла ме Бог да изиђеш
из реке.‘
Ја не поверовах. И затим дође после три дана
преобразивши се у Адамов изглед. И много ме
саблажњаваше. Ја не изиђох док не видим белег који ми
даде Адам. Када се наврши четрдесет дана, Адам пође из
Јордана. Наиђе успут на ђавола док је одлазио од мене и
уплаши се веома да ме није некако преварио. Када ме
виде, обрадова ми се веома. Ја не веровах да је мој
господар док ми не показа белег. Тада поверовах и
изиђох из реке. Тада нас ослободи Господ од ђавола.
И живљасмо у Мадијаму. И ту се родише Каин и
Авељ, вазда заједно стоку напасајући. Једног дана
устаде Адам из постеље своје и рече ми:
,О, жено, наврши се четрнаест година. Одређена је
крв Авељева Каиновим убиством. Дај ми магарца,
поћи ћу да их нађем.‘
Како чух, распали се срце моје. И узјахавши, нађе
Адам Авеља закланог. И не рече ништа, као што му
анђео заповеди. И донесе Авеља и постави га на место
звано Реон.
Онда ја родих Сита и рекох:
,Господару, не расрђуј срце своје, јер ја родих сина
уместо Авеља и наденух му име Сит.‘
Тада Адам повика:
„Ево, умукни, од твојих речи душа моја смалакса у
мени!“
Сит рече:
„Господару мој, идем ја у рај и донећу ти отуд
нешто од чијег виђења ће се отац наш успокојити.“
Адам рече:
„О, сине, како ћеш ти ући у рај? Немој тако, него
иди наспрам раја и плачи не би ли ти Господ допустио
да узмеш од маслиновог дрвета како би ми се смирила
болест.“
[Сит рече:]
 (89)

„Каква ти је болест?“
Адам рече:
„О, сине, велику болест имам. Када сагреших ја и
мати твоја, тада рече Господ:
,Увеличаћу стењање твоје и свагда ћеш у муци
проводити. И задаћу ти 72 ране. Прва рана је од црви,
друга рана од бола очију.‘
И затим сваку поименце рече. А мајци вашој рече:
,Свагда нека муж твој господари тобом. Када
рађаш, са смрћу да се растајеш.‘“
Уставши, Сит пође ка рају са мајком својом. Виде
Ева љуту звер како гони сина и рече јој:
„О, звери, како се не присетиш да те храних
рукама мојим? Како смеш отворити уста на икону
Божију и како смеш дотаћи зубом својим лик
Божији?“
Тада звер одговори Еви и рече:
„Од тебе је започело. Како ти смеђаше отворити
уста своја на храну за коју ти се рече да је не смеш
јести? Зато хоћу дете твоје појести.“
Тада Ева заплака да се могло чути од истока до
запада:
„О, тешко мени, Боже мој! Од сада па до века
клеће ме сваки род!“
Тада Сит рече:
„Заклињем те, звери, да проводиш у свом легалу
до суда, када се тако усуди да поједеш човека.“
И тако проводи у векове. Сит оде са мајком својом
и заплака испред раја посипајући прахом главу своју.
И јави им се арханђео и рече:
„Зашто вапите?“
Сит рече:
„Господару, отац мој болестан је и жели добра
рајска. Хоће видети од дрвета маслиновог еда би
некако ублажио болест.“
Тада му рече арханђео:
 (90)

„О, Сите, нема Адаму лека, јер је дошао његов дан.“

И одломи од дрвета због којег Адам беше изгнан
из раја и даде Ситу. Сит то донесе где лежи Адам. И
виде то Адам и позна, и узе и уздахну веома. И
исплете себи венац и положи га на главу своју. И виде
руку Господњу како узима душу његову. И виде
кадионицу с тамјаном како се кади Адамово тело. Три
анђела му држаху свеће.
И погледа Сит на небо и виде душу Адамову.
Издалека Господ стајаше са мноштвом анђела молећи
се за Адама. Када устаде арханђео Михаило, тада сви
анђели ућуташе. Онда се умилостиви Господ и
испружи руку и узе душу Адамову. И посла арханђела
како би сачувао Адамово тело. И научи Сита. И узеше
тело његово и понеше у место звано Герусије блато.
Када ископаше гроб, арханђео прекрсти гроб. И чу се
глас са небеса говорећи:
[„Адаме!“]
[Адам] рече:
„Ја сам, Господе!“
Господ рече:
„Овако ти рекох: Земља си и у њу ћеш опет отићи.“
И земљи рече:
„Твоје од твог од свега ти се приноси.“
Тако погребоше Адама са венцем који беше на
његовој глави. И Ева умилним гласом вапијаше ка
Богу:
„Господе Владико, узми душу моју!“
И тако, шести дан после Адама приклони главу и
предаде душу своју Богу. И ту погребоше Еву и сина
јој Авеља. И ту израсте дрво из венца са Адамове
главе.
Богу нашем слава и владавина у векове. Амин.

Напомена
 (91)

* Изворни наслов је Слово о Адаму од почетка до окончања.

Стварање света
Зашто Господ Бог створи овај свет?
У то време беше један анђео, најизабранији од
Бога, који би назван Сатанаил. Он поче мислити како
би био већи од Господа Бога. И тако мислећи, седе на
престо Господњи. И дође му арханђео Михаило, верни
Господњи анђео, и рече му:
„Устани, погани, није ти ту место!“
И удари га ногом и он паде под земљу. И сви
анђели који вероваху у њега падоше са неба – једни
под земљу, а други на земљу, а трећи остадоше под
небом на ваздуху. Где се који опомену Господа, тако
онде и остаде. И сви који помишљаху ону злу мисао и
који служаху Луциферу претворише се у ђаволе. И
зато је у охолости први грех.
И када је први пут изгубио војске, помишљаше
Господ како поново да попуни одреде анђела. И смисли
и створи човека за спас свој, да се људи од целова плоде.
Најпре Бог створи човеку од чега ће живети. Затим
 (92)

Господ Бог створи чудеса велика. У понедељак створи

светлост свету. Светлост назва сунце. У уторак створи
све плодове воћа на земљи. У среду створи све звери и
животиње и остала бића која су на свету. У четвртак
створи све птице у ваздуху и рибе у мору. У петак
створи човека, а у суботу у њега уђе душа. Створи првог
човека Адама по угледу на себе. И када њега створи
шестог дана, седмог дана, у недељу, створи себи покој те
почину. И тај дан постави Господ недељу и рече да се у
њу нити једно дело не дела. Зато нам је потребно више
рђаво живети, јер не поштовасмо свету недељу. И тог
дана, када створи Господ Адама, не могаше Адам нити
један дан живети без друга и поче говорити:
„Господе, дај ми друга!“
Господ рече:
„Адаме, лези на земљу!“
Он леже и усну. Узе му Господ од ребра Еву, жену
Адамову. То је било једно од Адамових ребара са
његове леве стране. И рече му [Господ]:
„Ово ти је дрýга, Адаме!“
Господ Бог их настани у рају и даде све створено у
руке Адаму на службу његову. И рече им:
„Пазите да вас ђаво не превари!“
И предаде им једно посвећено воће које се зваше
дрво разума и рече им:
„Да не узимате од овог воћа, јер ако будете јели то
воће, сагрешићете. Зато се чувајте!“
Јер када Господ рај засађиваше са анђелима
својим, свако своје дрво и воћку сађаше. Од сваког
Господ у уста узимаше. И притом створи дрво разума.
И Сатанаил имаше злобу према Адаму и његовој Еви и
посади лозу и похоту дрвета како би преварио Адама.
И тако борављаху Адам и Ева у рају. И дође ђаво и
претвори се у змију. А змија тада беше у рају и хођаше
на репу као човек ногама и зваше се красна девица.
Претвори се [ђаво] у змију девојку са девојачком
главом и дође напаствовати Еву говорећи:
 (93)

„Зашто ви не једете од оног воћа?“

Одговори Ева и рече:
„Није нам га Бог рекао јести.“
И он рече:
„Када бисте јели од овог воћа, све бисте знали што
и Бог зна.“
И тако Ева поверова ђаволу и узбра две јабучице.
И једну окуси она, а другу даде Адаму. Она је поједе, а
Адам, окусивши, сети се Господа и стисну јабучицу у
грлу. Тог часа схватише да су грешни и наги. И дође к
њима Господ Бог. Прогна их из раја, а змију прокле да
више не хода на репу и да је пуна отрова.
И створи Господ човека. Тело његово беше од
земље, кости од мрамора, а ум од брзине анђелске...
Напомена
*
Изворни назив је О почетку света.
Борба арханђела Михаила са*
Сатанаилом
(Дужа верзија)

Господ Бог наш Исус Христос, творац неба и

земље, све постојеће једном речју створи, као и
мноштво анђела и арханђела и оружја многа у вишњем
Јерусалиму. Сиђе на земљу Господ Бог да брани од
лукавог род људски.
Господ основа земљу и засади рај, и човека створи
по изгледу свом узевши блато са земље. И заповеди му
да влада у рају и да царује над свим бићима на земљи.
Када виде човека, зли Сатанаил паде ничице на земљу,
злу мисао помишљајући и рече:
„Створи Господ од земље трошног човека. И над
небесима створи њега. И прослави га за све цареве. И
анђелске војске клањају се њему. А ја га не могу
гледати нити му се поклањати, него ћу сакупити војске
своје и славу своју и све чете анђелске од 40000
војника и узећу боготкану одећу и часни богоплетени
венац. Скиптар анђелских редова заиста ћу узети,
 (94)

отићи ћу са небеса и поставити престо свој на

облацима небеским и бићу раван Вишњем.“
И то све помисли прелукави Сатанаил. И
преваривши мноштво анђела, изиђе са седам
утврђених небеса и у трен ока отвори небеска
скровишта ветра и дажда. И изливаше се вода на
земљу. И учини небеса слична себи. И учини сунце
тамним, и луну тамном и звезде безрачне. И постави
престо свој на облацима небеским и седе на престо
свој са мноштвом нечистих демона около, свих 40000
негорњих војски.
На висинама позва Отац четири своја арханђела,
прве слуге престола свог, страшног Михаила, и
Гаврила, и Урила и Рафаила. И рече им Господ:
„Знате ли ви, моји анђели, како побеже прелукави
Сатанаило и како превари мноштво анђела које ја
створих Светим Духом? Имађах их као небеске војске
своје, а он их превари, изведе их у таму вечну. Ја
затим створих међу људима апостоле, пророке и
мученике да буду изабрани, да чине по мојој вољи, и
биће ми као анђели. И умножићу анђеле своје
стоструко бројније од анђела отпадника небеских.“
Архистратизи рекоше:
„Докле ли ће тај варати и мучити род људски?“
Господ рече:
„Узећу седми део света од седам векова.“
Арханђели не разумеше речи које рече Бог и
рекоше:
„Објасни нам шта нам рече.“
Господ рече:
„Објавићу вам када вам дам разум и истину од
мене. Амин. Кажем вам: када Сатанаил обману,
одбеже и положи болест у човека сачињеног од земље,
кога ја створих својим рукама, али и он ће частан бити
у другом мом доласку. Тада ће смрт царевати над
сваким створом по земљи, над људима и над
животињама, зато што ће над свим тим бити Сатанаил
 (95)

са својим преступом, пропадљивошћу, жалошћу

смртном. И власт Сатанаилова [отићи ће] у таму
адску. И затим ћу створити други свет без дана, који је
бесмртан и бесконачан. И тамо ће бити радост и
живот. Праведници ће са мном бити у царству
небеском, а законопреступници ће испасти.“
И чуше глас како говори:
„Нечастиви неће угледати славу Божију!“
И рекоше архистратизи:
„Колико хоћеш, можеш!“
И затим рече Господ:
„Архистратиже Гаврило, теби говорим! Сиђи ка
доњем мучитељу. Узми од њега боготкану одежду и
светли венац, скиптар арханђелских чинова и сву
славу коју узе од мене.“
Гаврило рече:
„Велик је Сатанаил по вештини. Вештином својом
превари мноштво анђела својих, те се због тога бојим
ићи к њему.“
Владика рече:
„Послушај заповест Божију!“
Гаврило рече:
„Владико, још од почетка света анђелима беше
непозната тајна у тајности, и држиш у бесмртној руци
божаство своје. А нечисти дух својим лукавством
надиђе нас, и сада преузе нечастиве силе и уздиже се
над дивним божаством. Дужина његова, Владико,
износи сто лаката, а ширина педесет лаката, а врат му
је дванаест лаката, уста су му као трпеза велика,
поглед као аспиде змије, и три главе су на њему. И
Сотона смрт [сеје] и шкргуће зубима својим. И због
тога ће ме, Владико, уплашити, и због тога ћу се
оглушити о силу твоју, али опрости свом слуги.“
Владика му рече:
„Господ је добар, Гаврило!“
И опрости Владика начелнику свом Гаврилу. И
затим рече Господ архистратигу Михаилу:
 (96)

„Мир до мира! Ти беше први у царству мог

првородног сина Адама. Теби приличи, кажем, данас
да сиђеш доњем мучитељу и узмеш од њега боготкану
одежду, и неувели венац и скиптар арханђелских
чинова, које узе од мене. И учини га неславним и
недостојним, као што и приличи, и да спознају слуге
да су пресрећни.“
Рече арханђел Михаило:
„Владико свесилни, ти знаш самог зломисленог да
ме хоће посрамити, али о заповести и добра твоја не
могу се оглушити. Поћи ћу ка доњем мучитељу.
Поспеши ме, Владико, и постави пресвету десницу на
лице моје и помози ми. И молим ти се, Владико, да се
због речи које ћу му рећи не прогневиш на мене, јер
Господ види све вештине Сатанаилове од којих се сви
анђели његови плаше. Обманућу његов ум. Ако га не
слажем, онда ћу га преварити.“
Господ му рече:
„Ти пођи, мој Михаило, доњем мучитељу. Ако му
и кажеш лаж, нека ти је благословено и тако га зароби.
Ја ћу ти послати сунце да ти помаже и разгорећу га
седмоструко јаче од сунца које сија. И сажећи ћу осам
лаката гора и брда и земље. И исушићу море за два
дела. И излићу гнев мој на синове противничке и
законопреступнике.“
Михаило рече:
„Владико, али како могу ја врелину трпети и гнев
доброте твоје?“
Господ му рече:
„Михаило, не бој се ти! Ја ћу пустити над главу
твоју облак студени.“
Тада Михаило паде на ноге Владичине. И испружи
[Владика] руку своју пресвету и стави је на главу
Михаилову како би посекао главу Антихристову и сву
силу његову.
Када Владика цар благослови Михаила, овај сиђе
на друго небо и узе смртоносни мач свој и наоштри га.
 (97)

И рашири крила своја од четрдесет лаката у ширину и

затруби у трубу своју. И затрепта крилима својим и
пође са небеских висина. И од силаска његовог и од
звука крила његових заљуљаше се небеса и устрепта
земља. И побеже море у дубине, а бездани се
затресоше. Антихрист сеђаше на престолу свом. Смете
се и рече:
„Шта то би, као да се земља затресе данас? Шта ли
је то док море побеже? Као да је гнев горњег Оца
против нас. Да не креће сам у бој?“
И погледавши злим својим оком на небо, виде
како се спушта као стуб огњени. И позна [Михаила] по
крепком и многолепном лицу његовом. И рече
Сатанаил слугама својим:
„Михаило са небеса силази те му изиђимо у
сусретање да видимо којим нам послом иде.“
И пођоше све војске његове у сусрет Михаилу. И
када видеше смртоносни мач, не смеђаху му прићи. Од
звука крила његових заљуљаше се небеса, а зли ђаволи
беху одбацивани по три попришта и падаху ничице на
земљу. Тако увиде зли Сатанаило да ради невоља иде
Михаило к њему. И узе мач свој огњени и стреле своје.
И лук свој натегну спремајући се за борбу са
Михаилом. Тада Михаило сиђе на камен и даде знак
земљи говорећи јој:
„Овако ти поручује Господ: ,Да се држимо добро,
да будемо са страхом.‘“
Тада земља и све што је на њој укроти се. И
наступи тишина по поруци Михаиловој. И угледа како
је на небесима лед, и сунце тамно и месец блед. И то
све виде Михаило и рече:
„Лагаћу и хвалићу га.“
И рече:
„О, силни, видех дела твоја добра и вештине и
војске твоје велике. И дела твоја боље су створена од
оних вишњег Оца. Ти спремаш стреле и лук свој и мач
оштриш против мене као да се за битку спремаш
 (98)

против мене. Не поступаш долично. Ја знам да се

сваки цар радује када види војника или старешину да
долази из туђих места. Он му спрема престо и трпезу и
поздравља га. Ја побегох овде да будем с тобом, а ти
стреле и мач припремаш за мене. Видех дела твоја
добра и велике вештине твоје, и видех небеса
украшена и утврђена руком твојом, и видех сунце
пресветло и месец сјајни, и видех звезде украшене,
ветар вејући. И видех силу твоју и због тога ти дођох
ако хоћеш да будем с тобом неодступно. Ускоро ће
доћи на хиљаде чета да буду с тобом овде.“
Тада Сатанаил рече слугама својим:
„Радујте се данас, слуге моје, и веселите се
анђелима! Радујте се и веселите се, престони моји!
Весели се и ти, државо моја, јер Михаило дође к нама
и сву нам истину изрече, да ће нам све војске прићи.“
И рече Сатанаил Михаилу:
„Радуј се и ти, прекрасни Михаило, звездо светла!
Учинићу те другим у мојој војсци.“
И заповеди да се постави Михаило на други престо
и седећи да се држе за руке.
Заповешћу Божијом отворише се сунцу врата. И
изгреја сунце палећи и горући. И почеше горети брда.
И задими се земља веома, као и небеса Антихристова.
И задимише се све слуге његове. Од пржења сунчевог
лежаху као мртви на земљи. И Антихрист се смете.
Због Михаила не смеђаше споменути врућину. Над
собом Михаило угледа знамење – покриваше га облак
невидљиви. И рече Михаило:
„О, силни, шта да радимо кад нас сунце гори и
жеже, а земља се дими од велике ватре? И чете твоје
леже као мртве по земљи. Реци шта да чинимо да не
погинемо.“
Тада Сатанаил рече:
„Не бој се, Михаило! Јеси ли видео са каквом
вештином ја живим са анђелским војскама мојим? Не
бој се од огња овог! [Уздај се] у ум мој и у силу моју.“
 (99)

Михаило рече:
„Ти силан јеси, не бојиш се, али ја врућину ову не
могу трпети. Не видиш ли да напустих вишњег Оца и
дођох теби и због тога ме пали огањ?“
Сатанаил рече Михаилу:
„Не бој се ништа, знам језеро велико и поћи ћемо
да се у њему окупамо, да се расхладимо док не зађе
сунце. И поћи ћемо на исток и затворићемо сунцу
врата да не може на нас сијати.“
Чувши Михаило за језеро, обрадова се, јер га хтеде
заробити. И рече му:
„О, силни, пођимо на језеро!“
Тада Сатанаил [тајно рече] слугама својим:
„Чувајте Михаила и пазите много како не би
лукавством и лажима узео добре дарове од мене и
учинио ме ружним и неславним, да ако тако буде, да
ми се не подсмехују слуге моје и говоре анђели моји:
,Гле, кнез наш убоги постаде заробљеник овог
Михаила!‘ Ја сам господар. Нико да се не смеје и не
чини лукавства.“
И узевши слуге своје, пођоше на језеро. И
разговараху о Богу и како ће затворити пут сунцу. И
рече Михаило Антихристу:
„Господару, пожуримо због сунца, а затим ускоро
да учинимо шта желимо!“
И затим стигоше до језера. И рече Сатанаил
Михаилу:
„Уђи да се расхладиш. Ја ћу те услужити, јер си ми
драг.“
Рече Михаило:
„Није роб бољи од господара свог. Ти си на
небесима био први, ти ћеш, дакле, и у дубинама први
бити, јер ја не познајем дубине језера и бојим се
морских звери и змаја кога Отац створи. Хајде, ти си
силан и укроти змаја силом својом, па ћу ја ући. Мени
више доликује да служим тебе.“
 (100)

Тада Сатанаил скиде одећу своју и венац и сву

славу коју беше узео од анђела Божијих. И даде
Михаилу у руке. И рече Михаилу:
„Да не паднеш у искушење због мене!“
А Михаило му рече:
„Тако ми силе твоје, нема у мени лукавства.“
И затим рече Сатанаил кришом слугама својим:
„Чувајте Михаила тврдо!“
И уђе у језеро да се купа. Уђе и затим изиђе. И
виде Михаила са очима према небу како се припрема.
И рече му:
„Михаило, све се кунеш силом мојом, али закуни
ми се вишњим Оцем да ћу бити безбрижан.“
Виде Михаило да не може преварити лукавство
његово и тада рече:
„Тако ми силе твоје, господару, и силе вишњег
Оца, нема лукавства у мени.“
Тада лукави рече:
„Нема лукавства у Михаилу.“
И ослободи се брига и страха и затрепери
нечастивим крилима својим и сиђе у дубине језера. И
звук грома настаде у води од силаска лукавог. И сатре
мноштво риба и звери земаљских и морских. И чу змај
звук грома великог. И стаде Сатанаил на најкрајњу
дубину и дохвати се са њим. И рече му змај:
„Сада си сатро све живо у мору, али пођи у дубину
до крајњег дна.“
„Шта хтедох то и нађох, и желим да сиђем до
крајње дубине.“
Тада се Михаило помоли Господу говорећи:
„Сведржитељу и вечни царе, који си огњеним
чиновима саздатељ и невидљивим силама управитељ,
никада нити од једног човека виђен, буди ми
помоћник, арханђелу твом, јер ти си Владика свему.
Чуј ме у овај час и увећај дубину ову све до небеса. И
спусти пресвету десницу своју, Владико, да ме не
 (101)

ухвати лукави са ђаволима својим и дотакни се оружја

његовог да се не похвали арханђелом твојим.“
И помоливши се, Михаило учини знамење
страшно над језером у име небеског Оца, и окова га
ледом. И затрепери крилима својим и дође до првог
неба. И ту га срете Господ Бог и обрадова му се. И
рече:
„Радуј се, Михаило, што доносиш своје своме!“
И арханђели повикаше из свег гласа и рекоше:
„Твоје од твог принесе ти се од свега за све.“
И сазнаше све силе да Михаило дође и повикаше у
један глас:
„Теби појемо благосиљајући те! Благодаримо ти,
Владико сведржитељу, молимо ти се, Боже наш!“
И земља и море уздадоше хвалу и весеље и славу
Михаилу, а бездан се затресе.
И ту славу чу Сатанаил у крајњој дубини и спозна
да је оплењен и смете се веома. И борио се беше три
часа док не одбаци змаја од себе на четири миље.
Изиђе на површину језера и нађе знамење небеско, и
уплаши се. И повика из свег гласа и рече:
„Где сте, анђели моји?“
И не беше гласа од њих, јер их беше Михаило
сатро на одласку свом. И виде лукави Сатанаил да му
забрани знамење Господње да изиђе из језера. Зато узе
велики камен двеста лаката дужине и сто лаката
ширине. Тај, пак, зли Сатанаил удари тврд камен
безаконом главом својом. И одбаци из језера камен
пет попришта од места. Настаде планина уз језеро то.
И назва се планина Тадера, као што је и до данашњег
дана.
Изиђе зли Сатанаил и нађе војске своје како леже
поубијане. И завапи говорећи:
„Јао мени, изгубих све војске, и наду изгубих!“
И зашкргута зубима својим. И затрепери крилима
својим и стиже до трећег неба и ухвати [Михаила] за
стопало и за десну руку злом својом десницом. И када
 (102)

шчепа Михаила за стопало, ухвати га и за свету

боготкану одежду. Тада Михаило повика из свег гласа
и рече:
„Погледај, Владико, на свог слугу и испружи руку
своју и покриј и сачувај начелника свог! Нађох се у
невољи због лукавог. И зграби ме за леву ногу и
ухвати за божаствену одежду. Онда сиђи, Владико,
ухвати ме лукави! Не остави мене, слугу свог, јер ћу
погинути!“
Са висина рече Владика снажним гласом:
„Михаило, не бој се! Узми мач свој и удари га по
његовој глави и одузми му силу његову и уништи му
очњи вид.“
Тада Михаило рече:
„Господе, дај ми твоју власт и твоју милост да га
до краја погубим да нам никада више не смета!“
Онда му рече Господ:
„Не тако, Михаило, него како ти рекох. Од
дванаест сила које му дадох, најпре му одузми пет, а
остави му седам.“
Тада Михаило узе смртоносни мач и удари га
поврх главе. И спаде лукави. И изнеможе понорни
Сатанаил. И оде у крајњу дубину посрамљен и
обнажен и оплењен, као што и доликује.
Михаило предаде у руке Божије боготкану одежду
и неувели венац, скиптар арханђелских чинова. Учини
Михаило онако како му не даде Господ да погуби
Сатанаила до краја. И долажаху архистратигу
Михаилу сви чинови, најпре власти и престоли
Господњи, свети херувими, четворокрила створења,
серафими многооки и многолике легије анђелске. И
све силе вишњег Јерусалима долажаху на виђење са
Михаилом како би виделе војника. И обрадоваху се
долазећи и гледаху га препланулог лица као од жеге. И
уздадоше му хвалу и радост велику. Богу нашем слава
у векове. Амин.
 (103)

Нaпомена
*
Изворни наслов је Слово Јована Златоустог како Михаило победи
Сатанаила.

Борба арханђела Михаила са Сатанаилом

(Краћа верзија)

... И спозна [Господ] да је [Сатанаил] преварио

анђеле и да иду за њим. И рече Владика Господ:
„Станимо добро, станимо са страхом! Колико год
анђела сиђе за Сотоном, сви анђели слуге његове да су
проклети!“
И где затекоше речи „Станимо добро, станимо са
страхом“ божаствене анђеле док лећаху са небеса, ту
остадоше до данашњег дана, и не померају се нити
навише нити наниже.
И узиђе Владика Бог саздатељ на престо свој на
висине. И виде седмог дана да од делâ која беше
створио за шест дана проклети Сатанаил му уграби
стему, и одежду и мач пламени. И позва Господ
Гаврила, који у то време беше први арханђео, испред
Михаила. И он беше војвода тагми. Михаило беше
арханђео иза Гаврила, војвода друге тагме. Постоји,
иначе, десет тагми, а оне имају дванаест легиона, а
легион има дванаест тма, а тма има дванаест хиљада.
И заповеди Господ Бог Гаврилу:
 (104)

„Пођи да тражиш Сатанаила и по земљи и по мору,

и када отмеш венац мојег божаства, и одежду и мач
пламени, узми своју тагму и пођи на њега и где га
нађеш бори се са њим и победи га. И твоја тагма
победиће његове анђеле проклете.“
Рече му Гаврило:
„Господе Боже, како ја да се борим са њим,
проклетим ђаволом Сатанаилом? Он има шест крила и
из таме је твоје. И силан је да бих га победио. Ја имам
двоје крила а он има шесторо, него благослови ме,
Владико, заповешћу својом па да пођем на њега.“
И рече му Господ:
„Гаврило, ако се бојиш, не полази на њега. Да си
благословен!“
Тада Михаило, храбри војвода, искочи пред
војводе и рече Њему са одважношћу:
„Владико Господе сведржитељу, благослови мене
да ја пођем сам на проклетог Сатанаила!“
Тада Владика Господ рече Михаилу:
„Да си благословен, Михаило! Пођи не би ли га срео
на мору и надмашио га. И створићу врућину велику, и
разбежаће се од жеге слуге његове по пећинама и
јамама. А када Сатанаилу припече, скинуће одежду и
стему и мач пламени и оставиће их крај мора. А теби ће
бити хлад над главом. И ући ће купати се и загњуриће се
једанпут и двапут и затим ће изронити, јер ти неће
веровати да му не побегнеш. Тек када се трећи пут до
дна мора загњури, бориће се са змајем и стихијама
морским. А ти благослови море и оно ће се замрзнути
четрдесет лаката. Ти узми стему и одежду и мач пламени
и бежи у небеса. И ако те достигне, ти га удари мачем
пламеним и одсеци му пет крила, а шесто му остави да
падне као муња на земљу.“
Михаило рече:
„Владико, ако ми каже да се у твоје име кунем?“
Рече му Господ:
 (105)

„Михаило, да је опроштено, куни се у моје име и у

моју мишицу само да сатреш врага.“
Тада се Михаило поклони Господу Богу. И
благослови га [Господ]. И пође на земљу и нађе
Сотону и слуге његове крај мора. Беше обучен у
одежду и имаше венац на себи. И дође Михаило и
стаде на врх камена високог који беше над морем. И
виде га Сатанаил проклети. И анђели његови проклети
и црни угледаше арханђела Михаила како стоји на
врху камена високог. Видеше га и почеше викати
говорећи:
„Арханђел Михаило дође победити нас!“
И припремаху се за бој са Михаилом. И полетеше
на њега. Тада им Михаило рече:
„Камо идете на мене? Ја сам дошао да будем са
вама.“
Тада се вратише проклетници и испричаше
Самаилу. И обрадова се и рече им:
„Видите ли силу моју? Како ми прилазе и предају
ми се!“
И рече:
„Позовите Михаила да дође к мени.“
И позваше га и рекоше му:
„Зове те цар наш!“
И сиђе Михаило и рече му Сотона:
„Добро дошао, Михаило! Зашто си дошао: или да
ме искушаш или да будеш мој?“
Михаило рече:
„Дођох да будем твој, јер си силан и велик, и
велика је твоја моћ.“
Рече Сотона:
„Закуни ми се!“
Тада рече Михаило:
„Тако ми силе твоје и тако ми мишице твоје да
хоћу твој бити!“
Затим ђаво рече:
 (106)

„Закуни ми се у мог друга вишњег Саваота који

царује на небесима, а ја царујем на земљи и по мору и
у аду. И сви ће ми прићи и предати ми се, а ти са њима
да царујеш на небесима. Месец, звезде и облаци, то ће
остати са њим.“
А Михаило рече:
„Како да се кунем у Саваота када ће теби прибећи
све силе небеске и предати ти се, јер ти си силан? И
кунем ти се: тако ми силе твоје да сам твој!“
Рече Сотона:
„И још ми се закуни у друга мојег, вишњег
Саваота.“
Рече Михаило:
„Да сам хтео веровати у Саваота, не бих пришао
теби. Како ћу се онда клети у њега? Њега сам оставио
и сви анђели ће прибећи теби и све војске небеске.“
Чувши то, Сотона се обрадова.
Владика Господ Сведржитељ заповеди сунцу да се
спусти над њега. И припече жарећи веома. И узавре
море од жеге. И припече свим ђаволима. И разлетеху
се као вране у поноре и пећине и у раселине камене.
Самаил проклети пожеле купати се у мору, јер му
припече. И мишљаше сићи у ад. И скиде са себе венац
божаствени и одежду и мач пламени и остави их крај
мора. И поче се купати. И загњури се у дубину мора
до трећег слоја и затим изрони и нађе Михаила како
стоји крај мора, јер имаше Михаило хлад над главом
својом заповешћу Божијом. И поново се загњури
посред дубине мора и затим изрони. И затече Михаила
како седи покрај мора. И рече Сотона:
„Михаило, то те искушах јеси ли ми веран. Желим
сићи у ад и поћи далеко. Хајде, закуни ми се још у
небеског Бога да нећеш побећи.“
И закле му се арханђео Михаило. И загњури се
Сотона на дно мора. И заповешћу Божијом стихије
морске и змај нападоше га борити се с њим. И задржа
се веома. А Михаило у тај час, по Божијој заповести,
 (107)

благослови море. И смрзну се море четрдесет лаката.

И зграби божаствену стему, и одећу и оружје пламено,
и стреле и мач. И побеже Михаило у небеса.
Сотона, борећи се са змајем, три часа остаде под
земљом. И осети да побеже Михаило и пође ка врху
мора, али море [беше] замрзло и не могаше пробити
лед. Морска вода [беше] потпуно под ледом. И нађе
[Сотона] корен камења великог украј мора. И удари
камен станац и расцепи га до врха. И до данас стоји
знамење.
Сотона појури Михаила и достиже га до небеса. И
кличе Михаило:
„Отворите врата праведна и небеска и примите
светињу над светињама!“
Сотона га ухвати за ногу посред стопала. А
Михаило истрже мач пламени и одсече пет крила
Сотониних. И хтеде и шесто да му одсече. И стиже
њему глас од Бога:
„Остави му једно крило да буде за искушење
људима и да потамни и да се мучи ако лети.“
Тада му одсече Михаило пет крила и снагу његову.
И паде као муња на земљу са небеса.
Сотона раздели слуге своје по земљи да чине зло
људима. Сотона, пак, оде под море у преисподњу
морску дубину и у ад и тамо борављаше спремајући
место онима који ће доћи к њему из рода људског, и
праведни и грешни. Проклети ђаволи довођаху к њему
сваку душу људску, праведничку и грешничку.
Михаило дође Владици и предаде му стему, и
одежду и мач пламени. И поклони се Михаило
Владици Господу Богу који сеђаше на престолу на
херувимима. Рече њему Владика Господ:
„Радуј се, Михаило, да си први арханђео, војскама
небеским војвода! И узми мој мач пламени да гониш
противнике моје и да их погубиш. И у биткама ко се
имену мом моли и призива ме, да си му у помоћи и да
погубиш непријатеље његове. И ко сазида цркву у
 (108)

твоје име, буди њему помоћник и души и телу, и

доведи га у рај и у вечни живот. А Гаврило ...“
 (109)

Виђења небеса
(110)
 (111)

1
Варухово откровење
2
Када3 му послат беше анђео Пануил у Свету Гору
Сионску на 4 реку док плакаше због плењења
јерусалимског
Када цар Навуходоносор поплени Јерусалим5 и
обогати Вавилон, ја Варух плаках неућутно и рекох:
„Господе, 6зашто ти праведан беше цар
Навуходоносор? И зашто не поштеде 7
град свој
Јерусалим, који је8 твој славни град? Зашто се тако
догоди, Господе?“
И док плаках, гле, анђео Господњи стаде пред
мене и рече ми:
„Ућути, човече, у жалости својој, јер беше
потребно да Јерусалим тако прође, пошто тако рече
Господ Сведржитељ. И посла 9
ме пред лице твоје да ти
покажем све тајне Божије, јер сузе 10
твоје и глас твој
уђоше у уши Сведржитеља Бога. Него, реци ми да
ништа нећеш сакрити нити утајити и 11
показаћу ти
многе тајне које нико од људи не виде.“
И рекох ја Варух анђелу: 12 13
„Жив Господ Бог, ако ми покажеш
14
и чујем, нећу
одузети нити додати и једну реч. Ако 15
ли одузмем или
додам, нека ми дода Господ на суду.“
И узе ме анђео небеске војске и понесе 16
ме где
беше постоље 17небеско. Ту беше прво небо. На том
небу показа ми врата превелика. И рече ми анђео:
„Уђимо на ова врата!“ 18
И уђосмо. И после путовања од седам дана показа
ми спасење Божије. Видех поље превелико. И
живљаху ту људи са воловским лицима, 19јеленским
роговима, козјим ногама и овнујским телом. И упитах
ја Варух анђела:
„Реци ми колика је20
величина неба које прођосмо и
какво је ово
21
поље, да и ја испричам синовима
човечјим.“
 (112)

22
И рече ми анђео Пануил:
„Величина неба на које управо дођосмо кроз врата
која виде толика је колико је од истока до запада, а
ширина његова толика је колико је двоструко од 23
неба
до земље, а поље на коме стојимо превелико је.“
И рекох анђелу: 24
„А ко су ови другачијег изгледа?“
И рече анђео:25
„То су они 26који хтедоше Кулу сазидати, и
преобрази их Бог.“
И узе ме анђео и поведе ме на друго небо и показа
ми превелика отворена врата. И рече ми:
„Уђимо кроз њих!“ 27 28
И уђосмо летећи. Путовасмо седам дана. И
показа ми клет превелику. И живљаху у њој
инообразни, 29чија лица беху пасја, а ноге 30
јелење, а
рогови козји. И 31упитах ја Варух анђела и рекох:
„Ко су ови?“
И рече ми анђео:
„То су они који зидаху Кулу желећи да уђу на
небо. Они зидаху Кулу и натераше мушкарце и32 жене
читавог света да33 граде Кулу. Ту се могло видети како
неки дрва секу, неки 34
камен пеку, неки блато 35
гурају,
неки мешају смолу. И шта просто рећи? Ту беше
туга велика свим тим људима од истока36
до запада. И
ту беше одрицања од живота свог. И беше жалост и
туга велика тим људима. И жена која рађаше дете 37
не
одступи отуд, него га роди мешајући смолу. И
узевши окриље своје,38 пови дете своје на земљи. И
затим поново радише. И саздаше Кулу од осамдесет и39
две тисуће сежања у висину, а у ширину пет стотина.
И сковаше сврдло да проврте небо и да виде 40какво је:
или је камено, или је стаклено или бронзано.
41
И виде
Бог безумље и високоумље њихово. И порази их
палицом
42
невидљивом и раздели им језике на педесет43
два језика. И пођоше свако својим језиком говорећи.
 (113)

А раније, од Адама до44 саздања Куле, говораху једним

језиком – сиријским.“
И затим ме понесе 45
анђео и путовасмо летећи
тридесет и два дана. И показа ми поље превелико,
које ум људски недоумева. И беше на пољу том гора
веома висока и на њој лежаше змај од истока до
запада. И сагињући се отпијаше од мора 46
по лакат
сваког дана. И земљу јеђаше као сено. И рекох ја
Варух анђелу:
„Господару, зашто пије змај овај од мора по лакат
на дан и како 47
не пресуши море када пије тако
свакодневно?“ 48
И рече ми анђео:
„Чуј, Варуше! Господ Бог створи триста четрдесет
три превелике реке. Прва река је Алфеј, друга
Авирија, трећа Горника, четврта Дунав, пета Еуфрат,
шеста Азафа, седма Зетеус, осма Неус, девета
Перикула.
49
И свих заједно је триста четрдесет три
реке. И оне све теку у море. И због тога створи Бог
змаја овог и заповеди му да сваког дана пије из мора
по један лакат. Јер ако не би пио из мора змај овај, не
би сувог било на земљи. Због тога заповеди тако Бог.
И разгоре утробу змаја овог како би пио из мора по
један лакат,
50
тако да се нити прелије, нити да
пресуши.“
И рекох ја Варух анђелу: 51
„Господару, та колика је утроба змаја овог док
тако пије из мора по лакат један и земљу једе као
сено?“
И рече ми анђео:
„Колики 52
је ад у дубину и ширину, толика је утроба
змаја тог.“
И затим рекох ја Варух анђелу:
„Господару, покажи ми дрво којим превари змија
Еву и поједе га најпре 53
сама и даде Адаму и због тога
их изгна Бог из раја.“
И рече ми анђео:
 (114)

„Чуј, Варуше! Када Бог сазда Адама, онда

заповеди арханђелу Михаилу 54да сакупи двеста три
тисуће анђела да засаде рај. И засади Михаило 55
маслину, Гаврило56јабуку, Рафаил дуњу, Нопаил орах,
Саразаил калину, а [Самаил], такво му беше најпре
име, 57а по отпадништву назва се Сатанаил, засади 58
лозу. И тако сви анђели засадише различита дрвета.“
И затим рекох ја Варух анђелу:
„Господару,59
покажи ми дрво којим змија превари
Еву и Адама.“
И рече ми анђео:
„Чуј, Варуше! Прво, лоза је дрво, а друго то дрво
је похота греховна коју изли 60Сатанаил на Еву и Адама.
И због тога прокле Бог лозу, јер је Сатанаил
61
засади и
њом превари првосазданог Адама и Еву.“
И рекох ја Варух анђелу:
„Господару,
62
ако тако беше Бог проклео лозу и
плод њен, за какву је она потребу сада?“
И рече ми анђео:
„Право ме запита. Када учини
63
Бог потоп на земљи и
409 тисућа дивова погуби,64 попе се вода изнад гора
високих на двадесет лаката, и уђе вода у рај и изнесе од65
лозе један прут. Како повуче Бог воду и настаде суво,
изиђе Ноје из ковчега и нађе лозу како лежи на земљи. И66
не знађаше шта је, осим што чу о њој каква је изгледом.
У себи помисливши, рече: ,Ово је уистину лоза коју
беше засадио Сатанаил усред раја, којом превари Еву и
Адама. И због тога је прокле Бог и плод њен. Ако је
засадим, разгневиће се на мене Бог.‘ 67
И савивши колена своја, пошћаше двадесет дана.
Молећи се говораше:
,Господе, ако засадим од дрвета овог, хоћеш ли се
прогневити на мене, Господе?‘ 68
И посла Бог анђела свог Саразаила и рече му:
,Устани и засади дрво које69 нађе, ја ћу га
променити и учинићу га на добро.‘
 (115)

Него, чувај се, Варуше, још ти има дрво то зла у

себи, као што и Сатанаило не70измени зла своја. Који
много вина пију, сви зло чине. Нити брат брата воли,
нити отац сина. Због зла винског 71бивају туче, прељубе
и блуд. Сва зла због вина бивају.“
И затим ми рече анђео: 72
„Ходи, Варуше, и показаћу ти 73
тајне над тајнама.
И видећеш одакле сунце излази.“
И показа ми кола четворопрега. И беху коњи 74
пламени и огњени. Коњи ти беху анђели крилати. И
на колима тим сеђаше човек75
носећи венац огњени. Та
кола ношаху двадесет анђела. И, гле, птица 76
прелеташе. Крила њена беху од истока до запада. И
рекох ја Варух анђелу:
„Реци ми, господару мој, каква су ово кола? Ко је
човек овај који седи на колима и носи77огњени венац?
И која је птица ова? И реци ми о томе.“
Рече ми анђео:
„Човек који седи на колима огњеним и носи венац
огњени то је сунце, а ова птица коју
78
видиш да прелеће
јесте заштитница читавог света.“
И рекох ја Варух анђелу:
„Како је чувар света птица?“
И рече ми анђео:
„Ова птица простире крила своја и заклања огњене
сунчеве зраке. Када не би заклањала сунчеве зраке, не
би истрпео род људски нити сва створења пламен
сунчани. Заповеди Бог овој птици да ради читавој
васељени до скончања века. Али погледај на десном
крилу шта пише.“
И ја, приступивши, прочитах. И беху слова као
река велика. И беху та слова златна. И прочитах оно
што беше овако написано:
„Нити ме 79 земља роди, нити небо, него ме роди
престо Очев.“
И рекох ја Варух:
„Које је име птици овој?“
 (116)

И рече ми анђео: 80
„Име птице ове јесте Феникс.“
И рече ми анђео:
„Пођи, Варуше, и угледаћеш славу Божију!“
81
И стајасмо и певасмо песму Богу. И чух гром
веома велики са неба. И упитах анђела:
„Шта би гром овај, господару мој?“
И рече ми анђео:
„Овај гром који чу разлучује светлост од таме, 82
и
узносе анђели венац сунчев до престола Божијег.“
И видех сунце како иде и беше тужно и невесело
као човек. Видех и птицу ону која иђаше са њим. И
беше невесела. И упитах анђела:
„Зашто је птица она тако невесела?“
И рече ми анђео:
„Невесела је због жеге
83
и врелине сунчеве.“
И чух је како зове:
„Светлодавче, Господе, пошаљи светлост своју свету!“
Када позва „Светлодавче, Господе, 84 пошаљи
светлост своју свету,“ одмах се петао огласи. И затим
рекох анђелу: 85
„Господару, реци ми да ли много почива сунце?“
И рече ми анђео:
„Толико почива док се петао 86
не огласи па док
светлост не буде и онда пође.“
И затим ми рече анђео:
„Чуј, Варуше! Још ћу ти рећи о преласку
сунчевом. Када мине дан и сунце пређе, девет анђела
узму венац сунчев и узносе га до престола Божијег, јер
се испрља од земље и од грехова земаљских, јер када
сунце прелази по небесима не трпи видети сва
безакоња по земљи: убиства и прељубе и плаче
оскрнавивши венац 87свој. Због тога се чисти пред
престолом Божијим.“
И затим рекох анђелу: 88
„Господару, реци ми о преласку месечевом, да
сазнам какав је.“
 (117)

И рече ми анђео:
„Месец је сличан жени која седи89 на колима, а
волови који вуку кола јесу двадесет анђела. Лик
месечев сличан је жени.“
И рекох ја Варух анђелу:
„Господару, реци ми о овоме што ћу те питати.
Зашто луна нема подједнаку светлост као сунце, него
стално умире и рађа се?“
И рече ми анђео:
„Чуј, Варуше, рећи ћу ти да и о томе све знаш.
Када змија превари Еву и Адама и обнажише се због
хране, плакаху горко због наготе своје. И плакаше
свака твар због њих: небеса, и звезде, и сунце. И свака
твар узнемири се до престола Божијег. Анђеоске
војске покренуше се веома због преступа Адамовог.
Луна се једина насмеја. И због тога прогневи се Бог на
њу и помрачи светлост њену, и учини да за кратко
време стари и поново се рађа. А испрва не беше тако,
него беше светлија од сунца и дужину дана имаше.“
И затим ме узе анђео небеске војске и показа ми
веома 90горућу реку. И беше на њој веома велико
језеро. И упитах анђела:
„Какво је ово веома велико језеро?“
И рече ми анђео:
„Ово је језеро одакле облаци узимају воду и
пуштају дажд по земљи.“
И рекох ја Варух анђелу:
„Како онда говоре људи да облаци силазе у море
91
и
узимају морску воду и пуштају дажд по земљи?“
И рече ми анђео:
„Вара се род људски не знајући ништа, јер сва
морска вода јесте слана, те ако би
92
дажд био из мора,
не би плодови рађали по земљи.“
И узе ме анђео славе и постави ме на пето небо и
показа ми врата превелика.
93
И беху исписана на
вратима тим имена људи. И рече ми анђео:
 (118)

„Само
94
они могу ући овамо чија су имена написана
овде.“
И рекох ја Варух анђелу: 95
„Зар се отварају врата ова? Да уђемо на њих?“
И рече ми анђео:
„Не отварају
96
се док не дође Михаило из царства
Божијег, али пођи и угледаћеш славу Божију.“
И док чекасмо 97
чу се глас са горњег неба као
троструки гром. И рекох анђелу:
„Какав је овај звук, господару?“
И рече ми:
„То силази Михаило да прими98 молитве људи.“
И затим допре глас говорећи:
„Нека се отворе99врата!“
И отворише се. И настаде гром већи од првог. И
дође Михаило. И изиђе 100пред њега анђео који беше са
мном и поклони му се. И видех како у руци држи
хранилницу
101
превелику и дубоку колико је од неба до
земље. И рекох анђелу:
„Господару, шта је то што држи Михаило?“
И рече ми анђео: 102
„То је где улазе молитве људске.“
И док ми говорасмо,103 дођоше анђели са земље
носећи дарове пуне цвећа. И рекох:
„Господару, ко су ови?“
И рече ми:
„То су анђели који служе праведним људима и
зато добре дарове доносе.“
И прими104 Михаило те дарове и положи их у
хранилницу. И видех друге анђеле који 105
носе ризнице
у којима не имаше ничега. Беху тужни106 због грешних
људи, јер не нађоше ништа међу њима. И вапијаху ка
првоначелнику Михаилу говорећи: 107
„Тешко нама, што смо у премрачна места људска108
послати и што у њима не нађосмо ничег праведног!
И ако је могуће, да се тамо више не враћамо и смрад
њихов не осећамо. Ако и у цркве свраћају жене
 (119)

њихове, отуд их изводе на блуд и на блуд наводе. И

сваку нечистоћу чине, да109 већ не можемо са
непокорним људима живети.“
И рече им Михаило:
„Чујте, сви анђели Божији! Није вам заповеђено да
одступате од грешних људи, него вам је заповеђено да
им служите док се не покају. ,Ако ли се не покају и не
преобрате се, ја ћу им сам судити‘, рече Господ.“
И затим стиже глас са небеса говорећи:
„Идите и послужите грешницима док се не покају!
Ако ли се не покају, онда нанесите на њих грозницу,
болест и смрт напрасну, и скакавце, и гусенице, и тучу
љуту, и гром, и град, и бесове и рушења градова
њихових. И децу њихову подавите, јер се не убојаше
Бога, нити се окупљају у цркви110 због молитве, него
уместо молитве клетву приносе.“
И рече ми анђео:
„Погледај, Варуше, и видећеш пребивалиште
праведних, и славу и радост и весеље, и видећеш 111
пребивалиште нечастивих, сузе и уздахе, црве
незаспале, и грешнике
112
како зову до небеса: ,Смилуј
нам се, судијо!‘“
И рекох ја Варух анђелу:
„Ко су ови, господару мој?“
И рече ми анђео:
„То су грешници.“
И рекох ја Варух анђелу:
„Допусти
113
ми, господару мој, да и ја плачем са
њима.“
И рече ми анђео:
„Плачи и ти са њима не би ли Господ Бог чуо глас
твој и смиловао им се.“ 114
Допре глас с неба говорећи:
„Снесите Варуха на лице земље да исприча
синовима човечијим
115
шта виде и чу о тајнама које му се
предадоше.“
 (120)

Богу нашем слава и част и клањање Оцу и Сину и

Светом Духу сада и увек и у векове векова. Амин.

Напоменe

С. – манастир Савина, број 29

Н. – манастир Никољац, број 52
З. – Загреб Архив ХАЗУ, број III а 20
Г. – Музеј СПЦ, збирка Радослава Грујића, број 219

1
Изворни наслов је Чтеније светог Варуха; С.: Слово о Варуху; Н.:
Откровење Варухово када послат беше к њему анђео Фанаил у Свети
Сион на реку када плакаше због плењења Јерусалима; З.: Откровење
Варухово; Г.: Слово Варухово о плењењу Јерусалима.
2
Н.: Фанаил.
3
Н.: у Свети Сион.
4
С., З. и Г. немају поднаслов; С., Н., Г.: Оче, благослови!
5
С. са другачијим почетком: Јерусалимски цар Јесор нађе се у
Вавилону, а Мелхиседек беше поп у Јерусалиму. Ја Варух бејах слуга у
цркви да пазим на кандила, и свеће да палим, и да их правим и појац да
будем. А Малех беше економ. И да би свима који служе у цркви донео
смокве, посла Мелхиседека са корпом да их набере. И заповеди му да
дође до обеда. Он заспа под смоквом на 77 година. Мене Варуха посла у
пећину са сакупљеним црквеним сасудима. И ту остадох и плаках
неућутно. И рекох.
6
Н.: Како, дакле, беше праведан цар Навуходоносор?
7
Н. уместо „твој славни град“: виноград твој славни упропасти и
препусти.; Г.: где је сваки твој град праведан.
8
Н.: Господе мој.
9
С.: да ти покажем сву истину Божију.
10
Н.: јер сузе твоје и гласови твоји узиђоше на небеса у уши
Господа Бога.; Г.: јер сузе твоје и глас твој узиђе ка Богу.
11
С.: Него, рече ми Господ да те поведем и покажем ти све тајне
које нити један човек никада не виде.; Н.: показаћу ти све тајне Божије ја
 (121)

анђео Фануил које нико никада од људи не виде.; Г.: Него, реци да ти
испричам све многе тајне које људи не знађаху никада.
12
С.: ако ми испричаш.
13
Н. наставља: и видим.
14
С.: нећу их скрити, него ћу их проповедати народу.
15
С. нема претходну реченицу.; Н. наставља: нека ми дода Бог у
судњи дан.; Г. овај пасус своди на следеће: Жив Бог. Ако ми покажеш
слушаћу те.
16
С.: Узе ме анђео и понесе ме на небеса.
17
Н. уместо „показа ми“: „видех“; Г. уместо претходног пасуса има:
Узе ме анђео и понесе ме где на првом небу беху врата велика.
18
С.: И путовасмо пет дана.; Н.: и путовасмо кроз њих шест дана.;
З., Г.: И би путовање осам дана.
19
Н.: И живљаху ту људи са половином лица, козјим роговима,
воловским ногама, овнујским телом.; Г.: Беху ту људи са волујским
лицима, железним роговима и козјим ногама.
20
Н.: Господару, реци ми да ли је веће оно што је на овом небу, или
на оном које прођосмо?
21
С.: Колика је величина да испричам синовима човечијим?
22
Н., Г. без помињања имена.
23
С.: Тајна врата којима прођосмо онолика су колико је од истока
до запада, а толика је и величина небеска. Колико је од земље до неба,
толико је поље на коме стојимо.; Г.: Врата којима прођосмо свет велика
су колико је од истока до запада, а широка су колико је до земље. Толика
је ширина небеска.
24
С.: Реци ми, господару, каква су оно створења.
25
Н.: Ови који су другачијег изгледа они су.
26
С.: Они хтедоше Кулу сазидати, па их зато преобрази Бог.; Н.: и
преобрази Бог лица њихова као што видиш, јер они тада беху на власти.
27
Н.: шест.; Г.: И уђоше лежећи седам дана.
28
С. нема ову реченицу.
29
С.: И у њима живљаху нека створења.; Г.: И показа ми палату велику.
И беху у њој људи који имаху пасија лица, железне ноге и козје рогове.
30
Н.: И упитах затим анђела.
31
Н. продужава: инообразни.
32
Н.: И ту беху свуда радници.
 (122)

33
Н. наставља: неки камен сакупљају, неки глину и камен пеку,
неки смолу сипају, неки зидове праве.
34
С.: То су они који хтедоше сазидати Кулу и натераше мушкарце и
жене читавог света да граде Кулу. Ту беше много људи окупљено: неки
дрва ношаху, неки камење, неки смолу топљаху, неки глину, неки
зидове, неки оплате прављаху, неки блато стављаху, неки песак ношаху.
35
С. и З. немају ову реченицу.
36
С. претходне две реченице овако: И ту беше велика злоба међу
људима. Од истока до запада одрицаху се живота свог.; Г. цео пасус
своди на следеће: Ови су сазидали Кулу желећи да узиђу на небо. И
изагнаше мушкарце и жене и сву васељену и створише Кулу. И ту беше
велика туга. Народ од истока до запада одрицаше се свако свога лица.
37
Н.: И нађе се жена једна која рађаше. И не пуштаху је да роди
дете своје, него роди мешајући смолу.
38
С. ову епизоду има са нешто другачијим појединостима: Ако би
жена требало да роди, не одступаше отуд. Мешајући блато, рађаше и
окриљем повијаше дете. И ношаше га на рукама, а на глави ношаше
камење. Ако ли дете прохода, и оно качац ношаше држећи се за скуте
мајке своје.; Н.: И узевши га у скуте хаљина својих пови га. И стави дете
на земљу. И затим је не остављаше.
39
С.: И саздаше Кулу од две тисуће и пет стотина сежања.; Н.: И
тако радећи, саздаше Кулу од осамдесет тисућа сежања у висину и
дужину и 520 сежања у ширину.; З.: од осамдесет тисућа сежања, а у
ширину пет стотина.; Г.: И саздаше Кулу од осам тисућа и дванаест
сежања.
40
С.: или је камено или железно.; З.: или је камено или бронзано.;
Г.: Исковаше сврдло од једног сежња и узиђоше да проврте небо да виде
какво је: камено ли је, или стаклено, или бронзано.
41
Н.: и безбожје њихово и немилостиво мучење њихово.; Г.: И виде
Господ безумље њихово и порази их и раздели небо.
42
С.: седамдесет три.; Н.: седамдесет два.; З.: тридесет два; Г.: осам.
43
С.: И заповеди им да свако својим језиком говори.
44
С.: Први језик беше сиријски, од Адама до саздања Куле. И тако
говораху.; Н. наставља: И претвори их [Бог] у изглед у каквом их
видиш.; Г. нема назива језика.
45
С.: и путовасмо петнаест дана.; Г.: И узе ме анђео и до светлости
летесмо дванаест дана.
 (123)

46
С.: И показа ми поље које човек не може прећи никако. И беше на
пољу том планина бронзана, веома велика, и на њој лежаше змај
простирући се од истока до запада. И отпијаше од мора по један лакат
воде и јеђаше земљу као сено.; Г.: И показа ми поље велико и на њему
лежаше змај дугачак од истока до запада и сагињући се отпијаше по
лакат од мора свакога дана. И земљу јеђаше као сено.
47
С. нема претходно питање.; Г.: Зашто је овај змај који пије
свакога дана по лакат од мора?
48
С. најпре има овакав одговор: Змај пије из целог мора по један
лакат воде и не престаје по читаве дане.
49
С.: Господ Бог створи триста четрдесет четири превелике реке. Прва
река је Јелпија, друга Аверија, трећа Горика, четврта Азопина, пета Еуфрат,
шеста Тиос, седма Азапа, осма Нус, девета Перкулити.“; Н.: „Чуј, Варуше!
Господ Бог створи триста шездесет три велике реке које се уливају у море.
Прва река је Алтеја, друга Виниса, трећа Горњак, четврта Дунав, пета
Еуфрат, шеста Азефа, седма Зитеуз, осма Ривеус, девета Ферили и других
303 реке које се уливају у море.; З.: Чуј, Варуше! Створи Бог триста тридесет
три велике реке. Прва река је Алфеј, друга Аверија, трећа Агореник, четврта
Дунав, пета Еуфрат, шеста Азават, седма Зетиус, осма Инеус, девета Тигар.
Осталих великих река је много.; Г.: Исус Христос је створио 303 велике реке.
Прва река је Алета, друга Авирапа, трећа Гореника, четврта Униа, пета
Еуфрат, шеста Езика, седма Зетсу, осма Анеус, девета Ерекула.
50
С.: Због тога змај живи без воде. Због тога се море нити увећава,
нити смањује.; Г.: И створи Бог змаја овог и заповеди му да пије. И да не
пије земља не би била сува. Због тога му разжеже Бог утробу.
51
Н. нема остали део питања.
52
С.: Колика је дубина и ширина три дела мора, толика ти је утроба
змаја тог.
53
С.: Покажи ми, господару, које дрво прогна Адама из раја.; Г.:
Покажи ми дрво којим змија превари Еву.
54
С., Г.: заповеди арханђелу Михаилу да изабере две тисуће анђела
да засаде рај.; Н.: Чуј, Варуше! Када постави Бог рај на истоку, рече
арханђелу Михаилу да сакупи дванаест тисућа анђела да засаде рај.
55
С. Натанаил.; Н.: Урил.
56
Н. испушта речи: Саразаила и калину.
57
Н.: Самаил, тако му беше најпре име, а по отпадништву назван
беше Сатанаил, засади лозу.
 (124)

58
С.: И сви анђели засадише рај различитим дрвећем, свако по свом
изгледу. Укупно је 306 дрвета која су изабрана и уписана у молитвама.
Чуј, праведни Варуше!; Н.: И тако сви анђели засадише рај различитим
дрвећем са различитим плодовима.; З. нема ову епизоду о засађивању
раја.; Г.: И посади Михаило маслину, јабуку, а Сатанаил лозу – а по
отпадању затим се назва Сотона. (Даље је ова епизода сасвим скраћена.)
59
С. нема ово питање.
60
Н. наставља: „и плод њен.“ Тиме се овај анђелов одговор завршава.
61
С.: Лоза је прва грешна похота, јер је окуси Ева и даде је Адаму.
Због тога је прокле Бог, јер је Сатанаил засади и њом превари Адама и
Еву.; З.: Чуј, Варуше! Једно је лоза, а друго похота грешна коју изли
Сатанаил на Адама и Еву. Због тога прокле Бог лозу јер је Сатанаил
посади. И ту прокле Адама и Еву.
62
Н., Г. немају претходни део питања, већ само онај који следи.
63
Н. нема овај део о дивовима.
64
Н.: четрдесет сежања.
65
Н.: И када се одвоји вода од земље и земља постаде сува.
66
С.: Када створи Бог потоп на земљи и попе се вода у рај, изнесе
од лозе један прут и настаде суша. Изиђе Ноје из ковчега и иђаше по
земљи тражећи место где да засади воће. Тамо где беше повољно да
засади перивој, нађе прут лозе како лежи на земљи. И не знађаше да је
лоза, него беше само чуо о лози каква је изгледом.; З.: Када Бог учини
потоп на земљи и узиђе вода четрдесет лаката изнад гора високих, оста
једини Ноје. И уђе вода у рај и изнесе лозу. Како се повуче вода, изиђе
Ноје из корабље и нађе лозу како лежи на земљи. И не знађаше шта би то
било, јер само слушао беше о њој каква је изгледом.; Г.: Када створи Бог
потоп на земљи, изиђе вода по лицу земље. И [Ноје] из корабље нађе
лозу како лежи и не познавши је рече.
67
С., Н., З., Г.: четрдесет дана.
68
С.: Расаила.; Н.: Сарсаила.; Г.: Сарасаила.
69
З.: „Устани, Ноје! Посади дрво које нађе. Ја ћу преобратити једно
у два.“ И рече му.
70
Н.: Тако онај који пије много и без мере од дрвета овог, толико ће у
грех упасти и свако зло ће чинити.; Г.: Онај ко се опија, много сагрешује.
71
С.: Него, пази се, Варуше, зла овог дрвета, јер Сатанаило не
промени мисао своју. Тако, који год од овог дрвета много попију, сви
чине зло. Нити брат брата воли, нити отац сина. Због његa се зло чини, и
 (125)

прељуба, и блуд, и разбојништва. Душегупство и греси многи бивају

због вина.; Г.: Брат брата не воли, него бивају разбојништва, прељубе.
72
Н.: многе тајне.; Г.: друге тајне.
73
С. уместо претходне две реченице има само: Види одакле излази
сунце!
74
Н. наставља: који имаху огњена крила.
75
Н.: четрдесет.; Г. нема ову реченицу.
76
С.: Показа ми пламена кола и четворопрег. И беху коњи пламени.
Ти коњи беху анђели крилати, који имаху огњена крила. И на тим колима
сеђаше младо дете са огњеним венцем на глави. И та кола ношаху двадесет
анђела. И, гле, птица пред њим летећи закрили од истока до запада.; З.: И
показа ми кола четворопрега, којима су коњи анђели крилати. На колима
тим сеђаше човек носећи венац огњени. Ношаху та кола четири стотине
анђела. И птица прелеташе од истока до запада.
77
С.: Реци ми о свему како бих испричао синовима човечијим.; З.
уместо свих претходних питања има само једно питање: Господару мој,
покажи ми све!
78
С.: Овај који седи на тим колима сунце је, а птица је заштитница
читавог света, јер рашири крила своја и прекрије очи сунцу. Ако не би
прекривала, све би погорело.
79
Г.: Писаше ово: „Нити небо, нити земља [ме роди] мудрошћу,
него престо Оца.“
80
С. нема све довде претходни део о натпису на крилима Феникса.;
Г.: Киник.
81
Н. нема претходну реченицу.
82
С. има сажет претходни део: „Погледај славу Божију!“ И видех
анђеле како певају песму анђелску: „Свет, свет, свет Господ!“
83
Н.: И видех птицу ту како виче и говори.
84
С.: И видех сунце како иде као тужан и невесео човек. И рече ми
анђео: „Тужно је због жеге сунчеве.“ И чух глас вапијући: „Светлодавче,
пошаљи светлост свету!“ То викаше петао.; Н.: „Светлодавче, пошаљи
светлост свету!“ И тај глас на земљи чују птице и запевају по земљи, јер
им је дато да чују глас велике птице.
85
Н.: Господару, колико почива сунце?
86
С.: Од петла до светлости.; Н.: Откада се петли на земљи огласе
по проласку дана, толико почива. Од оглашавања петлова пође да светли
 (126)

свету.; З.: Када петли запевају, отада се појављује светлост.; Г.: Када се
петли огласе у време свитања.
87
С.: Када зађе сунце, четири анђела узимају венац сунчев и носе га до
престола Божијег и отресају га од нечистоће земаљске, јер када сунце иде по
небу, види сва безакоња по земљи: убиства, прељубе, блуд, преваре, мржњу
једних према другима. Због тога се сунце чисти пред престолом Божијим.;
Н.: Чуј, Варуше, како ти испричах о преласку сунчевом! Када мине дан и
сунце пређе, четири анђела узимају венац сунчев и узносе га до престола
Божијег да га очисти Господ од свих нечистоћа и грехова које види на земљи
међу људима: убиства, блуди, прељубе, врачања, крађе и сва лукава дела. И
сунце плаче гледајући их и оскрнави се. Због тога се чисти пред престолом
Божијим.; З.: Чуј, Варуше! Рећи ћу ти о преласку сунчевом. Када прође који
дан, долази четири стотине анђела и узимају венац сунчев и узносе га до
престола Божијег, јер се оскрнави од грехова људских. Када пролази сунце
испод небеса, не трпи видети безакоња људских по земљи: убиства,
безакоња, прељубе. И плаче скрнавећи венац свој. Због тога се чисти пред
престолом Божијим.; Г.: Чуј, Варуше! Рећи ћу ти о преласку сунчевом. Када
оно прелази преко дана, онда дођу четири анђела и скидају венац са сунца и
узносе до престола Божијег. Када прелази висину небеску, види безакоње по
земљи и зато се чисти пред престолом Божијим.
88
Н. нема даљи део реченице.
89
Н.: дванаест.; Г.: четрдесет.
90
Н.: и показа ми гору веома велику и широку и на њој беше много
велико језеро.; Г.: Тада ми анђео показа велику огњену горку реку.
91
С.: Не узимају ли облаци воду из мора?; Н.: Како онда говоре на
земљи да облаци узимају воду из мора?
92
С.: Морска вода је слана, те ако би даждило, не би земља плода
давала.; Н. наставља: јер су те воде горке.
93
Н.: И беху исликани људски ликови.
94
С.: И узе ме анђео и показа ми врата превелика. И беху на њима
исписана имена људи. И рече ми: „Ово су имена оних којима ће се
судити овде.“; Г.: Узе ме анђео и поведе ме на шесто небо. Показа ми
врата превелика. И беху на њима написана имена људи. Упитах га:
„Отварају ли се ова врата?“
95
С. нема други део питања.; Н.: Нека се отворе ова врата,
господару, да видим шта је тамо.
96
С. нема до краја реченице.
 (127)

97
С.: као гром велики; Н.: као гром.
98
С.: И затим допре са небеса троструко јачи глас говорећи.
99
Н. нема ову реченицу.
100
Н.: и поклонисмо му се.
101
С.: Изиђе пред њега анђео који беше са мном. Поклоних се
Михаилу. И видех Михаила како држи хранилницу веома велику.; Г.: И
приђе Михаило и срете га анђео који беше са мном и поклони му се.
102
С.: где се сакупљају.
103
Н.: носећи добре дарове пуне цвећа.
104
Н. наставља: где их држаше.
105
Н. наставља: и плакаху веома.
106
С.: И дођоше други од грешних људи. Они беху тужни и
невесели, јер не нађоше међу њима никакав дар.
107
Н.: О, тешко њима! О, тешко нама! Како смо у премрачна места
послати ка грешницима!
108
С.: Господару, међу људима које имамо не нађосмо ничег
праведног.
109
С.: Ако у цркве долазе, из њих затим излазе чинећи опет недела.
Шта да радимо? Већ не можемо то трпети.; Н. се окончава овом
реченицим: Од њих се извлачи блуд и све нечистоће.; З.: О, тешко нама,
што злом месту предати јесмо, не налазећи међу њима ничег праведног!
Ако је могуће, да се тамо више не враћамо и смрад њихов не осећамо.
Ако и у цркве свраћају жене њихове, они их наводе на блуд. И све зло
стварају, да већ не можемо са њима непокорним живети.; Г.: О, тешко
нама што смо послати у мрачна места где се не налази ништа праведно,
него ако је могуће да се не враћамо тамо и грех њихов не гледамо!
110
С.: Ако ли се не покају, онда ће се послати на њих свака болест,
смрт напрасна, плач горак, слана, снег, скакавци, гусенице, гром, и град,
и бесове ћу пустити на њих, и разарање градова њихових. И децу њихову
подавите, јер се не убојаше Бога, нити долазе у цркву. Нити свету
Недељу славе, нити убоге воле, нити милостињу дају за душу своју
анђелима својим. Због тога ће проклети бити.
111
С.: „Смилуј нам се, Господе, смилуј нам се!“ И рече им Судија:
„Како ћу вам се смиловати када ви правду не учинисте нити душу своју
унизисте, него је још више изгубисте због грехова?“; З.: Суде праведни,
помилуј нас!
112
Г. нема наредних пет реченица.
 (128)

113
С.: Не вреди плакати један за другим, него ће им дати Господ
Бог сваком према њиховом делу.; З. нема овај одговор анђела. Г. се на
овом месту прекида.
114
С.: Заповеди Господ Бог арханђелу.
115
С.: Снесите Варуха на земљу и научите га да исприча синовима
човечијим виђење које виде и чу и сву истину коју казује Бог.
1
Књига о Еноху

У време оно када напуних 365 година, другог

месеца у нарочит дан, бејах сам у дому мом.
Ражалостих се плачем очију мојих и почивах на
постељи мојој спавајући. И јавише ми се два мужа
превелика, какве никада не видех на земљи. Лице
њихово као сунце сијаше, очи њихове као свеће
гореше, из уста њихових огањ излажаше. Одећа славе
њихове беше различита, а руке њихове као крила
златна на узглављу постеље моје. И позваше ме
именом мојим. Ја се пробудих из сна свог и на брзину
уставши поклоних им се. И обузе лице моје страх. И
рекоше ми мужеви: 2
„Успокоји се, Еноше, не бој се! Господ превечни
посла нас теби. Ето, ти ћеш данас са нама узићи на
небеса. Реци синовима својим, деци дома свог, да све
што буду чинили у дому твом да ништа од тебе не
очекују док им те не врати Господ.“
И послушах и изиђох. Позвах синове своје
Метусаилома и Регима и испричах им шта ми
говораху мужеви.
И, ето, децо моја, не знам камо идем или шта ће ме
снаћи. И сада, децо моја, не одступајте од Бога. Пред
лицем Господњим ходите и заповести његове чувајте,
и не поклоните се боговима пустошним, боговима који
не створише нити небо нити земљу – они ће пропасти.
Уверите срце ваше у страх Божији. И сада, децо моја,
да ме нико не тражи док ме Господ не врати вама.
 (129)

Узлажење Енохово на прво небо

И док говорах 3
синовима својим, позваше ме
мужеви и попеше на крила своја и узнеше на прво
небо и поставише ме тамо. И приведоше ме пред лице
старешине владике звезданих старешина и показаше
ми кретања њихова и прелажење од часа до часа. И
показаше ми 200 анђела. И показаше ми море
превелико, веће од мора земаљског. И анђели лећаху
крилима својим. И показаше ми ризницу облака,
одакле се подижу и излазе. И показаше ми скровишта
снежна и ледена и анђеле страшне, чуваре скровишта.
И показаше ми скровишта росе, као и уља маслиновог.
И анђели чуваху скровишта њихова. И одећа њихова
беше као свакојако цвеће земаљско.

Узлажење Енохово на друго небо

И поставише ме мужеви и узнеше на друго небо и

показаше ми ту сроднике чуване пред страшним
судом. И видех осуђене како плачу. И рекох мужевима
који беху са мном:
„Због чега су мучени ови?“
И рекоше ми мужеви:
„Ови су преступници Господњи који нису
послушали глас Господњи, него на своју руку
поступаху.“
И беше ми их веома жао. И поклонише ми се
анђели и рекоше ми:
„Човече Божији, да ли би се ти помолио за нас
Богу?“
И одговорих им:
„Ко сам ја, човек смртан, те да се молим за анђеле?
Ко зна камо идем или шта ће ме снаћи, па да се
помолим.“
 (130)

Узлажење на треће небо

И понеше ме отуд мужеви и узнеше ме на треће
небо и поставише ме усред раја. И место беше
изгледом непознате лепоте. И свуда дрвета
лепоцветна, и свуда плод зрео, свуда храна свагда
кипући изобилно. И четири реке течаху тихим током.
И свакакав род добар рађаше за храну. И4 дрво живота5
беше на месту том, а на њему почива Бог када силази
у рај. И дрво то је неизрециве лепоте миомириса. И
покрај друго дрво, маслиново, точаше свагда уљани
плод. И нема ту дрвета неплодног. И свако дрво је
благословено.
6
И анђели који чуваху рај 7веома су
светлог рода и непрестаним гласом и благим певањем
служе Господу по ваздан. И рекох:
„Колико је ово веома добро место!“
И одговорише ми мужеви:
„Место ово, Еноше, припремљено је за праведнике
који претрпеше искушења у животу свом и не
озлобише душу своју, не одвратише очи од неправди,
и поступише праведно давши хлеб гладнима, и наге
одеваху покривши их хаљином, и подигоше пале, и
помогоше превареним који пред лицем Божијим иђаху
да би њему једином служили. Њима је, дакле,
припремљено место ово у наслеђе вечно.“
И подигоше ме одатле мужеви и узнеше на север
небеса. И показаше ми ту место страшно веома – све
мука и мучење. На месту том тама и магла. И нема ту
светлости, него огањ и пламен. И мрак се налази на
месту том, студен, и лед, и тамнице, и анђели љути,
неочекивани, који ношаху мачеве и мучаху без
милости. И рекох:
„Колико је веома страшно место ово!“
И одговорише ми мужеви:
„Место ово, Еноше, припремљено је нечастивима,
који чине безбожја на земљи, који чарају и бају и
хвале се делима својим, који краду душе људске
 (131)

потајно, који решише јарам збацити, који се богате

неправдом од туђег иметка, који могоше нахранити
глађу морене, и могоше обући наге, а они их свукоше,
који не познаше творца свог, него се поклонише
боговима пустошним. Овим свима припремљено је
место ово у наслеђе вечно.“

Узлажење Енохово на четврто небо

8
И узеше ме отуд мужеви и узнеше на четврто небо
и показаше ми сва кретања и путовања, и сву лучу
светлости, и сунца и месеца, и размере њихове. И
видех кретање њихово. Седмоструко већу светлост
има сунце него месец. И круг је њихов колесница на
којој језде, којом се као ветар крећу. Нема њима покоја
нити ноћу нити дању док путују и враћају се. 9
Четири
звезде велике, које су са десне стране сунца и четири
са леве, путују са сунцем свагда. Анђели иду пред
колесницом сунчевом. Дванаест духова лете са
дванаест крила којима анђели покрећу колесницу,
носећи росу и врелину када заповеди Господ да спусте
на земљу са лучама сунчевим.
И понеше ме мужеви ка истоку небеса. И показаше
ми врата кроз која узлази сунце у одређено време и
обилази читавог месеца и по скраћивању креће се ка
продужавању дана и ноћи пролазећи кроз шест врата
великих. И величину њихову размерих и не могох их
сагледати. И кроз њих узлази сунце и креће се на
запад. Кроз прва 10
врата излази 42 дана, кроз друга 35,
кроз трећа 35, кроз четврта 35, кроз пета 35. Када
кроз шеста врата истекне време излазака, окончавају
се године.
И узнеше ме мужеви на запад небеса и показаше
ми шесторо врата великих, улазом отворених према
истоку и насупрот њих где залази сунце. Када изиђе
 (132)

кроз источна врата, после истека одређених дана,

залази кроз западна врата. И када се појави са
западних врата, узму четири анђела венац и однесу
Господу, а сунце окрене колесницу своју и прође без
светлости и положи на њих поново венац источних
врата. Овим редом показаше ми анђели врата којима
[сунце] излази и залази. Ова врата створи Господ за
сабирање часова и година.
И све друге лунине путеве показаше ми. И на сва
кретања и на све обиласке њене указаше ми мужеви. И
врата њена показаше ми: дванаест врата вечних на
истоку кроз која излази луна по уобичајеном времену.
Тако је и са западним вратима по обиласку и према
броју источних врата. Тако залази на западним
вратима и година се окончава 364. даном. Изузетно
креће се неких година и дан преко овог броја и за њега
се каже да се преко небеса и година не убраја у број
дана, јер се мења током године.
И када се окончају западна врата, [луна] се враћа и
путује на исток ка својој светлости. Тако се креће круг
њен около слично небесима. И на колесницу њену
узлази ветар вукући је. И колесницу носе духови,
анђели који лете свако са својих шест крила. То је
распоред луне.
И по средини небеса видех наоружане војнике који
служе Господу. Непрестано свирају у тимпане и
органе. И насладих се слушајући их.

Узлажење Енохово на пето небо

И узнеше ме мужеви на пето небо. И видех ту
многе војнике. И изгледом беху као људи, а величина
њихова као планине и чудеса велика.

[Узлажење Енохово на шесто небо]

 (133)

И узеше ме отуд мужеви и узнеше на шесто небо.

И видех ту седам чинова анђела, светлих и славних
веома. Лица њихова блистаху се као сунце. И не беше
разлике имеђу лица или држања или разлике у одећи.
Они проучавају управљајући световним добрим редом
и звезданим ходом и сунчевим и луниним. Анђели ови
небески сав живот небески смирују, управљају
заповешћу учења, и слаткогласјем, и певањем и
сваком хвалом славном. Ти анђели су над временима и
годинама. Има анђела који су над рекама, и над
морима, и над плодовима, и над травом и над свим
што буја. Анђели и над свим људима и читавим
животом бдију и пишу пред лицем Господњим.
Између њих је седам феникса, седам херувима и седам
шестокрилаца који се оглашавају један другом и
певају. И није могуће исказати песме њихове. И
весели се Господ подножјем својим.

Узлажење Енохово на седмо небо

И подигоше ме мужеви одатле и узнеше ме на

седмо небо. И видех ту светлост велику и све огњене
војнике, бестелесне арханђеле, и светло стамено 11
стајање. И уплаших се и устрептах. И оставише ме
мужеви усред њих и рекоше
12
ми:
„Осмели се, Еноше, не бој се!“
Показаше ми издалека Господа како седи на свом
престолу. И сви војници небески на степеник
ступајући клањаху се Господу и затим одлажаху и
иђаху на места своја у радости и весељу и у светлости
безмерној. А славни му служаху не одступајући нити
дању нити ноћу, нити одлажаху стојећи пред лицем
Господњим и испуњавајући његову вољу. И сви
војници херувимски и серафимски около престола
његовог не одступају. Шестокрилници покривају
престо његов појући пред лицем Господњим.
 (134)

И када видех све, одоше од мене мужеви и притом

их не видех. И оставише ме самог на крају неба. И
уплаших се и падох на лице своје. И посла Господ
Гаврила, једног од славних
13
својих, и рече ми:
„Осмели се, Еноше, не бој се војника! Пођи са
мном и стани пред лице Господње у векове.“
И рекох му: 14
„Господе мој, одступи душа моја из мене од
страха. Позови ми мужеве који ме доведоше до места
овог, јер на15 њих се навикох и с њима ћу поћи пред
лице твоје.“
И подухвати ме Гаврило као када се захвати лист
ветром и узе ме и постави ме пред лице Господње. И
падох ничице. И не могох видети Господа Бога. И
поклоних се Господу. И рече Господ Бог Михаилу:
„Узми Еноха и свуци му земаљско и помажи га
уљем благим и обуци га у хаљине славне.“
И свуче ми Михаило хаљине моје и помаза ме
уљем благим. И уље то изгледаше као светлост велика,
а масноћа његова као роса блага, а мирис његов као
измирна. И као луча сунчева блисташе се. И осврнух
се мислећи да сам сам. И бејах као један од славних. И
не беше разлике. И изгуби се страх и трепет из мене. И
Господ ме устима својим16 позва и рече:
„Осмели се, Еноше, не бој се! Стани пред лице
моје у векове.“
И приведе ме архистратиг Господњи Михаило пред
лице Божије. Упита Господ слуге своје и рече им:
„Да приступи Енох и остане пред лицем мојим у
векове?“
И поклонише се славни Господу и рекоше:
„Да приступи!“
И позва Господ Вретила, једног од арханђела
својих, који је мудар и који записује сва дела
Господња. И рече Господ Вретилу:
„Узми књиге из ризнице и подај трску Еноху и
објасни му књиге.“
 (135)

И похита Вретило и донесе ми књиге намирисане

измирном и даде ми трску из руку својих. И говораше
ми о свим делима. И беху и земља, и море, и сва
кретања стихија, и животи, и време година, и кретање
дана, и промене и поучне заповести. И казиваше ми
Вретило тридесет дана и тридесет ноћи. И не
замукоше уста његова говорећи. И ја не починух
тридесет дана и тридесет ноћи пишући сва знамења. И
како окончах и написах 360 књига, позва ме Господ и
постави ме са своје леве стране близу Гаврила. И
поклоних се Господу. И рече ми:
„Све што виде, Еноше, да стоји и хода и што
створих, о свему те известих пре него што престадосте
писати. Испрва, како створих читаво биће из небића и
видљиво из невидљивог, не казивах нити анђелима
мојим о тајнама мојим, нити их известих о њима, нити
о установљењима њиховим, нити о мојим бескрајним
и неразумним размишљањима о тварима. И отворих
светлост. Ја усред светлости као једини невидљив
посматрах како језди сунце од истока на запад.
Помислих да поставим постоље и да створим твар
видљиву. Заповедих да из преисподњег света изиђе
Идоил превелики, зао, који има у утроби камен
превелики. И рекох му: ,Разруши се, Идоиле, и нека се
роди видљиво из тебе!‘ И разруши се. Изиђе из њега
камен велики носећи сву твар коју ја хтедох створити.
И видех како је добро. И поставих престо себи и седох
на њега.
Светлости рекох: ,Узиђи навише и утврди се и
буди основа вишњем свету!‘ И изнад светлости не
беше ништа друго. И видевши, склоних се од престола
мог. Позвах други пут ка преисподњем свету и рекох
да из невидљивог света на небеско постоље изиђе неко
видљив. И изиђе Арухаз, снажан и тежак и веома црн.
И видех како је лепо. И рекох му: ,Сиђи ти доле и
учврсти се!‘ И постаде основа онима који су доле. И
нема испод таме ничега. И све то заокруживши
 (136)

светлошћу, почистих и разастрх изнад таме пут воде.

И утврдих камење велико заповедивши безданима да
исуше валове на копну. На рекама створих провалију,
то јест бездан. И мора сабравши, на једно место свезах
јармом. И дадох насред земље мору предео вечан. И да
се не би небеско постоље распало од воде, удружих га
и основах изнад воде. Свим војницима небеским
створих сунце од светлости велике. И поставих га на
небеса да светли по земљи. Од камења укресах огањ
велики. И од камења створих војнике бестелесне. И
све војнике звездане, и херувиме, и серафиме, и
престоле усекох од огња. Земљи заповедих да на њој
израсту дрвета свакојака, и планине високе, и свака
трава и свако семе које се сеје. Пре него што створих
живе душе, припремих им храну. Мору заповедих да
роди своје рибе. И створих сваког гада који пузи по
земљи, и звери, и животиње и сваку птицу летећу. И
када окончах све, заповедих мојој мудрости да ми
створи човека.
Сада, Еноше, колико ти испричах и колико виде на
земљи и колико написа у књигама овим, мудрошћу
мојом смислих све створити. И створих од небеса до
доле. Ту нема светилника. Ја сам једини вечан и
нерукотворен и мисао моја је светилник, и реч моја је
дело и очи моје сагледавају све. Ако гледам на све,
оно ће стајати. Ако ли се окренем, то ће се све
истребити.
Положи ум свој, Еноше, и познај онога ко ти
говори и узми књиге које написа. И дајем ти Семила
анђела и Расуила и оне који те доведоше мени. И сиђи
на земљу и испричај синовима својим шта ти рекох и
шта виде од доњих небеса до престола мог. Све војске
ја створих. Нема онога који се противи мени или који
се не покорава. Сви се покоравају мом једновлашћу
радећи за моју владавину. Ти дај књиге твог
рукописања деци деце и рођацима рођака и из рода у
род буди, Еноше, као заступник мог војводе Михаила,
 (137)

јер рукописање твоје и рукописање отаца твојих

Адама и Сита неће се истребити до последњег века.
Јер заповедих анђелима мојим Ориоху и Мариоху да
поставе на земљу хартију и заповедих да се временом
снабде и рукописање отаца твојих да се не изгуби у
потопу који ћу створити у роду твом.
Ја познајем злобу људску да неће понети јарам
који им подигох, нити ће посејати семе које им дадох,
него ће се одрећи јарма мог и други јарам примиће. И
посејаће семена пустошна и поклониће се боговима
лажним и одгурнуће моје јединство. И сва ће се земља
помешати неправдама, увредама, прељубама и
идолослужењима. Тада ћу и ја навести потоп на земљу
и земља ће се уништити у блату великом. И оставићу
мужа праведног са читавим домом његовим који ће
чинити по вољи мојој. И од семена њиховог постаће
други род, потом велик и веома ненасићен. Тада,
изводећи род тај, јавиће се књиге рукописања твог и
отаца твојих. Оне ће бити страже земљи и показаће се
мужевима верним и казиваће роду том и прославиће га
на крају више него први род.
А сада, Еноше, дајем ти рок од тридесет дана да
проведеш бавећи се у дому свом. Реци синовима
својим све што чуваш у срцу свом, да прочитају и
разумеју да нема бога осим мене. И после тридесет
дана ја ћу послати анђеле моје по тебе и узеће те са
земље и од синова твојих, што је по вољи мојој.“

Енохова поука својим синовима

Пуштен сам да вам из уста Господњих говорим
колико јесте и колико ће бити до судњег дана. И сада,
чеда моја, говорим вам не из мојих уста, него из уста
Господњих. Ви, дакле, слушасте речи моје из уста
мојих, а ја слушах речи Господње као гром велики
стваран непрестаним комешањем облака.
 (138)

Видех завете Господње, безмерне и беспримерне.

Њему нема краја. Сада слушајте речи моје. Беседити о
цару земаљском бојажљиво је и бедно. И стати пред
лице цара земаљског страшно је и бедно, јер воља
царева је смрт или живот и жеравица велика.
Позва Господ једног од најстаријих анђела,
грозног, и додели га мени. И изглед анђела тог беше
као снег, а руке његове лед. И замрзну17 лице моје, јер
не трпљах врелину велику и страх онај.
И тако ми говораше Господ, чеда моја. Ја све знам
из уста Господњих. Ово очи моје видеше од почетка
до краја, као и станишта облака, и града и громова. И
показаше ми анђели кључ и чуваре њихове. Ја видех
скровишта снежна и ледена и излаз којим узлазе на
меру. Ужетом се подижу и ужетом спуштају како се
тешком јарошћу не би отргли облаци и18 погубили што
је на земљи, и ваздух и студен. Ја видех на време како
кључари, сужњи њихови, пуне облаке а да се
скровишта не празне. Ја видех ветрене тајне одаје,
како кључари њихови носе ваге и мере их. Прво их
полажу на вагу, а затим [пазе] на меру и са мером
испуштају на сву земљу како не би тешким дувањем
земљу усколебали.
Отуд спуштен бејах на судње место. И видех ад
отворен и сужње и суд безмеран. И видех кључаре,
стражаре адове, како стоје испред врата као аспиде
велике, лица њихова као свећа искапана, као племе
помрачено очи њихове, и зуби њихови обнажени до
прса њихових. И видевши, уздахнух и плаках због
погибељи нечастивих. И рекох у срцу мом:
„Блажен је онај који се није родио, а који се родио
да није сагрешио пред Богом, да не дође на место ово
и да не понесе јарам овај.“
И рекох мноштву:
„Лепше би било да вас не видех, као нити да племе
моје не дође к вама!“
 (139)

Енохово узлажење у рај праведних

И видех ту место благословено. И свака твар беше
благословена. И сви који живе ту у радости су и у
весељу безмерном, у животу вечном.
Онда рекох:
Чеда моја, и сада вам говорим: Блажен је онај који
се боји Бога служећи му. И ви, чеда моја, учите се
дарове приносити Господу да животом поживите.
Блажен је онај који суди праведан суд, и сиротим, и
удовицама, и сваком повређеном
19
помаже, нагог одева
хаљином, гладном даје хлеб. Блажен је онај који се
одврати од пута променљивог и иде правим путем.
Блажен је онај који сеје семена праведна да би их
пожњео седмоструко. Блажен је онај у коме је истина,
да говори истину ближњем. Блажен је онај коме су
милост и кротост у устима његовим. Блажен је онај
који разуме дела Господња и прославља Господа Бога.
Ето, чеда моја, све што користи на земљи и што
постоји ја написах од Господа Бога, као и зиму и лето.
Све ускладих. И за године рашчитах часове. И часове
размерих и исписах. И све нађох различито. Година је
од године раздељена, а дан од дана, а час од часа је
подељен. Такође је и човек од човека раздвојен, неко
ради имања великог, неко ради милости срдачне, а
неко ради дела разума и умешности и ћутања језика и
усана. Нема никог бољег од онога који се боји Бога.
Они ће славни бити заувек.
Господ рукама својим створи човека и уподоби га
лицу свом. И мало и велико створио је Господ Бог. Ко
укорева лице човечије, укорева лице Господње. Гнев
Господњи је и осуда велика онима који пљују на лице
човеку. Блажен је онај који стави срце своје на таквог
човека који помаже осуђеном и подиже скрушеног,
који увећава светилник пред лицем Господњим, те ће
Господ умножити ризнице њихове.
 (140)

Не треба Господу Богу хлеба нити свећа, или

хране, или говеда, него тиме искушава срце човеку. Ја
вам се кунем, чеда моја, да човеку и пре него што се
роди припреми се судње место, и тас и вага. На њему
ће искушан бити човек, и тамо је од раније
припремљено. Ја дело сваког човека за спас полажем.
Сада, дакле, чеда моја, у трпљењу и у кротости
проведите остатак дана ваших да бесконачни век
будући наследите. Свакаква рана и свака болест и
врућина или реч зла наићи ће на вас. Ради Господа
Бога трпите их, а ако сте у прилици да узвратите
осветом, не чините је ближњем, јер Господ ће вам се
осветити у дан великог суда. Који потроши злато или
сребро за братовљева дела, примиће ризницу пуну у
судњи дан. Сиротим и удовицама пружите 20
руке ваше и
према могућности помозите вернику и тако ћете
срести награду вашу у судњи дан. Изјутра и у подне и
увече и данима добро је ићи у дом Божији и славити
Творца свих.
Блажен је онај који отвори срце своје и уста на
хвалу Господњу. Проклет је онај који отвара уста своја
за укоревање ближњег свог. Блажен је онај који слави
сва дела Господња. Проклет је онај који укорева твар
Господњу. Блажен је онај који сагледава труд руку
својих. Проклет је онај који гледа поништити туђа дела.
Блажен је онај који чува основе отаца својих. Проклет
21
је онај који растура установљења прадедова
22
и отаца
својих. Блажен је онај који сади мир. Проклет је онај
који разара оне који се мире. Блажен је онај који говори
мир, и биће му мир. Све ово ће се на одмеравању и у
књигама разобличити у дан великог суда.
И сада, дакле, чеда, сачувајте срца ваша од сваке
неправде да меру светлости наследите у векове. Не
реците, чеда моја, како је отац наш са Богом и молиће
се за нас за грехове. Видите да ја написах сва дела
сваког човека. Нико не може испричати моје
рукописање, јер Господ све види. И сада, дакле, чеда
 (141)

моја, чујте све речи уста оца вашег да би вам биле23

у
наследству покоја. И књиге које вам дадох од Бога не
утајите. Сваком24
ко их жели испричајте како би
упознали речи дела Божијих.
Ето, чеда моја, приближи се дан рока мојег. Време
присиљава анђеле да крену према заповести Господа
Бога и да стану пред лице моје. И ја ћу на небо вишње
сутра узићи у вечно моје наследство. Због тога вам
заповедам, чеда моја, да учините благослов пред
лицем Господњим.“
Одговори Метусаилом оцу свом Еноху:
„Шта годи очима твојим, оче? Да припремимо
храну пред лицем твојим те да благословиш домове
наше и синове своје и све укућане своје и прославиш
људе твоје и тако потом одеш?“
Рече Енох сину свом:
„Чуј, чедо моје! Од дана оног када ме помаза
Господ уљем славе своје, отада не окусих храну, нити
имам жељу за земаљском храном, него позови браћу
своју и све укућане наше и старешине народне да
говорим са њима и да одем.“
И похитавши Метусаилом, позва браћу своју
Регима, и Рима, и Азухана, и Хермиона, старешине
народне и све их доведе пред лице оца свог Еноха. И
он их благослови и рече им:
„Чујте, чеда! У дане оца нашег Адама сиђе Господ
Бог да посети њега и сву твар своју коју створи сам. И
позва Господ Бог све животиње земаљске, и све звери,
и све четвороношце, и сваког гада земаљског, и све
птице летеће и доведе их пред лице оца нашег Адама.
И надену имена свему што се креће 25 по земљи. И
покори Бог Адаму све на понизност и да се не
оглушују на повиновање и на сваку човечију
послушност.
Господ створи човека господарем читавог иметка
свог. Ради тога неће бити суда нити једној живој души
осим људској, а душама животињским у веку великом
 (142)

једно је место и једна кошара, јер се неће затворити

свака жива душа коју створи Господ до великог суда.
Све душе оклеветаће човека који лоше чува душу
животињску, безаконећи тако своју душу. Ко приводи
на жртву чисту животињу, исцелиће своју душу. И ко
приноси жртву од чистих птица, исцелиће своју душу.
Ко чини пакости души човечијој, својој души пакости
и нема му исцељења у векове. Ко у рај постави човека,
неће му изостати суд у векове.
Сада, чеда моја, чувајте се више од сваке живе
душе од свега неправедног што не воли Господ. Као
што моли човек за душу своју од Господа, тако да
чини и за сваку живу душу. У веку великом
припремљене су многе ризнице, храмови веома добри
као и рђави без броја. Блажен је онај који у добре
домове оде. Блажен је онај који у трпљењу свом
принесе дар пред лице Господње да пронађе опроштај
грехова. Када се у право време из уста својих принесу
дарови пред лице Господње, тада ће се пронаћи мир
опроштаја. Ако ли мине назначено време узвраћања
речи своје, покајање ће се добити и пронаћи опроштај
када се покрије наг и гладном да хлеб. Ако ли заропће
срце његово, онда ће изгубити оно што учини давањем
милостиње. Ако ли неко, пошто се насити презре
даровано, тада ће изгубити свако добро дело своје, јер
мрзи Господ сваког презривог човека.“
И док говораше Енох синовима својим 26
и
кнежевима народним, чуше сви људи близу њега како
зове Господ Бог Еноха. Саветујући се, сви рекоше:
„Хајдемо да поздравимо Еноха!“
И сиђе до четири хиљаде мужева и дођоше до
места Ахузањ, где беше Енох са синовима својим. И
старешине народне поздравише Еноха говорећи му:
„Благословен ти буди Господу Цару превечном!
Сада благослови народ свој и прослави нас пред лицем
Господњим, јер те изабра и постави за ослободиоца
грехова наших.“
 (143)

И рече Енох читавом народу :

„Чујте, чеда моја! Пре него што постаде сва твар,
Господ одреди век стварања. Затим створи све твари
своје видљиве и невидљиве. И затим сазда човека по
изгледу свом и даде му очи да види, и уши да чује, и
срце да сазнаје и разум да мисли. Тада одреди Господ
век због човека и раздели друга времена, и године, и
месеце, и часове да спозна човек о променама времена
и о крају, и о почетку и крају година, и о часовима
дана, да чита свој живот и смрт. Када се оконча твар
коју створи Господ, сваки човек ће отићи на велики
суд Господњи. Тада ће времена нестати, и година
притом неће бити, нити месеци, нити дана и часова,
нити ће се више уважавати, него ће настати један
бесконачан век. И сви праведници окупиће се веком
великим и постаће велики век праведника и биће
вечан, непропадљив. И притом неће бити труда, нити
болести, нити туге, нити чекања нужног, нити ноћи,
нити таме, него светлост велика, бесконачна и
неразорива. И рај велики биће им покров и станиште
вечно, а безакоња бивша на земљи неће понети.
Пустиће Господ погибељ велику на земљу и
уништиће се сав састав земаљски. Ја, дакле, знам да ће
се у том метежу све друго окончати и пропасти, а брат
мој сачуваће се у дан онај од родова својих као и
сунце.
И сада, чеда моја, сачувајте душе своје од сваке
неправде коју не воли Господ.“
Док говараше Енох људима, пусти Господ мрак на
земљу и настаде тама, и покри све мужеве који стајаху
са Енохом. И похиташе анђели и узеше 27
Еноха и
узнеше га на вишње небо. И узе га Господ и постави
пред лице своје у векове. И одступи тама са земље и
наступи светлост. И видеше сви људи и не разумеше
како узет беше Енох, и прославише Бога. Дођоше у
домове своје, где то видеше.
Богу нашем слава у векове. Амин.
 (144)

Напомене

Б. – Беч, Народна библиотека, број 125

1
Изворни наслов је Књига тајни Божијих објављених Енохом; Б.: А
ово је Књига тајни Божијих објављених Енохом.
2
Б.: младићу.
3
Б.: узеше ме.
4
Б.: Господ.
5
Б.: када узлази.
6
Б.: веома су светли.
7
Б.: благословеним.
8
Б.: подигоше.
9
Б.: са десне стране колеснице сунца.
10
Б. нема претходне три речи.
11
Б.: поставише.
12
Б.: младићу.
13
Б.: младићу.
14
Б.: Авај мени, Господе мој.
15
Б.: пред лице Господње.
16
Б.: младићу.
17
Б.: огњени.
18
Б. наставља: на земљи.
19
Б.: дајте.
20
Б.: бедном.
21
Б.: установљења и законе.
22
Б.: који окупља и доводи у мир.
23
Б.: од Господа.
24
Б. не би ли.
25
Б.: на другу понизност.
26
Б.: сви људи и ближњи његови.
27
Б. нема.
 (145)

1
Исаијино виђење
2
(9. маја)

Двадесете године царевања јеврејског цара3

Језекије дође Амосов син Исаија и Асавов син Исус
Језекији у Јерусалим. Ушавши, седе на постељу
царску. И сви кнезови јерусалимски, саветници цареви
и евнуси стајаху пред њим. Дођоше такође пророци и
синови пророчки из места и села и са гора чувши да
Исаија дође из Галгала Језекији поздравити га и
известити га шта ће бити.
И када проговори речи истините, Дух Свети
надиђе над њега, и сви видеше чувши јављање Светог
Духа. Позва их цар и сви пророци уђоше колико их4 се
нађе ту заједно. Беху Михеј, Ананија страдалац и
Јоил. И када седоше са десне и леве стране његове,
зачуше глас Светога Духа. Приклонише колена и
запеваше „Бог Вишњи који почива међу светима и
такву снагу речи свету дарује“. Када говораше Духом
Светим да га чују сви, изненада ућута и притом не
виде оне који стајаху пред5 њим. Очи његове беху
отворене а уста затворена. Пророци разумеше да у
откровењу би. Виђење које виде не беше од овог света,
него од скривеног од свега телесног.
 (146)

И када се оконча виђење, врати се [Исаија] 6 да

исприча све Језекију и синовима његовим Насасу и
Михеју и другим пророцима, говорећи:
„Када пророковах, његов глас чусте. Видех анђела
славног, не анђела по слави, које свагда виђах, него са
неком великом и светом славом, какву 7
не могу
исказати. И узевши ме за руку, поведе ме на висину. А
ја рекох:
„Ко си ти и како се зовеш и камо ме узносиш?“
Дата ми беше моћ да говорим са њим. Тада
одговоривши рече:
„Када те узнесем 8на висине и покажем ти виђење,
због чега сам послат, тада ћеш разумети ко сам ја, а
име моје нећеш сазнати, пошто ћеш се опет вратити у
своје тело. И када те9 узнесем, видећеш.“
И радостан бејах да ми кротко одговори. И рече ми:
„Обрадова ли се што ти кротко говорах? И већег
од мене ћеш видети, кроткијег и пажљивијег, који ће
желети да говори с тобом, и већег, и светлијег и
мирнијег. Зато сам послат да те известим о свему
овом.“ 10
Ја и Јован узиђосмо на свод небески. И видех
тамо велику битку Сотоне и војске, како се противе
благочашћу, један другом завидећи. И као што је на
земљи, тако је и на своду небеском, јер лица са свода
овде су на земљи. И рекох анђелу:
„Какав је ово рат и завист и битка?“
И одговоривши рече ми:
„То је рат ђавола и неће престати док не дође онај
кога ћеш видети и убиће их духом силе своје.“
Потом ме узведе изнад свода небеског, што је прво
небо. И видех ту престо на средини, и на њему сеђаше
анђео у великој слави, а са11десне и леве стране његове
анђели. И другачију славу имаху они који сеђаху са
десне стране. Појаху истим гласом. Који сеђаху са
леве стране за њима појаху. Песма њихова не беше као
оних са десне стране. Упитах анђела који ме вођаше:
 (147)

„Коме је упућена ова песма?“

И одговори ми рекавши:
„Великој слави Божијој, који је на седмом небу, и
сину његовом љубљеном. Отуд сам послат к теби.“
И затим ме узнесе на друго небо. Висина неба
беше колико од првог неба до земље. Видех ту као и
на првом небу, десне и леве анђеле. И 12слава анђела
ових и песма виша беше од оних првих. И падох на
лице своје поклонити им се. И не остави ме анђео који
ме вођаше. И рече:
„Не
13
поклањај се 14нити престолу нити анђелу [овог]
неба, јер сам послат да те проведем, али [поклони] се
само ономе коме ти ја кажем, који је над свим
престолима и одеждама и венцима, кога ћеш моћи да
угледаш већ од сада.“
И обрадовах се веома великом радошћу, јер је
такав крај за оне који познају Вишњег и вечно
вољеног његовог сина и да их анђели узнесу помоћу
Светог Духа и отуд изиђу. 15
И узведе ме на треће небо. И затим видех мали
престо и десне и леве анђеле. Али тамо се за овај свет
не спомиње, него се слава духа мог мењаше, када
узиђох на небо и рекох:
„Ништа се овде од оног света не именује.“
И одговоривши анђео ми рече: 16
„Ништа се не утаји од онога што се тамо чини.“
Песме које певаху и слављење оног 17који седи и
анђели беху већи од оних са другог [неба]. 18
И затим ме поведе на четврто небо, много веће. И
ту затим видех престо и десне и леве анђеле. И они
такође појаху. И слављење и песма [десних] анђела
беху већи од левих анђела. И слава оног који сеђаше
беше већа од славе десних анђела, а њихова слава
такође превазилажаше славу оних доњих.
И узиђох на пето небо. И ту затим видех анђеле
безбројне. И слава њихова и песма беху славнији од
оних на четвртом небу. И ја се задивих угледавши
 (148)

толико мноштво анђела, различитим лепотама

украшеним. И свако своју славу имаше. И слављаху
онога који живи на висинама, чије име се јави сваком
човеку, јер такву славу даде анђелима на сваком небу.
И одговоривши, анђео ми рече:
„Зашто се задиви на овом небу онима који су
једног лица, пошто ниси видео непрегледне силе и
мноштво анђела?“ 19
Затим ме поведе на ваздух шестог неба. И [видех]
на њему славу велику, каква не беше на петом небу.
Видех анђеле у слави великој, поредак страшних
војски како пролазе. Песма њихова света и чудесна
беше. И рекох анђелу који ме вођаше:
„Шта је то што видим, господару мој?“
И рече ми:
„Нисам ја теби господар, него саветник.“
И затим рече:
„Од шестог неба нити престола има, нити левих
анђела, него су од сила седмог неба устројени, где је
именити и јединородни
20
син Његов. И сва небеса и
анђели служе му. Ја сам послат узвести те овамо да
видиш славу ову и Господа над свим небесима,
анђелима и силама. Кажем ти, Исаија, нити један
телесан човек и од онога света кога ти виде неће се
вратити нити ће видети оно што ћеш ти видети, јер си
по Божијем избору дошао овамо.“
Ја узвеличах Господа мојег, јер по његовом жребу
одох. И рече ми:
„Када се из тела вратиш овамо жељом Очевом,
тада ћеш одећу своју добити и бићеш раван анђелима
који су на седмом небу.“
И узведе ме на шесто небо. И престола ту не беше,
нити десних нити левих анђела, него сви имаху исти
изглед. И песма њихова је21 једнака. И допусти ми се и
певах са њима. Ја и анђео који је са мном бејасмо као
у слави њиховој. И слава њихова беше једнака. И
слављаху Оца сви и љубљеног његовог Сина и Светог
 (149)

Божијег Духа. И сви једним устима певаху, и не

таквим гласом какав имаху на петом небу, него другим
гласом. Светлост беше много већа. Када бејах на
шестом небу, мишљах да је светлост коју видех на
петом небу тама. И обрадовах се веома и успојах онога
који дарова тако нешто онима који примише милост
његову. Замолих анђела који ме вођаше да се не
враћам више у телесни свет. Кажем вам22да је велика
тама овде. Анђео који ме вођаше рече ми:
„Ако се обрадова светлости овој, колико ћеш се
тек обрадовати и узвеселити када угледаш светлост
праведних небеса, где борави небески Отац и
јединородни његов Син, где пукови и престоли и
венци леже за праведнике? А за то што ти се не враћа
у тело твоје, још није време окончања да дођеш
овамо.“ 23
Ово слушајући, ражалостих се веома. И рече ми:
„Не жалости се, нити буди невесео.“
И узведе ме на ваздух седмог неба. И чух глас како
ми говори:
„Докле узносиш онога који ће живети у телу?“
И уплаших се веома и устрептах. И затим чух
други глас који ми рече:
„Не чините ништа док не изиђе достојник Божији,
јер овде је одећа.“ 24
И упитах анђела који беше са мном:
„Ко је овај који ми забрани и ко је онај који ми
заповеда да узиђем?“
25
И рече ми:
„Онај који ти забрани јесте анђео над анђелима
који певају са небеса, а који ти заповеди јесте Син
Божији, а име његово
26
не можеш чути док се не испуни
твоје да изиђеш.“
Када узиђосмо на седмо небо, видесмо тамо
светлост дивну и праведнике неке који изиђоше 27
из
одежде телесне и стајаху у слави великој. На
 (150)

престолима својим не сеђаху, а венци славе њихове не

беху на њима. И упитах анђела и рекох:
„Зашто одежде добише, а престо и венац славе не
добијају?“
И рече ми:
„Не добијају сада док не дође Син Божији. Он,
иначе, зна који су чији престоли и венци. И када сиђе
и буде у вашем изгледу, тада ће кнез света тог због
сина његовог, испружити руке своје према њему и
обесиће га на дрвету и убиће га не знајући ко је. И
затим ће сићи у ад и учиниће га голим и пустим, и
привид ће имати кнеза смрти и пропасти и сатреће сву
војску његову. И свануће трећи дан, и имаће неке
праведнике са собом, и послаће своје проповеднике по
читавој васељени. И узнеће се затим на небеса. Тада ће
примити ови своје престоле и венце.“
И по речима овим рекох му:
„За оно што те питах на првом небу, што ми обећа
да ћеш ми овде рећи: како се зна овде оно што се збива
на другом свету?“
И још док разговарах са њим, ево другог од анђела
који стајаху, славнијег више од оног који ме вођаше, и
славнијег од свих анђела. И показа29 ми књиге и отвори
их дајући ми их. И видех слова. И не беху као од
света овог. И прочитах их. И чињења јерусалимска
беху исписана ту. И неких људи видех дела за која не
знађах. Сазнадох заиста да се ништа не скрива на
седмом небу од онога што се на свету збива. И упитах
анђела:
„Ко је овај који надилази све анђеле по слави
својој?“
Одговоривши, 28рече ми:
„То је велики
29
арханђео Михаило који се увек
моли за људе.“ 30
Видех и одежде многе
31
и престоле и венце многе
како леже. Те одежде и венци и престоли чувају се. И
рече ми:
 (151)

„Ових одежди многи са оног света лишавају се,

поверовавши речима онога о коме ти се говораше.“
И окренувши се, видех Господа у слави великој и
веома ужаснут бејах. И приступише к њему сви
праведници које видех и поклонише му се певајући
истим гласом. И он беше сличан њима. И беше слава
његова као и њихова. И тада приступи Михаило и
поклони му се, и са њим сви анђели поклонише се и
запеваше. И преобрази се затим и беше као анђео.
Тада ми рече анђео који ме вођаше:
„Њему се поклони и запевај.“
И поклонивши му се, запевах му. И рече ми анђео:
„То је Господ све славе коју виде.“
И још док он говораше, видех другог преславног,
сличног њему по свему. И праведници дођоше и
поклонише му се и запеваше му. И он успоја са њима
и не преобрази се у њихов изглед. И с њима дођоше
анђели и поклонише му се. И рече ми анђео:
„Поклони му се и успој га.“
И поклоних се и успојах га. И затим видех другог
како долази у слави великој. И упитах анђела:
„Ко је овај?“
И рече ми анђео:
„Поклони му се, јер то је анђео духа који говори у
теби и у свим праведницима.“
Потом се јави друга неизрецива слава, коју ја
отвореним очима духа мојег не могох видети, нити
анђео који ме вођаше, нити било који од анђела које
видех да се поклонише Господу, осим што праведници
које видех у слави великој гледаху у славу његову. И
приступи к њему најпре господар мој и анђео духовни
и поклонише се и успојаху га само они. И тада сви
праведници, и са њима Михаило и сви анђели,
поклонише се и успојаше.
Затим ту чух глас и песме које слушах по
небесима, пролазећи кроз шест небеса. И сви слављаху
Њега, чију славу ја не могох видети. Песме свих шест
 (152)

небеса не само да се чуше, него и видљиве беху. И

рече ми анђео:
„То је једини који је вечно жив у вишњем веку и
међу светима почива, чије име и дар не може нико
истрпети, који је опеван Светим Духом из уста
праведника.“
И затим чух глас вечног, како говори Господу:
„Сине, изиђи и сиђи са свих небеса и буди у свету
и све до анђела који су у аду, и преобрази се у лик
њихов да те не познају нити анђели нити кнезови света
њиховог. И судићеш кнезу и анђелима његовим и
свету којим је завладао, јер се одбише од мене и
рекоше: ,Ми јесмо и нико осим нас не постоји.‘ Када
се узнесеш са земље, тада се не преображавај на
небесима, него се са славом великом узнеси и сешћеш
са моје десне стране. И тада ће ти се поклонити
кнезови и 32
силе и анђели и сва начела небеска и
земаљска и адска.“
Ово чух да велика слава заповеда мом Господу. И
тада изиђе Господ са седмог неба и сиђе на шесто
небо. И анђео који ме вођаше рече ми:
„Разуми, Исаија, и видећеш будуће преображење и
силазак његов.“
И када видеше анђели, запеваше му и усхвалише
га, јер се не преобрази према њиховом изгледу. И ја
певах са њима. И када сиђе на пето небо, преобрази се
по изгледу тих анђела. И не опеваху га нити му се
поклонише, јер беше изглед његов као и њихов. И сиђе
и на четврто небо и јави им се у њиховом изгледу.
Дође и на треће небо, и на друго, затим на прво,
преображавајући се према њиховом изгледу. Зато,
нити му певаху нити му се поклањаху, јер се
појављиваше у њиховом изгледу. Показиваше и
знамења онима који стражараху на вратима сваког
неба. И сиђе на свод небески, где кнез света овог
борави. И ту даде знамење, и изглед његов беше као и
њихов. И не прославише га нити га успојаше. Сиђе и к
 (153)

33
анђелима ваздуха. И беше као један од њих, и не даде
им знамење, јер га не замолише. И затим ми рече
анђео:
„Разуми, Исаија, сине Амосов! На ово ме је послао
Господ да ти све покажем, што нико пре тебе не виде,
нити ће после тебе моћи видети 34
као што ти виде и чу.“
И ово видех као [и Син.] И са људима поживе у
свету. И не познаше га. И видех га како узлази на свод
небески, и на небу њиховом не беше преображен.
Видевши га сви анђели на своду, ужасоше се, и
поклонивши му се рекоше: 35
„Утаји се Господ међу нама и не познадосмо Цара
славе.“
И са првог неба славније усхођаше и не
преображаваше се, него сви анђели, десни и леви, и
они који на предњем престолу седе, поклонише му се
и успојаше га говорећи:
„Како прође мимо нас Господ и не сазнасмо нити
му се поклонисмо?“
И тако узиђе на друго, и на треће,36
и на четврто, и на
пето и на шесто небо. Успојаше га сви праведници и
сви анђели и све силе. И тада га видех како седе са десне
стране Велике славе, коју не могох видети. Анђела
духовног видех да седи са леве стране. И рече ми:
„Довољно је, Исаија! Сазнаде што нико не сазнаде
од телесних синова, нити око виде, нити ухо чу, нити
на срце човеку дође оно што припреми Бог онима који
га воле.“
И рече ми:
„Врати се у одећу своју док се не испуни време
дана твојих, и тада ћеш доћи овамо.“
То видех да Исаија рече онима који су били око
њега. И чувши ово предивно, прославише Бога и
запеваше му, јер даде такву благодат људима. Рече
Језекија цару:
„Крај света овог и читаво виђење испуниће се у
последњем роду.“
 (154)

И закле их да не известе народ јеврејски, нити те

речи да дају за преписивање сваком човеку, него
колико разумеју од цара и од онога што је речено у
Пророцима. То ће разумети сви, а ви будите у Светом
Духу, како бисте задобили одежду вашу, и престоле
славе и венце, који тамо леже. И преставши говорити,
изиђе од Језекије цара. 37
Богу нашем слава у векове. Амин.

Напомене

Х. – Москва, Државна библиотека, збирка А. И. Хлудова, број 195

З. – Загреб, Архив ХАЗУ, број III с 22
1
Изворни наслов је Виђење које виде пророк Исаија, Амосов син;
Х.: Виђење светог пророка Исаије; З.: Виђење светог пророка Исаије.
Владико, благослови.
2
Х. нема. Испод наслова: Благослови, оче!
3
Х., З.: Асус.
4
З.: старац.
5
Х., З. настављају: али надахнутост Духа беше са њим. И мишљаху
сви да узнесен би Исаија.
6
Х.: Јасуду; З.: Насусу.
7
Х.: узнесе ме; З.: узведе ме.
8
З. нема од речи „висине“ довде.
9
З.: И обрадовах се.
10
Х., З.: он.
11
Х., З.: већу славу.
12
Х.: од оних на првом небу.
13
З. нема.
14
З. наставља: са небеса.
15
З.: тако.
16
Х., З.: Ништа се не именује због његове немоћи и ништа се овде
не скрива од онога што се тамо чини.
17
З.: неба.
18
Х.: на четврто небо. Висина од трећег до четвртог неба много
већа беше.
19
З.: видех.
 (155)

20
Х., З.: слушају га.
21
З.: светитељ.
22
З.: А нађео ми рече.
23
З. наставља: анђео.
24
З.: анђела који ме вођаше.
25
З. наставља: анђео.
26
Х.: док из тела свог не изиђеш.
27
Х., З.: И када узиђосмо на седмо небо, видесмо тамо светлост
дивну и неисповедиву и анђеле безбројне и праведнике. Видех оне који
изиђоше из одежде телесне и беху у одеждама вишњих, и стајаху у слави
великој.
28
З. нема.
29
Х., З.: за човечанство.
30
З. нема.
31
З. наставља: и престоли.
32
Х., З. немају.
33
З. наставља: овог.
34
З.: као и Син.
35
З.: усред нас.
36
Х., З.: и на шесто небо, али се на свим небесима слава његова
увеличаваше. Како узиђе на седмо небо, успојаше га.
37
З.: у векове векова.
 (156)

*
Лествица Јаковљева

Пође, дакле, Јаков своме ујаку Лавану и нађе

место на коме усну положивши главу на камен. Сунце
беше зашло. И ту виде сан. И, гле, лествица утврђена
на земљи досезаше до небеса. И беше на врху ње
фигура попут људске, у огњу исечена. А беше на њој
дванаест пречага и на свакој од њих по људска фигура,
једна са десне а друга са леве стране, укупно 24
фигуре на лествици. Усред ње видех фигуру која беше
виша од свих и која стајаше у огњу до рамена и до
руку, исувише страшна, више од оне 24 друге. И још
ми рече да гледам. И, гле, анђели Божији пењаху се и
силажаху по њима. Господ се утврђиваше на њима.
Ово треба овако разумети: ако се неко подупре
својим жезлом; за анђеле разумемо оне који узлазе;
изображење је, дакле, у овоме: тако се удружи крсно
дрво на земљи за страдање Владичино, као што давно
утврђена беше лествица у Јаковљево време. И одмах
примаху народи крштење од Господа и усхождаху на
небо. А они што силажаху, то представља непокорни
развраћени род јеврејски. За њих и Мојсеј рече:
„Покварени и развраћени роде, ви ли Господа
 (157)

издадосте!“ Зато видимо народе како узлазе, а одбачени

Јудеји силазе.
А Господ стајаше над највишом фигуром. Одатле
ме позва говорећи:
„Јакове, Јакове!“
И рекох:
„Ево ме!“
И рече ми:
„Замљу на којој заспа даћу теби да се испуни
семеном твојим. А благослов којим те благослових
допреће до последњег рода. Источне и западне стране
биће испуњене твојим племеном.“
Како чух ово са висине, спопаде ме трепет и ужас.
Пробудивши се из сна свог, устаде Јаков. А глас који
чу још беше у ушима мојим. Уставши на ноге своје,
помолих се Богу и рекох овако:
„Господе, творче све твари!“
И затим:
„Господе Боже Авраамов и оца мога Исака, и Боже
свих који ходају по правди пред тобом, ето, ужасно
виђење видех. И трепет ме спопаде, али помени,
Господе, праоца мога Авраама да непорочно пред
тобом ходи и да све путеве заповести твојих оконча.
Такође и отац мој Исак, раб твој, не оглуши се о
заповести твоје. Зато, Господе, милостиво погледај на
мене, раба свог, и објасни ми ово страшно виђење које
видех.“
И још док реч и молитва беху у устима Јакову, гле,
анђео Божији стаде пред њега говорећи:
„Јакове, посла ме теби Творац да те известим о
твом сну. Ти положи појаву сна свог на срце своје.
Лествица коју виде са дванаест пречага и што свака
пречага има два лица људска која мењају свој изглед
то је овај век, а дванаест пречага њених то су времена
овог века, а 24 лица су цареви народа безаконог века.
Међу тим царевима биће испитивана деца деце твоје и
род синова твојих. И они ће устати на безакоње
 (158)

унучади твојих и пусто ће учинити место ово.

Сакупиће се четири греха твојих унука и због имена
прадедова и отаца твојих зажећи ће се храм. А гнев
деце твоје опустошиће усход ова четири ова века
пошто виде четири прва лица. А што се неки
стропоштавају лествама, значи да ће бити цар од
ближњих твојих и учиниће пакост семену твом. Они
ће узнегодовати па ће их почети сузбијати и силом их
савладати. И они му се неће моћи противити. И он ће
их оптужити да су служили незнабожачким
богомољама и жртвовали мртве. И рећи ће да стварају
невоље свима у царству. Колико ће их се са таквом
оптужбом јавити Вишњем из племена твог, толико ће
и Талконагаргаилу. А нека ти буде знано, Јакове, да ће
дошљак бити семе твоје на туђој земљи. И угњетаваће
их пословима, и наносиће им мучења сваког дана, али
народу који ће их израбљивати судиће Господ, те ће се
кајати силно за њихово страдање. Будући да ће анђели
и арханђели излити муње своје пред њих за избављење
племена твог и како би се смиловао Вишњи, онда ће
жене ваше рађати много. И затим ће се Господ у
племену твом подићи љутим и великим знамењима на
оне који му наметнуше израбљивање. Оставе њихове
наћи ће се пуне вина и свакојаких житарица. Свим
смртним гамадима ускипеће њихова земља. Биће
многи земљотреси и разарања. Тада ће Вишњи дати
суд месту том и извести семе твоје из израбљивања
народа који га је држао насилно. И умаћи ће порузи
непријатеља својих, а цар ће бити глава одмазде.
Горко ће устати на њега. Они ће завапити и чуће их
Господ. Излиће гнев свој на морског змаја Ленијата и
убиће безаконог Талкона мачем пошто на Бога подиже
гордост. Тада ће се јавити правда твоја, Јакове, и
дедова твојих, и за тобом ће ићи у твојој правди. И
тада ће семе твоје затрубити рогом и пропашће све
царство едемско са свим моавитским народима.
 (159)

То што виде да анђели нисходе и усходе по

лествици значи да ће последњих година бити човек са
небеса и пожелеће да окупи небеско са земаљским. О
њему ће пре доласка његовог известити синови и
кћери ваше. И јуноше ће видети виђења о њему. Тако
ће и знамења бити у време доласка његовог. Дрво
посечено сечивом источиће крв. Проговориће разум
тромесечног детета. Младенац у утроби мајчиној
испричаће пут свој. Још као млад биће стар. И тада ће
доћи очекивани чије стазе неће нико дознати. Тада ће
се земља усхвалити небеску славу примивши. Оно што
је било горе биће и доле. И из семена твог процветаће
корен царски, и подићи ће се, и одбациће власт
порочнима, а сам ће бити странама спас и онима који
се труде спокој. И облак ће заклонити цео свет од
жеге. Неустројено неће бити другачије устројено ако
он не дође. Другачије се не може окупити нижње са
вишњим. Телад бронзана и камена и све извајано
оглашаваће се три дана на његовом доласку. И
мудраци они објавиће вест о њему и сазнаће
будућност на земљи. И до њега ће им звезда пут
показати како би могли видети по земљи. А њега горе
неће видети анђели. Тада ће се Сведржитељ обрести
на земљи и телесним рукама обгрлиће и обновиће
људску твар и плодом дрвета умрлу Еву оживеће. Тада
ће се нечастива превара разобличити и сви идоли
пашће ничице. И од почаствованих лица постаће
посрамљени, јер су маштали лажи. Стога не могу
владати нити пророштва чинити, јер ће им бити отета
част и без славе ће остати пошто ће им придошли
одузети власт и силу. И даће истину Аврааму коју му
пре обећа. Он ће све оштро притупити и вргнуће све
неправде у дубину морску, а на небесима и на земљи
створиће чудеса. И биће рањен усред дома Вољеног. А
када се ујазви, тада ће и спасење доћи и крај сваке
погибељи. Они који су га ранили сами ће рану добити
од које неће исцелити у векове, а рањеном свака ће се
 (160)

твар поклонити, и у њега многи ће се понадати, и

подижући се узнаће се на све стране. Упознавши име
његово неће се постидети. А његова власт и године
неће нестати у векове.“
Добро ли чу истину, о Јеврејине, како је Бог
праотаца изрече вашем Јакову о доласку сина
Божијег? А што рече анђео да ће неко бити цар од
ближњих твојих, то беше реч о Соломоновом слузи
Ровоаму, јер учини, рече, пакост семену твом.
Јеврејима беше љута пакост јер их одели од Бога и
заповеди им поклањати се двема златним кравама које
постави на високим узвишењима, јер рече: „Како
негодујемо, и ми ћемо бити слуге у које Ханан натера
Јевреје. А он ће их“, рече, „почети држати силом и
овладати њима и они му се неће моћи супротставити.“
Ако су и слуге, приклониће вратове своје под ропски
јарам. И оптужиће их да су служили незнабожачким
богомољама и жртвовали мртве, што и би. Ето,
жртвовасте Ровоамлимовим златним кравама. А рече и
да ће заповедити да их угњетава свако ко је у царству.
Неће се нико подићи у Ровоамлимовом царству
поклањати се на високо, него сви као Бога поштоваху
златице.
А што рече: „И, ето, нека ти буде знано, Јакове, да
ће дошљак бити семе твоје на туђој земљи“ значи
уселише се у туђој земљи и ојадиће се израбљивањем.
И наносиће им мучења сваког дана. А зар не
пострадаше зло Јудеји у Египту? Градове туђе
подизаху. И непрестано их злостављаху и децу њихову
потапаху, на сваком злу држаху их. Али рече да ће
народу који их израбљиваше судити Господ и покајаће
се силно због страдања њиховог. Због њих ће
арханђели излити муње своје пред њих за избављење
племена тог. А рече смиловаће се Вишњи. То, дакле, и
би. Смилова се и изведе их силом крепком и
уздигнутом мишицом и даде им Мојсеја и Арона
преко Црвеног мора.
 (161)

А што рече да ће и жене њихове рађати много и да

ће се затим Господ у племену твом подићи љутим
знамењима на оне који му наметнуше израбљивање –
рађаху жене јеврејске много у Египту, а Господ пусти
за њима десет казни на Египћане.
А што рече да ће се оставе њихове наћи пуне, тада
Јевреји одоше из Египта, измолише свако од свог
суседа сасуде сребрне и златне мислећи да ће принети
жртву Богу и да ће се опет вратити, те их стога
Египћани мноштво остави, а сами са сребром и златом
одоше.
А што рече да ће гамадима и свим смртним
ускипети њихова земља, и да ће земљотреси и
разарања многа бити када Вишњи буде дао суд месту
том и извести семе твоје из израбљивања народа који
га је држао насилно и да ће умаћи порузи непријатеља
својих – Господ даде и казну и суд Египћанима, чак и
више него јеврејских казни. А што рече да ће цар бити
глава одмазде и да ће горко устати на њега – фараон
немилостиво искаше погубити их.
А што рече да завапише и да ће их чути Господ, чу
их и спасе из Црвеног мора. Излиће, рече, гнев свој на
морског змаја Ленијата и убиће безаконог Талкона
мачем пошто на Бога боговима подиже гордост – не
беше ли да фараон без ђавоље поуке тим поводом виде
над собом многе казне? Не пусти ли народ јеврејски,
него посла за њима, и морем покривен беше?
А што рече да ће се тада јавити правда твоја,
Јакове, и дедова твојих, и да ће за тобом ићи у твојој
правди, и да ће тада семе твоје затрубити рогом и да ће
пропасти све царство едемско са свим моавитским
народима – тада ће Израиљ живети у закону Божијем и
по предању Мојсејевом. Беше да трубљаху рогом у
нове месеце. А што рече да ће пропасти све царство
едемско са свим моавитским народима, то је када
Израиљћани пређоше Црвено море и успротивљени
народи погибоше.
 (162)

А што рече да виде анђеле како нисходе и усходе

по лествици и да ће последњих година бити човек са
небеса, то је син Божији од пречисте девице. И он ће,
рече, пожелети окупити горње са доњим. То је, дакле,
са небеса. А свети ће без лествице крштењем као по
лествици на небо узићи.
А што рече да ће о њему пре доласка његовог
известити синови и кћери ваше. И јуноше ће видети
виђења о њему, то се, дакле, зби, јер сви пророци по
реду известише, а са њима и пророчице, о оваплоћењу
Божијем, и о рођењу, и о крштењу, и о страдању, и о
пропасти, и о васкрсењу, и о вазнесењу и о силаску
Светога Духа.
А што рече да ће и младићи ваши виђења о њему
видети, и да ће бити знамења тако у време доласка
његовог, и да ће дрво посечено сечивом источити крв,
и да ће тромесечна деца проговорити и да ће младенац
у утроби мајчиној испричати пут свој – то, дакле, би
када Јелисавета дође поздравити Богородицу. Тада
Јован заигра у утроби мајчиној, мајчиним устима
пророковаше и проповедаше пут Вишњег. А
Јелисавета рече: „Одакле ово мени би да к мени дође
мати Господа мог, јер, ево, разигра се радостима
младенац у утроби мојој?“
А што рече да ће још као млад бити стар, то каза о
светим мученицима. Ти младенци још више од Адама
пут свој исправише, на судишту Христа исповедаху и
врага разобличише смелошћу, не устрашивши се
јарости царских, као што би и Јулитин син Кирик и
преко своје трогодишње природе. Он Диоклитијанову
суровост разобличи Христа у телу исповедајући. И од
Диоклитијана убијен би. И данас се слави његова
успомена 15. јула. А других је мноштво које уста не
може непорочно исприповедати. А ти, Јеврејине, ово
разуми како Бог извести патријарха Јакова.
Тромесечним словом извести га о Тројици. Зашто ли
се не урачуна пет, или шест, или два или један месец?
 (163)

Јер пре векова Господ се у Тројици проповедаше.

Зашто ли Кирик не говори дечји? У Тројици Бога
исповеда? Како ли се не уплаши јарости цара? Зато да
би се испунило оно што је изречено Господом Богом.
А што рече да ће још као млад бити стар, јесте да
тада многе јуноше више него старци истину спознаше,
Христов долазак у телу. А јеврејски старци мишљаху
поучавати. Безумљем беседећи отпадоше.
А што рече да ће тада доћи очекивани чије стазе
неће нико дознати, и то, дакле, добро разуми. Ко је
Очекивани? Не работаху ли њему сви и не запљескаху
народи у славу његову, јер његово рођење беше тако
обећано мајци његовој, бившој заручници Јосифа
дрводеље? Чак се раније и не саставивши, нађе јој се у
утроби од Светог Духа. А њен праведни муж Јосиф не
хтеде је одати. Хтеде је отпустити тајно, али, гле,
анђео Господњи у сну јави му се говорећи: „Јосифе,
сине Давидов, не бој се узети своју жену Марију, јер
ће се родити оно у њој које је од Духа Светог. А
родиће сина и наденуће му име Исус. Он ће спасити
народ свој од њихових грехова.“ Ово беше давно
речено пророцима: „Ето, Дева у утроби прими и
родиће сина. И наденуће му име Емануил“, што значи
„с нама Бог“. Ово чувши Јосиф одмах устаде из сна.
Због тога у то време стазе његове нико не дозна. На
рођењу ће се земља усхвалити небеску славу
примивши. Што, дакле, би горе, то данас би доле.
А што рече да ће из семена твог процветати корен
царски, на то пази, о Јеврејине, како се каза, јер не
рече процветаће од тебе цар. Ако би се рекло „цар“, то
би се на Давида помислило, али рече „корен царски“,
јер корен од Девице беху Јосиф и Марија. Знађаше
Господ Бог да ће се променити царство Давидово, те
због тога рече „корен царски“, будући да по обећању
Авраамовом, и Исаковом, и Јаковљевом и Давидовом
изволе родити се од пречисте Девице из Давидовог
племена. Да је племе Давидово држало царство до
 (164)

Христа, онда бисте ви, о Јевреји, рекли: Ово је наш

цар, и нуждом бисте изменили закон који је дао
Мојсеј. Зато се прекиде царство од Давидовог племена
да би Христос дошао у сан смерних. Због тога Јосиф
дрводеља беше и делом својим исхрањиваше се. То је
оно што се каза да се одбаци и одрекне власт
порочнима, а сам ће бити спас земљама и спокој онима
који се труде.
А што рече да ће облак заклонити цео свет од
жеге, тада ће сав свет, идући по жеги прокључале
природе, бити прохлађен облаком односећи смрадни
зној са нашег тела.

Напомена
*
Изворни наслов је Слово о лествици коју Јаков виде.
(165)

Хероји
(166)
 (167)

Житије и1 подвизи праведног Јова

Благослови, оче!
2
У који се дан Јов разболе, тада се хтеде преставити и
позва седам синова својих и три кћери и рече им:
„Чеда моја, станите3 око мене да вам испричам шта
Господ учини са мном. Ја сам отац ваш Јов и све што
се догоди са мном, све претрпех. А ви, чеда 4
моја
изабрана, по саставу 5 сте семе оца вашег Јова. Ја сам
од семена Исавовог, брата Наоровог. Мајка ваша је
Дина, од које се ви родисте. Прва жена моја 6
престави
се горком смрћу са десеторо деце своје. Чујте, чеда
моја, испричаћу вам шта се учини са мном. 7
Име моје беше Јовав док ме Господ не прозва Јов.
И раније идолима служах. И пођох принети им жртву
и службу сачинити. И помислих у срцу и уму мом и
рекох у себи:
,Није ли Бог тај који је створио небо, и земљу, и
море и све што је на њима? Побрини се, Господе,
извести ме!‘
Док спавах ноћу8 чух глас страшан који ми рече:
,Јоваве, Јоваве!‘
И одговорих:
,Ја сам!‘
Рече ми:
,Устани, рећи ћу ти коме ћеш приносити жртву, а
коме ћеш служити. Није то 9Бог, него сила ђавоља која
обмањује природу људску.‘
Када чух, спадох са постеље моје и поклоних се
говорећи:
,Господе мој, који си дошао спасити душу моју,
молим ти се, ако је место ово Сатанино, који вара
људе, дај ми право да одем и очистим место ово и
никада да не буде службе на месту том. Ја се никога не
бојим, јер сам цар земаљски.‘
И одговоривши ми, рече ми савет:
 (168)

,Можеш то разорити и очистити ако хоћеш.10 Него,

да ти саопштим све што ми заповеди Господ, свом
слуги, шта да слушам
11
и чиним.‘
И затим ми рече:
,Овако говори Господ:
12
Бићеш мртав ако очистиш
место оно Сатанино. Подићи ће се са гневом да те
уништи, а смрт ти неће моћи задати, него ће ти нанети
ране и ожиљке
13
љуте, и све твоје погубиће, и децу твоју14
поубијаће, али ако истрпиш, овако рече Господ:
,Узвеличаћу име твоје у свим родовима земаљским у
векове векова. И затим ћу те подићи и даћу ти
двоструко, како би познао мене, Господа,
непритворног и који поклања дела добра. И устаћеш у
другом доласку. И намучићеш се и поднећеш велика
страдања, али примићеш награду – часни венац. Тада
ћеш познати да је праведан и истинит и силан Господ
и оснажиће изабране своје.‘
А ја, чеда моја, одговорих му затим: 15
,Ја и до смрти моје нећу га се одрећи.‘
Чим ме анђео благослови и оде од мене, ја се, чеда
моја, подигох те ноћи и узех са собом педесет слугу и
одох у идолски храм и разорих га до краја. И пођох у
дом свој и заповедих да се затворе врата. Чујте, чеда, и
дивите се! И рекох вратарици:
,Не отварај их! Ако ме ко потражи, да ми се не
приближава, него му реци: Унутра је!‘
Како бејах у дому мом, дође Сатана преукрасивши
се и залупа на врата говорећи вратарици:
,Иди Јову и реци му да бих волео да разговарам са
њим.‘
И ушавши, вратарица ми исприча. А ја рекох:
,Упитај га шта хоће!‘
А Сатана оде ставивши торбу преко рамена свог
као неко од сиротих16
и рече вратарици:
,Реци Јоваву: Дај ми хлеб из руку твојих да једем.‘
Ја узех загорели хлеб и дадох вратарици и рекох:
 (169)

,Дај му и реци му: Никада не поједи хлеб из руку

Јовавових пошто се одрекох тебе.‘
Вратарица, посрамивши се, оде. 17 Не даде му
загорели хлеб не знајући да је Сотона, него му даде
свој чист хлеб. А Сотона разумевши рече вратарици:
,Пођи, зла слушкињо, донеси ми хлеб који ми
посла Јовав!‘
И заплака вратарица говорећи:
,С правом
18
ми рече како сам зла слушкиња, јер не
послушах господара мога Јовава.‘
И узе хлеб загорели и даде му говорећи:
,Овако говори господар мој Јовав: Никада не
поједи из руку мојих хлеб пошто сам се одрекао тебе.
И тим више, јер дадох ти такав хлеб и криво ми је јер
дадох ђаволу, а њему није достојно дати.‘
Чувши, Сотона рече вратарици:
19
,Овако реци, вратарице, Јоваву: као што је овај
хлеб огорео, тако ћу ја сажећи тело твоје. За један час
оставићу те без читавог имања20 твог.‘
И одговорих му говорећи:
,Шта хоћеш чинити, чини, а ја сам готов поднети
све што ми нанесеш.‘ 21
И пошто одступи од мене, Сатана узиђе ка Богу.
И закле се Господу да ће све моје узети. И узе све моје
богатство.
Чујте, тешко мени,
22
колику горчину поднесох.
Имадох сто тридесет тисућа оваца и одвојих
23
од њих
седам тисућа да ошишам за давање ништим, и
сиротим, и удовицама, и болесним, и слепим и
хромим. Имао сам осам стотина паса који су чували
стада моја. Имао сам двеста паса који су чували дом.
Имао сам девет тисућа камила и од њих одвојих три
тисуће да се са њима путује по градовима у трговину.
И што се на њима доношаше, све раздавах сиротим и
сакатим. Имао сам магарица сто четрдесет тисућа које
су се ждребиле. И од њих одвојих пет стотина и
продавах за злато. И што добијах за њих, све давах
 (170)

сиротима. И из свих земаља, колико је сиротих било,

сви долажаху к мени. И отворено је било четворо
врата дома мог. Заповедих мојим слугама да увек буду
отворена како не би дошао сирот и нашао затворено,
него да, ушавши, узме колико му је довољно. И
начиних у мом дому тридесет трпеза постављених 24
свакојаком храном за исхрану странаца и сиротих.
И беше у дому мом педесет трпеза за удовице и за
странце, да когод је хтео могао је узимати и односити
колико му је довољно било. И нико не јеђаше за
трпезом мојом недовољно. С друге стране, нико није
изишао из дома мог с празним недрима. Имао сам три
тисуће и пет стотина рала волова, који су орали
25
све за
сироте. 26Они су увек трпезу пунили хлебом. Имао сам
педесет ножева којима су резали хлеб на трпези за
сироте; и хлеборезаца беше педесет.
Беху неки туђинци који видеше моје старање и
допаде им се. И они ми хтедоше послужити и рекоше
молећи ме:
,Дај нам да узмогнемо и ми да створимо такву
службу. Дај нам злато да придобијемо сироте и затим
ћемо вратити шта је твоје.‘
И ја то чувши, узрадовах се што траже од мене
узети за старање о сиротима са љубављу. И примих
срдачно рукописање од њих. И дадох им рукописање и
онолико колико мољаху. И не узех од њих залоге.
Тако и испунише како се договорише са мном. И
раздавах сиротима.
И затим дођоше говорећи ми:
,Молимо те, владико, господару! Умилостиви се
према њима, како да знамо коме дајемо твоје.‘
Ја дадох њихово рукописање и прочитах га. Овако
писаше: ,Венац вам се приноси од Вишњег, који
говори овако: Ко сиротима даје, Богу даје и биће
праведник.‘
И нити једном слуги који ми служаше не учиних
зло, нити ишта задржах од плате њихове. Нарочито су
 (171)

се множила стада моја по брдима и камењу. И млеком

и свакојаком храном насићиваху се. И рекоше слуге
моје:
,Господару, заповеди за милост своју, шта ћемо
још придодати сиротима, јер свега у изобиљу има.‘
А имадох шест лира са десет жица и цитру. И
устајући сваког дана, заповедах да се окупљају све
удовице, и узевши цитру, певах, а оне отпеваваху и уз
лиру спомињаху Бога и прослављаху Господа.
И слуге и слушкиње које ми служаху узимаху лиру
и цитру из руку мојих и одлазећи за трпезу весељаху
се са децом мојом свагда Бога хвалећи. 27
А ја, устајући свако јутро,28 жртву Господу
приношах: 350 коза и 12 оваца. Што остајаше од
жртве, раздавах сиротим и говорах овако:
,Ово примите и помолите се за децу моју. Говорим
вам, чеда моја, да су она моја деца сагрешила говорећи
Господу: Како ти, отац наш, пребогат човек, остави
нас и богатство своје и царство и више телаца
приношаше на олтар Господу
29
него нама.‘
Ја тако чињах седам година откада ми јави анђео.
И одрекох се Сатане.
Затим дође Сатана и запали дом мој огњем: седам
тисућа оваца, а од њих се одеваху сироти и удовице, и
три тисуће камила и пет стотина рала волова. Такође
све поубија, а остало све моје имање предаде
грађанима мојим који примаху од мене велике дарове.
Када чух за све моје горке вести, да све изгубих,
прославих Бога и не сагреших.
Тада ђаво упозна срце моје и преруши се због мене
у цара персијског и дође у град мој. И окупи се са
својим слугама и рече им:
,Овај човек је Јов који стече сласти земаљске,
изобиље свега, и раздаде сиротим, слепим, и хромим,
и удовицама, и немоћним и свима којима је потребно,
а Божију цркву до краја разори. Ја ћу му дати
супротно његовом делу од онога колико је учинио
 (172)

30
великом Богу. Окупите се сви, поплените га и узмите
све богатство његово које је унутар дома и напољу.‘
И одговоривши, рекоше му:
,Има седам синова и три кћери. Да не побегну у
друго место и, вративши се, погубе нас?‘
Рече им ђаво:
,Не плашите се никога. Ја ћу њега узети као плен.
Ко је давао сиротима,31 запалих га и огњу предадох, и
децу његову погубих.‘
И овако рекавши, оде у дом мој и разори га и децу
моју поубија. Грађани, видевши истину коју изрече цар32
персијски, изведоше ме из града мог и прогнаше ме.
Дом мој опљачкаше. Гледах очима мојим свећњаке које
бејах начинио. За трпезама и у постељама мојим златним
беху људи, не могу рећи достојни, него недостојни. Не
имадох шта рећи. Размишљах као породиља која
одбацује све муке мислећи како ће родити. Тако и ја
споменух анђела Господњег који ми се обраћаше. Тако
ми се чинило као да бејах у другом граду, а да нисам
наследник славе. Када корабља заплови по пучини
морској и подигне се ветар и велики валови, и крманош
спусти котве, нема друге бриге осим да моли Господа
Бога: „Боже мој, ако ће богатство моје пропасти, мене
бар удостој да уђем у град.‘
Такође се опоменух шта ми раније рече анђео.
Стиже ми други гласник: 33
,Деца твоја погибоше!‘
И веома се ражалостих. И одећу своју раздрах на
телу мом и рекох гласнику:
,Како деца моја погибоше а ти побеже?‘
И завапих Господу говорећи:
,Господ даде, Господ узе! Каква је воља Господња,
тако ће и бити. Нека буде име Господње благословено
од сада па до века!‘
Видевши да ме не може поразити, Сатана узиђе ка
Господу и затражи тело моје како би ми задао ране и
бразготине љуте. И предаде ме Господ у руке његове
 (173)

да чини са телом мојим шта хоће. Душу моју не даде у

власт његову. А ја седох на престо мој изван града
оплакујући и молећи се за децу моју. И помишљах
како упадох у велику жалост.
И дође Сатана свргнути ме са престола мог. За три
часа не могаше ме оборити. Ипак, шта намисли, то и
учини према мени. Нанесе прво љуту рану на глави
мојој – као када прође болест велика од главе до
ноктију ногу мојих. И у 34великим мукама и борби35
проводих36
под ђубриштем. И испуни се тело моје
црвима, и сузама
37
мојим напуни се 38земља као водом.
И удови моји напунише се црвима. И рекох црвима
који отпадаху са тела мога:
,Вратите се и останите на месту где 39 сте
постављени док вас не уклони ко вас је поставио, док
не окончам заповеђено ми!‘
И проведох седам година на ђубришту 40
изван града
у љутим ранама. Нити видех децу своју очима мојим,
а смерну моју жену угледах како носи воду од врата до
врата, обешчашћену, како би јој ко дао хлеба да ми
донесе. Ја рекох својој жени о понашању бољара 41
овога
града, да такав хлеб нису јели нити пси моји. И моја
жена као слушкиња стајаше пред вратима њиховим.
То све преобратих на милосрђе Божије.
Када прође доста времена, увиде Сатана
непромењено срце моје и не допусти да ми се даје
нити испрошени хлеб. 42
И престаде жена моја носити
воду и дрва и поче просити као једна од сиротих. И
што јој даваху делише са мном плачући. И не насити
нити мене нити
43
себе. И овако ми рече жена:
,Мужу, просим и не дају ми ништа.‘
А ја јој одговорих:
,Пођи ка пекарима не би ли ти дали штогод и
донеси ми да окусим.‘ 44
Сотона сазна шта рекох 45
и преобрази се у пекара.
Она, мислећи да је пекар, рече му: 46
,Дај ми мало да окусим са мужем мојим!‘
 (174)

47
А он рече:
,Дај ми новац и узми колико ти је потребно!‘
А она му рече: 48
,Откуд ја имам сребро? Не знаш ли за нас колико
поднесмо несреће, ако већ видео ниси? Него, ако
хоћеш смиловати се, смилуј се.‘
А он јој рече:
,Да нисте зли били, не бисте зло поднели, али
пошто златица немаш, дај ми 49
једну влас са
50
главе своје
и узми три хлеба да ти буде за три дана.‘
А она помисли у срцу свом:
,Што ће ми недостајати власи? Да узмем хлеба и
нахраним мужа и себе.‘
И рече му:
,Устани и узми колико ти треба!‘
Он, уставши, 51
узе маказе и остриже сву главу
52
њену.
И даде јој хлеб. 53 Сав украс главе њене узе јој. Она ми
донесе хлебове. Сатана пође тајно за њом да чује 54
шта
ће ми говорити. Када се приближи, жена поче
плакати вичући:
,Јове, Јове! Зашто седиш на ђубришту изван града
вапијући толико 55
година, надајући се свом спасењу, а ја
као слушкиња идем од врата до врата просећи хлеба?
Ми56 остадосмо без успомене, синови и кћери моје
утробе страдаше до краја, а ти седиш у ђубришту
смрдећи међу црвима.
Ја несрећница скитам дан и ноћ да би ми дао неко
комад хлеба да га донесем теби.
Ако ми ко нешто да, не поједем сама, него поделим
себи и теби, јер срце моје болује свагда за тобом.
И како ми57 рече поћи пекарима да испросим хлеба, 58
ја
нађох пекара. И рече ми: ,Дај ми сребрницу за хлеб.‘
Ја му испричах59 пропаст нашу. И рече ми: ,А ти дај
власи главе своје.‘ 60
А ја му у срцу свом рекох: ,Узми колико ти треба!‘
 (175)

Он, уставши, узе маказе и остриже 61

сву главу моју 62
на поругу пред читавим градом. И зачудише се и
овако рекоше: 63
,Није ли ова госпођа царица која у дому свом
имаше четрнаест врата са завесама?
Сви који долажаху, поклањаху се и са муком и
страхом
64
одлажаху, а сада своје власи даде на постри
жење за хлеб.
Не имаше ли камиле које су носиле 65
свакојака
блага66 по земљама и храниле сироте, а сада даде
главу на пострижење?
Видите ли, она имаше педесет трпеза пуних сваког
блага непрестано,67 дан и ноћ хранећи 68
сироте и странце,
а сада даде главу на пострижење!69
Видите ли,
70
она [имаше] корита златна и сребрна 71
у
којима ноге омиваше, 72
а сада боса хода
73
по блату, па
чак и главу своју даде на острижење за хлеб.
Видите ли, она која ношаше златне и скупоцене
хаљине, сада носи врећу, главу не чешљајући!
Видите ли, она која имаше постеље 74
златне и
сребрне, сада продаде власи своје за хлеб!‘ 75
Ето, кажем ти, Јове, додија ми овај стид и болест.
Срце моје и кости моје сакрушише се. Устани сам,
узми хлеб и насити се, и реци реч Господу и умри! Ја
ћу затим поћи одлазећи од твоје болести.‘
И одговоривши јој рекох:
,Седам година има како у ђубришту и злим ранама
и црвима тело моје трпи, али душа моја не ожалости се
нити се смете због моје болести 76
колико због ових речи
које ми рече како да кажем и да умрем. Тако ми се
чини да и деца наша, ако би и примила добро, да ће
зло проћи због твоје поуке, јер си зло говорила и
сећала се великог богатства.
77
Али ако тебе послушам
говорећи реч Богу, изгубићу још 78
веће богатство.
Зашто не спомињеш ону сладост када бејасмо са
сваким благима 79
земаљским, када примисмо од
Господа добра? Не трпимо ли зла, али опомени се
 (176)

свега док се Господ не умилостиви и смилује се на

нас! Не виде ли ђавола да те прати смућујући твоје
срце и ум како би ме преварила? Он и тебе превари
као неку неурачунљиву жену која превари свога мужа
и упропасти га.‘
Ја се затим окретох и видех Сатану како стоји иза
жене моје и рекох му:
,Одлази од мене и сакриј се! Или ти се чини да лав
када упадне у ступицу има моћ; или летеће птице када
упадну у руке ловцу имају моћ? И још ти говорим: ако
хоћеш изиђи и бори се са мном!‘ 80
Тада Сатана одступи од жене моје. И уставши,
заплака горко говорећи:
,Видиш, Јове! Ја теби многа зла учиних, и
претрпео си страдања велика на телу свом. И опет са
телом остајеш макар и ране имао. Ја сам дух, али, ево,
у великој жалости јесам: као када једног од старијих
ученика, који је јачи, у борби поразиш и обориш га,
затим узмеш песак, саспеш у уста оном који 81
лежи
доле, јер не можеш поднети јачег 82
од себе, и веома
завапи побеђени и узвелича се. Такође и ти, Јове,
довољно си био у ранама злим, али одолео си нападу
мом који ти зададох.‘
Тада Сатана, посрамивши се, отиде од мене на три
године.
А сада, чеда моја, умилостивите
83
се и замислите
страдања моја којима пострадах, пошто ништа боље
није као милосрђе. Када окончах седам 84
година у85
страдању мом и у ранама, чуше цареви за патње моје
и подигоше
86
се свако из своје земље и дођоше да ме
утеше. Када ми се приближише,
87
повикаше са сузама
и сви хаљине своје царске раздраше и збацише на
земљу, и уместо мене земљу целиваху. Остадоше
седам дана и седам ноћи и никоме не дадоше прићи,
жалећи ме и тешећи ме. И упиташе ме:
,Је 88ли шта остало од злата и сребра и богатства
твога?‘
 (177)

Када почех казивати о мојим страдањима

89
од којих
пострадах и о бесценом камењу, зачудише се и
запљескаше својим рукама говорећи:
,Ако бисмо сабрали из три царства наша све
богатство, сребро, и злато, и бисер и драго камење, 90
веће и славније би било твоје богатство, и
племенитији си од свих нас.‘
Када дођоше у Авсиду, упиташе 91
у граду:
,Где је Јов, цар целог Египта?‘
И рекоше му:
,Налази се на ђубришту изван града. Има већ
седам година како није 92
ушао у град.‘
И затим рекоше:
,Где је богатство његово?‘
Испричаше им о свему што се догодило. Чувши, они
изиђоше изван града са грађанима. И грађани показаше
на мене у ђубришту. Они им не вероваху говорећи:
,Није то Јов!‘ 93
А један од њих који је свратио, тамаријски цар,
рече: 94
,Јеси ли ти Јовав, цар наш?‘
И заплаках говорећи:
,Главу моју земљом покрих.‘
И открих главу и рекох:
,Ја сам цар Јовав!‘
Када95
им се поклоних, падоше на земљу главама
својим. Гледах како она три цара 96
лежаху као мртви
три часа. Сложивши се, рекоше: 97
,Не верујемо да је ово Јовав, који слаше по свим
градовима и по свим земљама свакојака блага и
насићаваше све сироте. Како дом његов опусте, и сам
себе мртвим учини!‘ 98
Посветише99ми седам дана разговарајући.
Рече Елиус царевима:
,Приближимо му се да видимо је ли ово заиста
Јовав или није!‘
 (178)

И зауставише се подаље од мене 100

разговарајући и
не могавши трпети смрад мој. И затим уставши
приближише
101
се к мени држећи у рукама 102
миомирисе
многе, и тамјаном кадећи наоколо. 103 И проведоше
три дана кадећи. И приближи се Елиус и рече ми:
,Јеси ли ти сунце што си сијао по читавој земљи?
Јеси ли ти звезда што 104
си сијао ноћу свој васељени?
Јеси ли ти цар Јовав?‘ 105
И не рекох106
му ништа осим:
,Ја сам!‘ 107
И заплака
108
плачем великим 109
и царским и призва
друге своје и војнике све:
,Чујте плач Елиуса цара како прославља богатство
Јовово:
Камо спаде славни престо његов?
Где је седам тисућа оваца које раздаваше
сиротима?
Сада где твој престо стоји?
Јеси ли ти онај који беше издвојио три тисуће
камила да се доносе на њима сва блага за храну
сиротима?
Сада где стоји престо твој?
Јеси ли ти онај који110
тисућу волова беше издвојио
за исхрану сиротих?
Јеси ли ти онај који имаше златне постеље?
Сада лежиш у ђубришту!
Где је слава твога престола?
Јеси ли ти онај који имаше престо златан са
бисером и драгим камењем? 111
Где је слава твога престола?
Јеси ли ти онај који постављаше 112
трпезе испуњене
сваким благом за исхрану сиротих?
Где је слава твога престола?
Јеси ли ти онај који начини златне свећњаке?
Сада ишчекујеш зраке месечеве.
Где је слава твога престола?
Јеси ли ти онај који презре злотворе и грешнике?
 (179)

113
Где је слава твога престола?‘
Цар Елиус све то изрече плачући и тужећи. А ја их
замолих:
,Престаните да и ја кажем! Сада ћу вам испричати
и о престолу мом и о слави његовој. Мој престо стоји
у светлости међу светима славан и прекрасан, и слава
његова и красота су са десне стране Цара небеског.
114
Престо мој вечан је, сав свет ће надживети. Мој
престо је на истинитој земљи, и слава његова вечна је.
Реке ће пресахнути и потећи ће ка дну, а реке моје
неће пресахнути, и престо мој у 115векове ће постојати.
Сви цареви и кнежеви нестаће, а слава ваша као
зрцало је, а моја слава и царство вечни су. Красота је
на оружју Оца небеског.‘
Тако 116им рекох да би ућутали. И разгневи се
Елифазар и рече иноплеменицима:
117
,Што се зби изврсно чудо! Ми дођосмо са нашим
војницима да утешимо Јова, а он се гневи на нас, па
чак и пркоси говорећи нам: ,Идите у своју земљу!‘ Он
седећи на ђубришту прети нам говорећи: ,Царства ће
проћи и кнежеви, а моје царство трајаће у векове
векова.‘ 118 119
И подиже се Елифазар злим срцем говорећи
војницима својим и свим царевима:
,Ја одох! Ми смо дошли на утеху Јову, а он нас
посрами пред нашим војницима.‘
120 121
Тада га цар Веледад узе за руку и рече му:
,Није право тако невољном човеку одговорити, а
нарочито не јер и ране носи на себи. Ми смо здрави,
али122 од рана приступити не смемо к њему. Молимо
те, умилостиви се да сазнамо да ли се у жалости срца
свог сећао ранијег царства свог и славе док нам је тако
говорио. Ја да вам кажем: ко се неће задивити казни
Јововој и ранама и трпљењу? Оставите ме да идем
њему и да сазнам од њега истину.‘
И покрену се Велдад и дође к мени и рече ми овако:
,Ти ли си Јов?‘
 (180)

И одговорих:
123
,Ја сам.‘
И рече ми:
,Је ли срце твоје истинито?‘
И ја одговорих:
,Није истинито, јер на земљи није истина, него је
на небесима истинито срце моје, јер на небесима нема
рата и мржње.‘
И одговори ми Велдад:
,Право говориш, Јове! Нема истине на земљи. За
неко време је мирно, а онда се ратује, а на небесима
свагда постоји истина. Сада спознах да разум имаш у
срцу свом, него реци ми једну реч коју ћу те питати.
Још ми одговори, ако си у првом разуму, у кога се
уздаш?‘
И рекох:
,У Бога, спаса мојег.‘
И затим ме упита:
,Ко богатство твоје узе и зададе ти ране ове?‘
И ја одговорих:
,Бог.‘
И затим ми рече:
,Како се у Бога уздаш када ти зададе страдање ово
и твоје богатство узе и ништа ти не остави? Сваки цар
свог изабраног војника воли и дарује.‘
И ја одговорих:
,Нико никада не може испитати 124
дубину
премудрости Божије и рећи за Господа криво.‘
И затим ме упита:
,Реци ми, Јове, пошто је мудрост у теби, како
сунце излази на истоку и залази на западу и налази се
ујутру на месту одакле излази? Научи ме да знам.‘
Ја му одговорих:
,Какав је у мене разум и срце моје пошто не говорим
о величинама Господњим и хулим на свога Владику? Не
било ме! Много је људи телесних на земљи који125желе
мудровати о небеском. Они су земља и прах, али
 (181)

разумејте
126
сада да је срце моје крепко у мени. Упитаћу
те, а ти ми одговори. Улази ли јело и пиће човеку у
уста и силази у стомак? Реци ми ко раздељује у њему да
излази посебно храна, а посебно вода?‘
Рече ми Велдад:
,Не знам.‘
А ја му рекох: 127
,Ако не 128
знаш своје тело, како да знаш како стоји
небеско.‘ 129
Рече Софар:
,Не питамо те за себе, него за тебе, да знамо како
си. И сазнадосмо заиста како су разум и срце крепки
код тебе, али шта хоћеш добро да учинимо? Ми смо
три цара који дођосмо да те видимо. Колико год
лекара имамо, све смо довели да те лечимо.‘
А ја одговорих: 130
,Лечење моје 131и здравље су од Бога. И шта ће ми
лекари учинити?‘
И 132док разговарах са њима, дође жена моја 133са
посла, јер раније не дође бојећи 134
се да је не одведу у
своју земљу.135
Када дође, паде на ноге њихове
плачући и говорећи: 136
,Знаш ли, царе Елифазаре са остала два цара,
каква бејах 137
са вама и колико правде и славу 138
царску
имадох? Ево, сада погледајте одећу моју.‘
Тада 139сви цареви ускликнуше, плачем великим
ридајући.
140
И свукавши Елифазар царску хаљину, даде
ју јој. Жена моја мољаше 141
цареве говорећи:
,Реците војницима142
да откопају палату, која павши
подави моју децу и да их нађу, да узму кости њихове и
да их сахраним, јер ја сама не могох раскопати и узети –
да бих видела макар кости њихове. Како је несрећна моја
утроба која роди десеторо деце! И у исти час изгубих их
све, а нити једно не сахраних!‘
И послаше цареви војнике да раскопавају. А ја
рекох царевима:
 (182)

,Не замарајте143
војнике, неће наћи децу моју, јер их
је Творац и Бог њихов узнео на небеса.‘
Тада ми цареви одговорише овако:
,Ко да не каже како си 144безуман, јер говориш да се
узнеше деца твоја на небо.‘
А ја им рекох:
,Подигните ме и подуприте под мишке да станем.‘
И уставши, исповедих се Господу Богу и мољах се
дуго. И рекох им:
,Погледајте на небо ка истоку.‘
И погледаше цареви и жена моја и видеше децу
моју са пресветлим венцима како стоје у слави
небеској. Жена моја паде на ноге моје радујући се и
говорећи ми:
,Господару мој, сада спознах да се смилова Бог на
нас и остави145спомен нашег рођења у векове векова.‘
Рече ми:
,Ако ми заповедиш, поћи ћу у град146да починем и
заспим мало и опет ћу устати на посао.‘
И пође у град и паде у јасле 147где јеђаху волови
моји, које покрадоше бољари моји. И легавши, умре.
Кнезови града тог, 148
тражећи је, нађоше је како лежи
мртва у јаслама. Видевши то,149 сви грађани завапише
плачем великим. Зачу се глас по читавом граду. И
сви се окупише и нађоше150 је мртву. И плакаху са
сузама и ридањем великим, али не само људи, него и
волови који беху за јаслама мојим. Плачући бусаху се
гледајући је мртву. Узеше је грађани 151
и сахранише је у
храму где лежаху 152
деца моја. Сироти грађани
вапијаху плачући:
,Видите ли нашу хвалу и славу како се не сахрани
у слави, него као једна од сиротих! Где је слава, где 153 је
храна сиротима, где је наша нада, где је наша утеха?‘
Елифазар
154
тада са друговима својим проведе још
двадесет дана много говорећи 155
о мени, док не пођоше
у земљу своју. Рече им Елиус и закле их:
 (183)

,Стрпите се још док 156не видимо како говори:

Праведан сам. Ја га видим као неког пропалог, који
спомиње раније своје царство, а сада пропало, и
упоређује свој престо са вишњим. И много је
дозлогрдио када рече: ,Мој престо је на небесима.‘
Сада разумех како је до краја пропао.‘157
Тада се Елиус испуни духом Сатаниним и
изговори ми 158речи страшне, које су писане у писању
Елифазовом. Када ми престаде
159
говорити зла велика,
јави ми се Господ у стубу облака, говорећи са гневом
према Елиусу: 160
,И не прими изговорене ти прељуте речи, не као
људске, него као зверске.‘
Господ ми говораше из облака. Чух глас који ми
говораше. Када ми престаде говорити, рече Господ
Елифазару:
,Сагрешио си ти и два друга твоја што рекосте лаж
мом угоднику Јову. Подигните се и молите му се да
принесе жртву за вас, како би вам се опростио грех.
Ако ли нећете, погубићу вас.‘
И донеше ми жртву и помолих се за њих како 161
би
им опростио Господ грехове. Тада Елифазар и
Велдад и Софар сазнадоше како им опрости 162
Господ
грехове, а Елиуса не удостоји. Пође Елифаз и запева
песму говорећи дружини својој:
,Опрости Господ грехове и безакоња наша. Елиус
лукави нема опроштаја грехова својих до краја
живота. Светлост његова угаснуће, а свећа његова
помрачиће се и светла његова слава поћи ће у грех,
зато што беше пријатељ таме а не светлости. Царство
његово проћи ће и престо његов пропашће, као и част
његова 163
отићи ће у ад. И заволе лепоту змијску. И част
његова, и жуч његова и отров отићи ће у ветар, јер
није поштовао Господа нити га се бојао. Јарост његова
и гнев у дому његовом, пошто не имаше милости нити
мира у свом срцу, имајући отров као аспида на језику
и у срцу. Праведан Господ правду заволе. Где нема
 (184)

лицемерја, Господ ће доћи. Припремише се свети како

би примили венце. Радујте се, свети, 164
и узвеселиће се
срца ваша како примисте славу коју жељасте.
Похвалићемо грехе ваше како бисмо очистили
безакоња наша. Лукави Елиус неће добити спомен у
животу свом.‘
Када се покренуше 165
цареви поћи домовима својим,
ја их замолих да ми дају нешто како бих дао
сиротима. И дођоше к мени говорећи: 166
,Шта желиш добити од нас?‘
Ја, помисливши сиротима учинити добро, рекох им:
,Дајте ми по једну јуницу.‘
И дадоше ми сви по једну јуницу и по златник.
Тада ме благослови
167
Господ и даде ми за једно
двоструко.
168
А сада, чеда моја, ја одлазим из живота
мојег. Ви се чувајте и не заборављајте 169
Бога, него га
свагда спомињите у срцима вашим, и170смилујте се на
сироте, и не дајте слабог171у руке силног, и не узимајте
жене од иноплеменика. А сада, чеда моја, донесите
све да 172вам поделим дом мој, да има свако своје без
бриге.‘ 173
Раздели све седморици синова, а кћерима, 174
пак, не
даде део. И ражалостише се и рекоше му:
,Оче, нисмо ли и ми деца твоја? Зашто нам не
остави део од дома твог?‘
А ја им рекох:
,Не жалостите се, кћери моје! Већи део оставио
сам вама него седморици синова.‘
И позва једну од кћери својих која се зваше
Даница и рече јој:
,Иди у клет моју и донеси ми три ковчега.‘
У њима 175
беше красота коју ум људски не176 може
исказати, јер лепота та не беше са земље, него
небеска. Сијаше светлост као зрака сунчева. И свакој
даде по једну жилницу говорећи им:
,Примите ово знамење и поставите на прса своја
како би вам било весеље за живота вашег.‘
 (185)

Рече му кћи по имену Касија:

,Оче,
177
да ли нам рече: Даћу вам већи део дома
мог, да ћете 178 бити наследнице мог дома? Шта ће нам
ове жилнице? 179 Да нећемо штогод добити од њих?
Живот имати?‘
И рече им отац:
,Не само да ћете живети од њих, него ће вас и у
живот вечни увести. Ви ћете живети на небесима. Не
сазнадосте
180
ли, чеда моја, част и славу моју када изволи
Бог помиловати ме у дан у који ме ослободи од злих
страдања и 181рана мојих и црви љутих и позва ме
говорећи ми:
,Прими три жилнице ове и, уставши, опаши се
њима као окрепљени муж. Ја ћу те упитати, а ти ми
одговори.‘ 182 183
Ја узех и опасах се њима, и у тај час ишчезоше
црви са тела мога и 184 ране исцелише. Моје тело крепко
постаде са Господом као и раније. И учини ми се као
да никада ништа не пострадах зло. Чак и камен који
имадох на срцу мом отпаде. А Господ ми рече:
,Исповеди све пређашње и садашње!‘
А сада, чеда моја, не препустите се ђаволу, нити
испуните његове заповести,185
јер претвара се у Божију
ризницу, него ојачајте и опашите се пре моје смрти
како бисте виделе све који иду на моје престављење да
се задивите Божијем делу.“
Устаде кћи 186
његова Даница и препојаса се као што
јој рече отац. И друго спознање, неземаљско, прими
у срцу свом, и поче песму анђелску певати Господу,
као што анђели певаху. Када заврши анђелску песму,
радујући се престаде. Тада се друга кћи његова Касија
препојаса. И отрже се срце њено од света и језик њен
говораше пред 187
бољарима славу Вишњем. Певаше 188
Касија песме какве нико од189људи исказати не може.
Трећа кћи његова Амалтија препојаса се и узе рог и
затруби ка Вишњем. И она 190отрже срце своје од света
певајући песму херувимску Владици и прослављаше
 (186)

славу његову. Нико не наследи прославити Оца Славе

као што се нађе у 191песми Амалтијиној, која
прослављаше рогом Бога.
Када три кћери Јовове принеше 192
три песме
Господу,
193
под анђелским вођством, 194
ја Нироје, брат
његов, сеђах близу постеље његове и све ово чух. И
друго штошта
195
чух од Јова, али не уписах. Ово, пак,
записах. Три кћери, како отпеваше и прославише 196
спаса мојег Господа,
197
нађоше спасење Божије, јер то
је велико чудо.
Јов лежаше три дана на постељи својој без болести
и стењања. И не приближи 198 199
му се болест због знамења
које му даде Господ Бог 200
препојасати се. Избави га
од страдања 201
и од црви. И када прођоше та три дана, 202
виде оне који ће му душу узети. И подигавши 203
се,
узе цитру и даде је својој кћерки Даници, а другој
[кћерки] Касији даде тамјаницу, а трећој кћерки
Амалтији даде рог и тимпан, како би узвеселиле оне
који ће му душу узети. И видеше свога оца у гробу у
слави великој. И онај 204који сеђаше на великој
колесници целиваше Јова. И нико га не виде осим
Јова. И пошто га три кћери целиваше, он узе душу
његову и узлете на колесници на исток. Тело његово 205
положисмо у гроб са трима кћерима 206његовим и
прослависмо Господа песмама Божијим. Ја, Нироје,
брат његов, са синовима 207
његовим, и са кћерима, и са
сиротима и са убогим плачући 208
рекох:
„О, тешко нама данас! Где је моћ немоћним? Где
је светлост слепим? Где је отац сиротим? Где је 209
давање сиротим? Где је прехрањивање путницима?
Где је одевање нагим? Где је заступник удовицама?“
Ко да не ожали човека Божијег Јова када се
приближи тело његово гробу? Подигоше се сироти,
слепи, хроми, удовице са плачем говорећи:
„Не покопавајте наш живот! Не покопавајте нашу
светлост? Не покопавајте оца сиротим и ништим
примање. О, куда ћемо ми? Не покопавајте нагим
 (187)

210
одевање, гладним ситост! О, куда ћемо ми, за три
дана гледајући тело непокопано, плачући и ридајући?“
И тако га положисмо у гроб. Добрим сном усну
Јов. Остави добро име, поштовано у роду и род у
векове векова. Амин.
Јов 211живљаше после рана и страдања свог још 170
година, а укупно живота свог 248 година. Виде
синове и унуке и праунуке до трећег колена не
верујући никада непријатељу свом. Као што мед
загорчава вино, такво је лукавство његово. И ако се
унижава пред тобом и саглашава, утврди своје срце и
сачувај се од њега. И да надвисиш
212
себе изнад њега.
Нити га посади поред себе како не би заискао твоје
седиште. И мисао своју не поверавај му устима својим
– превариће те непријатељ твој и у срцу свом
смишљаће како да те гурне у јаму. Непријатељ твој
плаче са сузама пред тобом, а у срцу мисли да испије
крв твоју. Богу нашем слава у векове. Амин.

Напомене

П. – Патријаршијска библиотека у Београду, број 219

С. – Руска Државна библиотека у Москви, Севастјанов, број 43
Г. – Музеј Српске православне цркве, Грујићева збирка, број 219
Н. – Народна библиотека у Београду, број 149 (стара збирка)
1
Изворни наслов је Житије и подвизи светог и праведног Јова, 6.
маја; П., С., Г.: Житије и подвизи праведног Јова. Благослови, оче; Н.:
Сказање и повест о Јову који се раније називаше богати Јовав.
2
С., Н. немају.
3
С. наставља: и шта ми се догоди.
4
С.: часно семе.
5
С. Н.: од семена Јаковљевог.
6
Г.: са децом својом.
7
Г. нема.
8
С.: Јоаве, Јоаве!; Н.: Јове, Јове!
9
Н.: која обмањује људе.
 (188)

10
Г.: Бог.
11
Г. наставља: глас.
12
Г.: Сотонино.
13
Г. нема претходне четири речи.
14
Г. нема.
15
С., Г.: Ја ћу и до смрти моје трпети и нећу се одрећи.
16
Г.: Јову.
17
С., Г. имају даље у свим случајевима облик Сатана.
18
Г. наставља: заповест.
19
Г. нема.
20
С., Г.: И одговори му Јов.
21
С., Г.: ка Господу.
22
Г.: сто педесет.
23
Г.: седам тисућа за одевање.
24
Г. нема претходну реченицу.
25
Г.: да су увек трпезе пуне хлеба.
26
Г. наставља: тисућа.
27
Г.: Богу.
28
Г.: овнова.
29
Г.: три.
30
Г.: поплените дом његов.
31
Г.: огњу га предадох да и њега погубим.
32
Г. нема претходне две речи.
33
Г.: Стиже ми други глас – деца моја погибоше.
34
Н. наставља: ван града.
35
С.: утроба моја.
36
С. нема даље све до реченице „И рекох црвима.“
37
Г.: удови тела мога.
38
Н. нема претходну реченицу.
39
Н.: послао.
40
Н.: Нити видех смрт деце своје.
41
Н.: пси дома мог.
42
Н.: пође; Г.: оде.
43
Г. нема.
44
Н.: шта рекох жени.; Г.: А Сатана чу шта рекох.
45
Н.: да је човек пекар.
46
С., Н.: мало хлеба да дам мужу и себи.
 (189)

47
Н.: А он ми одговори овако.
48
Н.: сребрњаке.
49
С., Г.: да вам буде.
50
Н.: и узми хлеба колико ће ти са мужем бити потребно за три
дана.
51
С., Н., Г.: даде јој три хлеба.
52
Н. уместо претходне реченице има: И свима који су се затекли.
53
Н.: три хлеба.
54
Г. наставља: моја.
55
Н.: слушкиња недостојна.
56
Н.: моји и твоји синови и кћери.
57
С., Г. настављају: и не даде ми.; Н.: и просих од њега.
58
Н.: Дај ми сребрнице и узми хлеба!
59
Н. наставља: и узми три хлеба да вам буде за три дана!
60
С., Н.: Устани и узми.
61
Н.: пред свим људима.
62
Н.: Народ се зачуди.
63
С., Н., Г.: Није ли ова госпођа заштитница свих сиротих, жена
Јовова.
64
Н.: даде острићи.
65
Н. наставља реченицу другачије: и многе трпезе стајаху у дому
њеном за исхрану сиротих и странаца.
66
С., Г.: главу своју.
67
С.: главу своју.
68
Н. нема претходну реченицу.; Г.: даде власи своје на пострижење
за хлеб.
69
С., Н., Г. имају ову реч.
70
Н. наставља: и хаљине скупоцене.
71
Н. наставља: и носи врећу.
72
Г.: продаде.
73
Н.: даде острићи.
74
Н. нема претходне две реченице.
75
Н.: Јове, дотужи ми ова болест.
76
С.: како да кажем реч Богу.; Н.: како да кажем Господу.
77
С., Г.: реч Господу.; Н.: говорећи супротно Господу.
78
Н.: славу.
79
Н.: и колико добара примисмо од Господа.
 (190)

80
Н.: од мене и од жене моје.
81
Н. даље нема до краја пасуса.
82
С., Г.: обрадује се.
83
Н.: умирите се и чујте о страдањима мојим. Н. на том месту
окончава реченицу.
84
Н.: цареви земаљски.
85
Н., Г. настављају: које ми се збише.
86
Н. прескаче део све до реченице „Када дођоше у Авсиду.“
87
Г. нема.
88
С., Г.: од великог богатства.
89
С.: камењу мом.
90
С.: царство.
91
Н.: цар ове земље.
92
Н.: упиташе.
93
С., Г.: тамирски цар; Н.: таимански цар.
94
С. нема до краја реченице, као нити прве две речи у следећој.
95
Н.: Они павши поклонише ми се лицем до земље.
96
Н. наставља: један другом.
97
С., Г. настављају: И затим испитиваху желећи сазнати истину о
мени и рекоше: „Зар је ово Јовав који слаше по свим градовима.“; Н.
нема даље до краја пасуса.
98
Н.: Посветише ми она три цара.
99
Н.: Елдад; Г.: Елиусак.
100
Н.: Када се приближише, хтедоше ми прићи ближе, и одмах
устукнуше због смрада мојег.
101
Н.: држећи у рукама мирисне биљке.
102
С.: кадећи около себе.
103
Н.: И приђе Елдад; Г.: Елеус цар.
104
Н. уместо свих ових питања има само једно: Ти ли си Јов који
цареваше са нама?
105
Н.: И одговоривши, рекох му.
106
Г. нема претходне две реченице.
107
Г. нема претходне две речи.
108
Н.: своје цареве.
109
Н. наставља: и рече им.
110
Г. нема претходне две реченице.
111
Г. нема претходну реченицу.
 (191)

112
С. наставља: Ти ли си онај који цркве песмама оглашаваше?; Г.:
Ти ли си онај који имаше педесет трпеза испуњених сваким благом и све
за сироте?
113
Н. има нешто другачије претходно Елиусово казивање:
„Приближите се, ово је бивши цар Јовав!“ И пришавши ми, питаху ме:
„Где је многославни престо твој? И где је твоје злато, и драго камење, и
бисер, и хаљине? Где је одевање убогих и храна ништих и сиротих? И
где су столови златни и постеље са драгим камењем? И где су трпезе
убогих, испуњене свим добрима земаљским? Где је мноштво камила,
волова и рала који прехрањиваху убоге и ношаху им храну и потребно?
Где.“ Н. даље има већи прекид.
114
С. наставља: а слава његова неће проћи.
115
Г.: Ви цареви и кнежеви нестаћете.
116
С.: Елифаз; Г.: Елеус цар.
117
С., Г.: дивно.
118
С.: Елифаз.
119
Н. се наставља одавде.
120
С., Г. увек: Велдад; Н.: Елдад.
121
С. се прекида на овом месту.
122
Н.: А ти, царе Елифаксе.; Г.: Молим те.
123
Н.: Ја сам Јов, бивши цар земље ове.
124
Н. наставља: Бога нашег.
125
Г.: Они су земаљски прах.
126
Н. наставља: и ја једну реч.
127
Н. наставља: хоћеш.
128
Г.: како стоје небеса.
129
Н.: Софар, други цар, рече ми.
130
Н.: Исцељење моје је од Господа мог.
131
Г.: Лечење моје и здравље су од Бога, а то лечење је рај.
132
Н. наставља: коју имаше.
133
Н.: бојећи се да је, ухвативши је, не одведу.
134
Н., Г. настављају: поклони им се и.
135
Н.: са плачем.
136
Н.: Елифаксе.
137
Н.: колику славу и хаљине царске имадох.
138
Н.: А сада, видите ли одећу моју?
139
Н. наставља: И исплакавши се, престадоше.
 (192)

140
Н.: И свукавши Елифакс царску хаљину багреницу, и обуче жену
моју.
141
Н.: Молим вас, цареви, заповедите војницима својим.
142
Н.: која је пала на децу моју, да узмем кости њихове.
143
Г.: цар.
144
Н. наставља: Како да верујемо твојим речима?
145
Г.: И рече ми.
146
Н.: да се прихватим посла који имам.
147
Г. нема претходне четири речи.
148
Н.: Кнез града тог, тражећи је, не нађе је. Увече уставши, обиђе
јасле и нађе је мртву.
149
Н.: плач.
150
Н.: И вапијаху плачући, али не само људи, него и волови моји
које беху узели бољари моји.
151
Н.: Узеше тело њено грађани и положише је у храм који паде на
њену децу.
152
Н.: Сироти града тог велики плач учинише говорећи.
153
Н.: Како се наша храна и слава не погребе часно, него као једна
од сиротих! Где је слава, где су престоли, где храна сиротима?; Г.: Где је
слава, где је престо и нада, где је храна сиротима, где је наша нада и
утеха?
154
Н.: двадесет седам.
155
Н.: Елифакс.
156
Н.: Стрпите се и нећемо поћи у своју земљу док не видимо Јова
како говори: праведан сам. Ја га видим. Н. се на овом месту прекида и
даље нема велику целину.
157
Г.: делима.
158
Г.: Елифаровом.
159
Г.: у изгледу.
160
Г.: проклете.
161
У издању стоји Елпфар, што је вероватно грешка.
162
Г.: Елифазар.
163
Г.: и част његова са леве стране.
164
Г. наставља: Божију.
165
Н. наставља: Господу из свег гласа. И рече царевима и
војницима: „Подигните се и пођимо у град и узвеселимо се ради
Господа.“ Ја Јов запросих.
 (193)

166
Н.: Шта просиш од нас?
167
Н.: И дадоше ми. Када одоше она три цара у своје земље, опет
ми се јави Господ и рече ми: „Када основах земљу и утврдих небо где
беше.“ И сада ми много говораше што није написано овде. И рече ми:
„Прими три жилнице и припаши њима бедра своја и учврсти се као муж
крепак. И молим те, а ти ми одговарај и благослови ме.“ И даде ми за
једно двоструко што ми беше узео.
168
Н., Г.: овог.
169
Н., Г.: него га свагда имајте у срцима својим.
170
Н.: немоћног у руке силних.
171
Н.: од тих иноплеменика.
172
Н.: И сада разделите дом мој док је још душа моја у мени.
173
Н.: И раздели сав дом свој седморици синова својих, а.
174
Н.: И рекоше Јову.
175
Н.: „Иди, кћери, у клет моју и донеси ми три ковчега. У њима се
чува злато и даћу вам део.“ И пође она и донесе три ковчега. И када их
откључа, узе такву красоту какву ум људски не може исказати.; Г.: „Иди
у клет моју и донеси ми три ковчега. У њима се чува злато.“ И када
донеше ковчеге, у њима беше красота какву ум људски не може
исказати.
176
Н., Г.: земаљска.
177
Г.: Даћу вам већи део дома мог него браћи вашој.
178
Н.: Шта ће нам бити од силних ових жилница?
179
Н. нема последњу реченицу.
180
Г.: Господ.
181
Н.: Не знате ли, чеда моја, част и славу моју коју примих од
Господа после много рана и страдања, о чему слушасте од мене, када ми
се јави Господ и позва ме говорећи ми.
182
Н.: И када узех.
183
Н., Г.: погибоше.
184
Н. нема претходне две речи.
185
Н.: А сада, чеда, не препустите се ђаволу, нити поступите по
његовој вољи, чак иако се и превише устреми на вас, него ојачајте.; Г.:
јер створисте ризницу говорећи.
186
Н.: и препојаса своје тело као што јој заповеди отац.
187
Г.: песме небеске.
 (194)

188
Н.: Тада се и друга кћи његова, Касија, препојаса и говораше
анђелски пред бољарима, као што нико од људи не може исказати.
189
Н.: Малтија.
190
Г.: анђеоску.
191
Н., Г.: Господа.
192
Н. нема претходни део реченице.
193
Н.: Нир, братанац Јовов.
194
Г.: на постељи његовој.
195
Н.: И друго много шта не уписах из уста Јовових када хтеде
преставити се. Други написаше много о њему што није написано овде.
196
Г.: нађоше спасење себи.
197
Н. нема претходне две реченице.; Г.: јер то беше величање
Господње.
198
Н. нема.
199
Г. нема.
200
Н. нема претходну реченицу.
201
Н.: оне мужеве.
202
Н.: И подигавши се сам.
203
Г. нема.
204
Н.: И видеше једног четвороликог, веома красног мужа, који
сеђаше. И он целива Јова.
205
Н. наставља: и са децом његовом.
206
Н. нема остали део до краја, него завршава следећим речима: Јов
живљаше после рана и страдања у слави великој још 170 година, а
укупно живота свог 248 година. Богу нашем слава у векове. Амин.
207
Г.: са синовима његовим, и са сиротима, и са удовицама и са
убогим.
208
Г. нема.
209
Г.: Где је отац сиротим? Где је примање туђинаца? Где је
пречица путницима?
210
Г. нема претходне три реченице.
211
Г. нема до краја реченице.
212
Г. наставља: са десне стране.
 (195)

О Самсону*
(Прва верзија)

Самсонов отац Маноје беше Јаковљев син из

Асировог племена. Беше бешчедан, јер жена његова
беше неплодна. И беше Маноје тужан због немања
деце. И мољаше се Богу да му подари чедо. И једног
дана ораше Маноје на њиви. И дође анђео Господњи у
дом његов говорећи жени његовој:
„Жено, чувај се од овог дана. Месо да не окушају
уста твоја нити било коју другу нечистоћу. Нити вино
нити медовину да пијеш. Зачела си у утроби и имаћеш
дете.“
И оде анђео од ње. А када дође муж увече, извести
га. Маноје рече жени својој:
„Зашто ми не јави да и ја видим онога ко те
извести како бих поверовао тим речима?“
И рече жена:
„Доћи ћу други дан ако дође и јавићу ти.“
Затим анђео опет дође трећег дана говорећи жени:
„Рекох ти сачувај се од меса и вина и свега
нечистог, јер у утроби заче и родићеш мушко дете.
Вино и медовину да не пије. И бритва да не такне
његову главу, јер ће власи главе његове бити
изабране.“
И рече жена анђелу:
„Господару, ако су истините речи твоје, седи док
не дозовем мужа свог са њиве.“
И допусти јој анђео. Она позва мужа свог у дом.
Он обедоваше не мислећи да је то анђео. Рече му:
„Ти ли си човек Божији који и јуче дође у мој дом
и рече жени оне речи?“
А анђео рече:
„Ја сам тај који рече жени твојој да се од данас
сачува од било какве нечистоће која би ушла у уста
 (196)

њена, и ништа што је од лозе да не пије нити од

алкохола, и бритва детету да не дотиче главу.“
Чувши ово, Маноје рече анђелу не верујући да је
то анђео:
„Господару, ако су истините твоје речи, седи и
сачекај да одем и донесем јаре од мојих јарића да га
закољем па да једеш.“
Рече му анђео:
„Иди!“
И довевши Маноје јаре из стада, закла га. Рече му
анђео:
„Положи га на камен.“
И стави га анђео крај жезла свог који беше у
његовој руци. И изиђе огањ ватрени из жезла и спали
жртву. Учинивши то анђео са жртвом, одмах узиђе на
небо. А Маноје, видевши преславно чудо, паде на
земљу и би као мртав. И рече својој жени:
„Погибосмо, жено, јер Бога видесмо!“
Одговоривши, жена му рече:
„Не, господару, нећемо умрети, него ће Бог
испунити мољења наша, јер и жртву нашу прими.“
И пошто ово би, заче жена Манојева и роди сина и
даде му име Самсон. И постаде муж силан телом и
крепошћу. Овај, дакле, Самсон вина и алкохола не
окушаше још од мајчине утробе. И беше чуван од
вишње благодати. А када се одаде пијанству и блуду,
тада постаде за поругу непријатељима својим. Док
одрасташе, побеђиваше многе у Израелу.
Догоди се једном док се играше на пољу да наиђе
на њега војска од њих дванаест хиљада. И немаше у
рукама нити мача, нити палице нити било каквог
оружја за помоћ. Нађе у пољу суву магарећу чељуст. И
узе је у руке и победи њом дванаест хиљада војника. И
ожедневши од умора, помоли се Богу. И стиснувши
суву чељуст, исцеди из ње воду и напи се до ситости.
 (197)

И живљаше Самсон у врлинама чувајући

заповести Божије. И многа јуначка дела учини
Јеврејима.
А иноплеменици, не могавши гледати његове
храбре победе, почеше га лукавством придобијати
како би га погубили. И почеше правити пирове са њим
и опијати се вином. И поче се окупљати са
иноплеменицима и њихове савете примати. Мати
његова саветоваше му да узме жену из свог племена. И
не послуша је.
Тако, једног дана опише га иноплеменици вином.
Ставише га у седам железних окова, јер не смеђаху га
се дотаћи другачије док га не напише до преситости.
Учинише тако да када се истрезни и види на себи ужад
железну, да им се закуне да се више неће покретати на
рат са њима и узнемиравање. Када се Самсон у поноћ
пробуди истрезнивши се од вина, схвати да је
заробљен узама. И уставши, покида окове и изиђе. И
нашавши градска врата затворена, подлеже својим
раменима и истрже врата заједно са кулом из корена.
И одневши их, изиђе и положи их на врх планине. И
оставивши их оде.
И уставши ујутро, иноплеменици нађоше град свој
разорен, и врата како стоје на врх планине, и покидане
окове које беху ставили на њега. И уплашише се не
знајући шта да чине. Разгневивши се, Самсон их
нападе и нанесе им многе напасти. А иноплеменици се
досетише да му дају жену из свог рода, што и
учинише.
Када беху заруке, пође видети заручницу своју. И
на путу срете лава и уби га. И после извесних дана
идући нађе рој пчела који се уселио у лављу главу. И
узевши од меда, јеђаше и однесе заручници својој. И
дође триста младића од иноплеменика и вечераху са
њим. И опивши се, Самсон им рече:
 (198)

„Упитаћу вас загонетку и ако ми истину кажете о

томе, даћу вам триста одећа. Ако ли ми истину не
кажете, узећу вам ваше одеће.“
А они рекоше:
„Реци.“
И рече им Самсон:
„Шта је то што изиђе од нејестивог јестиво и од
горког слатко?“
Чувши синови иноплеменика, недоумеваху се.
Испросише рок од петнаест дана. И даде им како
замолише. И отишавши његовој жени Далиди, рекоше:
„Знаш да си од нашег рода и ради тога те дадосмо
прехрабром Самсону да не страхујемо од њега. Сада
измоли од њега загонетку да ти је исприча и извести
нас како нам Самсон не би узео нашу одећу.“
И договоривши се са њом, одоше. Када дође
Самсон својој жени, Далида му рече:
„Зашто ме не учиш гатањима својим која знаш те
да и ја са вршњакињама постављам загонетке и
одгонетам?“
А Самсон рече:
„А шта хоћеш да ти кажем реци ми?“
А она му рече:
„Загонетку коју рече данас иноплеменичким
синовима.“
И рече јој:
„Ето, када иђах сâм, убих лава и затим у време
када поново туда пролажах, нађох рој пчела који се
уселио у његову главу. И узевши од меда, јеђах и теби
донесох.“
Ова лукава, чувши то од њега, извести синове
иноплеменика. И када дође уговорени дан, упита их
Самсон за загонетку коју им беше поставио мислећи
да не знају одгонетку. И рекоше му синови
иноплеменика:
„Убио си лава и у његову лобању угнездио се рој
пчела и то си јео из њега.“
 (199)

Самсон им рече:
„Да нисте жену моју Далиду ставили на муке, не
бисте знали загонетку.“
Тако иноплеменици надмудрише дивног Самсона
и узеше му одећу. Иноплеменици затим мољаху
Далиду да кротошћу сазна све о њему, о белегу
његовог рођења да толику телесну снагу има. И
преваром га упита Далида:
„Који су белези твог рођења и својства твог раста
и како имаш неизрециву снагу?“
Он јој испрва не исприча о снази својој одакле је и
како је има. Беше обасут многим ласкањима од ње. И не
помишљајући на своју погибију, несрећник јој рече све:
„Јави се анђео мајци мојој и рече за рођење моје, и
за снагу и да бритва не дотакне главу моју. А обележје
моје велике снаге јесте седам власи на мојој глави. И
од њих долази моја снага.“
Чувши ово, Далида извести иноплеменике. И
вребаху згодну прилику како би га погубили. Када се
Самсон опи преко мере, остригоше му косу.
Истрезнивши се од вина и пренувши се, Самсон се
нађе немоћнији од било ког човека. Тада дођоше
иноплеменици и ископаше му очи. И настаде страшно
чудо. Он који беше некада храбар и од кога се бојаху
хиљаде хиљада, беше изложен смеху зле и лукаве
жене.
Испричаћемо и о његовој смрти. Он имаше једног
слугу који му помагаше по лишавању његових очију.
И доношаше му воду и напајаше га. Израстоше власи
његове главе и беху као и раније, пре пострижења. И
опет дође на ранију снагу. И сачека згодну прилику
када Далида јеђаше и пијаше са љубавницима својим у
високој палати коју сазида Самсон...

Напоменa

*
Изворни наслов је О Самсону и о његовом оцу.
 (200)

1
О Самсону
(Друга верзија)

Беше муж по имену Маноје. Бешчедан беше. Беше

веома у печали због деце. Једног дана Маноје ораше.
И у дом његов дође анђео Господњи и рече жени
његовој:
„Чуј, жено, не узимај у уста своја ништа погано,
нити вина пиј, него прими и сачувај дане колико ти
рекох како би из утробе своје родила сина, дете Богом
наречено.“
Када беше вече, дође Маноје у дом свој. И исприча
жена шта јој рече анђео. И рече Маноје жени својој:
„Зашто ме ниси позвала да бих га видео? Него, ако
опет дође, онда ме позови и ја ћу ти поверовати.“
Када поново дође анђео у дом његов, рече жени
његовој:
„О, рекох ти сачувај се од свега нечистог и многог,
јер ћеш родити сина по Божијој заповести. И велика
дела ће учинити на земљи.“
И рече жена анђелу:
„Господару, ако су истините речи твоје, седи ту
док не дозовем 2мужа свог са њиве.“
Он јој рече:
„Позови.“
Она пожуривши позва мужа свог. Дође Маноје у3
дом свој и виде анђела како седи, али као неки човек.
Рече му Маноје:
 (201)

„Ти ли си, човече, јуче долазио у мој дом и рекао

онакве речи?“
Анђео рече:
„Јесам! И опет ти говорим, сачувај жену 4
своју од
сваке нечистоће. Вина и меда да не узима. И родиће
дете и ништа га неће дотаћи. Све непријатеље
подлагаће под 5ноге своје. И нико га неће победити.“
Чу Маноје и рече анђелу Господњем мислећи да је
човек:
„Господару, ако су истините речи твоје, седи ту и
почивај6 док ти не донесем јагње и припремим ти да
једеш.“
Рече му анђео:
„Донеси!“ 7
Маноје донесе
8
јагње. И рече [анђео]: 9
„Положи га на камен. Ако ли га не ставиш, нећу
га јести.“
И постави га Маноје. И узе анђео жезло које
држаше у својој руци и 10сажеже јагње и створи анђео
пламен. И узиђе на небо. И виде11 Маноје чудо велико.
И би Маноје као мртав од страха. И рече жени својој:
„Не спознах срце своје!“
И рече му жена: 12
„Не бој се. Господ допусти чудо.“
И дотаче се Маноје жене своје и роди сина и даде
му име 13Самсон. И би муж јак, у снази својој крепак.
Чуваше закон да вина и меда не пије још од утробе
мајке своје. Беше муж разборит и разуман 14све док се
не напи вина. Тада постаде за поругу свима.
У јунаштву свом многа дела учини. У младости
својој играше се као15
дете. Отац његов имаше ливаду и
Самсон је чуваше. И дође војска16
велика од дванаест
хиљада. И падоше у ливаду оца његовог. И немаше
Самсон у рукама својим нити мача, нити дрвета, нити
штапа каквог, него нађе кост магарећу и 17
узе је у руку
своју. И поубија оних дванаест хиљада. И од великог
 (202)

труда ожедне 18
веома. И помоливши се Богу, саже се на
суву земљу и напи се воде и утоли жеђ своју.
Беше [Самсон] муж богобојажљив и милостив. И
сваког непријатеља побеђиваше. И сваком 19 народу
наруга се. И неверни народи велики метеж имаху 20
како да га погубе. Самсон се 21
често опијаше. И
помеша се са иноплеменицима и не послуша савете
мајке своје и узе жену од неверника којој беше име
Далида.
Једног дана Самсон се опи вином. И дођоше
неверници и рекоше:
„Шта да му учинимо? Самсону железо не 22
може
ништа. Нити га можемо ухватити и погубити.“
И оковаху му ноге и руке и приковаху га за кулу.
Када се Самсон пробуди у поноћ и осети да је окован,
покида седам верига и дође на врата града. И кулу града
тог однесе на гору високу. И врати се опет. И поубија23
оне, а друге свеза коњима за репове и растрже их.
Идући Самсон путем, срете лава и уби га. И затим
у друго време дође и нађе главу његову 24
пуну пчела. И
узе меда из главе
25
лавље и јеђаше. И донесе жени
својој Далиди. И дође затим Самсону триста младића
неверника зближивши се са њим. Једног дана увече им
рече Самсон:
„Ако ми разумете причу коју ћу вам рећи, даћу
вам по свиту. Ако ли не разумете, онда ћете ми дати
триста ваших свита.“
А они рекоше:
„Реци.“
И рече:
„Шта је то што убих најгорче на свету и нађох у
глави његовој слађе од свега?“ 26
Чуше неверници и не разумеше. И рекоше:
„Самсоне,
27
дај нам времена да поиштемо и да ти
сазнамо.“ 28
Он им даде рок од петнаест дана. Они тајно
дођоше његовој жени Далиди и рекоше јој:
 (203)

„Реци нам, госпођо,

29
одговор тај и ми ћемо ти
учинити шта желиш.“ 30
Далида на постељи рече Самсону:
„Господару, реци ми 31
о ономе што рече
неверницима да и ја знам.“
Помисли32 Самсон да му је жена пријатељ и исприча
јој. Рече јој:
„Лава
33
убих и затим нађох у глави његовој мед и
јеђах. Дакле, ништа није љуће34
од лава тог.“
Далида исприча онима. Они дођоше и рекоше му.
И узеше му триста свита. Веома се чуђаше Самсон не
верујући да им исприча
35
Далида. Рече мати Самсону:
„Жена твоја Далида исприча.“
Он рече мајци својој: 36
„О, мати моја, како да исприча Далида? Где
бољег мужа од мене да нађе? Ја сам над царевима цар, 37
и над храбрима најхрабрији, и над мудрима мудрац.“
Затим рекоше неверници Далиди:
„Ако хоћеш нашу љубав имати, испитај мужа свог
Самсона где му је моћ, где сила, па да га погубимо и
провеселимо се с тобом.“
Проклета Далида узевши ноћу Самсона поче
плакати. Рече јој Самсон:
„Реци ми зашто плачеш? Шта је теби? Свега имаш
довољно. Од мене је једино Бог јачи. Ти мноштво
слугу имаш и теби се сви клањају. Реци ми зашто
плачеш?“
Проклета Далида рече:
„Каква сам ја твоја жена када не знам где живе
толика твоја моћ и сила.“
Самсон се насмеја и рече:
„Седам власи главе моје предаде ми анђео
Господњи.“
Она се на то обрадова и исприча неверницима. Они
направише весеље и опише Самсона вином и остригоше
главу његову. И постаде Самсон немоћан више него и
један човек. Они га ослепише.
 (204)

Уђе Самсон у гору и узе са собом вођу. Вођа често

омиваше главу његову водом. Када порастоше власи
његове, постаде моћан као пре. Тада га вођа доведе у
палату његову. Беше палата његова на једном стубу.
Они се сви весељаху у дому његовом са Далидом. И
узе Самсон стуб и потресе га. И рече:
„Иди и ти, душо моја, са нечастивима у ад, јер
жалост дома мог поједе ме.“
И потресе стуб и сви неверници са Далидом
падоше ту. Погибе и Самсон.
Видите ли, браћо, шта чине жене и то каквим
мужевима? Зато не веруј жени и не откривај јој срце
своје, јер неверна је жена.
Богу нашем слава у векове. Амин.

Напомене

С. – Софија, Народна библиотека, број 309

1
Изворни наслов је Слово о Самсону.
2
С.: Анђео рече.
3
С.: Дође Маноје и виде анђела како седи у дому његовом и не
позна га, јер беше као човек.
4
С.: од сваког нечистог јела. Нити меда нити вина да не пије.
5
С. нема до краја реченице.
6
С.: Господару, ако истину говориш, седи ту и почекај док не
донесем јаре и спремим ти јело.
7
С.: Оде Маноје и донесе јаре. И рече му анђео.
8
С.: постави.
9
С.: Ако ли то не послушаш.
10
С.: И узиђе до небеса.
11
С. нема претходне две речи.
12
С.: Не бој се, нећемо умрети. Господ пусти чудо своје.
13
С.: имаше.
14
С.: Беше муж веома разуман у свему све док се не напи вина и
меда. Тада му се сви ругаху.
15
С.: имаше ливаде и Самсон их чуваше.
 (205)

16
С.: ливаде.
17
С.: Немаше Самсон у рукама својим нити дрвета нити штапа,
него нађе магарећу кост и узе је у руке своје и поубија свих дванаест
хиљада војника.
18
С.: И помоли се Богу и отвори се земља.
19
С.: велику бригу.
20
С.: Самсон се опијаше вином.
21
С.: Како се помеша са неверницима.
22
С.: Шта да му учинимо? Не можемо га погубити.
23
С.: И сатре седам верига и дође на врата града. И нађе град
затворен. И узе врата градска и кулу и однесе их на гору високу. И врати
се Самсон и поубија све, а друге свеза за репове коњима и уби их и
сажеже домове њихове.
24
С.: И узе главу лављу и јеђаше мед.
25
С. наставља: и она јеђаше.
26
С.: Они не разумеше.
27
С.: Дај нам рок од пет дана да ти прорекнемо.
28
С.: Он им рече: „Дајем.“
29
С.: Реци нам о тој речи, ми ћемо ти узвратити шта желиш.
30
С.: Далида рече у постељи његовој.
31
С.: Господару, испричај ми дело твоје и речи да и ја знам.
32
С.: Помисли Самсон да жена његова неће испричати и рече јој.
33
С.: Лава убих и онда нађох у глави његовој мед и јеђах добар мед.
34
С.: Тада им проклета Далида исприча.
35
С. нема претходне две речи.
36
С. нема претходну реченицу.
37
С. наставља: И не поверова Самсон.
 (206)

1
О Самсону
(Из Палеје)

„Маноја слушала јеси давно, душо,

који беше у заносу Божијем,
који од неплодности тада прими плод2 обећања.
Побожности његовој уподобимо се.“
3
Овај Маноје беше из Асировог колена, а беше
бешчедан, јер жена његова беше неплодна и не
рађаше. И беше Маноје у печали
4
због деце и мољаше
се да би му се родило чедо. Једног дана док Маноје
ораше на њиви својој дође анђео Господњи у дом
његов говорећи жени његовој:
„Жено, чувај се од овог дана. 5Месо да не окушају
6
уста твоја нити било шта нечисто. Вино и сикер да не
пијеш, него од овога дана сачувај се од свега шта
7
ти
заповедим, јер ћеш у утроби зачети и родићеш
8
сина.
Пошто је Назарећанин, биће Божије дете.“
И оде анђео од ње. 9А када дође муж увече,
исприча му ово. А њен муж Маноје рече:
„И зашто ме ниси позвала да и ја видим тог
човека? Него, вечерај сада са мном, те када буде опет
дошао, позови ме да га видим и ја. И тако ћу ти
веровати тим речима.“
И тако учини жена како јој муж заповеди, јер
Маноје и његова жена беху богољубиви живећи по
заповестима Господњим и по закону његовом.
10
Ујутру,
када анђео дође жени његовој, рече јој:
 (207)

11
„Не рекох ли ти јуче, о12жено, да се чуваш од сваке
нечистоће, вино и сикер да не пијеш, јер ћеш у
утроби зачети и родићеш
13
мушко дете, и сачуваће га
Бог. Вино и сикер да не пије. И бритва његову главу
да не такне, јер ће дете Богу бити Назарећанин.“
И рече жена анђелу:
„Господару, ако су истините 14
речи твоје, седи док
не дозовем мужа свог са њиве.“
И рече јој анђео:
„Иди!“ 15
И отишавши, жена позва мужа свог. Када дође
муж њен Маноје, нађе16 анђела Господњег како седи, и
мишљаше да је човек. Рече му:
„Ти ли си човек Божији који јуче дође у мој дом и
рече жени мојој оне речи?“
17
Анђео Господњи рече:
„Ја
18
сам тај који рече да се жена твоја сачува од
данас сваке нечистоће која би ушла у уста њена, и19
ништа да не једе што је од 20
грожђа, и сикер да не пије,
јер ће жена твоја родити 21
мушко дете,
22
које неће смети
да пије вино и сикер, и железо неће смети да му
дотиче главу, јер ће дете бити Богу Назарећанин.“
Чувши то Маноје, рече анђелу Божијем мислећи да
је човек:
„Господару, ако су истините 23
твоје речи, седи и
сачекај док не донесем јаре.“ 24
И сачека га анђео Господњи. И донесе јаре. И рече му:
„Положи га на камен, јер ако га закољеш, нећу га
јести. Ако ћеш учинити 25
жртву Господу Богу свом,
биће ти за молитву.“
26
И стави га Маноје на камен. И наслони анђео 27
Господњи крај жезла који беше 28у његовој руци. И
изиђе пламен и сажеже жртву. 29
А анђео постаде
пламен огњени и узлете на небеса. 30А Маноје,
видевши преславно чудо, паде на земљу и би као
мртав. И када прође доста часова, устаде и рече својој
жени:
 (208)

31
„Погибох, о жено, јер видесмо Бога!“
Видевши Божије чудо, Маноје се уплаши да не
умре. И одговоривши, жена му рече:
„Не, господару,32 нећемо умрети, него ће мољење
наше испунити Бог, јер и жртву нашу прими. Да није
хтео наше 33
мољење примити, не би нити жртву нашу
примио.“ 34
И пошто ово би, заче жена Манојева и роди сина
и даде му име Самсон. И35беше муж силан док имаше
сапутницу уздржавање. И када постаде роб
нечистоће, тада би на подсмех 36
непријатељима. Јер док
Самсон вина и сикера не пијаше од утробе мајке
своје, чуваше га вишња благодат. А37 када се одаде
пијанству и нечистотом себе издаде, тада беше за
поругу непријатељима својим. 38
Како Самсон одрасте,
многе победе донесе Израелу. 39
Догоди се једног 40
дана да на њега наиђе двадесет
хиљада војника. И немаше у рукама својим нити
неког 41оружја нити мача, или палицу 42или било шта
друго. Нађе 43у пољу магарећу 44
чељуст,45 и узевши је у
руке, победи оних двадесет 46 хиљада. И ожедневши
од покретања и од труда, 47
помоли се Богу. И
стиснувши суву чељуст, исцеди воду из ње и напи се
до ситости. И престаде његова 48
жеђ. И беше силан муж
и добар и пун врлина, чувајући заповести Божије.
Због тога
49
га мудри песнопевац помиње говорећи
овако: 50
„Ко раније 51
чељушћу магарећом победи
иноплеменике, 52
сада је за поругу нечистим
страстима.“
Самсон придоби Израиљу многа јуначка дела. 53
И
премноге победе учини над непријатељима. А
иноплеменици,
54
не могавши трпети 55
храбре његове
победе, почеше вешто нападати56 на њега како би га
погубили. И почеше гошћења правити са њим.
Самсон се поче57 опијати вином и помеша се са
иноплеменицима. Не повинова се саветима мајке
 (209)

58
своје да узме жену из свог народа, него 59
беше са
иноплеменицима једући и пијући са њима.
Једног дана када се 60
опи вином, оковаше га
иноплеменици железом. 61
И седам великих железа
положише 62
на њега. И не смеђаху му се приближити63
трезном. Због тога напише га вином и оковавши 64
оборише
65
га, тако да када се истрезни од вина, да им
обећа да66 више неће ратовати са њима никада, нити их
пленити. Када се Самсон у поноћ 67пробуди
истрезнивши се од вина, разуме да је свезан. Одмах68
уставши покида узе и седам окова сатре до краја.
Уставши приђе и нађе градска врата закључана. И
подлегавши својим раменима, разљуља 69
врата градска
са пиргом из основе и истрже их. И 70
одневши их,
изиђе на планину и остави их, те отиде.
Уставши ујутро, иноплеменици нађоше 71
град свој
разорен,
72
и врата како стоје на планини, 73
и покидане
окове. Не домишљаху се шта се учини. А Самсон,
противећи им се, изиђе и улови мноштво лисица у
време жетве и привеза им за репове 74
запаљене свеће и
пусти скроз 75
у њихове њиве. И попалише се и
изгореше. И учини им друге невоље. А
иноплеменици се посаветоваше 76
да му дају жену из
свог народа, што и учинише. 77
И када беху заруке, пође видети заручницу своју. И
нађе на путу лава и уби га. После неког дана, пролазећи
крај оног места, 78
нађе мноштво пчела које су се уселиле у
лављу главу. И окусивши од меда њиховог, узе и донесе
и заручници својој. И дође триста младића
иноплеменика и вечераху са њим. И опивши се, Самсон
им рече: 79
„Упитаћу вас за причу, коју ако нађете, даћу 80
вам
триста одећа. Ако ли не пронађете, узећу вашу.“
А они рекоше:
81
„Реци.“ 82
И рече Самсон:
 (210)

„Шта је то што изиђе од нејестивог јестиво и од

горког слатко?“
Чувши иноплеменички синови, не разумеше. 83
И
затражише од њега рок колико пожелеше. И
отишавши Самсоновој жени Далиди, рекоше јој:
„Знаш да си од нашега рода и због тога те84 дадосмо
храбром Самсону да не85 страхујемо од њега. Сада га
упитај да ти каже причу и реци нам да знамо како нам
не би узео одећу.“
И договоривши се са њом, одоше. Када јој Самсон
дође, рече му Далида:
„Зашто ме не научиш за причу коју знаш како бих
другарицама 86
мојим, надмудривши их, узела од њих
награду?“
„И шта хоћеш да ти кажем?“
А она рече:87
„Причу коју си рекао данас иноплеменичким
синовима.“
А он рече: 88
„У оно време када иђах сâм, убих лава и када у
време жетве пролажах, нађох 89
мноштво пчела како су
се уселиле у његову главу. И узевши од меда, јеђах и
теби донесох.“
Ово сазнавши лукава од њега, исприча синовима
иноплеменичким. А када дође време, 90
затражи Самсон
одеће синовима
91
иноплеменичким
92
мислећи да не знају
причу. А они му смело 93рекоше:
„Нађосмо ти причу.“
Он им рече: 94
„Па шта кажете?“
А они рекоше:
„Убио си лава и у његову осушену главу 95
усели се
мноштво пчела и ти96 јеђаше од тог меда.“
И рече Самсон:
„Да 97 нисте испитали Далиду, не бисте сазнали
причу.“
 (211)

Тако овог дивног 98

Самсона иноплеменици
лукавством убише. Издаде га жена његова на овакав
начин. Научивши је још, иноплеменици је лукавством
преварише да се распита о његовом рођењу, о
исхрани, одакле 100и на који начин има толику
непобедиву снагу. Испрва јој 101не исприча о својој
снази и на који начин је задоби. После, 102
када га она
принуђаваше више пута, исприча јој све:
„Анђео103 Господњи исприча мајци мојој све овако:
да железо не дотакне 104
главу моју. И, ето, снага моја
јесте у седам власи.“ 105
Ова гадура Далида, 106 чувши ово, извести
иноплеменике. Искористивши згодну прилику, опише
га вином
107
и остригоше му косу. И када се истрезни из
сна, нађе се немоћнији од било ког човека. Тада
дођоше 108
иноплеменици 109
и ископаше му очи. И настаде
дивно чудо. Храбри 110
Самсон, од кога се некада бојаху 111
хиљаде хиљада, постаде жртва женског поигравања. 112
Њега оплакује песник пишући у Великом канону: 113
„Угледајући се на Самсонову клонулост,
остриже славу дела својих, душо,
предајући иноплеменицима целомудрени 114
и блажени живот због наслађивања.“ 115
Него, да не прескочимо о смрти његовој. Имаше 116
једног слугу који му помагаше по ослепљењу.117 И
доносећи воду омиваше власи главе његове. И
порастоше118
власи главе његове, те опет доби своју
снагу. И сачека згодну прилику када Далида са
својим119 блудницима пијаше и јеђаше горе у његовом
дому, који 120
сазида Самсон на једном стубу. И рече
свом слуги водичу: 121
„Доведи ме до стуба који држи 122 дом.“
И одведе га. И рече му 123
Самсон:
„Иди даље од дома.“ 124
И побеже слуга. А Самсон подметну рамена 125
своја
под стуб и баци га на земљу рекавши овако:126
„Пођи и ти, душо, са иноплеменицима!“
 (212)

И када ово би, умреше сви127

који се затекоше горе
на стубу. И Самсон паде доле.

Напомене

А 24 – Архив САНУ у Београду, број 24

А56 – Архив САНУ у Београду, број 56
1
Изворни наслов је О Маноју и о Самсону; А 24: Сказање о
Самсону; А 56: Казивање о Самсону како се заче.
2
А 24, А 56 немају претходне стихове на почетку.
3
А 24, А 56: Беше муж од Дановог колена по имену Маноје.
4
А 56: И тужна беше веома због немања деце. И мољаше Бога да јој
подари чедо.
5
А 24: нити било коју другу нечистоћу.
6
А 24: медовину.
7
А 24: имаћеш.
8
Код А 56 одавде настаје сажимање у знатном наредном току.
Уместо претходног пасуса има ову реченицу, а потом је изостављен већи
део: Чувај се од вина и од медовине, јер је о томе писано у Књигама
постања.
9
А 24 нема претходне две речи.
10
А 24: Анђео опет дође жени његовој и рече јој.
11
А 24 нема претходне две речи.
12
А 24: медовину.
13
А 24: медовину.
14
А 24: мужа свог да дође из поља.
15
А 24: жена пожури мужа свог да дође.
16
А 24: Дође Маноје и нађе анђела како седи, и не очекујући да је
анђео, него да је човек.
17
А 24 нема.
18
А 24 нема.
19
А 24: вино и медовину да не пије.
20
А 24: јер ће жена твоја зачети и родиће.
21
А 24: медовину.
22
А 24: бритва.
23
А 24 наставља: да га жртвујем.
 (213)

24
Уместо претходног пасуса А 24 има само: Рече му анђео.
25
А 24: Положи га на камен ако ћеш га жртвовати, јер другачије га
нећу јести. Ако ћеш га наменити Господу Богу свом, нека ти буде за
очишћење.
26
А 24: жртву
27
А 24: И испружи анђео крај палице која се нађе у његовој руци.
28
А 24: И изиђе из ње пламен огњени и сажеже жртву на камену.
29
А 24: узиђе.
30
А 24: паде ничице.
31
А 24: О жено, погибосмо Бога видевши!
32
А 24: него ће се мољење наше окончати.
33
А 24 наставља уз навођење стихова који су у Никољачком
препису на самом почетку: И сведочи ми о овом слову неки мудрац
пишући овако:
„Маноја слушала јеси давно, душо,
који беше у заносу Божијем,
који од неплодности тада прими плод обећања.
Побожности његовој уподобимо се.“
34
А 56: мушко дете.
35
А 24: И беше муж силан док имаше у себи уздржавања. И када се
одаде пићу, постаде роб. Тада га разорише непријатељи његови; А 56: И
беше крепак муж све док имађаше у себи уздржавања. И када се промени
постаде слуга. Тада разорен беше од непријатеља својих.
36
А 24, А 56: медовину.
37
А 24: А када се одаде пијанству и стомакоугађању; А 56: И када
се предаде пијанству и преједању.
38
А 24: победи многе у Израелу; А 56: побеђиваше многе. И зло му
чињаху.
39
А 24, А 56: дванаест.
40
А 24 наставља: док се играше на тргу; А 56 наставља: на пољу.
Поиграваху се са њим као са дететом на тргу.
41
А 24: И немаше у рукама својим нити мача, нити палице нити
било шта за одбрану; А 56: И немаше у рукама ничег погодног за борбу.
42
А 24, А 56: суву магарећу чељуст.
43
А 56: поубија.
44
А 24, А 56: дванаест.
45
А 56 наставља: ратника.
 (214)

46
А 24: И ожедневши у бици од труда; А 56: И ожедневши од
умора.
47
А 56 нема претходне три речи.
48
А 24: испуњен врлинама; А 56 нема.
49
А 24: Због тога га мудрац помиње хвалећи га овако; А 56: Ради
тога помињу га неки мудраци хвалећи га овако.
50
А 24 нема.
51
А 24, А 56: мноштво иноплеменика.
52
А 24: сада у нади брзо савладан би; А 56: сада поштован брзо
постаде.
53
А 24: Бројне победе јави у Израиљу; А 56: Извојева им безброј
победа.
54
А 24: не могавши трпети предивну његову храброст; А 56: не
трпећи предивну храброст.
55
А 24: вешто устајати; А 56: лукавством нападати.
56
А 24: пијанке; А 56: пирове.
57
А 24: и пресели се код иноплеменика; А 56: и ноћивати са
иноплеменицима.
58
А 24: да узме жену из њеног колена; А 56: Узми жену из племена
свог.
59
А 24: него беше са иноплеменицима хранећи се са њима; А 56:
него беше потајно са иноплеменицима.
60
А 24: железним узама; А 56: злим железним узама.
61
А 24: И одмах му ставише седам железних мóра; А 56 нема
претходну реченицу.
62
А 24: И не смеђаху га дотаћи док је трезан; А 56: јер не смеђаху
га се дотаћи без вина.
63
А 56 нема.
64
А 24: када се прене од вина; А 56: када се пробуди из пијанства.
65
А 24: да им се закуне; А 56: учинили са њим заклетву.
66
А 24: узнемиравати; А 56 нема претходне три речи.
67
А 24, А 56: схвати да је прикован железом.
68
А 24: поскочи и покида узе са седам верига, заједно са тучем; А
56: И скочивши, покида узе железне, седам верига укупно.
69
А 24: разљуља врата заједно са кулом из корена; А 56: истрже
врата и са кулом их искорени.
 (215)

70
А 24: И одневши их, изиђе и положи их наврх планине. И
оставивши их оде; А 56: Одневши их, положи их наврх планине. И
оставивши их тамо, оде.
71
А 56: наврх планине.
72
А 56: и све узе железне покидане.
73
А 24, А 56: И зачудише се шта да чине са њим.
74
А 24, А 56: пусти их по њиховој земљи.
75
А 24 нема претходну реченицу; А 56: И попалише сву земљу
њихову.
76
А 56 нема претходну реченицу.
76
А 56: А иноплеменици разумеше и рекоше: „Дајмо му жену из
нашег рода.“ И тако учинише.
77
А 56: А када иђаше видети заручницу.
78
А 24: у лављу лобању; А 56: у лављу лешину.
79
А 24, А 56: Упитаћу вас па ако одгонетнете.
80
А 24: Ако ли не одгонетнете, узећу вам сву вашу одећу; А 56: Ако
ми не одгонетнете, узећу вам триста одећа.
81
А 56: Реци нам шта је.
82
А 56: он.
83
А 24: Испросише од њега рок од петнаест дана. И даде им како
желеше; А 56: Испросише од њега да им да дванаест слободних дана. И
даде им како искаху.
84
А 56: Ти си нашег рода и због тога те дадосмо храбром Самсону
да нам укажеш пријатељство.
85
А 24: Сада измоли од њега загонетку; А 56: Сада му измами
одгонетку ову.
86
А 24: „Зашто ме не учиш гатањима која умеш те да и ја са
вршњакињама, сложивши реч, почаст примим?“ Самсон јој рече; А 56:
„Зашто ме не научиш гатању које познајеш како бих и ја са врсницама
женама, реч сложивши, почаст од њих добијала?“ А он рече.
87
А 24: гатку; А 56: загонетку.
88
А 56: када долажах теби.
89
А 24: нађох у њему рој пчела; А 56: нађох пчеле у њему.
90
А 24: младићима; А 56: И рече Самсон: „Дајте ми вашу одећу, јер
ми не могосте одгонетнути.“
91
А 24: гатку.
92
А 24: одмах.
 (216)

93
А 24: Решили смо гатку; А 56: Нађосмо одгонетку.
94
А 24 нема претходне две реченице, док А 56 поред њих нема нити
следећу.
95
А 24: Убио си лава и у његову лобању угнездио се рој пчела и ти
си јео од тог меда; А 56: О лаву рече кога нађе на путу.
96
А 56: он.
97
А 24: Да вам Далида моја није испричала, не бисте разумели
загонетку; А 56: Жена моја Далида исприча вам ово.
98
А 24: надмудривши убише; А 56: договараху се убити.
99
А 24: присиљаваху је; А 56: затим јој се обратише.
100
А 24: да се распита о његовом рођењу, о исхрани, навикама и
одакле стече толику снагу, не би ли га уловили; А 56: и упитаху је како
на превару да га улове. И распитиваху се о његовом рођењу, и исхрани, и
навикама, и одакле је и на који начин доби ову велику снагу.
101
А 24: И преваром га упита Далида. Он јој најпре не исприча како
стече своју снагу; А 56: Он најпре ништа Далиди не исприча.
102
А 24: После, када га она принуђаваше више пута, исприча јој
све; А 56: Затим јој рече све.
103
А 24, А 56: бритва.
104
А 24: И, ето, на мојој глави је седам власи; А 56: И обележје
главе моје јесте седам посебних власи.
105
А 24, А 56 немају.
106
А 24: улучивши; А 56: сачекавши.
107
А 24: И када се прену из сна; А 56: И пробудивши се.
108
А 56: задивљујуће.
109
А 24: прехрабри; А 56: прехрабар и велик.
110
А 24, А 56 немају.
111
А 24: беше изложен ругању жене; А 56: у ругању женском
лежаше.
112
А 24: Зато мудрац пише у песмама говорећи овако; А 56: Ради
тога неки мудраци певаху у песмама говорећи.
113
А 56: Самсон, жудећи за палошћу душе.
114
А 56: сластољубља.
115
А 56 нема претходну реченицу.
116
А 24: Имаше једног слугу који му помагаше по лишавању ове
светлости; А 56: По лишавању очију имаше слугу.
 (217)

117
А 24: Отишавши у пусту гору и одвевши га тамо, доношаше му
воду и напајаше власи главе његове; А 56: И доносећи му воду, овај га
запајаше.
118
А 24: Израстоше му власи и беше још снажнији него раније; А
56: И власи главе његове израстоше и опет беше у снази својој.
119
А 24: када Далида беше са љубавником својим да једе и пије у
високој палати; А 56: када Далида са прељубницима јеђаше и пијаше у
палати.
120
А 56 нема.
121
А 24, А 56: палату.
122
А 56: И дођоше до стуба. И рече водичу свом.
123
А 24: Иди даље од храма, јер ће пасти доле.; А 56: Иди даље од
храма да те не затрпа.
124
А 24: И одмах побеже слуга и стаде далеко; А 56 нема претходну
реченицу.
125
А 24: А Самсон подиђе својим раменима под стуб и баци га доле
рекавши овако; А 56: А Самсон, подупревши раменима својим стуб,
подиже говорећи овако.
126
А 56 наставља: зарад жене моје.
127
А 24: Када ово би, сакруши се све. Сви који беху горе у храму
умреше. И сâм Самсон умре са њима; А 56: И када ово учини, сатреше се
сви колико год их је било у палати. И Самсон умре са њима заједно.
(218)
(219)
(220)

Пророци
(221)
 (222)

*
Пророк Мојсеј и цар фараон
Фараон виде овакав сан. Сеђаше он на престолу
царском и, подигавши очи своје, виде старца како
стоји наспрам њега са скалвигама у рукама. И стави у
једну скалвигу све старце Египта и затим положи у
другу скалвигу цело јагње.
И пробудивши се, цар порани ујутру и сазва све
слуге своје и исприча им сан. И ужасоше се људи
страхом великим. И рече један евнух:
„Ово ће настати зло у Египту у последње време.“
И рече цар:
„Реци нам шта ће бити.“
И рече евнух цару:
„Родиће се дете у Израиљу и раставиће сву
Египатску земљу. Да у њу не крочи нити једно дете
које се роди међу Јеврејима и као такво да се убије.“
И одмах сазва цар бабице јеврејске и заповеди им
да убијају младенце, а друге да бацају у реку. И
уплашише се бабице Бога и не учинише како им
заповеди цар египатски. Бог умножаваше [Јевреје]
веома и жене њихове излажаху у поља и рађаху.
Анђели Божији сакупљаху децу и повијаху и
стављаху у руке њихове по два камена. И из једног
сисаху уље а из другог мед. И излажаху у поља
Египћани узимати их. И заповешћу Божијом отвараше
се земља и узимаше их. Они иђаху по плугове и рала
своја и не могаху их наћи. И Бог их чуваше. И
умножише се људи и ојачаше. Узрастоше по њиховим
пољима и долажаху на десетине хиљада у домове
своје.
Беше муж по имену Амраам и узе жену Јехеведу,
рођаку своју, и роди кћер којој надену име Маријамни.
И у то време почеше синови Хамови озлобљавати
јеврејске синове. Заче се и роди син и дадоше му име
Аарон.
 (223)

У то време поче фараон још више проливати крв

деце по земљи, а друге бацати у реку. И тада се
одвојише многи од жена својих. Одвоји се и Амраам
од жене своје и остаде на страни три године.
Дух Божији беше на Маријамни и пророковаше
рекавши:
„Овај син родиће се у оца мојег ове године и он ће
спасити сав народ јеврејски из руку египатских.“
Чувши Авраам од Маријамне, врати жену своју
себи и узе је. Шестог месеца заче и роди сина. И
испуни се храм светлошћу. И виде жена дете како је
добро. И одмах га чуваше три месеца под кровом.
У то време заповедише Египћани да се мала деца
носе по јеврејским храмовима не би ли се јеврејско
дете узнемирило од египатске деце. А жена та,
уплашивши се тога, начини ковчежић и премаза га
трулежом изнутра а споља смолом и положи у њега
дете. И пусти га међу мреже у реку. Сестра његова
стајаше поиздаље. Пусти Бог жегу на Египатску земљу
и растужи се народ.
И фараонова кћи са девојкама и многим женама
сиђе на реку купати се. И када виде ковчежић како
плива по води, узе га и отвори. И угледа дете како
плаче и рече:
„Од јеврејске је деце!“
И доведоше египатску жену да га доји. И не хтеде
сисати, јер беше како је Бог рекао да се врати мајчиној
дојци. Рече Маријамни:
„Хоћеш ли да идем и доведем ти дојиљу од Јевреја
да доји ово дете?“
И рече фараонова кћи:
„Иди!“
И оде. И дође мајка његова. И рече кћи фараонова:
„Дој ми ово дете и даваћу ти два сребрњака на
дан.“
 (224)

И узе га и одоји. Када прођоше две године, донесе

га [мајка] кћери фараоновој. И даде му име Мојсеј, то
јест да је из воде узет.
Када беше треће године од његовог рођења,
фараон сеђаше на престолу свом, а царица сеђаше са
његове десне стране. Ифне сеђаше са његове леве
стране, а дете на његовом крилу. Велможе стајаху око
фараона. Посегавши руком, дете скиде венац са цареве
главе и положи га на своју главу. И одмах се цар
ужасну, као и све велможе његове. И одговори врач
Валаам и рече:
„Опомени се, царе, сна који си видео и како ти га
протумачи слуга твој. Ово дете је јеврејско и Дух
Божији је у њему и створило се је премудрошћу и хоће
царство египатско од тебе отети. Тако учини и
Авраам, деда његов, који цареве надмудри и преузе
славу њихову. Авимелеха, цара агарског прогна, а сам
дође у Египат и назва жену своју сестром. Као што
погуби цареве њихове, исто тако Исак
иноплеменицима учини. Цареве њихове хтеде
погубити назвавши такође жену своју сестром. И Јаков
такође узе на превару првенство брата свог и
благослов. И оде у Пораам ујаку свом Валану и узе на
превару кћер његову. И побеже вративши се у
Ханаанску земљу. И продадоше синови његови
Јосифа, брата свог. И проведе у тамници, овде у
Египту, док не виде сан цар, отац твој. И пусти га из
тамнице. И узвелича се над свим велможама
египатским, јер му протумачи сан. И чим настаде глад
на земљи, посла и доведе оца свог и браћу своју у
Египат. И прехрани их без искупљења, а нас откупи
себи за робове. Него, ако хоћеш, да убијемо ово дете
да не би порасло и узело царство твоје од тебе, да не
погине нада египатска.“
И одмах посла Бог анђела свог Гаврила и учини се
као један од велможа царевих. И рече:
 (225)

„Ако хоћеш, царе, да донесем камен драги и светао

и жеравицу огњену и да их ставим пред ово дете, те
ако пружи руке према камену, знаће се да се
мудрошћу створи, и убићемо га. Ако ли испружи руку
ка огњу, знаће се да није створено мудрошћу, те ћемо
га се оканути.“
И ово угодно би цару и велможама његовим. И
одмах донеше пред њега камење и жеравицу огњену.
И управи анђео руку његову ка огњу. И узевши огањ,
стави га у уста и дотаче га крајем језика свог. И поче
шапутати и не убише га.
Беше [Мојсеј] у дому фараоновом петнаест година.
Одрасташе са децом царском у једнакој одећи. И када
би на крају петнаесте године, пожеле ићи оцу и мајци.
И пође им. И дође Мојсеј браћи својој и уби мужа
Египћанина и сахрани га у песку. И другог дана виде
два мужа како се свађају и рече:
„О, зло чиниш што вређаш друга свог!“
А он рече:
„Да нећеш да ме убијеш као што јуче уби
Египћанина?“
И уплашивши се Мојсеј, рече:
„Заиста се ово сазнало.“
И заповеди фараон да убију Мојсеја. И одмах
посла Господ Бог анђела свог и узе мач из руку
његових и сачува га. И узе анђео Мојсеја за руку и
изведе га из Египатске земље 40 врста даље.
И оста Аарон сам у Египту и поче пророковати
синовима Израиљевим. И рече:
„Болесног мужа свежите у прљавштини
египатској. Не прљајте се.“
И не послушаше га. И рече:
„Бог да их погуби, него опомените се завета који
[Бог] завешта са Авраамом и Исаком и Јаковом.“
И пође рука фараонова јаче и жешће над синовима
Израиљевим док Бог не посла реч своју и не опомену их.
 (226)

О сараценском цару Кинаносу

У те дане беше ово чудо међу Сараценима и међу
Јерменима и међу првим [царевим] синовима. Изиђе,
дакле, сараценски цар Кинанос војевати са Јерменима
и са својим првим синовима. И одмах победи цар
Кинанос Јермене са првим синовима и оплени их.
Валаам беше тада врач који избеже Кинаносу из
Египта, јер не слушаше реч његову. И беше ту код
Кинаноса цара и код два сина његова, Јаноса и Акриса.
И изиђе Кинанос војевати са Јерменима и остави
Валаама са синовима својим да чувају град. И људи
одоше са њим.
И одмах савећа Валаам са људима те земље да
збаце цара Кинаноса и да му не дају да уђе у град. И
послушаше га људи и пристадоше уз њега. И
поставише га за цара над собом. Синове његове
поставише за војводе. И повисише зидине тог града са
две стране, а са треће ископаше безбројне ровове. Са
четврте стране својим шапутањем сазваше многе змије
и шкорпије и затворише прилазе граду и не дадоше
нити прићи нити ући.
И када се врати цар Кинанос са војскама својим и
изненада видеше зидине града веома високе, зачудише
се и рекоше:
„Наши људи, како бејасмо на путу, утврдише град
свој говорећи: ,Ето, доћи ће и до нас рат.‘“
Како приђоше граду, видеше закључана градска
врата и рекоше вратарима:
„Отворите врата да уђемо у град!“
И не хтедоше отворити по заповести врача
Валаама. И окупише војску и заподенуше бој испред
врата. И паде тог дана 130 Кинаносових људи, а
другог дана на обали реке на газу утопи се 30
коњаника желећи да пређу на другу страну. И не
успевши, утопише се у рововима.
 (227)

И заповеди цар да се сече дрвеће и начине оплату

да би на њој прешли. И учинише тако. И дођоше са
оплатом над те ровове и преврнуше се. И потопи се
тог дана на десетине оплата са 200 људи.
И трећег дана дођоше са оне стране на којој су
змије. И не успеше ништа. И од змија умре 170
војника. И напустише их. Проведоше око града девет
година и не дадоше им ући, нити прићи граду.
И када беше одступање Сарацена, Мојсеј изиђе из
Египта и дође сараценском цару Кинаносу. Мојсеју
беше осамнаест година када побеже од цара фараона и
дође Кинаносу. И одмах га прими цар, као и велможе
и војници његови, како беше велик и драг у очима
њиховим. Висина његова беше као тисова. И лице
његово као сунце сијаше, а храброст његова беше
силна. И постаде саветник том цару. Беше на крају
девете године када се разболе сараценски цар
Кинанос. И умре седмог дана. И помазаше га слуге
његове и погребоше пред вратима градским. И
саградише над њим палату красну и веома високу. И
уписаше на камену све војнике његове и сву храброст
његову.

Како Мојсеј беше сараценски цар 40 година

И када сачинише палату над сараценским царем

Кинаносом, рекоше војници један другом:
„Зашто је подигосмо када ћемо се исећи са овим
градом? Сазнаће цар јерменски са првим синовима да
је умро цар наш и доћи ће на нас и неће нас оставити
до истребљења. Него, пођимо сада и поставимо себи
цара и будимо око града докле га не заузмемо.“
И одмах пожурише. Свукоше одећу своју и
наслагаше је и направише могилу. И поставише на њу
Мојсеја. И рекоше:
„Жив буди, царе!“
 (228)

И приступише му све велможе. И узе цар Мојсеј

Кинаносову жену са њеном влашћу са владавином над
целом земљом. И беше Мојсеју 27 година када стаде
пред Сарацене.
И другог дана владавине његове сабраше се
велможе и сви људи и рекоше цару:
„Промисли о нама шта да чинимо. Девет година
мину већ како не видесмо жене и децу своју.“
И рече цар људима својим:
„Чујте глас мој! Знајте да ће град овај бити предат
у руке наше. Ако се почнемо сећи са њима, погинуће
нас много као и раније. Него, идите у шуму и донесите
младунце родâ и чувајте их као своју децу док не
порасту. И научите их да лете јастребски.“
И одоше сви и донеше младунчад родâ као што им
заповеди цар. Када порастоше роде, заповеди цар Мојсеј:
„Изморите их глађу два дана.“
И учинише тако људи. И наступи трећи дан. Рече
им цар:
„Опашите мачеве своје и узјашите коње своје и
узмите свако своју роду на руку и пођимо да
приступимо граду на месту где су змије.“
И рече цар:
„Пуштајте роде!“
И пустише их. И одлетеше роде на змије и
поједоше их и очистише то место. И како угледа цар
са људима да нестадоше змије, одмах затрубише
ратници и опколише град. И заузеше га и дође свако у
свој дом. И убише тог дана 1100 грађана, а од оних
споља не погибе нити један муж. Како виде врач
Валаам да узет беше град, узјаха свог коња са
двојицом синова својих и побеже у Египат египатском
цару фараону. То су ти врачи који бацају чини, који су
уписани у паримији, који наводише погубити племе
Јаковљево са читавог лица земље.
И док владаше фараон над Египтом, измени закон
првих царева и појача обавезе синова Израиљевих. И
 (229)

не смилова се нити над домом Јаковљевим по

заповести врача Валаама и његова два сина. Како беху
цареви већници у те дане, цар већаше са њима као са
својим велможама. Једном беше име Рагуил
Мадијамљанин, другом Јов, а трећи беше сам Валаам.
И рече им [цар]:
„Ево, људи Израиљеви множе се и јачају више
него ми. Ако дођу иноплеменици, приклониће им се.“
И одговори Рагуил Мадијамски и рече:
„Царе, живео у векове! Ако ти и није угодно, царе,
не пружај руке на њих, које Бог њихов изабра и вечни
Израиљ. Него, ко је међу царевима земаљским а да
није код сиромаштва у изобиљу? Када дође Авраам у
Египат и заповеди фараон да му се доведе жена његова
Сара, Бог ради њих посла на фараона и на дом његов
ране велике. И врати његову жену Сару. И помоли се
за њега Авраам и исцели га. Као што Авимелеха
замочи у све заходе људске и животињске, запречи га
Бог у вид очњи и врати жену његову. И одмах се
помоли Богу свом и исцели. Када га прогнаше људи из
града, пресахнуше сви извори њихових водâ. И трава
њихова не порасте, дрвеће њихово не процвета, дојке
жена њихових истекоше и стока њихова [угину]. И оде
к њему Авимелех из града, и дружина његова и
војвода његов Филох и поклонише му се и молише од
њега благослов и опроштај. И помоли се за њега Богу
свом и исцели њих, и воде њихове, и дрвеће њихово, и
стоку њихову и жене њихове. Ако беше избављен из
руку Ваванових по правди његовој, цар твој узвелича
Јосифа изнад свих велможа египатских пошто
мудрошћу својом избави земљу своју од глади. И
доведе Јосиф оца свог и браћу своју у Египат и избави
их од глади. Да се оставимо њих, него да их пустимо у
њихову земљу.“
И разгневи се на њега фараон. И побеже Рагуил у
Мадијам, а Јосифову палицу узе са собом.
И рече цар Јову:
 (230)

„А ти, шта кажеш?“

И рече Јов:
„У векове да живиш, царе, и сва васељена нека је у
рукама твојим, да штогод видиш очима својим, то да
створиш!“
Рече Валаам цару:
„Ако их у огањ пошаљеш, Бог ће их избавити.
Авраама избави из халдејске пећи. И ако заповедиш да
се мачем погубе, Исак беше предан мачу и остаде
непосечен, него уместо њега принесе се ован. Ако ћеш
их, царе, погубити, да се натерају у воду пошто нико
од њих није томе вичан.“
И беше мила та реч у царевим очима. И заповеди
да се учини тако. Одмах заповеди цар по Египту
говорећи:
„Свако дете јеврејско које се роди у Египту, да се
баци у воду.“
Када у дому Јаковљевом стављаху децу у воду,
убачен беше и Мојсеј. И одмах посла Бог кћи
фараонову и избави га из воде. И отхрани га и назва га
сином. И уплаши га се сав дом фараонов. И рекоше
Валааму:
„Ето, син Фифин хоће те убити.“
И побеже Валаам врач са два своја сина у
Почторску земљу ка свом роду. И беше тамо до
мадијамске победе. Када победи Мојсеј, беше ту
Валаам са пет мадијамских царева.
Сеђаше Мојсеј на сараценском престолу, а жена
Кинаносова уз њега. И побоја се Мојсеј Бога и не
дотаче је се. Опомену се како Авраам закле слуге своје
Андреја и Елеазара:
„Не узмите жену сину мом од кћери хананејских.“
И Исак заповеди сину свом Јакову:
„Не орођавај се са синовима Хамовим, јер су
продати уз работу Симовим и Афетовим синовима.“
И уплаши се Мојсеј свог Бога и не дотаче се жене
своје, јер она беше од синова Хамових.
 (231)

И ојача цар Мојсеј. И војеваше са Едоменима и

првим синовима и смири их и збаци их са својим
војницима. И деда његов Јаков беше са њим.
Четрдесете године царства свог сеђаше Мојсеј на
престолу свом, а царица сеђаше сасвим од њега. И
рече царица велможама и народу:
„Ето, већ четрдесет година како Мојсеј царује над
нама и не дотаче ме се. И чујте ме, дакле, синови
сараценски! Од овог дана неће бити цар над нама. Ето
вам сина мог Мукариса и он ће царевати над вама.
Лепше вам је послушати сина господара свог него
страног мужа.“
Одмах се узбуни народ до вечери и не хтедоше се
одрећи Мојсеја. И превагну царица. И уранише изјутра
и поставише Мукариса за цара. И уплаши се народ
пружити руку на Мојсеја, јер га се бојаху, него му
дођоше и дадоше му велике дарове и отпустише га са
чашћу. И одмах крену отуд и оде својим путем.
Беше Мојсеју 67 година када изиђе од Сарацена, јер
то беше учињено од Бога пошто беше дошао час како је
припреман од првих дана да изведе Израиљеве синове из
Египта. Оде Мојсеј у Мадијам, јер се бојаше вратити се у
Египат, и седе крај студенца. И дође седам кћери
Рагуила Мадијамског да напасају овце своје. И убрзо
дођоше извору том извадити воду да би напојиле овце. И
дођоше пастири мадијамски и отераше их. И уставши,
Мојсеј их избави и напоји овце њихове. И вратише се
оцу свом, испричаше како поступи Мојсеј са њима и
како их спаси и напоји овце њихове.
Како лежаше Мојсеј у тамници

Посла Рагуил да се доведе Мојсеј у дом његов. И

јеђаше са њим хлеба. И исприча му Мојсеј како
избеже из Египта, и како царствова међу Сараценима,
и како му узеше царство и пустише га. Како чу Рагуил
речи његове, рече у срцу свом:
 (232)

„Помирићу се преко њега са Сараценима, јер је он

избеглица.“
И ухвативши га, ставише га у тамницу. И проведе
у тамници десет година. И смилова се над њим кћи
Рагуилова Симфора. И храњаше га хлебом и водом. И
беше на крају десете године. Рече Симфора оцу свом:
„Муж овај Јеврејин, кога баци у тамницу, ево већ
десет година како га нико не тражи и не спомиње га.
Него, ако ти је угодно пред очима, оче мој, да
пошаљемо у тамницу и видимо да ли је жив муж тај
или је мртав.“
Отац њен не знађаше да га је она хранила. И рече
Рагуил:
„Невиђено је још иком на свету да човек лежи у
тамници десет година без хлеба и без воде и да остане
жив.“
Рече Симфора оцу свом:
„Зар ниси чуо, оче мој, да је јеврејски Бог велик и
страшан и задивљује чудесима сваког часа? И не
избави ли Авраама из пећи халдејске, и Исака од мача,
и Јакова из руку анђела када се бораше са њим на
превозу, и како Бог затим многа чудеса мужу овом
учини и избави га из руку египатских и од мача
фараоновог? И опет га може избавити.“
И мила беше реч ова у очима Рагуиловим. Онда
учини како рече кћи његова. И посла у тамницу да се
види шта ли се догоди мужу овом. И видеше га како се
моли Богу отаца својих. И одмах га изведоше из
тамнице и остригоше га. И изгуби трагове тамничне и
јеђаше хлеб са Рагуилом.
Дође Мојсеј у Рагуилов врт, који беше иза двора
његовог, и мољаше се Богу свом који му учини чудеса.
И одмах погледа и виде палицу задевену усред ограде.
И приђе палици. И беше написано на њој име Господа
Бога Саваота. И пришавши, истрже је. И препозна се
палица у руци његовој – трисвета та палица којом су
чињена чудеса Божија. Када створи Бог небо и земљу
 (233)

и све на њима, море и реке и све рибе у њима, и када,

дакле, прогна Бог Адама из врта рајског, он узе палицу
ту у руку са собом. Дође палица та од Адама до Ноја.
А Ноје је даде Симу и роду његовом док не дође у
руке Аврааму. А Авраам је предаде Исаку, а Исак је
даде Јакову. А Јаков, када бежаше кроз Араамско
поље, узе ту палицу са собом и даде је Јосифу, бољем
делу од све браће. По смрти Јосифовој разграбише дом
његов Египћани. И испаде Рагуилу та палица и забоде
је усред ограде.
И окушаваху се сви храбри желећи да узму кћи
његову и не могаху истргнути палицу до Мојсејевог
доласка, коме беше суђена. И он је истрже. Чим угледа
Рагуил палицу у руци Мојсејевој, задиви се и даде му
кћер своју Симфору за жену. Мојсеју беше 77 година
када узе мадијамљанску жену Симфору.
И пође Симфора на пут женâ Јаковљевом дому. И
не беше по праву мања од Саре, и Ребеке, и Рахиле и
Илије. Зачевши роди сина. И надену му име Герсам.
Рече Мојсеј:
„Као гост бејах у земљи туђој, али не обрезах сина
свог.“
И проведе до краја треће године. Заче и роди сина
и надену му име Елеазар. [Рече Мојсеј]:
„Како ми Бог оца мог помоћник беше и избави ме
од мача фараоновог.“
У те дане напасаше овце Рагуила Мадијамског, а
палица Божија беше у рукама његовим. И помену Бог
народ свој и чу глас његов. И рече:
„Извешћу их од синова Хамових и даћу им
Ханаанску земљу.“
И јави се Мојсеју, слуги свом, на Гори у запаљеној
купини. А купина не сагореваше. И позва га Бог усред
огња и заповеди му да иде у Египат египатском цару
фараону да би опростио народу. И научи га да ствара
чудеса. Када га Бог посла, обећа му рекавши:
 (234)

„Врати се у Египат, јер умреше сви који ишту

душу моју. Они који остадоше иза њих немају власти
нити моћи да ти учине зло. И врати се у Мадијам.“
И рече му у уши:
„Чувај ове речи!“
Рече му Рагуил:
„Иди с миром!“
И уставши, Мојсеј оде са женом и са децом. И беху у
станишту. Сиђе анђео Божији желећи убити Мојсеја, јер
не беше обрезао сина свог и преступи закон који
заповеди Бог Аврааму. И похита Симфора и узе таблицу
глинену и обреза сина свог, и избави мужа свог из руку
анђелових.
Јави се Бог Аарону Левију у Египту док иђаше
обалом реке и рече му да дође Мојсеју у пустињу. И
оде и срете га у Божијој Гори и поздрави га. И подиже
очи своје Аарон и виде жену његову и децу и рече:
„Ко су ови?“
Рече му Мојсеј:
„Жена моја и деца које ми даде Бог у Мадијаму.“
И беше зло у очима Аароновим и рече:
„Остави жену и децу у дому оца њеног.“
И учини Мојсеј тако. И беше Симфора са два сина
своја у дому оца свог до године у којој се опомену Бог
народа свог и изведе га из Египта из руку фараонових.
Мојсеј и Аарон дођоше у Египат на сабор синова
Израиљевих. И саопштише им све речи Божије. И
народ се одмах обрадова. И уранивши изјутра, одоше
у дом фараонов. И палицу Божију узеше са собом. И
када приђоше вратима дома царевог, стајаху два лава
привезана ужадима железним. И не могаше нити један
човек ући нити прићи осим онај коме заповеди цар да
уђе. Одоше управнику да умири лавове, и уведе их.
Када Мојсеј и Аарон дођоше, подигоше палицу на
лавове. И раздвојише се, а они уђоше у царев дом. А
лавови им приђоше радујући се. Када угледа фараон,
зачуди се веома као синовима Божијим. И рече им цар:
 (235)

„Шта хоћете?“
И рекоше му:
„Бог јеврејски посла нас теби и поручи ти: ,Пусти
народ мој да ми ода службу на гори Хориву.‘“
И уплаши се фараон веома и рече им:
„Идите данас, а изјутра ми дођите.“
И учинише тако као што им заповеди цар. Чим
одоше, позва цар врача Валаама и оба његова сина,
Аноса и Амокриса, и све врачеве египатске и рече им
шта ракоше Мојсеј и Аарон. И рекоше му врачи:
„Како прођоше мимо тих лавова?“
И рече цар:
„Само што подигоше на њих палицу, ослободише
се и приђоше им радујући се.“
Одговоривши, врач Валаам рече цару:
„Ови су, царе, врачи као и ми. Сада пошаљи и
позови их да дођу и да их испитамо.“
И одмах учини цар тако. И узеше палицу Божију у
руку своју и дођоше цару. И рекоше му речи Божије.
Рече цар:
„Ко да вам верује да сте посланици Божији и да
сте по заповести дошли? Дајте нам знамења да се
потврди реч ваша.“
И одмах пожури Аарон и баци палицу Божију пред
цара и велможе његове. И створи се змија. И затим
учинише исто врачи. Извадише палице своје и створише
змије. И онда се подиже змија коју створи Мојсејева
палица и поједе главе змијама. И рече врач Валаам:
„Догађало се и ово још од првих дана да прождре
змија другу, као и риба морска велика да прождре
дружину своју. Него, сада створи палицу своју као
што је и раније била, те ако тако учиниш, онда ћемо
знати да је Дух Божији у вама.“
И одмах пружи руку своју Аарон и ухвати за реп
змију. И створи се палица у руци његовој. Прождре
Ааронова палица палице врачева. И заповеди фараон
 (236)

да се донесу повеље свих египатских богова. И читаху

пред царем. И рече цар:
„Ово не нађосмо у повељама. Овог вашег Бога и
његово име не знамо.“
Одговорише цару:
„Адонај Саваот је име његово.“
И рече фараон:
„Ко је Адонај? Када бих сазнао и за глас његов,
пустио бих Јевреје. Не знајући за Адонаја, не знам
нити за Саваота, те нећу пустити Јевреје.“
И рекоше цару:
„Име јеврејског Бога призивало се код нас још од
дедова наших. И сада пусти народ јеврејски да иде у
пустињу и принесе жртву Богу свом. Јер откако уђе
Израиљ у Египат, отада није добио ништа из руку
наших. Ако ли народ не пустиш, знај да ће се
разгневити Бог и страдаће Египатска земља било
помором било мачем.“
И рече фараон Мојсеју и Аарону:
„Укажите ми на силу његову и храброст.“
И рекоше му:
„Он је створио небо и земљу и сву силу њихову, и
мора, и реке, и све рибе њихове, и светлост, и таму и
пушта дажд на земљу и напаја је. И створио је човека
и животиње, и звери дивље и птице небеске. Он је
створио тебе у утроби мајке твоје и у тело положио
дух живота, и отхранио те и поставио те на престо
царства. И он ће узети душу твоју из тебе и вратити те
у земљу из које си узет.“
Одмах се разгневи на њих фараон и рече:
„Та који међу свим боговима народним може мени
учинити онако како рука моја може, којом сâм
створих?“
Подиже Бог јарост своју на фараона и на народ
његов. И удари раном великом фараона и све Египћане.
И преобрати воде њихове у крв. И наведе у земљу
њихову жабе. И пијући воду, оне им уђоше у утробе
 (237)

њихове и тамо крекетаху. И лежаху по постељама

њиховим. И нападоше на прса њихова ваши више од два
лакта и по телу њиховом више од две педи. Посла на
њих Бог звери дивље да их растржу, и змије, и шкорпије,
и мушице и обаде у очи њихове. И улажаху у храмове
своје скровите и закључаваху се. И ту налажаху звери
нилонифе, које живе у мору. Њихове руке су по десет
лаката мушких. И пењаху се на храмове њихове и
откриваху их. И посегавши руком, отворише затвор и
пустише страшне звери на њих. И тамо их уједаху. И
угину стока њихова, камиле и овце њихове. Запали Бог
тела њихова огњем и беху приштеви на њима од главе
до ногу њихових. И усмрде се тело њихово. И уби град
винограде њихове и све дрвеће египатско. И не остаде
ништа на њима. И осуши се дрвеће пољско. Животиње
које живљаху у Египту изумреше од глади. И наведе
[Бог] на њих скакавце. И поједоше остатке винограда. И
обрадоваше се Египћани говорећи:
„То нам је храна.“
И мноштво их усолише. И посла Бог из мора ветар
силан и узе скакавце и баци их у море. И не остаде
нити један скакавац у читавој Египатској земљи. И
затим посла таму за три дана да не види човек брата
свог, нити рука уста да пронађе.
И беху Јевреји који не послушаху Мојсеја и
Аарона говорећи:
„Не идемо у пустињу. Умрећемо од глади и мóре.“
И поубија их Бог у та три тамна дана како не би
видели Египћани нити се обрадовали и рекли:
„Како је рана Божија на нас, тако је и на њих.“
И оплеви Бог трње из винограда свог. И узе
првенце Египатске земље од људи и од животиња. Где
беху ликови првенаца насликани на камену, они се
разбијаху, а који беху дрвени, или златни или сребрни,
они се разливаху. Који првенци беху недавно
погребени, извлачаху их пси и полагаху их пред очеве
 (238)

и мајке њихове. Завапише синови Хамови из свег

гласа.
И провођаху слуге Божије са добитком и даровима
многим, као што беше завет Божији према деди
њиховом Аврааму. И стаде Мојсеј на реку и захвати
Јосифов данак и узе га са собом. И многа знамења
отаца својих узеше са собом. И многи иноплеменици
пођоше са њима за три дана. Трећег дана рекоше
Мојсеју и Аарону:
„Ево, већ три дана сте ишли. Ујутру се вратите у
Египат као што сте рекли.“
А они им рекоше:
„Заповеди нам Бог да се више не враћамо у
Египат, него да идемо у земљу у којој теку мед и
млеко.“
Они се почеше тући са њима и добише од њих рану
велику. Други од њих побегавши испричаше фараону шта
учини Израиљ. Ражести Бог срце фараону. И пођоше у
потеру за њима и стигоше их. А они почиваху крај
Црвеног мора. И прослави Бог чудеса своја. И одмах
подиже Мојсеј палицу своју на море. И растави се море
на дванаест делова и прођоше скроз преко њега сувим.
Фараона избави Бог од поплаве и одведе га анђео
Божији у град Ниневију. И беше тамо цар девет
година. Мојсејев таст Рагуил Мадијамски оде у
пустињу са Симфором и са синовима њеним и
настанише се усред Израиља и Сиона. Којег цара
Мојсеј уби, преузе земљу његову. И са
Мадијамљанима заподену рат. И уби пет царева
мадијамских: Евија, Ерекома, Чуча, Хура и Ревана.
Врача Валаама и његова два сина убише њиховим
оружјем. Он беше узлетео увис претворивши се у
орла. Војводе јеврејске, назвавши име свето, оборише
његове синове Лазора и Финејеса и убише их. А
Хананејци беху у планинама. И дођоше на њих да
ратују. И предаде их Бог у руке Мојсеју и побише их.
 (239)

Мојсеју беше 80 година када стаде пред цара

фараона. И изведе Бог народ свој из Египатске земље и
предаде га Мојсеју. И беше цар над Јеврејима у пустињи
40 година. Храњаше их маном и птицама небеским. Док
за Мојсејем иђаху течаше вода за њима, а уз Аарона
иђаху кроз облак, а стуб облачни беше пред њима током
дана и стуб огњени пред њима током ноћи.
И рече Бог Мојсеју Левину:
„Узиђи ка мени на Гору и даћу ти таблице камене,
закон и заповести које написах. Научи синове
Израиљеве и свети народ за три дана.“
И четвртог дана узиђе на Гору у шести дан, трећег
месеца, то јест јуна. Даде Бог Јеврејима 613 заповести,
подигнутих као у сребру, и у звуку трубе, и праску
грома, и са муњом огњеном. И затим им начини
ковчег светао, и херувиме, и митру, и свећњак и
жртвеник да свештају и помазују уље, а Аарон и
синови да буду службеници Божији. Створише им
свете одежде. Синове Левинове поставише на стражу
над песмама и пред жртвеником Божијим. И кандила-
одводила одвођаху гнев од народа Божијег и
[ствараху] мир.
Пре овог ковчега начинише телца и поклонише му
се. Мојсеј дође, поревнова имену Божијем и поубија
све преступнике. И рече:
„Сада ћу узићи ка Богу како бих се помолио за
грехове ваше.“
А они рекоше Мојсеју:
„По чему ћемо знати за Божији опроштај грехова
наших?“
Тада заповеди Бог Мојсеју да начини ковчег
сведочанства и да почине међу њима како би сазнали
да је Бог опростио тај грех.
У четрдесетој години умре пророчица Маријамни
десетог дана првог месеца. И погребоше је у месецу
Каду, то јест априлу. И не беше воде народу. Те
године првог месеца у петак умре Аарон. И погребоше
 (240)

га у планини. И одступише облаци. И беху видљиви

сви. И преузеше синови његови службу до века
вечног. Напокон, крајем те године, дванаестог месеца,
то јест марта, у седми дан, умре слуга Божији Мојсеј.
Богу нашем слава са беспочетним Оцем и са
пресветим и добрим и животворним Духом сада и увек
и у векове векова. Амин.

*
Изворни наслов је О житију пророка Мојсеја и о цару фараону.

*
Пророк Самоил
Оче, благослови!

Навуходоносор владаше Вавилоном. Виде сан и

заборави га. И окупи 28 пророка и рече им:
„Ако не разумете сан који усних, у велику помаму
ћу вас предати.“
А они рекоше:
„Испричај нам да га разумемо.“
Цар рече:
„Заборавих га.“
И рече пророк Јеремија:
„Ако бих знао шта си видео, ја бих ти прорекао. Да
ли ти знаш шта ћемо ми прорећи?“
Навуходоносор им рече:
„Ако сте ви са небеса, истински прореците мој сан.“
Пророк Самоил стаде се молити. И дође анђео
Господњи и исприча какав сан би. Тада цар рече
призвавши их:
„Не говорите ли о ономе што вам ја рекох?“
Онда пророк Самоил рече:
„Господару, ја ћу ти прорећи. Слушај, царе! Видео
си велику бронзану реку и на њој мноштво оваца, и за
њима овчара, пастира оваца. И створи се веома велика
икона. И откиде се камен са горе, несечен људским
 (241)

рукама. И сакруши златну икону као прах. И од њега

настаде орао сунчаног сјаја.“
Тада рече цар:
„Заиста видех такав сан.“
И рече цар:
„Прореците ми сан.“
Онда рече пророк Самоил:
„Бакарно гумно је сва светлост, а овце су људи.
Пастир оваца је мати која ће створити икону. Гора је
мати Божија. Орао и камен – то је Христос кога ће
родити Богородица Дева бесемено. Икона је Стари
завет. А Нови завет ће бити када узиђе Цар од истока
до запада. И проћи ће многа времена.“
И дође цару на срце и створи златну икону. Откиде
се камен без људских руку и сакруши икону. И
видеше сви људи. И испунише се речи пророка
Самоила. Тада људи рекоше:
„Дела његова свагда славите!“

Напомене
*
Изворни наслов је Слово пророка Самоила.
 (242)

Слово пророка Јеремије о плењењу

1 Јерусалима
(Прва верзија)
Беше у време када плењени беху синови јеврејски
царем халдејским. Рече Бог Јеремији говорећи:
„Јеремија, изабраниче мој, устани и изиђи из града
овог заједно са Варухом, јер ћу га погубити због2
умножења грехова житеља његових, 3
а молитва ваша
као стуб утврђена је усред њега. Зато сада устаните и
изиђите док га војска халдејска не опколи.“
И рече Јеремија говорећи:
„Молим те, Господе, допусти мени, слуги твом, да
говорим пред тобом!“
4
И рече Цар:5
„Говори, ти изабраниче мој Јеремија!“
Рече Јеремија
6
говорећи:
„Господе, предаћеш град свој изабрани у руке
халдејске како 7би се похвалио цар њихов са мноштвом
војника својих и рекао: ,Учврстих се у граду светом
Божијем!‘ Ипак, Господе мој, ако је воља твоја, нека
пропадне од руку твојих.“
И рече Господ Јеремији: 8
„Пошто си изабраник мој, изиђи из града овог са
Варухом, јер ћу га погубити због грехова житеља
његових. Нити цар, нити војска његова 9
не могу ући у
њега ако ја први не отворим врата. И извести онда
 (243)

10 11
Варуха о овим
12
речима. И уставши у шест часова ноћу,
дођите под зидове града и показаћу вам како ћу 13
ја
отворити град пре него што ико може 14
да уђе у њега.“
И ово рекавши, изиђе од њега.
Трчећи, Јеремија извести о свему овоме Варуха. И
дођоше у цркву Божију. И растрза хаљине своје Јеремија
и посу главу своју
15
пепелом, и почеше плакати обојица у
светом олтару. Када видеше да дође шести 16час, како
рече Господ17
Јеремији, дођоше под свети град. И чу се
звук трубе. И сиђоше са небеса анђели држећи 18
у рукама
свеће, и стадоше на тврђаву19 градску. Видевши,
Јеремија и Варух плакаху горко и рекоше:
„Сада разумесмо да је истинита изговорена реч.“
И мољаше Јеремија анђеле говорећи:
„Молим вас, не погубите град 20
док не замолим
Господа Бога мојег за неке речи!“
И рече Господ анђелима:
„Не погубите град сада 21док не поразговарам са
изабраним мојим Јеремијом.“
Тада рече Јеремија:
„Помилуј ме, Господе, допусти ми да говорим
пред тобом!“
И рече Господ:
„Говори, изабраниче мој Јеремија!“
И рече Јеремија: 22
„Ево, сада, Господе, разумех да предајеш у руке
непријатељима град овај. И одвешћеш народ у
Вавилон. 23Шта ми велиш, камо да денем сасуде
црквене?“
И рече му Господ: 24
„Узми и предај их земљи говорећи: ,Чуј, земљо,
25
реч онога који те створи над природом воденом и
запечати са седам печата и седам времена да би потом
примила красоту своју! Сачувај сасуде служабне до
доласка вазљубљеног!‘“ 26
И рече Јеремија:
 (244)

27
„Молим те, Господе, шта да урадим са
Авимелехом Етиопљанином,
28
јер ми29
много добра
учини, слуги твом, јер он ме изведе из гроба и не
жели да види ишчезнуће града и пустошење 30
његово.
Него, смилуј се на њега да се не намучи.“
И рече Господ Јеремији:
„Пошаљи га у виноград Агрипов и у стенама
планине сакрићу31 га док не повратим народ у њихов
град Јерусалим. Остави овде Варуха да говорим са
њим.“ 32
И ово рекавши, Господ узиђе на небо. Јеремија 33
и
Варух уђоше у олтар и узеше сасуде црквене34 да их
предају земљи, као што рече Господ Јеремији. Одмах35
их прогута земља. И седоше обојица плачући горко.
Када 36би јутро, посла Јеремија Авимелеха у Агрипов
посед говорећи: 37
„Узми корпу и иди путем планинским и донеси
мало смокава за болесне људе, да буде на38теби весеље
Господње и на глави твојој слава његова.“
И ово рекавши, Јеремија 39
отпусти Авимелеха. Оде
Авимелех као што му рече. 40
Када би јутро, војска халдејска
41
опколи цео град.
И затруби велики арханђео говорећи:
„Уђите у град, све војске халдејске, јер, ево,
отворише вам се врата!“
И уђе цар са свим војницима својим и заробише
све људе. Узевши црквене 42
кључеве, Јеремија оде и
баци их ван града и рече:
„Теби говорим, сунце, узми кључеве цркве Божије
и сачувај их до дана када ће те Господ упитати за њих,
јер бејасмо чувари лажи.“
Још док плакаше Јеремија, цар халдејски одведе
сав народ у Вавилон.
Варух сеђаше посипајући главу своју пепелом и
плакаше плачем горким говорећи:
„Зашто, Јерусалиме, предан беше због грехова
вољеног народа у руке непријатеља његових? Него, да
 (245)

се не усхвале законопреступници
43
и да кажу: ,Војском
својом добисмо их.‘ Али Бог да нам се смилује и
врати нас у град наш, а ви живота да 44
не видите, јер
Божији угодници били су очеви наши 45 Авраам, Исак и
Јаков, који изиђоше из света овог и не видеше
опустелост града овог.“
И ово рекавши, Варух изиђе из града плачући и
говорећи:
„Због
46
тебе, Јерусалиме, изиђох из тебе.“
И борављаше у гробу. И долажаху 47му анђели
казујући му све шта му Господ поручиваше.
Авимелех оде и узбра смокве. По врућини се
враћаше. И дошавши до дрвета једног, седе у сенку
његову починути мало.48 И наслонивши главу на корпу,
заспа.
49
И спаваше ту 86 година. И не разбуди се из сна
свог заповешћу Божијом за обећање које даде Господ
Јеремији: „Ја ћу га сакрити.“ И потом, пробудивши се
из сна свог, рече:
„У сласт заспах мало, али тешка ми је глава, јер се
не наситих сна.“ 50
И откривши корпу, виде да из смокава млеко
капље. И рече:
„Хтедох заспати још мало. Како ми је тешка глава,
али бојим се да ћу ако заспим касно устати и да ће
изнемоћи отац мој Јеремија. Ако не бих журио, не би
ме нити послао данас. Устаћу ипак 51
и по жеги ћу ићи.
Нису ли жега и труд сваки дан?“ 52
И уставши, одмах узе корпу. Дође у Јерусалим. И
не позна
53
град, нити дом свој, нити родбину своју
нађе. И рече: 54
„Благословен нека је Бог! Како велики 55
ужас
нападе на мене данас, јер нема оног града, него заиста
изгубих се! Као да путем планинским залутах!
Устадох, а не наситих се сна. Тешка је глава моја од
сна и изгубих се са пута. Дивно ћу се оправдати пред
оцем Јеремијом да се изгубих!“
 (246)

Изиђе затим из града и, спазивши обележја

градска, рече:
„Ово је ипак град, нисам се изгубио!“
И врати се затим у град и не нађе никог од својих.
И рече:
„Благословен нека је Бог! Како велики ужас
нападе на мене данас!“
И затим изиђе из града и рече:
„Ово су знамења града, али ја се изгубих и не знам
куда да идем.“ 56
И проведе тужан не знајући куда да иде. И спусти
корпу говорећи:
„Седећу овде док Господ Бог не склони ужас са
мене.“
Седећи
57
угледа неког старца како иде из поља. И
рече му: 58
„Да те упитам,59
старче, који је ово град?“
Старац рече: 60
„Јерусалим.“
Авимелех рече: 61
„Та где су Јеремија свештеник и Варух чтец и сав
народ града овог?“
Старац рече: 62
„Како данас помињеш Јеремију и питаш за њега
после толико година? Јеремија је у Вавилону, и сав
народ кога зароби Навуходоносор
63
цар. И с њима је
Јеремија у Вавилону. Благовествује им и поучава их
речима.“ 64
Чувши ово Авимелех од 65
старог човека, рече:
„Када не би био стар, страх ме је од Бога да не
пристаје старијем од себе досађивати,
66
наругао бих ти
се и рекао како си будала пошто рече: ,Заробљени
народ је у Вавилону.‘ Чак и када би двери небеске
сишле над 67
њега, не би могао тако брзо отићи у68
Вавилон. Колико је часова откад ме посла отац
Јеремија у 69Агрипово поље да донесем мало смокава
како би дао болесним људима? И, ето, одох и набрах
 (247)

корпу смокава и заспах мало. И устадох 70

и открих
корпу говорећи: ,Како закасних‘. И видех како млеко
из њих капље, као што беху када их набрах. Ти
говориш како је заробљени народ71 у Вавилону. Али да
би разумео, узми смокве72 и види!“
Откри корпу 73
и виде како млеко капље из смокава.
И рече старац: 74
„О, сине, заиста си ти праведног човека син! Због
тога не хтеде75
Бог да видиш пустошење 76
града овог, и
нанесе сан на тебе. Ево, већ 86 година откако је
заробљени народ77
у Вавилону. Да знаш, чедо, истину
ти говорим. Погледај на њиве и видећеш како нема
жита на њима. И види смокве и разумећеш како нема
времена на њима.“
Тада Авимелех, разумевши, повика из свег гласа
говорећи:
„Благословен нека је Бог на 78
небесима и на земљи
који покој даје душама нашим на сваком месту!“
Тада рече старом човеку:
„Који је ово месец?“
А он рече: 79
„Август, то јест дванаести месец.“
И узевши
80
од смокава, даде старом човеку. И рече
му старац:
„Бог да те прослави, чедо, у вишњем81Јерусалиму!“
И82 потом изиђе Авимелех из града 83и помоли се
Богу. И одмах 84дође анђео Господњи к њему и,
узевши га за руку, поведе га на место где беше Варух.
И нађе га у гробу како 85
седи. Када се видеше,
изљубише се плачући. 86
И погледавши Варух, виде
смокве у корпи, и, подигавши очи своје ка небу, рече:
„Бог даје награду онима 87
који га воле. Ти, срце
моје, спремај се и радуј се! Ти,88 телесни храме, весели
се! Како се жалост твоја обрати 89
у радост, јер наиђе на
тебе избавити те са поља твог, јер не беше у теби
греха. Почивај у телу свом и поуздано веруј! Ево,
погледај на смокве и видећеш како 86 година трајаху
 (248)

не увенувши! И ти веруј да ћеш још поживети.90 Као

што из њих млеко капље, тако ћеш и ти, срце, ако
учиниш што ти је заповедио анђео правде. Као што
сачува смокве у корпи, тако ће и тебе сачувати силом
својом.“
И ово говораше Варух Авимелеху: 91 92
„Устани да се помолимо Богу, да нас извести Бог
како да пошаљемо ову вест у Вавилон Јеремији за
покровитељство које се догоди
93
теби на путу.“
И почеше молити се говорећи: 94
„Сило моја, Боже мој, Господе мој, изабрана
светлости која излази из уста његових,95 молимо се
доброти твојој и великом имену твом, што нико
разумети не може! Послушај и глас слугу твојих и
научи нас како да пошаљемо вест ову у Вавилон
Јеремији.“ 96
И још
97
се они мољаху, гле, дође анђео и рече
Варуху:
„Светилниче светлости, не скрби се како ћеш 98
послати Јеремији. Доћи ће ти орао пред свитање и
пошаљи га Јеремији да напише ово писмо:
„Као што рече Он синовима јеврејским, 99
свако
рођен [у Вавилону] да буде одлучен. Овако100 да се
чини: после 15 дана увешћу их у Јерусалим. Тако
заповеди Господ. И који101се не одлуче од Вавилоњана,
неће ући у Јерусалим, јер је забрањено да буду
примљени Вавилоњани, рече Господ.“ 102
Овако рекавши, анђео оде, а Варух 103
писмо да
пошаље расејаном народу. Донеше му хартију и
мастило, и написа писмо које овако изгледаше:
„Варух,
104
слуга Божији пише 105
Јеремији, који је у
ропству: Радуј се и весели се! Зашто нам не остави 106
Бог да из тела
107
изиђемо оскрбљени због пустошења
града? Ево, милосрдни Бог смилова се на сузе наше и
спомену се завета, који постави очевима нашим
Аврааму, Исаку и Јакову, посла 108
ми анђела свог. И рече
ми речи ове које ти послах. А ово су речи које рече
 (249)

109
Бог јеврејски, који нас изведе из Египатске земље из
велике невоље: ,Пошто не сачувасте упутства моја,
него се узгорди срце ваше и ражестисте га110 преда мном,
због гнева предадох вас Вавилоњанима. Ако, дакле, 111
послушате глас мој из уста слуге мојег 112
Јеремије,
одлучени да будете од Вавилоњана, а ако не
послушате, одлучени ћете бити од Јерусалима.
Испитаћу вас водом јорданском, и ко не 113
послуша,
огласићу га. То је знамење великог знака.‘“
И уставши, Варух114
изиђе из гроба и виде орла како
седи над гробом. И проговори орао људским гласом
говорећи:
„Радуј се, Варуше, надстојниче вере!“
И рече му Варух: 115
„Радуј се ти, који си изабран међу свим птицама
небеским, јер из изгледа твојих очију поглед је јасан.
Већ реци ми шта116
овде чиниш?“
Рече орао:
„Послан
117
сам теби да сваку вест коју хоћеш
испратиш по мени.“
И рече му Варух:
„Можеш ли 118
вест ову однети у Вавилон?“
Рече орао:
„Зато сам послан.“
И узе 119Варух писмо и 15 смокава, које донесе
Авимелех, привеза их за 120
врат орлу и рече му:
„Теби говорим, царе птица. Иди здрав с миром и
затим ми донеси вест, и не угледај се на врану коју
Ноје испусти и не врати се у ковчег, него се угледај 121
на
голуба који донесе добру вест праведном Ноју. Тако
и ти однеси ову добру вест Јеремији и заробљеницима
122
који су са њим.123 И нека ти је срећан пут! И ако те
нападну птице 124небеске, желећи се тући с тобом,
брани се. Господ ће ти дати снагу. И не уклони се
нити десно нити на лево, него као стрела право лети.
Такође иди са силом Божијом. И биће слава Господња
на сваком путу по коме идеш.“
 (250)

125
И тада орао пође носећи писмо о врату свом. И 126
дође у Вавилон. И стаде почивати ван града на стубу,
на пустом месту, и ћуташе док не изиђе Јеремија са
народом ван града. Јер измоли Јеремија у цара место
да сахрањује мртваце свог народа. И у то време
изиђоше са мртвацем плачући.
127
И дођоше према орлу.
И повика орао говорећи:
„Јеремија, изабраниче Божији, теби говорим! Иди
и окупи народ и дођи овамо да чујете писмо које ти
донесох од Варуха и Авимелеха.“
Чувши то, Јеремија прослави Бога. И отишавши,
сабра мушкарце са женама и децом и дођоше где
стајаше орао. И сиђе орао над мртваца и оживе
128
га. Ово
беше да би веровали. И задивише се људи учињеном.
И рекоше:
„То је Бог који се јави очевима нашим и Мојсеју у
пустињи. И, ево, и нама се јави преко орла овог.“ 129
И одрешише писмо и прочиташе народу. И
чувши, сви људи заплакаше и посипаше пепелом главу
своју и говораху:
„Јеремија, спаси нас, и реци нам шта да чинимо и
како ћемо ући у град наш!“
Јеремија им рече: 130
„Све што чусте сачувајте, увешће вас Бог у град
ваш.“
И написа Јеремија писмо Варуху и Авимелеху 131
пред свим народом – беду и тугу своју у којима беху,
како гледаху очеве своје вешане и затим како очеви
гледаху децу своју предату мукама. Заклањаху лица
своја да више не виде мученике. 132
„Бог заштити вас двојицу да не видите све ово.
Јер ја, сећајући се, стењем и враћам се у дом свој више
пута. Вас се сећам
133
и говорим: Молите се за народ да
услишана буде молитва наша и да изиђемо одавде,
јер колико проведосмо овде година, принуђују нас
говорећи: ,Отпевајте нам неку од песама сионских!‘ И
 (251)

рекосмо им: ,Како да отпевамо песму Господњу на

туђој земљи?‘“ 134
И затим привеза писмо орлу око врата 135
и рече:
„Иди с миром, јер посети нас Бог обоје! И одлете
орао у Јерусалим и даде писмо Варуху. Јеремија
провођаше време учећи људе говорећи им:
„Одвратите се од сваке нечистоће вавилонске!“
Смокве 136
које му донесе орао даде болесним
људима. 137
И би дан у који изведе Господ народ свој из
Вавилона. И рече Господ Јеремији говорећи:
„Устани
138
са народом, дођи на Јордан.
139
Реци људима
мојим: ,Оставите све вавилонско. И ако су који
жене узели од њих, или жене мужеве, да оставе то
све.‘ Послушају140
ли речи моје, увешћу их у
Јерусалим.“
Јеремија рече народу ове речи.
И уставши, дођоше 141
на Јордан и хтедоше прећи.
Рече им Јеремија речи које му рече Господ. 142
И
половина њих, ожењених Вавилоњанкама, не
послушаше Јеремију, него му рекоше:
„Нећемо оставити жене наше до века, него ћемо се
вратити са њима у Вавилон.“
И прешавши Јордан, дођоше у Јерусалим. Стадоше
Јеремија, и Варух и Авимелех говорећи како сваки
човек који има нешто вавилонско, неће ући у град
овај. Они им рекоше: 143
„Вратићемо се у Вавилон.“ 144
И када они дођоше тамо, изиђоше им
Вавилоњани у сусрет говорећи:
„Више нећете ући у град наш, јер нас мрзите и
тајно изиђосте од145 нас. Због тога нећете ући, јер се
клетвом заклесмо да вас нећемо примити нити децу
вашу, пошто тајно изиђосте од 146
нас.“ 147
И нађоше место пусто и подигоше град, и
наденуше му име Самарија. И посла Јеремија [људе] к
њима говорећи:
 (252)

„Покајте
148
се, јер дође анђео правде и увешће вас у
место високо.“ 149
И не послушаше.
150
Јеремија, пак, провођаше радујући се и
приношаше жртву за народ девет дана. И десетог дана 151
принесе жртву Јеремија сам. И помоли се Господу
молитвом, док се не узнесе говорећи:
„Свет, свет, свет! Кандило дрвета живота,
светлости истинита, 152 просветли ме док се не узнесем
153
к
теби после молитве! Молим те за сладак глас и за 154
миомирис кадилни, и за поуку моју, док архистратиг
правде Михаило не уведе праведнике. Молим те,
Господе, сведржитељу сваке твари, нерођени и
несазнајни, у коме је свака судбина скривена пре него
што је овај и настао.“
Овако му говораше Јеремија стојећи у олтару са
Варухом и Авимелехом. 155
И заплакаше Варух и
Авимелех156 и повикаше говорећи:
„Оче Јеремија, свештениче Божији, зашто нас
остављаш?“
И чуше људи плач њихов и притрчаше сви к њима. 157
И видевши Јеремију умрлог, растрзаше хаљине своје
и плакаху плачем горким. И потом спремише
погрепсти га.
И би као један од мртвих, 158
који лежаше пред њима
предавши душу своју. Остадоше ту Варух и
Авимелех. И доспе глас који рече:
„Не сахрањујте га живог, јер ће душа његова опет
ући у њега.“ 159
И чувши глас, 160
не погребоше га, него преседеше
око тела његовог говорећи: 161
„Господе, у који дан ће устати?“
И после три дана уђе душа у тело његово, и
подиже глас свој усред њих и рече:
„У 162једном гласу прославите Бога сви и сина
Божијег Исуса Христа, који нас пробуди, светлост
свих векова, неугасиви светилник вере живота, који ће
 (253)

163
постојати ових времена после других 307 година.164 И
стићи ће на земљу дрво живота из средишта раја, и
учиниће да сва дрвета неплодна донесу плод, и
порасту и озелене величајући се, говорећи: ,Дадосмо
плод свој.‘ На пролеће ће их створити, и усахнуће на
висини гране њихове, и учиниће да утврђено дрво
буде осуђено. И црвенило као вал биће бело, и снег ће
поцрнети од велике светлости весеља Божијег, и
благословиће острва да донесу плод Речју уста
његових. Сам ће ући и изићи и изабраће себи дванаест
апостола да благовествују по народу. Њега ја видех у
Маслиновој Гори, најкраснијој на целом свету.“
Тако говораше Јеремија о165 сину Божијем како ће
доћи у свет. И рекоше Јевреји:
„Ове исте речи рече нам Амосов син Исаија,
рекавши: ,Видех Бога и сина Божијег. 166
Него, дођите, не
бојмо га се и убићемо га камењем.‘“
И тужни беху Варух и Авимелех, јер 167
хтедоше чути
тајне Божије, које виде на небесима. Тада им рече
Јеремија:
„Ућутите, не плачите, јер не могу мене убити док
вам не изговорим све што видех.“
И рече: 168
„Донесите ми камен!“
И донеше. И постави га Јеремија
169
посред њих. И рече:
„Светлости свих векова, учини 170
да овај камен
буде по мом лику док не изрекнем све тајне твоје
које видех!“
Тада се171камен, заповешћу Божијом, претвори у лик
Јеремијин. И удараху камен камењем мислећи да је
Јеремија. Јеремија предаде Варуху и Авимелеху тајне
које виде. И отишавши, стаде посред људи желећи
окончати провиђење своје. И повика камен говорећи: 172
„О, глупи синови јеврејски, зашто мене камен
камењем бијете? Ево, Јеремија усред вас стоји!“ 173
И тада навалише на Јеремију са камењем и
окончаше провиђење његово.
 (254)

И дошавши Варух и Авимелех, погребоше тело

његово. И узевши камен, положише на гроб174његов и
написаше: „Овај камен помоћник Јеремијин“ и друге
речи. И рекоше: Амин. Богу нашем слава!

Напомене

М. – Москва, Државна библиотека, збирка А. И. Хлудова, број 195

З. – Загреб, Архив ХАЗУ, број III с 22
1
М., З.: Месеца маја, првог дана, Плач Јеремијин. Владико,
благослови!
2
М., З.: молитве ваше.
3
М., З. наставља: и као стена адамантска, уздизање његово.
4
М., З.: Господ.
5
М., З. немају.
6
М., З. настављају: Сведржитељу.
7
М., З.: са мноштвом својим.
8
М., З.: устани и изиђи.
9
М., З.: врата његова. Устани, дакле, и изиђи ка Варуху.
10
М.: га.
11
М., З.: пет.
12
М., З.: на.
13
М.: пре него што погубим град и нико да не уђе у њега.
14
М., З.: узиђе од Јеремије на небо.
15
М., З. настављају: Видевши Варух како посу главу и хаљине
растрзане, повика из свег гласа: „Оче Јеремија, шта ти је? (З. нема претходну
реченицу.) Али који грех учини народ, јер када грешаху људи, своју главу
посипаше Јеремија и мољаше се за народ док не беху опроштени греси?“ И
упита га Варух говорећи: „Оче Јеремија, шта ти је?“ А Јеремија рече: „Чувај
се, не раздири хаљине своје, него још више раздеримо срца наша! И не
исцрпи воду на појилиштима, него плачимо док не налијемо воду сузама, јер
неће се смиловати Бог људима од овога.“ И рече Варух: „Оче Јеремија, шта
би?“ И рече Јеремија: „Како Бог буде предао град овај у руке цара
халдејског, заробиће народ овај и одвешће га у Вавилон.“ Чувши ово, Варух
растрза хаљине своје говорећи: „Ко ти ово јави?“ И рече Јеремија: „Сачекај
мало до шестог часа ноћи па ћеш разумети да су истините ове речи.“
 (255)

Проведоше оба у олтару плачући. И беху раздеране хаљине њихове и

пепелом посуте главе њихове.
16
М., З.: Када би час за који рече Господ Јеремији, пођоше заједно
и Јеремија и Варух под зидине града.
17
М., З.: И, гле, чу се трубни звук.
18
М., З.: и стадоше на зидове града.
19
М., З. немају.
20
З.: док се не помолим Господу мом Исусу Христу.
21
М., З. немају претходне две реченице.
22
М., З. немају.
23
М., З.: Где желиш сасуде служабне да денем?
24
М., З.: и реци.
25
М., З.: глас.
26
М., З.: Рече затим Јеремија.
27
М., З.: покажи ми шта.
28
М., З. настављају: Јеремији.
29
М.: истрже.
30
М.: да се не жалости.
31
М., З.: „народ у град.“ Рече Господ Јеремији: „Иди са народом у
Вавилон и проведи тамо са њим благовествујући им док их не вратим у
град.“
32
М. наставља: од Јеремије.
33
М., З.: служабне.
34
М., З. немају.
35
М., З.: заједно.
36
М., З. немају претходне три речи.
37
М., З. настављају: у поље Агрипово.
38
М., З.: моја.
39
М., З. настављају: Јеремија.
40
М., З. настављају: јерусалимски.
41
М.: анђео.
42
М., З.: ван града пред сунце говорећи.
43
М.: Божији град.
44
М., З.: јер блажени су очеви наши.
45
М., З. нема до краја реченице.
46
З.: И изишавши.
47
М., З.: што му се имаше поручити.
 (256)

48
М., З.: 66.
49
М., З. немају претходне три речи.
50
М., З.: нађе.
51
З. нема претходну реченицу.
52
М., З. настављају: са смоквама и стави је на раме своје.
53
М. наставља: нити нађе било кога.
54
М.: Господ.
55
М., З.: овде није исти град.
56
М. нема претходну реченицу.
57
М., З. настављају: Авимелех.
58
М., З.: Теби говорим.
59
М., З.: И рече му старац.
60
М., З.: Јерусалим је.
61
М., З.: свештеник Божији.
62
М., З.: И рече старац Авимелеху: „Ти ниси из града овог, јер
данас помену.“
63
М., З. немају претходне две речи.
64
М., З.: од старца.
65
М., З.: старац.
66
М., З.: зао.
67
М., З.: Када би и хлебови небески сишли на њих, не би имали времена
отићи у Вавилон, а ти говориш како је заробљени народ у Вавилону.
68
М., З.: отац мој.
69
М., З.: како би се дало.
70
М., З.: И отишавши, узбрах их и у жеги дођох под неко дрво и
седох починути мало. И ставих корпу са смоквама под главу своју и
заспах мало. И уставши, открих их мислећи да закасних. И нађох.
71
З.: Али пришавши види и разумећеш.
72
М., З.: У узевши, откри корпу старцу и нађе.
73
М., З.: Видевши их, стари човек рече.
74
М., З.: О сине мој.
75
М., З.: ужас.
76
М., З.: 66.
77
М., З.: да је истина што ти говорим.
78
М., З.: праведним.
79
З.: Дванаести.
80
М., З.: он.
 (257)

81
М., З.: из Јерусалимског града.
82
М., З.: Господу.
83
З. нема.
84
М.: И узе га анђео за десну руку.; З.: за десну руку.
85
М., З. немају претходне три речи.
86
М., З.: у Авимелеховој корпи.
87
З.: весели се.
88
М.: „Бог даје награду онима који га воле и радују се у телу свом,
то јест телесном храму свом. Жалост твоја обрати се.
89
М.: дела.
90
М., З.: Почивај у телу свом у девственом стаду свом и веруј да ћеш
поживети. Обазри се на корпу са смоквама, јер, ево, напуни се 66 година и не
увенуше, него млеко капље из њих. А тако ће и са твојим срцем бити.
91
М., З. немају.
92
М.: Господ.
93
М. наставља: Варух и Авимелех.
94
М.: и Господе.
95
М. нема.
96
З.: анђео Господњи.
97
М.: Док се мољаху Варух и Авимелех, гле, дође анђео Господњи
и рече Варуху све ове речи.
98
М., З.: Доћи ће ти орао у час светлости.
99
М.: Реците јеврејским синовима да се одвоје ко је од кога рођен.
100
М., З.: у град ваш.
101
М., З.: у град.
102
М., З.: оде од Варуха.
103
М., З.: И донесе.
104
М., З.: у ропству вавилонском.
105
М., З.: У Господу весели се и радуј се.
106
М., З. настављају: и неправди.
107
М.: Због тога.
108
М., З.: И рече ми Господ речи ове које ти послах у писму.
109
М., З.: Господ Бог.
110
М.: у Вавилон.
111
М., З.: „глас мој“, каже Господ.
112
М.: из Вавилона.
113
М., З.: печата.
 (258)

114
М., З.: како седи ван града.
115
М.: Ти си изабран.
116
М., З.: И рече му орао.
117
М., З.: пошаљеш.
118
М., З.: И рече му орао.
119
М., З.: 15 смокава из корпе Авимелехове.
120
М. нема.
121
М., З.: него се угледај на голубицу која трипут донесе вест
праведном.
122
М., З. немају претходну реченици, али уместо ње имају: И добро
ће ти бити. Донеси радост Јеремији и народу.
123
М.: све птице.
124
М., З.: и Бог.
125
М., З.: полете имајући.
126
З. нема претходне две речи.
127
М.: Јер измоли Јеремија у Навуходоносора говорећи: „Дај ми
место да сахрањујем мртваце свог народа.“ И даде му цар. Идући са
мртвацем и плачући, они дођоше према орлу. И повика орао говорећи.
128
М., З.: сви људи.
129
М., З.: И рече орао: „Теби говорим, Јеремија! Приђи и одреши
писмо ово и прочитај га у уши свих људи.“
130
М.: Господ.
131
М.: беду у којој беху, како их зароби цар халдејски.; З. наставља:
под царем халдејским.
132
М., З. немају претходну реченицу.
133
М.: И сада се моли за људе ове на месту где си ти и Авимелех да
услишена буде.
134
М., З. наставља: Јеремија говорећи.
135
М., З.: Господ.
136
М., З.: и даде писмо Варуху. И изљуби га. Узевши Јеремија
смокве, даде их болесним људима. И провођаше учећи их да се чувају од
нечистоће народа вавилонског.
137
М., З. нема.
138
М. нема.
139
М.: Који хоће, нека оставе сва дела вавилонска.
140
М., З. настављају: Који не послушају, да их оставиш ту.
141
М. нема.
 (259)

142
М., З.: ожењених њима.
143
М., З.: Уставши, вратићемо се у наше место.
144
М., З.: у Вавилон.
145
М., З. наставља: један другом именом Божијим.
146
М., З.: Разумевши, вратише се и дођоше на место пусто.
147
М. наставља: себи.
148
М., З.: место ваше.
149
М., З. немају претходну реченицу.
150
М.: људи Јеремијини.
151
М. нема.
152
М.: к теби за милост моју.
153
М., З. настављају: обојици серафима молим се.
154
М.: арханђео.
155
М.: повикаше из свег гласа.
156
М., З.: Оче наш.
157
М., З. настављају: и посипаху пепелом главу своју.
158
М.: И би као један од оних који предају душу своју.
159
М., З. нема.
160
М., З.: него проведоше око њега три дана.
161
М., З.: У векове ће устати.
162
М.: Прославите Бога сви, Бога сина Божијег.
163
М., З.: 377.
164
М., З.: дрво живота засађено усред раја.
165
М., З.: Разгневи се сав народ и рече.
166
М., З.: нећемо га убити смрћу, него га убијмо камењем.
167
М.: јер не чуше тајне које виде.; З.: јер не чуше тајне од њега.
168
М. наставља: овамо.
169
М., З.: Светлости велика.
170
М., З. настављају: Варуху и Авимелеху.
171
М.: прими лик Јеремијин.
172
М. нема.
173
З.: И када га угледаше, одмах потрчаше на њега са многим
камењем.
174
М., З. до краја другачије: и сва сила, то јест реч, у писму је
Варуховом. Њему слава и част и поклоњење. Оцу и Сину и Светом Духу
сада и увек и у векове векова. (З. наставља: Амин.)
 (260)

Слово пророка Јеремије о плењењу

1
Јерусалима
(Друга верзија)
2
Јеремија, овај велики пророк, беше из Аната. За
Јерусалим
3
и за Вавилон много
4
прорече, као и о5
Божијем оваплоћењу, о 6 коме се прекрасно
пророштво јави. Овај Пасхор беше емиров син, који
некада беше старешина дома Господњег. Хлеб 7
натапаше веома пошто беше оплакивао Јерусалим. И
како божаствену моћ не остави у хлебу, он одговори
Пасхору: 8
„Име твоје памтиће земља ова као преселника и
због тога ће те осрамотити одсуствовање твоје, јер
9
је
проклет онај који на дело Господње немарно иде.“
У дане цара Јоакима оплакиваше Јеремија
Јерусалим. Лажни пророци хтедоше га погубити 10
поучавајући јереје. Сафанов
11
син Хирахикама, који
беше са Јеремијом, одупираше се убиству. Тада
Господ рече Јеремији:
„Направи себи окове 12
који ће ти бити од јарма
дрвеног на врату твом и послаћу те моавском и
идумејском цару Амону, као и у Тир и Сидон.“
 (261)

13
То што направи стави на врат свој. А Азаров 14
син
Ананија, лажни пророк, уставши скиде јарам са врата
Јеремијиног. Пред очима људи поломи га говорећи: 15
„Овако ми рече Господ: ,Поломићу 16
јарам цара
вавилонског са врата сваког човека.‘“
Тада рече Јеремија лажном пророку:
„Лажљиве су усне твоје, које избљуваше
17
отров из18
срца, а истина је како је јављено. И јарам дрвени
поломио си. Уместо њега направићу железни, како
рече Господ Сведржитељ, и ставићу 19
на врат људима, а
ти ћеш се, Ананија, одрећи душе.“
И реч сустиже дело. У седмом месецу мртвима
пређе.
Осамнаесте године јудејског цара Седекија, док
Јеремија 20 оплакиваше Јерусалим, сместише га у
тамницу. Већ му се Халдејци приближише. Не зна се
како пророк
21
изиђе и оде ка Венијаминској земљи ради
потреба. Људи га ухватише као халдејског пребега.
Макар да и лаж би, он тучен беше и у тамницу га опет
сместише,22
где проведе много времена. Посла
Седекије и изведе га тајно из 23тамнице. И рече:
„Пошто ти учиних добро, реци ми о будућности
мога царства.“
И пророк [рече]: 24
„Не говорим ја, царе, него Дух говори у мени, а
што писах – писах.“
Због овога опет допаде тамнице. А затим сабор,
клеветајући га цару, говораше: 25
„Зашто је овај у тамници? Непријатељ се затвара,
јер не проповеда мир, него још више смућује. Боље је
погубити једног за26
многе.“
И цар [рече]:
„Ето, он је у вашим рукама.“
Тада вргоше Јеремију у Мелхијеву гробницу,
смрадну од мртвих. Ово сазнавши, Авимелех рече
цару:
„Зашто се прозли, царе, на овог мужа?“
 (262)

Тада цар к њему: 27

„Због невоље учиних, али бојим се народа. Узми
са собом тридесет силних мужева. Иди и изведи га из
гроба.“ 28
И убрзо Авимелех, помазав се поспешењем
Божијим, изведе неповређеног
29
пророка из гроба. Више
му се приближивши, цар рече:
„Не скриј од мене што иштем.“
И рече пророк:
„Због чега 30
се одрешујеш истине, царе? Ја нисам
прорекао лаж иако си ме више пута осуђивао на смрт.“
Тада му се цар заклињаше говорећи:
„Жив бог отаца мојих, нећу те убити. Ако ми шта
кажеш, нећу
31
допустити да паднеш у руке [других]
мужева.“
Тада Јеремија рече цару: 32
„Ако се држиш мог савета и изиђеш испред
Вавилоњана, спасићеш душу своју. И град овај неће
страдати ако станеш испред њих. Разуми да из руку
њихових 33 нећеш побећи, него ће и град огњем бити
поједен.“
Седекијева пророчка брбљања сматраху се речима
од којих вавилонска најезда неће мимоићи. 34
Обиђоше
они град и када га опколише, пшеница не пристизаше.
Донеше глад граду. А Седекије, видевши унутра
погибељ, побеже ноћу заједно са онима који беху са
њим. Ухвативши га, Халдејци га потераше и пред35
његовим очима синове његове заклаше ножем.
Седекијеве очи ископаше и свезаног га одведоше 36
у
Вавилон. И у ступу га као играчку 37
положише. И беше у
њој до последњег
38
свог дана. Царев први столник
Навузадар, у Јерусалим ушавши, запали га. И дом
Господњи сав у прах претвори, 39
по Јеремијином гласу.
Све сасуде у Вавилон однеше. После седамдесет година
плењење се врати40опет у Јерусалим, као што ће се шире
напред пројавити.
 (263)

А пре плењења Јерусалима беше обраћање

Господње Јеремији. Овако беше плењење у
Јерусалиму.
41
У дане оне рече Господ Јеремији
говорећи:
„Јеремија, устани и са Варухом изиђи из града
овог, јер ћу га погубити због умножења грехова
житеља у њему, јер молитве ваше42 су као стубови
чврсти усред њега, и као тврди зид који га ограђује.
Сада, дакле, изиђите43 из њега пре него што га војска
халдејска не заузме.“
И рече Јеремија говорећи:
„Молим те, Господе, допусти мени, слуги твом, да
говорим пред тобом!“
И рече Господ:
„Говори!“
И рече Јеремија: 44
„Господе, предаћеш град овај у руке халдејске
како би се похвалили да се учврстише на њему.
Господе мој, ако је воља твоја, нека још више од руку
твојих пропадне, а 45не од Халдејаца.“
И рече Господ:
„Ти уставши изиђи, а46 они се неће похвалити. Ако
ја први не отворим, они неће моћи ући у њега. Иди
Варуху и извести га. И у шести час ноћу дођите на
зидове града 47
и посматрајте. Ако ја не отворим, они
неће моћи.“
И рекавши ово, одступи од њега.
И отишавши, Јеремија извести Варуха. И ушавши
у цркву, раздраше хаљине48
своје. И посуше прах по
глави својој и ридаху дуго. И дођоше у шести час на
зидове града. И чуше49 звук труба. И дођоше анђели са
небеса држећи свеће у рукама 50
својим. И стадоше на
зидове града. И видевши ово, заплакаше и рекоше:
„Сада разумесмо да је истинита реч коју нам каза
Бог.“
И мољаху се анђелима говорећи:
 (264)

„Молимо вас, не погубите град док не говоримо

Богу!“
Тада рече Јеремија говорећи:
„Молим ти се, Господе, допусти ми да говорим
пред тобом!“
И рече Господ:
„Говори!“
И рече Јеремија:
„Ето, Господе, разумесмо да предајеш град свој у
руке непријатеља његових. И отићи ће народ твој51 у
Вавилон. Шта да учинимо
52
са светим твојим сасудима?“
И рече Господ: 53
„Предај их земљи говорећи: ,Чуј, земљо, реч
онога који те сазда и утврди изнад вода запечативши
те са седам печата и седам времена да би потом
примила красоту своју! Сачувај сасуде служабне до
повратка вазљубљеног!‘“
Рече затим
54
Јеремија говорећи:
„Шта да учиним са Авимелехом Етиопљанином,
јер многа добра дела учини слуги твом, јер 55он ме
извади из гроба смрадног у који ме сместише и не
желим да види пустошење града, и уплашиће се јер је
малодушан.“
И рече Господ Јеремији: 56
„Пошаљи га у виноград Агрипов и у стенама
горским сакрићу га57
док се не врати народ из ропства.
Ти, Јеремија, иди са народом својим 58
у Вавилон и
буди са њим благовествујући овако док их не вратим.
А Варуха остави овде.“
Тада одоше у цркву и узеше сасуде црквене и
предаше их земљи као што им рече Господ. Ујутро
рече Јеремија Авимелеху: 59
„Узми корпу, чедо, и иди у поље Архипово путем
планинским и донеси смокве болесним људима, да
буде на теби весеље њихово и на глави твојој слава.“
И одмах оде у поље.
 (265)

60
Када он тамо оде и сунце откри дан, војска
халдејска дође61
и опколи град Јерусалим. И затруби
велики анђео говорећи:
„Уђите у град,62
све војске халдејске, јер, ево,
отворише вам се врата!“
Тада Јеремија, узевши црквене кључеве, 63
изиђе ван
града и бацивши их пред сунце, рече:
„Узми их и сачувај до дана када ће те упитати Господ
за њих, јер ми се не нађосмо 64
достојни чувати их.“
Јеремија, дакле, оде са народом у вавилонско
ропство. А Варух, 65
изишавши ван града, проведе
боравећи у гробу.
Набравши
66
смокве по врућини, Авимелех дође до
дуба и седе у сенку његову починути 67
мало. И
наслонивши главу на корпу, спаваше 70 година. То
беше заповешћу Божијом за обећање 68које даде
Јеремији: „Ја ћу га сакрити.“ Када устаде, 69
он рече:
„Слатко спавах, али мало беше и због тога ми је
тешка глава, као да се не наситих сна.“ 70
И откривши смокве, нађе их како капље млеко,
као да су скоро набране, и рече:
„Хтео бих заспати
71
још мало, али да не преспавам
много. Посла ме72 Јеремија. Ако ово учиним, закаснићу
и разгневиће се. Нису ли труд и жега сваког дана? Да
кренем већ ускоро како бих му угодио те ћу спавати
када тамо дођем.“
И узевши смокве, дође у Јерусалим. И не позна
нити 73град, нити дом свој, нити нађе кога од родбине
своје. И рече: 74
„Благословен Господ! Ужас ме данас задеси, нема
оног града, него заиста 75
изгубих се! Као да путем
планинским залутах! Заблудех, 76
јер се не наситих сна.“
Изишавши ван града, осмотри обележја 77
и рече:
„Ово је ипак [мој] град. Заблудех!“
И опет ушавши, 78и траживши, никог не нађе од
другова или родбине. И рече:
„Благословен Господ! Веома се ужаснух!“
 (266)

И изишавши ван, провођаше ожалошћен, не

знајући шта да чини. И спустивши корпу, рече:
„Овде ћу седети док Господ не скине ужас са
мене.“
Док 79он сеђаше, гле, дође један старац из поља и
рече му:
„Теби говорим, старче, који је ово град?“
А он рече:
„Јерусалим је, чедо.“
И рече Авимелех:
„Та где су свештеник80
Божији Јеремија, и Варух
чтец и сав народ града? Како их не нађох?“
И рече старац: 81
„Ти као да ниси из града овог. Данас помињеш
Јеремију и питаш за њега после толико 82
година?
Јеремија је у Вавилону са народом већ седамдесет
година, јер их зароби Навуходоносор цар. Како ти,
будући да си млад и да ниси у њихово време рођен, а
питаш за њих не видевши их никада?“
Чувши ово, Авимелех му рече:
„Да ниси стар, и када не би било пристојно човеку
Божијем, старијем од себе досађивати, 83
подсмехнуо
бих ти се већ и рекао да си будала говорећи како је
заробљени народ отишао у Вавилон. Ако би се и
хлебови небески одбацили и анђели Божији дошли да
их узму, не би са војском и владавином отишли у
Вавилон. Колико је часова откад ме посла 84отац мој
Јеремија у Агрипово поље ради мало смокава 85
да дамо
болесним људима? И отишавши 86
под дуб од врућине
мало заспах. И закаснивши, открих смокве и затекох
како капље млеко као када узбране беху. И ти говориш
како је заробљени народ у Вавилону. Али да би
разумео да те не лажем, узми
87
смокве и види!“
Видевши ово, 88старац рече:
„О, сине мој, ти си праведног човека син и не
хтеде Бог да ти покаже89 пустошење града овог, и
нанесе на тебе ужас овај. Ето, седамдесет година има
 (267)

од дана када заробљени беху и откако90 је народ у

Вавилону са Јеремијом. И да знаш,91 чедо, да је истина
што ти говорим, погледај на њиве и видећеш да нема
плодова на њима. Погледај и смокве како нема
времена на њима. И разумећеш и сам и повероваћеш у
истину.“ 92
Тада Авимелех, као да се из пијанства
93
прену,
схвативши јасно да земља нема засада, рече:
„Благословен нека је Бог неба и земље који
упокоји душе праведних!“
И рече старцу:
„Који је ово месец?“
И рече му:
„Дванаести.“ 94
И давши старцу смокве, оде благословивши га.
Уставши, Авимелех се помоли да му се открије шта
треба да чини. И, гле, анђео Господњи дође и узевши
га за десну руку, доведе га до гроба где беше Варух
боравио. И угледавши 95један другог, плакаху веома.
Тада се помолише Богу славећи и благосиљајући га.
И видевши Варух смокве без времена, узбране још пре
седамдесет
96
година и како још млеко капље, благодари
веома. И зачудивши се помоли97
се и рече:
„Нека нам укаже Господ како да умемо Јеремији
да дојавимо за покровитељство које се догоди и о
садашњем преславном узбуђењу које се зби?“ 98
Чуше анђела посланог од Господа како им
говори:
„Напишите посланицу Јеремији како вам будем
рекао шта да чини
99
са народом.“
И рекавши им све како да се напише, додаде и ово:
„За мало дана Бог ће вас извести из Вавилона у
Јерусалим. Ујутру рано доћи ће вам орао. Завежите му
ову посланицу и мало смокава за врат те да то однесе
Јеремији у Вавилон.“
Ово рекавши, оде од њих. Одмах узе Варух
хартију и седе написавши шта чу од анђела. И
 (268)

дошавши ујутру,
100
орао га позва. Изишавши Авимелех
са Варухом, благословише Бога. И101 помоливши 102
се,
привезаше посланицу и дванаест 103 смокава. И
благословивши га и помоливши 104се, послаше га.
Завешташе га затим да им се врати.
Отишавши у Вавилон, он седе ван града на стуб.
По провиђењу Божијем 105
изиђе из града Јеремија са
свим народом носећи мртваца и плачући. И хтедоше 106
га покопати на месту које узе Јеремија даром од
Навуходоносора да сахрањује мртве Јудеје. И
позвавши орао људским гласом, рече:
„Теби говорим, Јеремија, прими посланицу ову
коју донесох од Варуха и Авимелеха. И да чује сав
народ јерусалимски.“
Чувши, Јеремија прослави Бога. 107 И одмах севши
орао на мртваца, изненада га подиже. Ово видевши,
сви разумеше да је посланица од Бога послана.
Прославише Бога због овога што се зби. Одрешивши 108
Јеремија посланицу, прочита је пред свим народом.
И чувши сви за скори повратак, обрадоваше се веома
великом радошћу. Написа Јеремија посланицу о свакој
беди и тузи која их снађе. Свеза је на врат орлу и
благословивши га, посла га. Он затим донесе ову
посланицу Варуху и Авимелеху. И прочитавши је, са
захвалношћу
109
прослављаху Бога, јер не искусише ове
муке.
И давши Јеремија смокве болесним људима,
исцели их све који год окусише од њих. И када дође
уговорени дан, рече Бог Јеремији:
110
„Узми сав свој народ ноћу и изиђи из Вавилона 111 и
дођите на Јордан. И тамо ћеш одвојити све мушкарце
вавилонске који узеше жене из твог народа, и жене 112
вавилонске које се саставише са твојим људима. А
који те не послушају, 113
да се раздвоје. Не преведи их са
собом преко Јордана.“
 (269)

И учини Јеремија како му заповеди Бог. И када их

раздели на Јордану, већина помешаних не хтеде
послушати Јеремију, него рекоше:
„Боље ћемо се вратити у Вавилон него да
оставимо жене наше.“
И вратише се у Вавилон. Вавилоњани их не
примише говорећи:
„Пошто нас омрзосте и тајно изиђосте, клетвом се
заклесмо да нећемо примити нити вас нити децу вашу.“
Не примише ове помешане нити Вавилоњани нити
Јеремија. Отишавши
114
на пусто место даље од
Јерусалима, саздадоше себи град назвавши га
Самарија. 115
Ушавши Јеремија са народом у Јерусалим,
радоваху се приносећи жртве своје девет дана. И
десетог дана принесе жртву Богу сам Јеремија. И
мољаше се док се не узнесе душа његова остављајући
тело мртво на жртвенику:
„Свет, свет, свет! Кандило дрвета животног,
светлости истинита, просвети ме док се не узнесем к
теби после молитве! Молим те за сладак глас и за
друго добро хваљење кадилно, и за поуку моју, док
архистратиг правде Михаило не уведе праведнике.
Молим те, Господе, сведржитељу сваке твари,
нерођени и несазнајни, у коме је свака 116
судбина
скривена пре него што је овај и настао.“
Тада Варух и Авимелех почеше оплакивати
Јеремију. Чувши, сви људи потрчаше к њима. И
видевши Јеремију како лежи мртав 117на земљи, растрзаху
хаљине своје и посуше се пепелом по глави својој. И
плакаху сви горко. И затим припремише покопати га. И,
гле, глас са небеса говораше:
„Не сахрањујте га још живог!“
И чувши глас, проведоше са њим пазећи га три
дана. И после три дана уђе душа у тело његово. И
подиже глас свој усред свих говорећи:
 (270)

„У један глас прославите сви Бога и сина његовог

Исуса Христа, који нас пробуди, светлост свих векова,
неугасиви светилник, живот природе наше, који ће
бити ових времена после других 377 година.“
И чим благовести Христа у његовој
тајанствености, као када виде и чу да се узнесе душа
његова, сав народ повика:
„Ово су речи које раније рече Исаија очевима
нашим: ,Видех Бога и сина његовог.‘ 118
И убише га
дрвеном пилом престругавши га. Узмите, дакле, да га
камењем убијемо.“
Чувши ово, Варух и Авимелех ражалостише се
веома због смрти Јеремијине, али још119и више јер не
стигоше чути тајне које чу и виде узневши се.
Разумевши њихове мисли, он рече:
„Ућутите, 120
неће ме убити док вам не испричам све
што видех.“
И рече им:
„Донесите ми већи камен!“
И донеше му. И рече пророк:
„Господе, створи овај камен да буде по мом
изгледу како 121
би њега убили људи док не известим
браћу моју шта видех и чух!“
Тада заповешћу Божијом, камен доби изглед
пророка и убијен би уместо њега. И када извести о
свему што виде и чу и када се испунише провиђења о
њему, дође посред народа. И заповешћу Божијом
камен, примивши људски глас, повика говорећи:
„О, глупи синови јеврејски, зашто мене бијете
мислећи да сам ја Јеремија? Ево ме стојим усред вас!“
Тада као да се из пијанства пренуше, угледаше
светог. Узевши 122
камење, устремише се на њега. И
убијен беше од саплеменика својих у Јерусалиму, од
којих заслуживаше да му захвале. И нити одговори
нити123
се прогневи,
124
него тако примаше ударце камења
као да пада излазећи са небеса.
 (271)

125
Дошавши Варух и Авимелех, погребоше га. И
узевши камен, положише га на гроб његов. Написаше 126
на њему: „Овај камен је помоћник Јеремији.“ А
свештене сасуде положи Јеремија по Божијој
заповести у камен запечативши прстом својим
127
име
Божије, 128које као железним клесањем постаде129
знамење. Облак обасја камен јер беше непознат.
130
Камен је у пустињи где се најпре сазда ковчег.
Између осталог и ово рече Јеремија: „На небеса 131
Господ узиђе са Сиона, 132али затим дође осијавши
Сион. Долазак Господњи биће знамење када се сви
народи поклоне дрвету славећи и благосиљајући
Бога.“ Њему доликује свака слава у векове векова.
Амин.

Напомене

Н. – Никољац, број 34
Б. – Беч, Народна библиотека, број 32
Б1 – Беч, Народна библиотека, број 53
Д. – Дечани, број 59
Д1 – Дечани, број 60
1
Изворни назив јесте Повест о плачу пророка Јеремије за
Јерусалимом и о плењењу његовом и о ужасу Авимелеховом; Н., Б., Б1,
Д., Д1: Тога дана (4. новембра) повест о плачу и ридању (Б. нема)
пророка Јеремије за Јерусалимом и о запуштењу његовом и о
одсуствовању Авимелеховом.
2
Н., Б.: Анатора; Б1, Д., Д1: Наатора.
3
Н., Б., Б1, Д., Д1: часном.
4
Д., Д1 немају до краја реченице.
5
Н., Б., Б1: крепко.
6
Н., Б., Б1, Д., Д1: Пахор.
7
Н., Б1, Д., Д1: И низ уста истури стубе због плача за опустошеним
Јерусалимом.
8
Н., Б., Б1: Име твоје са домом твојим спомињаће у земљи овој.
9
Б1, Д., Д1: који дело Господње неприлежно твори.
 (272)

10
Н.: Харакав; Б., Б1: Хоракам; Д., Д1: Харакам.
11
Н., Б., Б1, Д., Д1 немају претходне четири речи.
12
Б1, Д., Д1: Начини себи узе, то јест стожере дрвене, и стави их на
свој врат.
13
Б. нема претходне две речи.; Б1, Д., Д1: Азоров син.
14
Н., Б.: дрвета; Б1, Д., Д1: узевши дрвета.
15
Н., Б., Б1, Д., Д1: врат и јарам.
16
Н., Б1, Д., Д1: са врата свих народа.
17
Н., Б., Б1, Д., Д1: Лажљива су уста твоја, која отров из срца
избацише, а истина ће се испитати.
18
Б.: стеге дрвене; Б1, Д., Д1: узе дрвене.
19
Н., Б., Б1, Д., Д1: а ти ћеш, Ананија, ускоро душу своју
испустити.
20
Д1 нема даље, јер су листови изгубљени.
21
Н., Б., Б1, Д.: потреба неких.
22
Б1, Н., Д. настављају: тајно.
23
Н., Б., Б1, Д.: Пошто од мене не пострада.
24
Н., Д. немају; Б., Б1: други.
25
Н., Б., Б1, Д.: Ратницима срце (Б1, Д.: срца) затвара.
26
Б1, Д.: И рече цар.
27
Н., Б., Б1, Д.: Не учиних с вољом, него.
28
Б1, Д. немају овај глагол.
29
Н., Б., Б1, Д.: Ближе га поставивши.
30
Н., Б., Б1, Д.: Ја нисам разносач лажи.
31
Н., Б., Б1, Д.: нити ћу те предати у руке људи.
32
Б., Д.: Ако послушаш мој савет.
33
Н., Б., Б1, Д.: огњем страдати.
34
Н., Б., Б1, Д.: хлеб.
35
Н., Б., Б1, Д.: убише мачем.
36
Н., Б., Д.: одведоше у Вавилон као у позориште (Б., Б1, Д.
игралиште).
37
Н., Б., Б1, Д.: И беше тамо све до скончања својих дана.
38
Н., Б.: Навузардан; Б1, Д.: царев први кувар Навузардан.
39
Б1, Н., Д.: Све покретно у Вавилон пренесе.
40
Н., Б., Б1, Д.: сказати.
41
Н., Б., Б1, Д.: А пре пустошења Јерусалима рече Господ Јеремији.
42
Н., Б., Б1, Д.: камени зид.
 (273)

43
Б1, Д.: не запоседне.
44
Б1, Д.: у руке Халдејаца.
45
Б1, Д.: А Господ (Д.: рече).
46
Н., Б., Б1, Д.: сами.
47
Н., Б., Б1, Д.: ући.
48
Н., Б., Б1, Д.: плакаху.
49
Н., Б., Б1, Д.: свеће запаљене.
50
Н., Б., Б1, Д.: их.
51
Н., Б., Б1, Д.: Камо да денемо свете сасуде?
52
Н., Б., Б1, Д.: Бог.
53
Н., Б1, Д.; глас.
54
Б1, Д.: Молим ти се, Господе, шта.
55
Б., Б1, Д.: у који вргнут бејах.
56
Н.: сенкама; Д.: сенком.
57
Н., Б., Б1, Д.: Ти пођи.
58
Н., Б., Б1, Д. немају претходне две речи.
59
Н., Б., Б1, Д.: Агрипово.
60
Б1, Д.: покри.
61
Б1: у стубу велики анђео рече; Д.: а велики арханђео затруби.
62
Н., Б., Б1, Д.: отворена су вам.
63
Б1, Д.: пред лице сунца и рече.
64
Б1, Д.: И оде Јеремија.
65
Б1, Д.: седећи на гробу.
66
Н., Б., Б1, Д.: набра смокве. И када сунце сијајући веома припече,
нађе дрво.
67
Н., Б., Б1, Д.: заспа. И спаваше.
68
Н., Б., Б1, Д.: Авимелех.
69
Б1, Д.: али кратко.
70
Н., Б., Б1, Д.: како још.
71
Н., Б., Б1, Д.: На кратко ме посла.
72
Н., Б., Б1, Д.: Ако опет заспим, закаснићу и караће ме.
73
Н., Б., Б1, Д. настављају: или другова својих.
74
Н.: Бог.
75
Н., Б., Б1, Д. немају претходну реченицу.
76
Д. наставља: и опет ушавши.
77
Н., Б., Б1, Д.: Ово је мој град!
78
Н., Б., Б1, Д.: или суседа.
 (274)

79
Н., Б., Б1, Д. настављају: Авимелех.
80
Н., Б., Б1, Д.: и народ Божији града овог?
81
Н., Б., Б1, Д.: Како данас.
82
Б. има велики прекид на овом месту, скоро до пред сам крај.
83
Н., Б1, Д.: и рекао да лажеш.
84
Н., Б1, Д.: за смокве.
85
Б1, Д.: под дрво.
86
Н., Б1, Д.: И помисливши како закасних.
87
Н., Б1, Д.: Видевши старац смокве.
88
Н., Д.: О чедо; Б1: О, чуда.
89
Н., Б1, Д.: обамрлост ову.
90
Н., Б1, Д.: сине мој.
91
Б1 нема претходне две речи.
92
Б1, Д.: као да се од пијанства отрезни.
93
Б1: дрвета.
94
Б1: Бога.
95
Н., Б1, Д. настављају: радујући се.
96
Н., Б1, Д. настављају: Богу.
97
Н.: Бог.
98
Б1, Д.: посланог к њима.
99
Д.: изреците.
100
Б1: И изишавши Варух са Авимелехом.
101
Н., Б1, Д.: десет.
102
Б1 наставља: за врат орлу.
103
Б1 нема претходне три речи.
104
Н., Д.: Поручише му да се опет врати к њима.
105
Н., Б1, Д.: износећи.
106
Б1: које испроси Јеремија.
107
Б1: изненада устаде мртвац.
108
Б1: прочита је пред свима.
109
Н., Б1, Д.: И прочитавши је, плакаху и благодарећи прослављаху
Бога, јер не искусише такве муке и напасти.
110
Н., Б1, Д.: народ Божији по ноћи.
111
Н., Б1, Д.: кнезове.
112
Б1: и жене које се помешаше са мљудима.
113
Н., Б1: и Јордан с тобом да не пређу.
114
Н., Б1, Д. немају до краја реченице.
 (275)

115
Н., Б1, Д. немају од почетка реченице.
116
Н., Б1, Д. немају претходни пасус.
117
Н., Б1, Д.: прахом.
118
Н., Б1, Д.: дрвеним трозубом растргавши га.
119
Н., Б1, Д. настављају: пророк.
120
Б1 наставља: и чух.
121
Н., Б1, Д.: док не испричам браћи мојој.
122
Б1 наставља: Јеремија.
123
Б. после дужег прекида наставља се овде.
124
Н., Б., Б1, Д.: капље.
125
Н., Б., Б1, Д. настављају: плачући из срца својих.
126
Б.: Овај камен помоћник Јеремији би.
127
Н., Б., Б1, Д.: вајањем.
128
Н., Б., Б1, Д.: место.
129
Н., Б., Б1, Д.: како би постао знаменит.
130
Н., Б., Б1, Д.: положи.
131
Н., Б., Б1, Д.: посетити.
132
Н., Б., Б1, Д.: Христов.
 (276)

Прекрасни Јосиф и Асенета

(277)
 (278)

О Прекрасном Јосифу1 како га продадоше

браћа
(Прва верзија)
Беше Јаков и имаше дванаест синова. Јосиф са
Венијамином беше мањи од свих синова и браће и
тако беху у дому оца свог. Други напасаху овце у2
горама. Прекрасни Јосиф беше слуга оцу свом Јакову.
И рече Јосиф оцу свом Јакову:
„Оче, благослови ме да пођем браћи мојој и видим
их, јер 3 много дана их не видех. И пати срце моје за
њима.“
Рече Јаков:
4
„Пођи и онда ми се брзо врати.“
И узевши храну, оде браћи и виде их. И рече им:
„Мир вам, браћо моја, и мир вам од оца вашег
Јакова!“ 5
Они беху гневни на њега и рекоше му:
„Радуј се ти, пошто смо ми пастири твоји и све
благо оца нашег је у руци твојој!“
И рече им Јосиф:
„Отац наш Јосиф тако је изволео.“
6
А они, чувши га, рекоше:7
„Убијмо га да отац наш заволи нас!“
И ухвативши Јосифа, поведоше га да га убију. И
Јосиф кроз плач говораше:
„О, браћо моја, зар ћете ме као убицу убити? Ја
град не издадох, ја не хулих на Бога. Зашто да ме
убијете као разбојника, браћо моја? Зашто ме не
волите? Зар се и плача оца вашег не опомињете?“
Јуда рече:
„Станите, браћо, не убијајте га, него да окрвавимо
одећу његову козијом крвљу и пустимо га, а оцу
рецимо како су звери појеле брата нашег Јосифа.“
Они нејаког Јосифа бацише у јаму. И рекоше један
другом:
„Сви да пазимо да се нико од нас не смилује на
њега.“
 (279)

И проведе Јосиф у јами седам 8

дана. И они видеше
трговце египатске и рекоше им:
„Хоћете 9
ли роба себи купити?“
А они рекоше:
„Хоћемо.“
И доведоше га и продадоше 10
за тридесет
сребрњака. И рекоше Египћанима:
„Ништа му не дајте да говори, јер магије има и све
ће вас омађијати и ви ћете умрети, а он ће све ваше
узети.“
И ухвативши га, свезаше га љуто и поведоше
свирепо га бијући. И пролазећи путем, виде Јосиф
гроб мајке своје Рахиле. И паде ничице на гроб мајке
своје говорећи:
„О, мајко моја, не видиш ли суза горчине моје? Зар
си ме за ово родила, мајко моја, да ме продају браћа
моја? О мајко моја, гледај да ме некако примиш себи!
Чујеш ли, мајко моја, колике уздахе трпим од синова
твојих, а од браће моје? Нико не зна то што ми се зби у
дане ове. О мајко моја, видиш ли сузе моје и колико
уздаха имам? Која би птица пренела11 оцу Јакову да ме
продадоше браћа 12
моја Египћанима?“
И Египћани рекоше: 13
„Заиста овај роб магије чини!“
И ухвативши га за косу, гоњаху га бијући га
жестоко. И одведоше га у земљу фараонову и
продадоше га велможи неком Хареју. Видевши Хареј
како је красан, као правом укућанину предаде му сав
двор свој. И беше [Јосиф] међу старијима у дому
његовом.
Жена Харејева, загледавши се у Јосифа, рече у
срцу свом:
„О, колика лепота празнује!“
Узевши Хареј војнике своје, пође цару фараону.
Тада жена његова позва Јосифа и рече му:
„Буди14
са мном, Јосифе, јер срце моје [жуди за
тобом].“
 (280)

Јосиф рече:
„Нећу учинити то господару мом Хареју, јер сам ја
у дому његовом, који ми је предао у руке моје.“
А она рече:
„Буди са мном, Јосифе, ја ћу од тебе великог
господара учинити.“
Јосиф рече:
„Нећу учинити то никада у векове.“
А она рече:
„Ако се мужа мојег бојиш, ја ћу га убити.“
Јосиф рече:
„Рећи ћу ти само једно: нећу то учинити у векове.
Ја сам купљени роб, а он мене учини господарем
читавог дома свог.“
А она рече:
„Ако ми не учиниш по вољи, предаћу те смрти.“
Јосиф рече:
„Мене браћа моја продадоше, а да нећеш ти.“
И узевши Јосифа, вучаше га у ложницу своју.
Јосиф збаци плашт свој и побеже, а госпођа жалосна
оста. Када Хареј дође, онда она повика из свег гласа
горко плачући. Хареј 15рече:
„Зашто плачеш?“
[Она рече:]
„Вољени твој Јосиф хтеде ме себи за жену имати.“
Хареј рече:
„Како га нађосмо?“
А она рече: 16
„Само што повиках, он побеже збацивши свиту.“
И заповеди Хареј да свежу Јосифа.17 И вргоше га у
тамницу. Тамо беху слуга и пехарник цара фараона.
Јосиф проведе код Хареја дванаест година. Једног
јутра слуга усни сан и рече:
„Видех сан18
у коме пртено рухо ношах.“
Пехарник рече: 19
„Ја бело рухо ношах.“
Јосиф им протумачи о томе овако. Слуги рече:
 (281)

20
„Твоју главу ће одсећи, а пехарник ће у велику
милост цару доћи.“
Како им рече Јосиф, тако се зби.
Цар фараон виде сан где дође седам волова црних 21
који поједоше читавом свету волове. Фараон рече:
„Ко ми протумачи овај сан, даћу му велико имање.“
И окупише се ту сви фараонови 22
мудраци. И нико
не растумачи [сан]. Пехарник рече:
„Царе, рећи ћу ти. Постоји човек код Хареја у
тамници. Како нам рече [за сан], тако нам се и зби.“
И заповеди фараон да га изведу [из тамнице]. И
доведоше га к цару фараону.
И рече цар:
„Можеш ли сан мој прорећи?“
Јосиф рече:
„Испричај ми. Ако узмогнем, рећи ћу.“
Фараон му исприча. Јосиф рече:
„Знам то.“
Тада се цар веома обрадова. И заповеди да се
измије и одмори тридесет дана. Када се оконча
тридесети дан, позва га цар и видевши лепоту његову,
веома се задиви и рече:
„Заиста је ова лепота невиђена.“
И упита га фараон:
„Одакле си?“
И рече Јосиф:
„Из Халдејске земље сам.“
И рече цар:
„Како ти је име?“
А он рече.
„Растумачи ми сан, јер је велики страх који видех.“
Јосиф рече:
„Мали је страх који виде према још већем који
ћеш у стварности видети. Седам црних волова које
виде у сну, то ће бити седам гладних година по свету.
И велики плач ће тада бити око тебе.“
Фараон рече:
 (282)

„Како да се сачувам од те глади?“

Јосиф рече: 23
„Велика мудрост је потребна за то.“
И узе фараон Јосифа себи за зета и предаде му све
имање своје. И учини га другим царем. И рече му:
„Како знаш, тако чини. Мене чувај као оца свог.“
И уђе Јосиф у царство, али свагда помишљаше на
оца свог у срцу свом и говораше:
„О, тешко вама, браћо моја, колике сузе донесте
оцу свом Јакову!“
И посла Јосиф по сву властелу и позва их себи.
Хареј рече жени својој:
„Шта се догоди? Јосиф нам постаде цар. Ја га ради
тебе озлобих, а он сада влада уместо фараона.“
Жена рече:
„Хајде што га ја озлобих, али га и проклех.“
И исприча му сву истину. Хареј дође цару Јосифу.
И рече Јосиф:
„Здраво да си, Хареју? Да ли су и слуге твоје
здраво?“
Хареј се поклони и рече:
„Смилуј ми се, господару! Све ми жена исприча.
Ја се о тебе неправедно огреших.“
Јосиф му рече:
„Зашто се жалостиш? Слуга сам ти био. Што ти је
била жеља, то си ми и чинио, али још бих рекао:
проклет да је човек који слуша жену, било за зло, било
за добро!“
И даде свој властели злато много да купују жито и
да сипају у житницу цареву за три године.
И дође прва година глади. И сачува Јосиф прве
године народ до следеће године. И прочу се за жито
Јосифово по читавој земљи.
Отац Јосифов, крваве хаљине његове добивши,
плакаше горко, говорећи:
 (283)

„Јосифе, ко ће се наситити лепоте твоје? О сине

мој Јосифе, када бих макар и преко птице чуо глас о
теби!“
Анђео Господњи рече у сну ноћу Јакову:
„На рукама Јосифовим ћеш умрети.“
Јаков не верујући говораше:
„Где би био жив Јосиф? Где би се искрала лепота
његова?“
Јаков рече синовима својим:
„Узмите коње и злато и донесите жито из
фараонове земље.“
Рекоше синови његови:
„Да пође Венијамин са нама?“
Јаков рече:
„Бојим се да га не изгубим као Јосифа, јер он је
утеха срцу мом и вођа слепости моје.“
А они рекоше:
„Ми ћемо га повести.“
Јаков рече:
„Узмите га и чувајте га, јер је он разговор срца
мог.“
Узеше га са собом и поведоше у Египат. Јосиф чу
за њих и позва их. И позна их и рече у срцу свом:
„Здраво да сте, убице моје!“
И виде Венијамина и позна га. И ушавши у палату,
плакаше горко. И рече:
„Добри, Венијамине!“, јер гледаше лик оца свог. И
позва их и рече им:
„Одакле сте?“
А они рекоше:
„Из Халдејске земље, Јаковљеви синови смо.“
Рече цар:
„Ви ли сте синови Јаковљеви?“
А они рекоше:
„Ми, царе.“
А цар њима:
„Имам стакленицу која ми говори све.“
 (284)

И седоше да обедују. И дотаче ножем стакленицу

и, како их знађаше, позва их сваког по имену. Они
мишљаху да му стакленица говори све.
„Једанаесторицу ли вас отац ваш роди?“
А они рекоше:
„Дванаесторицу нас је имао отац наш.“
И рече им:
„Где вам је још један брат ваш?“
А они рекоше:
„Звери га поједоше.“
Цар рече:
„Како му је било име?“
А они рекоше:
„Јосиф.“
Венијамин се код имена заплака. Рече им Јосиф:
„Зашто плаче дете?“
А они рекоше:
„Млад је, због тога плаче и зато што чује за брата
свог.“
И Јосиф заплака у срцу свом. И даде им жито. У
тајности сакрише чашу у Венијаминовој врећи. И
поведоше их у њихову земљу. И цар затражи
стакленицу и рече:
„Не узеше ли је ови?“
И посла да се претраже сви товари. И нађоше чашу
у Венијаминовом товару. И вратише све к цару. И рече
[цар]:
„Ја вам указах велико поштовање. Зашто ми тако
учинисте?“
Они рекоше:
„Господару, то није наша кривица. Онај који је
учинио њега зло казни. Такав беше и други брат наш,
и према делу свом зло прође.“
Јосиф прозре речи њихове и срце његово јецаше за
Венијамином. Рече им:
„Пођите ви с миром. Ја ћу брата вашег задржати
себи за роба, јер украде пехар мој.“
 (285)

Тада рече са сузама старији брат Јуда:

„Господару, услиши ме! Отац наш је стар и има
срце уплакано за сином својим Јосифом. Он му је
разговор и утеха срца његовог, те ако га задржиш, то
ће га у гроб отерати.“
Друга браћа говораху:
„По заслузи га је узео.“
Јосиф рече:
„Пођите и реците оцу вашем. Цар овако каже:
,Дођи овде са домом својим да пресудиш по правди и
ја ћу ти пустити сина твог. И тебе ћу прехранити са
домом твојим.‘“
Када дођоше синови Јаковљеви у дом свој, Јаков
рече:
„Где је син мој Венијамин?“
А они му са гневом рекоше:
„Он нас све хтеде погубити, али према заслузи зло
заслужи.“
Јаков ускликну са плачем великим и рече:
„О, безаконици, зашто тако учинисте брату
вашем? Ако вам брат ваш не беше мио, зашто се не
опоменусте слепе старости моје, да имађах разговор и
утеху срцу мом? Њега због вас изгубих као и Јосифа.“
Тада Јуда исприча како би. И саслуша Јаков речи
њихове. И уставши, пође у Египат.
Испративши браћу своју, Јосиф уведе Венијамина
у палату и рече му:
„Брате, познајеш ли брата свога?“
И оба се пољубише. И исприча му Јосиф сву
истину. И посла Венијамина у сусрет оцу свом Јакову.
И сретнувши Венијамин Јакова, прослави Бога. И
исприча Венијамин Јакову за Јосифа. Чувши, Јаков
смалакса. И рече синовима својим:
„О, безаконици, тако ли учинисте Јосифу? Ако се
Јосифу не смиловасте, зар се над плачем старости моје
не смиловасте?“
А они рекоше:
 (286)

„Да тако не учинисмо, не би он цар био. Штавише,

дугује нам захвалност.“
Тада Јосиф срете оца свог и браћу своју.
Загрливши Јаков Јосифа, онемоћа. Затим Јаков
проживе седам година. Јосиф имаше Венијамина као
најбољег уз себе. И сву браћу умири. И живљаху сва
браћа славећи Бога.
И када беше Јаков у старости и на самрти, донесе
Јосиф два своја сина, Манасију и Јефрема, и рече:
„Оче, благослови Манасију и Јефрема!“
Јаков беше стар и слеп. И испружи руку своју и
загрли Јефрема. И рече Јосиф:
„То је млађи мој син, него благослови Манасију.“
Јаков рече:
„Јефрема изабра Бог да буде благословен у векове.
И њему ће служити браћа ваша. И он ће владати вама.“
И тако се престави Јаков. И прими Јефрем
благослов. И уђе мржња у срце [Венијаминово]. И зло
чињаше Венијамин 40 година. И сакупљаше војводе и
оружје више пута против Јефрема. И искрено стајаше
Јефрем. Доведе их [Венијамин] да убију Јефрема са
Јосифом. И сва браћа га ухватише. Јефрем их
благосиљаше. Јосиф окупи сву браћу своју и синове
браће своје. И ухвативши Венијамина, овако му
говораху:
„О, Венијамине, зашто преступаш заповест
Божију? Не знаш ли да Господ Бог наш благослови
прадеду нашег Авраама. И Исак благовешћу роди се
од Авраама. Исак благослови сина свог, а оца нашег,
Јакова. Јаков благослови Јефрема. И сада смо сви
заједно. Говоримо ти: Послушај нас! Опомени се! Не
преступај заповест Божију!“
Он се разјариваше на њих као љута звер. Јуда рече:
„Браћо, шта да чинимо? Очеви наши крв не
пролише. Шта да учинимо са братом нашим, јер
видимо да се сва безакоња у њему умножише? Него,
 (287)

помолимо се Богу. Бог отаца наших разабраће

правду.“
И поставише Венијамина између себе. И повикаше
ка Господу Богу:
„Господе Боже, назван Богом отаца наших
Авраама, Исака, Јакова услиши нас за брата нашег!“
И учинише молитву Богу. И наду се Венијамин
веома. Јосиф са Јефремом рече:
„Венијамине, покори се и покај се!“
Он имаше седам синова и научи их злу умирући. И
распуче се усред њих. Синови Венијаминови од злог
оца заповест примише. Од њих постадоше зли родови,
јеретици, хулници, родоскврници.
Богу нашем слава у векове.

Напомене

З. – Загреб, Архив ХАЗУ, број IV а 24

1
Изворни наслов је Слово о Прекрасном Јосифу како га продадоше
његова браћа; З.: Слово Прекрасног Јосифа, Јаковљевог сина.
2
З.: Прекрасни Јосиф и Венијамин беху слуге оца свог, а други
напасаху овце у горама.
3
З.: Да пођем браћи мојој, јер много дана их не видех. Жели срце
моје да их види.
4
З.: Пођи, чедо.
5
З.: И они рекоше.
6
З.: И саветоваху се.
7
З. наставља: Јаков.
8
З.: И окрвавише одећу његову бојом и козијом крвљу. „Дојавите
оцу нашем Јакову да су га звери на планинама појеле.“ И бацише га у
тамницу. И проведе Јосиф седам дана у тамници.
И идући путем, наиђоше трговци Египћани, и рекоше браћа
Јосифова.
9
З.: трговци.
 (288)

10
З.: за тридесет динара. И рече Јосиф: „Браћо, зашто ме
продадосте? Никада се лоше не понесох, нити град продадох.“ И рекоше
браћа Јосифова.
11
З.: О мати моја Рахило, не видиш ли суза мојих и горчине моје,
како ме браћа моја, а синови твоји, продадоше трговцима египатским?
12
З.: египатски трговци.
13
З.: Заиста је овај роб мађионичар, омађијаће нас и сви ћемо
помрети.
14
З.: И поведоше Јосифа срдито га бијући, и доведоше га у
фараонову земљу и продадоше га кнезу Харију. И виде [кнез] прекрасну
лепоту и предаде сав двор свој у руке Јосифове.
И Харије узе младиће и пође на војску. И жена Харијева, видевши
превелику лепоту Јосифову, спопаде га. И рече Јосифу: „Буди са мном и
ја ћу те учинити господарем великим.“
15
З.: „Буди са мном и ја ћу те учинити господарем великим.“ И рече
Јосиф: „Нећу учинити то господару мом Харију. Ја сам му купљени роб,
а он је предао сав свој дом у руке моје.“ И она рече: „Јосифе, буди са
мном, а ако се мужа мога бојиш, ја ћу га убити, а ти ћеш бити читавом
дому његовом господар.“ И рече Јосиф: „Нећу то учинити господару
мом никада.“ И пође Јосиф у ложницу своју. И дође госпођа у ложницу
Јосифу и ухвати за плашт Јосифов и поневши га побеже. Госпођа остаде
јадна. И повикаше: „Иде Харије!“
16
З.: „Испитаћемо, жено.“ И рече госпођа: „Ево његовог плашта.“
17
З.: столник.
18
З.: столник.
19
З.: „Чудан сан видех, где црвене свите ношах на себи.“ И
протумачи му Јосиф сан тај, и рече столнику.
20
З.: столник.
21
З.: И дванаест година потом једно јутро устаде цар фараон и сазва
властеле и бољаре, и рече.
22
З.: Столник рече: „Ко протумачи сан мој, даћу му велико имање.“
Рече: „Видех где дође седам волова црних. И пођоше сви волови по
свету и поједоше траву, и жита и све.“ И нико не растумачи сан
фараонов. И рече слуга.
23
З. до краја има нешто другачији ток:
„Господару, постоји слуга код Харија у тамници. Како нам рече,
мени и столнику, тако нам се и зби.“ И рече да га доведу. И доведоше га.
 (289)

И рече да га измију. Измише га. И да се одмори. И одмори се тридесет

дана. И после га доведоше. И виде цар превелику лепоту и рече: „Одакле
си ти, Јосифе?“ И рече Јосиф: „Ја сам из Халдејске земље, Јаковљев син.“
И рече цар: „Ти ли си Јаковљев син?“ И рече цар: „Знам Јакова и мајку твоју
Рахилу, а тебе нисам знао. Да ли можеш мој сан прорећи?“ Рече Јосиф: „Ако
узмогнем.“ Рече цар: „Видех где дође седам волова црних. И пођоше сви
волови по свету и поједоше траву и жита.“ Рече Јосиф: „Мали страх си видео
према великој беди.“ Рече цар: „Како то може бити мали страх према великој
беди?“ Рече Јосиф: „Доћи ће седам година глади, и мало ће се сачувати од
глади те.“ И рече цар: „Јосифе, шта притом треба урадити?“ И рече Јосиф:
„Царе, у томе треба велика мудрост.“ И рече цар: „Узимам те себи за зета!“
И даде му кћер своју. И рече: „Јосифе, предајем ти градове и жупе, и сребро,
и злато, и властеле, и бољаре и све моје царство. Како знаш тако ме чувај. Не
умори ме од те глади.“
И постави га за цара. И назва се Јосиф царем. И заповеди цар Јосиф
властели да узму сребро и злато и да пођу по читавом свету где игде
могу наћи да жито продају, да купују и да носе у градове и у житнице
фараонове. И пођоше и покуповаше где се игде могло, све покупише и
насуше у градове и житнице фараонове.
И дођоше дани и године глади. И огладнеше људи и почеше
умирати од глади те. Прође година, прође друга, прође трећа, прође
четврта, и опусти село, и опусти жупа, и рече цар Јосиф: „Ми зло
учинисмо. Овај народ погубисмо. Мећите сламу на ту реку да народ
гледајући сламу, иде жито куповати, како би што народа остало, да свет
не опусти.“ И почеше метати сламу у ону реку. И долажаху људи
говорећи: „Господару, где је ова слама, ту је и жито!“ И долажаху људи
купујући жито. И долажаху људи са све четири стране. Колико жита
одношаху, толико сребра даваху.
И дођоше браћа Јосифова и куповаху жито код житничара фараонових.
И позна Јосиф браћу своју. И позна најмлађег брата Венијамина. Они Јосифа
не могоше познати. И рече да их на обед позову.
И позваше их на обед к Јосифу. И седоше за трпезу. И такну цар
прстом у стакленицу и затим сваком од њих рече име. Они на
стакленицу почеше зубима шкргутати мислећи да им она цару говори
њихова имена.
И када устадоше, неко помену име Јосифово. И Венијамин заплака.
И рече Јосиф: „Зашто плаче то дете?“ И они рекоше: „Чуо је брата свог
 (290)

име те плаче.“ И рече цар Јосиф: „Како му је име било?“ И они рекоше:
„Као што је и теби – Јосиф.“ И рече цар: „А где је тај брат његов?“ И они
рекоше: „Звери су га на планинама појеле.“
И части их и даде им жито без плаћања. И када рече да им жито
наспу, тада каза да ставе пехар у жито. И они кријући, да их ови не виде,
ставише. Они не видеше и пођоше. И на части захвалише. И беху
подалеко од двора. И стигоше их дворјани рекавши: „Ви сте украли
царев пехар!“ Они рекоше: „Нисмо га украли тако нам Бога!“ Многи
дворјани рекоше: „Дај да потражимо код вас!“ Они рекоше: „Тражите!“
И почеше тражити и нађоше пехар у житу. И поведоше их опет цару. И
рече им цар: „Зли људи, зашто то учинисте? Ја вас почастих и дадох вам
жита без плаћања, а ви мене покрадосте. Они рекоше: „Ми нисмо, осим
ако ово зло дете Венијамин није украо. Такав му беше и брат његов, и
према делу свом зло прође.“ И рече цар: „Зли људи, зар мислите да ја вас
не знам? Ја вас знам. Ви сте моја браћа, а синови Јаковљеви. И ви мене
продадосте трговцима египатским. Зли људи, зар и Венијамина још
мрзите? Ви идите, а Венијамина не дам од себе.“ И они пођоше.
И потом цар Јосиф посла по оца свог Јакова. И дође Јаков, али беше
у великој старости. У великом поштењу сачува га до смрти. И по
читавом свету не остаде нити један човек нити жена, него само двор цара
Јосифа. И потом прођоше дани и године гладне. Настадоше године
житородне. И од двора цара Јосифа овај се свет наследи.
Крај Јосифа у век векова. Амин.
 (291)

О Прекрасном Јосифу како га продадоше

*
браћа
(Друга верзија)
У прва времена беше из Авраамовог колена
праведан муж Јаков и имаше десет синова од исте
мајке. Са њом красно и милостиво живљаше. И по
њеној смрти нађе благочастиву Рахилу са којом имаше
Прекрасног Јосифа. И отац Јаков више вољаше Јосифа
него другу своју децу. Браћа Јосифова живљаху у
пустињи овце напасајући, а Јосиф живљаше са оцем у
дому. И браћа се разгневише на њега и рекоше:
„Еда нам Јосиф до руку допадне, смрти бисмо га
предали.“
И рече један од њих:
„Немојмо уморити брата свог! Дај да га продамо
туђим људима из стране земље. За њега ћемо нешто
добити, а он ће са њима неко време остати.“
И ископаше му јаму да га чувају докле га не
продају.
И рече отац Јаков:
„Сине мој Јосифе, иди у пустињу браћи својој.
Понеси им јела и пића и види благо своје, али се врати
опет к мени.“
Оде Јосиф у пустињу браћи својој. И када га
спазише, обрадоваше се веома његовом доласку, те га
дохватише немилостиво и стрпаше га у јаму. Са њега
скидоше хаљину. Јосиф повика браћи:
„О, браћо, зашто такву јарост према мени
учинисте? Оцу нашем други плач дометнусте. Мила
моја браћо, пустите ме да идем оцу нашем да ме не
оплакује као и Рахилу. И заклињем вас, слатка моја
браћо, да ово не сазна отац наш Јаков.“
 (292)

Јосиф ове речи изрече, а они шкргутаху као дивље

звери које би га прождрале. Вргоше га у јаму љуту. И
рече Јосиф:
„Оче мој Јакове, како ме уби пославши ме у
пустињу видети браћу моју, а они не беху браћа моја,
него као звер дивља. Добри оче мој Јакове, нема нити
птице грлице која би поразговарала са мном и
известила старост твоју о мом плачу.“
Браћа Јосифова веома се радоваху једући и пијући
као да надвладаше град. Док у толикој радости јеђаху
и пијаху угледаше својим очима Измаиљћане како иду
у Египат. И рекоше им:
„Хоћете купити од нас овог слугу?“
И колико затражише, толико им и дадоше за њега.
И рекоше:
„Боље што није брат наш убијен од руку наших,
него нека умре у туђој земљи.“
И извукоше невољника из јаме и свукоше са њега
хаљине и предадоше га Измаиљћанима. И доведоше
јаре и заклаше га и окрвавише хаљине Јосифове и
понеше оцу Јакову. И рекоше:
„Оче Јакове, нађосмо ове хаљине на горама, крваве и
бачене, и познасмо да је ово одећа брата нашег Јосифа и
донесмо их теби. Погледај, оче, хаљине сина свог.“
И поче ридати и плакати:
„Ово ли су синовљеве хаљине! Како не познајем
на хаљинама твојим парања зубима? Одакле ова крв на
хаљинама твојим?“
И када браћа Јосифова продадоше Јосифа, рекоше:
„Држите га! Немојте га пустити, јер је црник и
може вам побећи на овом путу.“
И поведоше Јосифа путем где беше мати Јосифова
сахрањена. Потрчавши, Јосиф нежно паде на гроб
мајке своје Рахиле говорећи с плачем:
„Рахила, мати моја, прими ме у гроб твој да буде
један обема нама и да те не будем лишен као оца мојег
Јакова!
 (293)

Рахила, мати моја, нагог ме продадоше браћа!

Рахила, мати моја, прими ме, чедо своје, да умрем
на гробу твом, да не будем заробљеник и одведен у
туђу земљу!“
И видеше Измаиљћани како јуноша веома плаче,
те рекоше:
„Престани, јуноша! Када бисмо те хтели на гробу,
не бисмо злато узалуд давали за тебе!“
Видеше лице његово растужено од великог плача
и почеше га испитивати кротко:
„Испричај нам шта ти се збило да с толиком
љубављу паднеш на гроб плачући.“
Уздахнувши, Јосиф отвори грло и поче говорити:
„Ово је гроб моје мајке Рахиле која из
Месопотамијске земље дође у Ханаанску земљу и
умре. И сахрани се у овом гробу.“
„Реци нам шта су ти они пастири који нам те
продадоше?“
И рече им:
„Они пастири су браћа моја.“
„Због чега нам те продадоше?“
Јосиф им рече:
„Зато што ме отац мој и мати моја вољаху.“
И они га почеше тешити кротко:
„Не плачи, младићу! Нећеш нам бити као роб, него
ћеш бити као други верни, или као брат рођени или
као син вољени.“
И поведоше Јосифа и доведоше га у град Египат. И
виде их Петрадин и рече:
„Египћани, одакле вам тај младић, јер сви ви нисте
вредни његовог изгледа?“
И они рекоше:
„Слуга нам је. Хоћеш ли га купити од нас?“
Колико хтедоше, толико им даде за њега. И уведе
га у дом свој. И искуша сваку мисао његову. И затим
виде да је Јосиф прекрасан, јер имаше мудрост
премудру. И све што имаше у дому свом даде у руке
 (294)

Јосифове, осим што му не даде жену своју. И жена

помишљаше на красоту Јосифову како би имала љубав
с њим. И бељаше лице своје, и златом руке чишћаше,
и често хаљине мењаше, сваког дана и часа свакојаке
замке чињаше како би Јосифа намамила себи. И ничим
тим не могаше му ум Божији ослабити. И затим
бестидна жена изговори безбројне речи призвавши
Јосифа у ложницу своју рекавши му:
„Јосифе, лези са мном у постељу моју да се
насладим красоте твоје, а ти лепоте моје!“
И рече Јосиф:
„О, госпођо моја, немој ту срамоту чинити! Како
ми говориш? Нећу ја толику нечаст господару мом
учинити, јер ми је господар мој предао дом и посед
свој осим што ми жену није дао на управљање, то јест
тебе, госпођо моја.“
И рече госпођа:
„Јосифе, лези са мном у постељу моју и можемо се
утајити од мужа мога. К нама не сме ући нико и не
може видети ништа, нити ко сме казати цару, као нити
ти који си господар дома мог, нити Петрадин. Ако ли
се бојиш мужа мог, уморићу га давши му отров.“
И рече Јосиф:
„О, госпођо моја, немој ми ту срамоту чинити!
Како ми велиш, сама ћеш се погубити, господару мом
нож у срце забити, а свемогућем Богу згрешити, али ја
више волим умрети него то учинити.“
И рече:
„Госпо, није долично у чист суд старо вино
уливати. Чему због кратког часа оскрнавити ложницу
мужа свог, а срце боли? Окани се мене Јосифа.“
И рече госпођа:
„Јосифе, купила сам те и господарица сам ти. Ако ли
ми одрекнеш и не послушаш ме, вргнућу те у тамницу и
предаћу те смрти. Ако ли ме не одбијеш у овој ствари,
даћу ти дарове и част и власт у дому мом.“
И рече Јосиф:
 (295)

„Госпођо моја, те дарове нећеш ми даровати јер су

од Сотоне који устаде на мене те ме продадоше вама, а
роб нисам него сам син високог рода. Дедови су ми
Авраам, Исак, а отац Јаков. Ако ли бих се у ту работу
упустио, душу своју бих у зло бацио. О несрећна жено,
убој се Господа и застиди се ових вражијих зидова.
Очи се затварају као облачина светлост сунчеву, за
кратко пролазећи. Жено, не гледај на младост моју.
Мислиш да сам дете, али зрелог сам ума. Жено, буди
као и птица грлица, јер она има једног мужа, те ако га
изгуби, онда другог не налази док жали. Јер, госпођо
моја, ако господар мој то не види, али Бог све то види
и чује речи.“
И затим госпођа принуђаваше Јосифа. И рече Јосиф:
„Оче мој Јакове, како ме погуби пославши ме у
пустињу видети моју браћу, а они ми не беху браћа
моја, него беху као звер дивља! И са гневом, оче,
одвојише ме од тебе. Звер која ће ме одвојити од Бога
не изеде ме, већ ме сакри. Него, помоли се, оче,
прилежно Богу мене ради да утекнем из лова који ме
снађе.“
И рече Јосиф:
„О, госпођо моја, слађа би ми била смрт браће
моје, јер би ми се разделила душа од тела, а ова смрт
дели душу од Бога.“
Потом госпођа ухвати Јосифа за хаљину вукући га
к себи у ложницу. А он побеже ван ложнице и остави
хаљину у њеној руци. И жена се ужасну мислећи да ће
је Јосиф оптужити. И смишљаше како би она Јосифа
опањкала. И дође Петрадин у дом свој и жена поче
говорити неправедне речи:
„Господару, довео си овог слугу Јеврејина у дом
свој како би мене, жену твоју, обрукао. Он је хтео лећи
са мном у постељу твоју.“
И показа му хаљину Јосифову. И закле му се
боговима јеврејским како је он хтео лећи са њом у
ложницу. И разгневи се Петрадин и поверова тим
 (296)

речима. И са гневом и јарошћу заповеди да се Јосиф

вргне у тамницу.
И затим цар фараон заповеди вргнути двојицу у
тамницу. И свако од њих усни сан. И беху забринути
због снова. И рече им Јосиф:
„Зашто сте толико брижни?“
И рече старешина хлебара:
„Усних да имам на глави својој кошару грожђа. И
дођоше птице многе и грожђе са главе моје покидаше
и однеше.“
И рече Јосиф:
„Цар ће те обесити.“
И рече старешина виноточаца:
„Усних да ме цар помаза уљем.“
И рече Јосиф:
„Цар ће те помиловати.“
И рече Јосиф старешини виноточаца:
„Када ти буде добро код цара фараона спомени ме
да се избавим из ове тамнице, јер сам бачен у њу због
лажног сведочења.“
И затим рече Јосиф:
„Ако се за блаженог човека молиш, а Бога
остављаш, ниси ли искушао мисао Божију?“
И отвори цар [тамницу] и заповеди да се изведу
сви тамничари. И ону двојицу слугу изведоше.
Старешину хлебара обесише, а старешину виноточаца
помилова цар. И потом старешина виноточаца
заборави да помене Јосифа по било чему.
Кроз две године и сам цар виде сан. И не беше
никога од мудраца и од велможа ко би сан
протумачио. И нађе се цар у великој жалости. Нити
јеђаше, нити пише, нити трпезу отвараше. И затим
старешина виноточаца рече:
„Царе, у тамници живи слуга који би могао сан
протумачити. Због сна је и продан.“
И заповеди цар фараон да му се доведе Јосиф. И
дође Јосиф цару. И рече [цар]:
 (297)

„Јосифе, кажу ми да си мудар муж. Би ли ми могао

сан протумачити, па да ти га испричам?“
И рече Јосиф цару:
„Господару, о сну се лако промишљам. Реци шта
си видео?“
И рече цар:
„Видех седам кошута. Дођоше на моја поља и
побљуваше сва поља. И тог часа дође других седам
кошута и све оно полизаше и однеше. Шта ли ће то
бити?“
И рече Јосиф:
„Господару, томе се је лако досетити. То ће доћи
седам добрих година и потом ће доћи других седам
година, много лоших и рђавих, да ће многе земље бити
опустошене глађу.“
И рече цар:
„И моје земље биће опустошене глађу?“
И рече Јосиф:
„Господару мудри, онда нађи мудрог мужа и
постави га над свим људима својим да сакупља жито у
добрим годинама у домове и у царски храм, јер,
господару, тада неће ништа драгоцено бити што се
може купити.“
И рече цар фараон:
„Јосифе, ти ћеш бити над свом земљом и градом
Египтом и да из твојих уста суд излази.“
И посади га на престо царски и обуче га у одећу
царску и даде му палицу царску и рече свој властели:
„Идите около кола и говорите: ,Јосифе, немој
поморити глађу наше земље!‘“
И виде Петрадин Јосифа, бившег слугу у тамници
и побеже жени својој. И рече:
„Жено, да си видела велико чудо и част на Јосифу,
бившем слуги нашем! Он постаде господар наш над
градом Египтом и над целом земљом. И, жено, са
великом чашћу седи на царској колесници сребрној!
 (298)

И, жено, не могох стајати с велможама, одвојих се од

њих.“
И рече госпођа:
„Господару, не бој се, него да ти кажем грехе моје.
Доликује да буде свети Јосиф нама господар. Како
никога не извести о мојим клеветама, пођи са мном,
женом својом, и са велможама својим да се покоримо
пред њим, јер хтела сам љубав са њим имати. И не
могох испунити жељу своју над њим. Што ти показах
за хаљину, он побеже из ложнице и остави хаљину у
руци мојој.“
И дође Петрадин са женом и са велможама својим
и падоше пред Јосифом. И рече цар:
„Јосифе, због чега се теби клања Петрадин?“
И рече Јосиф:
„Господару, нити на даровима мог оправдања,
нити на мојим слатким речима.“
И позва цар Петрадина и рече му:
„Због чега се ти клањаш Јосифу?“
И рече Петрадин:
„Господару, нека ти жена моја казује своја прљава
дела.“
И устаде жена на подвор цару и поче говорити
безбројне речи своје. И чувши цар беседе те, рече:
„Јосифе, ово двоје истргао сам из твоје руке.“
И устаде од стола и ухвати царицу за руку и даде
је у руке Јосифу. И посади га за свој сто и рече:
„Јосифе, оних двоје нећу ти узети из руку твојих.“
И потом Јосиф раздели [жито] по Египатској
земљи да би се сачувало за лоше године. И када се
окончаше добре године и настадоше гладне, осети се
глад по целој Хананејској земљи. Изнеможе од глади
Јаков са децом својом. И заповеди цар Јосиф сипати
сламу у Египатску реку, која течаше у Хананејску
земљу. И рече Јаков:
„Чеда моја, пођите, одакле ова слама истиче ту је
жита довољно, да глађу не помремо.“
 (299)

И одоше синови Јаковљеви у Египатску земљу

носећи сребро које беху узели за Јосифа. И позна их
Јосиф и рече им:
„Одакле сте ви, браћо?“
И рекоше:
„Господару, ми смо Јаковљеви синови из
Хананејске земље.“
И рече:
„Да ли сте сви деца једног [оца]?“
И рекоше:
„Господару, сви смо деца једног оца и мајке.“
И рече Јосиф:
„Да ли сте ви једина деца, или имате још којег
брата?“
И рекоше:
„Господару, било нас је дванаест на броју. Једног
од нас, који је најкраснији, поједе звер на горама.
Њему је било име Јосиф, а други живи са оцем дома.“
И рече Јосиф:
„Жали ли Јаков тог сина?“
И рече:
„Господару, жали и не може се утешити.“
И заповеди цар да се поштују. И даде им довољно
пшенице бесплатно. И потом рече Јосиф:
„Не дам Симеону поћи док ми не доведете тог
сина Јаковљевог.“
И они пођоше са жалошћу. И дођоше оцу Јакову и
рекоше:
„Оставио је египатски господар брата нашег код
себе, а вели да доведемо Венијамина.“
И рече Јаков:
„О, чеда моја, зашто ви рекосте да имате овог брата?“
Они рекоше:
„Господару, сам нас је испитивао о роду нашем.“
И рече Јаков:
„Ето, умре мили мој син Венијамин и ми га више
нећемо видети!“
 (300)

И рекоше:
„Оче, неће пустити Симеона и затим ћемо глађу
помрети.“
И рече Јаков:
„А ви, чеда, идите и часне дарове понесите
господару том еда би Симеона пустио, а Венијамина
код себе не задржао.“
И одоше синови Јаковљеви у град Египат. И
почеше се поздрављати с њим. И када се хтеде
Венијамин поздравити с њим, тада му сузе грунуше у
грло и заплака. И побеже у ложницу своју и заплака се
много. И затим изиђе утоливши грло своје. И позва
[Јосиф] Венијамина к себи и поче га љубити и питати:
„Да ли вам је жив отац Јаков и помиње ли да ли је
жив тај брат ваш?“
И рече:
„Господару, не помињемо га правећи се да га је
звер појела.“
И потом Јосиф приреди част чашћавајући све. И
када хтеде Јосиф поћи с њима у палату, тада узе
стакленицу у руку своју и удари руком у чашу и рече:
„Чусте ли ви, браћо, шта ова чаша говори?“
И они рекоше:
„Господару, не разумемо.“
И рече Јосиф:
„Како сте се родили, тако улазите у палату!“
И рече:
„Ходи, Рувиме, чаша каже да си ти најстарији.“
И затим све по имену посла у палату. И када
уђоше, тада рекоше:
„Ако овај господар зна како смо се родили, онда
зна да смо брата продали.“
И изгубише се од мисли својих. Потом их Јосиф
части све. И када би по обеду, тада рече Јосиф свом
залуднијем послужитељу гостију да им да довољно
пшенице бесплатно.
 (301)

„И узми чашу сребрну и стави је најмлађем [сину]

Јаковљевом у врећу.“
И када се удаљише, рече Јосиф свом послужитељу
гостију:
„Пођи, они људи моју чашу однеше. И у кога чашу
нађете, опет га мени доведите.“
И достиже их Јосифов послужитељ гостију тешке
речи говорећи:
„Лоповима се назвасте! Зашто царски суд украдосте?“
А они рекоше:
„Господару, тај суд нисмо ми украли!“
И рече им:
„Збаците вреће ваше са кљусади ваших!“
И нађоше чашу у Венијаминовој врећи. И рече им:
„Други пођите дому, а у кога смо чашу нашли,
повешћемо га опет цару!“
И поведоше Венијамина Јосифу. И рекоше:
„Вратимо се и ми опет.“
И дођоше пред Јосифа. И рече им Јосиф:
„Зашто ви мој суд царски украдосте? Или вас не
поштовах, или вам не дадох довољно бесплатне
пшенице? Зашто ви то учинисте?“
И рече један од њих:
„Господару, оно је нечистоћа Рахилина. Онакав му
беше и брат Јосиф. Украо беше нечије благо и донео
га оцу нашем и хтете над нама да управља, те га је
звер за злобу појела на горама.“
И рече један од њих:
„Не говори против брата безбројне речи,
господару. Није он украо твоју чашу колико и ја, него,
господару, смилуј се на њега и нека дете иде са браћом
дому, а да ја останем уместо њега на работи код тебе.“
И рече Јосиф:
„Нећу другог оставити код себе осим онога који
ми је чашу украо.“
 (302)

И раздираше Венијамин хаљине своје са себе од

жалости. И мољаше Венијамин оне који стајаху около
говорећи:
„Молите господара вашег да не остајем у туђој
земљи!“
И дође цар Јосиф Венијамину са раздртим
хаљинама на њему и рече:
„Нећу другог зауставити осим тебе.“
Венијамин га мољаше и поче вапити:
„Рахила, мати моја, како лишен бејах! Како не
остадох код оца мога Јакова! Такође бејах лишен и
чаше царске!“
И припавши Венијамин Јосифу, паде пред њега и
рече:
„Господару, нисам украо чашу твоју! Да ми је
видети оца мога Јакова и наљубити се анђелског лица
његовог и брата мојег Јосифа! Ја не украдох чашу!“
И то чувши, [Јосиф] подиже грло с плачем
великим. И затим изиђе утоливши грло своје. И поче
говорити браћи својој:
„Ја сам брат ваш Јосиф и не бејах поједен зверима
на горама као што ви рекосте [оцу] нашем, него ме ви
продадосте Измаиљћанима, а сада царујем.“
И они стајаху као мртви немајући ништа
одговорити. И то чу Венијамин и ухвати га руком за
ногу и рече:
„Ја не идем оцу нашем ако им нешто лоше
учиниш.“
И рече Јосиф:
„Браћо моја, не смућујте се, него се радујте и
веселите се!“
И врати их у дом њихов, и часним даровима
дарова их, и упути их оцу Јакову, и посла му часне
дарове и написа му посланицу и посла му је говорећи
у њој:
„Дођи, оче, да видиш сина свог! Дођи, оче, дођи
ми, драги оче, да владаш!“
 (303)

И дођоше синови Јаковљеви из Египатске земље и

рекоше:
„Оче Јакове, жив је твој син Јосиф!“
И рече Јаков:
„О, чеда моја, зашто ми смућујете ум мој и срце
парате? Зашто ми га помињете?“
И затим Венијамин даде посланицу Јосифом
написану. И када угледа посланицу, обрадова се веома
и не могаше говорити нити гледати. Грозне му сузе
очи залише. И потом рече Јаков:
„Истину овде пише мој син Јосиф.“
И похита отац Јаков са журбом и са великом
радошћу и оде са децом својом Јосифу. И чу Јосиф да
долази отац његов Јаков. И оде Јосиф пред оца Јакова
на царској сребрној колесници, обучен у светлу царску
порфиру. И срете оца Јакова. И изљубише се веома. И
ту беше весеље велико и са великом радошћу. И
постави га на царску сребрну колесницу и повезе га у
град Египат и посади га за царски сто са великом
чашћу. И потом, када умре, одвезе га опет у Хананеју
и сахрани га.
И оконча се слово Читање о Јосифу.

Напомене
*
Изворни наслов је С Богом почињемо читање о Прекрасном
Јосифу.
 (304)

О Прекрасном Јосифу како га продадоше

*
браћа
(Из палеје са тумачењем)

Потом рече: Усели се Јаков у Ханаонску земљу,

где беше живео отац његов. Јосифова браћа одоше у
Сихем напасати овце оца свога. Јосиф остајаше код
оца свога Јакова, јер му беше најомиљенији син. Беше
лепши од оних других и светлошћу лица. Јосифа
називаху Прекрасни. Душевном мудрошћу овенча се
више него царском круном. А мудрошћу процвета
више него старац сединама, јер преукраси душу више
него лепоту лица свог.
Рече му отац његов Јаков:
„Чедо, иди и посети браћу своју, јер напасају стада
у Сихему, да видиш да ли су здрави.“
Оде Јосиф из предела Хеброна да види браћу
своју. И нађе их у Таимовом дому. Угледаше га браћа
издалека и договорише се да га убију говорећи:
„Он је најомиљенији оцу нашем.“
Па разуми, дакле, Јеврејине, да ти тиме Господ
Исус Христос смрт своју представи. Тако, дакле, и
Господ Бог, велики цар неба и земље, посла
јединородног сина свог да посети свет. А Јевреји,
окупивши се, рекоше:
„Дођите да га убијемо, јер својим законима
нарушава закон наш!“
И Јосифова браћа рекоше:
„Убивши га, бацићемо га у јаму, а оцу ћемо рећи
да га звер поједе.“
Тако и ви, Јевреји, нашавши ускрслог измислисте
лаж рекавши:
 (305)

„Ученици његови украше га.“

Када, дакле, Јосиф приђе браћи својој, веселог
лица поздрави их и љубазне поздраве од оца донесе
им. Тако и Господ наш Исус Христос дође у свет и
роди га пресвета Девица и обуче се у тело људско и
божаство у себи понесе, више од сунца блистајући.
Дошавши, и мир од свог Оца ношаше васељени. А
браћа Јосифова поглéдаху на њега, немилостива лица
своја показујући му. Тако и ваши јеврејски књижници
и фарисеји шкргутаху зубима, љута и немилостива
лица своја показујући Господу Исусу Христу.
Када дође, дакле, Јосиф браћи својој, они га
немилосрдно ухватише као дивље звери и стргоше са
њега пастирску хаљину. Такође и Господа нашег
окупљени Јевреји свукоше као дивље звери. Свукоше
са њега хаљину, али Јосиф на то подиже глас свој
говорећи:
„Зашто се, браћо, гневите на мене? Какво зло
створих пред лицем вашим? Какво ли зло чусте за
мене? Зар вас не послушах од првог до последњег? За
моју доброту узвраћате ми злом, браћо.“
И Господ наш Исус Христос говораше:
„Шта вам учиних и чиме вам досадих? Слепе ваше
исцелих, губаве очистих, мужеве који беху на самрти
подигох, а ви, чиме ми узвратисте? За ману ми сада
жуч приносите. И за мерску воду сада ме сирћетом
напојисте.“
И Јосиф им још рече:
„Отац мој још плаче Рахили по цео дан. Хоћете ли,
браћо, још нови плач додати оцу мом због мене? Него,
пустите ме, пустите, браћо, да се не смраче очи Јакову.
Не уводите старост његову у ад.“
Зато и ти разуми, окајани Јеврејине, каква је сила
речи о другом плачу, какво је помрачење очију
Јаковљевих. Када приступише и ухватише Исуса, рече
им:
 (306)

„Пророке које посла Отац мој поубијасте, а сада са

мном окончавате оно друго што изрекоше уста
пророчка.“
Када се узнесе Господ наш Исус Христос на крст,
настаде тама по свој земљи и помрачише се очи
јеврејске. А што рече да уведете старост његову у ад,
из Јаковљевог племена роди се Господ наш. Овај
старошћу пре века сиђе у ад и изведе преваром палог
Адама, а са њим и велике патријархе. Ту Господ наш и
самог Јакова изведе.
Вргоше браћа Јосифа, брата свога, у јаму без воде.
Тако и Христа положише у нови гроб, а он из њега
ускрсну без пропадљивости. Осматрајући, браћа
Јосифова угледаше трговце који путоваху за Египат. И
рече Јуда браћи својој:
„Која нам вајда ако убијемо брата свога? Устаните
да га продамо Измаилћанима, а не да пролијемо крв
његову.“
Угодна беше Јудина реч свој браћи. Тако, дакле, и
благодат Господа нашег Исуса Христа [беше угодна]
роду људском. А Јудеји завидеху на благодати
његовој. Њима Јуда Искариотски рече:
„Шта ћете ми дати и ја ћу вам га предати?“
И угодна им беше реч Јудина. Они му дадоше 30
сребрњака. То се, дакле, зби што рекоше пророци.
Дадоше тражени износ од 30 сребрњака, који
проценише синови Израиљеви. Он, дакле, намисли
продати Јосифа да не би био убијен од своје браће.
Помишљаше како да га изведе из јаме. Да му је ту био
брат Рувим, он би исто тако мислио, те зато смисли да
га продају како не би проливали крв брата свога. А
Јуда Искариотски не помишљаше тако, него заседу
спремаше за лукаву издају и убиство Исуса Христа
веселећи се. Браћа извадише Јосифа из безводне јаме и
продадоше га Измаилћанима. Пође Јосиф настрадавши
од браће своје, ношен страним Измаилћанима у
египатско царство. Такође и Господ наш Исус Христос
 (307)

прими страдање од Јевреја и узиђе на небо ка своме

оцу ношен бестелесним анђелима у небеско царство.
А Јосифа одведоше трговци у Египат. Јосифова
браћа рекоше:
„Немојмо појести Јосифову зараду, јер то је цена
крви његове, него купимо себи обућу и подераћемо
његову зараду. Тако и Јуда Искариотски узевши
награду у сребру за продају Исуса Христа, покаја се,
баци 30 сребрњака пред народ рекавши:
„Продадох крв невину!“
А народ, узевши сребро, рече:
„Није нам достојно да то положимо у принос
пошто је то награда за крв, него купимо и ми поље
глинено за погребење странаца.“
А девети Зелфин и Јаковљев син Гад рече:
„Браћо, не тужимо, шта да кажемо оцу нашем
Јакову? Повероваће нам ако препозна да је ово свита
нашег брата Јосифа.“
Ова реч беше им угодна. И заклаше јаре и
окрвавише свиту Јосифову. Тако и Господа Бога нашег
Исуса Христа, цара света, свукоше одећу и за прслук
његов бацаху жреб. Послаше браћа Јосифова његову
пастирску хаљину оцу свом Јакову говорећи:
„Нађосмо ово на горама, а где је Јосиф не знамо,
али мислимо да га је љута звер појела.“
Када спази Јаков свиту сина свога, повика са
горким плачем и ридањем рекавши:
„Ово је мога сина! Чедо моје, чедо моје Јосифе!
Како данас погибе од очију мојих? Ево, положићу
хаљину твоју пред очи моје. Ти је, чедо, натопи својом
крвљу, а ја ћу је окропити сузама. Јао мени, јао мени!
Утроба ми се премеће од тебе, Јосифе, и сав састав
тела мога распада ми се због тебе, чедо Јосифе. Када
бих знао где је тело твоје, дошао бих да почупам
седине своје над твојом красотом, сине мој Јосифе.
Већ не желим живети не гледајући те, Јосифе, јер те
схватих као чудесни источник целомудрености. Гори
 (308)

ми утроба због тебе, чедо моје Јосифе. Како се могу

утешити не видећи тебе, Јосифе? Ево, хаљина твоја
уводи ме у друго туговање, чедо моје Јосифе, јер
видим да није растрзана, него рукама људским
свучена. Звер нема таква својства да те најпре свуче а
затим поједе. Да те је звер појела, онда би твоја
хаљина била истргана на многе делове. На њој не
видим уједе зуби и тргања ноктима. Да ју је звер
свукла, онда би хаљина твоја остала без крви.“
Узевши Јосифа, Измаилћани се вратише са
журбом у Египат. Такође и ви, окајани Јевреји,
ухвативши Христа, одведосте га са журбом у Египат
Пилату. Али овога срете Пентефрије, властелин
египатског цара. И угледа честитог Јосифа. Такође и
неки сатник по имену Лонгин угледа Исуса Христа,
сина Божијег. И упита Пентефрије:
„Ко је овај отрок?“
Измаилћани рекоше:
„Продан нам је, али душевна мудрост му је већа
него телесна красота.“
Такође и ви, окајани Јевреји, рекосте:
„Овога нам је продао Јуда, али ако и чини многа
чудеса, он прекраћује наш закон.“
А ви, окајани Јевреји, како не разуместе сина
Божијег, који вољно понесе тело, а божаствену силу у
себи имаше?
Пентефрије им даде речену цену и предаде Јосифу
у руке сав свој дом. И благослови Бог Пентефријев
дом ради Јосифа. А онај сатник Лонгин скиде убрус са
своје главе и простре га пред ноге Исуса Христа
говорећи:
„Господе, недостојно је да по земљи ходиш.“
Рани се Пентефријева жена на Јосифа
разгоревањем похоте. Тада и Пилатова жена рече
Пилату:
„Шта је теби и праведнику овом, јер много
пострадах у сну због њега?“
 (309)

А Египћанка не доби жељено и другу омаму

приреди Јосифу. А Јосиф разобличи ту окајану
Египћанку. Такође и Господ наш разобличи
Самарићанку и очисти је од грехова. Такође и Пилат
рече вама окајаним:
„Да вам пустим Вараву или Исуса, цара Израиља?“
А Пентефрије много злостављање учини Јосифу и
оковавши га, предаде га тамници. Такође и народ
повика ка Пилату:
„Отпусти нам Вараву, а Исус да буде распет.“
А Пилат рече:
„Ја не нађох на њему никакву кривицу.“
А ви повикасте, окајани:
„Крв његова нека буде на нама и на деци нашој.“
Како Јосиф беше у тамници са двојицом
ушкопљеника фараонових, он им растумачи њихове
снове. Један од њих у свом сну стајаше пред лицем
фараоновим. Такође и Господ Бог наш Исус Христос
беше обешен са двојицом разбојника. И једног од њих
учини наследником раја, а другог осуди у гејену. Али
Бог отаца наших Авраама, Исака и Јакова неким
сненим маштаријама изведе Јосифа на поверење
царства египатског. Тако и Господ Бог наш ускрсну не
привидом нити маштањем, него истинитим подизањем
из мртвих. Овом мужу Јосифу египатски цар заповеди
да суди у целој његовој области. Такође и Господ наш
Исус Христос овлада свом твари и суд по делу даде. И
надену име Јосифу Псонфоманих. Такође и Исусу
повикаше сви народи рекавши:
„Сведржитељу Господе, ти живим и мртвим
владаш!“
Јосиф разуме да ће бити глад на земљи седам
година и поставивши житницу, сакупи у њу пшеницу.
Тако и Господ Бог наш, знајући све, за седам година
као чисту пшеницу окупи у Вишњем Јерусалиму
апостоле, и пророке, и светитеље, и преподобне,
мученике, и мученице, као и анђеле своје. Када приспе
 (310)

глад на земљу, још више изнеможе Јаков са синовима

својим у Хананејској земљи. А глад приспе и вама,
окајани, не глад од хране, него глад од речи Божијих.
Пророк рече:
„Чу Јаков да је продаја жита у Египатској земљи.“
Такође чуј и ти, окајани Јеврејине, да су чудеса у
вери хришћанској: хроми проходавају, слепи
прогледавају, губави се очишћавају. Посла Јаков
синове своје да купе пшеницу. Такође и ви, окајани,
приступите са љубављу срдачном крштењу и купите
себи рај више него раније ману. Дођоше браћа
Јосифова у Египат и не знађаху да је Јосиф као цар и
владар Египта. Такође и ви, окајани Јевреји,
приступите на страшни суд не упознавши име Његово.
И поклонише му се браћа као цару египатском. Тако и
велики Павле рече да се у име Исусово свако колено
поклони на небесима и на земљи и у преисподњој и
сваки народ да исповеда да је Господ Исус Христос у
славу Богу Оцу. А Јосиф узе чашу своју и уз некакву
звечку изређа њихова имена. Тако и Господ Бог наш
по распећу, и васкрсењу и вазнесењу не остави без
милости своје људски род, него посла Свети Дух ка
својим апостолима и заповеди им да звецкају
народима како би се уклањали од преваре идолске и
од здруживања са Јеврејима, него их научи да у
Тројици једно божаство исповедају. Јосиф по овим
речима заповеди браћи својој да му причају. Павши на
врат Венијаминов плакаше говорећи:
„Венијамине, ти ли си брат мој кога не видех
много дана? Данас радосним устима да се изљубимо.
Ти на кога годинама помишљах, стаде данас пред лице
моје. Ти кога не мишљах видети у животу свом, данас
ми даде Бог да обгрлим тело твоје. Како се могу
утешити када споменусте мајку нашу Рахилу? Како да
се не обрадујем данас видевши тебе, светлости моја?
Како ли се спомену чупање седина оца нашег Јакова?
Како ли да се не узвеселим данас грлећи тело брата
 (311)

мога Венијамина, јер два плача плачем – жалим и

веселим се? Два источника из очију ми точе, један у
жалост, а други у радост ме уводи. Жалим седине
твоје, Јакове, а радујем се теби, Венијамине. Разгоре
ми се природа тела од виђења са тобом, Венијамине.
Изнемоћа ми снага од истицања суза због тебе, Јакове.
Осмехују ми се образи од твог погледа, Венијамине, а
грло ми се стеже због тебе, вољени Јакове. Данас душа
моја преодену се весељем више него царском
багреницом због тебе, Венијамине. Али шта да чиним
данас пошто брата мог видех и усне ми прионуше ка
лицу твом, Венијамине? Расточише ми се зглобови
костију мојих због тебе, Венијамине. Изнемоћа тело
моје због тебе, Венијамине. Сада ћу омити лице твоје
сузама мојим, Венијамине, а образима својим отрећу
их, Венијамине. И душа ми се смрачи, и жиле тела
мога раслабише се, и течење суза мојих нећу
зауставити. Како ли ћу очи своје померити с тебе а да
те не гледам много часова, Венијамине, јер ти
последњи син старости Јаковљеве и прекрасне мајке
наше Рахиле коначно чедо би? О јестаствољубљени и
врснику братски, данас глава моја овенча се лицем
твојим више него венцем царским, Венијамине. Ти си
последњи корен засађен оцем мојим Јаковом, али и
цвет красни и рајски миомирис. Већ не жалим умрети
видевши тебе, брата свога Венијамина. Брата свога
Венијамина грлим, а оца нашег Јакова, садитеља
корена, жалим. Оплакујем и мајку Рахилу, која,
родивши нас као два изданка, остави нас. Данас ми на
памет све дође због тебе, вољени брате мој
Венијамине. О душевна моја љубави и светлости очију
мојих, јер ми разгоре срце и састав тела мог попали.
Али могу вапити ка њему и језик ће ми испасти. Због
лица Венијаминовог опасаћу бедра своја. Пошто брата
свога видех, надам се да ћу и тебе видети, оче мој
Јакове. Ево, брат мој Венијамин весник ми би виђења
твог, оче мој Јакове.“
 (312)

И тако Јосиф плач свој са весељем сплиташе. А

Венијамин стајаше испред њега изљубивши му руке. И
колена му се смочише сузама Јосифовим. Рече му:
„Где би до сада, господине и брате мој Јосифе, јер,
ево, отац твој Јаков тугује за тобом? Изможди у
старости тело своје због тебе, Јосифе. Душа његова без
покоја проводи, јер привезана беше љубављу за тебе,
Јосифе. А ја мишљах да си зубима зверињим самлевен,
брате мој Јосифе. Проживех до сада као у мраку и
жалост моја за тобом као лав изједаше тело моје
сваког дана. Вапијах веома са кричањем због свог
једнородства, јер синови Зелфини и Валини надзираху
ме и укоре ствараху мом једнородству. А ја јадан од
кога утеху да добијем, јер не видех насмејано лице
Јаковљево због тебе, брате Јосифе? Са тугом огртах
хаљином своју сиротост и прекрштах руке своје са
коленима. И тако у жалости сваког дана тугујући
провођах због тебе, брате мој Јосифе, и говорах овако:
,Земљо, земљо, која прими проливену крв брата мога
Јосифа, прими и мене данас, не жалим младост и не
чекам старост не видевши брата Јосифа!‘ И рекох: ,Не
знам где коначно место брата мога Јосифа би те да
одем тамо и да оплакујући сиротост своју споменем
доброту Јосифову, еда бих ускоро преместио живот
свој на месту том.‘“
А Јосиф му се обрати овако:
„Утробо вољена, о жалости сведочанства речи, и
онда ме још више на жалост наводиш, Венијамине
брате! Не желим расплести руке своје грлећи те. Шта
ми овде у царском више значи него што тебе нађох?
Данас угледах лице твоје и наситих га се више од
сваког блага. Знај, дакле, ти, вазљубљени брате
Венијамине, да се ово не може ни са чим мерити осим
са Богом, јер ме данас виђење са тобом обузе више од
царске славе.“
Такође Јосиф и браћи својој рече:
 (313)

„Ја сам брат ваш Јосиф кога ви Измаилћанима

продадосте. Ја сам брат ваш који се хваташе за ноге
ваше, а ви се не сажалисте на мене. Ја сам бачени у
јаму на кога се не смиловасте. Ја сам онај кога ви
уцвелисте а Господ ме утеши. Ја сам онај продани у
робље, а Господ ме прослави на колесници и учини ме
господарем целог Египта. Ја сам онај који паде пред
лице ваше молећи милост, а ви ми не дадосте милости,
него ме Господ помилова. Ја сам онај кога ви не
хтедосте живог видети, него ме Господ живим и
крепким учини. Ја сам онај у јами кога ви жедног не
напојисте, а сада ћу ја вас и домове ваше храном
наситити. Ето, пет година гладни бејасте уз све то,
браћо моја, а нико да вам помогне у беди вашој. Него,
радујте се још више пошто ја држим скиптар царства
египатског. Сада, дакле, браћо моја, нико да се не
растужује због мене, јер мислим да не продадосте ви
мене него Бог оца мојег и вашег. Мислим да и ову глад
као и скиптар царства предаде ми због вас. И још ће
бити година када неће бити нити орања нити жетве.“
По овим речима познаше браћа Јосифа. Такође и
Христос по васкрсењу јави се ученицима својим
рекавши: „Мир вам!“ А они познаше да Господ Бог
ускрсну из мртвих.
„А ви хитајући“, рече Јосиф, „идите оцу свом и са
радошћу му реците: ,Жив је син твој Јосиф и седи на
престолу царском, јер га је Бог учинио да му отац буде
фараон целе Египатске земље. А теби‘, реците, ,овако
говори син твој Јосиф: ,Оче мој Јакове, дођи са
радошћу срца мог да угледам лице старости твоје, и
усели се овде у земљу Гесемли у Арабији. И бићеш
близу мене ти, и синови твоји, и волови твоји, и овце
твоје и све што је у тебе. Ето, глад приспе на земљу.
Ако ли дођеш овде, узми што вам је потребно, јер, ево,
очи брата мога Венијамина видеше ме.‘ А ви, браћо
моја, са журбом пођите да ускоро дођете са оцем
вашим.“
 (314)

И пусти Јосиф са њима четворо кола да превезу

оца његовог Јакова и све душе које су са њим. Такође
и Господ наш Исус Христос посла четири
јеванђелиста у свет, који загрмеше у свету и више него
Јосифових ту четвороконачну васељену у веру
богоразумља приведоше.
Дођоше браћа Јосифова у Ханаанску земљу оцу
свом Јакову. И рекоше оцу свом:
„Жив је син твој Јосиф и владар је целог Египта!“
Чувши Јаков име Јосифово, не поверова им. И
уздахнувши од бола срца, рече им:
„Зашто смућујете душу моју да још више
спомињем Јосифа, превазљубљено моје чедо? Зашто
угашену тугу у души мојој изнова разгоревате? Зашто
да се од изгубљеног Јосифа распаљујем? Зашто ли
болни клин забијате у срце моје? Не туговах ли
довољно за братом вашим, него још да ми спомињете
Јосифа?“
И затим, пришавши му Венијамин, пољуби га у
колено и рече му:
„Не жалости се, господару, оче мој Јакове! Ето,
брат мој Јосиф, син твој, жив је, и све је истина што ти
је речено.“
И даде му књиге које му написа Јосиф. Тада
поверова Јаков Венијамину и рече:
„Мио буди, чедо, Богу крепкоме! Ако много и
пострадах у жалости, али чувши те, утеших се. Зашто
толико времена мину мени у туговању за Јосифом? И
не откри ми Бог ништа за тело [твоје], усрдно чедо
моје Јосифе.“
Него, треба знати да се испуни проречено, што
беше рекао Господ Јакову да ће уснути у Египту.
Стога му Бог не откри ништа о Јосифу. Да је то открио
Јакову, онда би избавио Јосифа из ропства, и не би
Владика страдање своје представио преко Јосифа, и не
би га сином царевим назвао, и не би био син цара
фараона, и не би се отац његов уселио у тамницу и не
 (315)

би дошао у Египат. А они га из зависти продадоше,

али Божија благодат беше на њему, удостојен да
прими ту част.

Напомене
*
Изворни наслов је Слово о Прекрасном Јосифу и о његовој продаји.

*
Житије и исповест Асенете

Беше петог дана другог месеца прве од седам

плодних година. Посла фараон Јосифа да обиђе сву
Египатску земљу. И дође Јосиф у пределе Сунчевог
града. И проведе тамо сакупљајући пшеницу из тих
крајева као песак морски.
Беше човек у граду том, сатрап фараонов. И он
беше над свим сатрапима и велможама фараоновим. И
беше човек богат веома, и мудар и кротак. И беше
саветник фараонов, а име његово беше Пентефрије. И
беше старешина Сунчевог града. Беше кћи у њега,
девојка од 18 година, висока, и красна и лепотом
веома прелепа – више од свих девојака на свету, јер
нити једна не беше слична њој од египатских и
јеврејских кћери. Беше велика као Сара, красна као
Ревека и добра као Рахила. И беше име девојци
Асенета.
Прочу се лепота њена по читавој земљи оној. И
прошаху је сви синови великаша, и војвода, и цареви
за брак, и сви синови моћних. И би завист велика међу
 (316)

њима и непријатељство велико око ње. Окушаваху се

браћа међу собом због ње. Дочу за њу и први син
фараонов и замоли оца да му је да за жену. Рече му:
„Дај ми Асенету, кћер Пентефријеву, старешине
Сунчевог града, за жену.“
Рече му отац његов Сармон:
„Зашто просиш жену нижег рода од себе? Цар си
читаве васељене. Немој, ипак, него ево кћери Јоакима
цара заручила ти се, и царица је веома лепа. Њу, дакле,
узми себи за жену.“
Асенета беше понизила сваког човека, и досадила
и дозлогрдила сваком мушкарцу. И нико је не виде, јер
беше кула у двору Пентефријевом велика и веома
висока, а на врху ње беше палата која имаше десет
одаја. И беше прва одаја велика и прекрасна, каменом
црвеним поплочана, и зидови њени украшени
различитим и драгим камењем. И беше таваница одаје
оне златна. Унутар ње беху богови египатски, којима
не беше броја – златни и сребрни и од свега дражи
Асенети. И бојаше их се и приношаше им жртве.
Друга одаја имаше само хаљине и ковчеге
Асенетиног накита. И беше у њој злато много, и
сребро, и хаљине опточене златом, и платна нарочита.
И ту беше сав њен накит девојачки.
Трећа одаја имаше сва блага земаљска и беше
ризница Асенетина. Осталих седам одаја имаху седам
девојака, свакој по одаја. И оне беху слушкиње
Асенети. Беху јој чак и вршњакиње, исте ноћи рођене
са њом. И беху веома лепе, као звезде небеске. И
мушкарци никада не говораху са њима, па нити мушка
деца. Беху три прозора на великој одаји. У њој се
чуваше девство Асенетино. Један прозор гледаше
према двору ка истоку, други ка северу на предворје, а
трећи ка југу ка вратима. Постеља златна стајаше у
одаји према прозору који гледаше на исток и беше
прекривена пурпуром златотканим, и рубином и
 (317)

визоном изаткана. На тој постељи никада мушкарац са

женом није био, осим саме Асенете.
И беше двор велик око те куће, и зид беше око
двора веома висок, каменом великим сазидан. На
двору беше четворо железних врата, и на њима чуваху
стражу по 18 стражара, младих и снажних,
наоружаних. И беху засађена до зидова различита
дрвета, красна, са свакаквим плодовима. И беху сви
плодови њихови тада зрели, јер беше време жетве. Са
десне стране двора беше извор воде обилне. И под
кладенцем беше велико мермерно корито у коме се
сакупљала вода из оног извора. Отуд истицаше река
протичући посред двора и напајаше сва дрвета која су
била у њему.
Дође Јосиф осамнаестог дана четвртог месеца прве
од седам година у пределе Сунчевог града и сабираше
пшеницу тог краја као песак морски. И како се
приближи Јосиф оном граду, посла испред себе
дванаест мужева Пентефрију, старешини Сунчевог
града, поручујући:
„Код тебе ћу данас обитавати, јер време је поднева
и обеда, а жеге сунчеве је много, те да починем под
кровом дома твог.“
Чувши Пентефрије се обрадова радошћу великом
и рече:
„Благословен Господ Бог Јосифов!“
И позва управника дома свог и рече му:
„Похитај и украси дом мој и вечеру велику
зготови, јер Јосиф силни Божији долази нам данас.“
Дочу Асенета како дођоше из дома пољског
родитељи њени и зарадова се и рече:
„Да идем и видим оца свог и мајку своју како
дођоше са имања наследства свог.“
И похита и обуче се Асенета у одећу од визона,
рубином и златом извезену, и препојаса се појасом
златним, и положи гривну на руку и на ногу своју и
окити се венцима златним. На врат свој стави украс од
 (318)

камена драгог који свуда имаше имена египатских

богова, урезаних свуда на гривнама по камењу. И
стави на главу своју дијадему и пожури да сиђе из
палате своје. И дође оцу и мајци својој и пољуби их.
Обрадова се Пентефрије и жена његова кћери својој
великом радошћу, јер је видеше украшену као невесту
Божију. И изнеше све плодове које су донели са поља
свог и дадоше кћери својој. И обрадова се Асенета
плодовима свим: воћу, грожђу, финицима и смоквама.
И рече Пентефије кћери својој:
„Чедо!“
А она рече:
„Ево ме, господару!“
А он јој рече:
„Седи између нас и испричаћу ти речи моје.“
И седе Асенета између оца и мајке своје. И узе је
отац десном руком за десну руку њену и рече јој:
„Чедо!“
И рече Асенета:
„Реци, дакле, оче мој и господару мој.“
А Пентефрије рече:
„Ево, Јосиф моћни Божији долази к нама данас. Он
је кнез читавог Египта, и фараон га постави
властелином целе земље. И он треба да прехрани
пшеницом сву земљу и спасе је од долазеће глади.
Јосиф је човек побожан и паметан и чедан као и ти
данас, и човек силан у мудрости, и Дух Божији и
благодат Божија су на њему. Дођи, дакле, чедо моје, и
предаћу те њему за жену, и бићеш му невеста и он ће
ти бити муж заувек.“
Како чу Асенета речи оца свог, обли је велики зној
као крв. И разгневи се јарошћу великом и погледа на
оца свог разрогаченим очима и рече:
„Због чега тако говориш, господару мој и оче мој,
и хоћеш ме беседама својим предати као робињу мужу
иноплеменику и пребеглицу купљену? Није ли он
Хананејац и отуд доведен овамо? Није ли он лежао са
 (319)

господаром својим и вргнут са њим у тамницу, а

фараон га изведе из тамнице, јер разабра сан његов?
Зар не? Него, да се привежем за царевог јединородног
сина, јер он је цар читаве земље.“
Ово, дакле, чувши отац њен, посрами се што о
томе говораше кћери својој Асенети, јер му са јарошћу
и гневом одговори. И, гле, младић од слугу
Пентефријевих утрча и рече:
„Ево Јосиф пред вратима дома нашег стоји!“
Асенета чувши, побеже од лица оца свог и мајке и
уђе у одају своју, и стаде на прозор који гледа на исток
да види онога који долази у дом оца њеног.
Пентефрије изиђе у сусрет Јосифу, и жена његова
и сав род његов. И отворише врата која су на истоку
двора. И уђе Јосиф седећи на двојној колесници
фараоновој. И беху упрегнута четири коња, бела као
снег, са златним уздама. Колесница беше окована
златом. И беше Јосиф одевен у одећу белу. Хаљина
његова беше црвена, визоном и златом изаткана; и
венац златан на глави његовој. Око венца беше
дванаест каменова одабраних, а изнад каменова беше
дванаест звезда златних. И скиптар царски беше у
руци његовој десној. И беше над њим грана
маслинова. На њој беше плода много и у њему уља
преобилно.
И уђе Јосиф у двор. И затворише се врата, а што
беше мушкараца и жена, остадоше напољу, пошто
стражари на улазу затворише врата пред свим
странцима. Дође Пентефрије и жена његова и сав род
његов, осим једине кћери његове Асенете, и
поклонише се Јосифу лицем до земље. И сиђе Јосиф са
колеснице своје и поздрави их десном руком својом.
И виде Асенета Јосифа, и омили јој веома душом,
и омекша срце њено, и колена јој ослабеше, и устрепта
тело њено, и уплаши се страхом великим, и уздахну и
рече:
 (320)

„Камо идем и где се скривам од лица његовог? И

како ће ме погледати Јосиф, слуга Божији, пошто
говорах зла о њему? Камо бежим и скривам се када
све скривено овај види и ништа се не крије од њега
због светлости која је у њему? И сада милостив буди,
Боже Јосифов, јер говорах ја речи зле у незнању! Шта
видех ја сада окајана? Не рекох ли, дакле, говорећи
како иде Јосиф, син пастирев, из земље Хананије, а ево
данас сунце са небеса дође ка нама на колесници
својој и уђе у дом наш? А ја бесмислена и дрска
понизих њега и изговорих речи зле о њему, и не знађах
како је Јосиф син Божији, јер ко од људи роди икада
овакву лепоту, и која утроба породи таквога у свету?
Јао мени, окајаној и безумној, како изрекох оцу мом
речи зле! Сада да ме да отац мој Јосифу за слушкињу и
робињу, служила бих му за вечита времена.“
И уђе Јосиф у дом Пентефријев и седе на престо. И
оми ноге његове Пентефрије и постави му трпезу
засебно, јер не јеђаше са Египћанима, него их се
гнушаше. Рече Јосиф Пентефрију и свој родбини
његовој:
„Ко је жена она која стајаше у оканцима прозора?
Нека оде ипак из града овог.“
Јер бојаше се Јосиф да не настрада некако од ње
као од других жена египатских, пошто га ражалостише
све жене и кћери велможа и војвода Египта желећи да
спавају са њим. И многе од жена и кћери египатских,
колико год их видеше Јосиф, много пострадаху због
лепоте његове. И молиоце своје слаху њему са златом
и сребром и даровима скупоценим. А Јосиф их
отпушташе са згражавањем и увредом говорећи:
„Нећу сагрешити пред Богом Израиљевим!“
И лице Јаковљево имаше пред очима као прекор, и
сећаше се заповести оца свог, јер говораше Јаков
Јосифу и браћи његовој:
„Чувајте се, децо моја, чврсти од жена туђих, не
општите са њима, јер је [то] пропаст и погибељ.“
 (321)

Због тога рече Јосиф да оде жена она из храма

оног. И рече Пентефрије:
„Она коју виде у палати није туђа, него је кћи
наша, девојка, и мрзи сваког мушкарца, и нити један
мушкарац други не виде је никада осим ти данас. И
ако хоћеш, да дође и да говори с тобом, јер кћи наша
јесте а твоја сестра.“
Обрадова се Јосиф радошћу великом, јер рече
Пентефрије „мрзи сваког мушкарца“. И рече Јосиф
Пентефрију и жени његовој:
„Ако је кћи ваша, нека ипак дође. Као сестра ми је
и волећу је као сестру своју од данас.“
И изиђе мати Асенетина и доведе је Јосифу. И рече
Пентефрије кћери својој:
„Пољуби брата свог, јер и он је чедан као и ти, и
мрзи сваку жену туђу као и ти сваког мушкарца туђег.“
И рече Асенета Јосифу:
„Радуј се, господару, благословен Вишњим
Богом!“
И рече јој Јосиф:
„Да те благослови Бог који оживљава сваког човека!“
Пентефрије рече Асенети:
„Приступи и пољуби брата свог.“
Када приступи пољубити Јосифа, испружи он
десну руку своју и положи је на прса њена и одгурну
је говорећи:
„Не приличи мушкарцу побожном, који
благослови устима својим Бога живог и једе хлеб
благословен нераспадљив да пољуби жену
иноплемену, која благосиља устима својим идоле неме
и мртве, и једе са трпезе хлеб угушивања, и пије од
пића њиховог чашу уловљења, и маже се машћу
шкодљивом, али мушкарац побожан целива мајку
своју и сестру своју, рођену од мајке своје, и сестру
која је из његовог племена и рода, и жену која је
јединопостељна са њим, која благосиља устима својим
Бога живог. Такође и жени побожној не доликује
 (322)

пољубити мушкарца иноплеменика, јер мрзост је пред

Богом.“
Када Асенета саслуша речи ове, ожалости се
веома, и уздрхта, и погледа на њега, и напунише се
очи њене сузама. Видевши је, Јосиф јој се смилова
веома, јер беше кротак и милостив и богобојажљив. И
подиже руку своју над главу своју и рече:
„Господе Боже оца мог Израиља, Вишњи и силни,
који оживљаваш све и призиваш из таме у светлост и
из смрти у живот сам, Господе, оживотвори и обнови
девицу ову и благослови је Духом својим, и
благослова твојег да испије чашу коју си изабрао пре
него што се она родила, и да уђе у покојиште твоје
које припреми онима који те воле.“
И обрадова се Асенета због благослова Јосифовог
радошћу великом. И пожури и узиђе у палату и паде
на постељу своју болујући, јер држаше је радост, и
туга, и страх и ватра велика чувши речи ове од Јосифа,
које јој изговори о имену Бога Вишњег. И плакаше
плачем великим и горким. И раскрсти са боговима
својим које поштоваше, и ишчекиваше шта ће бити
увече.
Окончавши са јелом и пићем, Јосиф рече слугама
својим:
„Упрегните коње у колесницу!“
Рече затим:
„Да идем, ипак, и обиђем све градове и земље.“
Рече Пентефрије Јосифу:
„Да отпочинеш, господару мој, данас, а сутра да
идеш на пут свој?“
Јосиф рече:
„Не, него да изиђем данас, јер ово је дан у који
поче Бог стварати дела своја, а осмог дана доћи ћу
опет к вама и удворићу се овде.“
Када он оде, изиђе Пентефрије са родбином својом
у поље. И оста Асенета сама са девојкама, превијајући
се и плачући док не зађе сунце. Нити хлеба јеђаше
 (323)

нити воде пијаше. И док други спаваху она једина

бђаше. И отворивши врата, сиђе и затече вратарицу
заспалу са децом својом. И пожуривши, скиде вео свој
и напуни га смећем, и узиђе на палату и просу га
свуда. И закључа врата тврдо кључем железним. И
уздисаше уздасима великим и плачем. И чу уздахе
Асенетине девојка коју вољаше више од других
девојака. И пожури и нађе врата закључана. И чувши
уздахе њене, рече:
„Зашто тугујеш, госпођо моја, и шта те је
ражалостило? Отвори нам и видећемо те.“
И рече им Асенета која је била изнутра затворена:
„Глава ме боли и не могу вам сада отворити, јер
изнемогох свим удовима својим, него идите међу
остале у вашу собу.“
Када одоше, устаде Асенета и отвори врата своја и
упути се у своју другу одају у којој беху ковчези одеће
њене. И отворивши један од ковчега својих, узе
хаљину црну, која јој беше за оплакивање, у коју се
обукла и плакала када умре брат њен први. И свуче
Асенета опрему своју царску и обуче се у црну. И
отпасавши појас свој златни, опаса се врпцом. И скиде
покров са главе своје, и венац и прстен са руке своје и
узе сву одећу своју изабрану и баци је кроз прозор
ништима. И узе све богове своје сребрне и златне,
којима не беше броја, и поломивши их на ситно, баци
их ништима и којима су потребни. И узе вечеру своју,
и хране, и меса, и рибе, као и све жртве богова својих,
и посуде вина, и потребе њихове, и баци све псима
кроз оканце за јело. Обукавши се у вретиште и
опасавши се ужетом, она расплете плетенице своје, и
посу пепелом главу своју, и леже на сметлиште на
поду. И удараше прса своја често обема рукама
својим. И плакаше горко сву ноћ са уздасима до јутра
и видела. И беше тло под њом као блато од суза
њених. И паде затим лицем својим Асенета на смеће и
 (324)

лежаше док не зађе сунце. Тако чињаше Асенета за

седам дана, никако ништа не окушајући.
И осмог дана прену се са пода на коме лежаше. И
беше раслабљена удовима од велике примирености. И
пружи руке своје и очи ка истоку и рече:
„Господе Боже, који дајеш свему што дише живот,
изведи невидљиво на светлост, ти који си створио све
и објавио нејављено, који си вазнео небо и основао
земљу изнад вода! Боже, који си поставио камење
велико у бездане водене, који се никада не потапају,
него до краја чине по вољи твојој! Господе Боже мој,
тебе призивам, саслушај мољење моје, теби ћу
исповедити, Господе, грехове моје и теби ћу открити
безакоња моја! Сагреших, Господе, сагреших!
Безаконовах. Бејах безбожна и говорах лукавства пред
тобом. Оскврнише се уста моја од жртава идолских и
од трпезе богова египатских. Сагреших, Господе, пред
тобом и бејах безбожна славећи идоле мртве и неме, и
нисам достојна отворити уста своја ка теби! Ја окајана
сагреших, Господе, пред тобом, ја, кћи Пентефријева,
старешине гордога! И високоумно теби приносим,
Господе, молитву моју и ка теби вапим! Избави ме,
Господе, од оних који ме гоне, јер ја к теби прибегох,
као дете прибегох, као дете к оцу свом и мајци! А ти,
Господе, испружи руке своје к мени као отац
чедољубиви, отргни ме из руку ђавољих, јер, ево, лав
стари, свирепи гони ме, а његова деца су богови и
судије, које ја одбацих од себе и погубих их, а отац
њихов, ђаво, прогутати ме хоће да покуша! Али ти,
Господе, избави ме из руку његових, и из уста његових
истргни ме, да никада не уграби вук душу моју и не
растргне ме и не положи у бездани огањ и у буру
морску и не прождере ме велики кит! Спаси ме,
Господе, пусту, пошто ме отац мој и мати одбацише,
јер поразбијах богове њихове! Сада сам сирота и пуста
и нема ми друге наде осим тебе, Господе, јер ти си
отац сиротих, и прогоњеним заштитник и оскрбљеним
 (325)

помоћник! И сада све свезе оца мог Пентефрија

краткотрајне су и неприметне, а дарови наследства
твог, Господе, непропадљиви су и вечни! Посети
сиротство моје, Господе, јер теби прибегох пошто
свукох царску одећу златоткану и обукох се у хаљину
црну! Ево, отпасах појас мој златни и опасах се
ужетом и вретиштем! Ево, одложих венац са главе
моје и посух се пепелом! Ево, под одаје моје,
поплочан мермером различитим и црвеним, и намазан
мирисима свакојаким, сада је умазан сузама мојим и
пепелом посут! Ево, Господе, од пепела и од суза
мојих блато је у одаји мојој као на путу! Ево, Господе,
вечеру моју царску и храну дадох псима туђим, а ја за
седам дана ових нити хлеба окусих нити вина пих!“
Дође Асенети анђео светао са небеса и стаде над
главом њеном и позва је. И рече Асенета:
„Ко ме зове, јер су врата одаје моје закључана, а
зид висок, како, дакле, уђе у одају моју?“
И позва је други пут човек говорећи:
„Асенета!“
И рече:
„Ево ме, господару, извести ме ко си ти!“
Рече јој, пак, човек:
„Ја сам старешина војника храма Господњег и
војвода свих војника вишњих. Устани на ноге своје и
испричаћу ти.“
И подиже очи и виде. И, гле, сличан по свему
Јосифу, по одећи, и венцем, и жезлом царским, осим
што лице његово беше као муње, и очи његове као
светлост сунчева, и власи главе његове као пламен
огња, руке и ноге његове као железо распаљено огњем.
Асенета, видевши, паде лицем својим на ногу његову
са страхом и рече:
„Смилуј ми се, Господе!“
Човек јој рече:
„Осмели се, Асенета, не бој се, већ устани на ноге
своје и испричаћу ти!“
 (326)

Када она устаде, он јој рече:

„Одбаци одећу црну коју носиш и вретиште од
себе, и пепео отреси са главе своје, и умиј лице своје
водом живота, и обуци се у нову светлу хаљину, и
опаши бедра своја красним двоструким појасом који је
за девојаштво твоје, и затим дођи мени, и саопштићу
ти поруку која ти је упућена.“
И уђе Асенета у одају своју, а у њој беху ковчези
опреме њене. И отвори ковчег свој и узе одећу нову и
нарочиту. И свуче хаљину црну и обуче се у светлу. И
отпојаса уже и вретиште са бедара својих и опаса се
златним појасом девојаштва свог, једним преко
бедара, а другим преко прса. И отресе пепео са главе
своје, и уми лице своје водом чистом, и покри главу
своју превезом лепим и нарочитим.
Приђе човеку. А он, видевши је, рече јој:
„Узми убрус са главе своје, јер ти си данас чиста
девица, и глава твоја је као у мушкарца младића.
Осмели се, Асенета, девице чиста, јер, ево, чу Господ
речи исповедања твог. Осмели се, Асенета, јер, ево,
написа се име твоје у књизи живота и неће се
истребити до века, јер, ево, од данашњег дана
обновићеш се и оживотворићеш. И појешћеш хлеб
живота и пићеш чашу исцељења. Осмели се, Асенета,
јер, ево, дарова те Господ као невесту, и овај ће ти
бити муж, и притом нећеш се звати Асенета, него ће
име твоје бити Град.“
Асенета рече:
„Да поразговарамо, господару, пошто нађох
благодат пред тобом. Седи мало на постељи док не
поставим трпезу и хлеб да једеш, и донећу ти вино
добро које мирише до небеса, и да пијеш и пођеш на
пут свој.“
И рече јој човек:
„Донеси ми и посуду меда.“
Асенета рече:
 (327)

„Да пошаљем, господару, у село и да ти донесем

посуду меда?“
Човек јој рече:
„Уђи у одају своју и наћи ћеш мед.“
Она уђе и нађе посуду меда како стоји на трпези, и
беше бела као снег, испуњена медом, а мирис његов –
дах живота. И узе га и донесе мушкарцу. Он јој рече:
„Како ми оно рече – нема саћа медног у дому мом,
а, ево, донесе ми га?“
И рече Асенета:
„Не имађах, господару, у дому мом саћа меда, него
како рече, створи се. Као да из уста твојих изиђе,
господару, а мирис његов као мирисање мира јесте,
као уста твоја.“
Човек испружи руку своју и узе је за главу и рече:
„Блажена ти јеси, Асенета, како ти се открише
тајне Божије! Блажени припадају Господу Богу у
покајању, као и они који од овог меда поједу, јер мед
овај створише пчеле од рајске хране. И анђели Божији
од овога једу. И свако ако једе од њега неће умрети у
векове.“
Испружи човек своју десну руку и одреза од њега,
и додаде руком својом у уста Асенети. И испружи
руку своју и дотаче се прстом краја меда окренутог ка
истоку. И постаде изглед прста његовог крвав. И
пружи руку своју други пут и положи врх прста свог
на рог саћа медног који је гледао ка северу. И постаде
изглед његов крвав. Асенета стајаше са леве стране
гледајући све што чињаше. И изиђоше одмах пчеле из
воска медног, беле као снег. Крила њихова беху
црвена као рубин, а главе им као позлаћене, а жалац
њихов оштар, и сплетоше се све Асенети од ногу па до
главе и по устима. Беху велике као стршљенови. Човек
рече пчелама:
„Идите у своја ранија места!“
Отишавши од Асенете, оне све падоше на земљу и
поумираше. И рече човек:
 (328)

„Устаните и идите на место своје!“

И устадоше напоље припадајући Асенети. А човек
јој рече:
„Виде ли речи ове?“
[Асенета] рече:
„Видех ја, господару, ово све.“
А човек рече:
„Тако ће бити и са речима које упутих теби.“
И дотаче се воска човек и изиђе огањ са трпезе и
поједе га. И изиђе из ватре воштане мирис и испуни
одају. А Асенета му рече:
„Господару, са мном је седам девојака које ми
служе, које се и родише са мном исте ноћи, и волим их
веома. Ако велиш, да их дозовем и благослови их као
и мене.“
И дозва их Асенета. И благослови их човек и рече:
„Да вас благослови Бог Вишњи у вечне векове!“
И рече Асенети:
„Узми трпезу ову!“
Када се она окрете уредити трпезу, одмах ишчезе
човек од очију њених, и виде Асенета као да кола
огњена узлазе на небо на исток. И рече:
„Милостив буди, Господе, слушкињи својој, јер ја
дрска говорах пред тобом у незнању!“
Када ово би, дође младић од слугу Јосифових
говорећи:
„Ево, Јосиф, силник Божији, долази к вама данас!“
Асенета дозва неког од слугу који се затекао у
дому и рече:
„Спреми ми вечеру лепу, јер Јосиф, силник
Божији, долази к нама данас!“
Ушавши у одају сама, отвори ковчег свој и изнесе
украс свадбени и украси се као невеста за ложницу.
Јосиф дође и седе на престо оца њеног Пентефрија. И
донесе Асенета воду омити му ноге. А Јосиф јој рече:
„Нека дође једна од девојака и омије ми ноге!“
И рече му [Асенета]:
 (329)

„Не, господару мој, јер руке моје руке су твоје, и

ноге твоје ноге су моје, и неће ти омити друга ноге!“
Наговори га, пак, и оми му ноге. Узе је Јосиф за
руку десну и пољуби је, а Асенета пољуби главу
његову. Дођоше родитељи њени са имања наследства
свог и видеше је како седи са Јосифом, и одевена у
одећу свадбену. И обрадоваше се, и прославише Бога,
и јеђаху и пијаху заједно. И рече Пентефрије Јосифу:
„Ујутру ћу позвати бољаре и сатрапе Египатске
земље и приредићу вам свадбу, и узећеш Асенету за
жену.“
А Јосиф рече:
„Да известим најпре фараона о њој, јер он је отац
мој и даће ми Асенету за жену.“
Проведе Јосиф дан тај код Пентефрија и не уђе к
Асенети, јер говораше:
„Не доликује мушкарцу побожном пре свадбе
спавати са женом својом.“
Устаде Јосиф ујутру и оде фараону и исприча му о
Асенети. И посла фараон и позва Пентефрија и кћер
његову. И задиви се фараон лепоти њеној и рече:
„Да те благослови Господ Бог Израиљев који те
њему изабра за невесту, јер ти ћеш се кћи Вишњег
назвати и Јосиф ће ти бити муж за вечна времена!“
И узе фараон венце златне и положи на главе
њихове. И рече фараон:
„Да вас благослови Бог Вишњи и да вас умножи на
вечна времена!“
И окрете једно ка другом и пољубише се обоје. И
учини им фараон свадбу, и вечеру и пир велики за
седам дана. И сазва бољаре све Египатске земље и
упути заповест:
„Сваки човек који учини зло дело за седам дана
Јосифове и Асенетине свадбе или прекрши штогод, тај
ће умрети горком смрћу.“
 (330)

И када се оконча свадбено весеље и дође вече, уђе

Јосиф к Асенети. И почевши од Јосифа, родише се у
дому Јосифовом Манасија и брат његов Јефрем.
Потом прође седам година плодних и поче седам
година гладних. И дочу Јаков о Јосифу. И уђе Израиљ
у Египат са читавим домом својим. И двадесет првог
дана другог месеца усели се у земљу Гесемију.
Асенета рече Јосифу:
„Да идем и видим оца твог, јер отац твој Израиљ и
отац мој јесте?“
И рече јој Јосиф:
„Да идемо обоје.“
Оде Јосиф са Асенетом у земљу Гесемију. И
сретоше их браћа Јосифова и поклонише се до земље.
Дођоше са Јосифом Јакову и благослови их и изљуби.
И загрли Асенета оца њиховог. И потом одоше и пише
заједно.
И пође Јосиф са Асенетом у дом свој, и провођаше
их Симеон и Леви. И беше Леви са десне стране
Асенете, јер им завидеху мрзећи их, а Јосиф са леве
стране. И држаше Асенета за руку Левија, јер вољаше
га као човека пророка и побожног, који се боји Бога. И
он угледа речи написане на небесима и прочита их, и
рече Асенети тајно. И гледаше Леви место за
покојиште међу вишњима.
И док су пролазили Јосиф и Асенета догоди се да
их види први син фараонов. И виде Асенету и пожеле
је због превелике лепоте њене. И пославши, дозва
Симеона и Левија. И дошавши, стадоше пред њега. А
он им рече:
„Знам ја да сте мужеви силнији од свих људи.
Сада, дакле, учините да отмем Асенету Јосифу и да
будем са њом, и испунићу вам шта хоћете.“
И рече му Леви кротким срцем и тихим гласом:
„Зашто ти говориш, господару мој, речи ове пред
нама? Ми смо синови мужа побожног и отац наш је
гост Бога Вишњег, а Јосиф је брат наш и омиљен Богу,
 (331)

па како ћемо ми да учинимо лукавство ово пред

Богом? И сада нас послушај и сачувај речи ове које се
не говоре о брату нашем Јосифу. Ако и будеш у
помисли тој лукавој, ево, мачеви наши исукани су
пред тобом.“
И истргавши мачеве своје из корица њихових,
рекоше:
„Видиш ли мачеве ове? Њима освећује Бог ругање
синовима Израиљевим који чине Сикимићани над
сестром нашом, и ко јој каже како је оскрнави Ихем,
син Еморов.“
Видевши мачеве њихове исукане, син фараонов се
уплаши, и устрепта и паде лицем својим на земљу
испред ногу њихових. И испружи Леви руку своју и
подиже га говорећи:
„Не бој се, али причувај се! Да не говориш о брату
нашем речи зле!“
Изиђоше од њега остављајући га у страху и
трепету. Пренемагаше се син фараонов и оскрби се
веома због Асенете, и страдаше зло. И рекоше му
слуге његове на ухо говорећи:
„Ево, господару, синови Валини и Рахилини мрзе
Јосифа и Асенету и завиде им, и они ће бити по вољи
твојој.“
Син фараонов посла и позва их. И дођоше к њему
ноћу, и рече им:
„Знам да сте ви мужеви силни. И хтео бих вам
нешто рећи.“
Старија браћа Дан и Гад рекоше му:
„Да каже, дакле, господар наш слугама својим шта
хоће, учинићемо по вољи твојој.“
И обрадова се син фараонов радошћу великом, и
рече слугама својим:
„Одступите одавде да бих изговорио мужевима
овим речи своје тајно!“
И слуге све његове изиђоше. И слага о синовима
Јаковљевим говорећи:
 (332)

„Благослов и смрт леже пред лицем Божијим.

Примите, дакле, ви благослов а не смрт, јер ја вас
знам, мужеви силни, да не можете умрети као жене,
него се одважите и и успротивите се непријатељима
вашим. Чух, дакле, ја“, рече, „брата вашег Јосифа како
говори оцу мом фараону: ,Дан и Гад су деца робиње и
нису ми браћа, а очекујем смрт оца њиховог. Озлобићу
их и сав род њихов како некада не бих наслеђивао са
њима, јер су деца робиње. И они ме продадоше
Измаилћанима, а ја ћу им узвратити као што они
лукаво учинише са мном, само да умре отац мој.‘ И
попусти Јосифу отац мој фараон. Рече: ,Добро, чедо,
зато узми од мене са собом мужеве силне и нареди им
како да ти учине, а ја ћу ти бити помоћник.‘“
Како чуше мужеви речи фараоновог сина, сметоше
се веома и ражалостише, и рекоше му:
„Молимо ти се, господару, помози нам, и шта
заповедиш слугама својим, учинићемо.“
Фараонов син им рече:
„Ја ћу убити оца мојег ове ноћи, јер отац мој
фараон је Јосифу као отац. Зато убијте и ви Јосифа, а
ја ћу узети Асенету за жену.“
И рекоше му Дан и Гад:
„Ми ћемо учинити како нам заповеди, јер сами
чусмо Јосифа како говори Асенети: ,Иди сутра на
имање наслеђа нашег, јер време је и час вино
ухватити.‘ И даде јој 600 мужева способних за бој и
осам за пратњу. И сада нас послушај и дај нам мужеве
војнике и снажне за бој.“
И даде син фараонов четворици мужева по пет
стотина мужева, и постави их за кнежеве и војводе.
Дан и Гад му рекоше:
„Да идемо ми по ноћи и притајимо се у долини и
сакријемо се у трски, а ти узми са собом 50 стрелаца и
пођи напред издаље, и када изиђе Асенета, упашће у
руке наше, а мужеве који су са њом сасећи ћемо. И
побећи ће Асенета са колесницом својом и упашће у
 (333)

руке твоје, и чини јој како жели душа твоја, и потом

ћемо убити Јосифа. Ожалошћену због Асенете, и децу
његову поубијаћемо пред очима његовим.“
Фараонов син обрадова се када чу речи ове. И
посла их са 2000 ратника. И дођоше у долину и
сакрише се у трски, и поставише испред себе пет
стотина [ратника], а између њих беше широк пут.
Фараонов син уђе у ложницу оца свога да га убије.
И забранише му стражари оца његовог да дође до
њега. А он им рече:
„Хоћу да видим оца мог, јер идем брати виноград
мој новопосађени.“
И рекоше му стражари:
„Болешћу је оболео отац твој и не заспа сву ноћ, а
сада ућута и заповеди: ,Да не уђе к мени нити син мој
првородни!‘“
Он оде са гневом. И узе 50 мужева стрелаца на
коњима и пође испред као што му рекоше Дан и Гад.
Нефталим и Асир рекоше Дану и Гаду:
„Зашто ви чините лукавство према оцу вашем
Израиљу и према брату вашем Јосифу, јер њега чува
Бог као зеницу ока? Не продасте ли га једанпут, и сада
је цар читаве земље, а такође и спаситељ и
животодавац? И сада опет ако покушате неко
лукавство према њему, изићи ће на небо и послаће
огањ, и прождреће вас.“
И разгневише се на њих браћа старија и рекоше:
„Зар ћемо као жене умрети?“
Устаде изјутра Асенета и рече Јосифу:
„Да идем као што си рекао ,на имање наследства
мојег‘, али боји ми се душа, јер ти се одвајаш од
мене?“
И рече Јосиф:
„Не бој се, јер Господ Бог је с тобом, и он ће те
сачувати од зле ствари као зеницу ока, јер ја ћу ићи на
дељење жита и разделићу свим људима и неће умрети
од глади сва земља.“
 (334)

Асенета оде на пут свој и дође на место удолито са

600 мужева. Искочише они који су је ловили и
започеше бој са мужевима који су били са Асенетом.
И сасекоше их оштрицом мача. И пратиоце њене
поубијаше све. И побеже Асенета на колесници својој.
Леви извести браћу своју о јаду Асенетином. И узе
свако од њих мач свој и опаса се њим. И узеше
штитове своје на плећа своја. И узевши копља своја,
појурише иза Асенете брзим трком. Асенета бежаше
напред. И, гле, син фараонов срете је са 50 мужева
коњаника. Асенета га виде и устрепта читаво тело
њено. И уплаши се страхом великим, и призва име
Бога свог.
Венијамин сеђаше на колесници са десне стране
Асенетине. Беше Венијамин младић тек са осамнаест
година, и беше велик, и силан и моћан. Лепота на
њему беше неизрецива, а снага као код чопора лавова.
И беше побожан веома. И како сеђаше на колесници,
искочи и узе камен из потока и, испунивши руку своју,
потеже га према фараоновом сину. И ударивши га иза
левог уха, рани га раном великом и тешком. И
одједном паде син фараонов са коња на земљу. И попе
се [Венијамин] на стену и рече колесничару
Асенетином:
„Дај ми 50 каменова из потока!“
Он му их даде. И потеже их и поубија 50 мужева
који беху са сином фараоновим. И проби све камење
кроз слепе очи њихове. Синови Лијини, Рувим, и
Симеон, Леви, Јуда и Завулон, потераше за њима
мужеве који су ловили, и нападоше их изненада и
сасекоше их све, њих 2018. Остадоше браћа њихова,
синови Валини и Зелфини, и рекоше:
„Изгибосмо од браће своје. И умре син фараонов
од руку Венијаминових, и сви који беху са њим
погибоше од руку његових. И сада да дођемо да
убијемо Асенету, и да побегнемо у густиш трске.“
 (335)

И дођоше и истргоше мачеве своје. Видевши их,

Асенета рече:
„Господе Боже мој, оживи ме из смрти, јер ми и
рече: ,У векове ће жива бити душа твоја!‘ Избави ме
од мужева ових!“
И чу Господ Бог глас њен. И изненада испадоше
мачеви њихови на земљу из руку њихових и беху као
прах. Видевши оглашавање ово велико, Зелфини и
Валини синови уплашише се и рекоше у себи:
„Господ Бог се бори за Асенету против нас.“
И падоше лицем својим на земљу, и поклонише јој
се, и рекоше:
„Смилуј нам се, госпођо наша! Ми чинисмо
лукавства зла против тебе, и Господ Бог узврати нам
према делима нашим. И сада те молимо, смилуј нам се
и избави нас из руку браће наше, јер они, осветници
изругивања твог, дођоше к теби, и оружје њихово
превише нас поубија.“
Она им рече:
„Осмелите се и не бојте се браће ваше, јер су
мужеви благочастиви и боје се Бога, него идите у
густиш трске док их умолим за вас и утолим гнев
њихов. Ослободите се и не бојте се нас, јер Бог ће
судити између вас и мене.“
Фараонов син трећи дан умре од ране коју задоби.
Фараон оплакиваше сина свога, и од великог плача
разболе се и умре. Умре фараон у 199. години својој, и
остави венац сину свом млађем и Јосифу. И беше
Јосиф као отац сину фараоновом.
Богу нашем доликује свака слава, част и
поштовање сада и увек и у векове векова. Амин.

Напомене
*
Изворни наслов је Житије и исповест Пентефријеве кћери
Асенете и како је узе Прекрасни Јосиф себи за жену.
(336)
 (337)

Авраамов циклус
(338)
 (339)

1
О Мелхиседеку
2
Оче, благослови! 3
Беше Мелхиседек без родитеља и без порода и
љубимац Божији. Отац и мати његова живљаху у
Јерусалиму и родише два сина и нарекоше им имена,
једном Седек а другом Мелхи. Вероваше отац његов у
идоле. И рече сину свом [Мелхију]:
„Чедо, иди4
у Галилеју и уђи у волујницу и доведи
ми 70 јунаца да их принесем на жртву боговима, јер
хоћу у рат те да ми помогну.“
Како чу Мелхи, устаде рано да испуни речи оца
свог. И јави му се глас са небеса говорећи:
„Мелхи, Мелхи!“
[Он рече]:
„Ево ме! Ја сам, Господе.“
Анђео му рече:
„Творац неба и земље упокојава те занавек. И
првим пророком назваће те Господ.“5
Како чу Мелхи глас небески, врати волове у
волујницу и дође оцу свом. И рече му отац:
„Где су волови?“
6
А он му рече:
„Чуј ме, оче. Рећи ћу ти како да принесемо жртву
да бисмо прославили творца неба и земље.“
Тада му отац рече са гневом:
„Тако ли ти не доведе 7
боговима мојим волове!
Тебе ћу принети на жртву, јер ми ти желиш зло. Ја ћу
је од тебе учинити.“
Мелхи оде у Галилеју. Отац његов рече мајци
његовој: 8
„Да принесем жртву боговима мојим сина нашег
Мелхија?“
Царица9 вољаше својег млађег сина Седека. И рече
му царица:
 (340)

„Изиђи у сусрет брату свом10 и реци му: ,Отац те

хоће жртвовати11
боговима. Пођи куд год знаш како би
се сачувао.‘“
Чим Мелхи чу те речи, свуче са себе одећу своју и
даде је брату свом. И рече му:
„Узми рухо и коње и слуге своје. Ја ћу, брате мој,
побећи некако од горке смрти тамо где ме нико не
зна.“
И дође Седек у град 12
и исприча о брату свом. И
подиже се плач велики у граду Јерусалиму. Мелхи
стајаше наспрам града слушајући плач и метеж због
себе. И13 уздахнувши дубоко, погледа ка земљи са
сузама. И подиже руке ка небу и рече:
„Нека живи Бог мој који створи 14небо и земљу,
сунце, и луну, и звезде и васељену. Услиши моју
молитву овог часа, Господе!“
Тада настаде велики земљотрес у Јерусалиму и
земља прождре
15
њихове богове, као и оца његовог са
слугама. И видевши Мелхи страх велики, 16
уплаши се
Бога небеског
17
и уђе у Таворску Гору. И остаде ту 40
година не проговоривши 18
са људима, нити изиђе из
Горе, једући травицу и пијући воду. 19
И узе Авраам свите, хлеб, и вино и све као што му
рече Господ. И овако рече анђео Аврааму:
„Уђи у Таворску Гору и стани 20
на камен и повичи
из свег гласа трипут: ,Човече Божији!‘ Изићи ће
човек са власима своје косе до земље и са ноктима од
лакта, 21али ти га се не бој. Подрежи власи његове и
нокте, и дај му да пије и једе, и обуци га у свите, и
благослови га речима ,Ти си Мелхиседек, јереј Бога
небеског‘, и бићеш благословен.“
И учини тако Авраам. И изиђе пред њега дивљи
човек и рече Аврааму:
„Ко си ти?“
Одговори Авраам:
„Човек сам од Бога послат.“
Рече:
 (341)

„Који бог те посла?“

22
И рече Авраам:
„Бог који створи небо и земљу и сву васељену.“
И поклони му се Авраам и рече:
„Велико чудо и страх видех на овом човеку.“
И учини Авраам како му рече анђео. Када му хтеде
дати хлеб и вино, рече Мелхиседек:
„Четрдесет година сам у пустињи овој. Не видех
човека, нити хлеба једох. И када рече да те Господ
посла, хајде позови Бога да га и ја видим очима мојим
и онда да се причестим.“
И повика Авраам ка Богу и помоли се. Тада чуше
глас са небеса. И причести се Мелхиседек. Авраам
рече Богу: 23
„Господе, ја десетковах дом цара Хетеја, а
Мелхиседек ће десетковати мој дом.“
Тако Господ и учини и услиши све молитве. И
исприча Авраам сву истину Мелхиседеку. И
благослови Мелхиседек Авраама и учини га
патријархом. И затим благослови Авраам
Мелхиседека. И постаде јереј и цар у Таворској
пустињи. И врати
24
се Авраам у свој дом славећи Бога за
Мелхиседека.

Напомене

З. – Загреб, ХАЗУ, број III а 43

1
Изворни наслов јесте Слово о Мелхиседеку.
2
З. нема ову реченицу.
3
З.: безродан.
4
З.: волова.
5
З.: са небеса.
6
З.: И рече му Мелхи.
7
З.: Ја ћу тебе заклати и принети на жртву.
8
З. наставља: да закољем.
 (342)

9
З.: Царица вољаше Мелхија, а цар вољаше Седека. И рече царица
млађем сину Седеку.
10
З.: побегни.
11
З. наставља: од беде.
12
З.: И подиже се глас.
13
З.: погледа ка земљи плачући.
14
З.: сву васељену.
15
З.: и волујаре.
16
З.: и виде Таворску Гору и уђе у њу.
17
З. нема од почетка реченице довде.
18
З.: траву.
19
З. нема претходне четири речи.
20
З. ову реч два пута.
21
З. нема претходне две речи.
22
З. нема претходне четири реченице.
23
З.: Мелхија.
24
З. наставља: А Богу нашем слава у векове. Амин.
 (343)

О Мелхиседеку
(Из палеје)

Овај Мелхиседек, назван „без оца“ и „без мајке“ и

„безродан“, подобан је сину Божијем. Мајка његова
зваше се Салима по имену њеног града. А отац његов
зваше се Оседек, који роди два сина. Једног нарече
Седек а другог Мелхи, јер они беху познати а и њихов
град. А праунук Невродов беше цар Оседек. Зато се
весељаху у палатама цареви који остадоше од
Неврода. Весељаху се владајући вавилонским
царством.
Једнога дана рече цар Оседек сину свом Мелхију:
„Чедо!“
А он рече:
„Шта је, оче?“
Рече му:
„Иди међу наше волове у Галилеју и доведи ми 70
јунаца да их жртвујем великом богу Крону и другима,
јер мислим да пођем у рат.“
Како ово чу, Мелхи пробде ту ноћ желећи
испунити заповест оца свог. А та ноћ беше прелуна и
светла веома, и звезде веома светљаху. И видевши,
Мелхи се одмах задиви веома и рече мислећи у себи:
„Како творац неба на овим стварима почива, рећи
ћу оцу мом да овом Богу принесемо жртву, а да не
приносимо бездушним боговима.“
И одмах рече оцу свом:
„Оче, послушај ме да жртву коју ћемо принети
принесемо Богу небеском.“
И разгневи се отац његов и рече му са клетвом:
„Тако ми великих богова, да се некако не разгневе
и не сатру ме! Сада, готово да ћу те принети на жртву
боговима, јер ме ти превари.“
 (344)

И Мелхи оде у Галилеју. А отац његов, ушавши к

царици Салими, рече:
„Ето, ја помислих да једног од наших синова
принесем на жртву великим боговима.“
Царица вољаше Мелхија више од Седека и
ридајући рече:
„Знам да ћеш мог вољеног сина жртвовати?“
А цар јој рече:
„Неће бити тако, него ћу бацати жреб.“
[И бацише. Паде] жреб на Мелхија, млађег њеног
сина.
Када сазнаде царица да Мелхи иде из Галилеје,
рече сину свом Седеку:
„Ево, брат твој ће умрети од оца твог да би му био
жртва, него устани и сретни га и испричај му шта му
се спрема како би избегао у другу земљу не би ли се
спасао од намере оца свог.“
И уставши, Седек срете Мелхија.
А цар рече великашима својим:
„Ја реших жртвовати сина свог Мелхија.“
Чувши великаши његови за царево жртвовање,
одмах решише жртвовати своју децу боговима како би
цареву реч предухитрили.
А Седек, како срете брата свога Мелхија, исприча
му шта је сазнао. И изненада сиђе са коња свога и
свуче одећу коју беше обукао и пребаци је преко коња.
И рече брату свом:
„Узми коња и одећу и слуге наше и иди к
родитељима нашим, а ја ћу са једном одећом поћи у
другу земљу где ме нико не зна. И тамо ћу провести
просећи. Него, да идем како бих побегао од горке
смрти.“
И узевши све што беше брата његовог, Седек оде у
град. А Мелхи стојећи чу како се у граду рида за
децом која ће се жртвовати. И беше метеж велики
међу народом. Сабраху сви децу своју, њих осамдесет,
 (345)

и стајаху чекајући цара да принесе сина свога на

жртву, а потом и они да жртвују децу своју.
А Мелхи стајаше наспрам града на Маслиновој
Гори, јер он даде име гори тој пошто тамо милост
нађе. Због метежа у граду уздахну и погледа на небо.
И сузама омочивши земљу и уздахнувши веома,
завапи, имајући очи ка небу:
„Ти си Бог који створи небо, и сунце, и луну и
звезде, мислим да си већи од свих богова, јер дела
твоја јављају силу твоју. Ако си Бог и почиваш изнад
свега овога и ако хоћеш да будем твој слуга, не презри
мољење моје, него ме услиши овог часа да се уништи
овај град са боговима и са онима који верују у њих!“
Када се окончаху ове речи, у граду Салиму настаде
трус. И сакруши се цео град Салим. Изненада све живе
земља прогута. Видевши Мелхи онај страшан призор,
зачуди се и уплаши се Бога, творца неба. И уставши
оде на Таворску Гору. И ушавши са севера у Гору,
остаде тамо 40 година. И не говораше са људима нити
изиђе отуд, него проведе једући дивље биље и пијући
воду док му се не посла Авраам, пошто му рече
Господ Бог. Узе, дакле, Авраам магаре своје и свечану
одећу, хлеб, и вино и бритву. Овако му рече анђео
Господњи:
„Иди на Гору и стани на камен и повичи три пута:
,Човече Божији! Човече Божији! Човече Божији!‘ И
изићи ће пред тебе дивљи човек. И власи главе његове
и брада биће му до ногу његових, а нокти његови од
лакта. И немој да се бојиш њега, него уставши порежи
му нокте и власи и обуци га у ризе. И дај му да једе и
да пије. И благословивши се од њега, бићеш
благословен, јер је свештеник Бога вишњег. А име том
мужу је Мелхиседек.“
И учини ово Авраам. Изиђе пред њега Божији и
дивљи човек. И рече Мелхиседек:
„Ко си ти?“
Одговоривши, Авраам рече:
 (346)

„Човек сам од Бога послат да бих постригао власи

твоје и одрезао ти нокте.“
Он рече:
„Који бог те посла?“
Одговори Авраам:
„Бог, творац неба, и земље, и сунца, и луне, и
звезда. Он ми заповеди да те потражим.“
И павши Авраам на земљу, поклони се Господу и
рече:
„Господе Боже, творче неба и земље, буди ми
милостив, јер видех дивоте на овом мужу!“
Тада Мелхиседек приђе Аврааму. И примивши...*
„Велико чудо и страх видех на овом човеку.“
И исприча му Мелхиседек све о њему и о гори која
лежи испред Салима, која се назва Милост, јер рече:
„Нађох милост у њој.“ И чувши Авраам то све,
поклони се Господу, говорећи:
„Дакле, није далеко када ћемо изићи из Халдејске
земље и наћи Бога који створи дивоте. Због тога
опомињем се да не мудрујем много, јер не
ублагодарује човек Бога, него Бог благодари човека.“
Авраам одлучи давати Мелхиседеку десетину од
свог дома. Због тога блажени апостол Павле помиње у
Писму говорећи: „Добијајући десетак десеткује се.“
И Авраам, дакле десеткова дом Хeтејев, а он се,
опет, десеткова од Мелхиседека. Тако и Христос,
творац свих, сва приношења прима. И овај принесе две
грлице, жртву по закону. Ово, дакле, о Христу. И у
њему се јавља све.
Мелхиседек благослови Авраама, а Авраам
именова њега и благослови га за сина. И семе његово
благослови праведним га проглашавајући. И од тога
дана долажаше Авраам и благосиљаше га Мелхиседек.
Авраам се врати од Мелхиседека у своје место и
слављаше Бога, јер пронађе мужа у Халдејској земљи
који слављаше Бога.
 (347)

Напомене

*
Довде Горички зборник. Даље преузето из преписа Музеја Српске
православне цркве у Београду, број 42.
1
Гостољубље Авраамово
Авраам имаше у срцу свом гостољубље 2
и не хтеде3
јести у дому свом док му не дође гост. Онда4 ђаво
затвори све путеве да не дође гост у његов дом. 5
Авраам рано излажаше и погледаше на све путеве6 не
би ли некога позвао у свој дом и изнео му хлеб. Од
слугу не слаше никога 7
како не би некога прикрио. И
беше гладан
8
пет дана. Када виде Господ право срце
његово, дође Света Тројица: Отац 9
и Син и Свети Дух
у лику младића као три путника. Угледа их Авраам и
обрадова се веома и рече:
„Стижу ми моји гости, развеселићу се у дому
мом!“
И изишавши им у сусрет, 10
поклони им се рекавши:
„Мир вам, браћо!“ 11
А они му такође одговорише. 12
Он13им рече:
„Браћо моја, 14дођите у дом мој!“
Они рекоше: 15
„Немогуће нам је доћи, 16
јер нам се 17хита.“
Поклонивши18им се, Авраам рече:
„О, другови,
19
дођите у мој дом ако волите Бога
Вишњег.“
Они рекоше: 20
„Нећемо доћи јер је пут наш хитан.“
Авраам им 21се поклони говорећи са сузама:
„Услишите молбу моју и дођите у дом мој да и22ја
вас ради поједем
23
хлеб, јер ослабе душа моја 24
у мени.“
И тако 25
дођоше с њим у дом његов. Срце његово
26
ослабело
27
беше
28
од глади и језик његов пресахнуо од
жеђи. Сара им се поклони. Авраам заповеди да се
 (348)

29
донесе теле утовљено
30
и да се начини гозба. И рече
Авраам Сари: 31
„Учини на вољу, 32
узми воду и омиј ноге њихове.“
И дотакавши Сара ноге њихове, зачуди се силно и
рече: 33
„О, дивног чуда! Од 34
младости моје свим
пролазницима омивам ноге и нити35 код кога не видех 36
овакву пут. Као да су37 бестелесни. Ја их дотичем, а
оне испадају из руку.“
Седоше за трпезу једући јунца утовљеног. И
рекоше Аврааму:
„Где су деца твоја?“
И Авраам38 рече: 39 40
„Није ми дао41 Господ да имам деце.“
Они рекоше: 42
„Биће чедо код тебе од данашњег дана.“
Сара се насмеја и рече: 43
„Муж мој 44је презвитер, а ја сам стара. Како ћу
родити сина?“ 45
И не поверова у то. А они рекоше 46
Аврааму:
47
„Зашто се насмеја жена твоја? Ми ти истиниту
реч говоримо. Родиће ти се син и даћеш му име Исак.“
Када заповедише подићи трпезу, 48
тада мати телета
дође ричући и тражећи чедо своје. Када 49
устадоше,
видеше теле како сиса мајку своју. Видевши то,50
Авраам обори 51
главу ка земљи не смејући гледати 52
их.
Мужеви они кретоше 53
један за другим 54
на пут. И пође
Авраам са њима. 55
Питајући их, рече:
„Ко сте ви и камо 56
ћете ићи?“
И рече Господ: 57
„Нећу крити 58
од Авраама мог љубљеног.“
И рекоше:
59
„Идемо
60
у Содом и Гомор. 61
Огрезоше62 у гресима
својим. Даћемо им према срцу њиховом.“
Поклонивши им се, Авраам рече: 63
„Господе, зашто 64
им не судиш?“
Затим рече:
 (349)

65
„Господе, ако буде педесет праведних у граду?“
Рече Господ:
„За педесет праведника нећу погубити град, нити
ћу погубити за четрдесет, нити за тридесет, нити ћу га
за двадесет погубити. И за десет верних нећу погубити
град. Ако буде и пет праведних, нећу погубити град.“
И врати се Авраам 66у дом свој. 67
И дођоше 68
мужеви у Содом и Гомор и уђоше у
Лотов дом. И дођоше 69
Содомљани и хтедоше их
ухватити напрасно. И Лот их не даде, него им
говораше:
„Ево кћери
70
мојих, узмите њих, а мужеве ове
оставите.“ 71 72
Они свирепо хтедоше дом његов разорити.
Господ рече Лоту:73
„Отвори им!“
И 74отвори Лот како му рече Господ. И хтедоше их
узети.75 Господ пусти76огњене пламенове 77
да их прогута
огањ. Лот, видевши,
78
паде им на ноге и рече:
„Господо, ко сте ви?“ 79
Господ рече Лоту: 80
„Узми сав свој иметак 81
и попни се на гору [С]игор,
јер ће бити погибељ граду овом због безакоња 82
његових. И нико од вас да не погледа уназад.“
И узе Лот жену своју и две кћери своје83 и хлеб и
вино са собом. И узиђе на гору [С]игор.84 И пусти
Господ са небеса 85
огањ са смолом и лојем. И узавре
земља86лојем и огњем у граду. Када 87
чу жена Лотова
88
метеж у граду,
89
обазре се за собом. И претвори се у
стуб соли. И видевши Лот, са страхом уђе у Гору. И
кћери Лотове рекоше једна другој: 90
„Шта да чинимо? Сав свет погибе, а ми
остадосмо да се напуни земља плодом нашим.“
Мишљаху да је сав свет погинуо. И узевши вино,
опише оца свог. 91
И рекоше му:
„Слободно тако!“
 (350)

И устаде Лот и92 дотаче се кћери својих, најпре93

једне а затим друге. 94
И постаде сам себи зет и таст.
Када се пробуди ујутру, разуме шта је учинио. И
повика из свег гласа плачући и ридајући и бијући се у
прса своја. Дође 95Аврааму и исприча му све. Оскрбљен,
Авраам му рече: 96
„О, тешко теби, сине мој Лоте!“
И рече97 му Лот:
„Када би ми бар 98
дао заповест, те да учиним
штогод за грехе ове.“
Авраам99 рече:
„Сине, какву заповест хоћеш? 100
Где ли постоји
такво покајање101 за такав грех?“
И помисли у срцу 102
свом како би га погубио и рече 103
му:
„Иди на Вилу104 реку и донеси ми знамење.“
Рече Авраам
105
у срцу свом:
„Тамо је горка смрт, и 106 љуте звери ће га појести
или ће љутом смрћу умрети.“ 107 108
Пође Лот и дође на Вилу реку и донесе три угарка
од огња, који остадоше још када арханђео Михаило
показа 109дрво Ситу и он наложи ватру и учини жртву
Адаму. Од тог дрвета ће и Авраам створити огањ када
буде хтео заклати сина свог Исака. Када виде Авраам
донесени неугасли огањ,110 узе угарке и пође на 111пусто
место звано Сухо камење и посади их. 112
И рече му:
113
„Носи воду и заливај ове угарке. Када се угарци 114
приме и процветају и роде, 115
тада ће ти Бог опростити.“
Авраам мишљаше у срцу свом: 116
„Како угарци да се приме и процветају или роде?“
Од места где беху угарци посађени па до воде
јорданске, одакле 117
узимаше Лот воду, беше далеко
двадесет 118 миља. И ношаше и заливаше угарке
плачући. Када прођоше три месеца, дође Аврааму и
рече: 119
„Оче, израстоше угарци, 120
али не цветају.“
И рече му Авраам:
 (351)

„Када процветају
121
и роде, тада су ти опроштени
греси од Бога.“ 122 123
И затим их Лот 124заливаше друга три месеца. И узе
плодове са три дрвета и донесе их Аврааму и рече:
„Оче, процветаше и родише и, ево, донесох плод
њихов.“
Авраам оде и виде дрвета при земљи једнако
израсла и затим се у једно 125
састављају и опет при врху 126
засебно разгранавају, са различитим лишћем бора,
кедра и кипариса. Од 127тог дрвета направиће се крст за
праведног разбојника. Виде 128Авраам и дође у дом свој
радујући се 129и славећи Бога. Када дође 130у дом свој,
затече Исака да се родио. И рече Авраам:
„Слава теби, Владико, 131
да си ми дао видети
светлост утробе моје. И дао си ми разумети о сваком
грешнику који 132
се каје у славу и прослављање Господа
Бога нашег.“
Тада дође 133 глас са небеса говорећи:
„Аврааме, благословен 134
да си у векове по чину
Мелхиседековом!“ 135
И уставши, Авраам узе дете и уђе у гору к
Мелхиседеку и рече 136
му:
„Благослови ово дете!“
Мелхиседек благослови Авраама и учини га
патријархом.
137
Авраам благослови Мелхиседека 138
и учини
га јерејем. И оба благословише Исака. И чуше глас
са небеса да говори: 139
„Благословено семе Авраамово у векове где год
да буде. 140И умножиће се семе његово као звезде
небеске.“

Напомене

М. – Београд, Музеј Српске православне цркве, број 42

ЗI – Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43
ЗII – Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 10
А. – Београд, Архив САНУ, број 144
 (352)

1
Изворни наслов је Слово о Светој Тројици; ЗI: Слово о Светој
Тројици и о Аврааму; А. нема наслов.
2
А.: ако госта немаше.
3
ЗI наставља: позавидевши му.
4
ЗII: Авраамов.
5
ЗII: на сва распућа.
6
ЗI: да би појео с њим хлеб у дому свом.; А.: да би појео хлеб.
7
А.: три.
8
ЗII: И проведе тако Авраам три дана. И виде Господ праведност
срца његовог.
9
ЗI: Када виде Господ побожност срца његовог, сиђе к њему Света
Тројица у изгледу три млада јуноше, јер беху као три мужа путника.
10
ЗI, ЗII, А.: браћо моја.
11
ЗI: И рече им Авраам.
12
А.: О браћо моја, уђите.
13
ЗI: Дођите, браћо, у дом наш!
14
А.: Они му рекоше.
15
ЗII: Не можемо свратити, јер нас очекује хитан посао.; А.:
Немогуће нам је и пут је далек.
16
ЗII, А. немају претходни део реченице.
17
ЗI: И рече им Авраам.; А.: Авраам им рече.
18
ЗII: О дружино моја.
19
ЗI: Ако волите, браћо, Бога вашег, дођимо у дом мој.; ЗII: вашег.;
А.: О браћо моја, ако волите Христа вашег, дођите у дом мој.
20
ЗII: посао.
21
А.: О браћо моја, услишите.
22
ЗI, ЗII: дођите у дом мој, јер сам изгладнео зарад гостију и душа
моја у мени ослабе.; А.: да изнесем хлеб вас ради у дому мом, јер
гладујем много ради гостију, те душа моја ослабе.
23
ЗI: Тада уставши Тројица.
24
А.: Тада дођоше у дом Авраамов.
25
А.: следило се.
26
А. нема.
27
ЗI нема претходну реченицу.
28
ЗII: И жена Авраамова Сара.
 (353)

29
ЗI: Сара им се поклони и посла да се доведе теле угојено. И закла се и
припреми се јело.; ЗII: И посла да се доведе теле угојено и зготови се за јело.
30
ЗI: жени својој Сари.
31
ЗI: Улиј воду у умиваоник и омиј њихове ноге.; ЗII: Стави ти воду
на ватру и омиј њихове ноге.; А.: Стави воду на ватру да им омијеш ноге,
као што некада имаше обичај.
32
ЗII: обухвативши.
33
ЗI, ЗII: великог.
34
ЗI, ЗII: свима који дођоше у дом наш омивах ноге.
35
ЗI: Као да су бездушне и бестелесне ноге.; ЗII: Како су бестелесне ноге!
36
ЗII: обухватам.
37
ЗI: из руку мојих.
38
ЗII: нам.
39
ЗI, А.: Бог.
40
ЗII: да имамо.
41
ЗI: И рекоше му три младића.
42
ЗI: Од сада ће бити деце код тебе почев од од овог времена.; ЗII:
Од сада ће бити код тебе дете, од данашњег дана па за годину.; А.: Од
сада ће бити код тебе дете.
43
ЗII: стар.
44
ЗI, ЗII, А.: дете.
45
ЗI: И тако не вероваше овим речима. Рече Света Тројица Аврааму.
46
А.: Зашто говори твоја жена тако?
47
ЗI, А.: ја.
48
ЗI: плод.; ЗII: теле.
49
А.: видеше теле заједно са мајком својом.
50
ЗI: не смејући гледати тамо, него обори главу ка земљи.; ЗII, А.:
не смејући гледати те мужеве.
51
ЗI: А она три красна младића као три мужа.
52
ЗII нема претходну реченицу.; А.: Они кретоше на пут.
53
А. нема претходну реченицу.
54
ЗI: Тада Авраам паде пред њих на лице своје. Молећи их рече.;
ЗII: И рече им.; А.: Рече Авраам.
55
ЗI и ЗII настављају: господо моја.; А.: господо.
56
ЗI: Тада пресвета Тројица рече.
57
ЗII: милог. Рећи ћу ти, Аврааме.
 (354)

58
А. нема претходну реченицу.
59
ЗII: идем.
60
А.: Тешки су у гресима многим.
61
А.: делу.
62
ЗI, ЗII: јер су обремењени многим гресима, те да им дамо према
делу њиховом.
63
ЗI наставља: „према делу њиховом?“ Рече Тројица: „Тако ћу и
учинити.“; ЗII, А. немају претходне две реченице.
64
ЗI: И рече Авраам.; ЗII: Авраам рече.; А.: Рече Господ: „Јер међу
њима нема мало праведних.“ Авраам рече.
65
ЗI, ЗII настављају: зар ћеш погубити град тај?
66
ЗI: И оде Света Тројица.; ЗII: мужеви ти.
67
А. нема до краја реченице.
68
ЗI: И уђоше у дом Лотов три младића.
69
ЗI: Видевши их Содомљани, напрасно их искаху.; ЗII: Дошавши,
Содомљани их искаху од Лота.; А.: напрасно питајући за њих.
70
ЗI: Молећи се, Лот их не даваше, него им се мољаше говорећи:
„Узмите кћери моје и учините безакоње које намеравате, а ове мужеве не
дирајте.“; ЗII: Лот молећи се не даваше их. Гневећи се, они их хтедоше узети
силом да би учинили блуд са њима. Лот им Говораше: „Узмите кћери моје две
и учините шта намеравате, а мужеве ове оставите.“; А.: И Лот мољаше не
дајући да их узму. Говораше: „Узмите кћер моју, а њих оставите.“
71
ЗII: Они срдећи се.; А.: ропћући.
72
ЗI: раскопати.
73
ЗI, ЗII, А. немају претходне две реченице.
74
ЗI: А Лот им отвори врата, јер му рече Тројица.; ЗII: И отвори им
Лот када их хтедоше узети.
75
ЗI: Тада Господ пусти пламен огњени и све који су дошли
прогута онај огањ.; ЗII: пламенове огњене и попали огњем.; А.: Господ
пусти пламен и поједе их огањ.
76
ЗII нема.
77
ЗI: на ноге тој тројици младића.
78
ЗII нема.
79
ЗI: И рече Господ Лоту.; ЗII: Господ му рече.
80
А.: Узми све своје и попни се на гору.
 (355)

81
ЗI: Брзо узми све своје и бежи из дома свог и попни се на гору
звану Сигор, јер ће бити погубљење.; ЗII: Узми своје све и изиђи ван на
гору, јер ћу учинити погибељ.
82
ЗI: И нико од вас да не погледа на погубљење содомско.
83
ЗI нема претходну реченицу; ЗII: Сигор.
84
ЗI: И посла Господ Бог на Содом и на Гомор са небеса град
огњени и угљевље зажарено.; ЗII нема две претходне речи.; А.: И одозго
пусти Господ смолу са огњем.
85
ЗI, ЗII, А. немају две претходне речи.
86
ЗII: вику.
87
ЗI наставља: јер из дома свога бежаху и сажали се на род свој.
88
ЗI: И тог часа претвори је Бог.; А.: И претвори је Господ.
89
ЗII: у мраморни стуб.
90
ЗII нема до краја реченице, као и наредне две.
91
А. нема.
92
ЗII: И би са кћерима, најпре са једном а затим са другом.; А.:
најпре прве, а затим млађе.
93
ЗI: И виде Лот страх. И попе се Лот на гору Сигор. И са кћерима
својим узе вино и опи се. И лежаше са обема кћерима својим.
94
А. нема претходни део реченице.
95
ЗI: Чувши, Авраам се оскрби веома и рече.
96
ЗI нема.
97
ЗII: Оче Аврааме.
98
ЗI: Оче, постоји ли какав подвиг, јер не знам како бих окајао овај грех?
99
ЗII нема.; А.: О чедо.
100
ЗI: О чедо, где за такав грех постоји заповест.
101
ЗI, А.: И помисли Авраам.
102
ЗI: Ил.; ЗII: Нил.; А.: Ило.
103
ЗI наставља: од огња неугасивог.; ЗII: донеси ми белег од
неугасивог огња.; А.: и донеси ми огња неугасивог.
104
ЗII нема до краја реченице.
105
А.: У Ило реци.
106
ЗI: Јер знађаше Авраам да тамо беше горка смрт пошто тамо
љуте звери стражаре око огња неугасивог и страшно ће умрети.; ЗII: У
реци Нилу је горка смрт и љута звер ће га појести.
107
А.: Ило.
108
ЗII: И пође Лот на реку Нил.
 (356)

109
ЗII, А.: наложи ватру поменути оца свог Адама. То је неугасиви
огањ до века.
110
А. нема.
111
ЗI: Оде Лот на реку Ил и затече заспале звери и узе из огња
неугасивог три угарка и донесе их Аврааму. Упита Авраам: „Одакле огањ тај
и ко ли га запали?“ Одговори: „Када показа арханђео Михаило дрво
Адамовом сину Ситу и створи огањ да помиње оца свога. То је тај неугасиви
огањ до века.“ Када виде Авраам донесене угарке, позна их. И узе Авраам
угарке и донесе их на место звано Сухи. И посади три угарка и рече Лоту.;
ЗII: Када виде Авраам да донесе угарке, рече му.; А.: И рече Лоту.
112
ЗI: Носи воду са Јордана и заливај угарке.; А. нема претходну
реченицу.
113
ЗII: те ако се.
114
ЗII: тада ће ти се опростити.
115
ЗI: говораше.
116
ЗI, ЗII, А.: Као што се угарци неће примити, тако и Лот неће
имати опроштаја.
117
ЗI: више од двадесет попришта.; ЗII: тридесет попришта.; А.:
двадесет попришта.
118
ЗI: И узимаше Лот воду са Јордана и ношаше је. И плачући,
сваки дан заливаше угарке.; А.: веома плачући и ридајући.
119
ЗI: Оче Аврааме.
120
ЗII, А.: Авраам му не вероваше. Рече.
121
ЗI, ЗII, А.: и роде плодове, тада ће ти бити опроштено.
122
А. нема.
123
ЗI: заливаше плачући док се не напуни три године.
124
А.: са три гране.
125
А.: и затим се састављају у седмоструки врх.
126
ЗII: палме.
127
ЗII, А. немају претходну реченицу.
128
ЗII, А.: И (А. нема) виде Авраам и зачуди се (А.: зачуди се веома)
и прослави Бога. И дође у дом свој славећи Бога и радујући се.
129
ЗI: сина свог Исака.
130
ЗI: И подигавши руке своје ка небу, рече.
131
ЗI: светлост срца мог.
132
ЗI, ЗII, А.: да разумем да сваки грешник који се покаје, налази
опроштај (ЗII: спас; А.: спас и благодат).
 (357)

133
ЗII, А.: Аврааме, Аврааме!
134
ЗI нема претходне две реченице.
135
А. нема.
136
ЗI, А.: Оче, благослови.
137
ЗII: попом.
138
ЗI: Мелхиседек благослови и оба благословише Исака.
139
ЗII окончава се овде.
140
А.: Благословено семе Авраамово у векове. И умножићу семе
његово као песак крај мора и као звезде небеске. Богу нашем слава у
векове. Амин.
О Светој Тројици

Дошавши, Авраам се насели при мавријском1

дубу,
где најпре имаше2
странопријемницу. Доспевши у
старост
3
од 908 година, не хтеде хлеба окушати док му
гост не дође. А ђаво који не трпи добро, позавидевши
му, затвори пут којим долазе странци Аврааму. Због
тога праведни, не верујући ником од слугу својих, сам
стражарише на путу. Мишљаше да ће због лености
њихове пролазници проћи и неће их видети и свратити
их на обед. Сам стражарише на путу и сваког дана
свраћаше странце водећи их са собом да остану код
њега. Затвори се пут, као што се рече, завишћу
ђаволовом, те му не пролажаше нико. Побеже
патријарх Авраам ујутру [из куће] као искусан ловац.
Видевши Господ Бог добро поступање патријархово,
јави му се Отац и Син и Свети Дух као три мужа који
путују и долазе из далеке земље. Видевши их
издалека,4 устаде и пође им у сусрет. Поклони им се и
рече им: 5
„Свратите к мени!“
А они не хтедоше правећи се као да путују на
далеко. Ражалостивши се, он их још више мољаше да
не презру његово мољење. Када га видеше
ожалошћеног, једва се окретоше поћи к њему. И
обрадова се Авраам 6радошћу великом. И ушавши,
рече жени својој Сари:
 (358)

„Умеси три мерице од чистог брашна и испеци

хлебове и укроп зготови. И оми им ноге, а ја ћу поћи
да доведем младо теле и да 7
обедујемо са мужевима
овим и да се провеселимо.“
Уставши, Сара учини шта јој Авраам заповеди. А
он пође и доведе теле и заклавши га, 8 испече га и
почеше јести. Док јеђаху они га упиташе:
„Имаш ли сина?“
А он рече:
„Немам.“
Они му рекоше:
„Када одемо
9
на кратко, вратићемо се и теби ће се
родити син.“
Насмејавши се, Сара са дрскошћу рече: 10
„Господар мој је стар, а ја сам неплодна старица.
Како ћу родити сина?“ 11
И не поверова тим речима. Најстарији од њих
рече Аврааму:
„Зашто се тако насмеја Сара? Ја ти истиниту реч
рекох.“
Када обедоваху, хтедоше устати са трпезе. И, гле,
мати закланог телета дође ричући и тражећи 12
своје
теле. Када устадоше од трпезе, устаде и теле које
беше заклано и пође за мајком својом. Ово видевши,
Авраам паде на ноге њихове и не могаше погледати на
њих. Мужеви кренуше у содомске крајеве. Уставши,
Авраам пође са њима. И сустигавши их, паде пред
ноге њихове говорећи: 13
„Господо моја, реците ми ко сте и камо идете.“
И рече Господ:
„Нећу крити од раба мојег Авраама. Вапај
содомски и гоморски умножи се преда мном и греси
њихови умножише се веома. Стога сиђох да видим да
ли је баш онако како 14
вапај до мене допире. Ако није
тако, да установим.“ 15
Рече Авраам Господу:
 (359)

„Господе, зашто им не судиш? Рекао бих, Господе,

нешто, али да се не прогневиш на мене. Ако буде
педесет праведних у граду, да ли ћеш их погубити?
Зар ћеш упркос педесет праведних наспрам других
педесет нечастивих судити читавој земљи?“
Рече Господ Аврааму:
„Ако нађем педесет праведника, оставићу читаво
место због њих.“
Рече Авраам Господу: 16
„Да проговорим 17
још једанпут.“
[Рече Господ:] 18
„Ако се нађе и четрдесет [праведних], оставићу
читаво место због њих.“
И рече Авраам:
„Ако се нађе тамо тридесет [праведних]?“
И рече Господ:
„Ако19
се нађе тамо тридесет, оставићу читаво
место.“
И рече Авраам:
„Ако их се нађе двадесет?“
И рече Господ:
„Оставићу га због тих двадесет.“
И рече Авраам:
„Ако их се нађе десет?“
И рече Господ:
„Оставићу га због тих десет.“
Оде Господ када одговори
20
Аврааму. И врати се
[Авраам] у своје место.
И мужеви сиђоше у Содом и уђоше у Лотов дом. И
дођоше лукави и грешни Содомљани пред Господа
Бога и стадоше искати мужеве. Лот их не хтеде дати.
Они хтедоше раскопати дом желећи ући.21 Лот им рече:
„Узмите кћер моју, а њих оставите.“
А они не хтедоше, него намераваху разорити врата
његовог дома и узети стране мужеве. Када приђоше
вратима, један од њих хтеде им отворити. И не пусти
га Лот говорећи:
 (360)

„Немој
22
им отварати, јер ће навалити ови лукави
мужеви.“
Он одговоривши рече Лоту: 23
„Пусти ме да им отворим и видећеш како ћу им
беседити.“
Када отвори врата, изиђе
24
пламен огњени и сажеже
их. Видевши то преславно чудо, Лот припаде ногама
њиховим говорећи: 25
„Реците ми, господо моја, одакле дођосте и ко
сте?“
А они му рекоше:
„Узми своје и бежи у гору. Као што видиш,
дођосмо да спалимо ово место због нечистоте његове.
Сада, дакле, бежи и нико од вас да не погледа уназад и
не види гнев који ће се збити и погибељ 26која ће се
десити због онога што нисам могао трпети.“27
У великој журби Лот оседла стоку своју и узе хлеб
и вино и побеже са женом својом и са двема кћерима
28
својим. Мољаше му се да га не остави. Рекоше му:
„Иди, с тобом смо!“
И беше село близу горе зване Сигор.
29
Мољаше Лот
људе да побегну бар до села Сигора. И послушаше га.
А у Содому настадоше чести громови и муње, 30
и огањ
као дажд31 падаше и узавре земља од смоле и сумпора
и погуби све људе и стоку и нити
32
једнога остави, него
их све земља до краја прогута.

33
О окамењеној жени Лотовој
А жена Лотова, када чу вапај и ридање, не истрпе34
унутарњу
35
бол и окрете се видети отачаство своје. И
одмах окамени се и постаде стуб, али не камени него
слан, то јест од соли. И ако ми не верујеш, сведочи ми
Андреја Критски који пише: ,Да не постанеш 36
стуб
слани, потруди се за душу преобратити се.‘
 (361)

И спасе се сам [Лот] са двема кћерима својим. И

док борављаху у Сигору мишљаху да је сав свет
пропао и да не остаде
37
народа у свету. И саветоваху се
сестре говорећи:
„Сав свет пропаде и не остаде нити један човек у
свету. И ко ће нам оставити семе када нема мушкараца
на свету? Него, да дођемо оцу нашем и да га опијемо
вином неразблаженим и да буде са нама остављајући
нам семе и биће живота на свету.“
И тако посаветовавши се, опише сасвим оца свог
вином. И опивши се, би са првом кћери
38
и учини затим
слично дело са другом кћери својом. И зачеше обе од
њега. О овом знамењу Студит говори: „Воду пијући,
нико се не обезуми. И Ноје, опивши се вином, нађе се
наг. А семе зла Лот ће одатле родити.“ О томе и Јован
Златоусти говори у Слову о пијењу вина: „Опивши се,
Лот постаде кћерима својим отац-муж и деда-отац.“ И
свукуд Свето писмо презире слабост његову.
Када прође не мало дана, разумеше да једино
Содомљани и Гоморани погореше. И уставши, Лот
дође Аврааму. Исприча му све како се превари и
почини грех. И ражалости се Авраам чувши то. И рече
Лоту:
„Чуј ме, чедо! Пођи на [реку] Еуфрат, која излази
из раја, и донеси ми три угарка.“
И уставши, Лот пође кроз пустињу непроходну и
безводну. Ово досуди Авраам како би га или звери
појеле или од жеђи умро и горком смрћу избавио се од
греха својег. А Лот, сачувавши се Божијом заштитом,
оде на речену [реку] и нађе три угарка – бора, кедра и
кипариса. И узевши их, дође Аврааму. Видевши га,
Авраам се обрадова веома. И пољубивши га, прими га
као мртваца. И узевши дрвета, пољуби и њих. И
узевши их са Лотом, попе се на врх горе. И посадивши
дрвета једно наспрам другог на пед, даде му заповед
да силази на Јордан и узима воду и залива их стојећи39
на камену. А Јордан беше удаљен 24 попришта. И
 (362)

тако трудећи се, Лот 40напајаше дрвеће. И када прође

три месеца, дође [Лот] и исприча Аврааму да не само
што израстоше, него се и једно с другим исплетоше.
Дође Авраам и виде да не само што
41
израстоше, него се
и једно с другим сплетоше. И поклонивши се
Господу, рече: 42
„Ово дрво нека буде за истребљење грехова.“
И док рашћаше дрво имаше корење разлучено на
троје, 43врх такође на троје, а средина сједињена и
глатка. И беше дрво све до цара Соломона, али 44
о
дрвету ће се на другом месту књиге говорити. А
Авраам прими јављање о Лотовом покајању и о
измени запаљеног благодарећи Богу.
У време оно роди његова жена Сара мушко дете и
нарече му име Исак. И обреза га Авраам. И обрадова
се Авраам и сав дом његов рођењу Исаковом.

Напомене

А. – Београд, Архив САНУ, број 24

1
А.: где и раније имаше незасито гостољубље.
2
А.: 80.
3
А.: странац.
4
А.: А праведни Авраам не посла слугу или другог неког из дома
од својих рођених да пази на пут, јер рече: „Ако пошаљем слугу да
осматра пут како странци долазе путем и не брину се за њих него
легавши заспе, мимоићи ће их и неће их угледати, него ћу сам седећи
гледати на пут.“ И сеђаше сам гледајући на пут. А ако налажаше
странац, примаше га водећи га у дом свој. И дешавало се да не обедује
нити вечера по цео дан, а више пута тако чињаше и по два дана. И рече
му Сара: „Причести се хлебом.“ А он не хтеде. Патријарх Авраам
провођаше по два-три дана не једући и не пијући. Видевши Господ Бог
добру његову нарав, јави му се Отац и Син и Свети Дух као три мужа
путника идући путем из далека. И угледа их из далека и уставши
обрадова се радошћу великом. И срете их павши на земљу и поклони им
се. И рече им.
 (363)

5
А.: Господо, ако сам достојан, проведите у мојој кући.
6
А.: А они не хтедоше, него наставише далеки пут. И не хтедоше
послушати Авраама. И тек када га видеше жалосног свратише у дом
његов. И обрадова се Авраам. И ушавши, рече жени својој Сари.
7
А.: Спреми три мерице смидала и испеци хлеб. И воду топлу
припреми им да омију ноге, а ја идем међу говеда да доведем теле да га
принесем на жртву и да се провеселим са мужевима.
8
А.: А Сара, уставши, учини како јој заповеди Авраам. Он оде међу
говеда и доведе теле ухрањено и закла га и испече. И донесе и хлеб и
постави трпезу. И почеше јести. И док једоше рекоше Аврааму.
9
А.: За ово време, колико да година мине, док одемо и вратићемо се
и зачеће ти се син.
10
А. нема.
11
А.: Онај који јеђаше.
12
А.: изненада устаде.
13
А.: реците мени, слуги вашем.
14
А. Нема претходну реченицу.
15
А.: Авраам стајаше пред Господом и рече.
16
А. наставља: Ако нестане педесет праведника и нађе се 45, да ли
ћеш погубити свих тих 45?
17
А.: Рече Господ.
18
А.: Ако се нађе и 45.
19
А.: Оставићу цело место због њих.
20
А.: Врати се Авраам у свој дом.
21
А.: А мужеви сиђоше у Содом и дођоше у Лотов дом. Дођоше
Гоморосодомљани и искаху мужеве говорећи: „Дај нам туђинце који
дођоше овде!“ Лот им их не хтеде дати.“ А они љуто хтедоше ући у дом
његов. Рече им Лот: „Узмите кћер моју, а мужеве оставите!“
22
А.: Не, господару, немој нити помислити да отвориш, јер ће те
ухватити они лукави људи.
23
А.: Остави ме да им отворим врата.
24
А.: дивно.
25
А. нема претходне три речи.
26
А.: Узми своје и бежи у гору, јер ето, као што видиш, дођосмо да
огњем попалимо земљу ову због безакоња њихових. Сада, тако, бежи! Да
се не врати нико од вас и да не види гнев који не могох трпети, јер ће
страдати цео град.
 (364)

27
А.: магарца свог.
28
А.: Мољаше мужеве оне да га не оставе. А мужеви рекоше Лоту.
29
А.: Мољаше Лот да не буде сажежен.
30
А.: и огањ одажди и источи земља смолу кипућу.
31
А.: поједе.
32
А.: него их све поједе огањ изненада.
33
А.: О жени Лотовој.
34
А.: Чувши пометњу, врати се да види отачаство своје, јер се
растужи из утробе.
35
А.: изненада.
36
А.: И ако не верујеш, сведочи нам слово у песми, које говори
овако: „Не буди стуб слани, душо, јер слано се со назива.“
37
А. нешто краће: И сеђаху у гори Сигор очекујући да овај свет
пропадне.
38
А. на овом месту има прекид, где је испао неки лист.
39
А. одавде наставља.
40
А.: Лот.
41
А.: И дође Авраам и виде да су дрвета онаква како рече Лот.
42
А.: за разрешење грехова.
43
А.: И дрво беше срасло и имаше корен раздељен на троје. И
средина беше срасла, нераздељива једна од другог.
44
А.: али о дрвету ћемо у другом писању говорити.
 (365)

1
О Исаку
2
(Прва верзија)
Оче, благослови!

Однегова Авраам сина свог Исака. Када му беше

осамнаест година, рече Господ Аврааму:
„Узми сина свог
3
Исака и закољи га и учини жртву
Богу небеском.“
И узе Авраам два слуге и4 сина свог Исака. И дође
на место где му рече Бог. И5 виде Авраам место
издалека. И рече слугама својим:
„Останите ту са магарцем,6 а ја ћу са Исаком да
осмотрим место и помолим се.“
И узе ватру и нож у руке своје. И рече Исак:
„Оче, куда идемо?“
Авраам рече сину свом: 7
„Жртву Богу да принесемо.“
Исак рече:
„Оче, где је јагње?“
Авраам рече: 8
„Господ ће га послати.“
И дође на место9 звано Крајњи каменови и заложи
ватру. И рече Исак:
 (366)

10
„Оче, где је јагње, јер је ватра већ готова?“
И рече Авраам: 11
„Тебе ћу, чедо, на молитву жртвовати.“ 12
И када узе Исака, овај разуме и рече:
„Оче, оче,
13
свежи ми руке и ноге да те трзајући их
не ударим и грех примим због 14
тога, јер свако заклан
трза се не видећи светлост.“
Свеза му Авраам руке и ноге и принесе 15
му нож
грлу. Повика анђео из свег гласа и рече:
„Аврааме,16 Аврааме, не учини ништа детету, сину
свом Исаку!“ 17
И показа му 18
анђео јагње у грму садоковом, што
значи лобода. 19
И узе Авраам јагње и принесе га за
жртву Богу. 20
И врати се Авраам у дом свој21 и виде једног слугу 22
кога имаше из Халдејске земље23 по имену Једреј. И
довевши Исака до њега, рече му: 24
„Ако си ти из Халдејске земље, одакле је и Сара, 25
мати сина мог Исака, ти ћеш наћи жену сину 26
мом.“
И уђе Једреј у Халдејску земљу и рече:
„О, великог чуда! Како ћу ја наћи жену мом
господару?“ 27
И дође на извор где долазе сви људи. И виде 28
Једреј девојке како долазе захватити 29
воду. И рече им:
„Која ће ми од вас дати воде?“
Једна од њих, по имену Ревека, рече: 30
„Ја ћу ти дати воде. И31стоку твоју ћу напојити.“
И рече Једреј Ревеки:
„Да ли би ми 32
било допуштено да се одморим у
дому оца твог?“ 33
И рече Ревека: 34
„Да, и теби и за твоју стоку биће хране.“
И уђе Једреј у дом оца Ревекиног. 35
И поставише
трпезу Једреју да једе. Рече Једреј:
„Да вам се поверим. Не долазим 36
ради јела, него да
тражим жену мом господару.“
 (367)

И исприча им сву истину. Ујутру узе Једреј Ревеку

са слугама и стоком и доведе37
је у Авраамов дом. Исак
је срете са другим слугама. Ревека му се поклони и
узе га за руку. И повевши је уђоше ка Аврааму. И
благослови их Авраам.
И родише два сина: Исава и Јакова. Исав живљаше38
уз оца свог Исака, јер беше оскудица са хлебом.
Исаву беше мало хлеба што му даваху. И Јаков
стражарише, јер даваше од свог дела брату свом
Исаву. Једног дана рече Јаков брату свом Исаву:39
„Овако не доликује. Ја сам доле а ти горе. Него,
ако хоћеш да ти свагда дајем, онда седи ти доле а ја ћу
горе да бих ти давао одозго, јер не доликује давати
одоздо навише.“ 40
Тако, пак, Исав лакомошћу изгуби свој део.

Напомене

А. – Београд, Архив САНУ, број 24

НБ 38. – Београд, Народна библиотека Србије, број 38
ЗI – Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43
1
А.: О Исаковом жртвовању; НБ 38: Слово о очевом мучењу Исака.
2
А., НБ 38 немају.; ЗI нема нити наслов нити уобичајено обраћање
за благослов, јер овај апокриф следи иза Авраамовог гостољубља без
икаквог одвајања.
3
А.: Када Исаку беше осамнаест година, искушаваше Господ
Авраама и рече му: „Аврааме!“ И рече Авраам: „Да, ја сам, Господе!“ И
рече му Господ: „Узми сина свог вољеног Исака и приведи га на жртву
на једну од гора коју ћу ти рећи.; НБ 38: Тако однегова Авраам сина свог
Исака да га закоље и принесе жртву Богу небеском.
4
НБ 38, ЗI: Господ.
5
А.: Чувши ово Авраам од Господа, оседла магаре своје. И
насекавши дрва своја за жртвовање, стави их на њега. И узе са собом два
слуге и сина свог Исака. Узе огањ и нож у руке. Уставши, пође на место
где му рече Бог после три дана. И погледавши, Авраам угледа очима
својим место издалека. И рече слугама својим.
 (368)

6
А.: а ја ћу са Исаком поћи тамо и када се поклонимо, вратићемо се
к вама.; НБ 38: а ја ћу Исака повести да му нешто кажем.; ЗI: а ја ћу се са
Исаком попети тамо да видимо нешто и поразговарамо о нечему.
7
А.: И узевши дрва за жртвовање, пође за својим сином Исаком. И
узевши нож, иђаху заједно. И рече Исак оцу свом: „Ето огња и дрва, а
где је јагње за спаљивање?“; ЗI: И узе Авраам ватру. И рече Авраам:
„Чедо, идемо жртву Богу да принесемо.“
8
А.: Бог ће угледати јагње.; ЗI: Чедо, Бог ће угледати своје јагње.
9
А.: И дошавши на место звано Кранијев камен, начини жртвеник.;
ЗI: И дођоше на место и заложи Исак ватру и рече Аврааму.
10
ЗI: Оче, где је јагње и спремљени ражањ?
11
НБ 38: Бог ће послати јагње.; ЗI: Бог ће себи угледати јагње.
12
НБ 38: Узе Исака и нож и поведе га. А Исак виде и разуме и
рече.; ЗI: И узе Авраам вољеног свог сина Исака и нож и поведе га. А
Исак, разумевши, рече оцу свом Аврааму.
13
ЗI: повредим.
14
НБ 38, ЗI немају.; А. нема претходних пет реченица.
15
А.: И свеза Авраам сина свога и положи га на жртвеник преко дрва.
Испружи Аврам руке своје да узме нож и закоље сина свога. И одмах га
позва анђео господњи говорећи.; ЗI: Анђео Господњи повика говорећи.
16
А.: Аврааме, Аврааме!“ Он рече: „Да, ја сам!“ Рече му анђео
Господњи: „Не потежи руку своју на дете и ништа му не учини, јер сада
разумех да се бојиш Бога и не поштеде сина свога вољеног мене ради.“
За ово се, дакле, закле Господ говорећи: „Ето, благосиљам оне који те
благосиљају и умножићу семе твоје као звезде небеске и као песак
покрај мора.“; НБ 38: Аврааме, Аврааме, не проливај крв сина свог!; ЗI:
Аврааме, Аврааме, не учини сину свом ништа, него погледај на десно.
17
НБ 38: овна.
18
ЗI: И показа му овна са четири рога у грму садоковом.
19
А.: И погледавши Авраам очима својим, угледа овна у жбуну
садековом, а садек се зове златно зеље, то јест лобода. И узе Авраам овна
и жртвова га за сина свог Исака. А Исака узе живог и оде у дом свој.
20
ЗI нема претходне три речи.
21
ЗI нема претходне три речи.
22
НБ 38, ЗI: Андреј – како је и у свим другим случајевима.
23
А.: Вративши Исака, позва Авраам једног од слугу својих, који
му беше први, који се зваше Андреја и рече му.
 (369)

24
НБ 38 недостаје све до краја следеће реченице.; ЗI: Андреја, ти си
из Халдејске земље.
25
А.: „Положи руку своју на бедро моје.“ И учини тако. И рече му
Авраам: „Заклињем те Богом, Творцем неба и земље, да не даш сину мом
Исаку жену од Хананејаца, него из моје земље и од мога рода доведи му
жену.“
26
ЗI: „Пођи и нађи жену сину мом Исаку.“ И рече Андреј.
27
НБ 38: И узе Андреј коња и камилу своју и доведе их на извор.;
ЗI: И узе коње и мазге и камиле и дође на извор.
28
А.: Чувши ово, слуга устаде и оседла магарца свог и камиле.
Поведе са собом и слуге и оде у Халдејску земљу. И рече у себи: „Како
да знам ко је благородан, или ко је злородан? Него, да седнем крај
источника и сазнам од девојака.“ Док сеђаше близу источника, виде
бројне девојке како долазе. И рече девојкама.; ЗI: И дођоше многи
напојити стоку. И рече им Андреј.
29
А. наставља: да пијем.
30
А.: Ја, господару. И доведи камиле и напој их.
31
А.: И напојивши их, рече Андреја.
32
А.: Да ли у дому оца твог могу да одморим стоку?
33
А.: А она рече.
34
А.: Да, господару, и за одмор и за храну камилама.
35
А.: И уставши пође за њом и уђоше у дом и седоше. И постави им
се трпеза да једу. И рече Андреја господару дома.
36
А.: „Ја сам слуга Авраамов, који је из Халдејске земље.“ И рече
господар дома: „Наш је.“ И рече Андреја: „Дођох да заручим жену
господину сину његовом, и волео бих да заручим ову госпођицу.“ Ако
хоћеш да је даш, јешћу твој хлеб, ако ли не, нећу јести“ И посаветова се
са својом подругом. И изволеше дати му је. И тако једући провеселише
се и договорише за њене заруке. И потврдише обећања и речи по обичају
халдејском.; ЗI: Не долазим ради јела, него да вам се поверим. Ја иштем
жену господару мом Исаку.
37
НБ 38 нема ову реченицу.
38
НБ 38, ЗI настављају: Исак дељаше хлеб.
39
ЗI: Ја доле седећи, теби више дајем.
40
А.: И узевши невесту и дар њен, са слугама и девојкама и свим
што јој дадоше родитељи, са коњима и камилама, мазгама и магарцима,
и пођоше. И када се приближише својој земљи, упита Ревека: „Где је
 (370)

заручник мој?“ И приближивши се, нађоше Исака како се игра напољу.

И показаху га Ревеки. И рече Ревека: „Спустите ме са камиле.“ И
спустише је. И срете Исака и поклони му се. А он је узе за руку и
приђоше Аврааму. И благослови их Авраам.; ЗI наставља: Богу нашем
слава у векове. Амин.

О Исаку
(Друга верзија)
Беше Исак стар и не могаше већ ништа очима
видети. Дозва старијег свог сина Исава и рече му:
„Сине мој!“
Он му рече:
„Да, ја сам.“
Рече му Исак:
„Већ остарех. Нећу видети дан скончања мог. Ти,
сине, узми суд и тулицу и лук и изиђи у поље и улови
нешто и спреми ми за јело све што ја волим. И донеси
ми да једем и да те благослови душа моја. Дођи док
нисам умро.“
Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. Изиђе
Исав у поље да улови оцу свом ловину. Ревека рече
свом млађем сину Јакову:
„Чух оца твог шта рече брату твом Исаву. Рече:
,Донеси ми улов и спреми што ми се свиђа да једем и
да те благословим пред Богом. Дођи док нисам умро.‘
 (371)

Ти, сине, послушај мене како ти ја заповедам. Пођи

међу козе и донеси ми два јарета мекана и припреми
добро јело да се свиди оцу твом онако како воли, те
ћеш му однети да те благослови. Дођи док није умро.“
Рече Јаков мајци својој Ревеки:
„Брат мој је космат мушкарац, а ја сам гладак. Ако
ме дотакне отац, а ја будем пред њим обрукан, нанећу
себи клетву а не благослов?“
Рече му мати његова:
„На мене клетва твоја нека падне, чедо. Ти
послушај речи моје.“
Пође [Јаков], нађе и донесе мајци својој храну какву
вољаше отац његов. Ревека беше оставила одећу
старијег сина свог Исава:
„Имам добру одећу у дому.“
И обуче свог сина млађег и кожицама јарећим уви
мишице његове. Уви их тврдо врпцама. Даде храну и
хлеб у руке сину свом Јакову. Он, одневши храну оцу
свом, рече:
„Оче!“
Он се одазва:
„Ја! Ко си ти, чедо?“
Рече Јаков оцу свом:
„Ја сам, Исав, прворођени син твој. Донесох што си
ми заповедио. Устани и седи да једеш од улова мојег,
да ме благослови душа твоја.“
Рече Исак сину свом:
„Како си брзо уловио, чедо?“
Он рече:
„Даде ми Бог да изиђе пред мене.“
Рече Исак Јакову:
 (372)

„Приближи се к мени да те додирнем, чедо, јеси ли

ти син мој Исав.“
Приближи се Јаков оцу свом Исаку, који рече:
„Глас као глас Јаковљев, а руке Исавове.“
Не позна да је Јаков. Благослови га и рече му:
„Ти ли си син мој Исав?“
Он рече:
„Јесам.“
Рече:
„Донеси ми да једем од улова, чедо. Благословиће
те душа моја.“
Донесе му и јеђаше. Донесе му вино и пијаше. Рече
му отац његов Исак:
„Приђи к мени и пољуби ме, чедо.“
Приђе и пољуби га. Осети и мирис хаљина његових.
Благослови га и рече:
„Нађох доиста мирис сина свог. Благослових му
поља изабрана, која му благослови и Бог. И даће ти
Бог од росе небеске за блага земаљска, и мноштво
пшенице, и вина, и уља, и да ти послуже народи, и да
ти се поклоне кнезови, и буди господар брату твом, и
да ти се поклоне синови оца твог. Ко те прокуне, да је
проклет, и ко те благосиља, да је благословен.“
Када Исак престаде благосиљати сина свог, Јаков се
удаљи од лица оца свог Исака. И брат његов Исав дође
из лова. И припремивши храну, донесе је оцу свом. И
рече:
„Устани, оче мој, да једеш од улова сина свог и да
ме благослови душа твоја.“
Рече му отац његов Исак:
„Ко си ти, чедо?“
Он рече:
 (373)

„Ја сам, прворођени син твој Исав.“

И ужасну се Исак ужасом веома великим.
„...Ти ћеш бити брату твом непокоран. Биће како
год ти пожелиш.“
И разреши гнев са врата свог. И омрзну Исав Јакова
за благослов којим га благослови отац његов Исак.

О Исаку *
(Из палеје с тумачењем, прва верзија)
Беше, рече, по оним данима да Бог, који све зна,
искушаваше Авраама. Хтеде ставити Авраама у
притчу међу народима и потом их научити како љубав
да имају према Богу. И рече му:
„Аврааме, Аврааме!“
И рече:
„Да, ја сам!“
Рече му Господ:
„Узми сина свог вољеног Исака и поведи га на
гору и принеси ми жртву.“
Уставши Авраам ујутру, оседла магаре своје. Узе
са собом два слуге и сина свог Исака. И припреми
потребно за приношење жртве како му рече Господ. И
трећег дана погледавши Авраам очима својим, угледа
место оно издалека. И рече слугама својим:
„Останите ту, а ја ћу са дететом да пођем на гору и
поклонивши се вратићемо се к вама.“
Узе Авраам од слугу дрва и уситни их и положи их
на плећа сина свог Исака. Узе ватру и нож у руке своје
и пођоше на гору. Рече Исак оцу свом Аврааму:
„Гле, ватра и дрва! Које јагње водимо Богу да
жртвујемо?“
А Авраам рече:
 (374)

„О, чедо, Бог ће угледати себи јагње које му је за

жртву.“
Исак угледа нож у рукама оца свог како га
посматра. И рече оцу свом Аврааму:
„Реци ми, часни мој оче, ако желиш јагње, да
отрчим брзо до стада и да ти га доведем. Ако разумеш,
примићеш Бога у себи са жртвом својом. Поклони
главу моју и мноме принеси жртву Господу.“
А Авраам, распаливши се природом љубави, на
ово одговори рекавши:
„Рећи ћу ти, чедо моје вољено. То је Владичина
воља. Бог те проси за жртву, чедо. То је по његовој
вољи. Ја то не желим, јер знај да те волим, чедо. И
трепери ми срце. Како ли ћу нанети нож на тебе, чедо?
Како ли ћу гледати сузе мајке твоје? Како ћу сам
поднети плач због тебе, чедо? Опет, ако се оглушим о
Владичину заповест, онда ћу бити лишен велике
његове милости и бићу, чедо, туђ за његова велика
обећања која преко мене обећа свету. Шта да чиним,
чедо? Ништа не знам шта ми је чинити, чедо. Него,
боље ми је да те принесем њему за жртву, чедо. Давши
тело мајци својој, даће ми те, чедо, опет живог. Сада је
могућно Господу да те подигне из мртвих.“
Чујте и ви, окајани Јевреји, коме се представи
Исак идући на жртву. Не оном ли о коме прорицаше
Исаија говорећи: „Као јагње на клање поведе се? Као
јагње пред шишање безгласан беше не отварајући уста
своја. У смирености његовој суд његов показа се. И
плодове његове ко да искаже док се живот његов са
земље узима?“ И да кажеш, о Јеврејине, како о овоме
пророк Исаија изрече слово. Да Исаија није о Исаку
јавио, онда се не би нити назвао пророком, него тумач
постања. Он је управо пророк спознавши Духом
Светим да ће Бог страдати вољно за људски род и
ослободити земаљски род од окова греховних. Него, и
ово слово пророка Исаије разобличи те, Јеврејине.
Што рече „плодове његове ко да искаже“, значи да
 (375)

плодове Божије нити једна уста не могу изрећи, него

само спознавши једну истину, говоримо Отац у Сину и
Син у Оцу са Светим Духом, какав род сви славећи
знамо.
Што рече Аврааму три дана да путује до горе како
би на њој принео жртву, то извештено беше о
тродневном васкрсењу Господњем. Беше, дакле, по
распећу Господњем да апостоли Господњи издалека
гледаху ка гробу где беше тело Исусово. Чекаху
изговор васкрсења. Трећег дана нађоше да Христос
ускрсну. Као што Авраам беше ишао три дана до горе
угледавши је, тако и ученици Господњи прилазећи
гробу очекиваху васкрсење.
А што рече пророк „узима се живот његов“, то
ускрсну Господ не без тела, него са телом, ка своме
оцу, где и беше раније
А ти, окајани Јеврејине, умукни од богохулне речи
да те зинувши не прогута земља као Авирона, него
вером исповеди истинитог Бога како би и милост
задобио са онима који верују у њега. А ми опет на
претходно да се вратимо.
Чувши свог оца Авраама, Исак беше смирен и
богобојажљивим срцем рече:
„О, предобри мој оче! Укрепи старост своју чедом
вољене утробе, о оче. Добро ти је послушати вољу
Владичину и испунити хтење његово, оче. И пружи на
мене руке своје, оче, а ја ћу примити узе. Опомени се, оче,
велике Господње благодати како ми те даде на старост.
Он те већ из мртвих подиже. То је могуће Господу.“
Авраам стеже срце своје и не помисли да буде без
деце, нити проли сузе, него слагаше дрва на жртвеник.
Хтеде учинити како му Господ заповеди. Сложивши
Авраам дрва на жртвенику, стисну мишицу своју и
посегнувши ухвати сина свога Исака. Не помисли да
се раздвоји од детета, нити да га поштеди, него
свезавши га положи га на жртвеник поврх дрва.
 (376)

О, дивног чуда! Зашто Авраам свеза Исака, а Исак

не побеже од смрти? Авраам свеза Исака јер су Јевреји
били свезали Христа, који вољно приђе на страдање.
Авраам положи Исака на дрва, а Јевреји пропели
Христа на дрво. Дрва та беху положена на жртвенику
на коме беше Исак, а Христос са дрвета на коме беше
што та дрва сагоре узносећи жртве на себи. Тако и
дрво Христово сажеже пукове бесовске. А ми да се
вратимо на претходно.
Испунивши се богољубљем, Авраам узе нож и
пође му ка врату. И главу му савијаше као јагњету. О,
преславног чуда! Отац са небеса угледа сина како га
Јевреји заклаше, бијући Исуса по глави, укоревајући га
и ругајући му се као злочинцу, а не као закланом сину
Божијем. О, дивног чуда! О, милосрђа Божијег, како
гледаше сина закланог! О, дивног чуда, како не сави
небеса, нити распрши земљу, нити измени природу?
Милосрдова више од свих водећи ка покајању, али само
вас, злодејавше, расточи. И 52 народа приведе крстивши
их у своје име. И крштење им припреми лествицу на
небо. Крстивши се, без посрнућа на небо усходе, а не као
они што се труђаху Кулу подићи и ништа не добише.
Онима који се крстише печат свој дарова – крсни знак.
Ето, дакле, знамење видеше, двери небеске отварају се, а
вратари анђели небески. Угледавши знамење великог
цара, крст, целивају га. И обећавају му да постане житељ
раја. А ми да се вратимо претходном.
Авраам не поштеде чедо, него се бринуше да
испуни шта му рече Господ. Приближи нож грлу
Исаковом. Тада му загрме глас анђеоски из облака
говорећи:
„Аврааме, Аврааме, рече ти Господ: ,Не закољи сина
свога вољеног. Знам природу везаности очева за децу. А
ти не поштеде сина свога вољеног због мене. Онда се и
jа клех тобом да те благословим и да се благослове од
твог племена сви народи земаљски, јер ће из твог
племена изићи муж о коме ти раније рекох. Сада отпусти
 (377)

сина и узми овна везаног у грму савековом. Савек се,

дакле, назива отпуштање.“
Чувши ове речи, Авраам отпусти дете. Разумеш
ли, о Јеврејине, Божије речи које рече: „Из твог
племена изићи ће муж онај о коме ти рекох“? Из
племена Авраамовог изиђе пречиста Девица, кћи
Јоакимова. У њу се усели реч Божија и реч тело
постаде. То је муж о коме извести Авраама, јер он је
цар света, јер он влада народима. У њега надајући се
спасићемо се сви.
А Авраам угледа свезаног овна у грму садековом.
И отишавши узе га. И довевши га закла га уместо сина
свог Исака. Тако и Господ наш Исус Христос уместо
себе за јело даде просфору, која се агнац назва. Уместо
себе даде освећено вино и назва га крвљу својом
поставивши га за служење. Службом се не назива нити
тело без крви, нити крв без тела, него све заједно
Светим Духом заклоњено. Приневши жртву, Авраам
се позва са дететом са којим беше дошао. Тако и
Господ наш, заклавши се за свет, остави за служење
тело и крв своју и узиђе на небо ка Оцу, одакле беше и
дошао.
Дође Авраам у дом свој где беше и живео. И ту у
граду Авроку у Хананејској земљи умре жена његова
Сара, којој већ беше 127 година. А и Авраам беше већ
остарео. И позва себи старешину слугу својих, који
управљаше читавим домом његовим, и рече му:
„Ево, полажем руку твоју под бедро моје“, јер тада
се не беше чувао закон обрезања, а часни тај старац
Авраам прими обрезање, те њим и закле једног од слугу
својих да чува царско обећање рекавши: „која ме прими
под бедро.“ Али, опет, то је и због обнове девичанског
рођења, којим из плода бедара изиђе Он од пречисте
Девице, у којој се оваплоти Спас. Због тога Авраам од
бедара полагаше заклетву. „И заклињем те Господом да
не доведеш сину мом жену од хананејских кћери, него
да је доведеш из земље из које сам и ја, из мога рода.“
 (378)

Уставши, слуга пође и оде у Међуречје у град Нахор.

Ту и нађе девојку по имену Ревека. Угледа је слуга како
прилази кладенцу и сва одаваше изглед девојке и
испуњаваше све што му захтеваше господар. Слуга је
упита:
„Девојко, одакле си и ко си?“
А она одговори:
„Кћи сам Ватилија Мелхија, кога роди Нахор.“
Слуга беше задовољан захваљујући Богу и пође
њеном оцу. И исприча све о Аврааму и о сину
његовом Исаку. И узе је и доведе је господарчићу
свом. И би му жена и утеши се Исак због мајке своје
Саре. А Исаку беше четрдесет година када узе Ревеку.

Напомене

* Изворни наслов гласи О искушавању Авраама од Бога, како га

вољаше.
О Исаку *
(Из палеје с тумачењем, друга верзија)
Беше када остаре Исак и ослепеше очи његове да не
могаше видети. И позва старијег свог сина и рече му:
„Сине мој!“
Одговоривши, Исав му рече:
„Да, ја сам, оче.“
Рече Исак:
„Ето, ја остарех и нећу видети дан скончања мог.
Сада узми суд, тулицу и рог и изиђи у поље и улови
звер и спреми јело као што волим. И донеси ми да
једем да те благослови душа моја пре него што
умрем.“
Жена његова Ревека чу шта Исак рече сину свом
Исаву. Оде Исав напоље да улови звер оцу свом. А
Ревека рече свом млађем сину Јакову:
„Јакове!“
А он рече:
„Да!“
 (379)

А она му рече:
„Чух оца твог шта рече брату твом Исаву. Рече:
Улови ми звер спреми ми јело да једем и благословићу
те пред Богом.‘ Сада ме, дакле, сине, послушај како ти
заповедам. Пођи међу козе и донеси два јарета мекана
и лепа и направићу јело оцу твом како воли, те ћеш му
однети да те благослови пре него што умре.“
Рече Јаков мајци својој Ревеки:
„Брат мој је космат мушкарац, а ја сам го. Када ме
дотакне отац мој, а ја будем пред њим обрукан, нанећу
себи клетву а не благослов.“
Рече му мати:
„На мени клетва твоја нека буде, чедо. Ти
послушај речи моје и иди донеси ми.“
Пошавши узе и донесе мајци својој. И припреми
му мајка јело како се допадаше оцу његовом. Узевши
Ревека лепе хаљине Исављеве, какве му беху у дому,
обуче млађег свог сина Јакова. И кожицама јарећим
обави му руке и ноге. И даде јело и хлеб како направи
у руке сину свом Јакову. И однесе оцу свом и рече:
„Оче!“
А он рече:
„Ко си, чедо?“
Рече Јаков:
„Ја сам, Исав, првенац твој, и донесох ти како ми
рече. Седи да једеш ловину моју и да ме благослови
душа твоја.“
Рече Исак сину свом:
„Како то тако брзо нађе, чедо?“
А он рече:
„Даде ми Бог да изиђе пред мене.“
А Исак рече Јакову:
„Приступи к мени да те додирнем, чедо, јеси ли ти
син мој Исав или ниси.“
Приближи се Јаков Исаку. И додирнувши га рече:
„Гле, глас Јаковљев, а руке Исавове, космате.“
 (380)

И не позна га, јер му руке беху космате као

Јаковљеве. Благослови га и рече:
„Донеси ми да једем улов твој, чедо, да те
благослови душа моја.“
И донесе му и јеђаше. И донесе му пиво и пијаше.
Рече му Исак:
„Приђи к мени да ме пољубиш, чедо.“
И приступивши пољуби га. Благослови га и рече:
„Ето, мирис сина мог је као мирис њива и поља
која благослови Бог од росе небеске, и од влаге
земаљске, и мноштва пшенице, и вина, и уља, и да ти
послуже народи, и да ти се поклоне кнезови, и буди
господар брату твом, и да ти се поклоне синови оца
твог. И ко те прокуне, да је проклет, и ко те
благосиља, да је благословен.“
Погледај, погибши Јеврејине, како отац не
познасвога сина. Иако је испуњен Светим Духом, али
то све је у Божијем разматрању. Који отац не познаје
своје дете, његов глас, речи, тело и узраст? Зашто, пак,
не позна Исак Јакова? И птица која се зове ластавица
познаје своју децу, јер се гнезда њихова испуњавају
децом, а она сва исти изглед имају, исти узраст,
једнаку реч и ни по чему нису различити, јер је
природа њихова да су гладни. И досаду малу имају.
Када на пучини угледају оца или мајку, велику писку
испуштају просећи од њих да једу. Отац и мајка брзо
прилећу и тако им храну дају, али нити једно гладно
не остаје, него тако без престанка храну им дају. Па
како се и птица не превари за своју децу, а они један
узраст имају, и у исти час им рођење би, и брзо се
родише, и брзо узрастоше и брзо одлете од родитеља
својих?
О, чуда достојног дивљења! Птица децу позна, а
Исак, патријарх велики, који имаше Дух Свети, своје
дете не позна. А нити се скоро родише, нити брзо
порастоше, него западе због њега у заблуду,
обећавајући им спас свету. Ово не беше Јаковом, него
 (381)

Исусом Христом, који се роди из племена Јаковљевог

од пречисте Девице. А што Исак дотаче Јакова то
представља како Јевреји дотицаху Христа и не
познаше да је Бог који носи тело.
А што рече Исак „Гле, глас Јаковљев, а руке
Исавове“, тако рекоше Јевреји Христу Богу: „Реч твоја
је слатка, и учења твоја су истина, и човек постаде син
Божији.“ Зато, дакле, помрачисте умом као Исак. Речи
пророчке поштовасте, али Бога славе не разуместе.
Зато и мишљасте да је човек пошто тело прими и
природу људску понесе да преступника од пакости
ђаволске спаси. А ми опет о претходном да наставимо
говорити.
А Исак му рече:
„Приступи к мени, чедо, да ме пољубиш.“
Приступи Јаков и пољуби га. Такође и Јуда рече
предајући Христа:
„Кога пољубим, тај је.“
А Исаков пољубац је истинит. И благословен би. А
Јудин је лажан. И благослови Исак рекавши овако:
„Ето, мирис сина мога је као поље мирисом
испуњено.“
Поље, пак, представља свет у коме поживе син
Божији Исус Христос. И даде ти реч Господ за росу
небеску и за влагу земаљску, јер роса небеска
невидљиво силази на земљу. А сишавши на земљу
видљива постаје људима. Тако и Господ наш Исус
Христос уђе у Девицу и невидљив беше свима. А
Девица ако и не виде Христа, али разуме да се у њу
усели син Божији. Као што и ми не видимо своје душе,
али разумемо дaсу душевне. Такође и Девица ако и не
виде Бога када се усели у њу, али разуме да је у њој.
Не виде Бога раније, него само када се роди из ње. А
рођење његово изван природе би, јер Девица нити
пострада, нити поболе, родивши се од ње, девичанство
своје чисто сачува. Али, као што рекосмо, силазећи
роса је невидљива. Када буде на земљи, постаје
 (382)

видљива. Такође и Бог, силазећи у Девицу, невидљив

је. А када се усели у Девицу, ту и одену телом своје
божаство, ту и видљив постаде.
А што рече Исак „Ево, мирис сина мог“, мирис се
зове миро. А народи намирисаше мирис миомириса од
Спаса нашег. И свештеници миро помазујући крстише
се у његово име.
Настави Исак говорити:
„Мноштво пшенице и вина нека ти да Господ.“
То што пшеницу и вино помену, није ли оно што
Господ предаде назвавши тело и крв своју и што на
службу хришћанима предаде? И због тога Исак троје
окупи, пшеницу и вино. И „три од Духа“ представља
неизрециву Реч Светога Духа, јер Реч без Духа не
исходи.
Придода и ово Исак говорећи:
„И да ти служе народи, и да ти се поклоне
кнезови.“
Ово се, дакле, зби да 52 народа служе Богу.
Кнезови и цареви, убоги и богати, сироти и велможе,
робови и слободни са великом смелошћу кличу:
„Весељем срца поклањамо се лику Господњем.“
А Јакову се никада не поклонише народи, него и
сам мучен глађу, дође у Египат и поколони се цару
египатском.
Али настави Исак још говорити:
„Буди господар брату свом и да ти се поклоне
синови оца твог.“
Када Он изиђе из бедара Јаковљевих, тада се и
народи назваше. Зато и ви, који отпадосте од славе
његове, нама се поклањате. И заповеди нам Господ да
вама овладамо.
И још настави Исак говорити:
„Ко те прокуне, да је проклет, и ко те благосиља,
да је благословен.“
Та реч би о овоме: ви се одбисте благосиљати име
светог, али рекосте: „Ти за Велзевула, кнеза бесовског,
 (383)

бесове изгониш.“ Јаков тада не беше властелин па да

га неко благослови, или он другога, него са кротошћу
и смерношћу под египатском руком по својим
могућностима живљаше.
Беше, дакле, када благослови Исак Јакова сваким
благословом својим. И дође Исав из лова. И
припремивши јело, принесе оцу и рече:
„Оче, једи и нека ме благослови душа твоја.“
А Исак рече:
„Ко си ти, чедо, јер, ето, пре тебе брат твој дође и
узе благослов твој?“
Повика Исав из свег гласа и не добивши благослов
оде. Закле се над мачем својим да га неће оставити
живог. Мишљаше Исав убити брата свог Јакова:
„Само да потрају дани оца мог.“
Сазнавши за ово, мати његова Ревека позва Јакова
и рече му:
„Ено, брат твој прети да те убије, а ја ћу бити без
оба детета истог дана, него иди, чедо моје брату мом
Лавану у Међуречје. И када мине љутина брата твог,
онда се врати на своје место.“
Он рече:
„Ја сам, прворођени син твој Исав.“
И ужасну се Исак ужасом веома великим.
„...Ти ћеш бити брату свом непокоран. Биће како
год ти пожелиш.“
И разреши гнев са врата свог. И омрзну Исав
Јакова за благослов којим га благослови отац његов
Исак.

Напомена
*
Изворни наслов гласи Слово о Исаку.
 (384)

1
О праведном Аврааму

Оче, благослови!
Авраам се роди три2
хиљаде и треће године, сто
година после Адама. Беше син једног човека који
вероваше у идоле. Он прављаше 3 идоле и даваше им
имена, а Авраам их продаваше. Идући тако, једне
ноћи леже Авраам и виде звезде небеске
4
и сва Божија
чудеса. Сакри то у свом срцу и рече:
„О, великог чуда! Ови богови не створише небо и
земљу, Бог зна. Ми људи смо безумни, јер не верујемо
у створитеља неба и земље, него верујемо у блато и у
бронзу и у дрво. Ево, видим и разумем како 5је велик
Бог који створи небо и земљу и сву васељену.“
Једног, пак, другог6 дана прављаше 7 отац његов
богове, а Аврааму рече да зготови јело. Авраам узе
једног бога и постави га крај огња за лонце и рече му:
„Ако си ти бог, сачувај лонац и самог себе.“
Тада лонац
8
искипе од ватре и богу глава изгоре.
Авраам уђе и насмејавши се веома, рече свом оцу:
 (385)

„Оче, ови богови нису добри. 9

Сами себи не могу
помоћи, а како ће нас сачувати.“
10
Отац његов растужи се и рече: 11
„Нека болест је сину мом наишла.“
И потом устаде Авраам и узе идоле и натовари их
на магарца и понесе
12
у град да их продаје. И виде блато
велико и рече:
„Ако 13сте ви богови, сачувајте магарца да вас не
заглиби.“ 14
Уђе магарац и заглиби се у блато. Авраам рече:
„Да сте ви добри богови били, ви бисте себе 15
сачували. Заиста, ви сте зли богови, зло ћете поднети.“
И поразбија 16их све и побаца у блато, и врати се
оцу свом и рече:
„Оче, ови богови
17
су заиста зли. И ви сте зли који у
њих верујете.“
Узе тада отац
18
његов и врже се ножем на њега.
Авраам изиђе и помете се умом својим. И пође у
земљу Месопотамију Халдејску. И не знађаше пута19
камо ће поћи. Тада дође к њему арханђео Урил,
начинивши се као неки путник. И рече Авраам анђелу:
„Кажи ми, брате, одакле си ти и куда идеш.“
Анђео му рече:
„Идем у Халдејску земљу.“
Авраам му рече:
„Идем и ја с тобом.“
Рече му:20
„Хајде.“
И виде Авраам орла великог, много црног, како
стоји и клима главом на Авраама.21
Авраам, пролазећи
мимо њега, уплаши 22
се веома. И рече му анђео:
„Говори све!“
И научи га анђео све о Божијим речима да говори.
И рече му анђео: 23
„Онај орао беше истински ђаво и хтеде те вратити
са пута Божијег.“
 (386)

24 25
И Авраам проведе ту петнаест година. 26
И ту дође
отац његов и син брата његовог Лот. И ту27 узе Авраам
Сару за жену своју. И ту умре отац његов. И ту анђео
Господњи рече Аврааму:
„Изиђи из Халдејске
28
земље, јер ти тамо рече
Господ живети.“
И устаде Авраам са својом 29
женом Саром и са
сином брата свог Лотом 30и уђе у Халдејску земљу. И
рече Авраам жени својој:
„Чуј, Саро! Ти велику лепоту имаш, а ја сам веома
ружан. Немој рећи да си ми жена, јер ће ме због тебе
погубити, него реци: ,Брат31 ми је.‘“
И казаше цару Хетеју да дође човек из Халдејске
земље са својом много лепом сестром.
И позва цар Авраама и Сару.32
И рече Аврааму:
„Шта је теби жена ова?“
Сара рече:
„Брат ми је.“
И цар заповеди да им дају 33храну. Једне вечери
заповеди
34
цар да му доведу Сару. 35
Када дође Сара у
палату, тада се јави цару арханђео36
Михаило држећи мач
у рукама, и са страхом
37
великим запрети му говорећи:
„Царе Хетеју, ако се ти жене праведне 38
дотакнеш,
сва чуда ћеш испатити као и сав дом твој.“ 39
Тада цар рече са гневом великим:
„Врати жену, да је не40 видим у дому свом, да не
погинем ја и сав мој дом!“
И врати се Сара Аврааму. Цар Хетеј разболе се у
страху великом
41
док не засија светлост. И заповеди
позвати их са страхом великим. И упита Авраама:
„Реци ми шта је теби та жена?“
Авраам рече:
„Жена ми је.“
Цар рече: 42
„Ком богу се молиш?“
Авраам рече:
„Један је Бог који је створио небо и земљу.“
 (387)

Цар рече: 43
„Велики је Бог твој. Како га можеш видети?“
Авраам рече: 44
„Господару, невидљив је Бог мој.“
Цар рече:
„Како то говориш? Ја Бога твог видех као ратника
45
како стоји са порфиром и страшно ми говораше.“
Авраам рече:46
„Господару, то су слуге Бога мојега.“
Цар му рече:
47 48
„Заиста је велик Бог твој. Приведи ме 49Богу твом
да и ја верујем у Бога Авраамовог, а ти буди десетник
у дому мом.“ 50
И заповеди цар да му дају много имања, и стоке, 51и
сребра и злата. И створи Авраам себи друга и учитеља.

Напомене

З. – препис из 1520. године, Архив ХАЗУ, број IV а 24.

1
Изворни наслов је Слово о праведном Аврааму.
2
З.: Роди се Авраам 460 година после Адама.
3
З.: Авраам хођаше и продаваше идоле.
4
З.: Неке ноћи, напола лежећи, Авраам виде звезде небеске. И сва
Божија чудеса прими у срцу свом и рече.
5
З.: О, великог чуда! Ови богови не створише небо и земљу. И све
је Бог створио, а ми смо безумни људи који не верујемо у творца неба и
земље, него верујемо у камење, и у дрвеће и у привиђење, а сада видим и
разумем да је велик Бог који је створио небо и земљу и сав свет.
6
З.: Овде се прекида текст, јер недостаје један лист. Изгубљени део
преузет према препису из манастира Светог Павла, број 109.
7
З.: обед.
8
З.: дође.
9
З.: Сами себе не могу сачувати, а како би тек нас сачували.
10
З.: би срчан.
11
З.: На нас су немоћи напале, сине мој. Ја ти ништа не приметих.
 (388)

12
З.: И виде блато нарасло и рече идолима.
13
З.: припазите магарца да вас не утопи.
14
З.: И уђе магарац у блато и утону у глиб. И рече им Авраам.
15
З.: патити.
16
З.: И узевши их, поломи их.
17
З.: Оче, право ти говорим. Ови богови нису добри.
18
З.: И Авраам одступи у страну.
19
З.: анђео Уриел.
20
З.: Иди, брате.
21
З. наставља: И ништа не рече.
22
З.: Говори, брате, све о Богу.
23
З. нема до краја реченице.
24
З.: И у тој земљи проведе Авраам.
25
Одавде се наставља текст после прекида у савинском препису.
26
З.: и брат његов Лот.
27
З. нема претходну реченицу.
28
З.: Изиђи из те земље и пођи у земљу Халдејску, јер ти је ту рекао
Господ живети.
29
З.: са братом Лотом и пође.
30
З.: својој жени Сари.
31
З. нема.
32
З.: Шта ти је Сара, та жена?
33
З. наставља: у палату.
34
З. нема претходне две речи.
35
З.: анђео.
36
З. нема.
37
З. нема.
38
З.: велику ћеш казну испаштати као и твој дом.
39
З.: И рече цар снажним гласом.
40
З.: Жену ову да не видим, нити да уђе у дом мој, да не погинем ја
и дом мој.
41
З.: Тужаше док дан не дође. И када дан би, заповеди да доведу
Авраама и Сару.
42
З.: У којег бога верујеш?
43
З.: „Право ти говорим. Велики је Бог твој.“ И рече му цар: „Кажи
ми како га ти можеш видети?“
44
З.: Не видим Бога мојега.
 (389)

45
З.: као разбојника, са мачем како стоји, и страшно ми говораше.
46
З. нема.
47
З.: Право ти говорим.
48
З.: и нас.
49
З. наставља: Аврааме.
50
З. нема.
51
З.: И испуни Авраам жељу учитеља свог. Амин.

1
Како Сара учаше свог мужа Авраама
Оче, благослови!

Рече Сара Аврааму:

„Ја остарех без чеда. Узми слушкињу нашу Агару не
би ли како створио плод, да буде наследник дому твом.“
И не хтеде Авраам док не запита Мелхиседека. И
рече Мелхиседек:
„Учини како говори жена твоја. Ја ти кажем:
видим да ћеш створити два детета.“
И дотаче се Авраам Агаре. И створи сина Измаила
и донесе га Мелхиседеку [говорећи]:
2
[„Благослови ово дете!“]
И чу и благослови га Мелхиседек. И чу се глас са
небеса:
„Аврааме, Аврааме, благосиљам те у векове!“
Са благословом донесе Авраам дете у дом свој и
прослави Бога. И затим поразговара Сара са Авраамом
и рече му:
„Чуј, дете је у мојој утроби!“
 (390)

3
И роди се Исак. Када му беше седам4 година,
играше се Исак са братом својим Измаилом. Тучаше
Измаил Исака.5 И ражалости се Сара много. И рече
Сара Аврааму: 6
„Отерај жену са њеним дететом.“
И Авраам не хтеде. Сара говораше свагда плачући:
„Отерај је јер нема части да буде 7са мојим дететом.“
Авраам стаде на молитву Богу. И рече Господ:
„Учини
8
шта ти говори Сара. Ја нећу погубити семе
твоје, него ћу га умножити као звезде небеске, као 9
песак покрај мора. И благослов ће примити у векове.“
И узе Авраам и поведе Агару и сина њеног Измаила.
И одведе их у пустињу. Када нестаде воде, ожедне дете 10
много и дође на смрт од жеђи. Анђео Господњи рече11 јој:
„Узми дете и пођи, ја ћу те повести на воду.“
И узе Агара дете и нађе воду. И обрадова се веома.
И рече анђео Господњи Агари:
„Узми дете себи за мужа, и умножићу семе ваше и
семе Авраамово. И биће плод твој јачи од свих других
родова. И назваће се Измаилћани, Татари, и Агарени,
Сарацени, Аравити,
12
јер ће се у Аравитској Гори
умножити.“

Напомене
А. – Архив САНУ, број 24
1
Изворни наслов је Слово како Сара учаше свог мужа Авраама.
2
Узето према препису Светог Павла број 109 на основу издања: П.
А. Лавровъ, Апокрифическіе тексты, стр. 76-77.
3
А. има тек одавде.
4
А. наставља: који беше од Саре.
5
А.: Видевши Сара, погоди је у душу. И подигавши гнев на
Авраама, рече му.
6
А.: Отерај слушкињу и њеног сина.
7
А.: Авраам ношаше тешко бреме. А Сара више пута присиљаваше
Авраама говорећи. „Отерај слушкињу, јер не трпим да је видим са њеним
сином.“ А Аврам се помоли Господу рекавши: „Да ли да отерам слушкињу?“
8
А.: Ја нећу оставити семе твоје у векове.
 (391)

9
А.: И удостојиће семе твоје противнички градови и благосиљаће
семе твоје сви народи земаљски.
10
А.: И дошавши Авраам од жртвеника, даде Агари мех воде и
хлеба колико може. И изведе их из дома свог. Узевши Агара Измаила,
пођоше кроз пустињу. И када нестаде воде, беше дете жедно, јер не беше
воде на том месту. И Измаил беше као да ће умрети. Видевши мати
његова Агара, не могаше трпети смрт сина свог. И одвоји се од њега на
раздаљину као кад би бацио камен. И оплакиваше смрт сина свог. А син
Агарин Измаил стењаше од жеђи и једва дисаше, па чак пред очима
имаше више смрт него живот. Док Агара плакаше и ридаше због невоље
и смрти сина свога, приђе јој анђео Господњи говорећи јој.
11
А.: Устани и узми дете и пођи за мном, а ја ћу те повести да
пијеш воду и ти и дете.
12
А.: Уставши, Агара са одважношћу узе дете и пође за анђелом,
који им даде воду да пију. И рече јој анђео: „Устани и узми дете и иди
међу народе, пошто ће велик бити, јер Господ не оставља семе
Авраамово у векове.“
О смрти Авраамовој1

2
(Прва верзија)
Оче, благослови!

Када посла Господ арханђела Михаила Аврааму,

рече му:
„Пођи у дом Авраамов са радошћу и3 љубављу,
прими душу љубљеног госта мог Авраама.“
Арханђео сиђе у подгорје као неки путник са
болесним ногама. И имаше Авраам навику да не једе
ако нема госте. И у то време затвори ђаво путеве да
нико не дође Аврааму. И прође пет дана како ништа не
окуси. И рече сину свом Исаку:
„Пођимо да видимо неког човека и да га доведемо
у наш дом,4 јер не једох пет дана. И душа моја у мени
смалакса.“
И повевши сина свог Исака, угледа арханђела
Михаила као путника странца
5
и рече му:
„Брате, одакле си ти?“
Одговоривши, рече му:
 (392)

„Из горње сам земље.“

И Авраам рече: 6
„Пођимо7 у наш дом да поједемо штогод?“
Младић рече:
„У великој сам невољи: уморан сам.“
И рече Авраам: 8
„О, брате,
9
пођимо у мој дом ако волиш Бога твог.“
Анђео рече: 10
„Немогуће ми је.“
Тада се Авраам обрати Исаку: 11
„Пођи у дом и доведи коње да поведемо овога к
нама.“
Арханђео рече: 12
„Пођимо полако разговарајући.“
И застадоше идући путем и дођоше до амбријског
дрвета. И поклони им се амбријско дрво и рече
праведницима: 13
„Свет, свет, свет!“
Авраам мишљаше да се дрво клања њему, не
знајући ко је са њим. И дођоше у Авраамов дом. И
посла Исака да донесе јагње. И рече Авраам 14
Сари:
„Донеси умиваоник и омиј ноге овом госту, јер је
уморан.“
И узевши Сара умиваоник, донесе га и узе да госту
омије ноге. И виде да 15су бестелесне. И зачуди се Сара
веома и рече Аврааму:
„Ове
16
ноге као да нису људске, него су као оних
мужева који потопише Содом и Гомор.“ 17
Тада Авраам рече Сари са гневом:
„О, како не сагориш огњем и како душа твоја из
тебе не ишчезне? 18
Зашто прибројаваш овог странца
небеском цару?“
Исак донесе јагње и зачас постави храну. Изиђе
арханђео и узиђе на небеса, јер беше залазак сунца,
када се окупљају анђели око престола Господњег и
поклањају му се. И стаде арханђео пред престо и
поклони се престолу и рече:
 (393)

„Господе, Авраам19 ће ми дати јагње да једем. Шта

ми велиш, Господе?“
И Господ рече арханђелу: 20
„Шта једе Авраам, једи и ти.“
И затим сиђе арханђео и затече постављену
трпезу. И ту јеђаху и пијаху. Авраам са арханђелом
леже у постељу, а Исак са својом женом Ревеком и са
Саром у другу одају. У поноћ устаде Исак из постеље
и веома плачући стаде пред врата21
одаје у којој лежаше
Авраам са арханђелом и рече:
„Отвори ми, оче, врата22 да се нагледам лепоте твоје,
јер те више нећу видети!“
Сара, чувши, дође. Отвори Авраам. Уђе Исак и23
загрли оца свог. И заплака љубећи његове ноге.
Авраам рече:
„Реци ми, чедо, зашто плачеш?“
Исак рече:
„Оче, сан видех. Имађах на глави сунчев венац и
узе ми га гост који с тобом 24
спава. Знам, оче, он је
послан са небеса узети
25
те.“
И загрливши га, целиваше га и горко плакаше.
Авраам заплака. И арханђео Михаило заплака. И од
арханђелових суза створи се драго камење. И Авраам
се поклони и рече:
„Господару, реци ми ко си ти?“
Тада арханђео Михаило рече: 26
„Послан сам да узмем душу твоју.“
Рече Авраам:
„Хтео бих с телом да видим Господа и све небеске
тајне.“
Тада 27 арханђео узиђе са страхом на небеса ка
Господу. И рече Господ: 28
„Пошаљи Авраама. Узнеси га на небеса.“
И узнесе га арханђео на небеса. И приђе Авраам
престолу и поклони се Господу. И виде Господа како
седи на престолу херувимском. И ту се дивљаху и
 (394)

весељаху анђели и сва небеса због Авраама. Рече

Господ арханђелу Михаилу:
„Изиђи са љубљеним мојим гостом Авраамом да
види све шта се чини. И нека буде Авраамова воља
испуњена у свему што ти буде заповедио.“
Изишавши, виде Авраам човека прекрасног и
велелепног како тихо седи на високом престолу.
Намах се весељаше, 29
а затим дуго плакаше. И рече
Авраам арханђелу:
„Господару, зашто овај човек плаче и затим се смеје?“
И рече арханђео:
„То је првосаздани Адам. Када30 види душе
праведних да иду у рај, тада се смеје, а када види
душе грешних да иду у муку, тада плаче силно.“
И рече Авраам:
„Господару, када бих могао видети где се деле
душе грешних и праведних!“
Тада виде Авраам двоје врата, једна веома тесна, а
друга 31широка. И провођаху свирепи и страшни
анђели много света кроз широка врата. И ту беше
урвиште ка вечној тами. Ту посматраше Адам са
великог престола и 32
плачући говораше:
„О, децо моја, зашто се тако огрешисте?“
Када угледа праведника да кроз тесна врата иде у
рај, Адам се развесели. Виде Авраам тесна врата
којима пролазе 33душе праведних и заплака веома. И
рече арханђелу: 34
„Господару, ја имам велико тело. Како да прођем?“
Арханђео рече:
„О, Аврааме, теби35 ће бити пространа као што
ником неће тако бити.“
Виде Авраам једну жену како је држе анђели не
уводећи је нити кроз једна врата. Авраам рече:
„Господару, опрости душу овој жени мени за вољу.“
И рече арханђео Аврааму:
„Пођимо на суд, па како суд каже.“
 (395)

36
Узевши је, доведоше је на суд. И виде старог
човека како седи, и анђео пред њим. Доведоше жену и
отворише књиге. Ту нађоше много правде коју беше
учинила жена, осим једног греха који не беше
исповедила духовном оцу. Због тога је послаше у
муку. Авраам рече:
„Господару, какав је њен грех?“
[Арханђео рече:]
„То да је довела зета кћери и сама се с њим слегла,
а кћер обезмужила и духовном оцу није исповедила.“
И тако узеше жену и вргоше је у таму преисподњу.
Авраам рече:
„Господару, ко је овај човек који држи грехове
људи?“
Анђео рече:
„То је Енох са телом. Суди људима, јер му то рече
Господ – да се не помиње црква Енохова на земљи и
нико да не призива име његово.“
Виде Авраам на другом месту човека како седи. И
привођаху људе, а они их бијаху и узимаху им сав
иметак. И рече [Авраам]:
„Нека дођу вуци и да ухвате сваког од њих!“
И би тако. И виде на другом месту мушкарце и жене
у блуду како се смеју. И рече:
„Да зине земља и прогута их!“
И би тако. Виде на другом месту људе како
клеветају убоге велможама и предају им их. И рече:
„Да их спржи огањ!“
И би тако. Виде на другом месту младића како
седи. И приношаху му [анђели] грехове свих синова
човечијих. Он све записиваше и предаваше Еноху. И
упита Авраам:
„Господару, ко је младић који записује грехове?“
И анђео рече:
„То је Авељ, син првосазданог Адама.“
Рече [Авраам]:
„Господару, како Енох дође?“
 (396)

И ту анђео рече:
„Еноше, ако то учиниш, нећеш ми бити
прибројан.“
И виде Господ Еноха милостивог. Тада рече Господ:
„Да се не сазида црква Еноху на земљи.“
Виде Авраам на другом месту човека како се
сагиње душу своју губећи ради користи.
И рече [Авраам]:
„Да се распе као прах!“
И би тако.
Тада рече Господ арханђелу:
„Сиђи са Авраамом у дом његов, јер свако ко се не
брине о сваком делу, за туђа саздања, за њега нема
милости, као нити за Авраама, јер није ово створено да
би се свако волео. Свако ко је грешан судиће му се
према делима и нека се тако мучи.“
И уђе Авраам у дом свој. И рече Сара:
„Заиста ти рекох када омих ноге арханђелу: ,Он је
као један од она три мужа који дођоше у наш дом и
када уништише Содом и Гомору.‘ Виде ли, господару,
да не узеше мене, а Господ ми вероваше?“
Проживе Авраам потом тридесет година. Посла
[Господ] смрт Аврааму и рече арханђелу Рафаилу:
„Да дође смрт вољеном ми Аврааму са великом
красотом и смиреним изгледом.“
Када виде Авраам смрт, ужасну се веома. И рече
смрти:
„Тако ли сваком човеку долазиш?“
И рече смрт:
„Аврааме, ти си праведан. Због тога овако дођох
теби. Грешним људима било би боље да се нису ни
родили.“
Када виде Господ да се Авраам уплаши смрти,
сиђе са великом лепотом и дође Аврааму дајући му
три јабуке. И виде их Авраам и допадоше му се веома.
И испружи руке своје да прими јабуке и предаде душу
 (397)

своју Господу са красотом великом. Богу нашем слава

у векове. Амин.

Напомене

З. – Загреб, Архив ХАЗУ, број IV а 24

1
Изворни наслов је О смрти Авраамовој, како дође арханђео
Аврааму; З.: О смрти Авраамовој.
2
З. нема.
3
З.: Како заволе Авраама Господ Бог, посла њему анђела да види
краљевство небеско у телу свом за живота. Када прођоше три године од
смрти Авраамове, посла арханђела по њега да види престо небески и где
ће проводити у векове. Господ му допусти ту милост.
4
З.: Беше обичај Авраамов да никада без госта ништа не окуси у
дому свом. И знађаху то Јевреји, и заградише све путеве који беху преко
те планине. Који дохођаху кући Авраамовој, не могаху му ниоткуда
доћи. Прође седам дана да ништа не окуси Авраам, јер не би нити госта у
дому његовом као што раније дохођаху. Потом рече сину свом Исаку:
„Сине мој, ево видим да је зло наше стање овакво. Пођимо на пут не би
ли неко однекуд наишао путем с ким бисмо благовали у дому нашем, јер
душа моја ослабила је у мени.“
5
З.: И ту тако изиђоше и видеше арханђела Михаила као неког
путника красног, и запиташе га: „Одакле си?“
6
З.: Да пођемо и благујемо?
7
З.: арханђео.
8
З.: Дођи ако волиш Бога твојега.
9
З.: арханђео.
10
З.: Не могу ходати, ноге ме боле.
11
З.: госта.
12
З.: Не замарај дете, него да пођемо сами полако, разговарајући.
13
З.: И дођоше до дрвета амбријског. И све гране дрвета тог
поклонише се до земље говорећи: „Свет, свет, свет! Свет праведном!“
14
З. нема.
15
З.: И узевши Сара умиваоник, уми госту ноге, и виде да су
беспутене, и рече Аврааму.
16
З.: него су налик оним трима мужевима.
 (398)

17
З.: Тада Исак, син њен, рече расрдивши се.
18
З.: Зашто прилажеш небеском цару Божије сотоне?
19
З.: И тада Исак спреми јело зачас. И намах анђео пође на небеса, јер
беше залазак сунчев, када се поклањаху анђели престолу Божијем. И указа се
анђелима и помоли се Господу и светом престолу, и рече: „Господе, Авраам је
припремио јагње мени дати да једем. Шта ми велиш?“
20
З.: Шта ти постави да благујеш, једи и благуј од правог мужа.
21
З.: Потом сиђе с небеса анђео на земљу и седе за припремљену
трпезу. И почеше благовати и пити. И затим почеше међу собом
беседити о небеским стварима. И заповеди Авраам сину свом Исаку да
му начини постељу да почине са анђелом. И пођоше у ложницу спавати.
И у поноћ устаде Исак са одра свог и пође ка ложници очевој. И поче
дозивати из свег гласа.
22
З.: Оче, оче, оче предраги мој Аврааме, отвори ми да се наљубим
лепоте лица твог, јер те више нећу видети никада!
23
З.: И уђоше у ложницу и љубљаше Авраама плачући.
24
З.: Знај, оче, он је арханђео послан од Бога. Узети те хоће.
25
З.: И узевши оца.
26
З.: Ја сам арханђео послан од Бога да узмем душу твоју.
27
З.: са страхом исприча Господу.
28
З.: Узнеси Авраама са телом.
29
З.: И пођоше. И виде човека на престолу високом како седи тихо.
У једном часу весељаше се, а у другом већ плакаше. И виде светлости
рајске. И замоли Авраам арханђела и рече.
30
З.: То је првосазданик, човек Адам. Када види праведну душу да
иде у рај, тада се весели.
31
З.: веома строги анђели.
32
З.: О синови моји.
33
З.: И затим Авраам виде врата тесна. Заплака и рече.
34
З.: Ја имам тело велико. Како да уђем кроз тесна врата?
35
З.: Теби ће бити широка мимо свега.
36
З.: „Доћи ћемо на страшни суд, па шта нам онај суд покаже.“ И
дођоше са оном женом на суд. (З. нема даље.)
 (399)

О смрти Авраамовој*
(Друга верзија)
Оче, благослови!

У оно време када се окончаваху дани Аврааму и

када је требало преставити се, Господ рече арханђелу
Михаилу:
„Иди Аврааму и реци му: ,Дани ти се окончаше.
Изиђи из света овог.‘“
И дође Михаило и нађе Авраама како седи подгором
са слугама својим, јер беше веома стар. И рече му:
„Одакле си, човече?“
И рече:
„Путник сам.“
Беше обичај Авраамов да не једе без гостију. Пет
дана прође како не беше јео, јер ђаво беше заградио
све путеве. И рече:
 (400)

„Брате, пођимо у дом и да преноћиш код нас, јер

се приближи вече, а ујутру ћеш поћи камо желиш, да
те не би срела звер ове ноћи.“
И рече Михаило:
„Реци ми како ти је име.“
Он му рече:
„Родитељи ми дадоше име Аврам. Господ ми рече:
,Устани и иди из дома свог и из рода свог и иди у
земљу у коју ти кажем.‘ Послушах Господа. И одох у
земљу коју ми показа Господ. И рече ми Господ:
,Зваћеш се Авраам.‘“
И рече Михаило:
„Пусти ме, Господе, јер сам код праведног мужа.“
Док тако разговараху, устадоше и пођоше. И позва
Авраам Елеазаревог сина Дамаска и рече му:
„Пођи и доведи ми кљусад, јер је гост овај уморан.“
И рече Михаило:
„Не замарај дете. Поћи ћемо разговарајући.“
И дођоше близу реке и нађоше на путу веома
велик дуб са три гране. И чуше глас оних грана како
говоре Михаилу:
„Свети, изговори му речи, јер си к њему послат.“
Чувши Авраам те речи, оснажи се и скри их тајно
у срцу свом говорећи:
„Шта ли ће бити тајна ова?“
Када дођоше у дом, рече Авраам слугама својим:
„Идите у стадо и доведите три брава и брзо их
закољите. Зготовите вечеру, јер данас је радост у дому
мом.“
И учинише како рече Авраам. И позва Авраам
сина свог Исака:
„Сине мој Исаче, устани и налиј рукомију водом
да омијемо ноге овом госту који нам дође. Разумем у
уму свом да ми је данас последњи дан.“
И чувши Исак оца свог, донесе рукомију и рече:
„Оче, шта је то што рече: ,Последњи ми је дан?‘“
 (401)

И виде Авраам Исака како плаче. И поче плакати с

њим. И видевши Михаило, поче и он плакати са њима.
И падоше сузе Михаилове и постадоше драго камење.
Чувши Сара плач њихов, рече Аврааму:
„Шта ово би да плачете?“
И рече Авраам:
„Нема никаквог зла. Улази у клет и послуј да не
растужимо госта.“
И оде Сара да им спрема вечеру. И када дође сунце
на запад, изиђе Михаило и узиђе на небо. И поклони
се пред Господом у залазак сунца. И поклонише се сви
анђели Божији. Михаило је први и он се поклони пре
свих анђела. И разиђоше се сви анђели Божији на своја
места. Рече Михаило пред Господом:
„Господе, велиш ли ми да говорим?“
Рече Господ:
„Говори, Михаило.“
И рече Михаило:
„Послао си ме слуги свом Аврааму да му кажем да
ће му се разлучити душа од тела, а ја му не смедох
саопштити ту вест, јер друго си ти, Господе. И прозре
то муж странце примајући.“
И рече Михаило:
„Господе, пусти да му мисао о смрти падне на срце
па да сам разуме, а не да чује од мене, јер велика је то
реч да му кажем: ,Изиђи из овог света‘, а још више,
Господе, јер волиш душе праведних.“
Рече Господ Михаилу:
„Устани и иди Аврааму и притаји се код њега. Шта
видиш да једе, једи, и где спава, спавај са њим. Ја ћу
Исаку наложити мисао о смрти.“
Тада дође Михаило Аврааму. Када спремише
вечеру, једоше и провеселише се. И рече Авраам
Исаку:
„Устани и застри постељу госту овом да почива.“
И затим рече Авраам:
„Учини ли како ти рекох?“
 (402)

И рече Исак:
„Да, оче!“
И уђоше спавати Авраам и Михаило. И рече Исак:
„Допусти, оче, да и ја легнем са вама.“
И рече му Авраам:
„Иди, чедо, у своју клет да не ожалостимо овог
госта.“
И у седми час ноћи пренувши се Исак, устаде и
оде где спаваше Авраам и рече:
„Оче, отвори ми врата да се наљубим старости
твоје док те не узму од мене.“
Уставши, Авраам отвори врата Исаку. И обисну се
о врат оцу свом плачући и љубећи га. Усплака се и
Авраам. Видевши плач њихов, заплака и Михаило.
Чувши их Сара, дође к њима и упита:
„Зашто плачете ове ноћи? Да не донесе ко вест о
брату твом Лоту да је умро?“
И рече Михаило:
„Не, Саро. Служећи праведним, не донесох вест о
Лоту.“
Чувши Сара једина од свих људи да славна би реч
његова, рече Аврааму:
„Како ћеш плакати када нам дође овај човек? Како
просузи светлост ова која засија у нашем дому? Данас
је радост.“
И рече Авраам:
„Како познајеш овог Божијег човека?“
Рече Сара:
„Разумела сам да је један од оних мужева који
једоше под дубом амбријским када ти догна теле и
закла и једосмо сви.“
И рече:
„Добро си разумела, јер када му ја омих ноге,
разумех у срцу да су танушне ноге његове које тада
омивах под дубом амбријским. Када хтедоше избавити
Лота из Содома, рекоше му тајну.“
И рече Авраам Михаилу:
 (403)

„Реци ми ко си ти.“
Рече Михаило Аврааму:
„Ја сам арханђео Михаило.“
Рече Авраам:
„Та реци ми због чега си дошао.“
И рече Михаило:
„Син твој Исак рећи ће ти.“
Рече Авраам сину свом:
„Сине мој, реци ми шта си видео у сну.“
И рече Исак Аврааму:
„Видех како сунце и месец беху на мојој глави и,
гле, муж веома велик сиђе с небеса називајући се
светлост од светлости. И скиде ми сунце са главе моје
и остави ми месец. И заплаках говорећи: ,Не узимај
славу са главе моје.‘ И заплака сунце и звезде
говорећи: ,Не узимај нам светлост силе наше.‘ И рече
ми светли муж: ,Не плачи што узех светлост из дома
твог, јер из низине узлази се на висину, из тескобе у
пространство и из таме у светлост.‘ И рекох му:
,Господе, молим те узми ми и луче са њим.‘ И рече ми:
,Не овог часа да би светлеле док се не скончају.‘
,Господе, молим да се овог часа узму све луче горе.‘
Као што ми рече светли муж, видех сунце – оца мог,
како узлази на небо.“
И рече Михаило:
„Истина, тако је! Сунце, отац твој, Исаче, узеће се
на небеса, а тело његово остаће на земљи док се не
оконча седам тисућа година. Тада ће ускрснути свако
тело. Сада, Аврааме, устрој дом свој и окончај
управљање своје.“
И рече Авраам Михаилу:
„Молим те, Михаило, ако се разлучујем од тела
свог, да са телом узиђем на небеса да видим сва дела
Господња која је створио на небу и на земљи, пре
престављења мог, да видим све колико год да је.“
И рече Михаило:
 (404)

„Не стоји до мене да ово учиним, него идем на

небеса и испричам Господу. Ако ми заповеди, онда ћу
ти рећи све то.“
И узиђе на небеса Михаило пред Господа и рече о
Аврааму. И одговори Господ и рече Михаилу:
„Иди и узми Авраама са телом и узнеси га на
небеса и покажи му све што ти рече, је ми је Авраам
друг.“
И дође Михаило и узе Авраама са телом
називајући га Окион. И погледавши, виде Авраам
једна мала врата, а друга велика. Усред обојих врата
сеђаше муж на престолу велике славе са мноштвом
анђела око њега. Тај муж час плакаше, час се смејаше.
Одолеваше плач смеху. И рече Авраам:
„Ко је овај муж?“
И рече Михаило Аврааму:
„Не познајеш ли га?“
Рече Авраам:
„Не знам га.“
И рече Михаило:
„Виде ли обоја врата? Тесна уводе у живот вечни,
а друга, широка, у смрт. Овај муж је Адам, први човек
кога сазда Господ.“
И доведе га на то место да види све душе које
излазе из тела својих. [Рече Михаило]:
„Овуда пролазе сви. Када га видиш да се смеје,
разуми да види душе које се воде у живот, а када га
видиш како плаче, онда види да одводе душе у муку.
А што одолева плач смеху, разуми да је више света
који одлази у муку, те због тога више плаче него што
се смеје.“
И рече Авраам Михаилу:
„Да ли бих могао проћи кроз она врата која нису
довољно широка, која воде у живот?“
И рече му Михаило:
„Не можеш.“
И заплака Авраам:
 (405)

„Авај мени, шта учиних, јер не могу проћи кроз

уска врата!“
Рече Михаило:
„И ти ћеш ући на њих. Биће ти подесна.“
Многи који прођоше кроз широка врата одоше у
погибељ. Док стајаху, тог часа дође анђео гонећи
седам тма душа. И једну душу ношаше у руци својој.
И угна све душе у погубна врата. И рече Михаило:
„Пођимо да потражимо међу овим душама, те ако
нађемо неку праведну да је уведем у живот.“
Одоше и потражише. И не нађоше душу достојну
живота осим оне коју анђео ношаше у рукама. И нађе
јој грех, тако да је према правди не уведе нити у живот
нити у погибељ него је одведе у место које је између.
И не уведе је у погибељ. И рече Авраам:
„Овај анђео који води ове душе у погибељ, да ли
их је он покупио или неко други?“
И рече Михаило:
„Смрт их води у то место судње да им суди
судија.“
И рече Авраам:
„Хоћу да видим судију и то место судње.“
Тада Михаило узе Авраама и уведе га у рај. Када
дођоше где је судија, чуше душу која вапи у мукама:
„Смилуј ми се, Господе!“
И рече:
„Како ћу ти се смиловати када се и кћерима својим
не смилова, јер диже руку на плод утробе своје и
погуби га.“
И рече та душа:
„Није то. Преварила ме је.“
И рече судија:
„Донесите писања сећања.“
И, гле, херувим донесе књиге. И са њим дође муж
веома велик који имаше на глави три венца, један
виши од другог. Овог мужа позваше за сведочење. И
држаше у руци својој трску златну. И рече му судија:
 (406)

„Изнеси грехе ове душе.“

И расклопивши књигу, потражи грехе оне душе. И
рече:
„Душо окајана, како велиш: ,Нема греха у мени.‘
Ниси ли ти по смрти мужа свог учинила прељубу са
мужем кћери своје, а њу си погубила?“
И други њен грех наведе који беше починила у
који час. И чувши, душа заплака:
„О, тешко мени! Заборависмо све грехе, а овде не
заборавише нити један.“
Узеше је анђели пламени и мучаху је. И рече
Авраам:
„Господару, ко је овај судија и ко је онај који
износи грехе?“
И рече Михаило:
„Судија је Авељ, који се мучаше први, а онај који
одговара је отац твој Енох. Он је праведни небески
учитељ. Постави га Господ да испитује грехе људима
и да одмерава правду.“
И рече Авраам:
„Може ли Енох, носећи част душама, испитати све
душе?“
Рече Михаило:
„Ако се коме суди, најпре га испитује Енох, а
Господ им суди. А што је написано, Енох прочита.“
Замоли Енох Господа:
„Не могу испитивати све душе да некоме не буде
тешко.“
Рече Господ Еноху:
„Да исписујеш грехе људске. Ако буде душа
милостива, имаш да нађеш потирање грехова и она ће
отићи у живот. Ако ли буде немилостива, отићи ће у
муку.“
И затим облак понесе Авраама и Михаила на
постоље небеско. И погледавши Авраам доле на
земљу, виде човека како чини прељубу са женом
другог човека. И рече:
 (407)

„Видиш ли, Михаило, безакоња њихова? Нека сиђе

огањ са небеса и нека их попали овог часа.“
И сиђе огањ са небеса и пожеже их истог часа. И
рече Господ Михаилу:
„Како ти каже Авраам, послушај га, јер ми је
друг.“
И затим, смотривши, Авраам виде на земљи друге
како клеветају. И рече:
„Нека се раседне земља под њима.“
И раседе се истог часа и поједе их живе. И затим
смотривши Авраам виде неке како иду у пустињу
чинећи убиства. И рече Авраам:
„Видиш ли, Михаило, безакоња ова? Нека дођу
звери из пустиње и нека их поједу.“
Истог часа дођоше звери и поједоше их. Тада
Господ рече Михаилу:
„Пренеси Авраама на земљу. Не дај му да обилази
земљу, јер ће је сву, коју ја створих, погубити, јер не
воли никог пошто их није створио. Еда би се
преобратили и покајали. Ако ли се не преобрате, ја ћу
им судити.“
Тог часа Михаило пренесе Авраама на земљу.
Када умре Сара, Авраам је сахрани. Када се
скратише дани Аврааму, рече Господ Михаилу:
„Не сме доћи смрт Аврааму, јер ми је друг. Сиђи и
украси смрт красотом и пошаљи је Аврааму да је види
својим очима.“
И учини Михаило тако. И дође украшена смрт
Аврааму. Видевши Авраам смрт да му дође, уплаши се
веома. И рече:
„Молим те, реци ми ко си ти. Иди од мене. Када те
видех, смути се душа моја у мени. Нисам достојан
тебе. Ти си велики дух, а ја сам тело и крв. Због тога
не могу трпети твоју славу, јер видим лепоту твоју
која као да није од овог света.“
Рече смрт:
 (408)

„Све твари које је Господ створио не нађоше се

теби сличне. И потражи Господ међу анђелима и међу
људима и не нађе се теби сличан.“
И рече Авраам:
„Сада чисто видим да лепота твоја није од овога
света.“
И рече смрт:
„Мислиш ли да је ово моја лепота, или да могу
тако сваком човеку лепа бити?“
И рече Авраам:
„Да чија си лепота?“
И рече:
„Нико није трулији од мене.“
И рече Авраам:
„Покажи ми ко си ти.“
И рече смрт:
„Ја сам горко име. Ја сам плач. Ја сам погибељ. Ја
сам смрт која разлучује душе од тела.“
И рече јој Авраам:
„А можеш ли ти тако учинити?“
И рече смрт:
„Видиш ли моју лепоту? Тако се јављам свим
праведницима. Анђели сплету венац и ставе на моју
главу и одем к њима са смерношћу и правдом. Ако ли
је грешник, одем к њему са гневом и прогањањем
великим. Страхом га смућујем.“
И рече Авраам:
„Покажи ми трулеж своју.“
И скиде смрт лепоту са себе и показа трулеж своју.
Имаше многе главе, а оне имаху змијска лица. Због
тога многи од змије умиру. Друге главе имаху изглед
коња. Тако многи од коња умиру. Друге главе су од
огња. Тако многи од огња умиру.
И тог дана умре Аврааму седам синова од страха
од смрти. И помоли се Богу Авраам. И ускрсну их све.
Авраам као у сну предаде душу своју Богу
благосиљајући један другог. И однеше душу његову на
 (409)

покој славећи Бога. И погребе Исак тело оца свог

Авраама близу мајке своје славећи Бога нашег, коме
слава у векове. Амин.

Напомена
*
Изворни наслов је Слово о Авраамовој смрти.

Давид и Соломон
(410)
 (411)

Како Давид написа Псалтир

1
(Прва верзија)
Када се закле Давид Господу, обећа се Богу
Јаковљевом. Када се Давид зацари, заиска да потражи
место Господу. И седе писати Псалтир. И не знађаше
одакле и шта да пише.
Један од велможа по имену Виор хтеде са царем
тајно говорити. Цар му рече:
„Дођи ноћу и испричај ми.“
Виор за вечера дође и виде младића како у ухо
шапатом говори цару. Виор се не јави, него изиђе
ћутке. Изјутра му рече цар:
„Зашто не дође да ми у тајности испричаш? Хајде
дођи вечерас и испричај ми!“
И затим дође Виор и виде прелепог младића како
на ухо говори цару. И затим се врати. Ујутру му рече
цар са гневом:
„Зашто не дође како ти рекох?“
Виор рече:
„Господару, трипут дођох к теби и нити те једне
ноћи не нађох самог.“
Цар разуме и рече:
„Дођи вечерас.“
Када [дође], Давид га упита:
„Да ли је опет онај човек као и раније?“
Виор рече:
„Јесте, господару.“ 2
Тада разуме Давид да му анђео говори да пише.
И беше бара близу писарнице цареве. И жабе
крекетаху док он писаше. И 3
заповеди слугама и
забранише жабама да крекећу. Једне ноћи виде Давид
велику 4 жабу како се раскречила преко његовог
писања.5 Он је баци. И затим она дође и искаља
6
му
писање. И зачуди се веома Давид и баци је. Када је
трећи пут нађе на писању, рече јој:
 (412)

„О, ђаволе, питам те зашто ми такве пакости

чиниш?“
Тада жаба проговори Давиду:
„Не дам ја7 теби Бога да славиш, као што ни ти
мени не даш.“ 8
Тада заповеди Давид да оду од баре. И затим се
огласише жабе. Тада Давид рече:
„Сваки створ да хвали
9
Господа.“ 10
И написа Псалтир. Би укупно 11
365 псалама. И
зали их оловом и врже их у море и рече:
„Ако је ово права реч Господња, нека се појави из
мора.“
И проведе Псалтир у мору 70 година. 12
И по
Давидовој смрти баци Соломон мрежу у море.
И извуче Реч и нађе Псалтир са 153 псалма. Тада их
објави свету. И испуни се свет песмама псаламским.
Тако и Господ наш Исус Христос у најновија времена на
том месту баци мрежу и ухвати 153 рибе као и Соломон.
Испуни се свет божаством и правом вером, јер рибе беху
речи Божије, Нови завет и крштење Христово. Богу
нашем слава у векове. Амин.

Напомене

З. – Загреб, ХАЗУ, број III а 10

Б. – Београд, Народна библиотека, број 53
1
Изворни наслов је Слово како цар Давид написа Псалтир.
2
З.: анђео Господњи.
3
З.: и затрпаше жабе чађу да не крекећу.
4
З.: виде Давид једну велику блатњаву жабу над својим писањем.
5
З.: И затим је виде други пут и искаља му писање.
6
З.: И уплаши се Давид веома.
7
З.: Не дам ја теби Бога славити, као што ти не дајеш роду мом Бога
хвалити.
8
З.: да их поваде слуге из баре.
 (413)

9
Б. почиње одавде са следећим насловом: Сказаније како написа
Давид псалтир. Оче, благослови! Написа Давид псалтир као што обећа
Господу. И створи 340 псалама.
10
З.: 345 псалама.
11
Б.: у Тиверијско море.
12
Б. има другачији ток до краја: И јави се Соломону анђео
Господњи у сну и рече:
„Овако ти говори Господ. Устани и иди на Тиверијско море и баци
мрежу са десне стране корабље и извући ћеш 153 рибе и подели их
народу.“ Устаде Соломон са великим бригама. И рече људима: „Уђите са
корабљом у море!“ И уђоше и бацише мрежу са десне стране корабље. И
изнеше у мрежи Псалтир, јер те псалме изабра Господ, а друге потопи у
мору. И позна Соломон да је то писање оца његовог Давида и објави их
народу.
Тако и Господ наш Исус Христос по васкрсењу рече апостолима
својим: „Баците са десне стране корабље мрежу.“ И нађоше на том месту
153 рибе. И као што Соломон прихвати срцем својим Псалтир и предаде
га свету, тако и апостоли једоше рибе и наситише се божаством и
раздадоше читавом свету, јер рибе беху речи Божије, Нови завет. Као
што је Псалтир утврђење душе, тако и те рибе утврдише Нови завет,
спасење хришћанима и просвећење читавом свету.
 (414)

1
Како Давид написа Псалтир
(Друга верзија)
Када после Саула цареваше Давид, изабра из свих
Израиљевих племена по 70 мужева, а из левитског
племена четири, који почињаху песме. А они беху:
Асаф, Еман, Етам и Идитум. И свако од њих имаше са
собом по 72 мужа који им отпеваваху.
Ово би налик на некадашњи призор када 72 мужа
једногласно подигоше 2 Кулу, 22 беху Симова, 32
Хамова и 18 Афетових, који због дрскости праведним
гневом доспеше не више на један језик. Гоњени
Духом, разделише се. Божаствени Давид хтеде
установити испуњење овога: дајући сваком
предводнику песама по 72 мужа за слављење Божије,
прорицаше да ће у последња времена сваки народ
славити Бога једногласно.
А ова четири предводника песама, стојећи пред
свештенством Божијим, појаху Богу. Један од њих
удараше у цимбал, а други3 свираху у псалтир, неки у
прегудницу, неки у гусле, а други у рожану трубу. А
пред свима стајаше Давид као старији од свих, држећи
псалтир. А псалтир беше некакав инструмент лепши
од гусала.
И свак од њих, покретан Светим Духом, певаше
Господу. Када се разиграваше Свети Дух на једном од
њих, како рекосмо, на Асафу, други стајаху ћутећи иза
њега који певаше и отпеваваху Господу, говорећи
„Алилуја“, што значи „Похвалимо истинитог Бога“. А
када затим на другог наилажаше Дух Свети, други
стајаху испред, јер беху испуњени Духом и провођаху
време у миру.
Стога блажени апостол Павле рече:
„Ако се другом најпре открије, најстарији нека
ућути еда би на овај начин установио и створио цркву
Божију.“
 (415)

А псалама је 150, од којих је сам Давид створио

девет, а после њега створено је 63. Од 72 Асафових је 12,
Идитумових
4
12, Емових и синова Корејевих 9, Мојсејев
један, Агејева и Захаријина четири, из Алилује 22, из
Степени песама 15.
Намеће се питање зашто се сви псалми називају
Давидовим, а да их није створио једино он. Пошто их5
је он замислио, изабран је за предводника песама, као
што пишу Јенимардохејеве и Естирине књиге, јер док
она беше царица, положила беше душу за Израиљћане,
јер постаде разлог израиљћансог спасења. Због тога се
те књиге назваше њене.
Такође, после Давида он постаде разлог
славословља Божијег. Зато се и све ове књиге
нарекоше Псалми Давидови. А за покуду је и то што
ови псалми не стоје по реду као што су били писани
оних година,6 него су се изменили током многог
времена, као што пише у царским књигама. Јевреји
почеше служити идолима и заборавише обичаје својих
отаца, као што се не освртаху нити на Мојсејев закон,
тако се не сећаху нити обичаја својих отаца, па и
пророке своје почеше убијати, који их разобличише.
Због тога их и поробише најпре Асирци и одведоше,
те није чудно да су у таквој беди погубили и
заборавили током многих година на писања псалама.
Потом се пророк Јесром потруди да потражи све
своје. Тада и псалме окупи, али их не нађе брзо, него
после много година, па што нађе од раније то и написа.
Стога и сви Давидови псалми нису по реду
написани, као нити они после њих, од синова
Корејевих и Асафови и осталих. Зато се Давидови
псалми налазе помешани са осталим и не стоје по реду
као што су раније када су створени, него онако као
када су нађени. Стога се догодило да се последњи
нађоше најпре и исписаше се као први, а они, нађени
после многих година, који7 беху као први, стављени
беху као последњи, на крај.
 (416)

А Давид беше незлобиве нарави и поче волети

Саулову децу. Стојећи на палати, угледа Уријину жену
како се купа и приђе јој. Урију убише у боју, а он је
узе себи. И зачевши, роди. Чувши Натан пророк да
Давид хтеде учинити прељубу, прорече да ће умрети
дете које се буде родило, као што и би. Када овај умре,
роди се Соломон, говорећи: „Сатри лава и змију!“
За злу и језичаву жену рече: „Зла жена је слична
љутој лавици. Аспида се назива чедом њеним не
пријајући ником, али отера мужа свога. Као што Илија
побеже од Језавеље, тако и свако бежи од женског зла.
Језавеља прогна Илију, а Иродија Јована у смрт. Жена
предаде Јосифа у тамницу. Жена Самсона погуби.
Жена Урију погуби. Жена Адама из раја изведе.“

Напомене

У. – Универзитетска библиотека у Београду, Ћоровићева збирка, бр. 9.

1
Изворни наслов је Предговор и тумачење како је састављен
Псалтир.
2
У.: Афитових.
3
У.: неки у гусле, неки у прегудницу.
4
У. наставља: Етамов један, Доломонова два.
5
У. нема одавде па до краја пасуса.
6
У. нема до краја реченице.
7
У. се завршава овде.
 (417)

*
О цару Давиду
Оче, благослови!
У дане оне беше муж Јесеј који имаше у срцу свом
божаство. Са женом својом Зевељом имаше осам
синова. Једног дана рече Јесеј жени својој:
„Шта да радимо, О жено? Дани наши приближише
се радости. Одрецимо се од похоте телесне, да се
телом не помешамо до смрти наше.“
Такође и жена његова рече тако. И зарекоше се
чврсто обоје да се не саставе једно с другим. И би тако.
Зевеља позва једног слугу кога вољаше Јесеј и рече му:
„Сине, ако хоћеш да имаш иметак, послушај ме.“
А он јој рече:
„Госпођо моја, са радошћу ћу те послушати.“
И рече му Зевеља:
„Припази веома на господара свога око жена. Ако
му устреба жена, јави ми тајно.“
И припази на њега Мерах. И беше тако дванаест
година. И, гле, изиђе Јесеј из града у поља своја и рече
Мераху:
„Чедо, доведи ми жену тајно, да не зна нико.“
Мерах рече:
„Знам, господару, жену далеко, лепу веома и
дивну. Стрпи се мало и ја ћу ти је довести.“
Он га дарова. Мерах дође госпођи својој и исприча
сву истину. И обуче се Зевеља у друго рухо и дође
Јесеју. А слуга рече:
„Господару, доведох ти жену као што рекох.“
Он радостан беше. И у тајности му доведоше
жену. И, ето, он не знађаше да је то жена његова. И у
то време заче жена његова дете и роди га. И даде му
име Давид, а јеврејски се каже „украден“. И сачува га
у тајности и посла га пастирима оваца. Порасте дечак
и проговори. И беше леп веома. И имаше књижевну
вештину. Рукама и умом својим створи свирала, и
тимпане, и гусле и трубе и све инструменте. И не
 (418)

знађаше нико да је он син Јесејев. И посла Бог пророка

Натана. И дође пророк Натан у дом Јесејев и рече му:
„Доведи синове своје, јер ме посла Бог да узмем
једног од њих и дам га у Арабију и излијем уље на
главу његову, јер ће га Господ поставити на престо. И
он ће створити дом Божији.“
И позва Јесеј све синове своје. И пророк рече:
„Још синова имаш.“
Он одрицаше јер не знађаше. А жена његова рече:
„Господару, још један твој син је међу пастирима
оваца.“
Јесеј рече:
„Ко је тај?“
Исприча му жена сву истину. Јесеј рече:
„Заиста имадох веру. И како се он зове?“
А она рече:
„Доведи онога који све песме и игре састави.“
И Јесеј подиже царицу и прослави Господа Бога. И
позваше дете. И подиже пророк руку и благослови га.
Беше у то време цар Саул, који свом земљом
овлада, јер беше силан и крепак веома. И усели се у
њега дух нечастиви. И много му напакости у утроби. И
не даваше му спавати. И никако му не даваше
починути. И рече Саулу један од слугу:
„Господару, има један човек у дому Јесејевом који
има свиралу дивну какву нико од нас није видео.“
Саул посла да доведу Давида. И када чу цар
свирку и песму Давидову, тада побеже дух нечастиви
из њега. И видевши цар шта Давид учини, утоли се
њему болест. Тада сабра цар све бољаре и исприча им
све. И узе Давида себи за зета. И постаде Давид муж
кћери његовој.
Давид имаше у себи кротост, и миран и милостив
беше. И заволеше га сви кнезови и војводе. И видевши
Саул како га сви заволеше, пожеле да га убије. И
побеже Давид у пусту пећину. Та пећина зваше се
 (419)

Мухл. И нико не знађаше за њега. И проведе ту шест

месеци. И ту се обећа Богу и рече:
„Док не уђем у место моје и не легнем на одар
постеље моје, нећу наћи места, Господе.“
Саул га тражаше да га убије. Јави му се анђео у
сну говорећи:
„Давиде, изиђи из пећине и стани на место које се
зове Трло и узми у руке своје оружје које познајеш од
младости своје.“
И изиђе Давид на место где му рече анђео. И не
знаде које оружје да узме, осим ручне праћке. И овако
рече тасту свом Саулу:
„Оче, оче, преварише те слуге! Не пожелех престо
твој узети. Зашто ме прогањаш? Ако према мени
милости немаш, зашто због мене твоја кћи удова да
остане?“
И узе три камена и поче се молити. И чу Саул
Давида и пође на њега свирепо као лав. Давид погледа
на небо и пусти камен, и удари Саула у око. И нађе се
страх Божији у њима и побегоше. И приђе Давид и
извуче мач његов и одсече главу његову и Голијатову.
И поставише га на Саулов престо.
Како уђе Давид у место дома свог, упути хвалу
Господу и рече:
„Господе, отвори уста моја да разгласим хвалу твоју!“
Разуме Давид да нити због храбрости нити због
вечности уђе у царство и поче писати Псалтир. И не
знађаше како му долазе речи и како писаше. И у поноћ
му дође један велможа по имену Виор. И хтеде
испричати цару шта му је заповеђено. И виде веома
лепог младића како тајно говори Давиду. И врати се
без успеха. Ујутру му рече цар:
„О, Виоре, дођи у поноћ и испричај ми шта знаш.“
Виор поново дође у поноћ Давиду. И опет виде
младића. И врати се без успеха. Ујутру му рече цар
исто. Виор рече:
 (420)

„Господару, трипут долажах и не видех те самог.

Зато не смедох ући к теби.“
Давид рече:
„Ја сам свагда ноћу сам.“
И затим рече Давид:
„Како си видео?“
И рече:
„Господару, видех младића веома красног како ти
са кротошћу говораше.“
Тада Давид спозна да му [Господ] саопштава
Псалтир.
„Волим те, Господе, крепости моја и певање моје!“
Ту беше језеро близу престола Давидовог и жабе
веома крекетаху. И рече Давид слугама:
„Реците жабама да не галаме!“
И ноћу виде Давид велику и страшну жабу и
писање своје расуто. И писање то огњу даде. И упла
ши се Давид и рече:
„Иди од мене, ђаволе!“
И баци је и уби је. И до пет жаба нађе на вратима,
и писање његово потреше. И оскрби се Давид веома.
Тада жаба рече Давиду:
„Зашто не даш роду нашем Бога да славимо?“
И када чу Давид те речи, не забрани им [да певају].
И написа 345 псалама. И свеза их и зали оловом и вр
же у море.
„Ако је ово писање праведно, нека изиђе из мора.“
И би Псалтир у мору 70 година. И јави се анђео
Господњи у сну Соломону и рече му:
„Овако говори Господ: ,Устани и иди на
Тиверијско море и баци са десне стране мрежу. И
хватајући рибе, ухватићеш 153 псалма и раздај их
свету.‘“
И баци мрежу и ухвати Псалтир са 153 псалма које
изабра Господ, а друге потопи у мору. Соломон позна
дело руку оца свог Давида. И проповедаше их свету.
 (421)

Тако у последња времена Господ Исус Христос по

васкрсењу рече апостолима. И на том месту бацише
мрежу са десне стране. И уловише риба колико и
псалама, као што Соломон прихвати Псалтир у срцу
свом. И раздаде свету као и апостоли. Једући рибе,
испунише се божаством. Рибе беху Нови завет.
Псалтир је утврђење душе, а рибе су утврђење вере и
просветљење душе.
Богу нашем слава у векове. Амин.

Напомене
*
Изворни наслов је Слово о цару Давиду.
 (422)

1
Премудрости Соломонове

Беше неки човек по имену Игор. Имаше 2

имање
много добро са виноградом и перивојем. Имање 3
вредеше пет хиљада перпера.4 И дође један човек по
имену Малек, угледан муж, и намери се на имање
његово желећи да му га узме. И одлажаху и суђаху се. И
много се оскрби Игор због Малека. И приближи се
време Игору да умре. И рече синовима својим на самрти:
„Покопајте ме усред мог винограда да овај човек
Малек не може ништа учинити, јер је зао и да вам не
5
узме
имање пошто је то моја очевина и једина баштина.“
6
И тако га сахранише усред имања. Малек узе
четири човека да добро лажу на сведочењу. И
отишавши у виноград ноћу, ископа Игора и стави му
400 перпера у појас.
7
И лажним сведоцима рече:
„... место...“
И стави граматик перо у мртву руку Игору и
записа уговор овако рекавши:
„Ја Игор продадох имање Малеку с којим се судих
да ми децу 8не уништи и даде ми злато пред Мартуром
и Хрлеом.“
Они га затим закопаше. И дође Малек и позва
Игорове синове на суд. И осуди их строгом казном. А
они плакаху и заклињаху се помињући речи оца свог.
И узе Малек имање, а они одоше цару Давиду. И
осуди их цар Давид. А они плакаху жалосно. И чувши
их, Соломон их упита. Они му испричаше. Тада дође
оцу свом Давиду и рече:
„Господару, немој да се гневиш. Да испитамо људе
ове зашто су тако оскрбљени?“
Давид рече:
„Испитај, Соломоне.“
 (423)

Син позва оне лажне сведоке и постави их око

себе на четири различите стране. И позва једног од
њих. И рече му:
„Седи до мене и тихо на ухо говори ми шта те
питам.“
И рече му шапатом:
„Од којег си рода?“
А он му рече. И затим га упита:
„Како су ти деду звали, и оца и мајку?“
Он му исприча на ухо. Другови његови мишљаху
да му говори како је ископао Малек Игора и како му је
мртвом руком писао. Соломон му рече да седне на
своје место. И позва затим другог тихо му на ухо
говорећи:
„Да видим да ли ћеш ми и ти тако казати као што
је испричао друг твој.“
И исприча му истину и све по реду. Испита их и
казаше му. Тада Соломон, вративши се оцу свом
Давиду, исприча сву истину. И Малек посрамљен
беше. Богу сада слава у векове. Амин.

Напомене

С. – Софија, Народна библиотека, број 684 (74).

1
Изворни наслов је Слово о Премудрости Соломоновој; С.: Слово о
цару Соломону.
2
С.: са виноградом и воденицом и перивојем.
3
С.: велможа.
4
С. нема претходне две речи.
5
С. уместо последње две речи има: дедовина.
6
С.: винограда.
7
На овом месту оштећење.
8
С. има нешто другачији даљи ток: И тако га сахранише усред
винограда. И Малек беше радостан. И узе четири човека вична за лажно
сведочење. И отишавши ноћу у виноград, ископа Игора из гроба и стави
му 400 перпера у појас. И стави Малек Игору у руку перо и мастило. И
 (424)

дође дијак, који беше довео сведоке, и ухвати Игорову руку и записа
рекавши: „Нека је знано да ја Игор продадох имање Малеку.“ И узевши
перпере, опет погребоше Игора. И узе [Малек] имање Игоровим
синовима. У то време беше цар Давид. И суђаху се Игорови синови пред
царем Давидом. И осуђени беху Игорови синови. И плакаху сваког дана.
Чувши то, цар Соломон рече: „Доведите ми Игорове синове.“ И
доведоше Игорове синове и испита их Соломон. И позва Малека и рече
му: „Како си узео имање Игоровим синовима? Имаш ли сведоке?“ Малек
рече: „Имам.“ Соломон рече: „Доведи ми те људе.“ И доведоше четири
сведока. И позва Соломон једног од њих и упитавши га, рече му: „Из
које си земље? Како су ти звали оца, и мајку и деду?“ И затим их постави
око себе. И рече: „Сада ћу видети како ћете право говорити.“ А они
мишљаху да му овај каза све. И други исприча све по истини како
ископаше Игора из гроба и како му ставише 400 перпера. И позва затим
Соломон трећег и упита га. И он му каза све по истини. Соломон рече
оцу свом Давиду: „Оче, не суди по новцу, него по правди!“ Давид рече:
„Чини како знаш.“ И посрамљен беше Малек од свих људи и бољара.
Синови Игорови узеше имање оца свог и слављаху Бога радујући се
великом радошћу.
 (425)

1
О Соломону

Мудри цар Соломон беше син цара Давида и пророка

Господњег. И овлада читавом земљом. Имаше велика
дела у себи. Свим царевима иђаше прерушавајући се као
неки пребег и чињаше блуд са женама царевâ. И узимаше
белег од царице. И када одлажаше у своју земљу,
пушташе белег који узимаше од жена. И тако чињаше
свим царевима ругајући им се. Давид рече: 2
„О, Соломоне, узми себи жену, не чини тако!“
Соломон рече:
„Ако не 3нађем према лепоти мојој прилику, другу
нећу узети.“
И нађе жену лепшу од свих на свету. И када је
доведе у дом свој и виде је цар Давид, рече Соломону:4
„Заиста, ова лепота ће велике скандале учинити.“
И рече Соломон:
„Где ћеш наћи бољег од мене? Ја сам цар над
царевима. Ја сам мудрији од целог света. Ја сам
најлепши.“
Давид рече:
„О, сине Соломоне, лепота која није5 доступна
људима, они ће учинити неприлична дела.“
Чу цар кипарски да је Соломон узео жену и сазва
све блиске своје и рече:
„Ко од вас може учинити 6 да узмем жену
Соломонову, даћу му блага велика.“
И нађе се један див и узе драго камење, и бисер и
злато какво људски ум не може нити смислити и
донесе га у земљу Соломонову и продаваше га као
неки трговац. Сви који 7 гледаху, чуђаху се. И
испричаху царици за свите.
Царица рече:
„Доведите ми га да га видим.“
 (426)

8
И позваху га. И виде царица и задиви се. И упита
га и рече:
„Која је цена тога?“
Див рече царици:
„О, госпођо, не доликује то теби купити. Зашто ме
питаш?“
Царица рече:
„Зашто тако говориш, брате?“
Див рече: 9
„То у нашој земљи и робиње носе.“
Царица рече:
„Док такво рухо робиње10
носе, какво тек рухо
царица вашег цара носи?“
Див рече:
„Наш цар нема царицу јер не налази такву красоту
и прилику према себи, али ако нађе 11
царицу,
припремио је палату да се звездама игра.“
Царица устаде и рече:
„Да ли би хтео мене узети?“
Див рече:
„Заиста,
12
твојој лепоти би се веселио и тебе би
узео.“
И рече му:
„Како би ме довео њему?“
Он јој рече:
„Укради кључеве црквене и дај их мени.“
Она украде кључеве и даде му их. Див јој даде
биље и она умре. И испричаше Соломону. Соломон се
зачуди: 13
„Зашто царици наступи напрасна смрт?“
И рече Соломон:
„Прожежите јој дланове да се не догоди дело о
коме ми рече отац Давид.“
Тако и прожегоше. Тада рече Соломон:
„Положите је у гробницу и оставите јој руку 14
напољу да је гледам када улазим, јер ми драга беше.“
 (427)

И дође див ноћу и напоји је биљем и она оживе. И

унесе је у корабљу
15
и предаде је цару кипарском. И цар
је учини женом.
Соломон рече: 16
„Истину ми рече мој отац Давид.“
Обиђоше сву земљу и не нађоше је. И дође човек и
исприча му. Соломон рече: 17
„Како да видим да је то моја жена?“
Један човек направи рукавице са много драгог
камења и оде на Кипар продајући их. И царица га
позва да купи рукавице. И када их стави на руке своје,
тада виде човек жежење од железа на руци њеној и
позна је. И дође и исприча Соломону. Соломон се
растужи веома. И окупи сто добро наоружаних
војника. И уведе их у Кипарску земљу претварајући се
као да су људи тог цара. И постави их Соломон око
града који се зове Сеаф. Соломон се најави као да је
страни брат и уђе у град. Цар беше ван града. Царица
виде Соломона из палате и позна га и 18посла да га
позову. И када уђе к њој, упита га царица:
„Шта хоћеш овде?“
Соломон рече:
„Ти знаш колику љубав имадох према теби. Хоћу
да умрем гледајући твоје лице.“
А војницима својим беше рекао:
„Скријте се и будите близу града, те када чујете
трубу, ту да се нађете.“ 19
Царица сакри Соломона. Када дође цар у 20палату
царици, ухвати је за плећа и заигра са њом. Тада
царица рече:
„Када би видео Соломон да играш са мном, шта ли
би ти рекао?“
Цар рече:
„Шта би ми рекао Соломон? Ако је и велик цар,
али ми је и брат, јер ја сам цар у својој земљи. Ја тебе
21
нисам у рату узео, него си ти сама због блуда дошла.“
Тада царица рече:
 (428)

„Хоћеш да видиш Соломона?“

Цар рече:
„О, луда жено, шта говориш? 22
Соломон је цар над
царевима, где овде да се нађе?“
Она рече:
„Ако ти покажем Соломона, ништа му не реци
него га погуби. Ако ли ти каже до четири речи, заиста,
он ће те погубити.“
Цар рече:
„О, луда жено, где Соломон
23
да прође поља? Пуно
је људи, а ти тако говориш.“
Она изведе Соломона и показа га. Истовремено
повика: 24
„Ништа му не говори, него га погуби!“
Цар рече:
„Здраво ли си, Соломоне?“
Соломон рече:
„Здраво сам, него здраво ли ти је жена?“
Цар рече:
„Соломоне, када би ти неко дошао у дом твој и25 пре
тога ти поздравио жену твоју, шта би му учинио?“
Соломон рече: 26
„Бацио бих га у тамницу да тамо лежи три дана.“
Тада га бацише у тамницу и27после три дана изведе
га цар и доведе га на суд и рече:
„О, Соломоне!“
Соломон рече:
„Да, господару!“
Цар рече:
„Када цар ухвати цара, шта му учини?“
Соломон рече:
„Погуби га, али молим те, царе, ако сам ти у
рукама, ја сам ипак цар. Ја због жене погибох. Не
погуби ме у тајности, јер нико не може сазнати да је
погубљен Соломон, него изведи ме у поље и обеси ме
за дуб велики
28
како би свако видео да је Соломон
погинуо.“
 (429)

Цар га постави на кола. 29

И повезе Соломона у
поље. И насмеја се Соломон.
И упита га цар и рече:
„Зашто се насмеја?“
Соломон рече:
„Господару,
30
чудим се где точак на точак уседа, а
оба у блато.“
Цар га упита и рече:
„Где је твоја мудрост коју имаш?“
И Соломон му рече:
„Моја мудрост је отишла у смрт, јер када је човек
гладан, нема никакве мудрости, него мисли да се
наједе. Тако и мене жалост превлада, те ћу у жалости
умрети.“
Када га привезаху за дрво, Соломон рече:
„Дај ми, брате,
31
трубу да затрубим на самрти, јер би
ми било драго.“
Дадоше му трубу осмогласну. И попе се на дуб и
затруби три пута. И чуше војници његови и дођоше
брзо. И ухватише цара и царицу. Соломон рече:
„Видесте ли како точак на точак уседа.“
Цар рече:
„Господару, дај ми слатку смрт!“
И тако му пусти крв из свих жила и умре слатко.
Царицу свеза коњима за ноге и растргоше је. Соломон
узе сву Кипарску земљу. 32
Богу нашем слава у векове векова. Амин.

Напомене

Б. – Препис из старе збирке Народне библиотеке Србије у Београду,

број 104
1
Изворни наслов је Слово о мудром Соломону и о жени његовој; Б.:
Слово о Соломону.
2
Б.: Цар Давид имаше мудрог сина Соломона који имаше велику
лепоту. Када би чуо да у другог цара има лепа царица, Соломон би се
 (430)

управљао мудрошћу као неки војник и одлазио би чинећи блуд са њом и

узимао белег од ње. Када би одлазио у своју земљу, одавао би је
говорећи свима за поругу. И свим царевима тако чињаше. Његов отац
Давид рече: „О, сине Соломоне, зашто не узмеш себи жену?“
3
Б.: „О, ако не нађем жену најлепшу на целом свету, као што сам и
ја, нећу је нити узети.“ А Давид рече: „Лепа жена је вражије игралиште и
вражији престо.“
4
Б.: Најзад пронађе Соломон себи жену која имаше лепоту велику.
И видевши је, Давид рече: „Ова жена ће велики скандал донети.“
5
Б.: Соломон рече: „Како да донесе скандал? Ја сам од свих царева
већи и мудрији и где ће се бољи од мене наћи?“
6
Б.: И много је вољаше. Кипарски цар, како чу за Соломонове речи
да је узео жену, рече: „Ако се ко нађе да ми доведе Соломонову жену,
даћу му велика блага.“
7
Б.: Један див му рече: „Дај ми драго камење и бисер и злато.“ И
даде му те направи огртач и донесе га у земљу цара Соломона. И
продаваше огртач. Ко виде огртач, говораше: „Овај огртач није за нашу
прилику, једино је за цара.“ И дошавши, испричаху царици и рекоше:
„Неки трговац продаје огртач од многог драгог камења. Никоме не
доликује осим твом царству.“
8
Б.: Царица посла да се донесе огртач. И виде царица и задиви се.
9
Б.: Трговац рече: „О, госпођо, неприлично је то рухо теби носити,
пошто у земљи господара мог робови и слуге такво носе.“
10
Б.: Царица рече: „Када робови такво носе, какво носи царица ваша?“
11
Б.: Див рече: „Цар наш нема царицу пошто не налази лепоту себи
равну, али када ме питаш, госпођо, ја ћу ти рећи. Припремљена је палата,
те ако хоћеш доћи царица да будеш цару нашем, звездама небеским
играћеш се.“
12
Б.: О госпођо, пошто је слушао о лепоти твојој, ради тога ме је и
послао к теби, јер ради твоје лепоте и доликује му радовати се.
13
Б.: Она му даде кључеве. Тада јој див даде биље заборава и она
обамре. Ту се окупише цареви и кнезови и зачудише се како царица смрт
задоби. Соломон рече: „Није њена смрт од Бога, неко се лукавство
догоди као што рече раније отац мој Давид.“
14
Б.: Заповеди да се зажеже железо и прожегоше јој дланове. Она беше
као мртва. Соломон плачући рече: „Положите је у гробницу и оставите јој
руку споља да је видим када уђем у цркву пошто је љубљах.“
 (431)

15
Б.: И тако учинише. Дошавши ноћу, див отвори цркву и узе царицу и
положи је у корабљу и доведе цару кипарском, који је узе за жену.
16
Б.: Попови црквени видеше гробницу празну и испричаше
Соломону. Ту се сјатише цареви и кнезови и чуђаху се. Цар Давид рече:
„Обистинише се речи моје.“
17
Б.: Много дана распитиваше се [Соломон] камо је пошла. Неко
исприча Соломону и рече: „Дође царица велике лепоте цару кипарском.
Није ли то она?“ И посла Соломон једног слугу да види.
18
Б.: И затим направи рукавице од драгог камења, које беху
бесцене. И слуга крете на пут у Кипарску земљу. И продаваше рукавице.
Људи видеше и испричаше царици. И царица га позва да донесе
рукавице. Испружи руке своје и стави рукавице на њих. Човек виде
белеге од железа на рукама и дође Соломону. И рече му истину.
Соломон одабра добрих осам војника и поведе их са собом. И учинише
се као да су [војници] цара кипарског. И уђоше у Кипарску земљу и
остави их близу тамошњих војника рекавши им: „Сачекајте ту
претварајући се као да сте тог цара војници. Када зачујете да затруби
труба, пожурите ту да дођете. До трећег трубљења ту да се нађете.“
Соломон се направи као да је странац. Цар оде ван. Царица га виде и
позна га и посла да га позову. Узевши га тајно, рече му.
19
Б.: „Где си одсео овде?“ Соломон рече: „Као што знаш, велику
љубав имао сам према теби. Не могох трпети и дођох да умрем гледајући
твоје лице.“ Она га сакри у палати.
20
Б.: И дошавши, кипарски цар заигра се са царицом.
21
Б.: Шта би ми рекао? Ја сам цар, он је цар. Он ми је брат, јер оба
смо цареви. Ја нисам тебе у рату узео. Ти си сама за блудом дошла.
22
Б.: Где је Соломон? Шта говориш?
23
Б.: Ако ти покажем Соломона, ништа му не реци него га погуби.
24
Б.: И изведоше Соломона и поведоше га. [Царица] рече: „Ако
проговориш са њим, он ће те погубити.“ Видевши цар Соломона, задиви
се веома и рече.
25
Б.: О Соломоне, када би неко дошао у дом твој и поздравио те
ради жене твоје, пресуди шта би му учинио.
26
Б.: Бацио бих га да буде три дана у тамници и затим бих га извео
па шта му суд пресуди, тако да му чиним.
27
Б.: И учини тако и изведоше га пред цара. И рече му [цар].
 (432)

28
Б.: „Соломоне, када цар цара ухвати, шта му досуђује?“ Соломон
рече: „Погуби га.“ Цар рече: „Какву смрт хоћеш да ти задам?“ Соломон
рече: „Молим те, брате мој, испуни ми молбу, јер хоћу погинути за моју
жену. Ја сам велики цар и нико неће веровати да сам погинуо, него ме
изведи у поље и обеси ме за дуб велики да ме свако види и да не говори
ништа друго него да верује у моју смрт.“
29
Б.: Тада цар рече: „Учинићу то.“ И заповеди да га положе на кола.
И пођоше у поље. Тада се Соломон насмеја веома.
30
Б.: Цар рече: „О, Соломоне, не водим ли те ја у смрт, а ти се
смејеш?“ Соломон рече: „Чудим се како точак на точак уседа.“
31
Б.: Тим речима цар се зачуди. И доведоше га великом дубу.
Соломон рече: „Господару, ја ћу умрети. Дај ми трубу да затрубим на
самрти, јер завет ми је и обичај оца мог.“
32
Б.: И цар му даде трубу. Соломон затруби једанпут. И војници
његови, чувши, оседлаше своје коње. На другом трубљењу узјахаше. На
трећем трубљењу приспеху војници. [Видеше] где држе Соломона и
ухватише цара и све слуге његове поубијаше. Соломон рече: „Због овога
говорах како точак на точак уседа.“ Соломон зададе цару слатку смрт.
Пусти му крв из свих жила и умре. Царицу свеза коњима за репове. Богу
нашем [слава у векове векова. Амин.]
 (433)

Завети дванаест патријарха

(434)
 (435)

Завет патријарха Рувима*

Исписивање речи завета патријарха Рувима шта

заповедаше синовима својим пре него што ће умрети у 927.
години свог живота.
После две године од смрти брата свог Јосифа
разболе се Рувим. Окупише се синови његови и
синови синова њихових да га посете. И рече им:
„Чеда моја, ето, ја умирем и одлазим на пут отаца
мојих!“
Видевши тамо браћу своју Јуду и Гада и Асира,
рече им:
„Подигните ме како бих рекао браћи мојој и деци
колико имам у срцу мом скривеног, јер, ето, ја сада
умирем.“
И уставши пољуби их и заплакавши, рече им:
„Чујте, браћо моја и синови моји! Почујте Рувима,
оца свог, шта вам заповедам, јер вам сведочим пред
Богом, небесима и земљом да не пођете у нечистоте
младости и блуда у које ја падох. Оскрнавих ложницу
оца мог Јакова. Кажем вам да ме рани велика рана у
унутрашњости мојој за седам месеци. Да се отац мој
Јаков не помоли Господу за мене, хтеде ме Господ
погубити, јер бејах у тридесетој години када учиних
злобу пред Господом и оцем мојим. И боловах на смрт
седам месеци. Затим се старах за душу своју седам
година. Покајах се пред Господом. Вино и жестока пића
не окушах, нити месо уђе у уста моја, нити било
каквог хлеба који ми падаше на памет не окушах, него
плаках због греха мојег, који заиста велик беше,
каквог не беше у Израилији. Сада ме послушајте, чеда
моја, и испричаћу вам о седам злих духова које видех
у покајању мом.
 (436)

Седам духова који се дадоше човеку почетак су

деловања младости. И других седам духова дадоше му
се у твари да у њима буде свако дело човечије. Први
дух – живота, са њим се одраста. Други дух – гледања,
од њега настаје жеља. Трећи дух – слуха, од њега бива
учење. Четврти дух – мириса, са њим бивају укуси. Он
даје сву снагу ваздуху и дисању. Пети дух – бесеђења,
од њега настаје разум. Шести дух – укуси, од њега
храна, јело и пиће и снага у њима нарастају, јер у
храни су састојци крепости. Седми дух – мешања
семена, од кога бивају забаве греха ради. Због тога је
последње и прво здање младости, јер незнањем
испунивши се, то младог као слепог привлачи у
поноре, као животињу у стрмине. Над свима овим
јесте дух сна. Са њим се постиже иступљеност
природе и облик смрти. Овај дух се меша са духом
обмане. Први је дух блуда, који у природи и чулима
лежи. Други је дух незаситости утробе. Трећи је дух
борбе између слезине и жучи. Четврти је дух угађања
и глађења, који се тиме красан јавља. Пети је дух
гордости, којим се хвали и много мудрује. Шести је
дух лажи, који је у пропасти и бризи за вежењем речи
и скривањем својих мисли од сродника и ближњих
својих. Седми је дух неправде. Од њега су крађе
којима би се испуниле страсти свог срца. И неправда
садејствује са другим духовима окупљајући их све
заједно. Над свим овим духовима надвија се дух сна,
који је варка и маштање. И тако пропадне свак млад,
помрачује му се ум пред истином, не разумева закон
Божији, нити слуша савете отаца својих. Тако и ја
пострадах у младости својој.
Стога, чеда моја, истину заволите и она ће вас
сачувати. Послушајте речи оца вашег Рувима. Не
погледајте на лице женско, нити се састајте са удатим
женама и пазите се женских дела. Да ја нисам видео
Валу како се купа на скровитом месту, не бих упао у
 (437)

безакоње велико. Мисао на женску наготу не остави

ме да заспим све док не починих мрскост.
Оде отац мој Јаков свом оцу Исаку. Ми бејасмо у
Гадару, близу Ефрата у Витлејему. Вала беше опијена
и спаваше непокривена у ложници својој. А ја
ушавши, видех наготу њену. Учиних безакоње. Она ми
се не успротиви. Ја, оставивши је да спава, изиђох. И
одмах анђео Господњи откри оцу мом о бешчашћу
мом. И дошавши, плакаше због мене. Ње се не дотаче.
Стога, чеда моја, не погледајте на лепоту женску
нити помишљајте на дела њихова, него ходите у
простоти срца са страхом Божијим. Трудите се у
делима и речима законим за паству своју док вам
Господ не да супругу како он хоће. Немојте умрети
као ја, јер све до смрти оца мог не имађах храбрости
погледати на лице његово или говорити браћи мојој од
срамоте. И све до сада кори ме савест моја за
нечистоту моју. Тада се много бринуше отац мој за
мене. И мољаше се за мене Богу, тако да ме научи
Господ. И од тада па све до сада сачува се у мислима и
оно што не сагреших.
Стога, чеда моја, говорим вам: сачувајте све што
вам заповедих и не сагрешите, јер је понор душе грех
блудни који разлучује од Бога и приближава идолима.
Он изневерава ум и мисао и одводи младе у ад. У то
време многе погуби блуд. Ако је неко и стар и
благородан, ако је и богат и ако је сиромашан, срамоту
има од синова и раздор ђавољи.
Слушајте, дакле, о Јосифу како се сачува од жена и
мисли очисти од сваког блуда и нађе благодат пред
Богом и људима. Много тога учини њему Египћанка.
И враче и чаробњаке доведе, а овај не прими нити
савет душе њене нити жељу лукаву. Зато га и Бог
отаца наших избави од сваког лукавства и подмукле
смрти. Ако не одолимо блудним мислима нашим, ђаво
нас може победити. Лукаве су жене, чеда моја. И како
немају власт или моћ над мужем, лукавствују
 (438)

украшавањем лица како би га привукле себи. Које не

могу лепотом лица домамити, одлучују се на врачање.
О томе ми рече анђео Божији и научи ме како се жене
повинују бесовима блудним више него мужеви и у
срцу блуде са мушкарцима. И украшавањем
измамљују мисао човеку и изгледом лица јед стварају.
И тада на дело наводе, јер не може жена лицем
присилити мушкарца, него предочавањем блуда.
Надзором бесовским оне то лукавствују.
Стога, чеда моја, клоните се блуда и заповедајте
женама својим и кћерима да не украшавају главе своје
и лица своја за дражење мисли, јер свака је жена
порабоћена тиме спремајући се на вечне муке. Тако
опчињаваху живахне људе пре потопа, јер они свагда
гледајући се, жељаху једни друге и зачињаху мишљу
дело, преобраћајући се у мушкарце. У смешаности са
својим мужевима јављаху им се они у мислима и не
желећи. Маштања њихова рађаху дивове.

Напомене

*
Изворни наслов је Завети дванаест патријарха, синова
Јаковљевих, и завет патријарха Рувима, првог сина Јаковљевог.
 (439)

Завет патријарха Рувима *

(Из палеје с тумачењем)
Потом, друге године, најстарији Јаковљев син
Рувим паде у болест и позва к себи браћу и чеда своја
и упути им слово покајања и рече:
„Сагреших са Валом, слушкињом оца мога. Да се
није отац мој молио, анђео Господњи би ме погубио.
Ја за седам година вино и жестоко пиће не окусих,
нити месо уђе у уста моја због седам година блудног
сагрешења. А сада послушајте, чеда, Рувима, оца
вашег, шта видех. Седам духова злих послати су од
ђавола и бивају почеци дела младалачких. Они
искушавају свакога целог његовог живота. Они су
човеку нерођени састави, дати су му док узраста како
би били уз свако људско дело. Први је, дакле, дух
живота, са њим се пут гради. Други је [дух] гледања,
са њим бивају жеље. Трећи је [дух] слушања, са њим
се даје учење. Четврти је [дух] мириса, са њим је дат
укус за снагу ваздуха и дисања. Пети је [дух]
говорења, са њим бива разум. Шести је [дух] укуса, и с
њим бивају жеље, јело и пиће и крепост у њима
нараста, јер у птицама је сила крепосна. Седми је [дух]
сејање зачетка, са њим долази похотни грех блуда.
Због тога је последње здање, а раније младости, јер
незнањем испунивши се, као у младости, уводи као
слепца у јаму, или као животињу на брег. И над свим
овим јесте снена природа. Њом се плаћају зачуђујуће
ствари, и изглед молитве у посту. Са овим духом меша
се дух обмане. Први је дух блуда, који се везује са
суштину. Други је дух незаситости утробе. Трећи је
 (440)

дух непријатељства између срца и жучи. Четврти је

дух славољубља и презира, и лечењем јавља се као
добар, али је непријатан посматрачима. Пети је дух
гордости, њим се хвали и поноси. Шести је дух лажи,
који је у пропасти и зависти, да се пусти и скрије своја
реч од сродника и ближњих. Седми је дух неправде.
Од њега су крађе и обмане којима би се угодило своме
срцу. Неправда све чини са другим духовима. У духу
сна су преваре и маштања. И тако пропадне свак млад,
помрачујући ум свој и не разумевајући да иде по
законима Божијим, нити слуша савете отаца својих,
као што ја пострадах у младости својој.
И сада, чеда, не погледајте на лица женска, јер
када женска нагота обузе мисао моју, не даде ми
спокоја све док не починих мрскост и зло пред
Господом. Али послушајте, чеда моја, Левија, јер он
разуме закон Господњи и рашчлањује вам суд и жртву
приноси за свој Израиљ до скончања година архијереја
Христа кога нарече Господ.“
Разуми, ти Јеврејине, како ти добро указује Рувим
на архијереја Христа, који за све смрт искуси. По
Левију он архијереј беше. А од Јуде изабра Господ
владати свим људима и поклонити се његовом
племену како за вас умре у бици видљивој и
невидљивој, а ти, дакле, добро разуми шта је
невидљива битка. Невидљивом битком нити један
земљанин не може себи помоћи. Како, дакле, себи
може помоћи не видећи невидљиво, какав је
ратоборни ђаво. Али, призивањем Божијим, који се
роди од Јудиног колена побеђује се ђаво. Приложи,
дакле, и ово за разматрање што се каза и биће вам и
цар вечни: како Рувим угледа вечног цара да ће се
родити од Јуде. Ко од земаљских у векове проводи (а
векови се мењају, што и пре створења света би), тај ће
и по разрешењу земље проводити у векове.
И ово рекавши, умре Рувим, првенац син
Јаковљев, који поживе 125 година.
 (441)

Напомена
*
Изворни наслов је Слово о престављењу Рувима, најстаријег сина
Јаковљевог.

Завет патријарха Симеона *

(Из палеје с тумачењем)
Беше, дакле, Симеон други син Јаковљев, али када
доспеше дани његовог скончања, он позва к себи
синове своје и браћу. Такође им упути слово и рече:
„Како се мужаство даје човеку од Вишњег кроз
душу и тело, ја у телу младости моје позавидех брату
мом Јосифу. И Сатана преласни посла дух зависти и
заслепи ум мој и заисках убити Јосифа, али Бог избави
оца мога из руку мојих и не даде ми починити ово
безакоње.
И сада, чада моја, сачувајте се од духа преласног
који подиже завист, јер завист, проистекла од врага,
овладава свим мислима човечијим и не оставља га да
се икада утеши, него свагда мисли да превари онога
коме завиди. Он свагда цвета у страху Господњем.
Завидник свагда живи без спокоја, јер завист душу
чини лудом, а тело злостављањем изможђује. Завист
ствара непријатељство и немир мислима, и на убиство
наводи, и сан отима и метеж души даје еда би се
мисли људима докучиле, као да је то Божије дело, али
некако завистима злобним подиже зао дух. И
привиђење му ствара, и у духовима злим мучи му
душу, и ужас телу чини и у метеж уводи. И зао дух
отров свој излива на њега не поменувши милост.
А ја, разумевши ово, озлобих душу своју постом и
разумех у себи да разорење зависти бива страхом
Божијим. Када брат наш Јосиф беше у Египту, могаше
ми се осветити за злобу моју, али он беше добар муж
 (442)

те никако не спомену злобу нашу којом се према њему

огрешисмо. Али помишљаше опасно како да ми
промишљу Божијем послужи.“
Како и све друго по реду исказа, тако и ово додаде
и рече:
„Видех, дакле, у казивању књига Енохових да
синови ваши са вама у блуду пропадоше, то јест да не
познадоше сина Божијег и уништише се у народима.
По Левију неправду учинише, то јест, Исус Христос
по Левију јереј би, кога Јевреји копљем прободоше.
Али не могоше, противећи се Левију, Господњу битку
водити.“
Разуми ово, Јеврејине: зашто битку Господњу
приброја? Јер противише се Господу. Противећи се,
распесте вољом стражара, кога у запечаћени гроб
положисте. Али иако запечаћен, цео ускрсну из гроба
без пропадљивости. Зато он рече: ,Ето, не могу!‘, јер
не узмогоше задржати божаство печатећи гроб, него
као што рече отац Јаков ,пророчаствовав благослови.‘
Смотри оком ,пророчаствова‘. И смотри не беше ли за
њега да се благослови народима.
И настави Симеон да говори својим синовима:
„Ово рекох да се избавим од грехова душа ваших.“
Ето, дакле, Симеон прориче и сказује Христов
долазак. Зато очишћује душу своју од безаконог
дејства. Иако племена јеврејска одбацују од себе
завист и надменост, Симеон брањаше синовима својим
да се уклоне од надмености, али не могаше одбранити
Јевреје који се распаљују завишћу и надменошћу.
Ухвативши свезаше Исуса и доведоше га Пилату на
суд. А Пилат рече: „Ја не налазим на њему никакве
кривице.“
Симеон рече:
„Ако се уклоните од зависти и надмености, онда
ће као род цветати кости моје у Израиљу и као крин
тело моје код Јакова, и биће мирис мој диван и
умножиће се као кедрови свети.“
 (443)

Зашто се, дакле, кедар назва свети, или где се

раније дрво освети? Умним очима велики патријарси
прозреше да ће Исус, син Божији, бити распет на
дрвету кипариса, бора и кедра, те се због тога кедар
назва светим. А што се рече „од мене па до века“, то је
пророштво о Христу до окончања света. Речи
„изданци њихови биће дуги“ значе простре се име
крсно кроз све народе.
Тада рече:
„Знамење прослави се, да Господ Бог велики јави
се на земљи, као човек спасавајући Адама.“
Погледај како Адама собом спасе, јер Адам први
човек беше. Божију заповест преступивши, паде. И
стога Бог постаде човек примивши тело од Девице и
спасе собом природу човечију и Адама подиже.
Тада рече:
„И дадоше му се сви духови преласни у прах и
људи почеше управљати злим духовима.“
По вазнесењу Господ посла Свети свој Дух на
апостоле и даде им власт и силу. И речју Господњом
одагнаше зле духове. Зато и ми све до данас када
кости светих у рукама држимо дејством Светог Духа
нечисти духови као дим брзо ишчезавају.
Тада рече:
„Устаће мртви васељене благосиљајући Вишњег за
чудеса његова.“
Смотри: рече „силе“, јер када Господ распет беше,
земља се потресе и гробови се отворише и мртви
устадоше и благословише Вишњег сви за чудеса
његова, као што Бог рече: „Тело имајући, једи своје
људе спасавајући их.“
Сада рече:
„Чеда моја, послушајте Левијеве речи и оне Јудине
и бићете избављени. И не узносите се над оба ова
племена како би вам отуд изишло спасење Божије, јер
ће Бог зауставити Левија као старешину
 (444)

свештеничког, а Јудине као цар Бог и човек. Они ће

спасити све народе и племе Израиљево.“
Смотри, окајани, шта рече: „зауставиће вам
Господ Левија као старешину свештеничког.“ Зашто
рече „као старешину“? Јер Господ се одену телом и по
Левију свештеник постаде, како рече, у свим народима
и племену Израиљевом. Тада се спасоше многи
Израиљћани. Међу њима беше дванаест врховних
апостола и седамдесет њихових ученика. И други
осветише се без броја и повероваше у Бога. А ви,
окајани, остављени бејасте за укор и понос и презир
свим народима.
„Зато вам и заповедам, чеда, да и ви заповедате
деци својој шта вам испричасмо и да то сачувате у
родовима својим.“
И ово рекавши, усну Симеон сном вечним.
Поживе 125 година. И положише кости његове у
ковчег дрвени непропадљиви. Као што заповеди,
пренеше се кости његове у Хеброн, тајно у рату
египатском.

Напомене
*
Изворни наслов је Слово о престављењу Симеона, другог сина
Јаковљевог.
 (445)

Завет патријарха Левија *

(Из палеје с тумачењем)
Потом трећи Јаковљев и Лијин син позва к себи
синове своје. Исприча им свештеничка виђења. И о
охолости говораше пре скончања свог:
„Ја Левије зачех се и родих у радости и одрастах у
дому оца мог. И када дођох у Сихем са оцем беше ми
двадесет година. Тада учиних са Симеоном освету за
сестру нашу Дину. Када напасах у Влевомаусу, дух
разума Божијег дође на мене и све видех. Људе
остављајући, бејах изградио пут свој као зид. Неправда
као снови безакони трајаше. И печалан бејах због рода
људског. И помолих се Господу да се спасем. И тада
нападе на мене сан. И видех гору високу у Влелмаулу
која се зваше Штит. И, гле, отворише се небеса и анђео
Божији рече ми:
,Левије, уђи, уђи!‘
И уђох са првог на друго небо. И ту видех воду
како виси између овог и оног [неба]. И још видех
треће небо, много светлије од она два. И беше висина
његова невероватна. И рекох анђелу:
,Шта је ово?‘
И рече ми анђео:
,Не чуди се овоме. Видећеш и друга четири неба,
која су планете и која се називају појаси, а која су
светлија и дивнија од ових. Када узиђеш тамо и
 (446)

станеш близу Бога, постаћеш му служитељ и

известићеш људе о тајнама и проповедаћеш о онима
који ће избавити Израиљ. И због тебе и Јуде јави се
Господ људима спасавајући род људски.‘
И рече:
,Чуј, дакле, о седам небеса. Најниже од њих је тужно
будући да види све неправде људске. Друго има огањ,
снег и лед, како би били спремни у дан заповести
Господње. По праведном суду Божијем на њему су све
душе на местима сваког човека. На трећем су војске,
пукови устројења, да у дан суда чине одбрану од
варљивог вражијег духа. А на четвртом је више од
претходних, тамо су свети. А на још вишем од њих
борави велика слава у светињи над светињама, највиша
од свих светиња. Под њом су анђели хора Господњег
служећи и молећи Господа за све недостиже праведних
и приносећи Господу мирисе миомирисне, словесан и
без крви принос. А под њима су анђели који доносе
одговор анђелима хора Господњег. Под њима су
престоли владичаства који свагда хвалу Богу приносе.
Када, дакле, погледа Господ на њих, сви ми, небеса и
земља усколебамо се од дубине величаства његовог.
Синови човечији који не брину о томе греше и гневе
Вишњег. Сада, дакле, знајте да Господ створи суд за
синове човечије. Као камење расуће се, и сунце ће се
угасити, и воде ће усахнути и ад ће се поробити у
страдању Вишњег. Људи који не знају проводе у
неправди. Због тога ће се осудити на муку. Вишњи чу
молитву твоју да се одвојиш од неправде и будеш његов
син угодник и слуга хора његовог. Светлост разума
светло ћеш се просветлити код Јакова. Као сунце ћеш
бити у целом племену у Израилији. И даће се благослов
читавом семену твом све док не посети Господ све
народе милошћу сина свог у векове. Иначе, синови твоји
подићи ће руку на њега да га озлобе. И због тога ће се
дати разум да уразумиш синове своје у овоме како би
славећи њега блажени били, а кунећи њега погинуће.‘“
 (447)

Такође и ово придода Левије поуци синовима

својим и рече:
„И отвори ми анђео двери небеске и видех цркву
небеску на престолу славе Вишњег. И рече Левију:
,Теби дадох благослов части док не дођем и
уселим се усред Израиља.‘
Тада ме анђео сведе на земљу и даде ми мач и
копље и рече ми:
,Учини освету према Сихему због Дине и ја ћу
бити с тобом јер ме Господ посла.‘
Потом као да се из сна пренух, благослових
Вишњег. Те године докрајчих синове Амиморове, јер
са братом Симеоном одлучих се на безакоње које
починисмо у Израилији. Ја убих Сихема, а Симеон
Амимора. И чувши то, отац наш Јаков негодоваше
према нама. И рекох оцу мом:
,Не гневи се, господару Јакове, јер, ево
оскрнавише Дину нашу и због тога гнев Божији паде
на њих. И анђео Силног поможе ми.‘“
Разлучи ову мисао, Јеврејине, и докучи цело
Левијево виђење: шта указа Левије, како упита анђела,
чудеса о небесима. Анђео му рече: „Ти ћеш близу Бога
стати и њему ћеш служитељ бити и о тајнама ћеш
известити људе. Проповедај о онима који ће спасити
Израиљ.“ Зашто ти, Јеврејине, не разумеш да анђео
Божији проповедаше пред оцем нашим о спасењу
Израиљевом? За тебе, за Јуду рече да се јави Господ
људима спасавајући собом сав род људски. Смотри,
дакле, окајани, да нити анђео нити заступник неће нас
спасити, него сам Господ. Ето, дакле, још на почетку
указасмо ти да се Господ роди од Јудиног колена од
девице Марије, а по Левију јереј беше. Пошто беше по
првом закону, постаде јереј како би очистио људска
прегрешења. Стога Господ јереј беше. Зато анђео
Левију рече: „Због тебе и због Јуде јави се Господ
људима спасавајући собом сав род људски, чинећи
жртву без крви.“ Разуми да анђели Божији служење
 (448)

приносе Господу не крвљу телета, нити крвљу јарета,

него благодарношћу шаљући чисту службу Господу.
Такође и ми хришћани шаљемо Господу тело и крв,
чисто служење, по чину Мелхиседековом. Смотри,
дакле, о овоме. „Сада знајте“, рече, „да Господ створи
суд за синове човечије.“ Не створи ли, окајани, Господ
суд за вас? Огањ неугасиви и црв незаспали спрема се
за вас. „Као камење“, рече, „расуће се.“ Када Господа
славе на крсту распесте, каза се „сунце ће се угасити.“
Не угаси ли се тада сунце када ви Господа на крсту
распесте, као што и божаствено Јеванђеље говори?
„Тада ће тама бити по читавој земљи од шестог до
деветог часа, и воде ће усахнути и ад ће се поробити.“
Реци ми, дакле, ти када ад плењен беше? Који ли
наоружани ратници у ад сиђоше до сам Господ када
почиваше у гробу. Тада и у ад сиђе разрешити
првосазданог Адама из тамнице адове. Он, дакле,
самовластан би небу и земљи и преисподњи, те зато
сиђе и ад поробити. А што рече „пострада, а божаство
његово без страдања прође,“ то је што својим
страдањем нестрадање роду људском дарова. „Људи
који не знају проводе у неправди.“ Ко, дакле, не зна за
страдање Вишњег? Ви, окајани, ви, пак, у неправди
проводисте. Због тога на муку осудисте се. И „чу“,
рече, „молитву твоју и да се одвојиш од неправде и
будеш његов син угодник.“ Смотри, окајани, да и пре
векова син Божији беше. „И слуга хора његовог“, рече.
„И даће ти се“, рече, „благослов и читавом семену
твом све док не посети Господ све народе милошћу
сина свог у векове.“ „Иначе, синови твоји“, рече,
„подићи ће руку на њега да га озлобе.“ Смотри како
нас посети Господ милошћу сина свог у векове. Како
ли ви, окајани, дигосте руке своје озлобити сина
Божијег? „И због тога ће се дати разум да уразумиш
синове своје у овоме како би славећи њега блажени
били, а кунећи њега погинуће.“ Такође опомени се и за
ово ко прослави сина Божијег и верује у њега
 (449)

истински. Ми хришћани клањамо му се, а ви га

распесте. Стога се по истини испуни на вама ова
погибељ и изгинућете, а мали део вас биће расејан по
васељени. Тај део примиће не малу тугу и жалост и
озлобљење. Сети се и овога што беше речено Левију
на небесима: „Теби дадох благослов части док не
дођем и уселим се усред Израиља.“ Ви озлобљењем
озлобисте Господа, те стога и ми некада не бивши,
сада добисмо закон божаства његовог. Ви, окајани,
уподобисте се давно Сатанаилу. За грдост пада
расејасте се.
Левије исприча и ово:
„Када дођосмо, подигоше се у дому Божијем. И ту
видех виђење о светитељству, страшније него раније.
Видех седам мужева у белим одеждама како ми говоре:
,Устани и обуци се у завесу вере, и у плашт
напрсни и у ефуд пророштва.‘
И свако од њих оно што ношаше положи на мене и
рекоше:
,Од сада буди свештеник Господњи ти и синови
твоји и племе твоје до века.‘
Први ме помаза уљем светим и даде ми живот
помазања, то јест помаза ме миром светим којим се
помазују хришћани који стоје на светом крштењу, када се
и обећавају Господу живот вечни примајући. А други ме
оми водом чистом, то јест троструким загњуривањем у
име Оца и Сина и Светога Духа и нахрани ме, рече, хлеба
и вина у светињи над светињама, то јест светог причешћа
у цркви Господњој и положи на мене, рече, одежду
славну и свету, то јест цара небеског знамење – свето
крштење. Ову одежду славну угледавши, демонски
пукови побегну. Трећи положи на мене, каже, визон,
доличан ефуду, како бих јерејствовао до времена, а не у
векове да ми се да, то јест, један је који у векове и на
векове постоји – Исус Бог – јерејствујући по чину
Мелхиседековом. Четврти ме опојаса појасом, не по
средини, него по доњем делу мог тела. А појас је налик
 (450)

пурпуру. Пети ми даде насићавање вером, то јест

јеванђељским и апостолским речима, јер њих слушаху
свети мученици подвижући се наспрам ђавола. Шести ми
положи венац на главу, јер се ту и мученици венчаше
подвижући се у истинитој вери. Седми положи на мене
круну свештенства и испуни ми руке тамјаном како бих
служио Господу. И рече ми:
,Левије, племе твоје разделиће се на три дела у знак
славе долазећег Господа и оних који верују. Први ће бити
велики заједничар од којег неће бити већег. Ето, прорече
се за Јована Претечу, који беше из свештеничког племена.
Други ће бити у учитељству о Исусу Христу. Спасење
свету назваће се. Трећи ће се прозвати новим именом. Као
цар устаће из Јудеје и створиће ново свештенство према
изгледу народâ који долазе са свих страна, или као пророк
Вишњег из племена вашег оца Авраама. Сва хтења у
Израиљу твоја су и твог племена и поједосте све красно
изгледом. И трапезу Господњу деле деца ваша, то јест
апостоли вечераше са Господом и од њих ће постати
свештеници и судије и чтеци књига да уста њихова
окончају свети.‘
И пренувши се, разумех да је неподобно прво
виђење и скрих га у срцу свом.“
А ти, окајани Јеврејине, разуми како се зби
Левијево виђење, како оваплоћење и страдање сина
Божијег. Ја ћу ти испричати.
„После два дана“, рече, „изиђох ја Јуда са оцем
нашима ка праоцу нашем Исаку. И благослови ме отац
оца мог у свим словима виђења мог. Учаше ме о
свештенству, како служити Богу Вишњем чистотом ума.
И свих дана уразумљаваше ме. Стога ми у разуму
говораше.
И сада, дакле, чеда, сачувајте шта вам заповедах.
Без кривице сам од сваког бешчашћа вашег, преступ
чинећи за окончање века не верујући у спас света.
Кога очекујеш, Јеврејине? Кога ли чекаш? Дође
Левије проповедајући. Како у спас света не верујете?
 (451)

Варајући се, рече, и наносећи му зло велико,

Господ ће Израиљу учинити безакоње, те неће у
Јерусалиму трпети безакоња ваша, него ће раздрети
завесе црквене како би покрио стид ваш. И расућете се
поробљени на страни. И бићете тамо у прекору, и у
клетви и у презиру, јер дом који Господ изабра назва
се Јерусалим, што нађох, рече, у књигама Еноха
праведног.
Видиш, Јеврејине, како ти објашњава сан блажени
Левије рекавши ово: „И сада, чеда, разумех из писања
Еноховог како ће се на крају подићи руке ваше на
Господа.“ У свакој злоби и укору биће браћа ваша због
вас. Свим народима биће за хуљење. Отац наш
Израиљ чист је од бешчашћа архијерејског што
подигосте руке своје на спаситеља света. И навући ће
се клетва на племе ваше, јер светлост закона даде се
вама за просвећење сваког човека. Зато ће убити онога
који супротне заповести учи у Божије име. Због тога ће
цркве које Господ изабра опустети у нечистоти вашој. И
јавне ће постати на свим странама. И постаће укор за
њих. И примићете поругу и срамоту вечну од праведног
суда Божијег. И сви ће вас мрзети. И да није због отаца
наших Авраама, и Исака и Јакова, нити једног племена
нашег не би оставио на земљи. И сада сазнах у књигама
Еноховим да седмоструко обманусте и да служите
неуредно. Закон губите и речи пророчке у житију ни за
што не сматрате. И прогоните мужеве праведне и
благочастиве. Мрзите праведне речи. Мрзите мужа који
обнавља закон по сили Вишњег, и преласником називате
га и коначно убијете га. И како не веровасте његовом
васкрсењу, примисте у злоби на главе своје невину крв,
и због тога ће светиња ваша бити до краја оскрнављена,
и ваше место неће бити чисто и међу народима бићете
проклети. Ето, бићете у расејању док га сâм он
милостиви не посети и прими вас вером и водом.
Шта да ти кажем, Јеврејине? Чу ли Левија како
говори деци деце своје како распесте Господа, те да ће
 (452)

помиловати и примити себи оне који верују и који се

освештају водом у име Оца и Сина и Светога Духа?
Смотри да ти нема помиловања ако не верујеш у њега.
И крштење водом нећеш примити у његово име. Сам
Господ Бог рече у светом Јеванђељу: „Ако се ко не
роди водом и Духом, неће ући у царство небеско.“ А
ти, Јеврејине, помишљај на претходно да не изгубиш
душу и примиш свето крштење, и бићеш као
новорођени младенац неоскврњен на крштењу.
Чуј, дакле, Јеврејине, и о свештенству Господњем.
Левије говораше:
„Чујте, чеда моја, о свештенству. У којем је роду
свештенство? Први који је помазан у свештенство
велик је, а који је у другом роду помазан биће окружен
плачем вољених и његово свештенство биће часно. А
трећи свештеник биће у жалости, а четврти у
страдању, јер ће допасти неправде многе. И у целом
Израиљу мрзеће свако ближњег свог. Пети ће бити у
тами, такође и шести и седми у свему ће бити
оскрнављени, што не могу изрећи пред људима, него
ће разумети сами они који то чине. Због тога ће у
ропству и у презиру бити, и земља њихова и иметак
њихов пропашће. И пет седмица враћаће се на земљу
погибељи своје и обновиће дом Господњи. Седме
седмице доћи ће свештеници који служе идолима,
врачари и златољупци, охоли и безаконици,
злостављачи стоке и оскврнитељи. Када им буде
одмазда од Господа, окончаће се свештенство. Тада ће
Господ подићи новог свештеника коме ће се све речи
Господње открити и они ће створити суд праведни на
земљи на дуго време. И појавиће се звезда његова на
небесима да цару обасја светлост разума, у данима
сунца да се узвелича васељени до свог доласка. Она ће
светлети на земљи и однеће сваку таму са небеса. И
биће мир на целој земљи. И небеса ће се узвеселити
тог дана. И земља ће се зарадовати. И блато ће се
разиграти. И разум Господњи излиће се на земљу као
 (453)

вода морска. И анђели славе лица Господњег

обрадоваће му се. И небеса ће се отворити и из дома
ће слава доћи на њега. Свети са гласом Очевим и слава
Вишњег, каза се, за њега, и дух разума светиње
почиваће на њему са водом. И то ће са правдом дати
величаство Господње синовима његовим у векове. И
неће му бити промене до века у родовима и родовима.
И светиње његове стране умножиће се у разуму на
земљи и просветиће се благодаћу Господњом. Израиљ
неразумни смањиће се и потом ће потамнети у
жалости светитељство његово. И устукнуће сваки грех
и безаконици ће престати са злом. И праведници ће
почивати у њему, јер он ће отворити двери рајске и
уклониће копље претеће од Адама и даће храну
светима од дрвета живота и дух правде биће у њима. И
свезаће Сатану и даће власт деци својој да иду на
лукаве духове. И узвеличаће се Господ децом својом у
векове векова. Тада ће се узрадовати Авраам и Исак и
Јаков. И ја ћу се узвеселити. И сви свети обући ће се у
правду.
И сада, чеда моја, све чусте. Изаберите или светлост,
или таму, или закон Господњи или дела вражија, јер све
што разумех заповедах вам, те се стога бојте Господа Бога
вашег свим срцем. И идите у једноставности закона
његовог. А научите и ви децу своју књигама да имају
разум у читавом свом животу. Поучавајући свагда закон
Божији, онај који га разуме частан ће бити и неће бити
туђ. А камо ће ако странствује? Јер други ће изнад имена
свог стицати књиге очинске. Многи од људи пожелеће да
му работају и чују закон из уста његових. Чините правду,
чеда моја, на земљи како бисте је нашли на небесима.
Посејте у душама својим доброту и пожњећете је у
животу свом, јер сејући зло, зло ћете и пожњети.
А ви, децо моја, са журбом мудрост стичите у страху
Божијем, јер ако буде поробљавање града, онда ће
попленити злато и сребро и сав иметак пропашће, а
мудрости мудрог нико не може отети осим помрачење
 (454)

греховно и заслепљење за стварима. Од благородства

тада ће му настати рат од ратника и на туђој земљи
отачаство ће му се наћи, усред непријатеља својих. Ако
ли се ко веже за учење и мудрост, онда ће састолник
бити царевима, као и непорочни брат наш Јосиф.“
И одговорише синови Левијеви оцу говорећи:
„Пред Господом ћемо ићи по закону његовом.“
И рече Левије:
„Сведок да буде Господ коме се обећасте данас.“
И ово рекавши, усну. Поживе 137 година. И
положише га у ковчег и затим положен би у Хеброну,
где и Авраам и Исак и Јаков.

Напоменa
*
Изворни наслов је Слово о престављењу Левија, трећег сина
Јаковљевог.

Завет патријарха Јуде*

(Из палеје с тумачењем)
А затим Јуда, четврти син Јакова и Лије, позва
синове своје к себи и рече:
„Чеда моја, ето, пре смрти моје испричаћу вам
дела моја, какво мужаство у прсима мојим беше. И
бејах брз у ногама и силан телом. И мноштво ратника
задржа мишица моја. И разбих утврду града оних који
ми се не покораваше. Зато и виде отац мој Јаков да ми
анђео силни помагаше у храбрости.“
Настави им беседу говорећи:
„Сазнах у књигама Еноховим колико зла учинисте у
последње време, али сачувајте се, чеда моја, од сваког
блуда и среброљубља. Ко се лишава закона Божијег,
ослепљује мисли душевне, не чини да се смилује на
ближњег свог, не обилази га у мукама и у болести. Због
сребра ја изгубих децу своју. И да не беше казне тела мог
и смерности душе моје и молитве оца мога Јакова, умро
бих без деце. Али Бог оца мог, милосрдан и милостив,
 (455)

помилова ме да то не учиних у разуму. Ослепи ме кнез

преласти и не разумевах као човек и да је тело у гресима и
да пропада. И разумех моју немоћ. Мишљах да ћу
непобеђен бити. Ругах се брату мом Рувиму због очеве
жене Вале. Ја сам се хвалио много пута на вратима снагом
дела младости моје, због чега ме не срете лице жене
красне, него се дух зависти устреми на мене и ослепи ме
док не допадох Виси хананској. Вино преврати очи моје и
затамни ми срце похотом. И преступивши заповест
Господњу, упадох к њој. И даде ми Господ да се не
зарадујем деци њеној.
И сада, чеда моја, не опијајте се вином, јер пијанство
развраћа ум од истине и уноси гневну мисао и наводи
очи на преласт, јер дух блудни пијанство спаја да му
служи за похоту. А ово двоје, ето, превраћа моћ човеку.
Ако, дакле, пије човек до пијанства, онда у мислима
оскврњеним смућује ум на блуд, и распаљује тело на
спајање, и бива узроком похоте и чини грех не срамећи
се. Пијан се никада не срами. Ето, и мене преласти да се
не посрамим мноштва на вратима, да се пред очима свих
сагох ка бившој мојој снаси Тамар и починих грех у
пијанству. Не уплаших се заповести Господње и открих
покров свима у греху мом.
И сада, чеда моја, не опијајте се преко ситости ума
вашег. Ако ли промените разум ума пијанством, ко ће
онда ући у ваш ум? Дух преласни учиниће да пијан
говори бестидности, да безаконује и да се не срами, него
да се хвали бешчашћем. А онај који се извргне руглу и
не покори се за бешчашће своје, мислиће да добро
говори. Ако неко, макар и цар био, у пијанству проводи
и одаје се блуду, онда ће обнажен ускоро без царства
остати. Показа ми анђео Господњи оне који у пијанству
живе. Било да је цар или сиромах жене ће га овладати. И
од цара ће одузети славу, од силног моћ, а убогог ће
утврдити у тужном убоштву. Сачувајте, чеда моја, уста
од пијанства, јер у њему су четири зла духа: мисао на
зло, распаљивање на блуд, мрзост добити, бестидни грех.
 (456)

Ако неко пије са страхом Божијим, ако ли се у весељу

удаљи од страха Божијег, ту и наступа бестидност и
зачетак греха, и бивају свађе. И некима се гнев рађа. И
бивају преступи заповести Божије. И настаје погибељ
пре времена, јер пијанство открива тајне Божије и
људске. Тако и ја тајне Божије, за које рече Бог да се не
одају, и тајне оца мог Јакова испричах Хананићанки. И
сада вам заповедам, чеда моја. Не опијајте се пијанством,
нити грамзиви будите на сребро и злато, нити гледајте
на лепоту женску, украшену стварима. Ја у пијанству
угледах Хананићанку сву блиставу у злату и преварих се
са њом, јер као човек подлегох пијанству и гледању.
И сада, чеда моја, чујте мене Јуду, оца вашег, и
бежите од среброљубља и пијанства, јер то лишава, учи
презиру, одрвењује душу за свако добро, отима сан,
окончава пут, од тога се запиње у молитви, не сећа се
благослова Божијих, не слуша се шта пророк говори,
гнуша се речи побожних и дању се скита као ноћу. Ја,
обузет пијанством, исповедих тајне срца мог и дадох
жезло и круну мог царства снахи мојој Тамар, јер она
беше из Међуречја, Арамова кћи. И доведох је сину мом
Иру за свадбу. А Ир беше лукав и не бринуше за Тамар,
јер не беше из Ханаанске земље. И анђео Господњи уби
га треће ноћи. И он је не упозна због лукавства мајке
своје, јер не хтеде имати од ње дете. У дане ложнице
уневестих је другом мом сину Виану. И он је у губавости
не упозна. Беше лето, а ја му запретих да се зближи
више са њом. И просу семе на земљу по заповести мајке
своје и упропасти и то због лукавства. Хтедох је дати и
трећем сину Силому, али жена моја Висија не даде ми,
јер бешњаше на Тамар пошто не беше ханаанска кћи као
она. А ова Тамар имаше старање из Авраамова рода да
роди дете, јер тада беше нарочит Авраамов род. И нужда
беше за Тамар. Седе у врата као блудница накитивши се
свадбеним украсом. И пређе пут мој одакле долажах са
стадом оваца мојих. А ја, опивши се, не познах је и
превари ме лепотом својом. И дадох јој жезло моје и
 (457)

круну царску. И приближи ми се. И она заче Фареса и

Азара. Два близанца у уртоби имаше. И појави вам се
нека тајна, јер када Тамар рађаше, дете из утробе помоли
руку. Бабица која седеше ту привеза детету црвену
врпцу за руку коју помоли да се позна које се прво роди.
Потом дете сакри руку у утробу. Онда се роди друго де
те, а онда оно које је руку испружило и обележено
црвеном врпцом. И даде се име прворођеном Фарес, што
значи пресечење, јер пресече природни чин. А
обележени, који се хтеде најпре родити, роди се за
Фаресом и даде му се име Зара, јер он беше навештавање
старих и нових људи. Као што беху стари пре постојећег
закона, тако се у закону исправише законом
надзиравани. Спази, дакле, Авеља, и Сита, и Еноха, и
Еноса, Ноја, и Авера, такође и Авраама, који оставише
оца свога Бога ради, као и Јова и Мелхиседека и друге
пророке који говораху о Христовом доласку. Али као
што Зара скри руку у утроби, тако и закон покривен и
скривен беше од Израиља. Роди се Фарес, а потом изиђе
Зара и појави се црвена врпца, која је крвљу Христовом
обележена.
Али разумите и ово, чеда моја, да два духа постоје у
човеку – истинити и преласни, а између њих је умна мисао.
И к њој жели приклонити се истинити, а прелазни
приклонити се прсима човека. И свако познаје свога
Господа и нема времена када се може утајити људско дело,
јер у прсима кости његове уписа се пред Господом. И дух
истинити служи обојма пред Господом: и разобличава се и
изгара од свег срца сагрешивши и не може лице подићи ка
судији.
И сада, децо моја, говорим вам ово: Господ је дао
Левију свештенство, а мени повери царство. Мени пак
многа жалост беше, јер ће у последње дане бити ратови
чести у Израилији. И сами међу собом почећете раздоре.
И наићи ће на вас глад, и мóра, и поробљавање и свака
пагуба. И ушкопићете децу своју за службу жена ваших.
И затим ће вас Господ подсетити на милост. И биће спас
 (458)

Израиљу у доласку Бога истинитог. Засијаће звезда од

Јакова и устаће човек из мог племена као сунце праведно
идући са људима у правди и истини. И нити један грех
неће се наћи у њему. И њиме ће се отворити небеса да
излију дух благослова од светог Оца. Он ће излити
благодат духа на вас и биће му синови у правди и поћи
ће по првој и последњој заповести његовој, јер он је
изданка Бога Вишњег и источник у живот сваког тела.
Тада ће се просветлети скиптар царства мог. Из корена
вашег биће младица, а из ње ће изићи жезао правде
народима судити и спасавати све који призивају његовог
Бога.“
И ово рекавши предаде душу своју Јуда, четврти син
Јаковљев и Лијин. А поживе 119 година. И изнесоше га
синови његови и погребоше га у Хеброну са очевима
његовим.
*
Изворни наслов је Слово о престављењу Јуде, четвртог сина
Јаковљевог.
Завет патријарха Исахара *
(Из палеје с тумачењем)
Потом Исахар позва синове своје и рече им:
„Послушајте, чеда, Исахара, оца вашег, и чујте
речи моје. Ја се родих као пети син Јаковљев заслугом
бунике.“
И потом настави реч:
„Не знате ли, чеда моја, како проживех у животу
мом простотом срца мог, како сваки труд јеђаше снагу
моју. И Господ двоструко твораше рукама мојим. А
оцу мом Јакову стварах сваку угодност. И не
разгневих срце моје ни у чему. И бејах још жешћи у
свакој његовој вољи. И бејах трудољубац преко сваке
мере. И виде отац мој Јаков како Бог помаже простоти
мојој. И не бејах лењ у делима мојим нити покуђен,
нити завидех ближњем, нити оклеветах некога, нити
похулих живот људи који живе исправно у мојим
очима.
 (459)

И сада послушајте, чеда, мене Исахара, оца вашег,

и идите у простоти душе своје, јер онај који у
простоти иде, зла не пожели, и ризнице многоцене не
жели стицати, нити жели отимати, ближњег не
осуђује, и увреде не упућује људима, и храну
различиту не тражи, и одећу красну не воли, и дуге
године не жели, него само свагда чека вољу Господњу
у доброти смерности своје. Зато и преласни духови
ништа код њега не успеју, јер не посматра лепоте
женске да не оскрнави живот у уму свом. Нити јарост
улази у мисао његову, нити завист говори души
његовој, нити метеж чује у простоти својој. Све види,
али не прима очима лукавим. Не иде кроз грешку, него
ходи по доброти душе своје чувајући закон Господњи.
Такође и ви, чеда моја, стичите простоту ума свог у
свему, и узљубите ходити у њој, и сједините се с њом,
и послушајте заповести Господње, и на дела ближњих
не хулите, него узљубите Господа и ближњег свог,
болесног и убогог помилујте, и подмећите леђа своја
за обраду земље своје, и од делања свог приносите
Господу са похвалом и примићете од њега благослов
као и Авељ раније. Удостојите, чеда моја, Левија и
Јуду, јер њих двојицу прослави Господ, пошто се
усели у њих, више од свих синова Јаковљевих. Једном
се даде свештенство, а другом царство. То послушајте,
али знајте, чеда моја, да ће у последње време синови
ваши оставити простоту и окренути се незаситости. И
оставиће незлобивост и кренуће ка злочинству. И
оставивши заповести Господње саставиће се са
врагом. И оставивши делање, поћи ће ка лукавим
мислима и расуће се по народима и постаће робови
непријатељима својим. А ви испричајте ово деци
својој.“
И ово рекавши, предаде душу. Поживе 122 године.
*
Изворни наслов је О завету Исахара, петог сина Јаковљевог и о
доброумљу и престављењу његовом.
 (460)

Завет патријарха Завулона *

(Из палеје с тумачењем)
Позва, дакле, Завулон к себи синове своје и рече им:
„Послушајте, синови, мене Завулона! Чујте речи
оца вашег! Ја сам Завулон, благ дар родитеља мојих.
На рођењу мом обогати се отац мој Јаков. Када
нашарах жезло, он прими почаст. А ја не знађах
колико сагреших и безакоње учиних. Поред тога не
видех шта учинисмо брату нашем Јосифу. Чух да не
беше воља моја, те много плачући и тугујући мољах се
браћи мојој да не учине неко зло у Израилији. И потом
не престајах жалити много дана за Јосифом, јер га
хтедоше убити Симеон и Гад. И дадох душу своју за
душу његову. И сада невин бејах у продаји брата
нашег Јосифа.
 (461)

А ви, чеда, послушајте мене Завулона, оца вашег,

и сачувајте заповести Господње. Чините милост брату
свом и милосрђе сваком човеку, јер због тога ме
благослови Господ. Господ зна свачију мисао, да ли
има милости у срцу. Шта ко чини ближњем свом, тако
ће и Господ учинити њему. И браћа моја боловаху и
синови њихови умираху због Јосифа, јер не учинише
милост у срцима својим према брату Јосифу. А вас,
синови моји, Господ сачува од болести, као што и
сами знате.
Сада, чеда моја, волите један другог и не
помишљајте ни на какву злобу према брату свом, јер
мржња разлучује душу од тела и Божију благодат
прогони. Мржња доноси једночедност, и рођаке
раздваја, и ум смућује, и иметак уништава, али
мислите“, рече, „децо моја, на воде како теку заједно,
те камење, и дрвље, и земљу и песак носе. Ако ли се
на многе разделе, земља их покрије и буду лако
препречене. А ви ако се разделите, бићете такви. Не
раздељујте се на два дела, јер све што је Господ
створио по двоје – рамена, руке – дао је над свима
старешинство, да слушају једну главу. Разумех у
писањима отаца мојих да ћете се поделити у
Израилији, и да ћете се приклонити двама царствима,
и сваку мрзост чинити, јер ћете се сваком идолу
поклонити, и поробиће вас непријатељи ваши, и
озлобићете се у разним земљама свим болестима и
жалостима. И потом, опоменувши се Бога, покајаћете
се. И узвратиће вам Господ, јер је милостив и
добросрд не помињући зла синовима човечијим, јер су
телесни духови лукави и варају их у сваком делу. И
потом ће вас просветити сам Господ светлошћу
правде. И вратићете се у земљу своју. Ту у Јерусалиму
ћете и угледати Господа. И онда ћете га у лукавству
дела својих разгневити и лишени ћете бити до краја.
И сада, чеда моја, когод од вас чу заповеди оца
вашег Завулона, нека се боји Господа Бога свом
 (462)

душом и крепошћу. Ако ли неко не слуша моје речи,

Господ ће навести на њега огањ вечни.“
И то рекавши усну. Поживе 114 година. А синови
његови спремивши га положише га у ковчег и
пренеше у исту пећину са очевима његовим.
*
Изворни наслов је Слово о завету Завулоновом и о смрти његовој.

Завет патријарха Дана*

(Из палеје с тумачењем)
Призва Дан синове своје к себи и рече:
„Послушајте, синови Данови, речи моје! И чујте
речи уста оца вашег, јер ово искусих у срцу мом кроз
живот свој пошто је добро и богоугодно, истина са
праведним поступањем. А лаж и гнев су вражији, јер
кроз та зла учи људе. Испричаћу вам данас, чеда моја,
како у срцу свом помишљах на смрт Јосифову, тог
богоумног и истинског мужа. И радовах се продаји
његовој, јер га отац више волеше него нас. Дух
зависти и погубни говораше ми:
,Узми мач и убиј Јосифа. Заволеће те отац када
умре Јосиф.‘
 (463)

То беше дух злобе који ме присиљаваше. И бејах

као рис који вреба јаре. Тако и ја пазих на Јосифа, али
Бог оца мог Јакова не даде ми да учиним ово
безакоње, те не нађох никада самог Јосифа. И сада,
чеда моја, ето, ја умирем. Говорим вам истину: ако се
не сачувате сами од духа лажи и гнева, или ако не
заволите дух истине и милосрђа страдаћете, јер
људски гнев заслепљује. Када још к њему приступи
дух немилосрђа, не зна се за братску љубав, нити се
оца бојите, нити мајку поштујете, нити се уздржавате
пред старијим, нити се људи стидите, нити децу
жалите јер вас обузима дух гнева, и ослепљује вам
душевне очи, и лажју помрачује ум, и даје свој зао вид
и намеће своје очи, и не познајете истину, и даје вам
дух зао и срце своје те на брата идете са завишћу и
свађом, и гнев његов овладава душом вашом. И када
неко учини безакоње, сам се оправдава за своје
недело, не знајући како суд Божији изиђе и оштрица
мача сиђе на главу његову. И када се отргне душа
његова из тела нема се вратити више, а учињено биће
му пред очима, јер послуша дух зависти. Тај дух
свагда са лажју ходи са десне стране Сотоне, и када
види гневног човека, приближи му се и заслепљује му
ум и тако подиже велики гнев у души његовој.
Разумејте, чеда, да тај дух долази од Сатане
гневном човеку и покреће на то да се не сетите
Господа, него да окончавате безакоње пред Господом
и пред мноштвом анђела његових. Дакле, када вам
неко говори, а ви, чеда, не покрећите се на гнев
смућујући душу да Господ одступи од ње и овлада
њом враг, него сачувајте, чеда моја, заповест
Господњу. И закон Господњи волите, и мрзите лаж и
одступиће од вас гнев. И истину говорите сваком
ближњем свом и побећи ће од вас враг не могавши
победити вас. И волите Господа целог свог живота, јер
видех како у последње време одступисте од Господа
одлазећи духу злобе. Разумех у књигама Еноха
 (464)

праведног да ћете многе казне и ране задобити и

потом вративши се Господу бићете помиловани; и да
ћете се светом Јерусалиму веселити. Потом ће вас дух
преласни бацити у безакоње јер не призвасте име
Господње нити послушасте свете његове. Господ ће
тада бити усред Јерусалима и ходаће са људима. А
свети Јерусалим је у понижењу и сиромаштву, зар не
сазнадосте? И који верује у Њега неће пропасти.
Живот небески примиће они који почну са анђелима
веровати у Њега. Враг ће се журити да саплете све оне
који призивају Господа, јер Сатана зна у који дан ће
[људи] познати Бога, и скончаће се царство вражије. И
биће у време безакоња Израиљевог да ће Господ
одступити од вас и сматраће вас за народ који не
испуњава вољу његову, јер нико није прикладнији од
анђела. И име Његово биће међу свим народима, јер је
спас, истинит, милосрдан, кротак и смеран учећи по
целом закону. А ваш кнез биће Сатана и сви духови
његови биће међу вама.
Ово вам заповедих, чеда, да и ви казујете роду
вечито како бисте, смиривши се, Богу послужили, не
би ли племе моје било у спасу до века.“
Ово рекавши изљуби их и предаде душу. А синови
његови потом донеше га у Хеброн и положише га у
исту пећину где су Авраам, Исак, Јаков. Поживе, пак,
125 година.
*
Изворни наслов је Слово о завету Дановом и о јарости и о смрти
његовој.
 (465)

Завет патријарха Нефталима*

(Из палеје с тумачењем)
Исписивање завета Нефталимовог, осмог сина –
Јакова и Вале, Рахилине слушкиње, о јестаственој
благодати. Поче, дакле говорити:
„Послушајте ме, синови Нефталимови!
Послушајте речи оца вашег! Како лаган на ногама
бејах као јелен, одвоји ме отац мој Јаков за сваки
посао, па и вести да носим пошто ме анђео
благослови. Јер сасудар зна колики сасуд жели
направити и узима блато и прави како хоће. Тако и
Господ подобно души ствара тело човеку и по снази
телесној душу улаже, јер ствара према различитој
мери и броју. И нико нема да је преко мере, па се
подобно сваком човеку и власи праве. Нема твари
 (466)

нити земље коју Господ не познаје, јер какве су моћи

човечије такво је и дело његово, какав му је ум такво
му је и знање, каква му је мисао таква му је и снага,
какво му је срце таква су му и уста, какво му је око
такав му је и достојанство, каква му је душа таква му
је и реч, или закон Божији или вражији. Као што је
разлучено између светлости и таме, виђења и
слушања, тако је разлучено између човека и човека и
између жене и жене. И не може се рећи да код некога
нешто није подобно. Све је Бог са складом створио.
Пети састав је у глави човека. Додата му је и коса
за лепоту, срце за мудрост, утроба за распознавање
стомака, тело и утроба за здравље, слезина за гнев,
жуч за мржњу, глас за смех, бедра за силу, ребра за
заштиту, бокови за снагу. Сва ова чувства држе љубав
према Богу. И ако се боји човек Господа свом душом
својом, сва чула своја покорава, јер Господ влада
њима. Ако неко одбаци богољубље и по природи
својој почне се управљати, наступиће гнев, клевета,
неосетљивост, јарост, пијанство, преједање, блуд,
незаситост, оговарање, завист и свака скаредност. И
ако сва дела своја чините у страху Божијем и у ћутању
у коме учествује срце, показаћете да разумете вољу
Божију и да одбацујете вољу ђавољу. Сунце, месец и
звезде не мењају свој поредак. Тако и ви не мењајте
поредак дела својих, јер народи преваривши се
падоше, и оставивши Господа уништише поредак свој,
и последоваше идолима, и одоше трагом духова
преласних, и живот свој са нарушеним поретком
проводе и душа њихова храна Сатани постаје.
Знајте, дакле, чеда моја, и разумејте утврђење
земље и мора. У свеколиком чудотворству Господа
створено је све. Не би било онако са Содомом и
Гомором да нису изменили поредак. А у књигама
Еноховим разумех да ћете ви одступити од закона
Господњег и да ћете почети ходити по сваком туђем
безакоњу. И навешће Господ на вас поробљавање и
 (467)

радићете тамо непријатељима својим. И поживећете у

озлобљењу и жалости док вас све не осуди Господ. И
затим ћете се преобратити и опоменути Господа Бога
свог и вратиће вас на земљу вашу због велике своје
милости. И када будете на својој земљи и опет
сагрешите и Господа оставите, доћи ће милосрђе
Господње – човек из Јудиног колена који чинећи
правду чини милост свима даљим и ближим. С њим ће
засијати спасење и због њега ће се благословити
Авраам, Исак, Јаков. Скиптар његов јавиће се – Бог
који живи на небесима, спасавајући на земљи и
бирајући свете из народа. А ви, не послушавши га,
расућете се по лицу читаве земље, јер вама у почетку
беше обећано царство и Бог се због вас прослави међу
народима. Ви ако разумевши послушате, онда ће и вас
Господ помиловати и анђели ће вам помоћи. Ако ли га
не послушате, то ћете се муци прибројати. Они који га
послушају, припремљени су им престоли и слава на
небесима.“
Ово рекавши, предаде душу Нефталим, осми син
Јаковљев и Валин. Поживе 132 године и погребен
беше у Хеброну у истој оној пећини.
*
Изворни наслов је Слово о завету Нефталимовом и о смрти његовој.
Завет патријарха Гада*
(Из палеје с тумачењем)

Позва, дакле, Гад синове своје и рече:

„Ја, девети син Јаковљев, родих се и бејах крепак
за чување стада, која храњах ноћу. Ако би прилазио
ноћу лав или нека друга звер, убијао бих је. Једанпут
истргох јагње из уста звери и заклавши га поједох га.
Виде то брат мој Јосиф и исприча оцу рекавши: ,Закла
брава и не даде Зелфиним и Валиним синовима.‘ И
гневан бејах на Јосифа због ових речи. И дух гневни
беше у мени и не хтедох га очима својим погледати
 (468)

нити реч чути Јосифову. И хтедох му потрети живот са

земље као што телац потре траву земаљску.
А сада, чеда моја, послушајте речи Вишњег,
истинитог, који створи правду и сав закон. И не
варајте се духом мржње, који је зло за сваког човека.
Све што чините са мржњом мрско је. Ако неко
испуњава закон Господњи, онда га не хвали, јер дух
мржње не жели правду. Ако се неко и боји Бога, он га
не воли, хули на истину, исправљајући му закон
затире га. Клевету поздравља, дрскост хвали, јер дух
засени душу његову. Не сетивши се Господа не желиш
чути речи поуке о братској љубави. Ако наиђе брат
његов онда ће говорити свима, а мучен ће умрети. За
онима који чине добро свагда ће жалити, јер као што
воли, тако ће и мртве оживети, и осуђене на смрт
вратиће. Такође ће и непријатељство живе уморити и
онима који мало сагреше не вели да живе, јер дух
мржње увек помаже Сатани код смрти људи. Дух
љубави у милосрђу помаже закон Божији код
спасавања људи. Зло је, дакле, непријатељство, таму
светлошћу назива, учи клевети и гневу, и сваку злобну
добит ствара и ђавољим делима срце испуњава.
Ово вам говорим, чеда! Истребите мржњу ђавољу
и припојте се љубави Господњој, јер истина прогони
мржњу, и смерни ћете изгубити непријатељство.
Праведни се стиде да чине неправду, не укорени од
другог него од срца свог. Господ провиди мисао
његову. Ето, ја спознах, чеда, када се покајах због
брата Јосифа. Истинско покајање просветљава очи и
одгони и разара грех, разум даје души и управља ум ка
спасу, јер Господ наведе на мене болест бубрега и да
не беше молитве мога оца Јакова, умало да изиђе из
мене душа. Зна Господ чиме човек безаконује. Стога и
утроба моја пажаше без милости на Јосифа. И падох у
немоћ једанаест месеци. Зато и разумех да ми то учини
Господ, јер и ја толико време показивах
непријатељство према Јосифу док не беше продат.
 (469)

И сада, чеда моја, известите свако своју децу и

заволите се делом, и речју и мишљу од све душе своје.
Ако неко погреши према теби, онда најпре сам
уништи у себи дух мржње, а затим мирно проговори
како други не би чули у распри тајне ваше. А ако се
узгорди непријатељ твој, не завиди му, јер свако тело
умреће. Господ приноси хвале онима који чине добра
потребна људима. И ако неко побегне од зла, не
завиди му. Смеран и незавидан у свему Бога хвали и
такав више од свих обогаћује природу врлинама.
Испричајте и ово деци својој: да поштују Јуду и
Левија, јер од њих ће вам Господ засијати спас
Израиљу. Разумех да ће на крају одступити деца ваша
од њега и са свим залима и развратом бити пред
Господом.“
И ово рекавши предаде душу Богу. И погребоше га
у исту ону пећину. И беше укупно Гадових година
125. Ово беше девети Јаковљев син Гад, а Зелфин
беше први.
*
Изворни наслов је Слово о поуци Гада, деветог сина Јаковљевог,
синовима својим и о престављењу његовом. Исписивање завета Гадовог
о мржњи.

Завет патријарха Асира*

(Из палеје с тумачењем)
„Послушајте“, рече, „чеда Асирова, оца свог, и све
што је право пред Господом! Указаћу вам на два пута
која је дао Господ синовима човечијим: две мисли, две
потребе и две нарави. Због тога је и ово двоје супротно
једно другом. Две су мисли у прсима нашим да нас
расуђују. Ако, дакле, човек богољубљу приклони
мисао своју па ако упадне у грех као човек или из
незнања, зашто он затим ускоро устаје? И због
покајања Владика ће му очистити грех јер помишља
на правду, уништава зло, искорењује грех. Ако ли се
 (470)

неко приклони другој нарави својој, онда све мисли на

зло и рђавошћу хвали се и учи уста своја да никада не
говоре истину. И оставивши добро, прихвата зло. Ако
нешто и добро жели учинити, онда и то на зло
преобрати. Ако ли почне добро да чини, опет на крају
на зло дело преокрене пошто је ризница мисли
његових покорена ђаволом. И када је човек испуњен
злим духом, он краде и закида другоме. Када се затим
смилује на сиромаха, то је дволично. А други прељубе
чине и блуд стварају и онда се уздржавају од јела и
посте веома. И то је дволично.
Ово, дакле, чеда, што рекох значи да такви скрнаве
душу а чисте тело. Ја нађох, чеда, у књигама Еноха
праведног да се каже: ,Не будите дволични нити
добротом нити злобом, него са једном добротом
стопите се да Бог почива у њој. И људи желе у њу
проникнути, али злом нарави не запажају доброту.‘ И
сада, чеда, побегните од зла убијајући врагове у
добрим делима својим. Видите, дакле, чеда, да је
двојако у свему и једно испод другог крије се кроз
дело. Пијанство у смеху крије се, а туга у браку, а
храна живота смрт прима, а славу прима бешчашће, а
онај ко право чини у светлости је. Ко чини неправду у
тами ходи. Ја у свом животу ово искусих и не
преварих се у истини говорећи: крај показује правду
или неправду. Када се заповешћу уграби душа руком
анђела Божијег, одмах се ту убрзо јави дух зла
укоревајући мисли и дела. И чува се душа та веома од
злог духа, јер му је чинила у овом животу. Ако је душа
та ишла у истини, она са радошћу угледа анђела
Божијег, и утешиће је анђео у вечном животу. А ви
који не послушате заповести Господње, не будите као
Содом, јер сазнадох у књигама Еноха праведног да
ћете много заблудети и многе казне биће на вама и да
ће вас поробити туђе земље, али опет ћете се милошћу
Господњом вратити на зељу своју коју обећа Господ
праоцу нашем Аврааму. И бићете ту док Вишњи не
 (471)

посети земљу и помилује оне који буду живели на њој.

И он ће доћи као човек, са народом једући и пијући и
мирноћом унизити главу змајеву. Водом ће он спасити
многе у Израиљу као и све народе, јер Бог се у човека
преобрази. Испричајте и ви деци својој и немојте му се
противити. Разумех у књигама Еноха праведног да
неукоревани неће му се покорити и бешчашћем да га
не поштујете не пазећи на закон Божији. Зато ћете се
расути по даљинама земаљским. И бићете у расејању и
беди као вода непотребна. Спознавши тада име
Господње, повероваће и смиловаће им се због Авраама,
јер [познаје] закон истинити.“
Такође им и ово рече:
„Погребите ме у Хеброну.“
И усну сном. И погребоше га синови као што им и
заповеди. А поживе укупно 126 година Асир, десети
Јаковљев и Зелфин син.
*
Изворни наслов је Исписивање завета Асировог о злоби и о
трезвености.

Завет патријарха Јосифа *

(Из палеје с тумачењем)

Чувши ово, Јосиф заплака. Слуге његове и браћа

променише се. И уздахнувши веома, Јосиф им рече:
„Ви ме, браћо, мрзесте, али ме Господ заволе. Ви
ме, дакле, хтедосте убити, а Бог отаца мојих сачува ме.
Ви ме у јаму вргосте, али ме Вишњи изведе. У робље
ме продадосте, али Владика Господ свих ослободи ме
и целом Египту суд даде, а њих ми потчини. У ропство
допадох, а крепка рука поможе ми. Глађу обузет бејах,
а сам Господ прехрани ме. Сам бејах у јами, али Бог
 (472)

оца мога утеши ме. У болести бејах, али Господ

посети ме. У тамници бејах, али Спас радост ми
учини, из уза одреши ме. И из клевете избави ме
Господ. И од злих речи Египћанке избави ме. А ту и
настрадах од свирепе жене, која ме присиљаваше да
сагрешим са њом, али Бог оца мога Израиља избави ме
из тог горућег пламена. И у тамницу бачен бејах, бијен
и укореван. И указа ми Господ милост пред свим
стражарима тамнице, јер Господ не оставља оне који
га се боје истином, било у тамници или у сужањству, у
жалости или у беди. Господ се не стиди као човек,
нити као земаљски изнемогне или одступи, него све то
надзире и у различитим невољама избавља надзирући.
И кроз десет искушења Господ ме учини крепким.
Свагда ме, дакле, Египћанка прелашћиваше говорећи:
,Ако будеш са мном, одрећи ћу се идолâ Египћанина
Пентефрија и вероваћу по законима твога Бога.‘ А ја
јој одговорих: ,Амемфијо, господарице моја, не жели
Бог оне који га се боје у нечистоти, нити је наклоњен
онима који чине прељубу.‘ А она мукама додаваше
лукавства своја како би ме намамила на грех. А ја
мукама не подлезах еда би ме Господ избавио од ње. И
једанпут ми у храну стави отров, а Господ Бог оца мог
откри ми то. Потом она дође у моју кућу, а ја јој рекох:
,Шта, дакле, смишљаш? Зар ћеш ми узети живот без
правде, јер ми посла храну напуњену смртним
отровом? Али знај ти: у расуђивању Бога кога славимо
не успева злодело неверника.‘ И узевши пред њом
почех јести. Рекох: ,Бог отаца наших са мном је.‘ А
она паде на лице своје пред ноге моје и заплака. И
обећа да неће чинити пакости. А иначе у мислима
својим бешњаше. Затим ми приђе имајући жељено на
уму. И ухвативши ме за свиту вучаше ме на одар
постеље своје. А ја свукох са себе хаљину своју.
Утекох од Египћанке. А она не добивши жељено,
оклевета ме господару. Мене тукоше и сместише ме у
тамницу. Египћанку пуштаху к мени и она ми
 (473)

говораше више пута: ,Пристани да ми се испуни моја

жеља и ослободићу те уза и избавити из таме.‘ А ја се
нити помишљу не приклоних њој. Господ воли више
оне који под тамним кровом посте са разумом, него
оне који се у палатама царевим насићују блудом. Који
у разуму живе примају славу. И зна Господ шта им је
за потребу и даје им као што и мени дарова. А сада,
браћо моја, не бојте се. Ја ћу вас прехранити, као и
домове ваше.“
И утехе им говораше. Тако дође Јосиф у Египат,
као и његова браћа. И поче живети у Египту. И обдржа
сву власт египатску. Поживе Јосиф 110 година. И виде
Јефремову децу до трећег рода: Махерове синове,
Манасијиног сина. И виде Јосиф дан не тако далеко од
себе у који ће се придружити дедовима и оцу свом. И
поче говорити ближњим својим:
„Ево, изнемоћаше сва чула моја која ми држе тело
моје. И одступи крепост животна од мене. И престаје
ми власт над снагом, а немоћ се сили у мени и већ
нисам на броју са онима који живе на земљи. Од сада
ћу прећи у станиште отаца мојих. И мало пре смрти
своје рекао бих вам нешто, као и синовима браће
своје. Чусте ли, дакле, чеда моја, колико претрпех од
браће моје? И у ропству њиховом нађох се само да не
бих срамио браћу своју. И ви волите један другог, чеда
моја. Дуготрпељиви будите, не наносећи неправду
један другоме. И веселиће се Бог слози браће. И у
радосном срцу пожелите живети, јер када браћа моја
дођоше живети у Египту, као што и сами знате, вратих
сребро њихово и не укорих их увредама, него их чак и
утеших. Такође и по Јаковљевој смрти заволех их
више него себе, јер их не оставих да живе у жалости.
Што беше у мојим рукама дадох им. Синови њихови
беху и моји синови, а моје синове учиних им слугама.
Душа њихова беше и моја душа. Болест њихова беше
туга моја. И свако страдање њихово беше и страдање
моје, светлост њихова и светлост моја. И мисао моја
 (474)

беше са њима. Не узнесох се са презиром изнад њих

због земаљске славе моје, него им бејах покоран и
смеран узносећи их изнад себе. Ако ви, чеда моја,
желите ходити по закону Господњем, добрима земљу
испуњавајући, и венац царства исплешће вам се, и
милошћу Вишњег заклонићете се и у благослову
Творац ће вас обасјати сунчевим лучама. Ако вам неко
зло жели учинити, а ви према снази својој чинећи
помозите му, и молите се за нас Богу, а он ће вас од
сваког зла силом и влашћу избавити. Сазнасте шта ми
Господ учини укореном, и оклеветаном и проданом. И
све пострадах са трпљењем хвалећи Бога свог. И као
силан пук, наоружан мачем, изведе ме из ропства и из
напасти оте ме, и властелином Египта и свему
доступном учини ме.
Чујте и ово, чеда моја! Рећи ћу вам какав сан
видех. И, ето, дванаест јелена напасаху се. Девет њих
расу се по целој земљи, а за њима и она три. И видех
како се од Јуде роди Девица која имаше одећу од
визона. Из ње изиђе јагње непорочно. И све звери
устремише се на њега. И одоле им јагње. И погуби их
у понижењу. И радоваху му се анђели и народ и сва
земља. Ово ће се збити у своје време. И радоваху му се
у последња времена. А ви, чеда моја, сачувајте
заповести Господње. И поштујте Јуду и Левија, јер ће
вам од њих доћи јагње Божије благодаћу спасавајући
све народе Израиља. И његово царство је вечно
царство које ће доћи, а моје царство окончаће се са
вама као чинија са воћем, не јављајући се по заповести
за вама.“
Чуј, дакле, Јеврејине, шта рече Јосифов сан!
„Видех“, рече, „дванаест јелена како пасу.“ Шта су
јелени? То су дванаест апостола који проповедају
чудеса по свету. „И девет их се“, рече, „расу по целој
земљи“ учећи и крштавајући у име Оца и Сина и
Светога Духа. „Такође“, рече, „за њима и она три“, јер
такође ова три проповедаху и не изишавши из
 (475)

Јерусалима скончаху, као што и Писмо рече. Као што

од Ирода безаконог убијен би мачем Јованов брат
Јаков, такође и ђакон Стефан, назван Првомученик, би
убијен камењем од Јевреја, који повика говорећи
овако: „Господе, не уброј им ово за грех, јер не знају
шта чине!“ А што рече „како се од Јуде роди девица“,
то је Богородица, из Јудиног колена, Јоакимова кћи. А
што рече „која имаше одећу од визона“, то значи
нескврна и несаблазна, чиста и пречиста. „Из ње изиђе
јагње непорочно“ то је Син Божији, кротак, и смеран,
незлобив, непорочан, одакле не зна за грех. И окоти га
као лава, рече. То је реч његовог великог божаства, и
силно и страшно га означава. „И све звери устремише
се на њега“, рече. То је да ви окајани Јевреји видесте
Сина Божијег како смерни лик прима, а ви се као
звери дивље на њега устремисте рекавши: „Узми,
узми, распни! Нека буде крв његова на нама и на деци
нашој.“ „И одоле им“, рече, „јагње“, то јест ускрсну из
мртвих Син Божији, кога ви сматрасте злочинцем. „И
погуби их“, рече, „у понижењу“, то јест предаде на
служење народима. И до данас сте погажени у својим
земљама. „И радоваху му се“, рече, „анђели и људи и
сва земља“. Господ Бог наш, цар небеса и земље,
небеско са земаљским у једно весеље и благодат
сакупи. „Ово ће се“, рече, „збити у своје време.“ Јаков,
дакле, беше 3700. године, а Син Божији роди се 3500.
године. „И радоваху му се“, рече, „у последња
времена.“ То је почетак и крај. То испрва из небића
све приведе. О томе пророци проповедаху. И ми се
радујемо њему све до последњих дана. „А ви, чеда
моја“, рече, „сачувајте заповести Господње. И
поштујте Јуду и Левија, јер ће вам од њих доћи јагње
Божије“, то јест из Јудиног колена, и по чину
Левијевом старешинство прими. „Благодаћу
спасавајући све народе Израиља.“ Разуми ти,
Јеврејине, да се не спасе једино Израиљ, него сви
народи, док се не роди спас и Израиљу. А роди се од
 (476)

Девице и све народе на спас привуче. „Његово царство

је вечно царство“. То разуми овако: не проповеда ли се
и царство оног јагњета од Девице и неће се променити,
рече, у векове?“
И ово рекавши, испружи ноге своје на одру свом и
усну сном вечним. И оплакиваше га сав Израиљ и
Египат, пошто као један уд са њима страдаше. Поживе
Јосиф 110 година и умре.
*
Изворни наслов је Слово о Јосифовом престављењу.

Завет патријарха Венијамина *

(Из палеје с тумачењем)
Позва, дакле, Венијамин синове своје и поче
говорити у уши њихове:
„Ја Венијамин бејах оцу свом Јакову најмлађи од
све браће моје. Када се деда наш Исак роди у Авраама,
овоме беше сто година. Тако и ја када се родих, Јакову
беше сто година. А Рахила ми беше мати. Откако роди
Јосифа беше неплодна дванаест година, али помоли се
Господу са пошћењем дванаест дана. И зачевши роди
 (477)

ме, те због тога добих име Син Дана, што значи

Венијамин. Стога, чеда моја вазљубљена, волите
Господа Бога небеског и чувајте заповести његове.
Подражавајући доброту преподобног мужа Јосифа,
брата мога, биће мисао ваша у доброти. Као што од
мене видесте, тако ћете и ви живети. Бојте се Господа.
Волите брат брата, те ако духови вражији свакакво зло
жалосно измоле од вас, неће имати сасвим власти над
вама у сваком злу тужном. Као што и брата мојег
Јосифа хтеде много људи убити, али Бог га покри јер
се бојаше Бога и вољаше брата свог. Зато немаше
бојати се ичега. Ако би се на њега дало и мноштво
зала и деце [Сатанине], не би успели. Па нити га звери
не би савладале, јер му помаже оно што има према
Богу и што има према брату свом. Мољаше се Јосиф
оцу нашем говорећи: ,Часни оче мој Јакове‘ моли се за
синове своје Богу да им не урачуна Господ грех што
помислише зло због мене!‘ И тако из свег гласа
проговори Јаков рекавши: ,О‘ чедо добро, надвлада ме
милосрђем! Како се испуни на теби пророштво људско
о јагњету Божијем и спасу света, да неоскврњен
умреш у крви завета за спас народа Израиља! То ће
разорити ђавола и његове угоднике.‘
Видите, чеда моја, окончање данâ блаженог оног
мужа Јосифа. Подражавајте, дакле, бистроумље
његово да и ви венац славе примите, јер добар човек
нема тамног ока, него милује све, па чак и грешнике.
Ако ли му зло мисле, он добро чинећи побеђује зло,
али је и од Бога покривен због његових
доброчинстава. Ако се неко и прослави, не завидите
му. Ако се неко обогати, не жудите за тим. Ништег
помилујте. Са болеснима болујте. Родитеље не
заборављајте. Бога узносите. Ономе ко има страх
Божији помажите. Онога ко не зна за Вишњег поучите
и одвраћајте га од неправедног пута. Онога који воли
Бога волите као душу своју, јер ако се привежете за
љубав Божију, онда ће и нечастиви духови побећи од
вас. Где је блага мисао у уму човека и ту сви зли
духови побегну од њега. И мужа праведног никада не
 (478)

укорите. Праведан воли када се укорева, а ћути ако до

душе буде укорен, и молитву чинећи, још светлији
јавља се Вишњем.
Тако, дакле, беше брат мој Јосиф уклонио ум свој
од преласног духа, али за управитеља душе своје
имаше анђела мирног. Тако и ви, чеда моја, не
ожалостите ближњег свог, нити неправедно сабирајте
богатство, нити се наслађујте неправдом, нити се
варајте гледањем очију на зло, него свагда Господ част
ваша да буде, јер он надзире правомислећег. Бежите,
чеда, од зла као од мача, јер мач надносећи се над врат
човека посече, а зло надносећи се над човеком сатре га
и неситом аду у грло вргне га. Зато је мач мати седам
зала: 1. зачиње мисао од непријатеља и рађа завист; 2.
погибељ; 3. жалост; 4. поробљавање; 5. безочност; 6.
метеж; 7. тумач. Због тога Бог предаде Каина у руке
седам неправди за крв брата свог Авеља. За сто казни
Бог наведе једну казну на њега. За убиство брата свог
Авеља од двеста година Каин доби седам стотина
година, а Ламех за седамдесет седмица. Овај суд је до
века. Угледајући се на Каина у братској мржњи и
убиством, на ту муку осуди се.
А ви, чеда моја, бежите од мржње и зла и братске
мржње, али приклоните се усрдно љубави и немојте
имати нечистоте у срцу свом, јер на томе почива Дух
Божији. Као што се сунце не испрља погледајући на
смеће и на блато, али их обоје исуши и одагна смрад,
тако и чистима доликује да буду у нечистоћама
земаљским, јер то разумех у речима Еноха праведног.
Сачувајте се блуда содомског. Пропашћете ако се
ожените женама бесрамним и царство небеско неће
вам бити, и још ће вас убрзо сам узети. И послаће
Вишњи напречац спасење своје, јединородног као
пророка. И сићи ће у прву цркву. И ту ће Господ
похуљен бити, на дрво ће га попети. И биће тада
завеса црквена раздрана на двоје. И тада ће доћи Дух
Божији. Огањ ће се разливати. И отишавши од људи
прећи ће са земље на небо, јер разумех све, да он који
беше понижен на земљи слави се на небесима.
 (479)

У последње време устаће из мог племена вољен муж

пред Господом и чиниће угодна дела разумом новим. И
просвећиваће народе у име нареченог и у света писања
биће уписан. А ви, чеда моја, опомените се. Колико
разумех испричах вам. Ево, већ се предајем гробу, а ви
ме погребите у Хеброну близу отаца мојих.“
И ово рекавши умре Венијамин, дванаести
Јаковљев и Рахилин син. И поживе укупно 120 година.
А сви синови Јаковљеви скончаше у Египту и
предадоше овај завет учења синовима и унуцима
својим. Колико имаху у срцима својим и колико
разумеше провидеше. Светим Духом покретани
прорекоше шта ће се у њихово време збити. То све
известише и рекоше им:
„Имајте добру наду као што ће Вишњи посетити
ниште у ћутању и сатрети оне који не маре за њега. А
синове ваше ако остави, биће после неког времена
расути у пропаст и на презир народима.“
Чу ли, Јеврејине, како ти прорекоше сви синови
Израиљеви по реду, и о рођењу, и о смрти, и о
васкрсењу, и о вазнесењу Његовом на небеса, и о
силаску Светога Духа, и о светим анђелима, и о
сабрању других народа на веру, и о одрицању вашем и
о расејању. Пошто се не кајеш чувши ове божаствене
речи, како ли ћеш са смелошћу приступити Владици
Христу? Да не постанеш храна горком аду са ранијим
Јудејима! Али ако не верујеш снази патријархâ,
указаћу ти на све пророке по реду шта говораху.
*
Изворни наслов је Завет Венијаминов о чистој мисли и о смрти
његовој.

Пропратни текстови
(480)
 (481)

Рукописи и издања
Почетак света
Књига о Адаму и Еви

Апокриф је настао у I веку пре Христа на хебрејском језику у

хеленском окриљу. Претрпео је потоње прераде. Његову
библијску паралелу чини Књига постања. Старији преводи
апокрифа сачувани су на сиријском, арапском, коптском,
јерменском, етиопском, грчком, латинском и словенском језику.
Верзије које су познате код Словена прилично су
 (482)

христијанизоване. У српским преписима издвајају се две основне

верзије, дужа и краћа. У дужој најпре Адам, а затим Ева, говоре
окупљеној деци док у краћој то чини само Ева.

Српски преписи дуже верзије:

XIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број

104, 52б-56б. Само разлике у напоменама уз основни текст према
рукопису из Народне библиотеке у Бечу, број 149: V. Jagić,
Slavische Beiträge zu den biblischen Apocryphen. I. Die
altkirchenslavischen Texte des Adambuches. Denkschriften der
Kaiserischen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-
Historische Classe, Band XLII, Wien 1893, 83-99.
XIV век, манастир Савина, број 29, 6а-13б (после стране 6б
недостаје цео један лист).
XV век, Софија, Народна библиотека, број 681, 52б-62б.
XVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 102а-111б.
XVII-XVIII век, Београд, Архив САНУ, број 147, 70а-76а (без
почетка). Издање: С. Новаковић, Примери књижевности и језика
старог и српско-словенскога, Београд 19043, 489-494.

Сачуван је један српски препис краће верзије и потиче из

треће четвртине XVI века. Налази се у збирци Народне
библиотеке Србије у Београду, број 53, 60б-73а. Издање: Т.
Јовановић, Краћа верзија апокрифа о Адаму и Еви у српском
препису XVI века, Slavia, Prag (у штампи).

Дужа верзија преведена је према препису XIV века из збирке

Народне библиотеке у Београду (стара збирка), број 104, на
основу Јагићевог издања.
Краћа верзија преведена је према наведеном препису збирке
Народне библиотеке у Београду.
Стварање света
Апокриф потиче из ранохришћанског периода и везан је за
боравак првих људи у рају и њихов изгон. У њему су ови догађаји
много краће обухваћени него што их приказује Библија или
апокрифна Књига о Адаму и Еви, мада се доносе нешто другачији
мотиви и појединости.
До данас је сачуван један српски препис и то као непотпун
при крају. Потиче из XVII века и налази се у Народној
библиотеци у Пловдиву под бројем 116 (54), 90а-96б. Издања: К.
Радченко, Заметки о н™которыхъ рукописяхъ Филиппопольской
 (483)

Городской Библіотеки, Известия ОРЯС, VIII, 3, Санкт-Петербург

1903, 336-352; Б. Цоневъ, Славянски рøкописи и старопечатни
книги на Народната библиотека въ Пловдивъ, София 1920, 182-
184; Й. Иванов, Богомилски книги и легенди, Българска академия
на наукить, София 1925; фототипско издање 1970, 322-323.
Апокриф је преведен према споменутом препису из Народне
библиотеке у Пловдиву.

Борба арханђела Михаила са Сатанаилом

Овај апокриф доноси богатство мотива везаних за времена

настанка света и врло драматична збивања како на небесима тако
и на земљи изазвана отпадништвом анђела на челу са
Сатанаилом. У сачуваним српским преписима познате су три
варијанте – дужа, краћа и једна потпуно различита, која је остала
само у фрагменту. Од њих је свака довољно посебна да чини
засебно дело. Својом маштовитошћу и сликовитошћу овај
апокриф послужио је као непосредни узор у настанку српске
народне приповетке Зашто у људи није раван табан и народне
песме Цар Дуклијан и Крститељ Јован.
Дужа верзија сачувана је у једном целовитом српском препису
из друге половине XVI века и налази се у збирци Црквеног
историјско-археолошког музеја у Софији број 1161, 40а-55б.
Издање: А. Милтенова, Апокрифът за борбата на архангел
Михаил със Сатанаил в две редакции, Старобългарска
литература, 9, София 1981, 99-105.
Краћа верзија постоји у једном непотпуном српском препису,
без почетка и краја, из 1515/1520. године у збирци манастира
Никољца, број 82, 53а-58б. Издање: Т. Јовановић, Траг апокрифа
о борби са ђаволом у српској народној књижевности,
Књижевност и језик, XLIII, 3-4, Београд 1995, 33-55.
Могло би се говорити о још једној варијанти овог апокрифа,
потпуно различитој од свих познатих, на основу српског преписа
који потиче из XIV века и који се налази у богатом апокрифном
зборнику у збирци манастира Савине под бројем 29. Нажалост,
он је сачуван само као фрагмент у коме је остало неколико
реченица на крају апокрифа (на страни 145а).
Дужа верзија преведена је према наведеном препису из збирке
Црквеног историјско-археолошког музеја у Софији, према
издању А. Милтенове.
Краћа верзија преведена је према споменутом српском препису
из збирке манастира Никољца, на основу издања Т. Јовановића.
 (484)

Виђења небеса
Варухово откровење

Апокриф је настао у I веку на хебрејском језику. Данас је

познат само у грчкој, етиопској и словенској традицији.
Својевремено је унет у грчки превод Старога завета, у такозвану
Септуагинту. Међу словенским преписима јављају се две верзије.
Једна од важних епизода овог апокрифа тиче се зидања
Вавилонске куле, која се налази у Првој књизи Мојсејевој (11, 7),
где су појединости доста оскудније. Српски преписи познају две
варијанте, једну у којој се говори о налажењу лозе после
библијског Потопа и њеном засађивању, и другу која на почетку
има део из Јеремијиног паралипомена. Својом фантастиком
Варухово откровење иде у ред најмаштовитијих дела ове врсте.

Српски преписи:
трећа четвртина XIII века, Београд, Народна библиотека, број
651 (Зборник попа Драгоља), 168б-180а. Издања: М. Соколовъ,
Апокрифическое откровение Варуха. Древности, Труды
славянской комиссии императорского Московского
археологического общества, т. IV, вып. 1, Москва 1907, 201-258;
Й. Иванов, Богомилски книги и легенди, Българска академия на
наукитъ, София 1925, 193-200.
XIV век, манастир Савина, број 29, 178а-185а. Издање: Т.
Јовановић, Варухово откривење у преписима манастира Савине и
Никољца, Српски језик, I, 1-2, Београд 1996, 563-568.
1409. година, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 828, 204а-213б.
1485/95. година, манастир Никољац, број 52, 338а-346а.
Издање: Т. Јовановић, Варухово откривење у преписима
манастира Савине и Никољца, 569-574.
прва деценија XVI века, Београд, Народна библиотека, број
760, 47а-61а.
прва трећина XVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 20, 43а-
51б. Издање: S. Novaković, Otkriveńe Varuhovo, Starine JAZU,
XVIII, Zagreb 1886, 203-209.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 1а-4б (непотпун при крају).
Издање: Т. Јовановић, Откровење Варухово у препису манастира
Марче, Србнстнчки прилози, зборник у част професора Славка
Вукмановића, филолошки факултет, Београд 2005, 115-122б.
почетак XVII века, Москва, Државни историјски музеј, збирка
А. И. Хлудова, број 123, 294г-297б.
 (485)

XVII век, Нежин, Библиотека Историјско-филолошког

института, број 168/III. (одломци). Издање: М. Сперанскій,
Рукописное собраніе Библиотеки Историко-филологическаго
института князя Безбородко въ г. Нъжинъ, Извъстія Историко-
филологическаго Института князя Безбородко въ Нъжинъ, т.
XXII, Нъжинъ 1906, 27-28.
Преведено према препису из Зборника попа Драгоља на
основу издања Матвеја Соколова.

Књига о Еноху
Енохово име споменуто је на неколико места у Старом завету.
У 5. глави Прве књиге Мојсејеве (стихови 21-24) укратко је
саопштено да је он живео 365 година. Овај податак доводи га у
везу са бројем дана годишњег циклуса сунца те се с обзиром на
то и узношење на небеса он сматра сунчевим херојем или царем.
Поред Књиге премудрости Исуса, сина Сираховог (44, 16; 49, 14)
и Књиге јубилеја (4,17-18, 24), Енох је споменут и у новозаветној
Посланици Јеврејима апостола Павла (11, 5). Апокриф је настао
између II века пре Христа и I века после Христа на хебрејском
или арамејском језику. Постоји више његових верзија, као што су
грчка, етиопска, која је најпотпунија од свих других, те се у
литератури означава као 1 Енох, затим латинска и словенска.
Захваљујући чињеници што је Етиопска, то јест коптска, црква
уврстила ово дело међу канонске књиге, сачувала се
најопширнија верзија Књиге о Еноху. Најобимнија верзија каква
се пренела у словенску традицију настала је током I века.
Сачувани српски преписи познају само краћу верзију. Важност
овог апокрифа вишеструка је јер се у фантастичним представама
небеса и древној симболици налазе веома стара и слојевита
схватања космоса исказана преко Еноховог путовања кроз вишње
просторе.

Српски преписи:
XVI век, Беч, Народна библиотека, Slave 125, 308б-330б.
Издање: Т. Јовановић, Апокриф о Еноху према српском препису из
Народне библиотеке у Бечу, Археографски прилози, 25 (2003),
Београд 2005, 209-238.
XVI-XVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 151, 1а-25а. Издање: S. Novaković, Apokrif o Enohu, Starine
JAZU, XVI, Zagreb 1884, 68-81.
Преведено према препису старе збирке Народне библиотеке у
Београду, на основу Новаковићевог издања.
 (486)

Исаијино виђење

Апокриф потиче из IV века и представља не сасвим усклађену

мешавину коју је сачинило неколико различитих састављача.
Сачуван је у етиопској варијанти, извесним грчким фрагментима,
у појединим латинским и словенским преписима.

Српски преписи:
XIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
104, 144б-148а.
XV век, Москва, Државни историјски музеј, збирка А. И.
Хлудова, број 195, 348а-352а. Издање: А. Поповъ, Описаніе
рукописей и каталогъ книгъ церковной печати библіотеки А. И.
Хлудова, Москва 1872, 414-419.
1485/95. година, манастир Никољац, број 52, 134а-142а.
XVI век, манастир Житомислић, број 140.
последња четвртина XVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III с
22, 257а-260б.
Преведено према препису из збирке манастира Никољца број 52.

Лествица Јаковљева
Апокриф почива на мотиву из 28. главе Прве књиге Мојсејеве
у коме Јаков усни лествицу како се пружа од земље до неба. У
српској традицији дело се сачувало у палеји са тумачењем, у којој
се додатно разлаже свака појединост.

Српски преписи:
1633. година, манастир Хиландар, број 188, 96а-101а.
тридесете године XVII века, манастир Цетиње, број 84.
Преведено према хиландарском препису.

Хероји
Житије и подвизи праведног Јова

Апокриф је настао између I века пре Христа и I века после

Христа. У његовој основи налази се Јовова исповест о својим
искушењима и подсећа на начин како су обликовани Завети
дванаест патријарха, или у извесној мери Књига о Адаму и Еви.
Обиљем дијалога оживљене су многе сцене у овом апокрифу.
 (487)

Српски преписи:
1381. година, Београд, Патријаршијска библиотека, број 219,
267-318 (недостаје неколико реченица на крају).
XV век, Москва, Државна библиотека, збирка П. И.
Севастјанова, број 43, 97б-110б (извесни листови недостају на
крају).
XV век, Београд, Народна библиотека, (стара збирка), број
506, 24б-47б.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 53б-68а.
XVI век, Праг, Народни музеј, број IX Н 21 (Š 12, I), 158а-
177б. Издање: Gj. Polivka, Opisi i izvodi iz nekoliko jugoslavenskih
rukopisa u Pragu, Starine JAZU, XXIV, Zagreb 1891, 136-154.
XVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
149, 51б-72а. Издање: S. Novaković. Apokrifna priča o Jovu, Starine
JAZU, X, Zagreb 1878, 159-170.
Преведено према препису из збирке прашког Народног музеја,
на основу издања Јиржија Поливке.

О Самсону

Старозаветна књига Судије доноси кроз четири главе (13-16)

историју необичног јеврејског јунака Самсона. У апокрифима се
налазе сижејно још обогаћеније верзије о њему. У српским
преписима могу се издвојити три варијанте овог апокрифа, од
којих се једна нашла и у палеји, са стиховима на почетку, попут
састава у стишном прологу.

Српски преписи прве верзије:

XV век, Москва, Државна библиотека, збирка П. И.
Севастјанова, број 43, 66а-71а (на крају непотпун).
1409. године, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 828, 7а-11б.
XV-XVII век, Београд, Архив САНУ, број 56, 248а-252а.
прва половина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 24, 61б-68а.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 68б-71а.

Српски преписи друге верзије:

прва трећина XVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 20,
131б-135б.
XVI век, Софија, Народна библиотека, број 309, 170б-174б.
Варијанта из палеје налази се у препису из 1425/35, у збирци
манастира Никољца, број 83 (15), 199а-205б.
 (488)

Прва верзија преведена је према препису из збирке

Севастјанова.
Друга верзија преведена је према препису из Архива ХАЗУ.
Варијанта из палеје преведена је према наведеном препису из
збирке манастира Никољца.

Пророци
Пророк Мојсеј и цар фараон

Апокриф је заснован на Другој књизи Мојсејевој и Књизи

бројева. Поједина збивања као и имена преиначени су у односу
на Библију. Дело је познато и под називом Мојсејев излазак
(криво састављен).

Српски преписи:
прва половина XVI века, Београд, Архив САНУ, број 24,
палеја, 91а-112а.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 25а-33б (непотпуно).
Преведено према препису из збирке Архива САНУ број 24.

Пророк Самоил
Сижејно полазиште апокрифа лежи у другој глави Књиге
пророка Данила уз прилична одступања. Основу чини тумачење
Навуходоносоровог заборављеног сна, чије разрешење доноси
пророк Самоил.

Српски преписи:
XIV век, манастир Савина, број 29, 29б-30б.
XVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 116б-117а.
Преведено према препису из збирке манастира Савине.

Слово пророка Јеремије о плењењу Јерусалима

Извесни мотиви из библијске Књиге пророка Јеремије

истоветни су са овим апокрифом, у коме се на целовитији
приповедачки начин решавају поједине епизоде везане за
 (489)

вавилонско плењење Јерусалима, које се десило 587. године пре

Xриста. Српски преписи познају две његове верзије.

Српски преписи прве верзије:

XIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
637, 64а-84а. Издање: S. Novaković, Apokrifi jednoga srpskog
ćirilovskog zbornika XIV. vieka, Starine JAZU, VIII, Zagreb 1876, 40-
48.
XIV век, Москва, Државни историјски музеј, збирка А. И.
Хлудова, број 195, 335а-341а. Издање: А. Поповъ, Описаніе
рукописей и каталогъ книгъ церковной печати библіотеки А. И.
Хлудова, Москва 1872, 406-413.
последња четвртина XVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III с
22, 246а-251а.
средина ХVI века, Софија, Библиотека Бугарске академије
наука, број 75, 120б-126б.
ХVII век, Праг, Народни музеј, број IХ Н 16 (Š 19), 275б-287а.
Издање: Gj. Polívka, Opisi i izvodi iz nekoliko jugoslavenskih
rukopisa u Pragu, Starine JAZU, XXI, Zagreb 1889, 221-224.

Српски преписи друге верзије:

око 1360/70, манастир Никољац, број 34, 60а-64б.
1573. година, Београд, Народна библиотека, број 639, 133б-140б.
почетак ХV века, Беч, Народна библиотека, Slave 32, 141б-
146а (непотпуно).
око 1503. године, Дечани, број 59, 154б-162б.
друга половина ХV века - прва половина ХVI века, Беч,
Народна библиотека, Slave 53, 132б-139б.
осма деценија ХVI века, Дечани, број 60, 168а-168б (непотпуно).
1594. године, Љубљана, Народна и Универзитетска
библиотека, Копитарева збирка, број 19, 128а-134б.
Прва верзија преведена је према препису старе збирке
Народне библиотеке број 637 на основу Новаковићевог издања.
Друга верзија преведена је према препису из 1573. године из
збирке Народне библиотеке у Београду број 639.

Прекрасни Јосиф и Асенета

О Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа

Овај по варијантама веома разуђен апокриф има своју основу

у Првој књизи Мојсејевој, и то почев од 37. главе па даље.
Јосифов живот приказан је скоро у свим периодима, са
нарочитим освртом на његову продају и боравак у Египту, у коме
 (490)

је спасавао народ од невоља које су доносиле гладне године. Неке

од постојећих варијаната ближе су библијском току збивања, а
неке од њих имају знатног удаљавања. Овде су узете у обзир три
верзије

Српски преписи прве верзије:

ХV век, Москва, Државни историјски музеј, збирка А. И.
Хлудова, број 241, 46а-51а.
прва деценија XVI века, Београд, Народна библиотека, број
760, 68б-85а.
1520. година, Загреб, Архив ХАЗУ, број IV а 24, 25б-28а.
Издање: М. Решетар, Либро од мнозијех разлога. Дубровачки
ћирилски зборник од г. 1520, СКА, Зборник за историју, језик и
књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на
српском језику, књ. ХV, Ср. Карловци 1926, 37-40.
ХVI-ХVII век, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43, 244а-252а.

Српски преписи друге верзије (западног порекла):

1550/60. година, Београд, Народна библиотека, број 673, 51а-93а.
ХVIII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
562, 59а-101а.

Српски преписи верзије која потиче из палеје са тумачењем:

1633. година, Хиландар, број 188, 105а-112б.
тридесете године ХVII века, манастир Цетиње, број 84.
Прва верзија преведена је према препису Архива ХАЗУ, број
III а 43.
Друга верзија преведена је према препису из збирке Народне
библиотеке, број 673.
Варијанта која потиче из палеје са тумачењем преведена је на
основу хиландарског преписа.

Српски преписи осталих, овде необухваћених, верзија:

варијанта (на народном језику у рукописима типа Дамаскина):
крај ХVII века, Сарајево, Црква светих арханђела, без броја,
на почетку рукописа.
варијанта под називом Слово о крепости Јосифовој:
трећа четвртина ХIV века, Београд, Народна библиотека
(стара збирка), број 104 68б-80а.
посебна варијанта: ХVII век, Београд, Народна библиотека
(стара збирка), број 738, 72а-89а.
посебна варијанта под називом Слово светог Јефрема Сирина.
1350/1360. година, Дечани, број 95, 72а-91а.
1409. година, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 828, 20б-31а.
 (491)

XV век, Москва, Државни историјски музеј, збирка А. И.

Хлудова, број 195, 97а-107б.
ХV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број 36,
1а-27б.
последња четвртина ХVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III с
22, 42б-52а.
ХVI век, Софија, Народна библиотека, број 309, 27а-56б.
ХVI-ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 166.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
149, 72а-104б.
ХVII век, Праг, Народни музеј, број IХ Н 16 (Š 19), 170б-179а.
1741. година, Београд, Архив САНУ, број 136, адаптација
Гаврила Стефановића Венцловића, 446а-469б.
ХVIII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
916, 150а-160б.

Житије и исповест Асенете

Дело је настало између краја I века пре Христа и краја I века

по Христу на тлу Египта, у време када су Јевреји живели у тој
земљи. Прекрасни Јосиф и Асенета кроз овај апокриф постали су
синоним велике љубави. Мада се Јосиф често спомиње у Библији,
Асенета се у Старом завету јавља само успутно на три места
(Прва књига Мојсејева 41, 45, 50; 46, 20). Апокриф је познат у две
редакције, пуној и скраћеној. Остао је сачуван на грчком,
латинском, сиријском, јерменском, српском, чешком и пољском
језику. Некада је постојао још један апокриф који је био близак са
овим и називао се Молитва Јосифова, али није се сачувао, већ је
познат само из индекса забрањених књига и Оригеновим
исписима. На словенски језик преведен је са грчког према
првобитној, дужој, редакцији. По лиризму и дубини осећања
спада у најлепша дела ове врсте.

Српски преписи:
прва половина ХV века, Београд, Народна библиотека (стара
збирка), број 29, 141а-160б. Издање: S. Novaković, Srpsko-
slovenski zbornik iz vremena despota Stefana Lazarevića, Starine
JAZU, IX, Zagreb 1877, 27-42.
трећа четвртина ХV века, Букурешт, Румунска академија,
Slave 306, 435а (432а) - 457а (454б).
 (492)

Преведено према рукопису старе збирке Народне библиотеке

у Београду на основу Новаковићевог издања.

Авраамов циклус
О Мелхиседеку

Овај апокриф говори о Мелхиседеку као старозаветној

личности која се ретко спомиње у Библији (Постање, ХIV, 18;
Псалми, CIХ, 4). На извесним местима у новозаветној Павловој
Посланици Јеврејима (главе V-VII) преко Мелхиседека тумачи се
порекло Христове високе свештеничке части. У српским
преписима постоје две верзије, од којих се једна јавља углавном у
зборницима мешовитог састава, а друга у историјској палеји.

Српски преписи основне варијанте:

ХIV век, манастир Савина, број 29, 15а-17б.
ХVI-ХVII век, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43, 240б-243б.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 117б-119б.
ХVIII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
916, 43б-47а.
Српски преписи варијанте у палеји:
1425/35. година, манастир Никољац, број 83 (15), палеја, 136б-
140б.
1430/40. година, Београд, Музеј Српске православне цркве,
број 42, палеја, 64б-68а.
1442. година, Београд, Архив САНУ, број 446, Горички
зборник, 72а-75б (прекинуто при крају). Издање: Т. Јовановић,
Апокриф о Мелхиседеку у препису Горичког зборника, у: Никон
Јерусалимац, Вријеме – личност – дјело, Зборник радова са
међународног научног симпосиона на Скадарском језеру 7-9.
септембра 2000. године, „Светигора“, Цетиње 2004, 223-235.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 19а-21а.
прва половина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 24,
палеја, 8б-11б (има прекид у средини).
Основна варијанта преведена је према препису манастира
Савине.
Варијанта из палеје преведена је према Горичком зборнику, са
окончањем из преписа Музеја Српске православне цркве у
Београду, број 42.
 (493)

Гостољубље Авраамово

Апокриф има своју паралелу у I књизи Мојсејевој (главе

ХVIII-ХIХ), као и у Књизи Јубилеја (ХVI глава). У српским
преписима јавља се у две варијанте, једној као Гостољубље
Авраамово, а другој под називом О Светој Тројици.

Српски преписи Гостољубља Авраамовог:

ХIV век, манастир Савина, број 29, 17б-21б, 196а-196б.
ХIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
104, 58а-60а.
1425/35. година, манастир Никољац, број 83 (15), палеја, 132а-
136б.
друга четвртина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 144,
1а-2б. Издање: З. Витић, Апокриф о гостољубљу Аврамовом у
српском рукописном наслеђу, Археографски прилози, 14, Београд
1992, 88-92.
око 1550. године, Београд, Музеј Српске православне цркве,
Збирка Радослава Грујића, број 219, 22а-23б (непотпуно при крају).
средина ХVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43, 191б-196б.
ХVI век, Загреб, Архив ХАЗУ, III а 10, 78б-83а.
ХVI-ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 738, 120а-124б.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 120а-124а.

Српски преписи варијанте О Светој Тројици:

1425/35. година, манастир Никољац, број 83 (15), палеја, 144а-
149а.
1430/40. година, Београд, Музеј Српске православне цркве,
број 42, палеја, 68б-71б. Издање: З. Витић, Апокриф о
гостољубљу Аврамовом у српском рукописном наслеђу,
Археографски прилози, 14, Београд 1992, 93-98.
прва половина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 24, 14б-19б.
Гостољубље Авраамово преведено је према рукопису
манастира Савине број 29.
Варијанта О Светој Тројици преведена је према препису из
палеје Музеја Српске православне цркве број 42, на основу
издања З. Витић.

О Исаку

У српским преписима познате су бар четири верзије овог

апокрифа. Једна је дужа, а друга краћа, а слично је и са друге две
које се налазе у палеји са тумачењем. Основа прве верзије налази
 (494)

се у 22. глави Прве књиге Мојсејеве, где Господ куша Авраама

заповедивши му да жртвује свога сина Исака. Друга варијанта
ослања се на 27. главу исте књиге, у којој је изнето ривалство
Исакових синова Исава и Јакова.

Српски преписи прве верзије:

ХIV век, манастир Савина, број 29, 22б-25б.
ХIV век, Скопље, Архив Македоније, број II–2, 56а-56б
(непотпуно при крају).
1425/35. година, манастир Никољац, број 83 (15), палеја, 152б-158а.
прва половина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 24, 20б-23а.
средина ХVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43, 196б-198б.
последња четвртина ХVI века, Београд, Народна библиотека,
број 38, 31а-34а.
последња четвртина ХVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III с
22, 39б-42б.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 114б-116а.
Друга верзија има један српски препис, који потиче из треће
четвртине ХVI века, сада у збирци Народне библиотеке у
Београду са сигнатуром 53, 137б-141а.

Српски преписи прве верзије из палеје с тумачењем:

1633. година, манастир Хиландар, број 188, 87а-90б.
тридесете године ХVII века, манастир Цетиње, број 84.

Српски преписи друге верзије из палеје с тумачењем:

1633. година, манастир Хиландар, број 188, 92б-95б.
тридесете године ХVII века, манастир Цетиње, број 84.
Прва верзија преведена је према препису манастира Савине
број 29.
Друга верзија преведена је према препису Народне
библиотеке у Београду број 53.
Прва и друга верзија из палеје с тумачењем преведене су
према препису из збирке манастира Хиландара број 188.

О праведном Аврааму

Апокриф доноси само неке тренутке из Авраамовог живота,

од којих су најударнији о његовом одрицању од идола и сусрет са
царем Хетејем. Спис је у литератури познат као Апокалипса
Авраамова и сачуван је углавном у словенским рукописима.

Српски преписи:
 (495)

ХIV век, манастир Савина, број 29, 13б-15а.

ХIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
104, 57а-57б.
1520. година, Загреб, Архив ХАЗУ, број IV а 24, 28а-28б.
Издање: М. Решетар, Либро од мнозијех разлога. Дубровачки
ћирилски зборник од г. 1520, СКА, Зборник за историју, језик и
књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на
српском језику, књ. ХV, Ср. Карловци 1926, 55-57.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 112а-114а.
1735-45. година, манастир Савина, број 31, 25б-27б.
Преведено према препису манастира Савине број 29. Део који
недостаје, обима једног листа, попуњен је према препису ХV
века, некада у збирци манастира Светог Павла на Светој Гори,
број 109, а данас незнано где је и да ли више постоји, који има
извесне бугаризме и слаже се у великој мери са овим преписом.
Узето према издању: П. А. Лавровъ, Апокрифическіе тексты,
Известия Отдъленія русского языка и словесности
Императорской академіи наукъ, томъ LХVII, кн. 3,
Санктпетербургъ 1899, 70-72.

Како Сара учаше свог мужа Авраама

Апокриф има извориште у Првој књизи Мојсејевој (главе 16-
17), са благосиљањем Авраамовог потомства и чудесним
Сариним рађањем у поодмаклим годинама.

Српски преписи:
ХIV век, манастир Савина, број 29, 21б-22б.
ХV-ХVI век, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 1229, 179б-181а.
прва половина ХVI века, Београд, Архив САНУ, број 24, 19б-20б.
Апокриф је преведен према препису из збирке манастира
Савине број 29.

О смрти Авраамовој

Апокриф нема одговарајућу паралелу у Библији, јер оно што

се у њему излаже о Авраамовој смрти на доста маштовит начин,
само успутно спомиње се у Првој књизи Мојсејевој (ХХV, 8).
Састав је познат у литератури као Авраамов завет. У српским
преписима сачувале су се две доста различите варијанте.
 (496)

Српски преписи прве варијанте:

ХIV век, манастир Савина, број 29, 24б-29б.
1409. година, Београд, Народна библиотека (стара збирка),
број 828, 17а-20б.
1520. година, Загреб, Архив ХАЗУ, број IV а 24, 39а-41а, (без
завршетка). Издање: М. Решетар, Либро од мнозијех разлога.
Дубровачки ћирилски зборник од г. 1520, СКА, Зборник за
историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење,
Споменици на српском језику, књ. ХV, Ср. Карловци 1926, 57-59.
ХVI век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
104, 64а-68а.
ХVII век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
738, 124б-134а.

Српски преписи друге варијанте:

крај ХIII – почетак ХIV века, Санкт Петербург, Руска Народна
библиотека, број Q. п. I. 69, 23б-34а.
ХV-ХVII век, Београд, Архив САНУ, број 56, 178а-184б.
Прва верзија преведена је према препису из збирке манастира
Савине број 29.
Друга верзија преведена је према препису из збирке Архива
САНУ број 56.

Давид и Соломон
Како Давид написа Псалтир

Овај апокриф кроз необичне мотиве говори о настанку

Псалтира. У српским преписима познат је у две потпуно
различите варијанте. Прва је дужа, садржајнија и мотивски
богатија. Друга варијанта налази се понекад у предговору
Псалтира и носи назив Како је настао Псалтир. У њој се наводи
неколико инструмената на којима се пратило певање Псалама.
Један од њих називао се псалтир.

Српски преписи прве варијанте:

1485/95. година, манастир Никољац, број 52, 179а-180б.
Издање: Т. Јовановић, Српски преписи апокрифа „Како Давид
написа Псалтир“, Археографски прилози, 21, Београд 1999, 308-
309.
ХV век, Софија, Народна библиотека, број 677 (Тиквешки
зборник), 18а-19а. Издање: Т. Јовановић, н. д., 307-308.
 (497)

трећа четвртина ХVI века, Београд, Народна библиотека, број

53, л. 56а-57б. Издање: Т. Јовановић, н. д., 312-313.
ХVI век, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 10, 49а-50б. Издање:
Т. Јовановић, н. д., 309-310.
ХVI-ХVII век, Архив ХАЗУ, Загреб, број III а 43, 239а-240а.
Издање: Т. Јовановић, н. д., 311-312.

Српски преписи друге варијанте:

крај ХV века, Народна библиотека, Беч, Slave 51, 1а-3б.
крај ХV или почетак ХVI века, Београд, Универзитетска
библиотека, Ћоровић, број 9, 1а-2а.
Прва варијанта преведена је према препису из збирке
манастира Никољца, број 52, на основу наведеног издања.
Друга варијанта преведена је према препису из збирке
Народне библиотеке у Бечу, број 51.

О цару Давиду

Ова надахнута повест о зачећу цара Давида и о његовом

бурном животу садржи и епизоду која се јавља као засебан
апокриф под називом Како Давид написа Псалтир.

Српски преписи:
ХIV век, Београд, Народна библиотека (стара збирка), број
104, 60б-61б.
средина ХVI века, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 43, 236а-240а.
Преведено према препису из збирке Архива ХАЗУ у Загребу,
број III а 43.

Премудрости Соломонове

Под овим називом апокриф доноси циклус наративних целина у

којима се приповеда о Соломоновој мудрости. У словенским
преписима он се скоро и не јавља у пуном циклусу. У ретким српским
преписима налазе се само поједини делови из опширне верзије.

Српски преписи:
ХVI век, Загреб, Архив ХАЗУ, број III а 10, 50б-52б.
ХVII век, Софија, Народна библиотека, број 684, 92б-94б.
Издање: Б. Цонев, Опис на славянските ръкописи в Софийската
народна библиотека, том II, София 1923, 227.
 (498)

Преведено према препису из збирке Архива ХАЗУ у Загребу,

број III а 10.

О Соломону
Једна од епизода из Соломоновог емотивног живота нашла се
у овом делу. Својим мотивима апокриф је утицао на настанак
српске народне приповетке Једна гобела у као, а друга из кала.

Српски преписи:
ХIV век, Београд, Народне библиотека (стара збирка), број
104, 62а-64а. Издање: М. Сперанскій, Зам™тки о рукописяхъ
Белградскихъ и Софійской библіотекъ, Известія Историко-
филологическаго Института князя Безбородко въ Нежинъ, т. 16,
Москва 1898, 67-73.
ХV/ХVI век, Софија, Народна библиотека, број 308, 38а-45б.
Преведено према препису из збирке Народне библиотеке у
Софији број 308.

Завети дванаест патријарха

Засебан циклус апокрифа под називом Завети дванаест

патријарха тиче се старозаветних патријарха, Јаковљевих
синова, чија су имена по старешинству следећа: Рувим, Симеон,
Левиј, Јуда, Исахар, Завулон, Дан, Нефталим, Гад, Асир, Јосиф и
Венијамин. Старије хришћанске књижевности познају различите
саставе у облику „завета“ као што су Завет првосазданих, Завет
три патријарха, Завет Јакова и још неке. Ипак, најпознатији од
свих њих у хришћанском свету тичу се Завета дванаест
патријарха. Ови апокрифи без своје непосредне библијске
подлоге настали су на хебрејском језику крајем II века пре
Христа. Сваки од појединачних апокрифа остварен је као
обраћање патријарха на самрти својим потомцима којима су
упућене моралне поуке, засноване на личном искуству. Притом је
указано на животна застрањивања кроз која су прошли, са жељом
да њихови потомци не понове исте грешке као и да им опросте
учињене грехе. Ови завети грађени су према сличном
композиционом моделу где се излаже најпре историјски, а онда
поучни део. Сачувани су рукописи на грчком, јерменском и
словенском језику. У словенским преписима Завети се углавном
налазе у оквиру Палеје с тумачењем и то у дужој и краћој
верзији. Нарочито су очувани руски преписи Завета. Два једина
сачувана српска преписа свих дванаест завета потичу из превода
 (499)

са руског предлошка. Оба садрже краћу верзију Завета. Поред

ових преписа, где се јавља свих дванаест завета, једино се Завет
патријарха Рувима среће и на издвојеним местима ван палеје. У
тим посебним преписима он се разликује од краће верзије, и
изгледа да је пренет у српску традицију неким другим путем и на
основу другачијег превода.

Завет патријарха Рувима

посебна варијанта

Српски преписи:
1425/35. година, манастир Никољац, број 83 (15), палеја, 107б-
112а. Издање: Т. Јовановић, Завет патријарха Рувима у препису
збирке манастира Никољца, Зборник посвећен професорки
Климентини Ивановој (у штампи).
1430/40. година, Београд, Музеј СПЦ, број 42, палеја, 49а-51б.
Издање: М. Сперански, Единъ югославянски пр™водъ отъ
„Зав™тит™ на дванадесетьт™ патриарси“, Сборникъ за народни
умотворения, наука и книжнина, ХVIII, София 1901, 249-251.
Преведено према српском препису из палеје манастира
Никољца број 83 (15).

Завети дванаест патријарха из палеје са тумачењем

Посебна врста Завета дванаест патријарха јавља се у

полемичком облику какав је веома распрострањен у источном
хришћанству. О томе сведочи и њихово широко присуство у
византијским хронографима. Они су били доста коришћени у
борби против јеврејске пропаганде са наглашеним полемичким
тоновима. Свих дванаест завета ове варијанте налазе се у два
српска преписа, који представљају палеју с тумачењем. Један од
њих јесте у збирци манастира Хиландара, број 188, из 1633.
године, а други, из тридесетих година ХVII века, до пре десетак
година поуздано је био у рукописној збирци манастира Цетиња,
под сигнатуром 84. То потврђује опис рукописа ове збирке из
1991. године, без детаљног доношења њиховог садржаја: П.
Момировић, Љ. Васиљев, Ћириличке рукописне књиге Цетињског
манастира, ХIV-ХVIII вијек, Цетиње 1991, 270-273. Нажалост,
данас тај рукопис није у Цетињском манастиру. Стога се за ову
прилику ослањамо само на преписе Завета који се налазе у
Палеји са тумачењем из хиландарске збирке, број 188, према
којима су урађени преводи. Преписи појединих завета у овом
рукопису налазе се на следећим странама:
 (500)

Завет патријарха Рувима, 123а-124а

Завет патријарха Симеона, 124а-126а
Завет патријарха Левија, 126а-132а
Завет патријарха Јуде, 132а-135б
Завет патријарха Исахара, 135б-136б
Завет патријарха Завулона, 136б-137б
Завет патријарха Дана, 137б-138б
Завет патријарха Нефталима, 138б-140а
Завет патријарха Гада, 140а-141а
Завет патријарха Асира, 141а-142б
Завет патријарха Јосифа, 120а-123а
Завет патријарха Венијамина, 142б-144б.

Индекс мотива старозаветних апокрифа

Скраћенице назива апокрифа

 (501)

Ав О праведном Аврааму
АЕд Књига о Адаму и Еви (Дужа верзија)
АЕк Књига о Адаму и Еви (Краћа верзија)
Ас Житије и исповест Асенете
Вар Варухово откровење
ГА Гостољубље Авраамово
ДПс1 Како Давид написа Псалтир (Прва верзија)
ДПс2 Како Давид написа Псалтир (Друга верзија)
Ен Књига о Еноху
ЖЈ Житије и подвизи праведног Јова
ЗАп Завет патријарха Асира (Из палеје с тумачењем)
ЗВп Завет патријарха Венијамина (Из палеје с тумачењем)
ЗГп Завет патријарха Гада (Из палеје с тумачењем)
ЗДп Завет патријарха Дана (Из палеје с тумачењем)
ЗЗп Завет патријарха Завулона (Из палеје с тумачењем)
ЗИп Завет патријарха Исахара (Из палеје с тумачењем)
ЗЈоп Завет патријарха Јосифа (Из палеје с тумачењем)
ЗЈп Завет патријарха Јуде (Из палеје с тумачењем)
ЗЛп Завет патријарха Левија (Из палеје с тумачењем)
ЗНп Завет патријарха Нефталима (Из палеје с тумачењем)
ЗР Завет патријарха Рувима
ЗРп Завет патријарха Рувима (Из палеје с тумачењем)
ЗСп Завет патријарха Симеона (Из палеје с тумачењем)
Ис1 О Исаку (Прва верзија)
Ис2 О Исаку (Друга верзија)
Иса Исаијино виђење
Исп1 О Исаку (Из палеје с тумачењем, прва верзија)
Исп2 О Исаку (Из палеје с тумачењем, друга верзија)
Јер1 Слово пророка Јеремије о плењењу Јерусалима (Прва верзија)
Јер2 Слово пророка Јеремије о плењењу Јерусалима (Друга верзија)
Јос1 О Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа (Прва верзија)
Јос2 О Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа (Друга верзија)
Јосп О Прекрасном Јосифу како га продадоше браћа (Из палеје с
тумачењем)
ЛЈ Лествица Јаковљева
МСд Борба арханђела Михаила са Сатанаилом (Дужа верзија)
МСк Борба арханђела Михаила са Сатанаилом (Краћа верзија)
Мф Пророк Мојсеј и цар фараон
Мх О Мелхиседеку
Мхп О Мелхиседеку (Из палеје)
ПС Премудрости Соломонове
ПСа Пророк Самоил
СА1 О смрти Авраамовој (Прва верзија)
СА2 О смрти Авраамовој (Друга верзија)
Сам1 О Самсону (Прва верзија)
 (502)

Сам2 О Самсону (Друга верзија)

Самп О Самсону (Из палеје)
Со О Соломону
СТ О Светој Тројици
Сс Стварање света
СуА Како Сара учаше свог мужа Авраама
ЦД О цару Давиду

Звездица уз скраћеницу означава да се неки мотив налази у

пропратном препису, чије су разлике са основним преписом у
напоменама.
агнац – Исп1
ад – Вар; врзање у њега ЗВп; горак ЗВп; Господ у њему ЗЛп;
грло његово ЗВп; извођење из њега Јосп; ненасит ЗВп; одвођење
у њега ЗР; одлазак у њега ЖЈ; отворен Ен; подизање његово ЗЛп;
поробљавање његово ЗЛп; разрешење из њега ЗЛп; ратници у
њему ЗЛп; Сатанаило у њему МСк; силазак у њега Ен, Јосп, МСк,
ЗЛп; стражари његови Ен; тама његова МСд; увођење у њега
Јосп; царевање у њему МСк; храна њему ЗВп
Адам – АЕд, АЕк, Сс, Ен, СА1, СА2; загњуреност његова у
Јордан АЕд, АЕк; извођење његово из ада Јосп; извођење његово
из раја ДПс2; пад његов ЗСп; пали Јосп; плакање за њим АЕк;
подизање његово ЗСп; пошћење његово АЕд, АЕк; први човек
ЗСп; првосазданик СА1*, ЗЛп; преступ његов ЗСп; претња
његова ЗЛп; прогон његов Мф; разрешен из тамнице ЗЛп; са
палицом Мф; спас његов ЗСп
алилуја – значење њено ДПс2
алкохол – непијење његово Сам1
анђео – АЕд, АЕк, Ис1; бдење њихово Ен; бестелесни Јосп;
благосиљање његово ЖЈ; благослов његов ЗНп; Божији СА2,
Јер2, Мф, ЗЛп, ЗАп; варање њихово МСд, МСк; велики Јер2;
весеље њихово СА1; вођење њихово Иса, СуА; војске њихове
МСд; вучење њихово небеских кола Вар; Гаврило Мф; гледање
њега ЗАп; говорење његово ДПс1, Јос1, Сам1; гоњење његово
душа СА2; Господњи СуА, ДПс1*, ЦД, Јер1, Јос1, ЗР, ЗЈп, ПСа,
Сам1, Сам2, Самп; дивљење њихово СА1; долазак његов Ас,
ПСа, Јер1, Сам2, Самп; доношење његово одговора ЗЛп; дрвета
са њиховим изгледом Вар*; држање њихово свећа АЕд, АЕк,
Јер1, Јер2; жеља његова Мф; забрана његова Сам1; замрзавање
његово лица Ен; затварање њихово раја АЕд; Идоил Ен; извођење
његово Мојсеја Мф; изглед његов Ен; јављање његово ЖЈ;
јављање њихово ЦД; Јоил АЕд, АЕк; као пламен Самп; клањање
њихово АЕд*; лет његов МСк; лице његово Јос2; љути Ен;
Мариох Ен; миран ЗВп; мноштво њихово СА2, ЗДп; мољење
 (503)

њихово ЗЛп; мучење њихово душе СА2; на ваздуху Сс; на реци

Јордану АЕд; над животом Ен; над људима Ен; Натанаил Вар*;
небески Исп1; неочекивани Ен; ношење њихово душе СА2;
ношење њихово росе Ен; ношење њихово врелине Ен; одећа
њихова Ен; одред њихов Сс; окупљање њихово СА1, Јосп;
омивање њихово Адамовог тела АЕд; Ориох Ен; отварање његово
двери небеских ЗЛп; откривање његово бешчашћа ЗР; отпадници
његови МСд; падање њихово Сс; Пануил Вар; певање њихово
АЕд, песма његова ЖЈ; плакање њихово за Адамом АЕк; пламени
СА2; повијање њихово деце Мф; показивање њихово кључа Ен;
поклањање њихово АЕд, СА1, СА2; покретање њихово колеснице
Ен; полагање њихово Адамовог тела АЕд; помагање његово ЗЛп,
ЗЈп; помоћ њихова ЗНп; поређење апостола са њима МСд;
поређење њихово са крилатим коњима Вар; поређење њиховог
лица са сунцем Ен; поређење мученика са њима МСд; поређење
пророка са њима МСд; правде Јер1; пред престолом Господњим
АЕд, СА1, СА2; прерушавање његово у човека Сам1, Сам2;
престоли владичаства ЗЛп; претварање његово Мф; претварање
њихово Сс; приношење њихово мириса ЗЛп; приношење њихово
служења ЗЛп; проклети МСк; проклетник МСк; прорицање о
њему ЗВп; радовање њихово ЗЈоп; разговор са њим ЗЛп, Сам1,
Сам2; Расуил Ен; редови њихови МСд; рука његова ЗАп, Сам2,
Самп; руке његове Мф; са жезлом Сам1; са копљем ЗЛп; са
мачем ЗЛп; са мачевима Ен; са небеса Ас, МСк, Јер2; савет његов
Самп; сакупљање њихово деце Мф; Саразаил Вар; светао Ас;
свођење њихово на земљу ЗЛп; седам њихових чинова Ен; Семил
Ен; силазак његов Мф; силазак њихов АЕд, Јер1; силни ЗЈп;
слање његово Јер1, Мф; славе ЗЛп; слуга Сотонин МСк; служење
њихово ЗЛп; спаљује жртву Сам1; сплитање њихово венца СА2;
стављање њихово каменова у руке Мф; стајање његово над
главом Ас; стајање њихово на тврђави града Јер1; стварање
њихово МСд; строг СА1*; терање њихово Адама и Еве АЕд, АЕк;
тешитељ душе ЗАп; три АЕд, АЕк; у вишњем Јерусалиму Јосп,
МСд; у дому Сам1, Сам2; у освети ЗЛп; у сну Јос1; у хору ЗЛп; у
храбрости ЗЈп; убијање његово ЗЈп; узимање његово мача Мф;
узимање његово Мојсеја Мф; узлажење његово на небо Сам1;
узлетање његово Самп; узношење њихово сунчевог венац Вар;
узношење њихово Варуха Вар; умножавање њихово МСд;
управитељ душе ЗВп; учење њихово Ав; Фанаил Вар*; Фаноил
Вар*; црни МСк
Антихрист – глава његова МСд; гледање његово МСд; крила
његова МСд; небеса његова МСд; одећа његова МСд; око његово
МСд; посечење његово МСд; седење његово на престолу МСд;
сила његова МСд; силазак његов у дубине језера МСд; скидање
 (504)

његово венца са главе МСд; скидање његово одеће МСд; скидање

његово славе МСд; слуге његове МСд; сметеност његова МСд
апостол – благовествовање њихово Јер1; вечерање њихово
ЗЛп; врховни ЗСп; говорење њима ДПс1*; Господњи Исп1;
давање њихово божаства ДПс1*, ЦД; дванаест Јер1, ЗСп, ЗЈоп;
једење њихово рибе ДПс1*, ЦД; међу људима МСд; насићивање
њихово божаством ДПс1*, ЦД; окупљање њихово Јосп; Павле
ДПс2; поређење њихово са анђелима МСд; проповедање њихово
ЗЈоп; са Господом ЗЛп; свештеници од њих ЗЛп; стварање
њихово МСд; судије од њих ЗЛп; у вишњем Јерусалиму Јосп;
уста њихова ЗЛп; чтеци од њих ЗЛп
арханђео – бестелесни Ен; велики Јер1, Јер2; Вретило Ен;
Гаврило Вар, Ен, МСд, МСк; Михаило АЕд, АЕк, Сс, Вар, Ен,
Иса, ГА, Ав, СА1, СА2, МСд, МСк; на висинама МСд; Нопаил
Вар; позивање њихово МСд; Расаил Вар*; Рафаил Вар, СА1,
МСд; Саразаил Вар; Сарсаил Вар*; слуга престола МСд;
спуштање његово МСд; стварање његово МСд; трубљење његово
Јер1; у вишњем Јерусалиму МСд; Урил Вар*, Ав, МСд; четири
МСд; чинови њихови МСд
архистратиг – Михаило Јер1, Јер2, МСд; правде Јер1, Јер2
аспида – змија МСд; поглед њен МСд; поређење отрова са
њом ЖЈ; поређење стражара ада са њима Ен; чедо змијско ДПс2

бабица – бацање њихово младенца Мф; јеврејске Мф;

привезивање њено врпце детету ЗЈп; сазивање њихово Мф; страх
њихов Мф; убијање њихово младенаца Мф
багреница – преодевање у њу Јосп; царска Јосп, ЖЈ*
бара – близу цареве писарнице ДПс1; жабе у њој ДПс1
бацање – богова Ас; боговима Ас; вечере Ас; деце Мф; душе
Јос2; жреба Јосп; жртава Ас; жабе ДПс1; идола у блато Ав;
камена СуА*; кључева Јер1, Јер2; кроз оканце Ас; кроз прозор
Ас; меса Ас; младенаца Мф; мреже ДПс1; на земљу Самп;
ништима Ас; одеће Ас; палице Мф; посуда Ас; псима Ас; рибе
Ас; скакаваца Мф; сребрњака Јосп; стуба Самп; у безакоње ЗДп;
у воду Мф; у зло Јос2; у јаму Јос1, Јосп; у море ДПс1, ЦД, Мф; у
помаму ПСа; у реку Мф; у тамницу Со, ЗЈоп; хране Ас; чини Мф
баштина – Игорова ПС; једина ПС
бдење – у ноћи Мхп
беда – велика Јос1*; Јерусалимљана Јер1, Јер2; провођење у
њој ЗАп
бедро – Асенетина Ас; вретиште на њима Ас; за силу ЗНп;
Јаковљева Исп2; Јосифова Јосп; опасивање њихово Ас, Јосп; плод
њихов Исп1; појас преко њих Ас; примање под њега Исп1;
стављање руке под њега Исп1
 (505)

бежање – арханђела Михаила МСк; Асенетино Ас; врага ЗДп;

Давидово ЦД; демонских пукова ЗЛп; духа нечастивог ЦД; злих
духова ЗВп; из ложнице Јос1, Јос2; из руку Јер2; Илијино ДПс2;
Јосифово Јос1, Јос2; Лотово СТ, ГА; мора МСд; на колесници Ас;
на небеса МСк; нечастивих духова ЗВп; од Египћанке ЗЈоп; од
жеге МСк; од жене Јос1, Јос2; од зла ЗГп, ЗАп, ЗВп; од зле жене
ДПс2; од мржње ЗВп; од оца Ас; од пијанства ЗЈп; од смрти
Исп1; од среброљубља ЗЈп; по јамама МСк; по пећинама МСк;
слугу МСк; у дубине МСд; у пећину ЦД
безаконик – долазак њихов ЗЛп
безакоње – СА2; бацање у њега ЗДп; велико ЗР; Гоморана ГА;
Израиљево ЗДп; опроштај његов ЖЈ; откривање његово Ас;
Содомљана ГА; туђе ЗНп; у Израилији ЗЛп; умножавање његово
Јос1; упадање у њега ЗР; ходање по њему ЗНп; чињење његово
ЗР, ЗЛп, ЗЗп, ЗДп; чишћење његово ЖЈ
безбожност – Асенетина Ас
безгласност – јагњета пред шишање Исп1
бездан – водени Ас; непотопљиви Ас; трешење њихово МСд;
чињење његово Ас
безочност – као зло ЗВп; од мача ЗВп
белег – од железа Со*; од царице Со; пуштање његово Со;
узимање његово Со
белина – снега Ас
бељење – лица Јос2
бес (ђаво) – блудни ЗР; Велзевул Исп2; изгон њихов Исп2;
кнез бесовски Исп2; навођење његово Вар*; повиновање њему
ЗР; претња његова Вар
беседа – настављање њено ЗЈп
бесеђење – дух његов ЗР
бестелесност – арханђела Ен; војника небеских Ен; ногу ГА*,
СА1; трију светитеља ГА
бестидност – говорење њихово ЗЈп; наступање њено ЗЈп
бешњење – у мислима ЗЈоп
бешчашће – архијерејско ЗЛп; непокорност њему ЗЈп;
откривање његово ЗР; примање његово славе ЗАп; хваљење њим
ЗЈп
бешчедност – Манојева Сам1, Сам2, Самп
бијење – људи СА1; свирепо Јос1
биљка – Со; заборава Со*; дивља Мхп; мирисна ЖЈ*; у рукама
ЖЈ*
бирање – Господње ДПс1*, ЦД; дела вражијих ЗЛп; закона
Господњег ЗЛп; псалама ДПс1*, ЦД; светих ЗНп; светлости ЗЛп;
таме ЗЛп
бисер – давање његово Со*; на престолу ЖЈ; узимање његово Со
бистроумље – подражавање његово ЗВп
 (506)

битка – видљива ЗРп; Господња ЗСп; између Сотоне и

небеске војске Иса; невидљива ЗРп
биће – из небића Ен; на земљи МСд; стварање његово Ен;
царевање над њима МСд
благо – велико Со; давање њега Со; земаљско Ис2, Ас, ЖЈ;
крађа његова Јос2
благовање – Авраамово СА1*
благовествовање – апостола Јер1
благодат – ГА*; Божија Ас, Јосп, ЗЗп; вишња Самп;
Господња Исп1, ЗЛп; долазак са њом ЗЈоп; завидност на њој Јосп;
јестаствена ЗНп; на Јосифу Ас; налажење њено Ас, ЗР; са
весељем ЗЈоп; Христова Јосп; чување њено Самп
благородство – рат од њега ЗЛп
благосиљање – Авимелехово Јер1, Јер2; Авраама Мх, Мхп,
ГА, Исп1, СуА, Јос1, ЗНп; Авраамово Мх, Мхп, ГА, Ис1*, СА2;
анђелово ЖЈ; арханђела Михаила МСк; Бога Јер1, Јер2, Ас;
Божије Јосп; вина Ис2, Исп2; Господа СА2, Јер2; Господње ГА,
Исп1, СуА, МСк, ЗНп; девојака Ас; детета ЦД; дома Јосп;
Енохово Ен; идола Ас; Измаила СуА; Исава Ис2, Исп2; Исака
ЗНп; Исаково Ис2, Исп2, ГА, Ис1*; Јакова Ис2, Исп2, ЗНп;
Јаковљево Јос1; Јефрема Јос1; Мелхиседека Мх, Мхп, ГА;
Мелхиседеково Мх, Мхп, ГА, СуА; мора МСк; острва Јер1; поља
Ис2, Исп2; потомака Ен; пшенице Ис2, Исп2; Ревеке Ис1*; свих
народа Исп1; семена ГА; уља Ис2, Исп2
благослов – анђелов ЗНп; брата Мф; давање његово ЗЛп;
детета СуА; Енохов Ен; Исаков Исп2; обасјавање у њему ЗЈоп; од
Господа ЗИп; пред лицем Господњим Ен; примање његово ЗИп;
семену ЗЛп; узимање његово Мф; части ЗЛп
блато – бос по њему ЖЈ; велико Ав; веровање у њега Ав;
Герусије АЕд, АЕк; гледање на њега ЗВп; гурање његово Вар;
заглибљеност у њему Ав; исушивање његово ЗВп; на путу Ас;
ношење његово Вар*; од пепела Ас; од суза Ас; поређење тла са
њим Ас; разигравање његово ЗЛп; са земље МСд; стављање
његово Вар*; точкови у њему Со; у одаји Ас; узимање његово
МСд, ЗНп; ходање по њему ЖЈ
бледило – месеца МСд
ближњи – Ен; жалошћење његово ЗВп; освета њему Ен;
укоревање његово Ен
близанац – зачеће њихово ЗЈп; у утроби ЗЈп
блистање – више од сунца Јосп; Христово Јосп
блуд – Вар; грех његов ЗРп; дух његов ЗР, ЗРп, ЗЈп; жена СА1;
мушкараца СА1; насићивање њим ЗЈоп; наступање његово ЗНп;
нечистота његова ЗР; одавање њему ЗЈп, Сам1; падање у њега ЗР;
погубно ЗР; полазак за њим Со; предочавање његово ЗР;
пропадање у њему ЗСп; распаљивање на њега ЗЈп; са женама
 (507)

царева Со; са мушкарцима ЗР; Содомљана ГА*; содомски ЗВп;

стварање његово ЗАп; у срцу ЗР; чињење његово Со; чување од
њега ЗЈп, ЗВп
блудник – Далидини Самп; једење са њима Самп; пијење са
њима Самп
блудница – поређење са њом ЗЈп
бљување – из срца Јер2; кошутâ Јос2; лизање његово Јос2;
отрова Јер2; поља Јос2; сан о томе Јос2
Бог – Авраамов Ав; Адонај Мф; анђели његови Вар, Јер2, Мф;
анђели пред њим АЕд; анђео његов ЗАп; бирање његово ЗНп;
благодарење његово Мхп; благодарност њему СТ; благодат
његова Јосп, ЗЗп; благосиљање његово Ис2, Јосп; благосиљање
пред њим Ис2; благословен Јер1, Јер2*; бојање њега ЗГп;
вазношење његово на небо Ас; вапљење ка њему АЕд, АЕк;
васељена његова АЕд; велик Ав, Мф; веровање у њега ЗСп;
весеље његово Јер1, ЗЈоп; виноград његов Мф; Вишњи Иса, ГА,
ЗЛп, ЗЈп; воља његова МСд, ЗНп; глас његов Јер1; гнев његов
Вар, Јер1; Господ АЕд, Вар, Ен, Сс, Мхп, СТ; град његов Јер1;
давање његово вина Ис2; давање његово награде Јер1; давање
његово пшенице Ис2; давање његово рајског врта АЕд; давање
његово росе Ис2; давање његово уља Ис2; дела његова Ен, ЗСп;
дељење душе од њега Јос2; дете његово Самп; доброчинства
његова ЗВп; долазак његов ЗЈп; дом његов Ен; достојник његов
Иса; Дух његов Иса, Ас; Дух његов ЗВп, Мф; живи Ас; жртва
њему АЕд, Ис1; жртвеник његов Мф; жртвовање јагњета њему
Исп1; завет његов Јер1; задивљеност његова Мф; заклињање њим
Ис1; закон његов ЗРп, ЗЈп, ЗНп, ЗАп; занос његов Самп;
заповедање његово Вар; заповести његове Ен, Мф, ЗЈп, ЗВп,
Сам1, Самп; захвалност њему Исп1; заштита његова СТ;
заштитник Ас; земља његова АЕд; змија његова миљеница АЕд,
АЕк; знање његово свега Исп1; изабраник његов Јер1; избављање
његово Мф, ЗР; избор његов Иса; извођење његово народа Мф;
извођење његово невидљивог Ас; изгнање његово Адама из раја
АЕд, АЕк, Вар; Израиљев Ас; икона његовог лика АЕд, АЕк; име
његово на палици Мф; искушавање његово Исп1; исповедање
њега Исп1; исповедање његово Ас; истина његова Вар; истинит
Исп1, ЗЈп; Исус Христос Јер1; јављање његово Јер1, Мф; јагње
његово ЗЈоп; Јаковљев ДПс1, ЗДп; јеврејски Мф; Јосифов Ас;
клањање њему Вар; књига његова Вар*; књиге од њега Ен;
крепак Јосп; лик његов АЕд, АЕк; љубав његова ЗВп; љубав
према њему Исп1, ЗНп; љубимац његов (Мелхиседек) Мх; мати
његова ПСа; мерење са њим Јосп; милосрђе његово Исп1 Јер1,
ЖЈ; милосрдан Јер1, ЗЈп; милост његова АЕд, Јер1; милостив ЗЈп;
мољење њему АЕд, СА2, Јер1, ЗЈоп, Сам1, Сам2, Самп; море
његово АЕд; на небесима ЗНп; навођење његово жаба Мф;
 (508)

навођење његово казне ЗВп; навођење његово скакаваца Мф;

налажење његово Мхп; напајање његово земље Мф; народ његов
Мф; небеса његова АЕд, АЕк; небески Мх, Ис1, ЗВп; невеста
његова Ас; невидљив Ав; неодступање од њега Ен; непознавање
његово Исп2; несагрешење пред њим Ен; неублагодаривање
његово Мхп; ношење његово тела Исп2; обећање њему ДПс1;
објављивање његово нејављеног Ас; оваплоћење његово Јер2;
одлазак његов од људи ЗВп; оживљавање његово сваког човека
Ас; оснивање његово земље Ас; отац сиротих Ас; певање њему
Вар, ДПс2; плевљење његово трња Мф; плодови његови Исп1;
повлачење његово воде Вар; подизање његово јарости Мф;
позивање њега Мх; покривање његово ЗВп; помоћ његова ЗИп;
помоћник Ас, Мф; понижавање њега ЗВп; посланици његови Мф;
поспешење његово Јер2; постављање његово камења Ас;
постанак његов човеком ЗСп; почивање његово изнад свега Мхп;
почивање његово међу светима Иса; почивање његово на дрвету
живота Ен; праштање његово ГА; пред лицем његовим Ен;
предавање душе њему АЕд, АЕк, СА1; предаја његова народа
Мф; прелазак његов са земље на небо ЗВп; премудрост његова
ЖЈ; преображавање његово људи Вар; преображај његов ЗАп;
преобраћање његово воде у крв Мф; престо његов Вар; примање
њега у себи Исп1; примање његово тела ЗСп; привођење њему
Ав; призивање њега Ас; провиђење његово Јер2; прогнање
његово Адама Мф; проклињање његово лозе Вар; промисао
његова ЗСп; прослављање његово АЕд, Ен, ЦД, Јос1, ЖЈ, Мф,
ЗНп; прошење његово жртве Исп1; пуштање његово дажда Мф;
пуштање његово жеге Мф; разлучење од њега ЗР; рај његов АЕд,
АЕк; ратник Ав; речи његове Исп1, ДПс1*; ризница његова ЖЈ;
рођење његово Исп2; са порфиром Ав; Саваот Мф; сагрешење
пред њим Ас; саздање његово АЕд*; саздање његово Адама Вар;
саздање његово Еве АЕд; сведочење пред њим ЗР; Сведржитељ
Вар; свемогући Јос2; свесилан АЕд*; свештеник његов
(Мелхиседек) Мхп; свештенство његово ДПс2; сила његова Јер1,
Мф; силазак његов Ен; силник његов Ас; Син његов Мхп, Иса,
Исп1, Исп2, Јер1, Јосп, ЗСп, ЗЛп, ЗЈоп; слава његова Вар*, Иса,
ГА, МСд; слава њему Вар, Ис1, Сам2; славе Исп2, Јер1;
слављење његово АЕд, Мх, Мхп, ГА, СуА, ДПс1, ДПс2, ЦД, Со,
ЗЈоп, ЗВп; слање његово анђела Вар, Јер1; слање његово ветра
Мф; слање његово дивљих звери Мф; слање његово змија Мф;
слање његово јагњета Ис1; слање његово мушица Мф; слање
његово обада Мф; слање његово рана Мф; слање његово
шкорпија Мф; слуга његов Ав, Ас; службеници његови Мф;
служење њему Ен, ЗЛп; смрт од њега Со*; спасавање његово
ЗНп; спасење његово Вар, ЖЈ; спаљивање његово тела Мф;
спомињање његово ЖЈ; стављање његово Авраама у притчу
 (509)

Исп1; стајање пред њим АЕд; страх од њега Ен, Мх, Ис1, ЦД,
Јер1, Мф, ЗЈп, ЗНп, ЗВп; страшан Мф; стварање његово Адама
АЕк; стварање његово васељене АЕк, Мх, Ав; стварање његово
великих чудеса Сс; стварање његово дивоте Мхп; стварање
његово Еве АЕк; стварање његово Евиног лика АЕд; стварање
његово животиња Мф; стварање његово за људски род Исп1;
стварање његово звезде Мхп; стварање његово звери Мф;
стварање његово земље ЖЈ; стварање његово земље Мф;
стварање његово земље Мх, Ав; стварање његово змаја Вар;
стварање његово луне Мхп; стварање његово малог и великог Ен;
стварање његово мора ЖЈ, Мф; стварање његово неба Мх, Мхп,
Ав, ЖЈ, Мф; стварање његово птица Мф; стварање његово раја
АЕк; стварање његово река Мф; стварање његово риба Мф;
стварање његово са складом ЗНп; стварање његово свега ЗНп;
стварање његово светлости Мф; стварање његово сунца Мхп;
стварање његово таме Мф; стварање његово човека Мф; суд
његов ЗДп; тајне његове Вар, Ен, Јер1, Ас, ЗЈп; творац звезда
Мхп; творац земље Мхп, Ис1; творац луне Мхп; творац неба
Мхп, Ис1; творац сунца Мхп; у доброти ЗАп; у пустињи Јер1;
угодник његов Јер1; ударање његово ранама Мф; уздавање хвале
њему АЕд; узимање његово првенаца Мф; узлажење његово на
висине МСк; узлажење његово на престо МСк; узлазак његов на
небо АЕк; узношење њега ЗВп; ум његов Јос2; усред огња Мф;
уши његове Вар*; хваљење њега ЗГп; храброст његова Мф;
хуљење на њега Јос1; царство његово Вар; црква његова Јер1, ЖЈ;
част њему Вар; чињење његово потопа на земљи Вар; човек
његов ЖЈ; чувење његово молитве АЕд; чудеса његова Мф
бог – бацање њихово Ас; бездушан Мхп; драг Ас; египатски
Ас, Мф; заклињање њему Јос2; зао Ав; златан Ас; јеврејски Јер1,
Јос2; Крон Мхп; лавља деца они Ас; лажан Ен; ломљење њихово
Ас; лоши небески Мхп; Ав; повеља његова Мф; поштовање
њихово Ас; прављење њихово Ав; приношење жртве њему Ас;
пустошни Ен; разбијање њихово Ас; раскрштање са њима Ас;
сребрни Ас; узимање њихово Ас
богатство – велико ЖЈ; Јовово ЖЈ; сабирање његово ЗВп;
сећање на њега ЖЈ; узето ЖЈ
богобојажљивост – Јосифова Ас
богољубље – испуњеност њим Исп1; одбацивање његово ЗНп;
приклањање мисли њему ЗАп
Богородица – несаблазна ЗЈоп; нескврна ЗЈоп; пречиста ЗЈоп;
рођење њено ЗЈоп; чиста ЗЈоп
божаство – велико ЗЈоп; венац његов МСк; давање његово
читавом свету ДПс1*, ЦД; дивно МСд; држање његово МСд;
исповедање његово Јосп; испуњење њим ЦД; једно Јосп;
 (510)

ненасићеност њим ДПс1*, ЦД; одевање тела њим Исп2; реч

његова ЗЈоп; у бесмртној руци МСд; у срцу ЦД
бој – заподевање његово Мф; испред врата Мф; припремање
за њега МСк; способност за њега Ас; убијање у њему ДПс2
боја – умазаност њом Јос1*
бојање – Бога ЗГп; Господа ЗЛп, ЗЗп, ЗЈоп, ЗВп; оца ЗДп;
срцем ЗЛп; у нечистоти ЗЈоп
бок – козји Вар*; овчији Вар*
бол – главе Ас; срца Јос2, Јосп, ЖЈ
болест – Адамова АЕд, АЕк; бубрега ЗГп; велика ЖЈ; глухоћа
АЕд; додијавање њом ЖЈ; Јовова ЖЈ; Јосифова ЗЈоп; навођење
њено ЗГп; наилазак њен Ен, Ав; обилажење у њој ЗЈп; од главе до
ноктију ногу ЖЈ; одлазак од ње ЖЈ; озлобљење њом ЗЗп; очију
АЕд; падање у њу ЗРп; полагање њено у човека МСд; претварање
њено у тугу ЗЈоп; претња њом АЕд, АЕк, Вар; пролазак њен ЖЈ;
Рувимова ЗР, ЗРп; свакаква Ен; 72 АЕд; стомачна АЕд;
утољеност њом ЦД; утробе АЕк; фараонова Ас; царева Ав, Мф;
чување од ње ЗЗп
боловање – браће ЗЗп; на смрт ЗР; од ватре Ас; од радости Ас;
од страха Ас; од туге Ас; Рувимово ЗР; са болесним ЗВп; седам
месеци ЗР
бољар – ПС*; града ЖЈ; Јовови ЖЈ; крађа њихова волова ЖЈ;
понашање њихово ЖЈ; предавање њихово Јос1*; сабирање
њихово ЦД; сазивање њихово Ас; фараонов Јос1
бор – АЕд, СТ, ГА
боравак – у гробу Јер1
борба – арханђела Михаила МСд, МСк; Јовова ЖЈ; провођење
у њој ЖЈ; са змајем МСк; са Сатанаилом МСд, МСк; са старијим
учеником ЖЈ; слезине и жучи ЗР; спремање за њу МСд; трајање
њено три часа МСд
бос – по блату ЖЈ; ходање његово ЖЈ
брав – клање њихово СА2, ЗГп; три СА2; узимање њихово СА2
брада – Мелхиседекова Мхп
бразготина – задавање њено ЖЈ; Јовова ЖЈ; љута ЖЈ
брак – прошење за њега Ас; туга у њему ЗАп
брање – винограда Ас; јабучица Сс; смокава Вар*, Јер1
брат – Авељ ЗВп; Авраамов Ав; Асир ЗР; боловање њихово
ЗЗп; вазљубљени Јосп; Гад ЗР; гнев њихов Јос1, Јос2; господар
његов Ис2, Исп2; дела његова Ен; довођење његово Мф; договор
њихов Јосп; завист према њему ЗСп; злоба према њему ЗЗп;
Измаил СуА; идење на њега ЗДп; Исаков СуА; Јаков ЗЈоп;
Јованов ЗЈоп; Јовов ЖЈ; Јосиф ЗР, ЗЛп; Јосифов Мф, ЗЈоп; Јуда
ЗР; Јудин ЗЈп; Каин ЗВп; крв његова Јосп, ЗВп; љубљење њега
Ас, Јос1; Мелхијев Мх; Метусаиломов Ен; мржња њихова ЗЈоп,
ЗВп; најмлађи Јос1*, ЗВп; Наоров ЖЈ; непорочан ЗЛп; Нироје
 (511)

ЖЈ; окушавање његово Ас; оплакивање његово Ас; позивање

његово Јос1, ЗРп, ЗСп; поређење његово са робом Јос1; почаст
његова Јос1; првенство његово Мф; препознавање његово Јос1;
продаја његова Јос1, Јос2, Јосп, Мф, ЗЗп; радовање његово Јос2;
рођени Јос2; Рувим ЗЈп; Рувимов ЗР, ЗРп; ругање њему ЗЈп;
Седеков Мх; сладак Јос2; слога њихова ЗЈоп; смрт његова Ас; у
злоби ЗЛп; у укору ЗЛп; убиство његово Јосп; уморство његово
Јос2; царев Со; чињење милости њему ЗЗп
брашно – три мерице СТ
брбљање – пророчко Јер2
брдо – горење његово МСд; сажизање његово МСд; стадо по
њему ЖЈ
брег – животиња на њему ЗРп
бреме – ношење његово СуА*; тешко СуА*
брига – велика ДПс1*; за молитву ЖЈ; због сна Јос2;
ослобађање њих МСд; очева ЗР
бритва – недотицање њом Сам1, Самп; узимање њено Мхп
бројеви – 1 ДПс2, Ас, Јос2, ЖЈ, МСд, МСк, ЗЛп, ЗЗп, ЗВп,
Сам2, Самп; 2 Сс, Ис1, Исп2, СуА, ДПс2, Ас, Јос2, Јосп, МСк,
Мф, ЗР, ЗРп, ЗЛп, ЗЈп, ЗЗп, ЗАп; 3 АЕд, СТ*, Ис1*, Исп1, СА1,
СА2, ЦД, Со, Јер1, Јер2, Јос1, ЖЈ, МСд, МСк, Мф, ЗЛп, ЗЈп, ЗЈоп;
4 АЕд, Ен, ДПс2, ПС, Со, Ас, МСд, Мф, ЗЛп, ЗЈп; 5 ГА, СА1,
СА2, Ас, Јосп, ЖЈ, МСд, ЗЛп, ЗИп, ЗНп, Сам2*; 6 АЕд, Вар, Ен,
ЦД, Јер1, Јер2, МСк, Мф, ЗЛп; 7 АЕд, Вар, СуА, СА1*, СА2, Јер1,
Јер2, Ас, Јос1, Јос2, Јосп, ЖЈ, МСд, МСк, Мф, ЗР, ЗРп, ЗЛп, ЗНп,
ЗВп, Сам1, Сам2, Самп; 8 Вар*, ЦД, Со*, Ас, МСд; 9 Вар, ДПс2,
Јер1, Јер2, Мф, ЗЛп, ЗГп, ЗЈоп; 10 СТ, ГА, Јер1, Јер2, Ас, Јос2,
ЖЈ, МСк, Мф, ЗЈоп; 11 Јос1, ЗГп; 12 Вар*, Ен, ДПс2, ЦД, Јер1,
Јер2, Ас, Јос1, МСд, МСк, Мф, ЗСп, ЗЈоп, ЗВп, Самп*; 14 АЕд,
ЖЈ; 15 АЕд, АЕк, Вар*, Ав, ДПс2, Јер1, Мф, Сам1, Сам2, Самп*;
18 АЕд, Ис1, ДПс2, Јер2, Ас, Мф; 20 Вар, СТ, ГА, ЖЈ, МСд, ЗЛп;
21 Ас; 22 ДПс2; 24 СТ; 27 Мф; 28 ПСа; 30 АЕд, Ен, СТ, ГА, СА1,
Јер2, Јос1, Јосп, ЖЈ, Мф; 32 Вар, ДПс2; 35 Ен; 40 АЕд, АЕк, Мх,
Мхп, СТ, ГА, Исп1, Јос1, МСк, Мф; 42 Ен; 44 АЕд, АЕк; 45 СТ*;
50 СТ, ГА, Ас, ЖЈ, МСд; 52 Вар, Исп1, Исп2; 63 ДПс2, 66 Јер1*;
67 Мф; 70 Мх, Мхп, ДПс1, ДПс2, ЦД, Јер2, ЗСп, ЗВп; 72 АЕд,
ДПс2; 73 Вар*; 77 Вар*, Мф; 80 Мхп, СТ, Мф; 86 Јер1; 100 Ав,
Со, МСд, ЗВп; 110 ЗЈоп; 114 ЗЗп; 119 ЗЈп; 120 ЗВп; 122 ЗИп; 125
ЗСп, ЗДп, ЗГп; 126 ЗАп; 127 Исп1; 130 Мф; 132 ЗНп; 137 ЗЛп;
150 ДПс2; 153 ДПс1, ЦД; 170 ЖЈ, Мф; 199 Ас; 200 Ен, ЖЈ,
МСдМф, ЗВп; 248 ЖЈ; 297 ЗР; 300 Сам1, Сам2, Самп; 303 Вар*;
306 Вар*; 307 Јер1; 340 ДПс1*; 343 Вар; 344 Вар*; 345 ДПс1*,
ЦД; 360 Ен; 364 Ен; 365 Ен; 377 Јер2; 460 Ав*; 500 Вар, Ас; 520
Вар*; 528 Вар*; 600 Ас; 613 Мф; 700 ЗВп; 800 ЖЈ; 908 СТ; 930
АЕд; 980 АЕк; 1000 МСд; 1100 Мф; 2000 АЕд, Ас; 2018 Ас; 2500
 (512)

Вар*; 3000 АЕд*, ЖЈ; 3003 Ав; 3500 ЖЈ, ЗЈоп; 3700 ЗЈоп; 4000
Ен; 5000 ПС; 7000 СА2, ЖЈ; 8000 Вар*; 10000 Вар*, ЖЈ; 12000
Вар*, МСк, Сам1, Сам2, Самп*; 20000 Самп; 40000 МСд; 80000
Вар*; 82000 Вар; 130000 ЖЈ; 170000 Вар*; 203000 Вар; 409000
Вар; десетине хиљада Мф; различити ЗНп; хиљаде хиљада Самп
бронза – веровање у њу Ав
брукање – жене Јос2
бубрег – болест њихова ЗГп
будала – Јер1, Јер2
будућност – царства Јер2
буђење – Енохово Ен; Лотово ГА; Самсоново Сам1, Сам2,
Самп; у поноћ Сам1, Сам2, Самп; цара Мф
буника – рођење њеном заслугом ЗИп
бура – морска Ас
Вавилон – Вар
Вавилонска кула – подизање њено Вар, Исп1, ДПс2
вађење – воде Мф
вага – за облаке Ен; припремање њено, Ен
ваздух – Ен; анђели на њему Сс; птице у њему Сс; седмог неба
Иса; снага његова ЗР, ЗРп
вазнесење – Господње ЗСп; прорицање о њему ЗВп; Христово
Исп1
вазношење – неба Ас
вал – велик ЖЈ; на копну Ен; подизање његово ЖЈ; поређење
црвенила са њим Јер1
вапај – велики ЖЈ; Венијаминов Јосп; гоморски СТ, ГА;
граћана ЖЈ; душе СА2; из свег гласа Мф; Јосифов Јосп; синова
Хамових Мф; содомски СТ, ГА; у мукама СА2
варање – арханђела Михаила МСд; гледањем ЗВп; духом
мржње ЗГп; ђавоље ЖЈ; женино ЖЈ; људи ЖЈ; мужа ЖЈ; народа
ЗНп; рода људског МСд; Сатанино ЖЈ
Варух –долазак његов на небеса Вар; излазак његов Вар1;
клањање његово Вар; летење његово Вар; лице његово Вар;
љубљење његово Јер1; плач његов Вар, Јер1; појац Вар*; слуга
Вар*; срце његово Јер1; сузе његове Вар; у пећини Вар*;
узлажење његово на небеса Вар; узношење његово на небеса Вар;
улазак његов кроз небеска врата Вар; ускрснуће његово Вар*;
чтец Јер1, Јер2
васељена – АЕд, АЕк, Ав; доношење њеног мира Јосп; њени
мртви ЗСп; сијање по њој ЖЈ; цар њен Ас; четвороконачна Јосп
васкрсење – Господње Исп1, ЗСп; Исуса Христа ЦД, Јосп;
прорицање о њему ЗВп; тродневно Исп1; са телом Исп1
ватра – боловање од ње Ас; велика Ас, МСд; воштана Ас;
ложење њено ГА, Ис1*; узимање њено Ис1, Исп1
 (513)

ваш – на прсима Мф; напад њен Мф; од два лакта Мф; од две
педи Мф; по телу Мф
вежење – речи ЗР
вез – златом Ас; одећа са њим Ас; рубином Ас
везивање – душе Јосп; за врат орлу Јер1; за дрво Со; за
мудрост ЗЛп; за учење ЗЛп; иноплеменикâ Сам2; коњима за
репове Сам2; лавова Мф; љубављу Јосп; ногу Ис1; писма Јер1;
псалама ЦД; руку Ис1; сина Ис1, Исп1; смокава Јер1; ужадима
Мф; Христа Исп1; Христово ЗСп; цара Со
век – бесконачан Ен; благосиљање у њих СуА; вечни Мф;
људски Ен; светлост њихова Јер1 Јер2; седми МСд; суд до њега
ЗВп
Велзевул – кнез бесовски Исп2
великаш – Мхп; просидба његова Ас
величање – Господа ЗЛп; Господње ЖЈ; децом ЗЛп; над
велможама Мф
величаство – Господње ЗЛп
величина – девојке Ас
велможа – величање над њима Мф; Виор ДПс1, ЦД;
египатске Мф; жена његова Ас; клеветање њихово СА1; клицање
њихово Исп2; кћи његова Ас; око фараона Мф; предаја њима
СА1; претварање у њега Мф; сабирање њихово Мф; седење
њихово Мф; тумачење његово сна Јос2; ужаснуте Мф; фараонов
Ас; Хареј Јос1
венац – богоплетени МСд; божаства МСк; божаствени МСк;
деца са њим ЖЈ; за праведнике Иса; златан Ас; из раја АЕд, АЕк;
израстање дрвета из њега АЕк; кићење њим Ас; на глави АЕк,
СА1, СА2, на глави МСк, Мф, ЗЛп; неувео МСд; огњени Вар; од
Вишњег ЖЈ; од три прута АЕд, АЕк; отимање његово МСк;
плетење његово СА2, плетење његово ЗЈоп; полагање његово Ас,
Мф, ЗЛп; пресветли ЖЈ; примање његово ЗВп; приношење
његово ЖЈ; са главе Мф; са 12 каменова Ас; сахрана са њим АЕк;
скидање његово Ас, МСд, Мф; славе ЗВп; сличност по њему Ас;
сунчев Вар, СА1; три СА2; царски Јосп; царства ЗЈоп; часни ЖЈ,
МСд
венчање – мученика ЗЛп
вео – напуњен смећем Ас; скидање његово Ас
вера – богоразумља Јосп; живота Јер1; завеса њена ЗЛп;
исповедање њено Исп1; испуњавање света њом ДПс1; истинита
ЗЛп; надстојник њен Јер1; насићавање њом ЗЛп; права ДПс1;
хришћанска Јосп; чудо у њој Јосп
вериге – кидање њихово Сам2, Самп*; седам њих Сам2, Самп*
верник – помагање њему Ен
 (514)

веровање – снази ЗВп; у блато Ав; у Бога ЗСп; у бронзу Ав; у

дрво Ав; у идоле Мх, Ав; у камење Ав*; у привиђење Ав*; у смрт
Со*
весеље – Вар; Божије Јер1, ЗЈоп; велико Јос2; Господње Јер1;
Далидино Сам2; за живота ЖЈ; Јерусалиму ЗДп; небеса ЗЛп; оних
који су у рају Ен; преодевање душе њим Јосп; са благодаћу ЗЈоп;
сакупљање његово ЗЈоп; свадбено Ас; сплитање плача са њим
Јосп; срца Исп2, ЖЈ; у Авраамовом дому СА2; у Самсоновом
дому Сам2; удаљавање у њему ЗЈп; уз лиру ЖЈ; уз цитру ЖЈ;
уздавање његово МСд
весник – виђења Јосп
вест – горка ЖЈ; добра Јер1; доношење њено СА2;
заробљеницима Јер1; ношење њено ЗНп; одношење њено орлом
Јер1; праведном Јер1*; слање њено Јер1
ветар – бацање његово скакаваца Мф; вејање његово МСд;
захватање листа њим Ен; из мора Мф; навођење његово Бога Мф;
одлазак жучи у њега ЖЈ; одлазак отрова у њега ЖЈ; одлазак части у
њега ЖЈ; поређење сунчеве и месечеве колеснице са њим Ен; силан
Мф; скровиште његово МСд; узимање његово скакаваца Мф
већник – царев Мф
вече – СА1*
вечера – бацање њено Ас; готовљење њено СА2, Ас; давање
њено псима Ас; лепа Ас; са иноплеменицима Сам1, Самп; са
Самсоном Сам1, Самп; спремање њено СА2, Ас; узимање њено
Ас; царска Ас
вечност – ЦД
вешање – двојице разбојника Јосп; за дуб Со; очева Јер1;
старешине хлебара Јос2; Христово Јосп
вештина – велика МСд; књижевна ЦД; Сатанаилова МСд
вид – зао ЗДп; запречен Мф; очњи Мф, МСд
видљиво – из невидљивог Ен; стварање његово Ен
виђење – весник његов Јосп; Господње Ен; горе ЗЛп; дана
ЗЈоп; дела Господњих СА2; заручнице Самп; злих духова ЗР;
Левијево ЗЛп; небеса Вар, Ен, Иса; прво ЗЛп; разлучење његово
ЗНп; свега Ен; Сина Божијег ЗЈоп; скривање његово ЗЛп; сна
СА1, СА2, Јос1, Јос2, Мф, ЗЈоп, ПСа; тајни Божијих на небесима
Јер1; у покајању ЗР; у срцу ЗЛп; чуда Сам1, Самп
визон – одећа од њега Ас, ЗЈоп; полагање његово ЗЛп;
постеља изаткана њим Ас
вино – добро Ас; загорчавање његово медом ЖЈ; затамњење
срца њим ЗЈп; зла од њега Вар; мирис његов Ас; мноштво његово
Ис2, Исп2; непијење његово Сам1, Сам2, Самп; неразблажено
СТ; неузимање његово Сам2; окушање његово ЗР, ЗРп; опијање
њим СТ, ГА, ЗЈп, Сам1, Сам2, Самп; освећено Исп1; пијење
његово Ас; посуда са њим Ас; превраћање очију њим ЗЈп;
 (515)

служење њему Исп1; старо Јос2; трежњење од њега Сам1, Самп;

узимање његово Мх, Мхп, ГА; уливање његово Јос2; храњење
њим ЗЛп; чување од њега Сам1
виноград – Вар*; Агрипов Јер1, Јер2; брање његово Ас;
враћање из њега Јер1; Игоров ПС; новопосађени Ас; одлазак у
њега ПС; остаци његови Мф; покопавање усред њега ПС; слање у
њега Јер1; убијен градом Мф
виноточац – старешина њихов Јос2
висина – арханђели на њима МСд; Бог на њој МСк; дрвета
Јер1; небеска Вар, МСд, ЗЛп; Отац на њима МСд; тисова Мф;
узлазак на њу Иса, СА2
вишење – воде ЗЛп
Вишњи – долазак његов ЗАп; истинит ЗГп; једење његово
ЗАп; милост његова ЗЈоп; незнање за њега ЗВп; пијење његово
ЗАп; помиловање његово ЗАп; посета његова ЗВп; престо његов
ЗЛп; пророк његов ЗЛп; речи његове ЗГп; силазак његов ЗВп;
слава његова ЗЛп; слање његово јединородног ЗВп; слање његово
пророка ЗВп; слање његово спасења ЗВп; спасење његово ЗВп;
стварање његово закона ЗГп; стварање његово правде ЗГп;
страдање његово ЗЛп; чувење његово молитве ЗЛп
вишњи Јерусалим – Јер1; анђели у њему Јосп, МСд; апостоли
у њему Јосп; арханђели у њему МСд; мученици у њему Јосп;
оружје у њему МСд; преподобни у њему Јосп; пророци у њему
Јосп; светитељи у њему Јосп; силе његове МСд
влага – земаљска Исп2
владање – Вавилоном ПСа; Господње ЗНп; Мојсејево Мф;
Навуходоносорово ПСа; над земљом Мф; рајем МСд; човечије
МСд; чулима ЗНп
владар – Египта Јосп
Владика – воља његова Исп1; Господ ЗЈоп; Исус Христос ЗВп;
на престолу МСк; ноге његове МСд; приступање њему ЗВп;
свесилни МСд; седење његово МСк; страдање његово Јосп;
узлазак његов на висине МСк; узлазак његов на престо МСк;
чишћење његово греха ЗАп; хтење његово Исп1
владичаство – престоли његови ЗЛп
влас – Адамове косе АЕд; главе Ас, ЖЈ, Сам1, Самп; давање
њено ЖЈ; до земље Мх; до ногу Мхп; изабране Сам1; израстање
њихово Сам1, Самп; једна ЖЈ; напајање њихово Самп*;
недостајање њено ЖЈ; омивање њихово Самп; поређење њено са
пламеном огња Ас; прављење њихово ЗНп; раст њихов Сам2;
Самсонове Сам1, Сам2, Самп; седам Сам1, Самп
власт – давање њено ЗЛп; ђаволова ЖЈ; египатска ЗЈоп;
избављење њом ЗЈоп; над снагом ЗЈоп; обдржавање њено ЗЈоп;
одлазак њен МСд; престанак њен ЗЈоп; Сатанаилова МСд; у тами
адској МСд
 (516)

властела – давање злата њој Јос1; позивање њено Јос1;

предавање њено Јос1*; фараонова Јос1
властелин – египатског цара Јосп; Египта ЗЈоп; Јаков Исп2;
целе земље Ас; чињење његово ЗЈоп
власти – (врста анђела) МСд
во – вучење његово небеских кола Вар; за јаслама ЖЈ;
Јаковљеви Јосп; једење њихово других волова Јос1; једење
њихово жита Јос1*; једење њихово траве Јос1*; Јовови ЖЈ; крађа
њихова ЖЈ; орање његово земље АЕд, Мх, Мхп; плач њихов ЖЈ;
рало њихово ЖЈ; седам Јос1; црни Јос1
вода – АЕк, СТ, ГА, Ис1; без ње Јосп; вађење њено Мф;
вишење њено ЗЛп; вођење на њу СуА; давање њено СуА;
доношење њено Ас, Сам1, Самп; живота Ас; за омивање ногу СТ,
ГА, Ас; загњуреност у њу АЕд; захватање њено Ис1; звук грома у
њој МСд; земља изнад ње Ас; из извора Ас; из раја АЕк;
избављење из ње Мф; извор њен Мф, Ас; изливање њено МСд;
испитивање њом Јер1; исцељена Мф; јорданска АЕд, ГА, Јер1;
крштење њом ЗЛп; мерска Јосп; мех ње СуА*; морска МСк, ЗЛп;
на ватри ГА*; на појилиштима Јер1*; налажење њено СуА;
наливање рукомије њом СА2; наливање њено сузама Јер1*;
напајање њом Самп*; натеривање у њу Мф; непотребна ЗАп;
нестанак ње СуА; ношење њено ГА, ЖЈ; ношење њено дрвља
ЗЗп; ношење њено земље ЗЗп; ношење њено камења ЗЗп; ношење
њено песка ЗЗп; обилна Ас; омивање њом ЗЛп, Сам2; пијење
њено Мх, Мхп, СТ, Мф, Сам1, Сам2, Самп; под ледом МСк;
појење њом Сам1; поређење суза са њом ЖЈ; почивање са њом
ЗЛп; преобраћање њено Мф; препречене ЗЗп; пресахла Мф;
раздељене ЗЗп; сакупљање њено Ас; слана Вар; спасавање њом
ЗАп; течење њено Мф, ЗЗп; топла СТ; тражење ње АЕк; у кориту
Ас; у умиваонику ГА*; узимање из ње Мф; улазак њен у рај Вар;
умивање њом Ас; усахнуће њено ЗЛп; цеђење њено из чељусти
Сам1, Самп; црпљење њено Јер1*; чиста Ас, ЗЛп
вођа – слепости Јос1; узимање његово Сам2
вођење – Авраамово СуА; Агаре СуА; анђелово СуА; Измаила
СуА; Исаково Ис1; Исуса Христа Јосп; ка покајању Исп1; коња
СА1; на воду СуА; Ревеке Ис1; у Египат Јосп; у вечни живот
МСк; у рај МСк; у пустињу СуА*; у смрт Со*
вођство – анђелско ЖЈ
вожња – у колесници Јос2
војвода – Авимелехов Мф; арханђео Михаило МСк; вишњих
војника Ас; Египта Ас; искакање пред њих МСк; јеврејски Мф;
љубав њихова ЦД; постављање његово Ас, Мф; просидба његова
девојке Ас; сакупљање њихово Јос1; тагми МСк; Филох Мф;
храбар МСк
војевање – против Јермена Мф; сараценског цара Мф
 (517)

војник – бестелесан Ен; вишњи Ас; војвода њихов Ас; 20000

њих Самп; 12000 њих Сам1, Сам2; добар Со*; долазак њихов Со;
за пратњу Ас; замарање њихово ЖЈ; звездани Ен; изабрани ЖЈ;
љубав према њему ЖЈ; мноштво њихово Јер1; наилазак њихов
Самп; наоружан Со; небески Ен; огњени Ен; од камења Ен;
одабирање њихово Со*; окупљање њихово Со; осам Со*;
оседлавање њихово коња Со*; победа над њима Сам1; поређење
његово са планином Ен; призивање њихово ЖЈ; приспевање
њихово Со*; раскопавање њихово палате ЖЈ; серафимски Ен;
скривање његово Ас; смрт њихова Мф; старешина њихов Ас; сто
Со; 170 Мф; у заседи Ас; у трски Ас; убијање њихово Сам2;
уписани Мф; управљање попут њега Со* херувимски Ен; храма
Господњег Ас; 40000 њих МСд
војска – анђелска АЕд, Вар, МСд; велика МСд, Сам2; губљење
њихово Сс; долазак њен Сам2; ђавоља МСд; клањање њено МСд;
на трећем небу ЗЛп; небеска Вар, МСд; негорња МСд; од 12000
Сам1, Сам2; поубијана МСд, Сам1; Сатанаилова МСд; стварање
њихово Ен; улазак њихов у град Јер1; халдејска Јер1, Јер2
волујница – слање у њу Мх
воља – Авраамова СА1; Божија МСд, ЗНп; Владичина Исп1;
Господња Јер1, ЖЈ, ЗИп; ђавоља ЗНп; испуњење њено СА1;
одбацивање њено ЗНп; разумевање њено ЗНп; чињење по њој
Јос1, МСд
вољење – змијске лепоте ЖЈ; правде ЖЈ
восак – медни Ас; дотицање његово Ас
воће – плодови његови Сс; радовање њему Ас; чинија са њим
ЗЈоп
враг – бежање његово ЗДп; гнев његов ЗДп; духови његови
ЗВп; журба његова ЗДп; завист од њега ЗСп; закон његов ЗНп;
зидови његови Јос2; игралиште његово Со*; лаж његова ЗДп;
овладавање његово душом ЗДп; престо његов Со*; саплитање
његово ЗДп; састављање са њим ЗИп; убијање њихово ЗАп;
царство његово ЗДп
врана – испуштање њено Јер1; поређење ђавола са њима МСк;
разлетање њихово МСк; у ковчегу Јер1; углéдање орла на њу Јер1
врат – Венијаминов Јосп; ђаволов МСд; Евин АЕд*; Исавов
Исп2; Исаков Исп1; јарам на њему Јер2; Јеремијин Јер2; мач над
њим ЗВп; ножем на њега Исп1; обиснуће о њега СА2; од 12
лаката МСд; орла Јер1; падање на њега Јосп; сваког човека Јер2;
скидање јарма са њега Јер2; украс на њему Ас; човека ЗВп
врата – адска Ен; бој испред њих Мф; велика СА2; вечна Ен;
града Јер1; градска Мф, Сам1, Сам2, Самп; двора Ас; дома Ас;
железна Ас; закључана Ас, Мф, Самп; западна Ен; затворена Ас,
ЖЈ, МСд, Сам1; источна Ен; истрзање њихово Сам1, Самп; корен
њихов Сам1; лупање на њима ЖЈ; мала СА2; месечева Ен;
 (518)

мноштво на њима ЗЈп; на врху планине Сам1; на истоку Ас; на

планини Самп; небеска Вар, МСк; одаје СА1, Ас; одношење
њихово Сам1, Самп; отварање њихово СА1, СА2, Јер1, МСд,
МСк; отворена Ас; погребење пред њима Мф; погубна СА2;
праведна МСк; пред њима Ас; прозор ка њима Ас; пролазак кроз
њих СА2; пространа СА1; разљуљавање њихово Самп; рајска
АЕд, АЕк; са завесама ЖЈ; са пиргом Самп; седење у њима ЗЈп;
стајање пред њима СА1, ЖЈ; стражара пред њима Ас, МСд;
сунчева Ен; тајна Вар*; тесна СА2; у живот СА2; у муку СА2;
уска СА1; царевог дома Мф; четворо Ас, ЖЈ; 14 ЖЈ; широка СА1,
СА2
вратар – анђео Исп1; казивање њима Мф
вратарица – разговор њен са Сатаном ЖЈ; са децом Ас;
спавање њено Ас
враћање – Авимелехово Јер1; вране Јер1; Господу ЗДп; жене
Ав, Мф; из винограда Јер1; из ропства Јер2; мајчиној дојци Мф;
на земљу ЗНп, ЗАп; на претходно Исп1; народа Јер2; по врућини
Јер1; са журбом Јосп; са пута Божијег Ав; Сарино Ав; сребра
ЗЈоп; тела Мф; трговаца Јосп; у дом Јер1; у Египат Јосп; у земљу
Мф; у ковчег Јер1; у Ханаанску земљу Мф
врач – бацање његово чини Мф; Валаам Мф; довођење његово
ЗР; египатски Мф; заповест његова Мф; позивање њихово Мф;
претварање његово Мф; синови његови Мф; убијен Мф; узлетео
Мф; уписивање њихово Мф
врачање – међу другим греховима Вар*; одлучивање на њега ЗР
врачар – долазак њихов ЗЛп
вребање – згодне прилике Сам1; јарета ЗДп
врелина – велика Ен; друга Мф; ношење њено Ен; трпљење
њено МСд
врење – мора МСк; од жеге МСк
време – безакоња ЗДп; вечно Ас; дуго ЗЛп; жетве Ас, Самп;
зарука Самп; на смоквама Јер1, Јер2; нестајање његово Ен;
немање његово Јер1, Јер2; обеда Ас; поднева Ас; последње ЦД,
Мф, ЗЈп, ЗИп, ЗДп, ЗВп; прво Јос2; пролазак његов ЖЈ, ПСа;
седам њих Јер1, Јер2
вретиште – облачење његово Ас; одбацивање његово Ас;
отпојасавање његово Ас
врећа – Венијаминова Јос1; збачена Јос2; на глави ЖЈ; са
кљусета Јос2; чаша у њој Јос1, Јос2
врзање – жене СА1; ножем Ав; оца Ав; псалама ДПс1, ЦД; у
гробницу Јер2; у јаму Јос2, Јосп, ЗЈоп; у море ДПс1, ЦД; у
тамницу Ас, Јос1, Јос2; у таму преисподњу СА1
врлина – живот у њима Сам1; муж са њима Самп; обогаћење
њима ЗГп
врх – горе СТ, ГА; сплетеног дрвета СТ, ГА; седмоструки ГА*
 (519)

врпца – на руци ЗЈп; обележена ЗЈп; опасивање њено Ас, ЗЈп;

црвена ЗЈп
врсник – братски Јосп
врсница – гатање са њима Самп*; Далидине Самп*
врста – 40 Мф
врт – иза двора Мф; прогон из њега Мф; Рагуилов Мф; рајски Мф
врућина – велика МСк; враћање по њој Јер1; наилазак њен Ен;
свакаква Ен; спомињање њено МСд; створена МСк
врх – куле Ас; мора МСк; прста Ас
вршњакиња – Асенетине Ас; гатање са њима Самп*; Далидина
Сам1, Самп*; девојке Ас; одгонетање са њима Сам1
вук – хватање њихово СА1
вук – грабљење његово душе Ас
вучење – у ложницу Јос2
гад – земаљски Ен
гадура – Далида Самп
газ – реке Мф
гатање – Далидино Самп*; са врсницама Самп*; са
вршњакињама Самп*; учење њему Сам1, Самп*
гатка – казивање њено Самп*; решење њено Самп*
гашење – светлости ЖЈ; сунца ЗЛп
гејена – осуда за њу Јосп; разбојник у њој Јосп
Герусије блато – сахрана у њему АЕд, АЕк
глава – Авимелехова Јер1; Адамова АЕд, АЕк; Антихристова
МСд; арханђела Михаила МСд; Асенетина Ас; безакона МСд;
бога идолског Ав; венац на њој АЕк, СА1, ЗЛп; власи њене Ас,
Сам1, Самп; Голијатова ЦД; девојачка Сс; дечија Мф; дијадема
на њој Ас; ђаволова МСд; загњуреност њена АЕд*; змајева ЗАп;
изгорела Ав; изливање уља на њу ЦД; Исакова Исп1, СА2;
Исусова Исп1; јагњетова Исп1; једна ЗЗп; Јовова ЖЈ; Јосифова
Јосп; климање њом Ав; кошара грожђа на њој Јос2; лавља Сам1,
Самп; месец на њој СА2; наслањање њено Јер1, Јер2; недотицање
њено бритвом Сам1, Самп; облак над њом МСд; овенчана Јосп;
од огња СА2; одсецање њено ЦД, Јос1; омивање њено Сам2;
осушена Самп; отресање пепела са ње Ас; оштрица мача на њој
ЗДп; падање њом до земље ЖЈ; подизање руке над њу Ас;
покривање њено Ас; полагање венца на њу Ас; посечење њено
МСд; посипање њено пепелом Јер1, Јер2, Ас; посипање њено
прахом АЕд, АЕк; приштеви од ње до ногу Мф; пчела позлаћена
Ас; рана на њој ЖЈ; са змијским лицем СА2; са изгледом коња
СА2; Самсонова Сам1, Сам2, Самп; састав у њој ЗНп; сатника
Лонгина Јосп; Саулова ЦД; скидање венца са ње Ас; скидање
покрова са ње Ас; скидање сунца са ње СА2; скидање убруса са
ње Јосп; слава на њој СА2; слугина Јос1; слушање њено ЗЗп; смрт
 (520)

са њима СА2; Сотонина МСк, МСк; спуштање сунца над њу

МСк; стајање анђела над њом Ас; сунце на њој СА2; тешка Јер1,
Јер2; три венца на њој СА2; три ње МСд; тучење по њој Исп1;
убрус на њој Ас, Јосп; ударена мачем МСд; узимање за њу Ас;
украс њен ЖЈ; украшавање њено ЗР; унижавање њено ЗАп; хлад
над њом МСк; царева Мф; чешљање њено ЖЈ; човека ЗНп
глад – Адамова АЕд, АЕк, Ен; долазећа Ас; доношење њено
граду Јер2; Евина АЕд, АЕк, Ен; избављење од ње Мф;
изумирање од ње Мф; Јаковљева Исп2; ластавичија Исп2; људска
Со; морење њом Мф; мучење њом Исп2; на земљи Јосп, Мф;
наилазак њен ЗЈп; настајање њено Мф; обузимање њом ЗЈоп; од
речи Божијих Јосп; од хране Јосп; приспевање њено Јосп;
спасавање земље од ње Ас; умирање од ње Јос1*, Мф; чување од
ње Јос1
глађење – дух његов ЗР
глас – анђелски Ен, Исп1; Божији Јер1; гранâ дуба СА2;
грмљавина његова Исп1; детета Исп2; допирање његово Јер1; за
смех ЗНп; из облака Исп1; из уста Јеремијиних Јер1; Јаковљев
Исп2; људски Јер1; непрестани Ен; Очев ЗЛп; по читавом граду
ЖЈ; подизање његово Јосп; поређење његово са риком четрдесет
волова Вар*; са небеса АЕд, АЕк, Вар, Мх, ГА, Ис1, Исп1, Мх,
СуА, Јер2; Светог Духа Иса; сладак Јер1, Јер2; слуге Господњег
Јер1; страшан ЖЈ; тих Ас; чувење његово ЖЈ
гласник – стизање његово ЖЈ
гледање – Авраамово СА2; анђела ЗАп; Антихристово МСд;
Господа ЗЗп; Давидово ДПс2; жене ДПс2; ка гробу Господњем
Исп1; на блато ЗВп; на земљу СА2; на зло ЗВп; на лепоту ЗЈп; на
лице ЗР, ЗРп; на младост Јос2; на много часова Јосп; на небо
МСд; на њиве; на смеће ЗВп; наготе ЗР; подлегање њему ЗЈп; са
радошћу ЗАп; свећњака ЖЈ; славе Божије МСд; сунца ЗВп;
уназад СТ, ГА
глина – печење њено Вар*
гнев – Авраамов СА1; Асенетин Ас; Божији Јер1; браће Јос1,
Јос2; велики Ав; вражији ЗДп; говорење са њим Јос1; горњег оца
МСд; Господњи Ен; дух његов ЗДп; Елиусов ЖЈ; заповедање са
њим Јос2; заслепљење њим ЗДп; идење са њим ЗДп; изливање
његово МСд; Исавов Ис2, Исп2; људски ЗДп; наступање његово
ЗНп; овладавање његово ЗДп; одвођење његово Мф; одступање
његово ЗДп; Оседеков Мхп; Петрадинов Јос2; подизање његово
СуА*, ЗДп; подизање са њим ЖЈ; покретање на њега ЗДп; рађање
његово ЗЈп; Самсонов Сам1; Сарин СуА*; Сатанин ЖЈ; слезина
за њега ЗНп; Содомљана ГА*; смрти СА2; трпљење његово МСд;
у дому ЖЈ; у души ЗДп; учење њему ЗГп; фараонов Мф; царев Ав
гнездо – испуњено децом Исп2; ластавичије Исп2
гнушање – Египћана Ас; речи ЗЈп
 (521)

говече – непотребно Ен; одлазак међу њих СТ*

говорење – анђела ДПс1, Јос1, Сам1; Венијаминово ЗВп;
Господње АЕд, ЖЈ; души ЗИп; жена Сам1; из облака ЖЈ; истине
Јер1, ЗДп, ЗАп; лукавстава Ас; на ухо ПС; о охолости ЗЛп;
пророка ЗЈп; псалама ДПс1; са гневом Јос1; са кротошћу ЦД; са
плачем Јос2; са сузама Јос1; свима за поругу Со*; синовима ЗВп;
страшних речи ЖЈ; тајно ДПс1; тихо ПС; у разуму ЗЛп; у сну
Јос1; у ухо ДПс1, ЗВп; учење његово ЗЈоп; цару ДПс1; шапатом
ДПс1
година – 2 ЗР; 3 Јос1, Мф; 7 СуА, Ас, Јосп, ЖЈ, ЗР, ЗРп; 9 Мф;
10 Мф; 12 Јос1, ЗВп; 14 АЕд, АЕк, Мх; 15 Ав, Мф; 18 АЕд, Ис1,
Јер2, Ас, Мф; 20 ЗЛп; 27 Мф; 30 СА1; 40 Исп1, Јос1; 66 Јер1*; 67
Мф; 70 ДПс1, ЦД, Јер2; 77 Мф; 80 Мф; 86 Јер1; 100 Ав, ЗВп; 110
ЗЈоп; 114 ЗЗп; 119 ЗЈп; 120 ЗВп; 122 ЗИп; 125 ЗГп, ЗРп, ЗСп, ЗДп;
126 ЗАп; 127 Исп1; 132 ЗНп; 137 ЗЛп; 170 ЖЈ; 199 Ас; 200 ЗВп;
248 ЖЈ; 297 ЗР; 307 Јер1; 377 Јер2; 460 Ав*; 700 ЗВп; 930 АЕд;
3003 Ав; 3500 ЗЈоп; 3700 ЗЈоп; 7000 СА2; без жетве Јосп; без
орања Јосп; гладна Ас; две Јос2; добра Јос2; дуге ЗИп; житородна
Јос1*; лоша Јос2; нестајање њихово Ен; пет Јосп; плодна Ас;
пролазак њен Јос1*; прве Ас; раздељивање њихово Ен; рђава
Јос2; скончање њихово ЗРп; часови њени Ен
гозба – приређивање њено ГА
голуб – доношење његово добре вести Јер1; угледање на њега
Јер1
голубица – доношење њено вести Јер1*
Гомора – ЗНп; погибељ његова ГА; потапање његово СА1;
разарање СТ, ГА; уништење ГА, СА1
гоњење – Светим духом ДПс2; седам тма душа СА2
гора – Аравитска СуА; виђење њено ЗЛп; висока Вар, ЗЛп,
Сам2; звер на њој Јос2; камен са ње ПСа; кула на њој Сам2;
Маслинова Мхп; Милост Мхп; овце у њој Јос1; одлазак на њу
Исп1, Самп*; она као мати Божија ПСа; пророци са ње Иса; пуста
Самп*; сажизање њено МСд; седење под њом СА2; Сигор СТ;
Сионска Вар*; Таворска Мхп; три дана до ње Исп1; улазак у њу
ГА, Сам2; Хорив Мф
гордост – непријатеља ЗГп; срца Јер1
горење – брда МСд; главе бога идолског Ав; њива Самп;
сунца МСд; утробе Јосп
горчина – подношење њено ЖЈ; у сузама Јос1
Господ – анђео његов СуА, ДПс1*, ЦД, Јер1, Јос1, ЗР, ЗЈп,
ПСа, Сам2, Самп; бирање његово псалама ДПс1*, ЦД; битка
његова ЗСп; благодат његова ЗЛп; благосиљање његово МСд;
благослов од њега ЗИп; благословен Јер2, Ас; Бог ЗНп; бојање
њега ЗЈоп, ЗВп; вапај њему Ас; вазнесење његово ЗСп; васкрсење
његово ЗСп; велики ЗСп; величање његово ЖЈ, ЗЛп; величаство
 (522)

његово ЗЛп; весеље његово Јер1; вечера његова ЗЛп; виђење

његово свега Ен; владање његово ЗНп; Владика ЗЈоп; воља
његова Јер1, ЖЈ, ЗИп; враћање њему ЗДп; гледање његово ЗЗп;
говорење његово АЕд, ЖЈ; давање његово два пута ЗАп; давање
његово очију Ен; давање његово разума Ен; давање његово речи
Исп2; давање његово свештенства ЗЈп, ЗИп; давање његово снаге
Јер1; давање његово срца Ен; давање његово старешинства ЗЗп;
давање његово три јабуке СА1; давање његово ушију Ен; давање
његово царства Јуди ЗИп; дарови наследства његовог Ас; дело
његово Ен, СА2, Јер2; добросрд ЗЗп; доброта његова МСд;
долазак душе пред њега АЕд; долазак његов СА1; дом његов
Јер2, ЗЛп; други долазак његов МСд; жеља за његовим виђењем
СА1; заклињање њему ДПс1; заклињање у мишицу његову МСк;
заклињање у њега МСк; закон његов ЗРп, ЗЛп, ЗИп, ЗДп, ЗНп,
ЗГп, ЗЈоп, Самп; заповедање његово АЕд, МСд; заповест његова
ЗЛп, ЗЈп, ЗИп, ЗЗп, ЗДп, ЗЈоп, Самп; звезда његова ЗЛп; злоба
пред њим ЗР; из облака ЖЈ; избављење његово ЗЈоп; избор његов
дома ЗЛп; извођење његово народа Јер1; изглед његов МСд;
изгубљене му војске Сс; изливање гнева његовог МСд; име
његово ЗДп, ЗАп; Исус Христос ДПс1*, Јосп; исушивање његово
мора МСд; јављање његово ЖЈ, ЗСп, ЗЛп; кајање пред њим ЗР;
клањање њему МСк; крштење његово Адамовог гроба АЕд; лице
његово Исп2, ЗЛп; љубав његова ЖЈ, ЗГп; милосрђе његово ЗНп;
милост његова ЗНп, ЗАп; милостив ЗЗп; мишица његова МСк;
молитва њему Ас, ЖЈ; мољење његово АЕк; мољење њему СуА,
ЗР, ЗЛп; навођење његово болести ЗГп; навођење његово огња
ЗЗп; навођење његово поробљавања ЗНп; наш ДПс1*; невидљив
Ен; непоштовање њега ЖЈ; непропадљивост његовог тела ЗСп;
нерођен Јер1, Јер2; нерукотворен Ен; несазнајан Јер1, Јер2;
обећање његово Јер1; обраћање његово Адаму АЕд; обраћање
његово земљи АЕк; одбрана његова људског рода МСд; одевање
његово телом ЗСп; одмазда његова ЗЛп; одступање од њега ЗДп;
опомињање њега ЗНп; оснивање његово земље МСд; остављање
његово ЗНп; осуда његова ЗНп; озлобљен ЗЛп; певање њему ЖЈ;
пењање њега ЗВп; поверавање његово царства ЗЈп; подизање руке
на њега ЗЛп; подсећање његово на милост ЗЈп; познавање његово
ЗНп; позивање његово арханђела Гаврила МСк; познавање
његово мисли ЗЗп; помиловање његово ЗНп; поручивање његово
земљи МСд; посета његова ЗЈоп; потапање његово псалама
ДПс1*, ЦД; почивање његово ЗЛп; праведан ЖЈ; праштање
његово безакоња ЖЈ; праштање његово грехова ЖЈ; предаја душе
њему СА2; прибегавање њему Ас; приношење жртве њему ЖЈ;
приношење молитве њему Ас; приношење његово хвале ЗГп;
приношење њему ЗИп; проклињање њега ЗЛп; проклињање
његово змије Сс; пророк његов Со; просветљење његово ЗЗп;
 (523)

прослављање њега ЖЈ; противљење њему ЗСп; пуштање његово

мрака Ен; пуштање његово облака МСд; пуштање његово смоле
ГА*; работање њему ЗЛп; разгневљење његово ЗЗп; разгоревање
његово сунца МСд; разобличавање његово Самарићанке Јосп;
разум његов ЗЛп; распеће његово ЗСп; реч његова ДПс1, ЗСп,
ЗЛп; рука подигнута на њега ЗЛп; руке његове Јер1, МСд, ЗЗп;
сађење његово раја МСд; сажизање његово брда МСд; сажизање
његово гора МСд; сажизање његово земље МСд; саопштавање
његово Псалтира ЦД; сведок ЗЛп; Сведржитељ Јер1, Јер2;
свештеник његов ЗЛп; свештенство његово ЗЛп; седење његово
на престолу СА1, МСк; сећање њега ЗГп; сијање његово ЗГп;
силазак његов на земљу МСд; силазак његово у рај АЕд; скиптар
његов ЗНп; слава његова Јер1; слављење њега ЗЛп; слање крви
њему ЗЛп; слање његово арханђела Михаила АЕк; слање његово
сунца МСд; слање службе њему ЗЛп; слање тела њему ЗЛп; слуга
његов Јер1, ЖЈ; служење њему ЗЛп; спасавање његово душе ЖЈ;
стварање његово Еве Сс; стварање његово животиња Сс;
стварање његово од Адамовог ребра Сс; стварање његово осталих
бића Сс; стварање његово по угледу на себе Сс; стварање његово
првог човека Сс; стварање његово рамена ЗЗп; стварање његово
риба Сс; стварање његово светлости Сс; стварање његово свих
звери Сс; стварање његово свих плодова воћа Сс; стварање
његово свих птица Сс; стварање његово свог покоја Сс; стварање
његово тела ЗНп; стварање његово у недељу Сс; стварање његово
у петак Сс; стварање његово у понедељак Сс; стварање његово у
среду Сс; стварање његово у уторак Сс; стварање његово у
четвртак Сс; стварање његово човека МСд; страх од њега Јос2,
ЗСп; страх према њему ЗНп; трапеза његова ЗЛп; у гробу ЗЛп; у
Јерусалиму ЗЗп; у стубу облака ЖЈ; угодник његов Јов ЖЈ;
узимање његово блата МСд; узимање његово од сваке рајске
воћке Сс; узлажење његово на небо Јер1; узлазак Сатане к њему
ЖЈ; улагање његово душе човеку ЗНп; урачунавање његово греха
ЗВп; усред Јерусалима ЗДп; устајање пред њим ЗВп; хваљење
његово Ен, ДПс1, ЦД; ходање његово са људима ЗДп; хор његов
ЗЛп; хуљење њега ЗВп; црква његова ЗЛп; част његова ЗВп;
чудотворство његово ЗНп
господар – брату Ис2, Исп2; Египта Јосп; захтевање Исп1;
иметак Божији Ен; Једрејев Ис1; Кипарске земље Со*; мудар
Јос2; поређење роба са њим МСд
госпођа – вучење њено у ложницу Јос1, Јос2; жалосна Јос1;
Мерахова ЦД; хватање њено за хаљине Јос2; царица ЖЈ
гост – Авраамов СТ, ГА, СА1, СА2; Господњи СА1; љубљени
СА1; омивање његових ногу СА1, СА2; послужитељ њихов Јос2;
узимање његово венца СА1; уморан СА2
гостољубље – Авраамово СТ, ГА
 (524)

готовљење – вечере СА2, Ас; укропа СТ; јела ГА*, Ав

гошћење – прављење њихово Самп
грабљење – душе Ас, ЗАп; мача МСк; одежде МСк; оружја
МСк; руком ЗАп; Сатанаилово МСк; стеме МСк; стреле МСк
град (место) – Аврок Исп1; Божији Јер1; бољари његови ЖЈ;
Вавилон Вар; ван њега Јер2; војници око њега Со; врата његова
Јер1, Сам1, Сам2; глад у њему Јер2; други ЖЈ; ђубриште изван
њега ЖЈ; затворених прилаза Мф; заузимање његово Мф; зидови
његови Јер1, Јер2, Мф; змије око њега Мф; знамења његова Јер1;
изабрани Јер1; извођење из њега ЖЈ; издаја њега Јос1; излазак из
њега ЦД, Јер1; ишчезнуће његово Јер1; Јерусалим Вар, Иса, Јер1,
Јер2; кнезови отуд ЖЈ; кула његова Сам2; надевање његовог
имена Јер1; Нахор Исп1; непрепознавање његово Јер1, Јер2;
Нинивеја Мф; ношење идола у њега Ав; обележје његово Јер2;
обилажење његово Јер2; обилазак његов Ас; опкољавање његово
Јер1, Јер2, Мф; опустелост његова Јер1; повећање његових зидова
Мф; погибељ у њему Јер2; погубљење његово Јер1; подизање
његово Јер1; поједен огњем Јер2; поробљавање његово ЗЛп;
предаја његова Јер1, Јос1*; престо изван њега ЖЈ; прилаз њему
Мф; прогонство из њега Мф; продаја његова Јос1*; противнички
СуА*; пустошење његово Јер1, Јер2; путовање по њима ЖЈ;
разорен Сам1, Самп; рушење његово Вар; Салим Мхп; Самарија
Јер1, Јер2; саздање његово Јер2; свети Јер1; Сеаф Со; сакрушење
његово Мхп; страдање његово Јер2; Сунчев Ас; тврђава његова
Јер1; трус у њему Мхп; улазак у њега Јер1, ЖЈ, Мф; утврда
његова ЗЈп; утврђен Мф; царев улазак у њега Јер1; чување његово
Мф
град (атмосферска појава) – огњени ГА*; претња њим Вар;
станиште његово Ен; убијање његово винограда Мф; убијање
његово дрвећа Мф
грађанин – вапај њихов ЖЈ; предавање имања њима ЖЈ;
сироти ЖЈ; убијање њихово Мф; 1100 Мф
грађење – над гробом Мф; палате Мф; пута ЗРп, ЗЛп
граматик – стављање његово пера ПС
грамзивост – на злато ЗЈп; на сребро ЗЈп
грана – говор њен СА2; глас њихов СА2; дуба СА2; маслинова Ас;
на висини Јер1; пуна плода Ас; три СА2; усахнуће њено Јер1
грех – Адамов Сс; бестидан ЗЈп; блудни ЗР, ЗРп; велик ЗР;
душе СА2; Евин Сс; житеља Јерусалима Јер1; записивање
њихово СА1; зачетак његов ЗЈп; избављење од њега СТ, ЗСп;
изношење његово СА2; искорењивање његово ЗАп; исписивање
њихово СА2; испитивање њихово СА2; исповедање његово Ас;
Јудин ЗЈп; казивање његово Јос2; каквог не беше ЗР; Лотов СТ;
мамљење на њега ЗЈоп; молитва за њега Ен; мољење за њих Мф;
налажење његово СА2; неисповеђен СА1; немање његово Јер1;
 (525)

огрезлост у њима ГА; одгоњење његово ЗГп; одлазак славе у њега

ЖЈ; опроштен Јер1*, ЖЈ, Мф; плакање због њега ЗР; потирање
њихово СА2; похотан ЗРп; приближавање са њим идолима ЗР;
приношење њихово СА1; разарање његово ЗГп; разлучење
његово ЗР; родоскврни СТ, ГА; Рувимов ЗР; са својим кћерима
СТ, ГА; Симеонов ЗСп; тело у њима ЗЈп; у Израилији ЗР; у
пијанству ЗЈп; убрајање у њега ЗЈоп; умножавање њихово Јер1,
Јер2; упадање у њега ЗАп; урачунавање његово ЗВп; чињење
његово ЗЈп; чишћење његово Јосп, ЗАп
грешка – идење кроз њу ЗИп
грешник – миловање њих ЗВп; мучење њихово Вар; одлазак
душе његове у пакао СА1; одлазак смрти њему СА2; служење
њима Вар; Содомљанин СТ
гривна – на нози Ас; на руци Ас
грлица – извештавање њено Јос2; приношење њихово на
жртву Мхп; разговор са њом Јос2; са једним мужем Јос2;
угледање на њу Јос2
грло – ада ЗВп; Адамово Сс; Исаково Исп1; Јосифово Јос2;
отварање његово Јос2; подизање његово Јос2; приближавање
ножа њему Исп1; стезање његово Јосп; утољено Јос2
грљење – Авраама и Исака СА1; Асенете и Јосифовог оца Ас
грм – лободе Ис1; савеков Исп1; садеков Исп1; садоков Ис1
грмљавина – јеванђелиста Јосп
гроб – Адамов АЕк, АЕд; боравак у њему Јер1; Господ у њему
ЗЛп; запечаћен ЗСп; извођење из њега Јер1; излазак из њега Јер1;
Исусов Исп1; Јовов ЖЈ; мајчин Јос1, Јос2; налажење у њему Јер1;
нови Јосп; отварање њихово ЗСп; палата над њим Мф; полагање
камена на њега Јер1; полагање у њега Јосп, ЖЈ, ЗСп; почивање у
њему ЗЛп; предавање њему ЗВп; приближавање тела њему ЖЈ;
Рахилин Јос1, Јос2; седење орла над њим Јер1; седење у њему
Јер1; смрадан Јер2; терање у њега Јос1; ускрснуће из њега ЗСп;
царев Мф
гробница – вирење руке из ње Со; полагање царице у њу Со;
празна Со*; смрадна Јер2
грозница – претња њом Вар
грожђе – кидање његово Јос2; кошара са њим Јос2; непијење
ничега што је од њега Самп; одношење његово Јос2; радовање
њему Ас; сан о њему Јос2
гром – велики МСд; звук његов МСд; прасак његов Мф;
претња њим Вар; са неба Вар; стварање његово Ен; станиште
његово Ен; троструки Вар; у Содому СТ
груди – Евине АЕд
губавац – очишћен Јосп
губавост – упознавање у њој ЗЈп
 (526)

губљење – деце ЗЈп; душе СА1; мужа Јос2; непријатељства

ЗГп; трага Мф
гумно – бакарно ПСа
гусле – поређење њихово са псалтиром ДПс2; свирање у њих
ДПс2; стварање њихово ЦД
густиш – трске Ас
гутање – живих Мхп; земљино Мхп, Исп1, Јер1; огња ГА;
сасуда Јер1
давање – белега АЕк; блага Со; благослова ЗЛп; болесним ЖЈ;
вида ЗДп; власти ЗЛп; воде Ис1; Господње Ен, Исп2, СА1, Јер1,
ЗЈп, ЗИп; дарова Мф; два пута ЗАп; двоструко ЖЈ; делова раја
АЕд, АЕк; деци Мф, ЗЛп; духова ЗР; душе ЗЗп; души ЗСп, ЗГп;
жезла ЗЈп; жита Јос1; за једно двоје ЖЈ; закона Мф, ЗЛп;
заповеди ГА, Мф; злата Ав, ПС, Јос1; златника ЖЈ; злог духа
ЗДп; знака МСд; знамења Мф; имања Ав; имена Мф, ЗЈп; имена
гори Мхп; имена детету АЕд, Сам2, Самп; имена идолима Ав;
јела Исп2; јунице ЖЈ; камена Мф; копља ЗЛп; књиге Ен, Јосп;
круне ЗЈп; мача ЗЛп; меда Сам1; метежа ЗСп; меха СуА*;
милости Јосп; мужаства ЗСп; награде Јер1; ништим ЖЈ; новца
ЖЈ; оваца ЖЈ; одеће Мх; отрова Јос2; очију Ен; палице Мф; плода
АЕд, Вар, Јер1, Ас; права ЖЈ; предела Ен; разума Ен, ЗГп; рајског
врта АЕд; рајског дрвета АЕк; речи Исп2; рога ЖЈ; сакатим ЖЈ;
светим ЗЛп; светлости ЗЛп; свештенства ЗЈп, ЗИп; семена Ен;
сиротим ЖЈ; слепим ЖЈ; снаге Јер1; срца Ен, ЗДп; сребра Ав,
Јос1*; стоке Ав; суда ЗЈоп; таблица Мф; тамјанице ЖЈ; тимпана
ЖЈ; три јабуке СА1; три прута АЕд; трске Ен; у руке Мф;
удовицама ЖЈ; ушију Ен; хлеба Исп2, СуА*, ЖЈ; хране Ав, ЗЛп;
хромим ЖЈ; царства ЗИп; цитре ЖЈ; човеку ЗР
дављење – деце Вар, ЖЈ; претња њим Вар
дажд – напајање његово земље Мф; пуштање његово Вар,
Мф; скровиште његово МСд
даљина – земаљска ЗАп; расипање по њој ЗАп
дан – АЕд, АЕк, Вар, Ен, Ис1*, СА1, Исп1, СА2; великог суда
Ен; виђење његово ЗЈоп; гладни Јос1*; 2 ЗЛп; 20 ЖЈ; 21 Ас; 12
ЗВп, Самп*; 9 Јер1, Јер2; 10 Јер1, Јер2; заповести ЗЛп; нестајање
њихово Ен; окончање њихово СА1*, СА2, ЗВп; осми Ас;
откривање његово Јер2; пет Сам2*; пети Ас; петнаест Јер1, Сам1,
Сам2, Самп*; последњи СА2, Јер2, ЗЈоп; пролазак његов Јос1*;
раздељивања њихова Ен; свет без њих МСд; седам Ас; седми Мф;
скончања Исп2, ЗСп; скраћивање њихово СА2; судњи Ен; сунца
ЗЛп; таман Мф; 3 Исп1, Со, Јер1, Јер2, ЖЈ, Мф; 30 Јос1; у
тамници Со; цео Јосп; 4 Мф; 6 Мф
данак – захваћен Мф; Мојсејев Мф
 (527)

дар – благ ЗЗп; Богу Ен; велик ЖЈ, Мф; давање његово Мф;
Јосифов Јос2; наследства Господњег Ас; Мојсеју Мф; од Сотоне
Јос2; оцу Јос2; проповедање са њим Мф; пун цвећа Вар; скупоцен
Ас; частан Јос2
даривање – крсног знака Исп1; слуге ЦД; чеда Сам1
дах – живота Ас
двери – небеске ЗЛп; отварање њихово ЗЛп; рајске ЗЛп
дволичност – добротом ЗАп; злобом ЗАп
двор – велик Ас; врт иза њега Мф; зид око њега Ас; извор крај
њега Ас; кула у њему Ас; Пентефријев Ас; прозор према њему
Ас; река поред њега Ас; улазак у њега Ас; цара Јосифа Јос1*
дворјанин – сустизање њихово Јос1*
Девица (Богородица) – кћи Јоакимова Исп1; невиђење њено
Бога Исп2; предаја њена тела ЗСп; пресвета Јосп; пречиста Исп1,
Исп2; рођење њено ЗЈоп; рађање њено Христа Јосп; усељење
Сина Божијег у њу Исп2; Христова невидљивост за њу Исп2;
Христово усељење у њу Исп2
девица – благосиљање њено Ас; изабрана пре рођења Ас;
испијање њено чаше Ас; обнављање њено Ас; оживотворење
њено Ас; у Божијем покојишту Ас; чиста Ас
девичанство – сачувано Исп2; чисто Исп2
девојаштво – појас за њега Ас
девојка – Асенета Ас; благосиљање њено Ас; величина њена
Ас; висока Ас; вршњакиња Ас; египатска Ас; змија Сс; изглед
њен Исп1; јеврејска Ас; красна Сс, Ас; од 18 година Ас; поређење
њене доброте са Рахилом Ас; поређење њено са Ревеком Ас;
поређење њено са Саром Ас; прелепа Ас; Ревека Исп1; седам Ас
девство – Асенетино Ас; чување њено Ас
деда – Авраам Јос2, Мф; Венијаминов ЗВп; Исак Јос2, ЗВп;
Јаков Мф; Јосифов Јос2, ЗЈоп; лажног сведока ПС; Мојсејев Мф;
отац својој деци СТ; придруживање њему ЗЈоп
дедовина – Игорова ПС
дејство – безаконо ЗСп
делање – остављање његово ЗИп; приношење његово ЗИп
дело – ближњих ЗИп; Божије ЗСп; братовљево Ен; велико Со;
Господње Ен, СА2, Јер2; добро Јер2, ЖЈ, МСд, ЗАп; ђавоље ЗГп;
женско ЗР; законо ЗР; зло Ас; јуначка Сам1, Самп; лукавства ЗЗп;
младалачко ЗРп; навођење на њега ЗР; неприлично Со;
поклањање њихово ЖЈ; поредак њихов ЗНп; прљаво Јос2; разума
Ен; руку ЦД; Сатанаилово МСд; скривање кроз њега ЗАп; туђа
Ен; угодна ЗВп; укоревање његово ЗАп; чињење његово ЗР, ЗНп,
ЗВп, Сам1; човечије ЗНп
дељење – воде ЗЗп; душе СА1, Јос2; жита Јос2; на два дела
ЗЗп; на три дела ЗЛп; народу ДПс1*; од Бога Јос2; од тела Јос2;
племена ЗЛп; риба ДПс1*; трапезе ЗЛп; хлеба Ис1*
 (528)

демон – мноштво њихово МСд; нечист МСд; около ђавољег

престола МСд; седење њихово МСд
део – два ЗЗп; дванаест Мф; доњи ЗЛп; мора Мф; света МСд;
два МСд; седми МСд; три ЗЛп
десетина – давање њено Мхп
десетковање – дома Мх, Мхп
десетник – Авраам Ав; цара Хетеја Ав
десна страна – Мф; анђелска Иса; бацање мреже на њој ЦД;
гледање ње Ис1*; двора Ас; извор тамо Ас; корабље ДПс1*;
крила птичијег Вар; руке Ас; Сотонина ЗДп; царева Иса
десница – Господња МСд; на лицу МСд
дете – Авраамово ГА, Исп1, СуА; бачено Мф; без њих Исп1;
благосиљање његово ЦД; Божије Самп; величање њихово ЗЛп;
вратарица са њима Ас; глас његов Исп2; губљење њихово ЗЈп;
давање власти њима ЗЛп; давање имена њему ЦД, ЗЈп; давање
камена њима Мф; давање књига њима Ен; два СуА; дељење
трапезе њима ЗЛп; десеторо ЖЈ; добро Мф; дојење њихово Мф;
доношење његово СуА; драги камен пред њим Мф; египатско
Мф; жаљење његово ЗДп; жеравица пред њим Мф; замарање
његово СА2; зачеће његово ЦД; играње његово Самп*;
искушавање њихово ЗРп; јеврејско Јосп, Мф; Јефремова ЗЈоп;
Јовова ЖЈ; кости њихове ЖЈ; ластавичије Исп2; мало Мф; међу
Јеврејима Мф; мушко СТ, Ас; на ватреним колима Вар*; на крилу
фараоновом Мф; на рукама Вар*; на тргу Самп*; немање њихово
Сам1; ношење његово Мф; оплакивање њихово ЖЈ; отимање
његово царства Мф; печал због њих Самп; плач његов Јос1, Мф;
повијање његово Вар, Мф; подављена ЖЈ; позивање његово ЦД;
познавање његово Исп2; прворођено ЗЈп; предавање његово
мукама Јер1; претња њима Вар; привезивање врпце њему ЗЈп;
проливање њихове крви Мф; раздвајање од њега Исп1; реч
његова Исп2; рођање његово Вар ЦД, Мф, ЗЈп, Сам2; рука његова
Мф, ЗЈп; са пресветлим венцима ЖЈ; сабирање њихово Мхп, Јер1;
сахрањена ЖЈ; сакупљање њихово Мф; седење његово Мф;
сисање њихово меда Мф; сисање њихово уља Мф; смрт његова
ДПс2; стављање њихово у воду Мф; стварање њихово Мф; тело
његово Исп2; терање његово из дома СуА; у води Мф; у Египту
Мф; у Израиљу Мф; у слави небеској ЖЈ; у утроби СуА; у храму
ЖЈ; убијање њихово ЖЈ, Мф; уништење њихово ПС; учење
њихово ЗЛп; узимање његово СуА; узимање његово за мужа
СуА; узнемиреност њихова Мф; узнета на небо ЖЈ; узраст његов
Исп2; царско Мф; чување њихово Мф; шкопљење њихово ЗЈп
дечак – леп ЦД; раст његов ЦД; проговарање његово ЦД
див – Вар, Со; отварање његово цркве Со*; одношење његово
царице Со; рађање њихово ЗР; узимање његово драгог камења Со
дивљење – достојно Исп2; лепоти Јос1; људи Јер1; чудесима Мф
 (529)

дизање – на плод свој СА2; очију Мф; руке СА2

дијадема – на глави Ас
дијак – хватање његово руке ПС*
дим – поређење ишчезавања са њим ЗСп
димљење – земље МСд; слугу Антихристових МСд
динар – 30 Јос1*
дисање – снага његова ЗР
длан – Адамов АЕд, АЕк; прожизање његово Со; царичин Со
дно – мора МСк
добијање – имена ЗВп; почасти Самп*; ране Мф; утехе Јосп
добит – злобна ЗГп; мрзост њена ЗЈп; проповедање са њом
Мф; стварање њено ЗГп
добро – остављање њега ЗАп; чињење његово ЗГп, ЗАп, ЗВп
доброта – Господња МСд; дволичност кроз њу ЗАп; душе
ЗИп; запажање њено ЗАп; мисао у њој ЗВп; подражавање њено
ЗВп; почивање у њој ЗАп; проницање у њу ЗАп; сејање њено
ЗЛп; смерности ЗИп; стапање са њом ЗАп; у душама ЗЛп
доброчинство – Божије ЗВп
довођење – браће Мф; врача ЗР; дојиље Мф; жене СА1, Со,
ЦД; зета СА1; јарета Јос2; кљусади СА2; лекара ЖЈ; на суд СА1,
Со, ЗСп; оца Мф; Пилату ЗСп; Самсона Сам2; Саре Ав; снахе ЗЈп;
тајно ЦД; у Египат Мф; у палату Сам2; Христово ЗСп; цара Со;
цару Ав; чаробњака ЗР
договор – браће Јосп; о убиству брата Јосп
догоњење – телета СА2
додавање – лукавства ЗЈоп; мукама ЗЈоп; плача Јосп
додијавање – болести ЖЈ; стида ЖЈ
додир – Исаков Ис2, Исп2; Јакова Ис2, Исп2
дозивање – мужа Сам1, Сам2, Самп; са њиве Сам1, Сам2, Самп
дозлогрђивање – мушкарцу Ас
дојење – два сребрњака за њега Мф; детета Мф
дојиља – довођење њено Мф; од Јевреја Мф
дојка – враћање њој Мф; истекла Мф; мајчина Мф
докучивање – мисли ЗСп
долазак – Авраамов СуА*, СА2; Аврааму СТ, СА1, СА2;
Адама АЕк; анђела АЕд, Вар, Јер1, Ас, ПСа, Сам1, Сам2, Самп;
арханђела Михаила АЕд, Вар, СА2; арханђела Урила Ав;
безаконикâ ЗЛп; благодаћу ЗЈоп; близу реке СА2; болести АЕд;
вазљубљеног Јер1; Варухов Вар; вечног царства ЗЈоп; војника Со;
врачарâ ЗЛп; Гоморосодомљана СТ; Господњи АЕд, СА1, МСд;
грешних људи Вар; до дрвета Јер1, Јер2; до дуба Јер2; до раја
АЕд; дому СТ; други АЕд, ЖЈ, МСд; Духа Божијег ЗВп; душе
АЕд; ђавола АЕд, АЕк; Евин АЕд, АЕк; Еноховог племена Ен;
жени Сам2; звери СА2; златољубаца ЗЛп; злостављачâ стоке ЗЛп;
из пустиње СА2; иноплеменика Мф; Исуса Христа Јосп; јагњета
 (530)

Божијег ЗЈоп; Једреја ИС1; Јосифов ЗЈоп; краве СТ; Левијев ЗЛп;
Лотов СТ; људи Ен; мајци АЕд; Мелхијев Мх; на жртвеник
СуА*; на запад СА2; на земљу АЕд, Јер1; на извор Ис1, Мф; на
Јордан Јер1, Јер2; на колесници Ас; на небеса Вар; на памет Јосп;
на срце АЕд, ПСа; народа ЗЛп; орла Јер1; оскврнитељâ ЗЛп;
охолих ЗЛп; оцу Мх; палице Мф; пастира Мф; под зидове града
Јер1; пред Господа АЕд; пред свитање Јер1; птицâ Јос2; са свих
страна ЗЛп; са земље Вар; Сарин Ав; свештеника ЗЛп; Седеков
Мх; сина Божијег Јер1; Ситов АЕд; славе ЗЛп; смрти СА1, СА2;
Содомљана СТ; сунца СА2, Ас; тајни Сам2; три светитеља СТ,
ГА; у Ахузањ Ен; у град Мх; у долину Ас; у дом СА2, Мф; у
Египат Исп2, Мф, ЗЈоп; у едем АЕк; у Јерусалим Јер1; у пакао
Ен; у палату Ав; у рај АЕд; у свет Јер1, Јосп; у Сихем ЗЛп; у
цркву Јер1; Христов АЕд, ЗСп, ЗЈп; четири анђела Вар*; 4000
мужева Ен
долина – заседа у њој Ас
дом – Авимелехов Јер1; Авраамов Мх, СТ, ГА, Ис1, Исп1,
СуА, СА1, СА2; анђео у њему Сам1, Сам2; Божији Ен, ЦД, ЗЛп;
весеље у њему Сам2; врата његова Ас, Мф; враћање у њега Јер1;
гнев у њему ЖЈ; Господњи Јер2, ЗЛп; Давидов ЦД; десетковање
његово Мх, Мхп; дете у њему СуА; долазак у њега СА2, Мф;
запаљен ЖЈ; Елиусов ЖЈ; Енохов Ен; Енохових потомака Ен;
избор његов ЗЛп; извођење из њега СуА; излазак из њега ЖЈ;
Јаковљев Јос2, Мф; Јеремијин Јер1; Јерусалим ЗЛп; Јесејев ЦД;
Јовов ЖЈ; Јосифов Ас; кров његов Ас; Лотов СТ, ГА; Манојев
Сам1; на једном стубу Самп; наследник његов СуА;
непрепознавање његово Јер1, Јер2; опљачкан ЖЈ; оца Ревекиног
Ис1; Пентефријев Ас, Јосп; Петрадинов Јос2; пољски Ас;
сажизање њихово Сам2*; Самсонов Сам2; Соломонов Со; сунце у
њему Ас; Таимов Јосп; украшавање његово Ас; управник његов
Ас; устројавање његово СА2; фараонов Мф; царев Ав, Мф; част у
њему ЖЈ
домамљивање – лепотом ЗР
дометање – плача Јос2
доношење – вести СА2; вина Ис2; воде Ас, Сам1, Самп; глади
Јер2; драгог камена Мф; жеравице Мф; жита Јос1; јагњета СА1,
Сам2; јарета Сам2*, Самп; једночедности ЗЗп; камена Јер1;
ковчега ЖЈ; мастила Јер1; меда Ас; плода Јер1; поздрава Јосп;
посуде Ас; сина СуА; скандала Со; смокава Јер1; тела ЗДп;
умиваоника СА1; хартије Јер1; хлеба ЖЈ
допадање – Аврааму СА1; до руку Јос2; ропства ЗЈоп; три
јабуке СА1
допирање – гласа Јер1
досађивање – мушкарцу Ас
достизање – арханђела Михаила МСк; на небесима МСк
 (531)

достојанство – човечије ЗНп

дотицање – Агаре СуА; воска Ас; жене Ав, Сам2; језиком
Мф; ногу СТ, ГА; ножем Јос1; огња Мф; оружја МСд; прстом Ас,
Јос1; стакленице Јос1; Христа Исп2
дражење – мисли ЗР
дрвље – ношење његово ЗЗп
дрво – амбријско СА1; благословено Ен; бора ЗСп; веровање у
њега Ав; вешање на њега ЗСп; Господ на њему ЗВп; до зидова
Ас; долазак до њега Јер1; доношење његово плода Јер1;
египатско Мф; живота Ен, Јер1, Јер2, ЗЛп; засађена Ас; из венца
АЕк; изабрана Вар*; израстање његово АЕк, Ен, СТ; исцељено
Мф; кандило његово Јер1, Јер2; кедра ЗСп; кипариса ЗСп;
клањање његово СА1; клањање њему Јер2; красно Ас;
лепоцветно Ен; маслиново Ен; на жртвенику Исп1; на плећима
Исп1; напајање његово Ас; немање његово Сам2; неплодно Јер1;
нецветање његово Мф; ношење његово Вар*, ЖЈ; озелењавање
његово Јер1; осуђено Јер1; осушено Мф; пењање на њега ЗВп;
пољско Мф; привезивање за њега Со; пропињање на њега Исп1;
различита Вар, Ас; разума Сс; рајско АЕд, АЕк, Вар, Вар*; раст
његов Јер1; са Адамове главе АЕк; са изгледом анђела Вар*; са
плодовима Ас; сагоревање његово Исп1; сађење његово Вар, СТ;
сакупљање њихово Вар*; седење испод њега Јер1; сенка његова
Јер1; сеча његова Вар, Ис1*, Мф; ситњење његово Исп1; слагање
његово Исп1; 306 Вар*; убијено градом Мф; увело АЕд, АЕк; у
рају АЕд, АЕк; узимање његово за ватру Исп1; уписивања
њихова у молитве Вар*; утврђено Јер1; Христос на њему ЗСп
дрешење – писма Јер1; узâ ЗЈоп
држање – божаства МСд; за руке МСд; мача Ав; миомириса
ЖЈ; псалтира ДПс2; скиптра Јосп; трске СА2; у руци МСд
дрскост – Сарина СТ; хваљење њено ЗГп
друг – Авраамов Ав, СА2; вређање његово Мф; лажног
сведока ПС; Саваотов МСк; Сатанин МСк; стварање његово Ав
другарица – Далидине Самп; надмудривање са њима Самп
дружина – Авимелехова Мф; поједена Мф; рибља Мф
дрхтање – Асенетино Ас
дуб – амбријски СА2; велики СА2, Со; вешање за њега Со;
долазак до њега Јер2; мавријски СТ; налажење његово на путу
СА2; пењање на њега Со; са три гране СА2; сенка његова Јер2;
трубљење са њега Со; цар на њему Со
дубина – бежање у њих МСд; величаства ЗЛп; језера МСд; мора
МСк; најкрајња МСд; преисподња МСк; премудрости Божије ЖЈ
дување – облака Ен
дуговање – захвалности Јос1
дуња – засађивање њено Вар
 (532)

дужина – ђаволова МСд; камена МСд; 100 лаката МСд; 200

лаката МСд
Дух (Свети) – анђели створени њим МСд; Божији Ас, Мф,
ЗВп; говорење његово Јер2; гоњење њим ДПс2; добри Мф;
животворни Мф; испуњеност њим ДПс2; крштење у његово име
ЗЈоп; надилазак његов Иса; покретање њим ДПс2, ЗВп; почивање
његово ЗВп; пресвети Мф; разигравање његово ДПс2; спознаја
њим Исп1; учење у његово име ЗЈоп
дух – бежање њихово ЗВп; бесеђења ЗР; благослова ЗЈп; блуда
ЗР, ЗРп, ЗЈп; борбе ЗР; варка његова ЗР; варљив ЗЛп, ЗЗп; велики
СА2; виђење њихово ЗР; вражији ЗЛп, ЗВп; глађења ЗР; гледања
ЗР, ЗРп; гнева ЗДп, ЗГп; говорења ЗРп; гордости ЗР, ЗРп; два ЗЈп;
други ЗР, ЗРп; душа његова ЗГп; живота Мф, ЗР, ЗРп; зависти
ЗСп, ЗЈп, ЗДп; зао ЗР, ЗРп, ЗСп, ЗЈп, ЗАп, ЗВп; зла ЗАп; злобе
ЗДп; изливање његово ЗЈп; истине ЗДп; истинит ЗЈп; ишчезавање
његово ЗСп; красан ЗР; лажи ЗР, ЗРп, ЗДп; лежање његово ЗР;
лукав ЗЛп, ЗЗп; љубави ЗГп; мешања семена ЗР; милосрђа ЗДп;
мириса ЗР, ЗРп; мржње ЗГп; надвијање његово ЗР; незаситости
утробе ЗР, ЗРп; немилосрђа ЗДп; неправде ЗР, ЗРп;
непријатељства ЗРп; нерођени ЗРп; нечастив ЦД, ЗВп; нечист
МСд, ЗСп; обмане ЗР, ЗРп; ослепљење њим ЗЈп; пети ЗР, ЗРп;
погубан ЗДп; послат од ђавола ЗРп; први ЗР, ЗРп; презира ЗРп;
преласни ЗСп, ЗЈп, ЗИп, ЗДп, ЗНп, ЗВп; разума ЗЛп; са дванаест
крила Ен; садејствовање њихово ЗР; Сатанин ЖЈ; свети ЗЛп;
седам ЗР, ЗРп; седми ЗР, ЗРп; сејања зачетка ЗРп; славољубља
ЗРп; слуха ЗР; слушања ЗРп; сна ЗР, ЗРп; телесни ЗЗп; трећи ЗР,
ЗРп; у природи ЗР; у твари ЗР; у човеку ЗЈп; у чулима ЗР; угађања
ЗР; уклањање од њега ЗВп; укуса ЗРп; управљање њима ЗСп;
четврти ЗР, ЗРп; четири ЗЈп; шести ЗР, ЗРп
душа – Авраамова ГА, СА1; Адамова АЕд, АЕк; бацање њено
Јос2; без покоја Јосп; вапај њен СА2; везана Јосп; гнев у њој ЗДп;
говорење њој ЗИп; гоњење њихово СА2; Господња АЕк;
грабљење њено Ас, ЗАп; грех њен СА2; грешних СА1; губљење
њено СА1; давање њено ЗЗп; давање разума њој ЗГп; дељење
њено Јос2; доброта њена ЗИп; доброта у њима ЗЛп; душевна
Исп2; Евина АЕк; Енохова Ен; животињâ Ен; засењење њено ЗГп;
излазак њен из тела АЕд, СА2; изношење њеног греха СА2;
исцељење њено Ен; ишчезавање њено СА1; Јовова ЖЈ; купљење
њихово СА2; луда ЗСп; људска Ен; малаксала АЕк; метеж њен
ЗСп; милостива СА2; мучење њено СА2, ЗСп; на покоју СА2; на
трећем небу АЕд; невидљива Исп2; немилостива СА2;
Нефталимова ЗНп; ношење њено СА2; ношење части њима СА2;
обраћање њој Сам2, Самп; овладавање њом ЗДп; одвођење њено
у живот СА2; одвођење њено у муку СА2; одношење њено СА2;
одрвењеност њена ЗЈп; одрицање од ње Јер2; озлобљење њено
 (533)

ЗСп; окајана СА2; омиљеност њом Ас; ослабела од глади ГА;

отрзање њено од тела ЗДп; очишћење њено ЗСп; палост њена
Самп*; плач њен СА2; погађање у њу СуА*; покој њен Јер1;
помоћник њен МСк; понор њен ЗР; праведних СА1, СА2;
предавање њено СА1, СА2, Јер1, ЗЈп, ЗИп, ЗДп, ЗНп; предаја
њена ЗГп; преодевање њено Јосп; примање њено СА1;
просветљење њено ЦД; простота њена ЗИп; разлучење њено од
тела СА2, ЗЗп; Самсонова Сам2; савет њој ЗР; седам тма њих
СА2; скрнављење њено ЗАп; слаба од глади АЕд; смерност њена
ЗЈп; смрачење њено Јосп; смућеност њена СА2, Јосп, ЖЈ, ЗДп;
спасавање њено ЖЈ; старање за њу ЗР; тешење њено ЗАп; туга у
њој Јосп; у мукама СА2; у руци СА2; узимање њено АЕк, ЖЈ,
Мф; узношење њено Јер2; укоревање до ње ЗВп; украшавање
њено Јосп; улазак њен у тело Јер1, Јер2; улазак њен у човека Сс;
улагање њено ЗНп; управитељ њен ЗВп; утврђивање њено ДПс1*,
ЦД; фараонова Мф; храна Сатани ЗНп; човечија ЗНп; чување
њено ЗАп
ђаво – в. још Луцифер, Сатанаил, Сотона; варање његово ЖЈ;
власт његова ЖЈ; војска његова МСд; воља његова ЗНп; врат
његов МСд; дело његово ЗГп; доњи мучитељ МСд; дуг 100 лаката
МСд; забрана његова Адаму да оре АЕд, АЕк; заграђивање
његово путева СА2; зао МСд; заповести његове ЖЈ; затварање
његово пута СТ, ГА, СА1; извођење његово небеских војски
МСд; искушење његово МСк; кнез доњег света Иса; кнез
преласти ЗЈп; лављи отац Ас; летење његово МСк; лукави МСд;
мржња његова ЗГп; мученика ЗЛп; мучење његово МСк;
наговарање његово змије АЕд; напад његов ЖЈ; невидљив АЕд;
нетрпељив према добру СТ; обраћање њему ДПс1; одбачен МСд;
одлазак његов са небеса МСд; одступање његово ЖЈ; падање
њихово на земљу МСд; певање његово анђелске песме АЕд; плач
његов ЖЈ; победа његова ЗР; поглед његов МСд; покоравање
њим ЗАп; полагање његово права на земљу АЕд, АЕк;
посрамљеност његова ЖЈ; потамнео МСк; пратилац ЖЈ;
преображај његов у Адамов изглед АЕк; преображај његов у
анђела АЕд, АЕк; преображај његов у орла Ав; препуштање њему
ЖЈ; прерушавање његово ЖЈ; престо његов МСд; претварање
анђела у њих Сс; претварање његово у змију девојку Сс;
претварање његово у змију Сс; проклет МСк; проливање његово
суза АЕд; ратоборан ЗРп; разлетање њихово МСк; разорење
његово ЗВп; руке његове Ас; са изгледом анђела АЕд; са
одсеченим крилима МСк; са три главе МСд; сила његова ЖЈ;
смућеник душе ЖЈ; смућеник ума ЖЈ; терање његово од себе ЦД;
тражење његово за потписивање уговора АЕд, АЕк; у жалости
ЖЈ; у припеци МСк; угодници његови ЗВп; узимање његово
 (534)

богоплетеног венца МСд; узимање његово боготкане одеће МСд;

узимање његово скиптра анђелских редова МСд; ум његов МСд;
упознавање његово срца ЖЈ; уста његова Ас, МСд; чете његове
МСд; чињење његово зла ЖЈ; чињење његово пакости ДПс1;
ширина његова МСд
ђакон – Стефан Првомученик ЗЈоп
ђубриште – изван града ЖЈ; Јов на њему ЖЈ; провођење на
њему ЖЈ; седење на њему ЖЈ; трпљење у њему ЖЈ
Ева – АЕд, АЕк, Сс
евнух – Иса
евнух – разговор његов Мф
Египат – Јос1, Јос2, Јосп; властелин његов ЗЈоп; долазак у
њега Исп2, Мф, ЗЈоп; живот у њему ЗЈоп; животиње у њему Мф;
зло у њему Мф; излазак Мојсејев из њега Мф; скончање у њему
ЗВп; старци његови Мф; страдање у њему Мф
Египћанка – бежање од ње ЗЈоп; плакање њено ЗЈоп;
прелашћивање њено ЗЈоп
економ – Малех Вар*
Енох – благослов његов Ен; буђење његово Ен; дом његов Ен;
душа његова Ен; замрзавање његовог лица Ен; име његово СА1;
исписивање његово књига Ен; клањање његово Ен; клањање
њему Ен; књига о њему Ен; књиге његове ЗСп, ЗЛп, ЗЈп, ЗДп
ЗНп, ЗАп; летење његово Ен; лице његово Ен; на крилима анђела
Ен; наследство његово Ен; око његово Ен; писање његово Ен,
ЗЛп; плач његов Ен; племе његово Ен; позивање његово Ен;
показивање његово Ен; помазање његово Ен; постеља његова Ен;
потомци његови Ен; поука његова Ен; праведни ЗЛп, ЗДп, ЗАп,
ЗВп; речи његове Ен, ЗВп; рукописање његово Ен; са леве стране
Господње Ен; синови његови Ен; срце његово Ен; страх његов
Ен; трепет његов Ен; узглавље његово Ен; узлажење његово на
небеса Ен; узлажење његово у рај Ен; узношење његово на небеса
Ен; укућани његови Ен; уста његова Ен; утаја речи његових Ен;
учитељ СА2; црква његова СА1
ефуд – пророштва ЗЛп
жаба – велика ДПс1, ЦД; галама њена ЦД; забрана њиховог
крекетања ДПс1; затрпавање њихово ДПс1*; каљање њено
писања ДПс1; крекетање њено ДПс1, ЦД, Мф; лежање њихово
Мф; на столу ДПс1; навођење њихово Мф; оглашавање њено
ДПс1; одлазак њен ДПс1; пет ЦД; по постељама Мф; потирање
њихово писања ЦД; раскреченост њена ДПс1; страшна ЦД; у
земљи Мф; у утроби Мф; убијање њено ЦД
жалац – оштар Ас; пчела Ас
 (535)

жалост – Авраамова СТ; Адамова АЕд; Асенетина Ас; велика

Јос2, ЖЈ; градитеља Вар; грличина Јос2; душе ЖЈ; ђаво у њој ЖЈ;
живот у њој ЗНп, ЗЈоп; за Каином АЕд; за младошћу Јосп; за
мужем Јос2; изједање њом Јосп; Јовова ЖЈ; као зло ЗВп;
навођење на њу Јосп; обртање њено у радост Јер1; од мача ЗВп;
озлобљење њом ЗЗп; превладавање њено Со; Сарина СуА;
Сатанаилова МСд; сведочанства речи Јосп; смртна МСд;
страдање у њој Јосп; увођење у њу Јосп; умирање у њој Со;
упадање у њу ЖЈ; царева Со, Јос2
жалошћење – ближњег ЗВп
жаљење – деце ЗДп; за Јосифом ЗЗп; Завулоново ЗЗп
жбун – садеков Ис1*
жега – кретање по њој Јер1; лице преплануло од ње МСд;
пуштање њено Мф; сваког дана Јер1, Јер2; сунчева Ас;
узаврелост од ње МСк
жеђ – Адамова АЕк; детета СуА; Евина АЕк; од покретања
Самп; од труда Сам2, Самп; од умора Сам1; пресахлост језика од
ње ГА; престанак њен Самп; Самсонова Сам1, Сам2, Самп;
тољење њено Сам2; умирање од ње СТ
жежење – огња СА2; од железа Со; сунца МСд
жезао – давање његово ЗЈп; крај његов Самп; огањ из њега
Сам1; пламен из њега Самп; правде ЗЈп; сажизање њим Сам2,
Самп; сличност по њему Ас; спаљивање жртве њим Сам1; у
анђеловој руци Сам1, Сам2, Самп; царски Ас; шарање његово ЗЗп
железо – белег од њега Со; велико Самп; жежење њим Со;
зажизање њим Со*; недотицање главе њим Самп; окивање њим
Самп; полагање њихово Самп; поређење ногу са њим Ас;
поређење руку са њим Ас; распаљено огњем Ас; седам њих Самп
жеља – испуњавање њихово ЗЈоп; лукава ЗР; настајање њено
ЗР, ЗРп
жена – Авраамова Исп1, Ав, Мф; бежање од ње Јос1, Јос2;
бесрамне ЗВп; бестидна Јос2; благосиљање њено Ас; брукање
њено Јос2; варање њено ЖЈ; велможе Ас; војводе Ас; вражије
игралиште Со*; вражији престо Со*; враћање њено Мф; врзање
њено у таму преисподњу СА1; гледање њено ДПс2; говорење њој
Сам1; Далида Сам1; дивна ЦД; довођење њено ЦД; дојење њено
детета Мф; дотицање ње Ав, Сам2; египатска Ас, Мф; женидба
њима ЗВп; зачињање њено Мф; зла ДПс2, Сам1; издаја њена
Самп; Илијина ДПс2; иноплемена Ас, ЖЈ, Самп; исцељене Мф;
јеврејска Мф; једење њено Ас; јединопостељна Ас; Језавеља
ДПс2; језичава ДПс2; Јесејева ЦД; Јехеведа Мф; Јовова ЖЈ;
Кинаносова Мф; купање њено ДПс2; лепа ЦД; лепша од свих Со;
лице њено ЗЈп; лов њен Јос1, Јос2; луда Со; лукава ЗР, Сам1;
љубљење њено Ас; мадијамљанска Мф; Манојева Сам1, Самп;
Мојсејева Мф; названа сестром Мф; најлепша на целом свету
 (536)

Со*; налажење њено Ис1 Со; неверна Јос1, Јос2, Сам2; неверника
Сам2; неплодност њена Сам1, Самп; несрећна Јос2;
неурачунљива ЖЈ; ношење њено воде ЖЈ; обешчашћена ЖЈ;
овладавање њихово ЗЈп; од Адамовог ребра АЕд, АЕк; одвајање
од њих Мф; одлазак њен из храма Ас; одлазак њој Сам1;
одступање од ње ЖЈ; општење са њима Ас; падање њено на ноге
ЖЈ; Пентефријева Јосп; пијење њено Ас; Пилатова Јосп; побожна
Ас; повијање њено детета Вар; погибија од ње Ав; поздрављање
ње Со; порабоћеност њена ЗР; поређење њено са љутом лавицом
ДПс2; поређење њено са слушкињом ЖЈ; поређење њено са
умирањем Ас; похотна Јос1, Јос2, Јосп; праведна Ав; предата Ас;
преобраћање њихово ЗР; престављење њено ЖЈ; пропадање од
њих ЗВп; прва АЕд, АЕк; пут њихов Мф; рађање њено Вар, Мф;
рањена похотом Јосп; ругање њено Самп*; сабирање њихово
Јер1; састајање са њима ЗР; свирепа ЗЈоп; смерна ЖЈ; смех њен
Сам1; Соломонова Со; стајање њено испред Сатане ЖЈ; страдање
од ње ЗЈоп; страх њен Мф; терање њено из дома СуА; туђа Ас; у
блуду СА1; у цркви Вар; удата ЗР; ужасавање њено Јос2;
узимање њено Со, ЖЈ, Сам2; упропашћивање њено мужа ЖЈ;
Уријина ДПс2; царева Со
женидба – бесрамним женама ЗВп
жеравица – велика Ен; доношење њено Мф; огњена Мф; пред
дететом Мф; рука ка њој Мф
жестина – Јерусалимљана Јер1; пред Богом Јер1; срца Мф
жетва – време за њу Ас; године без ње Јосп; доброте ЗЛп; зла
ЗЛп; лов у њено време Самп; седмострука Ен
живот – блажени Самп; Божији ЗНп; вера његова Јер1;
весеље у његово време ЖЈ; вечан Ен, СА2, ЖЈ, МСк, ЗЛп, ЗАп;
вода његова Ас; дах његов Ас; достојан њега СА2; дрво његово
Ен, Јер1, Јер2, ЗЛп; дух његов Мф; због наслађивања Самп;
излазак из њега ЖЈ; источник у њему ЗЈп; Јовов ЖЈ; књига
његова Ас; красан Јос2; милостив Јос2; на небесима ЖЈ, ЗНп;
небески ЗДп; овај ЗАп; одвођење душа у њега СА2; одрицање од
њега Вар; по заповестима Господњим Самп; помазања ЗЛп;
поређење његово са вољом царева Ен; потирање његово ЗГп;
предаја његова Самп; премештање његово Јосп; призивање из
смрти у њега Ас; примање његово ЗЛп; природе Јер2;
скрнављење његово ЗИп; у врлинама Сам1; у Египту ЗЈоп; у
жалости ЗЈоп, ЗНп; у мору Мф; у озлобљењу ЗНп; у пијанству
ЗЈп; у пустињи Јос2; у разуму ЗЈоп; у рају Ен; у свету МСд; у уму
ЗИп; увођење у њега ЖЈ; узимање његово Исп1, ЗЈоп; укупан ЖЈ;
хлеб његов Ас; храна његова ЗАп; целомудрени Самп; читање
његово Ен
животиња – душа њихова Ен; жртвовање њихово Ен;
изумирање њено Мф; на брегу ЗРп; надевање њихових имена
 (537)

АЕд, АЕк, Ен; позива њихово Ен; првенци њихови Мф;

привођење њихово Ен; припитомљавање њихово АЕд, АЕк;
стварање њихово Сс, Мф; у Египту Мф; у рају АЕк; у стрмини
ЗР; царевање над њима МСд; чиста Ен
жила – крв из њих Со*; телесна Јосп
жилница – опасивање њено ЖЈ; поклоњена ЖЈ; три ЖЈ
житељ – Јерусалима Јер1, Јер2; раја Исп1
житије – Асенете Ас; речи пророчке у њему ЗЛп
житница – постављање њено Јосп; сипање жита у њих Јос1
житничар – фараонов Јос1*
жито – давање његово Јос1; дељење његово Јос2; доношење
његово Јос1; једење његово Јос1*; куповина његова Јос1; немање
његово Јер1; одношење његово Јос1*; продавање његово Јос1*,
Јосп; сакупљање његово Јос1*; сипање његово Јос1; у житницама
Јос1; фараоново Јос1*
жица – на лири ЖЈ; 10 ЖЈ
жреб – бацање његово Јосп; Иса, Мхп
жртва – без крви ЗЛп; боговима Ас; Господу ЖЈ; женског
поигравања Самп; идолска Ас; примање њено Самп; приношење њено
АЕд, Мх, Мхп, Ис1, Исп1, Јер1, Јер2, Ас, ЖЈ, Мф, ЗРп, Сам1, Сам2,
Самп; са 12 оваца ЖЈ; са 350 коза ЖЈ; сажизање њено Самп;
спаљивање њено Сам1; у пустињи Мф; узношење њено Исп1
жртвеник – Божији Мф; долазак на њега СуА*; полагање на
њега Исп1; прављење његово Ис1*; слагање дрва на њега Исп1;
створен Мф; стража пред њим Мф; тело на њему Јер2
жртвовање – две грлице Мхп; животиња Ен; јагњета Ис1,
Исп1; јарета Сам1; јунца Мх, Мхп; пред одлазак у рат Мх, Мхп;
птице Ен; сина Мх, Мхп, Ис1, Исп1; телета СТ
жупа – опустела Јос1*; предаја њена Јос1*; фараонова Јос1*
журба – Асенетина Ас; врагова ЗДп; враћање са њом Јосп;
због сунца МСд; Јаковљева Јос2; Лотова СТ; полазак са њом
Јосп; са радошћу Јос2; стицање са њом ЗЛп; хитање са њом Јос2
жуч – борба између слезине и ње ЗР; за мржњу ЗНп;
непријатељство између ње и срца ЗРп; одлазак његов у ветар ЖЈ;
принета Христу Јосп
забава – греха ради ЗР
забадање – палице Мф; усред ограде Мф
забијање – клина у срце Јосп; ножа у срце Јос2
заблуда – Исакова Исп2; западање у њу Исп2
заборав – биље његово Со*
заборављање – родитеља ЗВп; сна ПСа
забрана – Адаму АЕд, АЕк; анђелова Сам1; ђаволоваАЕд,
АЕк; жабама ДПс1; неокушања Сам1; орања АЕд, АЕк; смејања
МСд; чињења лукавства МСд
 (538)

завеса – вере ЗЛп; на вратима ЖЈ; раздирање њено ЗЛп, ЗВп;

црквена ЗЛп, ЗВп; 14 ЖЈ
завет – Божији Јер1, Мф; Венијаминов ЗВп; Господњи Ен;
исписивање његово ЗНп, ЗГп, ЗАп; крв његова ЗВп; о злоби ЗАп;
о мржњи ЗГп; о смрти ЗВп; о трезвености ЗАп; о чистој мисли
ЗВп; опомињање на њега Мф; патријарха Асира ЗАп; патријарха
Венијамина ЗВп; патријарха Гада ЗГп; патријарха Дана ЗДп;
патријарха Завулона ЗЗп; патријарха Исахара ЗИп; патријарха
Јосифа ЗЈоп; патријарха Јуде ЗЈп; патријарха Левија ЗЛп;
патријарха Нефталима ЗНп; патријарха Рувима ЗР, ЗРп;
патријарха Симеона ЗЛп; пре смрти ЗР; предаја његова ЗВп;
према Аврааму Мф; синовима ЗР; слово о њему ЗЗп, ЗДп;
Соломоновог оца Со*; учења ЗВп
завидник – без спокоја ЗСп
завист – велика Ас; говорење њено ЗИп; дух њен ЗСп, ЗЈп, ЗДп;
ђавоља СТ; изможђивање њено ЗСп; на благодати Јосп; наступање
њено ЗНп; овладавање њено ЗСп; од врага ЗСп; одбацивање њено
ЗСп; подизање њено ЗСп; према брату ЗСп; продаја због ње Јосп;
разорење њено ЗСп; распаљивање њом ЗСп; Симеонова ЗСп;
стварање њено немира ЗСп; стварање њено непријатељства ЗСп;
уклањање од ње ЗСп; чињење њено душе лудом ЗСп
заглибљеност – магарца Ав; у блату Ав
загњуреност – Адамова АЕд, АЕк; до дна мора МСк; до
трећег слоја мора МСк; Евина АЕд, АЕк; Сатанаилова МСк;
трострука ЗЛп; у реку Јордан АЕд, АЕк; у реку Тигар АЕд, АЕк
загонетка – казивање њено Самп*; одгонетање њено Самп*;
постављање њено Сам1, Сам2, Самп; разумевање њено Самп*
загорчавање – вина ЖЈ; медом ЖЈ
заграђивање – ђавоље СА2; путева СА2
задавање – бразготина ЖЈ; рана ЖЈ; смрти Со, ЖЈ
задивљеност – Божија Мф;
задобијање – казни ЗДп; ранâ ЗДп; смрти Со*
задржавање – мишицом ЗЈп; ратника ЗЈп
зажизање – железа Со*
заједничар – велики ЗЛп
закидање – другоме ЗАп
заклањање – лица Јер1; милошћу Вишњег ЗЈоп
заклињање – арханђела Михаила МСк; вишњим Оцем МСд;
Господу ДПс1; Давида ДПс1; клетвом Јер1; над мачем Исп2; са
руком под бедром Исп1; у Господа МСк; у мишицу Господњу
МСк; у мишицу Сатанаилову МСк; у Саваота МСк
закључавање – врата Ас; кључем железним Ас; тврдо Ас; у
храмовима Мф
закон – бирање његово ЗЛп; божаства ЗЛп; Божији Мф, ЗРп,
ЗЈп, ЗНп, ЗАп; вражији ЗНп; Господњи ЗРп, ЗЛп, ЗИп, ЗДп, ЗНп,
 (539)

ЗГп, ЗЈоп, Самп; давање његово Мф; затирање његово ЗГп; из

уста Господњих ЗЛп; исправљање његово ЗГп; истинити ЗАп;
једноставност његова ЗЛп; лишавање њега ЗЈп; мењање његово
Мф; Мојсејев ДПс2; нарушавање његово Јосп; обрезања Исп1;
одступање од њега ЗНп; покривен ЗЈп; први ЗЛп; преступљен
Мф; светлост његова ЗЛп; скривен ЗЈп; стварање његово ЗГп;
хођење по њему ЗЈоп; царевâ Мф; чувење његово ЗЛп
законопреступник – изливање гнева на њих МСд; испадање
њихово МСд; хваљење његово Јер1
закопавање – злата ПС
залазак – сунца СА1, СА2, Ас, ЖЈ, МСд
заливање – дрвећа СТ, ГА; оловом ДПс1, ЦД; очију Јос2;
псалама ДПс1, ЦД; сузама Јос2
залог – узимање његово ЖЈ
залуталост – Авимелехова Јер1
замакање – Авимелеха Мф; у заходе Мф
замарање – детета СА2
замка – за Јосифа Јос2; чињење њено Јос2
замрзавање – језера МСд; мора МСк
занос – Божији Самп
запад – АЕд, АЕк, Вар, Ен, СА2, ЖЈ; узлажење до њега ПСа
западање – у заблуду Исп2
запажање – доброте ЗАп
запињање – у молитви ЗЈп
записивање – Господње МСд; грехова СА1; Петрадиново Јос2;
са гневом Јос2; са јарошћу Јос2; уговора ПС; човеку МСд
заповедање – Рувимово ЗР; синовима ЗР
заповест – Божија МСд, Мф, ЗВп, Сам1, Самп; Господња
ЗЛп, ЗЈп, ЗИп, ЗЗп, ЗДп, ЗАп, ЗЈоп, Самп; грабљење њом ЗАп;
давање њено Мф; Давидова ДПс1; ђавоља ЖЈ; Јеврејима Мф;
написана Мф; оглушење о њих МСд; оца Ас; очева Мхп;
подигнуте Мф; последња ЗЈп; прва ЗЈп; преступање њено ЗЈп; са
муњом Мф; слушање њено ЗАп; супротне ЗЛп; у звуку трубе Мф;
у праску грома Мф; у сребру Мф; царева Ав; чување њено ЗЈоп,
ЗВп, Сам1, Самп; 613 Мф
заподевање – боја Мф; рата Мф
запречавање – вида Мф
зарада – Јосифова Јосп
зарицање – чврсто ЦД
заробљавање – Јерусалимљана Јер1; лажи МСд; цара Со
заробљеник – арханђела Михаила МСд; кнез ђаволски МСд;
одношење вести њима Јер1
заробљеност – узама Сам1
заручење – време његово Самп; жене Ис1*; Далидино Сам1,
Самп; царичино Ас
 (540)

заручница – виђење њено Самп; Далида Сам1, Самп;

Самсонова Сам1, Самп
засађивање – дрвета Ас; дрвета живота Јер1*; дуње Вар;
јабуке Вар; калине Вар; корена Јосп; лозе Вар; ораха Вар;
различитих дрвета Вар; раја Вар, МСд
заседа – војника Ас; у долини Ас
засењивање – душе ЗГп
заслепљење – за стварима ЗЛп; ума ЗДп
застирање – постеље СА2
заступник – удовицама ЖЈ
затамњивање – похотом ЗЈп; срца ЗЈп
затварање – врата Ас, МСд; очију Јос2; прилаза Мф; пута СТ,
ГА, СА1; пута сунцу МСд; светлости Јос2
затвор – звери у њему Мф; отварање његово Мф; пуштање из
њега Мф
затирање – закона ЗГп
затицање – постављене трпезе СА1
затрпавање – жаба ДПс1*
заузимање – града Мф
заустављање – суза Јосп
захвалност – дуговање њој Јос1
захватање – воде Ис1
заход – животињски Мф; замакање у њега Мф; људски Мф
зачетак – греха ЗЈп; Левијев ЗЛп; мисли ЗВп; сејање његово
ЗРп
зачеће – Азарево ЗЈп; близанаца ЗЈп; Венијаминово ЗВп;
Јесејеве жене ЦД; Лотових кћери СТ; Самсоново Сам1, Самп;
Симфорино Мф; сина Мф; Уријине жене ДПс2; Фаресово ЗЈп
заштита – ребра за њих ЗНп
заштитник – прогоњених Ас
збацивање – вреће Јос2; плашта Јос1; са кљусета Јос2; свите
Јос1; цара Мф
збивање – прорицање његово ЗВп
звезда – безрачне МСд; Господња ЗЛп; златна Ас; на небесима
ЗЛп; небеске ГА, Ис1, СуА, Со*, Ас; играње њима Со; обасјавање
њихово ЗЛп; плач њихов Вар, СА2; појављивање њено ЗЛп;
поредак њихов ЗНп; поређење Јова са њом ЖЈ; путовање њихово
са сунцем Ен; са Саваотом МСк; светла Мхп, МСд; светлост
њихова СА2; сијање њено ЖЈ, ЗЈп; стварање њихово Мх, Мхп;
украшене МСд; ход њихов Ен; четири Ен; 12 Ас
звер – Јос1; горгони АЕд, АЕк; дивља Јос2, Јосп, Мф, ЗЈоп;
долазак њен СА2; женске АЕд; земаљска МСд; зуби њени Јосп;
из затвора Мф; из пустиње СА2; једење њихово убице СА2;
једење њихово човека СТ; лаж о њеном једењу Јос1*, Јос2, Јосп;
љута ГА, Јос1, Јосп; мноштво њихово МСд; морска МСд; мушке
 (541)

АЕд; на горама Јос2; на планинама Јос1*; нилонифа Мф; плакање

њихово за Адамом АЕк; позивање њихово Ен; послата Мф;
прилажење њено ЗГп; прогоњење њихово АЕк; пуштена Мф;
разјареност њена Јос1; растрзање њено Мф; савладавање њима
ЗВп; сатирање њено МСд; стварање њено Сс, Мф; страх од ње
МСд; сусрет са њом СА1*, СА2; у мору Мф; убијање њено ЗГп;
уједање њихово Мф; уста њена ЗГп; устремљење њено ЗЈоп;
чување њихово АЕд
звецкање – народима Јосп
звечка – некаква Јосп
звук – грома МСд; крила МСд; трубе Јер1, Јер2, Мф; трубни
Јер1*; у води МСд
зглоб – костију Јосп; растакање њено Јосп
згражавање – отпуштање са њим Ас
здравље – Јовово ЖЈ; од Бога ЖЈ; тело за њега ЗНп; утроба за
њега ЗНп
здруживање – са Јеврејима Јосп
зев – земље СА1
зеље – златно Ис1*
земља – Адам је она АЕк; бацање стуба на њу Самп; бића на
њој МСд; блато на њој МСд; Божија АЕд, АЕк; враћање на њу
ЗНп, ЗАп; враћање у њу Мф; глад на њој Јосп, Мф; гледање на њу
са небеса СА2; гутање њено жена СА1; гутање њено живих Мхп;
гутање њено људи СТ; гутање њено мушкараца СА1; гутање
њено сасуда Јер1; давање знака њој МСд; димљење њено МСд;
додир ње АЕд; жабе у њој Мф; зев њен СА1; избављена Мф;
изливање воде на њу МСд; изнад водâ Ас; испуњавање њено
ЗЈоп; испуњена сузама ЖЈ; испуштање облака на њу Ен; јављање
њој ЗСп; једење ње Вар; клањање до ње Ас; красота њена Јер1,
Јер2; лепота са ње ЖЈ; лежање на њој АЕд*, Сс, Јер2; лежање по
њој МСд; лице њено Мф ЗНп; лоза на њој Вар; мед и млеко по
њој Мф; немање истине на њој ЖЈ; ношење њено ЗЗп; обећана
ЗАп; обилажење њено АЕд, АЕк, Со; обраћање њој АЕк, Јер1,
Јер2; обрада њена ЗИп; овладавање њом ЦД, Со; омочена сузама
Мхп; основање њено Ас; остајање под њом МСк; отварање њено
Мф, Сам2*; падање на њу АЕд, Сс, СТ, Ас, ЖЈ, МСд, Сам1,
Самп; падање под њу Сс; памћење њено имена Јер2; плодови
воћа на њој Сс; повијање детета на њој Вар; познавање њено ЗНп;
поклоњење на њој Јосп; полагање права на њу АЕд, АЕк;
поређење књиге са њеном стражом Ен; поробљавање њено ЗАп;
посета њој ЗАп; потоп на њој Вар; потрес њен ЗСп; предаја
сасуда њој Јер1; прелазак са ње ЗВп; преношење на њу СА2;
преузимање њено Мф; прождирање њено Мх; пуштање дажда на
њу Вар; пчеле на њој Ас; рађање на њој Вар; радовање њено ЗЛп,
ЗЈоп; раздаљина од неба до ње Вар; раседање СА2; расипање по
 (542)

њој ЗЈоп; роњење суза по њој АЕд, АЕк; сагињање на њу Сам2;

сажизање њено МСд; сведочење пред њом ЗР; свођење на њу
ЗЛп; своја ЗАп; семе на њој ЗЈп; сијање сунца по њој ЖЈ; силазак
небеске росе на њу Исп2; слање поруке њој МСд; смотрење њено
СА2; спасавање на њој ЗНп; стварање њено Ен, Мх, Ав, ЖЈ, МСд,
Мф; створови по њој МСд; сува Сам2; суд на њој ЗЛп; тама по
њој ЗЛп; творац њен МСд; тело Авраамово на њој СА2; тело
људско од ње Сс; тражење по њој АЕд, АЕк, МСк; туђа Јер1, Мф,
ЗАп; узаврела ГА; узаврела од лоја ГА; узаврела од огња ГА;
узаврела од смоле СТ; узаврела од сумпора СТ; уздавање њено
славе МСд; уздавање њено весеља МСд; уздавање њено хвале
МСд; узимање живота са ње Исп1; узимање њено деце Мф;
укроћена МСд; упропашћивање њено ЗЈп; устрептала МСд;
утврђивање њено ЗНп; Христос на њој Јосп; цар њен ЗЈоп;
царевање на њој МСд, МСк; целивање њено ЖЈ; црква Енохова
на њој СА1; чете по њој МСд; човек од ње МСд
земља (држава) – Авраам у њој СА2; Венијаминска Јер2;
владање њом Мф; горња СА1; властелин њен Ас; Гесемија Ас;
Гесемли Јосп; Египатска Јер1, Ас, Јос2, Јосп, Мф; Кипарска Со;
Месопотамија Халдејска Ав; Халдејска Ис1, Ав; Месопотамијска
Јос2; обилазак ње Ас; опустошена глађу Јос2; погибељи ЗЛп;
Почторска Мф; прехрањивање њено Ас; пропаст њена ЗЛп;
спасавање њено од глади Ас; страна Јос2; туђа ЗЛп; фараонова
Јос1; Халдејска Јос1; Ханаанска Исп1, Јосп, Мф, ЗЈп; Хананија
Ас, Јос2; цар њен Ас
земљанин – беспомоћан ЗРп
земљотрес – у Јерусалиму Мх
зеница – ока Ас
зет – довођење његово СА1; сам себи ГА; слезање са њим
СА1; узимање његово ЦД; фараонов Јос1
зид – висок Ас, Мф; вражији Јос2; града Јер1, Јер2, Мф;
долазак под њега Јер1; дрвета до њих Ас; камени Ас; око двора
Ас; повисивање његово Мф; подизање његово Вар*; поређење
пута са њим ЗЛп; тврд Јер2; украшен Ас
зидање – цркава МСк
зима – Ен
злато – вежење одеће њим Ас; грамзивост на њега ЗЈп;
давање његово Ав, ПС, Со*, Јос1; закопавање његово ПС; Јовово
ЖЈ; куповање за њега Јос1; много Ас; одаја за њега Ас; плењење
његово ЗЛп; предаја његова Јос1*; продаја за њега ЖЈ; трошење
на брата Ен; узимање његово Со, Јос1; фараоново Јос1; хаљине
опточене њим Ас; царево Ав; чишћење руку њим Јос2
златица – немање њихово ЖЈ
златник – давање његово ЖЈ
златољубац – долазак њихов ЗЛп
 (543)

зло – АЕд, СТ; бацање душе у њега Јос2; бежање од њега ЗГп,
ЗАп, ЗВп; безочност ЗВп; велико ЗЛп; гледање на њега ЗВп;
добит од њега ЗГп; дух његов ЗАп; ђавоље ЖЈ; жалост његова
ЗВп; жетва његова ЗЛп; за сваког човека ЗГп; избављење од њега
ЗЈоп; испуњавање њим ЗГп; метеж ЗВп; мисао на њега ЗЈп, ЗАп;
мноштво њихово ЗВп; над човеком ЗВп; надношење његово ЗВп;
наношење његово ЗЛп; непријатељство њим ЗГп; победа над њим
ЗВп; погибељ његова ЗВп; помисао на њега ЗВп; поређење њега
са мачем ЗВп; поробљавање његово ЗВп; преокретање на њега
ЗАп; прихватање његово ЗАп; рађање зависти њим ЗВп; сатирање
њим ЗВп; седам ЗВп; стварање његово Јосп; сејање његово ЗЛп;
трпљење његово ЖЈ; тужно ЗВп; тумач ЗВп; у Египту Мф; у
очима Мф; узвраћање њим Јосп; уништавање његово ЗАп; учење
његово гневу ЗГп; учење његово клевете ЗГп; чињење његово
Јос1, ЖЈ, Мф, ЗРп, ЗЈп, ЗЈоп
злоба – браћа у њој ЗЛп; дволичност њом ЗАп; завет о њој
ЗАп; освета за њу ЗСп; помисао на њу ЗЗп; пред Господом ЗР;
пред оцем ЗР; према брату ЗЗп; спомињање њено ЗСп; чињење
њено ЗР
злодело – неверника ЗЈоп
злостављање – Јосифово Јосп; много Јосп; стоке ЗЛп
злочинац – поређење Исуса Христа са њим Исп1; сматрање
њим ЗЈоп
злочинство – кретање ка њему ЗИп
змај – Вар; борба његова са Сатанаилом МСд, МСк; глава
његова ЗАп; кроћење његово МСд; одбацивање његово МСд;
стварање његово МСд; страх од њега МСд
змија – аспида МСд; Божија миљеница АЕк; варање њено АЕд,
АЕк, Сс, Вар; девојка Сс; ђаволов наговор ње АЕд, АЕк; ђаволово
претварање у њу Сс; једење њено глава других змија Мф; једење
њихово Мф; називање њено красном девицом Сс; нестанак њен Мф;
од палице Мф; око града Мф; подизање њено Мф; поређење њеног
хода са људским ходом Сс; послата Мф; проклетство њено Сс; реп
њен Мф; сазивање њихово Мф; сатирање њено ДПс2; смрт од њих
Мф; умирање од ње СА2; хватање њено Мф
знак – велики Јер1; земљи МСд; крсни Исп1; славе ЗЛп
знамен – великог знака Јер1; Господње МСд; града Јер1;
давање његово Мф; на прсима ЖЈ; над језером МСд; небеско
МСд; облак његов МСд; окивање његово МСд; отаца Мф;
примање његово ЖЈ; стављање његово ЖЈ; стајање његово МСк;
страшно МСд; узимање његово Мф; чињење његово МСд
знамење – цара небеског ЗЛп
знање – човечије ЗНп
значење – алилује ДПс2
 (544)

зној – Адамов АЕд; обливање њим Ас; поређење његово са

крвљу Ас
зрак – месечев ЖЈ; сунчев Вар, ЖЈ
зуб – до појаса Ен; зверињи АЕд, АЕк, Јосп; млевење њима
Јосп; обнажени Ен; парање њима Јос2; стражара ада Ен; ујед
њима Јосп; шкргутање њима Јос1*, Јосп, МСд

игра – састављање њено ЦД

игралиште – вражије Со*
играње – детета Самп*; звездама Со; Исаково Ис1*, СуА; на
пољу Сам1, Самп*; на тргу Самп*; са царицом Со; Самсоново
Сам1, Сам2, Самп*; у младости Сам2
играчка – Јер2
идење – за Мојсејем Мф; кроз грешку ЗИп; кроз облак Мф;
народа Мф; уз Аарона Мф
идол – бацање његово Ав; благосиљање њихово Ас; веровање
у њих Мх, Ав; давање имена њима Ав; прождирање њихово Мх;
ломљење њихово Ав*; мртав Ас; нем Ас; ношење њихово Ав;
одрицање од њих ЗЈоп; поклањање њима ЗЗп; последовање њима
ЗНп; прављење њихово Ав; приближавање њима ЗР; продаја
њихова Ав; разбијање њихово Ав; свештеници њихови ЗЛп;
слављење њихово Ас; служење њима ДПс2, ЗЛп, ЖЈ; товарење
њихово Ав; узимање њихово Ав
идолослужење – Ен
изабраник – Божији Јер1
избављање – Господње ЗЈоп; из клевете ЗЈоп; Јосифово ЗЈоп
избављење – Авраамово Мф; влашћу ЗЈоп; земље Мф; из воде
Мф; из ђавољих руку Ас; из пећи Мф; из пламена ЗЈоп; из
ропства Јосп; из руку Мф; из таме ЗЈоп; Израиља ЗЛп; Јосифово
ЗЈоп; Лотово СТ, СА2; Мојсеја Мф; од глади Мф; од грехова ЗСп;
од зла ЗЈоп; од лукавства ЗР; од мача Мф; од поплаве Мф; од
смрти ЗР; силом ЗЈоп; Симеоново ЗСп; фараоново Мф
избеглица – Мојсеј Мф
избор – псалама ДПс1*, ЦД
извештавање – Јеремијино Јер1
извешће – о тајнама ЗЛп
извлачење – из мора ДПс1; мача ЦД; невољника Јос2; Речи
ДПс1; риба из мора ДПс1*
извођење – Адамово ДПс2; ђаволово МСд; из ада Јосп; из
Вавилона Јер1; из града ЖЈ; из гроба Јер1; из дома СуА*; из
Египатске земље Јер1; из Египта Мф; из јаме ЗЈоп; из невоље
Јер1; из раја ДПс2; из ропства ЗЈоп; из тамнице Јер2, Ас, Јос1,
Јос2, Мф; Мојсеја Мф; на светлост Ас; народа Јер1, Мф; небеске
војске МСд; невидљивог Ас; пред цара Со; слугу Јос2; тамничара
Јос2; у поље Со; у таму МСд
 (545)

извор – Ис1, Исп1; водâ Мф; долазак на њега Мф; обилне воде
Ас; пресахлост његова Мф
изглед – анђела Вар*; Господњи МСд; девојке Исп1; главе
СА2; коња СА2; ластавичијих птића Исп2; лица ЗР; народâ ЗЛп;
орлових очију Јер1; човечији МСд
изгон – бесова Исп2; из раја АЕд, АЕк, Сс, Вар
издаја – града Јос1; женина Самп; лукава Јосп; нечистотом
Самп; Самсона Самп; себе Самп
изданак – Бога Вишњег ЗЈп; два Јосп; рођен Јосп
изједање – поређење његово са лавом Јосп; тела Јосп
излагање – ругању Самп*; смеху Сам1
излаз – из леденог скровишта Ен; снежног скровишта Ен
излазак – Авраамов Ав, СА2; арханђела Михаила СА1, СА2;
Варухов Јер1; жена Мф; из воска Ас; из града ЦД, Јер1; из гроба
Јер1; из дома ЖЈ; из Египта Мф; из живота ЖЈ; из овог света
СА2, Јер1; из пећине ЦД; из раја СТ; из тела Јер1; Јесејев ЦД;
Мојсејев Мф; на повшину језера МСд; пчела Ас; реке СТ; са
родбином Ас; са седам небеса МСд; тајни Јер1; у поље Ис2,
Исп2, ЦД, Ас, Мф; ћутке ДПс1; у сусрет Ас, МСд
изливање – воде на земљу МСд; гнева на законопреступнике
МСд; гнева на синове противника МСд; духа благослова ЗЈп;
отрова ЗСп; разума Господњег ЗЛп; уља на главу ЦД
измамљивање – мисли ЗР
измирна – мирис њен Ен
измишљање – лажи Јосп
изможденост – тела Јосп
изневеравање – мисли ЗР; ума ЗР
изнемоглост – удовима Ас
изношење – греха душе СА2; плодова Ас; Псалтира из мора
ДПс1*
изобиље – свега ЖЈ; стицање његово ЖЈ; сиромаштво у њему Мф
Израиљ – Бог његов Ас; деца у њему Мф; избављење његово
ЗЛп; многи у њему ЗАп; народ његов ЗЈоп; неразуман ЗЛп; отац
ЗЈоп; племе његово ЗСп; праведници у њему ЗЛп; светитељство
његово ЗЛп; синови његови Мф; спас њему ЗГп; цар његов Јосп;
хтење у њему ЗЛп
израстање – власи Сам1, Самп; дрвета АЕк, Ен, СТ, Јер1;
поновно Сам1, Сам2, Самп
изрицање – истине МСд
изроњавање – из мора МСк; Сатанаилово МСк
изумирање – животиња Мф; од глади Мф
икона – Божијег лика АЕд, АЕк; велика ПСа; златна ПСа; као
Стари завет ПСа; сакрушење њено ПСа; стварање њено ПСа
имање – велико Ен, Јос1; давање његово Ав; Јовово ЖЈ; много
добро ПС; наде ЗВп; наследства Ас; предавање његово ЖЈ;
 (546)

продаја његова ПС; разума ЗЛп; сахрана усред њега ПС; страха
Божијег ЗВп; храбрости ЗР; царево Ав
име – Аарон Мф; Адонај Саваот Мф; Божије Мф;
Венијаминово ЗВп; горко СА2; Господа Бога Саваота Мф;
Господње ЗДп, ЗАп; давање његово Мф ЗЈп, СТ, ГА, Сам2, Самп;
Далида Сам2; добијање његово СА2; добро ЖЈ; египатских
богова Ас; Енохово СА1; града Јер1; животињама АЕд, Ен;
идолима Ав; исписано Мф; Јовово ЖЈ; крсно ЗСп; Мариамни Мф;
Мојсеј Мф; на небеским вратима Вар; на палици Мф; надевање
његово АЕд, Ен, Мф; ново ЗЛп; по гривнама Ас; по драгом
камену Ас; поштовано његово ЖЈ; призивање његово Мф; ређање
њихово Јосп; Самсон Сам2, Самп; свето Мф; Син Дана ЗВп; сину
СТ, ГА; спознаја његова ЗАп; урезана Ас
иметак – Божији Ен; имање његово ЦД; Лотов ГА; пропаст
његова ЗЛп; узимање његово СА1; уништавање његово ЗЗп
иноплеменик – везивање њихово коњима за репове Сам2;
вечера са њима Сам1, Самп; долазак њихов Мф; жена њихова ЖЈ,
Сам1, Самп; једење са њима Самп; лукавства њихова Сам1, Самп;
мешање са њима Сам2, Самп; младић Самп; муж Ас; напади
њихови Самп; ноћивање са њима Самп*; окупљање њихово
Сам1; опијање њихово Сам1; пијење са њима Самп; погубљење
његово Мф; полазак његов Мф; приклањање њима Мф; растрзање
њихово Сам2; саветовање њихово Самп; синови њихови Сам1,
Самп; страх њихов Сам1; убијање њихово Сам2; храњење са
њима Самп*
инструмент – музички ЦД
исказивање – плодова Божијих Исп1
искакање – арханђела Михаила МСк; Венијаминово Ас; из
колеснице Ас; пред војводе МСк
ископавање – из гроба ПС
искорењивање – греха ЗАп
искрадање – лепоте Јос1
искупљење – без њега Мф
искуство – срца ЗДп
искушавање – арханђела Михаила МСк; духова ЗРп; смрти ЗРп
искушење – десет ЗЈоп; падање у њега МСд
испадање – законопреступника МСд; језика Јосп; мача Ас;
палице Мф
испаштање – казне Ав*
испијање – крви ЖЈ; чаше Ас
исписивање – грехова људских СА2; завета ЗНп, ЗГп, ЗАп;
имена Мф; на палици Мф
испитивање – Божије Јер1; водом јорданском Јер1; грехова
људи СА2; дубине премудрости ЖЈ; Јерусалимљана Јер1; кротко
Јос2
 (547)

исповедање – Бога Исп1, Ас; грехова Ас; духовном оцу СА1;

једног божаства Јосп; тајни срца ЗЈп; Христа Јосп
исповест – Асенетина Ас
исправљање – закона ЗГп
испружање – десне руке Ас; на одру ЗЈоп; ногу ЗЈоп; руке
Владичине МСд; руку СА1, Со*
испуњавање – духом Сатаниним ЖЈ; ђавољих заповести ЖЈ;
жеља ЗЈоп; закона Господњег ЗГп; земље ЗЈоп; земље сузама ЖЈ;
злим духом ЗАп; молбе Со*; незнањем ЗР; пророштва ЗВп; руку
ЗЛп; светлошћу Мф; срца ЗГп; тамјаном ЗЛп; тела црвима ЖЈ;
храма Мф
испуњеност – богољубљем Исп1; божаством ДПс1; децом
Исп2; ластавичијег гнезда Исп2; правом вером ДПс1; света ДПс1;
Светим Духом ДПс2
истицање – дојке Мф; суза Јосп
истина – говорење њено ЗДп, ЗАп; дух њен ЗДп; земља без
ње ЖЈ; изрицање њено МСд; казивање њено ПС, Јер1; на
небесима ЖЈ; према ближњем Ен; прогоњење њено мржње ЗГп;
спознавање њено Исп1; учење Христово Исп2; хођење у њој ЗАп;
хуљење на њу ЗГп
исток – АЕд, АЕк, Вар, Ен, Ас, ЖЈ, МСд; узлажење од њега ПСа
источник – из очију Јосп; точење његово Јосп; у живот ЗЈп;
увођење његово у жалост Јосп; увођење његово у радост Јосп;
целомудрености Јосп; чудесни Јосп
истребљење – грехова СТ; до века Ас; мржње ЗГп
истрзање – врáта Сам1, Самп; из ђавољих уста Ас; из корена
Сам1; мача МСк; палице Мф
иступљеност – природе ЗР
Исус Христос – бацање његово мреже ДПс1; благодат његова
Јосп; блистање његово Јосп; буђење наше Јер1; васкрсење његово
ДПс1*, ЦД, Исп1, Јосп; везивање његово ЗСп; вешање његово
Јосп, ЗСп; видљив Исп2; говорење његово ДПс1*, ЦД; Господ
наш ДПс1*; гроб његов Исп1; довођење његово ЗСп; долазак
његов ЗСп ЗЈп; долазак његов у свет Јосп; дотицање његово
Исп2; заклање његово Исп1; исповедање њега Јосп; исцељење
његово слепих Јосп; као камен ПСа; као орао ПСа; напајање
његово сирћетом Јосп; неугасиви светилник Јер1; ноге његове
Јосп; ношење његово божаства Јосп; одвођење његово у Египат
Јосп; одевање његово телом Исп2, Јосп; подизање његово мужева
на самрти Јосп; полагање његово у нови гроб Јосп; поређење
ругања њему са злочинцем Исп1; приношење жучи њему Јосп;
приступање њему ЗВп; пробадање његово ЗСп; продаја његова
Јосп; пропињање његово на дрво Исп1; пророштво о њему ЗСп;
простирање убруса њему Јосп; прслук његов Јосп; рођење његово
ПСа; распињање његово Јосп; светлост свих векова Јер1, Јер2;
 (548)

син Божији Јер1, Јер2; слање његово јеванђелиста у свет Јосп;

смрт његова Јосп; Спас, Исп1; спасење свету ЗЛп; страдање
његово Исп1; тајанственост његова Јер2; творац земље МСд;
творац неба МСд; тело његово Исп1; тучење његово Исп1;
узношење његово на крст Јосп; усељење његово у Девицу Исп2;
учитељство о њему ЗЛп; хватање његово риба ДПс1, Јосп, ЗСп;
ходање његово по земљи Јосп; цар Израиља Јосп; цар света Исп1;
чишћење његово губавих Јосп
исушивање – блата ЗВп; мора МСд; смећа ЗВп; сунцем ЗВп
исхрана – сиротих ЖЈ; странаца ЖЈ; исцељење – Адама АЕд;
воде Мф; дрвећа Мф; душе Ен; жена Мф; рана ЖЈ; распитивање о
њој Самп; Самсонова Самп; слепих Јосп; смоквама Јер2; стоке
Мф; чаша ње Ас
ишчезавање – брзо ЗСп; душе СА1; испред очију Ас; нечистих
духова ЗСп; поређење његово са димом ЗСп; човека Ас
ишчезнуће – града Јер1; црви ЖЈ
ишчекивање – месечевих зрака ЖЈ
јабука – брање њихово Сс; давање њихово Сс, СА1; две Сс;
допадање њихово СА1; засађивање њено Вар; једење њихово Сс;
примање њихово СА1; сађење њено Вар
јабучица – стиснута у грлу Сс
јављање – Аврааму СТ; анђела Ен, ДПс1*, ЖЈ; арханђела АЕк,
Иса, Ав; Божије Јер1, Мф, ЗСп; Господње ЖЈ, ЗЛп; духа зла ЗАп;
Еви АЕк; Еноху Ен; Господа Иса, Мх, СТ; Исаије Исп1; Мелхију
Мх; Мојсеју Мф; на земљи ЗСп; неизрециве славе Иса; Ситу АЕк;
Соломону ДПс1*; тајно ЦД; у купини Мф; у пустињи Јер1; у сну
ЦД; у стубу облака ЖЈ; усред огња Мф; цару Ав
јагње – Божије ЗЈоп, ЗВп; глава његова Исп1; доношење
његово СА1, Сам2; за жртвовање Ис1, Исп1; истрзање његово
ЗГп; једење његово СА1, ЗГп; клање његово Исп1, ЗГп;
непорочно ЗЈоп; одолевање његово ЗЈоп; полагање његово на
камен Сам2; припремање његово Сам2; пророштво о њему ЗВп;
сажизање његово Сам2; у скалвиги Мф; шишање његово Исп1
јама – бацање у њу Јос1, Јосп; врзање у њу Јос2, Јосп, ЗЈоп;
извођење из ње ЗЈоп; копање њено Јос2; љута Јос2; провођење у
њој Јос1, ЗЈоп; слепац у њој ЗРп; трпање у њу Јос2
јарам – Ен; везивање њим Ен; дрвени Јер2; железни Јер2;
ломљење његово Јер2; на врату Јер2; прављење његово Јер2;
скидање његово Јер2
јаре – вребање његово ЗДп; довођење његово Јос2; доношење
његово Сам2*, Самп; из стада Сам1; клање његово Јос2, Јосп,
Сам1; крв његова ЗЛп; лепо Исп2; мекано Ис2, Исп2; полагање
његово на камен Сам1, Самп
 (549)

јарост – Асенетина Ас; Божија Мф; велика Ас; Данова ЗДп;

Елиусова ЖЈ; заповедање са њом Јос2; на народ Мф; на фараона
Мф; наступање њено ЗНп; облака Ен; Петрадинова Јос2;
подизање њено Мф; у дому ЖЈ; у мисли ЗИп
јасле – воловске ЖЈ; лежање у њима ЖЈ; падање у њих ЖЈ;
смрт у њима ЖЈ
јачање – људи Мф
јеванђелиста – грмљавина њихова Јосп; четири Јосп; слање
њихово у свет Јосп
Јеванђеље – божаствено ЗЛп; говорење његово ЗЛп
Јевреји – дете међу њима Мф; дојиља од њих Мф; заповест
њима Мф; здруживање са њима Јосп; клањање њихово Мф;
непослушност њихова Мф; окупљање њихово Јосп; почивање
њихово Мф; пролазак њихов Мф; расејање њихово ЗЛп;
расипање њихово ЗЛп; тучење њихово Исуса Христа Исп1;
умножавање њихово Мф
Јеврејин – непокајање његово ЗВп; поробљавање њихово
ДПс2; разобличеност њихова ДПс2, Исп1; слуга Јос2
јед – стварање његово ЗР
једење – Авраамово СТ, СА1; Вишњег ЗАп; главâ змијâ Мф;
Далидино Сам1, Самп; дивљих биљака Мхп; звериње СТ; змијâ
Мф; јагњета СА1, ЗГп; Једрејево Ис1; људи ЗСп; меда АЕк, Сам1,
Сам2; огња ГА*; остатака Мф; под амбријским дубом СА2;
рибље дружине Мф; са блудницима Самп; са гостом СА1; са
иноплеменицима Самп; са љубавницима Сам1, Самп*; са
народом ЗАп; са прељубницима Самп*; са трпезе Ас; Содомљана
ГА*; телета СА2; траве АЕд, АЕк; травице Мх; у палати Сам1;
хлеба Ас, ЖЈ, Мф; човека СТ
јединородни – поређење њега са пророком ЗВп; слање његово
ЗВп
једноставност – закона ЗЛп
једночедност – доношење њено ЗЗп
језеро – близу престола ЦД; велико МСд; дубине његове МСд;
замрзнуто МСк; знамење над њим МСд; купање у њему МСд; на
небесима Вар; окивање његово ледом МСд; планина уз њега
МСд; површина његова МСд; расхлађивање у њему МСд
језик – дотицање огња њим Мф; Евин АЕк; испадање његово
Јосп; клетва његова АЕк; крај његов Мф; отров на њему ЖЈ;
пресахнуо од жеђи ГА; ћутање његово Ен
језик – један ДПс2; осам Вар*; педесет два Вар; постанак
његов Вар; раздељивање њихово Вар; седамдесет и два Вар*;
седамдесет три Вар*; сиријски Вар
јелен – 12 њих ЗЈоп; лаганост његова ЗНп; напасање њихово
ЗЈоп; расипање њихово ЗЈоп; три ЗЈоп; девет ЗЈоп;
 (550)

јело – готовљење његово ГА*, Ав; нарастање његово ЗР;

ношење његово Јос2; окончавање његово Ас; псеће Ас; силазак
његов у стомак ЖЈ; спремање његово Ис2, Исп2, Сам2*;
уздржавање од њега ЗАп; укус његов ЗР; улазак његов у уста ЖЈ
јереј – Мелхиседек Мх; поука њима Јер2
јеретик – постанак његов Јос1
Јерусалим – Вар; весељење њему ЗДп; Господ у њему ЗЗп;
Господ усред њега ЗДп; дом изабрани ЗЛп; свети ЗДп; скончање
у њему ЗЈоп; у понижењу ЗДп; у сиромаштву ЗДп
јецај – Јосифов Јос1; у срцу Јос1
Јов – ЖЈ
Јосиф – болест његова ЗЈоп; брат ЗЛп; дедови његови ЗЈоп;
долазак његов ЗЈоп; избављење његово ЗЈоп; клеветање његово
ЗЈоп; мољење његово ЗВп; оплакивање његово ЗЈоп; ослобађање
његово ЗЈоп; посета њему ЗЈоп; Прекрасни Ас, Јос1, Јос2, Јосп,
Мф; прелашћивање његово ЗЈоп; престављење његово ЗЈоп;
прехрањивање његово ЗЈоп; придруживање дедовима својим
ЗЈоп; присиљавање његово ЗЈоп; продаја његова ЗЈоп; рођење
његово ЗЈоп, ЗВп; ропство његово ЗЈоп; свита његова ЗЈоп; смрт
његова ЗЈоп; страдање његово ЗЈоп; тучење његово ЗЈоп; у
тамници ЗЈоп; уздах његов ЗЈоп; утеха њему ЗЈоп; хаљина његова
ЗЈоп
југ – АЕд, АЕк, Ас
Јуда – Исп2; поштовање њега ЗЈоп
јунац – Мх, Мхп, ГА
јунаштво – Самсоново Сам2
јуница – давање њено ЖЈ
јуноша – млад ГА*
јурење – арханђела Михаила МСк
кадионица – златна АЕд; на кађењу АЕд, АЕк
кађење – Адамовог тела АЕд; наоколо ЖЈ; тамјаном ЖЈ; три
анђела АЕд; три дана ЖЈ
кажњавање – Сатанаила МСк
казивање – Адамово АЕд, АЕк; арханђела Вретила Ен; гатке
Самп*; грехова Јос2; Евино АЕд, АЕк; Еноху Ен; загонетке
Самп*; кришом МСд; о Самсону Самп*; потомцима АЕд, АЕк;
приче Самп; прљавих дела Јос2; са одважношћу МСк
казна – задобијање њихово ЗДп; зла Јос1; испаштање њено
Ав*; једна ЗВп; многе ЗДп, ЗАп; навођење њихово ЗВп; сто ЗВп;
строга ПС; тела ЗЈп
кајање – Евино АЕд; пред Господом ЗР; Рувимово ЗР
калина – засађивање њено Вар
каљање – писања ДПс1
 (551)

камен – бацање његово СуА*; бесцени ЖЈ; велик Ас, МСк;

веровање у њега Ав*; висок МСк; врх његов МСк; давање
њихово Мф; два Мф; дванаест Ас; доношење његово Јер1, Јер2;
драги СА1, СА2, Со, Ас, ЖЈ, Мф; дужина његова МСд; заливање
са њега СТ; зид од њега Ас; из потока Ас; јагњета Сам2; као
Христос ПСа; корен његов МСк; лик на њему Мф; мед у њему
Мф; на глави АЕк; на камен Сам2; на срцу ЖЈ; над морем МСк;
налажење његово МСк; несечен људском руком ПСа; ношење
његово Вар*, ЗЗп; обасјан облаком Јер2; огањ од њега Ен;
одабран Ас; одбацивање његово МСд; откидање његово ПСа; пад
његов ЖЈ; печење његово Вар; полагање јарета на њега Сам1,
Самп; полагање његово на гроб Јер1, Јер2; помоћник Јеремијин
Јер1, Јер2; поплочавање њим Ас; постављање његово Ас;
потезање њим Ас; преображај његов Јер1, Јер2; примање његово
људског гласа Јер2; проговарање његово Јер1, Јер2; пуштање
његово ЦД; различит Ас; расцепљивање његово МСк; рука према
њему Мф; са горе ПСа; сакупљање њихово Вар*; силазак на њега
МСд; сисање његово Мф; стадо по њему ЖЈ; стајање на њему
АЕд, АЕк, Мх, Мхп, МСк; станац МСк; стварање суза од њега
СА1, СА2; тврд МСд; у пустињи Јер2; у рукама Мф; у утроби Ен;
убијање њим Јер1, Јер2; ударање њим Јер1, Јер2, МСк; украј мора
МСк; уписивање на њему Мф; узимање његово ЦД, Со, Ас, МСд;
уље у њему Мф; црвени Ас; ширина његова МСд
камење – расипање његово ЗЛп; убијање њим ЗЈоп
камила – Ис1; путовање на њима ЖЈ; угинула Мф; 3000 ЖЈ;
10000 ЖЈ
кандило – дрвета живота Јер1, Јер2; одводило Мф; одвођење
њено гнева Мф; стварање његово мира Мф; чување његово Вар*
капање – из смокава Јер1; млека Јер1
качац – на леђима Вар*
кедар – АЕд, СТ, ГА; диван ЗСп; свети ЗСп; умножавање
њихово ЗСп
кидање – верига Сам2, Самп*; грожђа Јос2; окова Сам1; туч са
њима Самп*; уза Самп
кипарис – АЕд, СТ, ГА
кипљење – лонца Ав
кит – велики Ас; прождирање његово Ас
кићење – венцем Ас; свадбеним украсом ЗЈп
кладенац – корито под њим Ас; прилажење њему Исп1
клањање – Авраамово Мх, Мхп, СТ, СА1; Адамовом телу
АЕд*; анђелске војске МСд; амбријског дрвета СА1; анђела АЕд,
АЕд*, Вар, Ен; анђелима Ен; арханђелу Михаилу Вар, СА1; Богу
Мх; Варуха Вар; Господу Ен, Мхп; дрвету Јер2; ђаволу АЕд;
Евино АЕд; Еноха Ен; Еноху Ен; Исаку Ис1; Јевреја Мф; кнезова
Ис2, Исп2; месечево АЕд; народа Јер2; оцу Ис2, Исп2; престолу
 (552)

Господњем АЕд, СА1; Ревеке Ис1; Светој Тројици СТ; синова

Ис2, Исп2; слугу Сам2; сунчево АЕд; телцу Мф; човеку МСд
клање – Авеља АЕк; Авраамово ГА, Ис1; брава ЗГп; јагњета
Исп1, ЗГп; јарета Јос2, Јосп, Сам1; Каиново АЕк; ножем Јер2;
сина ГА, Јер2, Ис1; слугу Мф; телета СТ, ГА, СА2; три брава
СА2
клевета – избављење из ње ЗЈоп; Јосифова ЗЈоп; наступање
њено ЗНп; поздрављање њено ЗГп; учење њом ЗГп
клеветање – смотрење његово СА2; убогих велможа СА1;
човека Ен
клесање – железно Јер2
клет – Јовова ЖЈ; на небу Вар; пословање у њој СА2; улазак у
њу СА2
клетва – Адама Вар*; Божија Вар*; Еве АЕк, Вар*; Господње
Сс; заклињање њом Јер1; змије Сс; Исакова Исп2; на племе ЗЛп;
навлачење њено ЗЛп; приношење њено Вар
климање – главом Ав
клин – болан Јосп; забијање његово Јосп; у срцу Јосп
клицање – богатих Исп2; велможа Исп2; кнезова Исп2; робова
Исп2; са смелошћу Исп2; сиротих Исп2; слободних Исп2; убогих
Исп2; царева Исп2
клонулост – Самсонова Самп
кљусе – врећа на њему Јос2; довођење његово СА2
кључ – бацање њихово Јер1, Јер2; железни Ас; крађа њихова
Со; показивање његово Ен; узимање његово Јер2; црквени Со,
Јер1, Јер2; чувар његов Ен
кључар – ада Ен; сужњи облака Ен
кнез – вољење њихово ЦД; градски ЖЈ; доњег света Иса;
ђаволски МСд; Египта Ас; заробљеник МСд; јерусалимски Иса;
клањање њихово Ис2, Исп2; нестајање његово ЖЈ; окупљање
њихово Со*; постављање његово Ас; преласти ЗЈп; Сатана ЗДп;
убог МСд
књига – Божија Вар*; давање њено Јосп; Енохове ЗСп, ЗЛп,
ЗЈп, ЗДп, ЗНп, ЗАп; живота Ас; златна Вар*; из ризнице Ен;
исписивање њихово Ен; место у њој СТ; намирисана Ен;
написана Јосп; небеска Иса; ношење њено СА2; о Еноху Ен;
отварање њено СА1; очинске ЗЛп; разумевање у њима ЗАп;
расклапање њено СА2; сазнање у њима ЗЈп; стицање њихово ЗЛп;
стража земљи Ен; учење њима ЗЛп; 360 Ен
књижник – јеврејски Јосп; шкргутање његово зубима Јосп
ковчег – врана у њему Јер1; доношење његово ЖЈ; дрвени
ЗСп; за накит Ас; начињен Мф; непропадљив ЗСп; Нојев Вар,
Јер1; отварање његово Ас; полагање у њега ЗЛп, ЗЗп; саздавање
његово Јер2; сведочанства Мф; светао Мф; три ЖЈ
 (553)

ковчежић – дете у њему Мф; међу мрежама Мф; отварање

његово Мф; пливање његово Мф; полагање у њега Мф; премазан
смолом Мф; премазан трулежи Мф; пуштање његово Мф; у реци
Мф; узимање његово Мф; чињење његово Мф
кожица – јарећа Ис2, Исп2
коза – крв њена Јос1; одлазак међу њих Ис2, Исп2;
приношење њено за жртву ЖЈ; 350 ЖЈ
кола – огњена Ас; пламена Вар*; постављање на њих Со;
узлазак њихов на небо Ас; четворо Јосп; четворопрега Вар
колебање – земље ЗЛп; небеса ЗЛп; од величаства Господњег
ЗЛп
колено – Авраамово Јос2; Асирово Самп; љубљење његово
Јосп; Нојева Вар; ослабело Ас; прекрштање њихово Јосп;
приклањање њихово Иса; смочена Јосп
колено (поколење) – Даново Самп*; Јовово ЖЈ; Јудино ЗЛп,
ЗНп, ЗЈоп; клањање његово Јосп; треће ЖЈ
колесница – Ен; Асенетина Ас; бежање на њој Ас; вожња у
њој Јос2; двојна Ас; долазак на њој Ас; искакање са ње Ас;
окована Ас; седење у њој Ас, Јос2; силазак из ње Ас; сребрна
Јос2; сунце на њој Ас; сунчева Ен*; узлетање на њој ЖЈ;
упрезање у њу Ас; фараонова Ас; царска Јос2
колесничар – Асенетин Ас
коло – идење око њега Јос2
комад – хлеба ЖЈ
комешање – облака Ен
копање – јаме Јос2; очију Јер2, Сам1, Самп; ровова Мф
копље – давање његово ЗЛп; претња њим ЗЛп; пробадање њим
ЗСп; узимање његово Ас
коњ – белина његова Ас; ватрени Вар; вођење његово СА1;
Мелхијев Мх; изглед главе његове СА2; ноге његове Со; огњени
Вар; одећа преко њега Мхп, Ис1; пад са њега Ас; реп његов Со*,
Сам2; са златним уздама Ас; свезивање за њихове репове Со*;
силазак са њега Мхп; узимање њихово Јос1; узјахивање његово
Со*, Мф; умирање од њега СА2; упрегнут Ас; четири Ас
коњаник – утопљен Мф; 30 Мф; 50 Ас
копање – очију Сам1
корабља – Вар*; десна страна њена ДПс1*; на пучини ЖЈ;
пловљење његово ЖЈ; полагање у њу Со*; улазак њен у море
ДПс1*; уношење у њу Со
корен – врáта Сам1; истрзање из њега Сам1; камена МСк;
младице ЗЈп; последњи Јосп; садитељ његов Јосп; сађење његово
Јосп; сплетеног дрвета СТ
корист – губљење душе ради ње СА1
корито – велико Ас; за омивање ногу ЖЈ; златно ЖЈ;
мермерно Ас; сребрно ЖЈ
 (554)

корице – мача Ас
корпа – Авимелехова Јер1*; наслањање на њу Јер1, Јер2;
откривање њено Јер1; са смоквама Вар*, Јер1; спуштање њено
Јер1; узимање њено Јер1, Јер2
коса – за лепоту ЗНп; Самсонова Сам1, Самп; стрижење њено
Сам1, Самп; хватање за њу Јос1
кост – дечје ЖЈ; држање њихово ЗСп; зглоб њихов Јосп;
људске Сс; магарећа Сам2; налажење њено Сам2; полагање
њихово ЗСп; пренос њихов ЗСп; сахрана њихова ЖЈ; светих ЗСп;
Симеонове ЗСп; сакрушење њихово ЖЈ; у рукама ЗСп; узимање
њихово ЖЈ; цветање њено ЗСп
котва – спуштање њено ЖЈ
коћење – лава ЗЈоп
кошара – Ен; грожђа Јос2; на глави Јос2; сан о њој Јос2
кошута – бљување њихово Јос2; лизање њихово Јос2; сан о
њима Јос2; седам Јос2
крава – СТ, ГА
крађа – Вар*; блага Јос2; волова ЖЈ; другоме ЗАп; од духа
неправде ЗР; суда Јос2; пехара Јос1; Христових ученика Јосп;
црквених кључева Со; чаше Јос2
крај – језика Мф; лишавање до њега ЗЗп; неба Ен
краљевство – небеско СА1*
красота – велика СА1; земље Јер1, Јер2; неисказива ЖЈ;
смрти СА1, СА2; телесна Јосп
крв – Авељева АЕд, АЕк; братска Јосп, ЗВп; деце Мф; жртва
без ње ЗЛп; завета ЗВп; из жила Со; испијање њено ЖЈ; јарећа
Јос2, ЗЛп; Јосифова Јосп; козија Јос1; награда за њу Јосп;
натапање хаљина њом Јосп; невина Јосп, ЗЛп; поистовећивање
Авраама са њом СА2; поређење њено са знојем Ас; преобраћање
њено Мф; продата Јосп; проливање њено Ис1*; Јосп Мф;
пуштање њено Со; слање њено ЗЛп; телета ЗЛп; тело без ње
Исп1; Христова Исп1, Исп2, Јосп, ЗЈп; цена њена Јосп
крвављење – јарећом крвљу Јос2, Јосп; козијом крвљу Јос1;
одеће Јос1; свита Јосп; хаљина Јос2
крекетање – жабâ ДПс1, ЦД, Мф; у утроби Мф
крепост – животна ЗЈоп; нарастање њено ЗРп; одступање
њено ЗЈоп; састојци његови ЗР; тела Сам1; у снази Сам2
кретање – на пут Со*; по жеги Јер1; по ноћи Ас
кривица – братска Јос1; налажење њено Јосп; одбијање ње Јос1
крило – анђела Ен; Антихристова МСд; арханђела Гаврила
МСк; арханђела Михаила МСд; два МСк; дванаест Ен; десно Вар;
ђаволова МСк; звук њихов МСд; златна Ен; нечастива МСд;
огњена Вар*; одсецање њихово МСк; остављање њихово МСк;
падање његово МСк; птице феникс Вар; птичије Вар; пчелâ Ас;
Сатанаилова МСк, МСк; треперење њихово МСд; ударање њима
 (555)

Вар; фараоново Мф; црвенило његово Ас; шест МСк;

шестокрилник Ен; ширење његово МСд; ширина њихова МСд
крин – поређење цветања са њим ЗСп
кричање – Венијаминово Јосп; са вапајем Јосп
крманош – спуштање његово котве ЖЈ
кров – дете под њим Мф; дома Ас; таман ЗЈоп
кропљење – хаљина Јосп; сузама Јосп
кротост – говорење са њом ЦД; Давидова ЦД; земље МСд;
Јаковљева Исп2; провођење у њој Ен; у устима Ен
кроћење – змаја МСд
крст – за праведног разбојника ГА; узношење на њега Јосп;
целивање његово Исп1
круг – месечев Ен; сунчев Ен
круна – давање њено ЗЈп; свештенства ЗЛп; царска Јосп;
царства ЗЈп
крштење – ЗЈоп; водом ЗЛп; младенац на њему ЗЛп; народа
Исп1; приступање њему Јосп; са љубављу Јосп; свето ЗЛп;
хришћани на њему ЗЛп
кћи – Авраамова Мф; Амалтија ЖЈ; Арамова ЗЈп; велможе Ас;
војводе ЖЈ; дата за жену Мф; довођење мужа њој СА1; Египта
Ас; заручење њено Ас; Јехеведина Мф; Јоакимова Исп1; Јовове
ЖЈ; Касија ЖЈ; Мариамни Мф; милост према њој СА2;
обезмужена СА1; од 18 година Ас; Пентефријева Ас; погубљење
њено СА2; позивање њено ЖЈ; Рагуила Мадијамског Мф; седам
Мф; Симфора Мф; страдање њено ЖЈ; три ЖЈ; фараонова Мф;
ханаанска Исп1, Мф, ЗЈп; цара Јоакима Ас
кула – велика Ас; висока Ас; врх њен Ас; градска Сам2; на
гори Сам2; ношење њено Сам2; прикивање за њу Сам2; у двору
Ас
купање – арханђела Михаила МСд; Валино ЗР; девојака Мф;
жене ДПс2, Мф; на реци Мф; на скровитом месту ЗР; у језеру
МСд; у мору МСк; Сатанаилово МСд, МСк; фараонове кћери Мф
купина – запаљена Мф; јављање Божије у њој Мф; несагорива
Мф
куповање – глиненог поља Јосп; мане Јосп; обуће Јосп;
пшенице Јосп; раја Јосп; роба Јос1
купљење – душа СА2
кућа – Авраамова СА1*
кушање – Авраама Исп1; Божије Исп1; мисли Јос2

лав – глава његова Сам1, Сам2, Самп; гоњење његово Ас; деца
његова Ас; коћење његово ЗЈоп; лешина његова Самп*; лобања
његова Самп*; моћ његова ЖЈ; на вратима Мф; на путу Самп;
палица према њима Мф; поређење изједања са њим Јосп;
поређење свирепости са њим ЦД; привезани Мф; прилажење
 (556)

његово ЗГп, Мф; пчеле у његовој глави Сам1, Сам2, Самп; радост
њихова Мф; сатирање његово ДПс2; свиреп Ас; стар Ас; сусрет
са њим Сам1, Сам2, Самп; убијање његово ЗГп, Сам1, Сам2,
Самп; умиривање њихово Мф; упадање његово у ступицу ЖЈ;
чопор њихов Ас
лавица – љута ДПс2; поређење жене са њом ДПс2
лаганост – поређење његово са јеленом ЗНп
ладан – АЕд
лаж – Јер2; арханђела Михаила МСд; благословена МСд;
вражија ЗДп; дух њен ЗДп; заробљавање њом МСд; измишљање
њено Јосп; мржња према њој ЗДп; на сведочењу ПС; о звери
Јос1*, Јос2, Јосп; прорицање њено Јер2; разносач њен Јер2*
лакат – 2 Мф; 12 МСд; 200 МСд; 10 Мф; као мера Вар;
мушки Мф; 8 МСд; 50 МСд; 100 МСд; 40 МСд, МСк
лакомост – Исавова Ис1
ласкање – Далидино Сам1; обасипање њим Сам1; Самсону
Сам1
ластавица – познавање њено своје деце Исп2
лева страна – МСд, Мф; Адамово ребро са ње Сс; анђелског
престола Иса; Господња Ен; Енох на њој Ен
лед – окивање језера њим МСд; на води МСк; на мору МСк;
на небесима МСд; поређење руку са њим Ен; пробијање његово
МСк; у паклу Ен
легало – АЕд, АЕк
легија – анђелска МСд; многолика МСд
легион – 12 МСк
леђа – подметање њихово ЗИп
лежање – Авраамово Ав, СА1; Адамово АЕд, АЕк, Сс;
арханђела Михаила СА1; до заласка сунца Ас; жабâ Мф; лозе
Вар; Мојсејево Мф; на земљи Јер2; на сметлишту Ас; на поду Ас;
по земљи МСд; по постељама Мф; поређење његово са мртвим
МСд; слугу Антихристових МСд; у женском ругању Самп*; у
јаслама ЖЈ; у постељи СА1, ЦД, Јос2; у тамници Мф
лекар – долазак његов ЖЈ; лечење његово ЖЈ
леност – СТ
лепота – Авраамова СА1; велика Ав, СА1, Со*; дивљење њој
Јос1; доступна људима Со; женска ЗР, ЗЈп, ЗИп; змијска ЖЈ;
искрадање њено Јос1; Јосифова Ас, Јос1, Јосп; коса за њу ЗНп;
лица СА1*, Јосп, ЗР; наслађивање њом Јос2; небеска ЖЈ;
невиђена Јос1; неизрецива Ас; није од овог света СА2;
посматрање њено ЗИп; празновање њено Јос1; превара њом ЗЈп;
прекрасна Јос1*; прилика према њој Со; са земље ЖЈ; Сарина Ав;
скидање њено СА2; смрти СА2; Соломонова Со; страдање због
ње Ас
лествица – на небу Исп1
 (557)

летење – анђела МСк; Варухово Вар; до светлости Вар*;

Енохово Ен; јастребско Мф; поређење његово са стрелом Јер1;
право Јер1; родâ Мф; три дана Исп1; учење његово Мф
лето – исписивање његово Ен
лечење – духа презира ЗРп; духа славољубља ЗРп; Јовово ЖЈ;
од Бога ЖЈ
лешина – лавља Самп*
ливада – Манојева Сам2; чување њено Сам2
ливан – АЕд, АЕк
лизање – кошута Јос2; побљуваног Јос2; поља Јос2
лик – анђелски Вар*; Божији АЕд, АЕк; Господњи Исп2;
дрвени Мф; златан Мф; младенаца Мф; на камену Мф; насликан
Мф; очев Јос1; првенаца Мф; разбијен Мф; разливен Мф; смерни
ЗЈоп; сребрни Мф
лира – весеље уз њу ЖЈ; Јовова ЖЈ; са десет жица ЖЈ;
спомињање Бога уз њу ЖЈ; шест ЖЈ
лисица – лов њихов Самп; мноштво њихово Самп; пуштање
њихово Самп; репови њихови Самп; у њивама Самп
лист – бора ГА; захваћен ветром Ен; кедра ГА; кипариса ГА;
одећа од њега АЕк; отпао АЕд, АЕк; са рајског дрвећа АЕд, АЕк;
смоквин АЕд, АЕк
лице – Адамово АЕк, Ен; анђела Ен, Јос2; арханђела Михаила
МСд; бељење његово Јос2; Варухово Вар; Венијаминово Јосп;
весело Јосп; воловско Вар; глава овенчана њим Јосп; Господње
Ен, ЗЛп; десница на њој МСд; Евино АЕд; Енохово Ен; женско
ЗР, ЗРп, ЗЈп; заклањање његово Јер1; замрзавање његово Ен;
земље Вар, Мф, ЗНп; змијско СА2; изглед његов ЗР; Јаковљево
Ас; Јосифово Јосп; клањање њим до земље Ас; крепко МСд;
лепота његова СА1*, Јосп, ЗР; љуто Јосп; многолепно МСд;
Мојсејево Мф; насмејано Јосп; немилостиво Јосп; омивање
његово сузама Јосп; очево Ас; падање на њега ЗЈоп; падање њим
на ноге Ас; падање њим на смеће Ас; падање пред њега Јосп;
пасје Вар; половина његова Вар*; поређење његово са искапаном
свећом Ен; поређење његово са муњом Ас; поређење његово са
прекором Ас; поређење његово са сунцем Ен, Мф; преплануло
МСд; присиљавање њим ЗР; светлост његова Јосп; старости Јосп;
стражарâ ада Ен; украшавање његово ЗР; умивање његово Ас;
цара земаљског Ен; човечије Ен
лишавање – до краја ЗЗп; закона Божијег ЗЈп; милости
Господње Исп1; очију Сам1, Самп*; светлости Самп*
лобања – лавља Самп*
лов – Ис2, Исп2; жене Јос2; лисица Самп; на Јосифа Јос2; риба
ЦД; у време жетве Самп
ловац – искусан СТ
ловина – Ис2
 (558)

ложење – ватре ГА, Ис1*

ложница – Авраамова СА1*; бежање из ње Јос1, Јос2; вучење
у њу Јос2; Јаковљева ЗР; одвлачење у њу Јос1; оскрнављена ЗР;
призивање у њу Јос2; скрнављење њено Јос2; спавање у њој ЗР;
улазак у њу Ас
лоза – засађивање њено Сс, Вар; лежање њено на земљи Вар;
непијење онога што је од ње Сам1; проклињање њено Вар
лој – пуштање његово са небеса ГА
ломљење – идола Ав*; јарма Јер2
лонац – огањ за њега Ав; чување његово Ав
лук (за стрелу) – затезање његово МСд; Сатанаилов МСд;
узимање његово Ис2, МСд
лукави (ђаво) – одбрана од њега МСд
лукавство – Вар*; Асенетино Ас; говорење његово Ас; делâ
ЗЗп; догађање његово Со*; додавање његово ЗЈоп; забрана његова
МСд; избављење од њега ЗР; иноплеменика Сам1, Самп; мајчино
ЗЈп; надилазак њим МСд; нечистог духа МСд; превара њим
Самп; придобијање њима Сам1; Содомљаниново СТ; убијање
њим Самп; украшавањем лица ЗР; чињење његово Ас
луна в. месец, тамна МСд
лупање – на вратима ЖЈ
Луцифер – Сс
луча – светлости Ен; сунчева ЗЈоп; узимање њено СА2
љубав – Божија ЗВп; братска ЗДп, ЗГп; велика Со; Господња
ЖЈ, ЗГп; долазак са њом СА1; држана чувствима ЗНп; дух њен
ЗГп; према Богу Исп1, ЗНп; према правди ЖЈ; према царици Со;
привезаност њом Јосп, ЗВп; приклањање њој ЗВп; природа њена
Исп1; распаљивање њом Исп1; Соломонова Со; срдачна Јосп;
старање са њом ЖЈ; учење о њој Исп1
љубавник – једење са њима Сам1, Самп*; пијење са њима
Сам1, Самп*
љубљење – Авимелеха Јер1; Авраама СТ; Асенете Ас;
Асенетино Ас; брата Ас, Јос1; Варуха Јер1; главе Ас; дрвета СТ;
жене Ас; Исаково СА2; Јосифа Ас; Јосифово Јосп; колена Јосп;
Лота СТ; мајке Ас; мушкарца Ас; ногу СА1; оца Ас; очеве
старости СА2; Рувимово ЗР; руку Јосп; синова ЗР; устима Јосп
љуљање – небеса МСд
љутина – Исавова Исп2

магарац – Авраамов Ис1; заглибљеност његова Ав; идоли на

њему Ав; оседлавање његово Ис1; седање на њега АЕк; товарење
на њега Ав; узимање његово Мхп; улазак његов у блато Ав*
магарица – ждребљење њено ЖЈ; одвајање њено ЖЈ; 500 ЖЈ;
продаја њихова ЖЈ; 140000 ЖЈ
 (559)

магија – чињење њено Јос1

магла – Ен
мађионичар – роб Јос1*
мазање – машћу Ас
мазга – Ис1
мајка – Асенетина Ас; Венијаминова ЗВп; гроб њен Јос1;
Дина ЖЈ; дојка њена Мф; Јаковљева Исп2; Јосифова Јос1, Јос2;
лажног сведока ПС; ластавичија Исп2; лукавство њено ЗЈп; на
пучини Исп2; непослушност према њој Сам1; одлазак њој Мф;
оплакивање њено Јос1; поштовање њено ЗДп; првенци пред њима
Мф; прекрасна Јосп; прибегавање њој Ас; Рахила Јос2, Јосп, ЗВп;
савети њени Сам1, Сам2, Самп; Самсонова Сам1, Сам2, Самп;
седам зала ЗВп; Ситова АЕд, АЕк; телетова ГА; фараонова Мф;
целивање њено Ас
маказе – стризање њихово главе ЖЈ
мамљење – на грех ЗЈоп
маaна (храна) – Јосп; куповање њен Јосп; храњење њом Мф
март – месец Мф
маслина – грана њена Ас; гранчица њена АЕд, АЕк; дрво њено
АЕд
масноћа – уља Ен
маст – шкодљива Ас
мастило – доношење његово Јер1; перо са њим ПС*
мач – анђели са њима Ен; безочност од њега ЗВп; давање
његово ЗЛп; држање његово Ав; жалост од њега ЗВп; завист од
њега ЗВп; заклињање над њим Исп2; зачетак мисли од њега ЗВп;
избављење од њега Мф; извлачење његово ЦД; испадање њихово
Ас; истрзање његово МСк; исукан Ас; корице његове Ас; крај
мора МСк; мати седам зала ЗВп; метеж од њега ЗВп; над вратом
ЗВп; надношење његово ЗВп; наоружавање њим ЗЈоп; немање
његово Сам1, Сам2, Самп; опасивање његово Ас, Мф; остављање
његово МСк; отет МСк; оштрење његово МСд; оштрица његова
ЗДп; пламени МСк; погибељ од њега ЗВп; погубљење њим Мф;
поређење зла са њим ЗВп; поређење његово са прахом Ас;
поробљавање њим ЗВп; предавање њему Мф; разбојников Ав*;
сасецање њим Ас; сечење његово ЗВп; скидање његово МСк;
смртоносан МСд; страдање од њега Мф; тумач ЗВп; у рукама Ав;
убијање њим Јер2*, ЗЈоп; уграбљен МСк; ударање њим МСд,
МСк; узимање његово МСд, МСк, Мф, ЗДп; фараонов Мф
маштање – рађање дивова њим ЗР; у духу сна ЗРп; ускрснуће
њим Јосп
маштарија – снена Јосп
мед – давање његово Сам1; доношење његово Ас; загорчавање
вина њим ЖЈ; земља са њим Мф; из уста Ас; једење његово АЕк,
Сам1, Сам2; мирис његов Ас; на трпези Ас; налажење његово Ас;
 (560)

непијење његово Сам2; неузимање његово Сам2; од рајске хране

Ас; одсецање од њега Ас; окушање његово Самп; посуда са њим
Ас; са млеком Мф; саће са њим Ас; сисање његово Мф; течење
његово Мф; у камену Мф; узимање његово Сам1
медовина – непијење њено Сам1, Самп*
Међуречје – одлазак у њега Исп1, Исп2
мењање – закона Мф; поретка ЗНп; природе Исп1; хаљина
Јос2
мера – за облаке Ен; различита ЗНп; светлости Ен
мерење – са Богом Јосп
мерица – брашна СТ; смидала СТ*
мермер – под поплочан њим Ас; различит Ас; црвени Ас
месец (небеско тело) – блед МСд; други Ас; зраци његови ЖЈ;
клањање његово АЕд; кретање његово Ен; на глави СА2;
остајање његово са Саваотом МСк; подсмехивање његово Вар*;
рађање његово Вар; сјајан МСд; сличан жени Вар; смех његов
Вар; старење његово Вар; умирање његово Вар; ход његов Ен
месец (временски период) – април Мф; дванаести Јер1, Јер2,
Мф; једанаест ЗГп; јун Мф; Кад Мф; који јесте Јер1, Јер2; март
Мф; нестајање његово Ен, Мх; поредак његов ЗНп; први Мф;
седам ЗР; седми Јер2; стварање његово Мхп; три СТ, ГА, Мф;
шест ЦД; шести Мф
месо – бацање његово Ас; окушање његово ЗР, ЗРп;
неокушање његово Сам1, Самп; у устима ЗР ЗРп; узимање његово
Ас; чување од њега Сам1
место – без воде СуА*; високо Јер1; за сахрану Јер1; између
живота и погибељи СА2; пусто Јер1; Сатанино ЖЈ; скровито ЗР;
судње Ен, СА2; у пустињи СуА*; увођење у њега Јер1; удолито
Ас; чишћење његово ЖЈ
метеж – Ен, Мх, Мхп, ГА; душе ЗСп; као зло ЗВп; од мача
ЗВп; слушање његово ЗИп; у народу Сам2; увођење у њега ЗСп
мех – воде СуА*
мешање – са духом обмане ЗРп; са иноплеменицима Сам2,
Самп; семена ЗР
мешење – хлеба СТ
миловање – грешника ЗВп
милосрђе – Божије Божије Исп1; ЖЈ; Господње ЗНп; дух
његов ЗДп; надвладавање њим ЗВп; према брату ЗЗп; чињење
његово ЗЗп
милост – Божија АЕд, Јер1; велика ЗНп; Вишњег ЗЈоп;
Господња ЗНп, ЗАп; задобијање њено Исп1; заклањање њом
ЗЈоп; Јосифова Ас; лишавање ње Исп1; недавање њено Јосп;
немање њено ЖЈ; подсећање на њу ЗЈп; према брату ЗЗп; према
Давиду ЦД; према кћери СА2; срдачна Ен; у срцу ЖЈ, ЗЗп; у
устима Ен; указивање њено ЗЈоп; чињење њено ЗНп
 (561)

милостиња – Вар*
миља – четири МСд; 20 ГА
миомирис – држање његово ЖЈ; кадилни Јер1; рајски Јосп; у
рукама ЖЈ
мир – на земљи ЗЛп; немање његово ЖЈ; ношење његово Јосп;
од Оца Јосп; сађење његово Ен; стварање његово Мф; у срцу ЖЈ
мирис – вина Ас; воска Ас; диван ЗСп; дух његов ЗР; звани
миро Исп2; измирне Ен; испуњеност њим Исп2; мазање пода њим
Ас; меда Ас; миомирисан ЗЛп; мира Ас; њива Исп2; поља Исп2;
приношење његово ЗЛп; свакојаки Ас; сина Исаковог Ис2, Исп2;
у одаји Ас; хаљина Ис2
мирноћа – унижавање са њом ЗАп
миро – мирис његов Ас; тако прозван мирис Исп2
мисао – бешњење у њима ЗЈоп; блага ЗВп; блудна ЗР; гневна
ЗЈп; две ЗАп; докучивање њено ЗСп; дражење њено ЗР; душевне
ЗЈп; завет о њој ЗВп; завист њена ЗСп; зачетак њен ЗВп; зла МСд,
ЗВп; измамљивање њено ЗР; изневеравање њено ЗР; кушање
њено Јос2; лукава ЗИп; на женску наготу ЗР, ЗРп; на зло ЗЈп,
ЗАп; о смрти СА2; обузимање њено ЗРп; овладавање њима ЗСп;
од непријатеља ЗВп; одолевање њој ЗР; оскврњене ЗЈп;
ослепљење њихово ЗЈп; познавање њено ЗЗп; приклањање њено
ЗАп; ризница њихова ЗАп; Сатанаилова МСд; скривање њено ЗР;
у доброти ЗВп; у прсима ЗАп; у уму човека ЗВп; укоревање
њихово ЗАп; улазак јарости у њу ЗИп; умна ЗЈп; чиста ЗВп;
човечија ЗНп
митра – створена Мф
мишица – Господња МСк; задржавање њом ЗЈп; заклињање у
њу МСк; Јудина ЗЈп; подупирање под њих ЖЈ; Сатанаилова МСк;
стискање њено Исп1; увијање њихово Ис2
младенац – бацање њихово у реку Мф; на крштењу ЗЛп;
неоскврњен ЗЛп; новорођени ЗЛп; убијање њихово Мф
младић – Венијамин Ас; веома красан ЦД; веома леп ЦД;
говори шапатом ДПс1; записује грехове СА1; иноплеменик Самп;
моћан Ас; неверници Сам2; побожан Ас; прелеп ДПс1; са
његовим изгледом ГА, СА1; са 18 година Ас; седење његово СА1;
силан Ас; триста њих Сам1, Сам2, Самп; утрчавање његово Ас
младица – корен њен ЗЈп
младост – гледање на њу Јос2; Давидова ЦД; деловање њено
ЗР; жаљење њено Јосп; играње у њој Сам2; нечистота њена ЗР;
почетак њен ЗР; Самсонова Сам2; Сарина ГА; страдање у њој ЗР
ЗРп
младунац – доношење његово Мф; родâ Мф
млеко – земља са њим Мф; из смокава Јер1; капање његово
Јер1; насићивање њим ЖЈ; са медом Мф; течење његово Мф;
храњење њим АЕк
 (562)

мноштво – анђела СА2, ЗДп; вина Ис2, Исп2; војника Јер1;

зала ЗВп; звери МСд; лисица Самп; на вратима ЗЈп; оваца ПСа;
пчела Самп; пшенице Ис2; ратника ЗЈп; риба МСд; слугу Сам2;
уља Ис2, Исп2
могила – од одеће Мф
молитва – Авраамова СуА; брига за њу ЖЈ; Господу Ас, ЖЈ;
Давидова ЦД; запињање у њој ЗЈп; Јаковљева ЗЈп, ЗГп;
Јерусалимљана Јер1; Мелхијева Мх; очева ЗЈп; поређење њено са
стубом Јер1, Јер2; поређење тврдоће њене са зидом Јер2;
примање њено Вар; приношење њено Ас; у пошћењу ЗРп;
услишење њено Јер1; утврђена Јер1; чврста Јер2; чињење њено
Јос1, ЗВп; чувење њено ЗЛп
мољење – ГА, Ис1, СТ, Мх; Авраамово СуА, СА2; Адамово
АЕд, АЕк; анђела АЕд, АЕк; Богу Јер1, ЗЈоп, Сам1, Сам2, Самп;
Господње АЕк; Господу АЕд, АЕк, СуА, СА2, ЗР, ЗЛп; 12 дана
ЗВп; за даривање чеда Сам1; Евино АЕд, АЕк; за Адама АЕк; за
грехове Мф; Завулоново ЗЗп; Јосифово ЗВп; оцу ЗВп; пророково
ПСа; Самсоноцо Сам1, Сам2, Самп
мóра – наилазак њен ЗЈп; седам њих Самп*; стављање њихово
Самп*; умирање од ње Мф
море – бацање мреже у њега ДПс1; бацање у њега Мф;
бежање његово МСд; Божије АЕк; врзање псалама у њега ДПс1,
ЦД; врх његов МСк; делови његови Мф; дно његово МСк;
загњуреност у њега МСк; замрзнуто МСк; звери отуд Мф;
земаљско Ен; змајево пијење њега Вар; извлачење риба из њега
ДПс1*; изношење Псалтира из њега ДПс1*; исушено МСд; камен
над њим МСк; камен украј њега МСк; купање у њему МСк; мач
крај њега МСк; небеско Ен; одежда крај њега МСк; одлазак под
њега МСк; палица над њим Мф; песак крај њега СуА;
појављивање из њега ДПс1; пролазак кроз њега Мф; Псалтир у
њему ДПс1; растављање његово Мф; рибе у њему Сс; сатирање
живота у њему МСд; свезано јармом Ен; скакавци у њему Мф;
слојеви његови МСк; Сотона крај њега МСк; стварање његово
ЖЈ, Мф; стема крај њега МСк; сусрет на њему МСк; Тиверијско
ДПс1*, ЦД; тражење по њему МСк; узаврело МСк; уздавање
његово весеља МСд; уздавање његово славе МСд; уздавање
његово хвале МСд; улазак корабље у њега ДПс1*; утврђење
његово ЗНп; царевање по њему МСк
морење – глађу Мф; живих ЗГп; отровом Јос2
моћ – божаствена Јер2; лавља ЖЈ; немоћним ЖЈ; одузимање
њено ЗЈп; птичија ЖЈ; силног ЗЈп; човечија ЗНп
моћник – син његов Ас
мрак – Ен; проживљавање у њему Јосп
мрамор – људске кости од њега Сс
 (563)

мрежа – бацање њено у море ДПс1, ЦД; ковчежић међу њима

Мф
мржња – Вар*; бежање од ње ЗВп; браће ЗЈоп, ЗВп; дух њен
ЗГп; ђавоља ЗГп; жуч за њу ЗНп; завет о њој ЗГп; Исавова Ис2;
лажи ЗДп; мушкарца Ас; немање ње на небесима ЖЈ; према
Јакову Ис2; прогон њен ЗЗп, ЗГп; раздвајање њом ЗЗп;
разлучивање њом ЗЗп; смућеност њом ЗЗп; у срцу Јос1; угледање
на њу ЗВп; уништавање њом ЗЗп; чињење са њом ЗГп
мрзост – добити ЗЈп; пред Богом Ас; чињење њено ЗЗп
мрскост – чињење њено ЗР, ЗРп
мртвац – васељене ЗСп; налажење његово ЖЈ; оживљавање
његово Јер2; покопавање његово Јер2; поређење Лота са њим СТ;
сахрана њихова Јер1; седење орла на њему Јер2; у јаслама ЖЈ;
устајање њихово ЗСп
мудрац – над мудрима Сам2; тумачење његово сна Јос2;
фараонов Јос1; хваљење његово Самп*
мудровање – о небеском ЖЈ
мудрост – везивање за њу ЗЛп; велика Јос1; душевна Јосп;
мудрог ЗЛп; одлазак њен у смрт Со; отимање њено ЗЛп;
премудра Јос2; силина у њој Ас; Соломонова Со; срце за њу ЗНп;
стицање њено ЗЛп; управљање њом Со*; цветање њом Јосп
муж – ЖЈ*; Авраам Мф; Асенетин Ас; бешчедност његова
Сам1, Сам2; благочастив ЗЛп; блажен ЗВп; богобојажљив Сам2;
богоуман ЗДп; болестан Мф; велики СА2; вољен ЗВп; грличин
Јос2; губљење његово Јос2; два Мф; 12 Ас; добар ЗСп, Самп;
дозивање његово Сам1, Сам2, Самп; Египћанин Мф; за вечна
времена Ас; заувек Ас; иноплеменик Ас; истински ЗДп; јак Сам2;
један Јос2; Јесеј ЦД; красан Јос2; крепак у снази Сам2; Маноје
Сам2; милостив Сам2; мудар Јос2; на њиви Сам1; на самрти Јосп;
окрепљен ЖЈ; праведан СА2, ЗЛп, ЗВп; преподобан ЗВп;
прогоњење њихово ЗЛп; пун врлина Самп; разборит Сам2;
разуман Сам2; са небеса СА2; са три венца СА2; Самсон Сам2;
свађа њихова Мф; свезан Мф; светао СА2; седам ЗЛп; седамдесет
ДПс2; седамдесет два ДПс2; силан Јер2, Ас, Самп; смрт његова
СА2; терање његово ДПс2; тридесет Јер2; у белим одеждама ЗЛп;
убијен Мф; убиство његово Јос1; угледан ПС; узимање детета за
њега СуА; укоревање његово ЗВп; устајање његово ЗВп; храњење
његово ЖЈ; четири ДПс2; четворолик ЖЈ*
мужаство – давање његово ЗСп; Јудино ЗЈп; у прсима ЗЈп
мука – вечна СА1, ЗР; додавање њима ЗЈоп; душа у њима
СА2; Јовове ЖЈ; наношење њихово АЕк; обилажење у њима ЗЈп;
одбацивање њено ЖЈ; одвођење у њу СА2; осуда на њу ЗЛп, ЗВп;
подела њихова АЕд; подлегање њима ЗЈоп; породиљина ЖЈ;
предаја њима Јер1; прибројавање њој ЗНп; слање у њу СА1
 (564)

муња – огњена Мф; поређење лица са њом Ас; поређење

Сатанаиловог пада са њом МСк; у Содому СТ
мушица – послата Мф; у очима Мф
мушкарац – блуд са њима ЗР; гладак Ис2, Исп2;
дозлогрђивање њима Ас; досађивање њима Ас; иноплемен Ас;
космат Ис2, Исп2; мржња њега Ас; немање њихово СТ; побожан
Ас; преобраћање у њега ЗР; сабирање њихово Јер1; смех њихов
СА1; у блуду са женама СА1
мученик – Јер1; венчање њихово ЗЛп; међу људима МСд;
наспрам ђавола ЗЛп; окупљање њихово Јосп; подвизање њихово
ЗЛп; поређење његово са анђелима МСд; свети ЗЛп; стварање
њихово МСд; у вишњем Јерусалиму Јосп
мученица – окупљање њихово Јосп; у вишњем Јерусалиму
Јосп
мучење – глађу Исп2; деце ЗЛп; душе ЗСп; ђаволово МСд;
књигама ЗЛп; људског рода МСд
мучитељ – доњи МСд
навештај – нових људи ЗЈп; старих људи ЗЈп
навика – распитивање о њима Самп*; Самсонове Самп*
навлачење – клетве ЗЛп
навођење – болести ЗГп; Господње ЗНп; жабâ Мф; на дело ЗР;
на жалост Јосп; на преласт ЗЈп; на убиство ЗСп; огња ЗЗп; очију
ЗЈп; поробљавања ЗНп; скакаваца Мф; у земљу Мф
нагота – Адамова АЕд; гледање њено ЗР; Евина АЕд; женска
ЗР, ЗРп; одевање њено Ен, ЖЈ; покривање њено Ен; спознаја
њена АЕд, Сс; у рају АЕд
награда – Божија Јер1; давање њено Јер1; за крв Јосп;
примање њено ЖЈ; сретање са њом Ен; узимање њено Јосп, Самп
нада – добра ЗВп; египатска Мф; имање њено ЗВп; Јовова ЖЈ;
погибија њена Мф; у спасење ЖЈ
надвладавање – милосрђем ЗВп
надзор – бесовски ЗР; Господов ЗВп; правомислећег ЗВп
надевање – имена Мф
надменост – одбацивање њено ЗСп; распаљивање њом ЗСп;
уклањање од ње ЗСп
надмудривање – Далидино Самп; са другарицама Самп;
царева Мф
надношење – зла ЗВп; мача ЗВп; над врат човека ЗВп; над
човека ЗВп
надстојник – вере Јер1
називање – Авраама СА2; Агарена СуА; Аравита СуА;
великог мужа СА2; жене сестром Мф; Измаиљћана СуА;
Окионом СА2; Сарацена СуА; Татара СуА
 (565)

наилазак – болести Ав; војника Самп; врућине Ен; глади ЗЈп;

мóре ЗЈп; поробљавања ЗЈп; пагубе ЗЈп
најезда – вавилонска Јер2
накит – Асенетин Ас; девојачки Ас; ковчег за њега Ас
налагање – мисли СА2
налажење – благодати Ас, ЗР; воде СуА*; врáта Сам1; греха
СА2; дуба СА2; жене Ис1, Со; знамења МСд; камена МСк; кости
Сам2; кривице Јосп; магареће чељусти Сам1; меда Ас; мртвог ЖЈ;
на путу СА2; одгонетке Самп*; отачаства ЗЛп; правде ЗЛп;
Псалтира ДПс1; Сатанаила МСк; у гробу Јер1; у књигама ЗЛп; у
мору ДПс1; у ропству ЗЈоп; у светлости ЗАп; ускрслог Јосп; устâ
Мф
наливање – воде Јер1*; рукомије СА2
намамљивање – женско Јос2
наметање – очију ЗДп
наношење – зла ЗЛп; неправде ЗЈоп; ожиљака ЖЈ; рана ЖЈ;
сна Јер1; ужаса Јер2
напад – ђавољи ЖЈ; иноплеменика Самп; одолевање њему ЖЈ;
птица Јер1; сна ЗЛп; ужаса Јер1
напајање – власи косе Самп*; водом Самп*; даждом Мф;
земље Мф; оваца Мф
напасање – оваца Јос1, Јос2, Јосп, Мф; стоке АЕд, АЕк; у
Влевомаусу ЗЛп; у горама Јос1
напаст – отимање из њега ЗЈоп
нарав – Давидова ДПс2; две ЗАп; друга ЗАп; зла ЗАп;
незлобива ДПс2; приклањање њој ЗАп
нарастање – крепости ЗРп
народ – Божији Мф; варање њихово ЗНп; Вишњи са њим ЗАп;
владање њима Исп1; враћање његово из ропства Јер2; заробљен
Јер1; звецкање њему Јосп; земаљски Исп1, СуА*; дељење рибе
њему ДПс1*; долазак његов ЗЛп; изведен из Египта Мф;
извођење његово Јер1; Израиља ЗЈоп, ЗВп; јарост према њему
Мф; јеврејски Мф; једење са њим ЗАп; клањање његово дрвету
Јер2; метеж у њему Сам2; неверни Сам2; објављивање псалама
њему ДПс1*; одвођење његово Јер1; окупљање његово Јер1; пад
њихов ЗНп; пијење са њим ЗАп; поредак његов ЗНп; предаја
његова Мојсеју Мф; презир према њима ЗВп; просвећење његово
ЗВп; радовање његово Мф, ЗЈоп; расејан Јер1; расипање по њима
ЗИп; ругање њему Сам2; свети Мф; свети из њега ЗНп; служење
његово Богу Исп2; служење њему ЗЈоп; спас његов ЗЈоп, ЗВп; у
Вавилону Јер1; у пустињи Мф; увођење његово у Јерусалим Јер1;
учење његово Мф; хуљење њима ЗЛп; чување његово Јос1; 52
Исп2
нарушавање – закона Јосп
насићивање – блудом ЗЈоп; вером ЗЛп; млеком ЖЈ; храном ЖЈ
 (566)

наслађивање – красотом Јос2; лепотом Јос2; неправдом ЗВп;

предаја живота због њега Самп
наслањање – главе Јер1; на корпу Јер1
наследник – Авраамовог дома СуА; раја Јосп; славе ЖЈ
наследство – Асенетино Ас; вечно Ен; Господње Ас; Енохово
Ен; имање његово Ас; дарови његови Ас
настављање – беседе ЗЈп; претходног Исп2
настајање – глади Мф; жеља ЗР, ЗРп; Новог завета ПСа; од
благородства ЗЛп; од праха ПСа; орла ПСа; погибељи ЗЈп; разума
ЗР; рата ЗЛп; таме Јосп
настанак – чуда Сам1, Самп
наступање – бестидности ЗЈп; блуда ЗНп; гнева ЗНп; зависти
ЗНп; јарости ЗНп; клевете ЗНп; незаситости ЗНп; неосетљивости
ЗНп; оговарања ЗНп; пијанства ЗНп; преједања ЗНп; скаредности
ЗНп; тишине МСд
натапање – крвљу Јосп; хаљина Јосп; хлеба Јер2
натеривање – у воду Мф
натпис – на крилима птице Вар
начелник – Гаврило МСд
небиће – привођење из њега ЗЈоп; стварање бића из њега Ен
неблагодарност – према Богу Мхп
небо (небеса) – анђео са њих Ас, МСк; Антихристова МСд;
бежање на њега МСк; Бог на њима ЗНп; Божија АЕд, АЕк;
бронзано Вар; бушење његово Вар; вазношење његово Ас; весеље
њихово СА1; виђење његово ЗЛп; висина његова ЗЛп; вишње Ен;
војске на њему ЗЛп; глас отуд АЕд, АЕк, Вар, ГА, СуА, Јер2;
гледање у њега ЦД; гром отуд Вар; доња Ен; друго Вар, Ен, МСд,
ЗЛп; душа на њима АЕк; железно Вар*; живот на њему ЖЈ;
звезда на њима ЗЛп; дивљење њихово СА1; излазак са њих МСд;
истина на њему ЖЈ; камено Вар; кола огњена на њему Ас; лед на
њима МСд; лествица ка њему Исп1; љуљање њихово МСд;
мирисање до њих Ас; муња са њих МСк; најниже ЗЛп; немање
мржње на њему ЖЈ; немање рата на њему ЖЈ; одлазак са њих
МСд; Отац са њих Исп1; отварање њихово ЗЛп, ЗЈп; очи према
њему МСд; падање са њега МСк; пето Вар, Ен, Иса; планете од
њих ЗЛп; плач њихов Вар; подизање очију ка њему Јер1; појас од
њих ЗЛп; поклоњење на њему Јосп; правда на њима ЗЛп;
прелазак на њега ЗВп; прелазак преко њих Вар; преношење са
њих СА2; престо на њему ЖЈ; прво Вар, Ен, Иса, МСд, ЗЛп;
пукови на њему ЗЛп; раздаљина до њих Вар; раздељивање
његово Вар*; распршење њихово Исп1; реч на њему Ас; са ледом
ЗЛп; са огњем ЗЛп; са снегом ЗЛп; савијање њихово Исп1;
Сатанаил на њему МСд; сведочење пред њима ЗР; свети на њему
ЗЛп; светлост његова ЗЛп; седам МСд, ЗЛп; седмо Ен, Иса;
силазак са њих Јер1; скровиште његово МСд; слава на њима ЗНп;
 (567)

сличност са њима МСд; стаклено Вар; стварање њихово Ав, ЖЈ,

Мф; сунце са њега Ас; сусрет на њему МСд; тама на њима ЗЛп;
творац његов МСд; треће АЕд, Ен, Иса, МСд, ЗЛп; тужно ЗЛп;
узвесељавање његово ЗЛп; узлажење на њега СА1, СА2, Јер1,
Јосп, Сам1, Сам2; узлетање на њих Самп; узношење на њега СА1,
ЖЈ; украшена МСд; усхођење на њега Исп1; утврђена МСд; цар
њихов Јосп, ЗЈоп; царевање на њему МСк; четврто Ен, Иса, ЗЛп;
чудеса о њима ЗЛп; шесто Ен, Иса
неверник – жена њихова Сам2; злодело његово ЗЈоп; младићи
њихови Сам2
неверовање – Јовово ЖЈ; непријатељу ЖЈ
неверство – жене Јос1, Јос2
невеста – Асенета Ас; Божија Ас; Исакова Ис1*; Јосифова
Ас; украшена Ас
невидљивост – Бога Ав; стварање видљивог из њега Ен
невоља – велика СА1, Јер1; различите ЗЈоп; чињење њихово
Самп
невољник – извлаче његово Јос2; Јосиф Јос2
недело – оправдање његово ЗДп
недеља – покој у њу Сс
недоличност – љубљења жене Ас; љубљења мушкарца Ас
недостатак – власи ЖЈ
недотицање – бритвом Сам1, Самп; главе Сам1, Самп,
железом Самп
недра – празна ЖЈ
незаситост – наступање њено ЗНп; окретање њој ЗИп; утробе
ЗР, ЗРп
незнање – за Вишњег ЗВп; испуњавање њим ЗР
немање – времена Јер1; греха Јер1; деце Сам1; дрвета Сам2;
жита Јер1; мача Сам1, Сам2, Самп; нечистоте ЗВп; оружја Сам1,
Самп; палице Сам1, Самп; тамног ока ЗВп; штапа Сам2
немешање – телом ЦД
немилосрђе – дух његов ЗДп
немоћ – Ав*; падање у њу ЗГп; разумевање њено ЗЈп;
Самсонова Сам1, Сам2, Самп; сила његова ЗЈоп; тела Јосп
неналажење – родбине Јер1, Јер2
ненасићеност – сном Јер1
неокушање – забрана његова Сам1; меса Сам1, Самп;
нечистоће Сам1, Самп*
неосетљивост – наступање његово ЗНп
непијење – алкохола Сам1; вина Сам1, Сам2, Самп; меда
Сам2; медовине Сам1, Самп*; ничега што је од грожђа Самп;
онога што је од лозе Сам1; сикера Самп
неплодност – 12 година ЗВп; женина Сам1, Самп; Сарина СТ
неповиновање – саветима мајке Самп
 (568)

непознавање – Бога Исп2; пута Ав; тела ЖЈ

непокајање – Јеврејиново ЗВп
непокорност – бешчашћу ЗЈп
непослушност – Јевреја Мф; Јерусалимљана Јер1; према мајци
Сам1; Самсонова Сам1
непоштовање – Господа ЖЈ
неправда – допадање у њу ЗЛп; људска ЗЛп; наношење њено
ЗЈоп; наслађивање њом ЗВп; одвајање од ње ЗЛп; поређење њено
са безаконим руке њене ЗВп; седам ЗВп; сновима ЗЛп;
садејствовање њено ЗР; трајање њено ЗЛп; чињење њено ЗСп,
ЗГп, ЗАп; чување од ње Ен
непрепознавање – града Јер1, Јер2; дома Јер1, Јер2
непријатељ – горђење његово ЗГп; затварање његово Јер2;
Јовов ЖЈ; мисао од њега ЗВп; непроповедање његово мира Јер2;
победа над њима Сам2, Самп; подлагање њих под ноге Сам2;
подсмех њихов Самп; поробљавање њихово ЗЗп; поруга њима
Сам1, Самп; предаја града њима Јер1; робови њихови ЗИп; руке
његове Јер1; служење њима ЗНп; смућеност његова Јер2
непријатељство – велико Ас; губљење његово ЗГп; између
срца и жучи ЗРп; морење његово ЗГп; показивање његово ЗГп;
према Јосифу ЗГп
непромењеност – срца ЖЈ
непропадљивост – Господњег тела ЗСп
неслушање – савета Сам2
несрећа – поднета ЖЈ
несрећница – жена ЖЈ
нестанак – воде СуА; змија Мф; кнежева ЖЈ; царева ЖЈ
неувелост – смокава Јер1
неузимање – вина Сам2; меда Сам2; ничег поганог Сам2; у
уста Сам2
нечастив – без славе Божије МСд; пребивалиште њихово Вар
нечистота – блуда ЗР; бојање у њој ЗЈоп; издаја њом Самп;
младости ЗР; немање њено ЗВп; Рувимова ЗР; у срцу ЗВп
нечистоћа – Вар; земаљска Вар*, ЗВп; неокушање њено Сам1,
Самп*; Рахилина Јос2; роб њен Самп; чување од ње Сам1, Самп
низина – узлаз из ње СА2
нилонифа – звер Мф; на храмовима Мф; откривање њихово
храмова Мф; пењање њихово Мф; руке њихове Мф; у мору Мф
ништи – бацање њима одеће Ас; бацање њима поломљених
богова Ас; давање њима оваца ЖЈ; примање њихово ЖЈ
новац – давање његово ЖЈ
новац – суђење према њему ПС*
Нови завет – настајање његово ПСа; речи Божије ДПс1*;
утврђење његово рибама ДПс1*
 (569)

нога – бестелесне ГА, СА1; болесна СА1; брзина њихова ЗЈп;

Владичине МСд; воловске Вар*; Евина АЕд, АЕк; железне Вар*;
испружање њихово ЗЈоп; нељудске СА1; козје Вар; коњâ Со;
лаганост њихова ЗНп; лева МСд; нокти на њима ЖЈ; обавијање
њихово Исп2; окивање њихово Сам2; омивање њихово СТ, ГА,
СА1, СА2, Ас, ЖЈ; падање на њих Ас, МСд, ЖЈ; падање пред њих
ЗЈоп; подлагање под њих Сам2; поређење њихово са железом Ас;
танушне СА2; убрус пред њима Јосп; ударање њом Сс; узимање
њено СА1; устајање на њих Ас; хватање за њу Јос2, Јосп, МСк;
Христове Јосп
Ноје – Вар, Јер1; испуштање његово вране Јер1; ковчег његов
Вар, Јер1; пошћење његово Вар; праведан Јер1
нокат – величине лакта Мх, Мхп; на ногама ЖЈ; тргање њима
Јосп
нож – врзање његово Ав; дотицање њим Јос1; забијање
његово у срце Јос2; 50 ЖЈ; приближавање његово грлу Исп1;
приношење његово грлу Ис1; узимање његово Ис1, Исп1; у
рукама Исп1
ноћ – АЕд*, Ен, Ав; звездана Мхп; кретање по њој Ас; плач у
њој Ас, Сам2; прелуна Мхп; са звездама ЖЈ; седми час њен СА2;
сусрет у њој СА1*, СА2; трећа ЗЈп; шести час њен Јер1, Јер2
ноћивање – са иноплеменицима Самп*; Самсоново Самп*
ношење – бремена СуА*; вести Јер1, ЗНп; воде ГА, ЖЈ; вреће
ЖЈ; деце Мф; дрва ЖЈ; дрвља ЗЗп; душе СА2; земље ЗЗп; идола
Ав; јела Јос2; камења ЗЗп; качца Вар*; књига СА2; мира Јосп;
песка ЗЗп; пића Јос2; по храмовима Мф; природе људске Исп2;
руха Јос1; свита Јос1*; тела Исп2, Јосп; у руци СА2; хаљине ЖЈ;
части СА2

њива – без плодова Јер2; гледање на њих Јер1 Јер2; горење

њихово Самп; дозивање са ње Сам1, Сам2, Самп; лисице у њима
Самп; мирис њихов Исп2; орање на њој Сам1, Самп; паљење
њихово Самп

обавеза – појачавање њено Мф; синова Израиљевих Мф

обавијање – јарећим кожицама Исп2; ногу Исп2; руку Исп2
обад – послат Мф; у очима Мф
обазирање – жене ГА
обала – реке Мф
обамирање – од биља заборава Со*
обарање – главе ГА; окованог Самп; пијаног Самп; са
престола ЖЈ; Самсона Самп; синова Мф
обасипање – ласкањима Сам1
обасјавање – благословом ЗЈоп; камена Јер2; сунчевим лучама
ЗЈоп
 (570)

обдржавање – власти ЗЈоп

обед – Авраамов СТ; време његово Ас; седење на њему Јос1
обезмуженост – кћери СА1
обележавање – врпцом ЗЈп; руке ЗЈп
обележје – града Јер2
обећање – Богу ДПс1, ЦД; Господње Јер1; Давидово ЦД; плод
његов Самп; царства ЗНп; царско Исп1; чување његово Исп1
обилажење – болести ЗЈп; града Јер2; земље АЕд, АЕк, Со; у
мукама ЗЈп
обилазак – градова Ас; Египатске земље Ас; земље Ас;
Јосифов Ас
обиснуће – о врат СА2
обичај – отаца ДПс2; Соломоновог оца Со*; халдејски Ис1*
објављивање – народу ДПс1*; нејављеног Ас; псалама ДПс1;
свету ДПс1
објашњење – сна ЗЛп
облак – глас из њега Исп1; Господ из њега ЖЈ; дажд из њих
Вар; ђаволов престо на њима МСд; идење кроз њега Мф;
испуштање његово на земљу Ен; јарост њихова Ен; комешање
њихово Ен; мерење њихово Ен; над главом МСд; небески МСд;
невидљив МСд; ношење његово СА2; обасјавање њим Јер2;
одступање његово Мф; покривач МСд; поређење његово са
знамењем МСд; пуњење његово Ен; пуштање његово МСд; са
Саваотом МСк; станиште њихово Ен; студени МСд; у стубу ЖЈ;
узимање њихово воде Вар
облачење – Асенетино Ас; вретишта Ас; опреме Ас; светих
ЗЛп; у ефуд пророштва ЗЛп; у завесу вере ЗЛп; у људско тело
Јосп; у плашт ЗЛп; у правду ЗЛп; у рухо ЦД; у хаљину Ас; у
царску порфиру Јос2; Христа Јосп
облачина – затварање њено светлости Јос2
обливање – знојем Ас
облик – смрти ЗР
обмана – дух њен ЗР, ЗРп
обмањивање – арханђела Михаила МСд; ђаволовог ума МСд;
природе људске ЖЈ
обнова – девичанског рођења Исп1; дома Господњег ЗЛп
обогаћење – врлинама ЗГп; природе ЗГп
обрада – земље ЗИп
образ – осмех његов Јосп; сузе на њему Јосп
обраћање – души Сам2, Самп, Самп
обрезање – Исаково СТ; закон његов Исп1; сина Мф
обртање – жалости у радост Јер1
обузетост – духом гнева ЗДп; мисли ЗРп; пијанством ЗЈп
обузимање – глађу ЗЈоп
обућа – куповина њихова Јосп
 (571)

ован – везан Исп1; жртвени Ис1*, Мф; показивање његово

Ис1*; са четири рога Ис1*; у грму савековом Исп1; у грму
садековом Исп1
оваплоћење – Божије Јер2; пророштво о њему Јер2; сина
Божијег ЗЛп; Спасово Исп1; часно Јер2
овенчање – главе Јосп; душевном мудрошћу Јосп; лицем Јосп;
царским венцем Јосп; царском круном Јосп
овладавање – вражије ЗДп; гнева ЗДп; душом ЗДп; женâ ЗЈп;
земљом ЦД, Со
овца – давање њихово ЖЈ; 12 ЖЈ;Јаковљеве Јосп; Јовове ЖЈ;
Јудине ЗЈп; људи као оне ПСа; мноштво њихово ПСа; Мојсејеве
Мф; напајање њихово Мф; напасање њихово Јос1, Јос2, Јосп, Мф;
овчар њихов ПСа, пастир њихов ЦД, ПСа; приношење њихово за
жртву ЖЈ; Рагуилова Мф; 7000 ЖЈ; стадо њихово ЗЈп; 130000 ЖЈ;
угинула Мф; шишање њихово ЖЈ
овчар – овацâ ПСа
огањ – Ен; бездани Ас; ватрени Сам1; вечни ЗЗп; глава смрти
од њега СА2; град поједен њим Јер2; дом запаљен њим ЖЈ;
дотицање њега Мф; за лонце Ав; жежење његово СА2; из жезла
Сам1; јављање Божије из њега Мф; једење његово Ас; навођење
његово ЗЗп; неугасиви ГА, ЗЛп; од камења Ен; паљење његово
МСд; пламен његов Ас; поређење падања његовог са даждом СТ;
предаја писања њему ЦД; пржење његово СА1, СА2; разливање
његово ЗВп; распаљен Ас; рука ка њему Мф; са трпезе Ас;
сагоревање њим СА1; силазак његов са небеса СА2; слање у њега
Мф; стварање његово ГА; страх од њега МСд; у устима Мф;
узимање његово Мф; умирање од њега СА2
оглашавање – жаба ДПс1; животиња Ен; песмама ЖЈ*; петла
Вар; цркава ЖЈ*
оглушење – о заповест Исп1; МСд
оговарање – наступање његово ЗНп
ограда – палица у њој Мф
огртање – са тугом Јосп; сиротости Јосп; хаљином Јосп
огртач – прављење његово Со; продаја његова Со; цена
његова Со
одабирање – војника Со*
одагнавање – злих духова ЗСп; смрада ЗВп; сунцем ЗВп
одаја – Асенетина Ас; блато у њој Ас; велика Ас; ветра Ен;
врата њена Ас; девојке у њој Ас; десет њих Ас; друга Ас; зидови
њени Ас; испуњена мирисом Ас; лежање у њој СА1; под њен Ас;
поплочана Ас; прва Ас; прекрасна Ас; ризница у њој Ас; са
благом Ас; са златом Ас; са ковчезима накита Ас; са платном Ас;
са сребром Ас; са три прозора Ас; са хаљинама Ас; седам њих Ас;
стајање пред њима СА1; таваница њена Ас; тајна Ен; трећа Ас;
улазак у њу Ас;
 (572)

одавање – блуду ЗЈп, Сам1; пијанству Сам1, Самп; преједању

Самп*; службе Мф; стомакоугађању Самп*
одар – вучење на њега ЗЈоп; испружање на њему ЗЈоп;
постеље ЗЈоп
одбацивање – богољубља ЗНп; воље ђавоље ЗНп; вретишта
Ас; 20 попришта МСд; ђавола МСд; зависти ЗСп; змаја МСд;
камена МСд; мука ЖЈ; надмености ЗСп; одеће Ас; 5 попришта
МСд
одбијање – кривице Јос1
одбрана – од вражијег духа ЗЛп; од лукавог МСд; људског
рода МСд
одважност – говорење са њом МСк
одвајање – Вавилоњана од Јерусалимљана Јер2; на три године
Мф; од жена Мф; од неправде ЗЛп
одвлачење – у ложницу Јос1
одвођење – гнева Мф; душа СА2; младих ЗР; народа Јер1; од
народа Мф; у ад ЗР; у живот СА2; у муку СА2
одговор – анђелима ЗЛп; доношење његово ЗЛп
одгонетање – загонетке Самп*
одгонетка – измамљивање њено Самп*; налажење њено
Самп*
одгоњење – греха ЗГп
одежда – бела ЗЛп; знамење цара небеског ЗЛп; крај мора
МСк; мужеви у њима ЗЛп; остављена МСк; отета МСк; полагање
њено ЗЛп; света Мф, ЗЛп; скинута МСк; славна ЗЛп; створена
Мф; телесна Иса; уграбљена МСк; узета МСк
одевање – Господње ЗСп; нагих Ен, ЖЈ; сиротих ЖЈ; телом
ЗСп; у белу одећу Ас; удовица ЖЈ
одећа – анђеоска Ен; Антихристова МСд; Асенетина Ас;
бацање њено Ас; бела Ас; боготкана МСд; једнака Мф; красна
ЗИп; могила од ње Мф; од визона Ас; одбацивање њено Ас;
златом извезена Ас; златоткана Ас; изабрана Ас; Јосифова Јос1;
на телу ЖЈ; од визона ЗЈоп; од смоквиног лишћа АЕк;
окрвављена Јос1; поређење њено са певањем Ен; поређење њено
са цвећем земаљским Ен; раздирање њено ЖЈ; свадбена Ас;
свлачење њено Мф; сечена Мхп; скидање њено МСд; славе Ен;
слагање њено Мф; сличност по њој Ас; тргање њено Јосп; триста
њих Сам1, Самп; узимање њено Ас; умазана бојом Јос1*; царска
Ас, Јос2; црна Ас
одлазак – Авимелехов Мф; Божији ЗВп; власти МСд;
грешнику СА2; духу злобе ЗДп; душе СА1; ђаволов МСд; жаба
ДПс1; жени Сам1; из дома СА2; мајци Мф; међу козе Ис2, Исп2;
мудрости Со; на гору Исп1; на исток МСд; на пут отаца ЗР; од
болести ЖЈ; од људи ЗВп; оцу Мф; под море МСк; праведнику
СА2; са небеса МСд; смрти СА2; у ад ЖЈ, МСк; у виноград ПС; у
 (573)

идолски храм ЖЈ; у морску дубину МСк; у муку СА1; у поље

Јер2; у пустињу Јос2, Мф; у пусту гору Самп*; у рај СА1; у смрт
Со; у стадо СА2; у рат Мх, Мхп; у таму адску МСд; у цркву Јер2;
у шуму Мф; ујаку Мф; цару ПС; части ЖЈ
одлучивање – на врачање ЗР
одмазда – Господња ЗЛп
одмарање – Једрејево Ис1
одмеравање – правде СА2
одношење – врáта Сам1, Самп; грожђа Јос2; жита Јос1*; са
небеса ЗЛп; сасуда Јер2; таме ЗЛп
одолевање – блудној мисли ЗР; јагњета ЗЈоп; нападу ЖЈ; плача
СА2; смеху СА2
одрастање – Мојсејево Мф; од духа живота ЗР; у фараоновом
дому Мф
одрвењеност – душе ЗЈп
одрицање – Ананијево Јер2; Јесејево ЦД; од душе Јер2; од
идола ЗЈоп; од Сатане ЖЈ; прорицање о њему ЗВп
одсецање – главе ЦД, Јос1; крила МСк; од саћа меда Ас
одступање – Авраамово Ав*; гнева ЗДп; ђавола ЖЈ; крепости
ЗЈоп; облака Мф; од Господа ЗДп; од жене ЖЈ; од закона ЗНп;
Сарацена Мф; у страну Ав*
одсуствовање – Јер2
одузимање – моћи ЗЈп; силе МСд; славе ЗЈп
одупирање – убиству Јер2
оживљавање – мртвог Јер1, Јер2, ЗГп; сваког човека Ас
ожиљак – љути ЖЈ; наношење његово ЖЈ
озелењавање – дрвета Јер1
озлобљење – болестима ЗЗп; Господа ЗЛп; душе ЗСп;
жалостима ЗЗп; јеврејских синова Мф; пошћењем ЗСп; у разним
земљама ЗЗп
окамењеност – жене СТ
оканце – за псеће јело Ас; прозора Ас
окивање – железом Самп; језера МСд; Јосифово Јосп; ледом
МСд; ногу Сам2; руку Сам2; Самсоново Сам2, Самп
око – Ааронове Мф; Авраамове Ис1*, Исп1; Антихристово
МСд; вид његов Мф; гледање његово МСд, ЗВп; давање њихово
Ен; дизање њихово Мф; духа гнева ЗДп; душевне ЗДп; Енохово
Ен; заливене сузама Јос2; затворено Јос2; зеница његова Ас; зло
МСд; зло у њима Мф; Исаијино Иса; Исакове Исп2; источник из
њих Јосп; Јаковљеве Јосп; јеврејске Јосп; Јосифове Јосп; ка
истоку Ас; ка небу Јер1; копање њихово Јер2, Сам1, Самп;
лишавање њих Сам1, Самп*; лукаве ЗИп; мушица у њему Мф;
навођење њихово на преласт ЗЈп; обад у њему Мф; орлово Јер1;
ослепеле Исп2; отварање њихово АЕд, АЕк; подигнуте Ас;
померање њихово Јосп; помрачење њихово Јосп; поређење
 (574)

његово са племеном помраченим Ен; поређење његово са

сунчевом светлошћу Ас; поређење њихово са светлошћу Ас;
поређење њиховог сјаја са свећама Ен; превраћене ЗЈп; према
небу МСд; примање њима ЗИп; прозрење њима ЗСп;
просветљење њихово ЗГп; пуно суза Ас; разрогачене Ас;
Самсонове Сам1, Самп; светлост њихова Јосп; Седекијеве Јер2;
смотрење њим ЗСп; смрачене Јосп; стражарâ ада Ен; тамно ЗВп;
трен његов МСд; ударање у њих ЦД; умно ЗСп; фараонове Мф;
царево Мф; човечије ЗНп
оков – греховни Исп1; железни Сам1; кидање њихово Сам1;
покидани Сам1; прављење његово Јер2; Самсон у њима Сам1;
сатирање њихово Самп; седам њих Сам1, Самп; стављање у њих
Сам1
окончање – данâ СА1*, СА2, ЗВп; пута ЗЈп; са јелом Ас; са
пићем Ас; свештенства ЗЛп; страдања ЖЈ; управљања СА2;
царства ЗЈоп
окретање – жене СТ; Јовово ЖЈ; незаситости ЗИп
окриље – дете у њему Вар*
окупљање – СА1, анђела Јосп; апостола Јосп; војника Со;
иноплеменика Сам1; Јевреја Јосп; кнезова Со*; мученика Јосп;
мученица Јосп; народа Јер1; око Рувима ЗР; преподобних Јосп;
пророка Јосп, ПСа; псалама ДПс2; светитеља Јосп; синова
Рувимових ЗР; удовица ЖЈ; царева Со*
окушавање – браће Ас
окушање – вина ЗР; жестоких пића ЗР; меда Самп; хлеба Ас,
ЗР; хране СА1
олово – заливање псалама њим ДПс1, ЦД
олтар – плач у њему Јер1; приношење на њега ЖЈ; свети Јер1;
стајање у њему Јер1; улазак у њега Јер1
омама – приређивање њено Јосп
омекшавање – срца Ас
омивање – власи Самп; водом Сам2, Самп; главе Сам2; лица
Јосп; ногу СТ, ГА, СА1, СА2, Ас, ЖЈ; сузама Јосп; тела АЕд; у
кориту ЖЈ; чистом водом ЗЛп
омиљеност – душом Ас
опасивање – бедара Ас, Јосп; врпцом Ас; жилницама ЖЈ; мача
Ас, Мф; по доњем делу тела ЗЛп; појаса Ас, ЗЛп; ужетом Ас
опијање – вином ЗЈп, Сам1, Сам2, Самп; до преситости Сам1;
иноплеменика Сам1; Јудино ЗЈп; Лота СТ, ГА; Нојево СТ; преко
мере Сам1; преко ситости ЗЈп; Самсоново Сам1, Сам2; често
Сам2
опијеност – Валина ЗР
опкољавање – града Јер1, Мф; Јерусалима Јер1
 (575)

оплакивање – Агарино СуА*; деце ЖЈ; Јеремијино Јер1, Јер2;

Јерусалим Јер1, Јер2; Јосифово Јос2, ЗЈоп; мајке Јос1; песниково
Самп; сина СуА*, Ас; сиротости Јосп
оплата – над рововима Мф; потапање њихово Мф; прављење
њено Вар*, Мф; прелазак преко њих Мф
опомена – Господа Бога ЗНп; закона Мф; синова Израиљевих
Мф
оправдавање – недела ЗДп
опрема – облачење њено Ас; свлачење њено Ас; царска Ас;
црна Ас
опроштај – безакоња ЖЈ; Господњи ЖЈ; грехова Ен, ЖЈ, Мф
оптуживање – женино Јос2; страх од њега Јос2
опустелост – града Јер1; жупе Јос1*; села Јос1*
опчињавање – људи ЗР
општење – са туђим женама Ас
орао – велик Ав; врат његов Јер1; давање снаге њему Јер1;
долазак његов Јер1; ђавољи преображај у њега Ав; као Христос
ПСа; на стубу Јер1; настајање његово од праха ПСа; ношење
његово писма Јер1; оживљавање његово мртвог Јер1;
проговарање његово људским гласом Јер1; седење његово над
гробом Јер1; силазак његово над мртвог Јер1; сунчаног сјаја ПСа;
узлетање његово Мф; претварање у њега Мф; цар птица Јер1; црн
Ав
орање – Адамово АЕд, АЕк; године без њега Јосп; за сироте
ЖЈ; забрана његова АЕд, АЕк; земље АЕд, АЕк; Манојево Сам1,
Сам2, Самп; на њиви Сам1, Самп
орах – засађивање његово Вар
органе – свирање у њих Ен
орођавање – са синовима Хамовим Мф
оружје – дотицање његово МСд; немање његово Сам1, Самп;
пламено МСк; сакупљање његово Јос1; стварање његово МСд; у
вишњем Јерусалиму МСд; убијање њим Мф; уграбљено МСк;
узимање његово ЦД
оседлавање – СТ, Ис1*, Исп1; коња Со*
оскврнитељ – долазак њихов ЗЛп
оскрбљеност – Авраамова ГА; Јерусалимљана Јер1
оскудица – хлеба Ис1
ослабелост – колена Ас
ослепљење – духом зависти ЗЈп; душевних очију ЗДп; кнеза
преласти ЗЈп; мисли душевних ЗЈп; помоћ после њега Самп;
Самсоново Сам1, Сам2, Самп
ослобађање – земаљског рода Исп1; из уза ЗЈоп; од брига
МСд; од рана ЖЈ; од страдања ЖЈ; од страха МСд; од црви ЖЈ
осмехивање – образа Јосп
оснивање – земље Ас, МСд
 (576)

основа – отаца својих Ен

остављање – Господа ЗНп; делања ЗИп; добра ЗАп; доброг
имена ЖЈ; за понос ЗСп; за укор ЗСп; заповести Господњих ЗИп;
крила МСк; људи ЗЛп; незлобивости ЗИп; презир према њему
ЗСп; простоте ЗИп
остајање – без успомене ЖЈ; без царства ЗЈп; на страни Мф;
са Саваотом МСк; три године Мф; три часа МСк
остатак – винограда Мф; поједен Мф
острво – благосиљање њихово Јер1; доношење његово плода
Јер1
осуда – велика Ен; Господња ЗНп; на муку ЗЛп, ЗВп;
разбојника Јосп; у гејену Јосп
освета – за злобу ЗСп; за сестру ЗЛп; због Дине ЗЛп;
нечињење њено Ен; помоћ у њој ЗЛп; према Сихему ЗЛп;
узвраћање њом Ен; чињење њено ЗЛп
Отац – беспочетни Мф; вишњи МСд; глас његов ЗЛп;
гледање његово сина свога Исп1; гнев његов МСд; горњи МСд;
заклињање њим МСд; крштење у његово име ЗЈоп; на висинама
МСд; позивање његово арханђела МСд; са небеса Исп1; свети
ЗЈп; слање његово пророка Јосп; стварање његово змаја МСд;
учење у његово име ЗЈоп
отац – Авраам Јер1, ЗЛп; Асенетин Ас; бежање од њега Ас;
бојање њега ЗДп; брата Авраамовог Ав; брига његова ЗР;
Венијаминов ЗВп; довођење његово Мф; додавање плача њему
Јосп; дометање плача њему Јос2; духовни СА1; заповест његова
Ас; злоба пред њим ЗР; знамење њихово Мф; Данов ЗДп; Израиљ
ЗЈоп; Исак Јер1; Исаков СА1; Исахаров ЗИп; Јаков Јер1, Јос1,
Јос2, Јосп, ЗЈп, ЗИп, ЗДп, ЗГп, ЗВп; Јеремија Јер1; Јосифов Јос1,
Јос2, Јосп, Мф, ЗЈоп; Јудин ЗЈп; клањање њему Ис2, Исп2; лављи
Ас; лажног сведока ПС; ластавичији Исп2; лик његов Јос1; лице
његово Ас; ложница његова ЗР; Маноје Сам1; молитва његова
ЗЈп; мољење њему ЗВп; муж својим кћерима СТ; на пучини Исп2;
обичаји њихови ДПс2; одлазак њему Мф; основа њихова Ен;
патња његова Јос1, Јос2; писања њихова ЗЗп; плач његов Јос1,
Јосп; погребење близу њих ЗВп; позивање његово Јос1;
познавање његово Исп2; првенци пред њима Мф; прибегавање
њему Ас; пут њихов ЗР; радост његова Јос2; речи његове ПС;
Рувимов ЗР; Самсонов Сам1; семе његово ЖЈ; сиротих Ас, ЖЈ;
слуга његов Јос1; стар Јос1; убиство његово Ас; установљење
њихово Ен; хитање његово Јос2; часни ЗВп; чедољубив Ас; чист
ЗЛп
отачаство – жене Лотове СТ; на туђој земљи ЗЛп; налажење
његово ЗЛп; усред непријатеља ЗЛп
отимање – венца МСк; из напасти ЗЈоп; мача МСк; мудрости
ЗЛп; одежде МСк; сна ЗСп, ЗЈп; царства Мф
 (577)

отирање – суза Јосп

откидање – камена ПСа
откопавање – палате ЖЈ
откривање – безакоња Ас; бешчашћа ЗР; дана Јер2; корпе
Јер1; покрова ЗЈп; речи Господње ЗЛп; тајни Ас, ЗЈп
откровење – небеских тајни Вар; Ен; Ис
откуп – за робове Мф
отпадање – камена са срца ЖЈ; црви са тела ЖЈ
отпадник – анђео МСд; небески МСд
отпасивање – појаса Ас
отпевавање – удовица ЖЈ
отпојасавање – вретишта Ас; ужета Ас
отпуштање – Мојсеја Мф; са згражавањем Ас; са увредом
Ас; са чашћу Мф; савека Исп1
отресање – пепела Ас; са главе Ас; сунчевог венца Вар
отров – бљување његово Јер2; давање његово Јос2; змија пуна
њега Сс; из срца Јер2; изливање његово ЗСп; морење њим Јос2;
на језику ЖЈ; одлазак његов у ветар ЖЈ; поређење његово са
аспидом ЖЈ; пуњење хране њим ЗЈоп; смртни ЗЈоп; у срцу ЖЈ; у
храни ЗЈоп
отрзање – душе од тела ЗДп; из ђавољих руку Ас; од света
ЖЈ; срца ЖЈ
отварање – анђелово ЗЛп; врата ГА, СА1, СА2, Јер1, Ас,
МСк, МСд; грла Јос2; гробова ЗСп; двери небеских ЗЛп; двери
рајских ЗЛп; затвора Мф; земље Мф, Сам2*; књиге СА1; ковчега
Ас; ковчежића Мф; небеса ЗЛп, ЗЈп; небеских двери Исп1; уста
Ен, Исп1, ЦД, Ас
охолост – говорење о њој ЗЛп
очекивање – васкрсења Исп1
очишћење – душе ЗСп
оштрење – мача МСд
оштрица – мача ЗДп; на глави ЗДп
пагуба – наилазак њен ЗЈп
пад – Адамов ЗСп; надодавање његово ЗНп
падање – Авраама ГА*, СТ; Адама АЕд, АЕк; главом ЖЈ; до
земље ЖЈ; Еве АЕд; жене ЖЈ; крила МСк; лицем АЕд, Ас; Лота
СТ, ГА; мисли СА2; на врат Јосп; на земљу АЕд, Ас, МСд, МСк;
на гроб Јос2; на земљу Сам1, Самп; на лице АЕд, АЕк, ЗЈоп; на
ноге Ас, ЖЈ; на памет ЗР; на постељу Ас; на смеће Ас; на срце
СА2; нежно Јос2; ничице МСд; од чуда Сам1; палате ЖЈ;
поређење његово са муњом МСк; пред Господа АЕд, АЕк; пред
лице Јосп; пред ноге СТ, ГА*, ЗЈоп; пчелâ Ас; са коња Ас; са неба
МСк; са страхом Ас; Сатанаилово МСд; суза СА2; у блуд ЗР; у
 (578)

болест ЗРп; у искушење МСд; у јасле ЖЈ; у немоћ ЗГп; у

нечистоту ЗР
пакост – духа нечастивог ЦД; души човечијој Ен; ђаволска
Исп2, ДПс1; у утроби ЦД; чињење њено ЗЈоп
палата – Вар*; висока Мф, Сам1; дављење њено деце ЖЈ;
довођење у њу Сам2; једење у њој Сам1; красна Мф; на врху куле
Ас; на једном стубу Сам2; над гробом Мф; откопавање њено ЖЈ;
падање њено ЖЈ; пијење у њој Сам1; припремљена Со; са десет
одаја Ас; Сарин долазак у њу Ав; силазак из ње Ас; скривање у
њој Со; стајање на њој ДПс2; увођење у њу Јос1; узлазак у њу Ас,
Јос1, Јос2; цареве ЗЈоп
палица – Ааронова Мф; бацање њено Мф; врачева Мф; давање
њено Мф; долазак њен Мф; забадање њено Мф; задевање њено
Мф; змија од ње Мф; имена на њој Мф; испадање њено Мф;
истрзање њено Мф; Јосифова Мф; невидљива Вар; немање њено
Сам1, Самп; подизање њено Мф; предаја њена Мф; препознавање
њено Мф; прождирање њено Мф; трисвета Мф; у руци Мф;
узимање њено Мф; усред ограде Мф; царска Јос2; чињење чудеса
њом Мф
палост – душе Самп*
паљење – дома ЖЈ; Јерусалима Јер2; њива Самп; огња МСд;
састава тела Јосп; свећа Самп
памет – долазак на њу Јосп; падање на њу ЗР
парање – зубима Јос2; срца Јос2; хаљине Јос2
паримија – уписивање у њу Мф
пас – бацање њему вечере Ас; бацање њему јела Ас; бацање
њему рибе Ас; бацање њима хране Ас; бацање њима жртава
богова Ас; бацање њима посуде вина Ас; давање њему вечере Ас;
200 ЖЈ; извлачење његово Мф; једење њихово хлеба ЖЈ; 800 ЖЈ;
полагање његово Мф; туђ Ас; чување њихово дома ЖЈ; чување
њихово стада ЖЈ
пастир – браћа његова Јос1; долазак њихов Мф; мадијамски
Мф; оваца ЦД, ПСа; син његов Ас
патња – Јовове ЖЈ; срца Јос1
патријарх – Авраам СТ; Асир ЗАп; велики Јосп, ЗСп;
Венијамин ЗВп; Гад ЗГп; Дан ЗДп; Завулон ЗЗп; Исак Исп2;
Исахар ЗИп; Јосиф ЗЈоп; Јуда ЗЈп; Левије ЗЛп; Мелхиседек Мх;
Нефталим ЗНп; Рувим ЗР, ЗРп; Симеон ЗСп; снага њихова ЗВп;
учење његово Мх
певање – анђеоске песме ЖЈ; анђеоско Иса; благо Ен;
благословено Ен*; Богу ДПс2; Господу ЖЈ; ђавоље АЕд; на
откривењу Иса; Елифазово ЖЈ; песама сионских Јер1; песме ЖЈ;
петла Вар*; поређење одеће са њим Ен; птичије Вар*; уз цитру
ЖЈ
пед – две Мф; размака СТ
 (579)

пекар – преображај у њега ЖЈ

пепео – блато од њега Ас; на глави Ас; отресање његово Ас;
под са њим Ас; посипање њим Ас
пепео – посипање њим Јер1, Јер2
пењање – Авраамово Ис1*; Господње ЗВп; Енохово Ен;
Исаково Ис1*; Лотово СТ, ГА; на врх горе СТ, ГА; на дрво ЗВп;
на крила анђела Ен; на стену Ас; на храмове Мф; нилонифâ Мф
перивој – Игоров ПС
перо – са мастилом ПС*; у мртвој руци ПС
перпер – 400 ПС; 5000 ПС
песак – морски Ас; ношење његово Вар*, ЗЗп; крај мора ГА*,
Ис1, СуА; сахрана у њему Мф; сипање његово ЖЈ
песма – Амалтијина ЖЈ; анђеоска АЕд, Иса, ЖЈ; Богу Вар;
Давидова ЦД; оглашавање њено ЖЈ*; певање њено ЖЈ;
почињање њено ДПс2; предводник њихов ДПс2; псаламска
ДПс1; састављање њено ЦД; сионска Јер1; стража над њима Мф;
херувимска ЖЈ
песник – Великог канона Самп; оплакивање његово Самп
песнопевац – мудри Самп
петак – Сс; смрт тада Мф
петао – оглашавање његово Вар; певање његово Вар*
пећ – избављење из ње Мф; халдејска Мф
пећина – бежање у њу ЦД; Варух у њој Вар*; ђаволи по њима
МСк; излазак из ње ЦД; погребење у њој ЗНп, ЗГп; пренос тела у
њу ЗЗп; пуста ЦД
пехар – Јосифов Јос1; крађа његова Јос1
пехарник – фараонов Јос1
печал – због деце Сам2, Самп
печат – даровање његово Исп1; седам Јер1, Јер2
печаћење – прстом Јер2; са седам времена Јер1, Јер2; са седам
печата Јер1, Јер2
печење – хлеба СТ
пиво – пијење његово Исп2
пијанство – бежање од њега ЗЈп; живот у њему ЗЈп; лишавање
њега ЗЈп; навођење његово преласти ЗЈп; наступање његово ЗНп;
обузетост њим ЗЈп; одавање њему Сам1, Самп; одрвењавање
душе њим ЗЈп; одузимање славе њим ЗЈп; окончавање пута њим
ЗЈп; отимање сна њим ЗЈп; откривање тајни њим ЗЈп; пијење до
њега ЗЈп; подлегање њему ЗЈп; пренутост из њега Јер2;
провођење у њему ЗЈп; разврат ума њим ЗЈп; скривање његово
ЗАп; спајање блудног духа њим ЗЈп; у смеху ЗАп; уношење
гневне мисли њим ЗЈп; чињење греха у њему ЗЈп; чување од њега
ЗЈп
пијење – Авраамово СТ; вина Вар, Ас; Вишњег ЗАп; воде Мх,
Мхп, СТ, Мф, Сам1, Сам2, Самп; Далидино Сам1, Самп; до
 (580)

пијанства ЗЈп; до ситости Сам1, Самп; змајево Вар; из мора Вар;

из чаше уловљења Ас; пива Исп2; пића Ас; са блудницима Самп;
са иноплеменицима Самп; са љубавницима Сам1, Самп*; са
народом ЗАп; са прељубницима Самп*; Самсоново Сам1; у
палати Сам1
пила – дрвена Јер2
пир – иноплеменика Сам1; прављење њихово Сам1;
приређивање његово Ас; са Самсоном Сам1
писање – Давидово ДПс1; Јосифово Јос2; каљање његово
ДПс1; отаца ЗЗп; писма Јер1; по плочи АЕк; посланице Јер2,
Јос2; праведно ЦД; предавање његово огњу ЦД; Псалтира ДПс1;
расуто ЦД; свето ЗВп; сећања СА2; уговора АЕк; уписивање у
њега ЗВп
писарница – царева ДПс1
писка – велика Исп2; испуштање њено Исп2; ластавичија
Исп2
писмо – дрешење његово Јер1; на врату орла Јер1; писање
његово Јер1; привезивање његово Јер1; слање његово Јер1;
читање његово Јер1
пиће – жестоко ЗР, ЗРп; ношење његово Јос2; окончање
његово Ас; окушање његово ЗР, ЗРп; нарастање његово ЗР;
пијење његово Ас; у стомаку ЖЈ; у устима ЖЈ
плакање – анђела АЕк; Египћанкино ЗЈоп; за Адамом АЕк;
због греха ЗР; звери АЕк; Јосифово ЗЈоп; птица ЗЕк
пламен – Ен; анђео као он Самп; горући ЗЈоп; Господњи СТ;
из жезла Самп; избављење из њега ЗЈоп; огњени ГА, Ас, Самп;
стварање његово Сам2; сунчев Вар
планета – небо од њих ЗЛп
планина – бронзана Вар*; врата на њој Самп; настанак њен
МСд; погребење у њој Мф; поређење војника са њима Ен; путеви
преко ње СА1*; стварање њихово Ен; стене њене Јер1, Јер2;
Тадера МСд; уз језеро МСд; хаљине на њој Јос2; Хананејци у
њима Мф
платно – нарочито Ас; у одаји Ас
плашење – страхом Ас
плашт – збацивање његово Јос1; Јосифов Јос1; напрсни ЗЛп
плаштаница – АЕд
плач – Авимелехов Јер1; Авраамов Исп1, СА1, СА2; Адамов
АЕд, АЕк, СА1, СА2; арханђела Михаила СА1, СА2; вапај са
њим ЖЈ; Варухов Вар, Јер1; велики Мх, Ас, Јос1, Јос2, ЖЈ;
Венијаминов Јос1; волова ЖЈ; вољених ЗЛп; говорење уз њега
Јос2; горак Вар*, СА1, Јер1, Ас, Јос1, Јосп, ЖЈ; грађана ЖЈ;
Далидин Сам2; детета Мф; дечији Јос1; до видела Ас; до јутра
Ас; додавање његово Јосп; дометање његово Јос2; други Јосп;
душе СА2; ђаволов ЖЈ; Евин АЕд, АЕк; Енохов Ен; жалостан
 (581)

ПС; Завулонов ЗЗп; звезда Вар; Исаков СА1 СА2; Јаковљев Јос2;
Јеремијин Јер1; Јосифов Јос1, Јос2, Јосп; Лотов ГА; на гробу
Јос2; народа Мх; небеса Вар; нови Јосп; ноћу Сам2; одолевање
његово СА2; осуђених Ен, ПС; очев Јос1, Јосп; по цео дан Јосп;
повик са њим Јосп; подношење његово Исп1; Рувимов ЗР; са
весељем Јосп; са ридањем ЖЈ; са сузама ЖЈ; са ускликом Јос1;
Сарин СуА; сву ноћ Ас; Ситов АЕд, АЕк; сплитање његово Јосп;
сунца Вар, СА2; у олтару Јер1; у срцу Јос1; уз бусање ЖЈ; узвик
са њим Јосп; уздисање уз њега Ас; царски ЖЈ
плевљење – Божије Мф; винограда Мф; трња Мф
племе – Авраамово Исп1; Асирово Сам1; Венијаминово ЗВп;
Енохово Ен; Израиљево ДПс2, ЗСп; Јаковљево Исп2, Мф;
јеврејско ЗСп; клетва на њему ЗЛп; левитско ДПс2; погубљено
Мф; свештеничко ЗЛп; узношење над њим ЗСп
плењење – злата ЗЛп; Јерусалима Јер1, Јер2; сребра ЗЛп
плетенице – расплитање њихово Ас
плетење – венца АЕк, СА2, ЗЈоп
плећа – дрва на њима Исп1; Исакова Исп1; хватање за њих Со;
царичина Со; штит на њима Ас
пловљење – ковчежића Мф; корабље ЖЈ
плод – Сс, Вар, Исп1; Агарин СуА; бедара Исп1; Божији Исп1;
давање његово Јер1, Ас; дизање руке на њега СА2; доношење
његово Јер1; зрео Ен, Ас; изношење његово Ас; јачи од других
СуА; Лотових кћери ГА; мноштво његово Ас; обећања Самп;
радовање њему Ас; различит Ас; са поља Ас; уљани Ен; утробе
своје СА2; уље у њему Ас
плођење – Сс
плоча – писање по њој АЕк; узимање њено АЕк
плуг – узимање његово Мф
пљачкање – дома ЖЈ
пљескање – рукама ЖЈ
пљување – на лице Ен
победа – 12000 војника Сам1; ђавоља ЗР; мадијамска Мф; над
злом ЗВп; непријатеља Сам2, Самп; Самсонова Сам1, Сам2,
Самп; царева Мф
побожност – Манојева Самп; срца ГА*; уподобљавање њој
Самп
повеља – доношење њено Мф; египатских богова Мф
поверавање – Једрејево Ис1; Јуди ЗЈп; царства ЗЈп
повијање – деце Мф
повик – Јаковљев Јосп; са плачем Јосп; са ридањем Јосп
повиновање – Адаму АЕд, АЕк, Сс, Ен; бесовима ЗР;
животиња АЕд, АЕк, Сс, Ен
повисивање – зидова Мф
 (582)

повратак – вазљубљеног Јер2; народа Јер1; ожењених Јер1; у

Вавилон Јер1; у Јерусалим Јер1
површина – излазак на њу МСд; језера МСд
погађање – у душу СуА*
погибељ – Ас; Гоморе ГА; друго име за смрт СА2; као зло
ЗВп; људи СТ; настајање њено ЗЈп; од мача ЗВп; одлазак у њу
СА2; пре времена ЗЈп; слање њено Ен; Содома ГА; стоке СТ; у
граду Јер2; у Содому СТ
погибија – наде Мф; Самсонова Сам2; цара Хетеја Ав
поглед – ђаволов МСд; јасан Јер1; орла Јер1; поређење његово
са аспидом змијом МСд
погребење – Аароново Мф; Авељево АЕк; Авраамовог тела
СА2; Адамово АЕк; Асирово ЗАп; близу отаца ЗВп;
Венијаминово ЗВп; Гадово ЗГп; Евино АЕк; Јеремијино Јер1;
Јудино ЗЈп; Нефталимово ЗНп; пред вратима Мф; пророрчице
Мф; странаца Јосп; у пећини ЗНп, ЗГп; у планини Мф; у Хеброну
ЗЈп, ЗНп; ЗАп, ЗВп; царево Мф
погубљење – града Јер1; иноплеменика Мф; Јерусалима Јер1;
кћери СА2; мачем Мф; племена Мф; придобијање ради њега
Сам1; са лица земље Мф; у понижењу ЗЈоп; у тајности Со; царево
Со, Мф
под – лежање на њему Ас; намазан Ас; одаје Ас; поплочан
мермером Ас; посут пепелом Ас; сметлиште на њему Ас; умазан
сузама Ас
подвиг – Јовов ЖЈ
подвизање – мученика ЗЛп; у истинитој вери ЗЛп
подвор – цару Јос2
подгорје – силазак у њега СА1
подизање – Адамово ЗСп; Божије Мф; Вавилонске куле Вар,
Исп1, ДПс2; валова ЖЈ; ветра ЖЈ; гласа Јосп; гнева СуА*, ЖЈ,
ЗДп; града Јер1; грла Јос2; зависти ЗСп; злог духа ЗСп; змије Мф;
из мртвих Исп1, Јос2; јарости Мф; Јовово ЖЈ; ка небу ГА*, Мх,
ЦД, Јер1; мужева Јосп; на Господа ЗЛп; на народ Мф; на самрти
Јосп; на фараона Мф; очију Јер1, Ас, Мф; палице Мф; руке ГА*,
Мх, ЦД, Ас, ЗЛп; свештеника ЗЛп; сиротих ЖЈ; слепих ЖЈ;
удовица ЖЈ; хромих ЖЈ; царице ЦД
подлагање – непријатеља Сам2; под ноге Сам2
подлегање – гледању ЗЈп; мукама ЗЈоп; пијанству ЗЈп
подметање – леђа ЗИп; под стуб Самп; рамена Самп
подне – време обеда Ас
подношење – горчине ЖЈ; несреће ЖЈ
подражавање – бистроумља ЗВп; доброте ЗВп
подрезивање – косе Мх, Мхп; ноктију Мх, Мхп
подсећање – на милост ЗЈп
 (583)

подсмех – Адамовом преступу Вар*; лунин Вар*;

непријатељима Самп; Сатанаилу МСд; слугу МСд
подупирање – Јова ЖЈ; под мишке ЖЈ
пожуда – фараоновог сина Ас
поздрав – веселог лица Јосп; десном руком Ас; доношење
његово Јосп; клањањем АЕд, Ен, СТ, ГА; клевети ЗГп; љубазан
Јосп; убицама Јос1
позивање – Авраама Ав; Авраамово ГА, Ис1, СА2; Адамово
АЕд, АЕк; Азухана Ен; Андреја Ис1*; анђела АЕд, Ен; арханђела
Гаврила МСк; арханђела Михаила АЕд; брата Ен, Јос1, ЗРп, ЗСп;
властеле Јос1; врача Мф; Вретила Ен; гадова земаљских Ен;
Господа Вар; Господње АЕд, АЕк, Ен, Ис1*; гостију ГА; деце
АЕд; ђавола АЕд; Еве АЕд; Евино АЕд, АЕк; евнуха Иса;
Елеазаровог сина СА2; Еноха Ен; животиња Ен; змије АЕд; звери
Ен; Идоила Ен; именом Ен; Исава Исп2; Исака Исп2, СА2; Јакова
Исп2; једног од најстаријих анђела Ен; Јесејево ЦД; кнезова
јерусалимских Иса; кћери ЖЈ; Малеково ПС; Метусаилома Ен;
Метусаиломово Ен; оца Јос1; по имену Јос1; птица Ен; птице
фенкс Вар; Ревекино Исп2; Регима Ен; Рима Ен; саветника Иса;
Саре Ав; сведока ПС; Свете Тројице ГА; синова Ен, ПС, ЦД, ЖЈ,
ЗСп, ЗЈп, ЗВп; Сита АЕд; слуге Ис1*; старешина Ен, Исп1;
унучади АЕд; Хермиона Ен; царево Иса, Ав; чеда ЗРп, ЗИп, ЗЗп;
четвороножаца Ен
познавање – гласа Исп2; Господње ЗНп; земље ЗНп; речи
Исп2; свог детета Исп2; сина Божијег ЗСп; твари ЗНп; тела Исп2;
узраста Исп2
поигравање – женско Самп; жртва његова Самп; као са
дететом Самп*; са Самсоном Самп*
појава – тајне ЗЈп
појављивање – из мора ДПс1
појас – двоструки Ас; за девојаштво Ас; златан Ас; красан Ас;
налик ЗЛп; перпери у њему ПС; пурпуру ЗЛп; од небеса ЗЛп;
опасивање њим Ас; отпасивање његово Ас; преко бедара Ас;
преко прса Ас; препојасаност њим Ас
појац – Варух Вар*
појачавање – обавеза Мф
појење – водом Сам1; Самсоново Сам1; сирћетом Јосп; стоке
Ис1
појилиште – вода на њему Јер1*
покајање – АЕд АЕк, СТ, ГА, Исп1; вођење ка њему Исп1;
давање његово разума ЗГп; истинско ЗГп; Лотово СТ; одгоњење
његово греха ЗГп; просветљење његово очију ЗГп; разарање
његово греха ЗГп; Рувимово ЗР; управљање његово умом ЗГп
показивање – јагњета Ис1; лица Јосп; непријатељства ЗГп;
овна Ис1*; суда Исп1
 (584)

поклањање – добрих дела ЖЈ

поклоњење – анђела СА1, СА2; арханђела Михаила СА2,
МСк; Господу СА2, МСк; до земље Ас; идолу ЗЗп; Јаковљево
Исп2; лицем Ас; на земљи Јосп; на небесима Јосп; престолу
Господњем СА1, СА2; телцу Мф; цару Исп2
покој – без њега Јосп; душе СА2, Јер1
покојиште – Божије Ас; припремање његово Ас; улазак у
њега Ас
покопавање – Игорово ПС; Јова ЖЈ; мртваца Јер2; одевања
нагих ЖЈ; оца сиротих ЖЈ; примања ништих ЖЈ; светлости ЖЈ;
ситости гладних ЖЈ; усред винограда ПС
покоравање – Адаму АЕд, АЕк, Сс, Ен; ђаволом ЗАп;
животиња АЕд, АЕк, Сс, Ен; чула ЗНп
покретање – жеђ од њега Самп; Светим Духом ДПс2, ЗВп
покривање – арханђела Михаила МСд; Божије ЗВп; главе
превезом Ас; облаком МСд; стида ЗЛп
покров – откривање његово ЗЈп; рајски Ен; скидање његово Ас
покровитељство – Јеремијино Јер1, Јер2
полагање – болести МСд; венца Ас; Мф ЗЛп; визона ЗЛп;
Господа ЗСп; гривне Ас; детета Мф; духа живота Мф; железа
Самп; Завулона ЗЗп; јагњета на камен Сам2; јарета на камен
Сам1, Самп; камена на гроб Јер1; круне ЗЛп; одежде ЗЛп;
поређење полагања Седекијевог са играчком Јер2; руке на прса
Ас; руке под ребро Исп1; у буру морску Ас; у гроб Со, Јосп, ЖЈ,
ЗСп; у ковчег ЗЛп, ЗЗп; у ковчежић Мф; у огањ Ас; у ступу Јер2;
у тело Мф; у Хеброну ЗЛп; царице Со
полазак – Арханђела Михаила МСд; иноплеменика Мф; ка
врату Исп1; са небеских висина МСд; Сатанин ЖЈ; тајни ЖЈ; у
нечистоту ЗР; у потеру Мф
половина – Јерусалимљана Јер1
поље – Агрипово Јер1, Јер2*; Архипово Јер2; глинено Јосп;
долазак из њега Ас; играње на њему Сам1; извођење у њега Со;
излазак у њега Ис2, Исп2, ЦД, Ас, Мф; испуњено мирисом Исп2;
кошуте на њима Јос2; мирис њихов Исп2; небеско Вар; одлазак у
њега Јер2; плодови са њега Ас; побљувано Јос2; представља свет
Исп2; рођање у њему Мф; старац из њега Јер1
пољубац – Исаков Исп2; истинит Исп2; Јудин Исп2; лажан
Исп2
помагање – анђелово ЗЈп; у храбрости ЗЈп
помаљање – из утробе ЗЈп; руке ЗЈп
помазање – Господње Ен; Еноха Ен; живот његов ЗЛп;
поспешењем Божијим Јер2; уљем Ен, Мф, ЗЛп; хришћана ЗЛп;
царево Мф
помама – бацање у њу ПСа; велика ПСа
пометња – ума Ав
 (585)

помиловање – Вишњег ЗАп; Господње ЗНп; живућих на

земљи ЗАп; ништег ЗВп; старешине виноточаца Јос2; царево Јос2
помињање – цркве Енохове СА1
помирење – Рагуилово са Сараценима Мф
помисао – Авраамова ГА, Исп1; Господња Ен; једног од Свете
Тројице СТ; на зло ЗВп; на злобу ЗЗп; на правду ЗАп; на смрт
ЗДп; Нојева Вар; приклањање њој ЗЈоп; у срцу ГА, ЖЈ, ЗДп; у
уму ЖЈ; цара Оседека Мхп
помор – страдање од њега Мф
помоћ – анђела ЗЛп, ЗНп; вернику Ен; по ослепљењу Самп;
Самсону Сам1, Самп; слуге Сам1, Самп; идола Мх; онима који
имају страх Божији ЗВп; осуђеном Ен; руке ЗЈоп; Сатани ЗГп;
скрушеном Ен; у освети ЗЛп
помоћник – Бог Мф; души МСк; Јеремијин Јер1; камен Јер1;
Мојсејев Мф; оскрбљеним Ас; телу МСк
помрачење – греховно ЗЛп; очију Јосп; свеће ЖЈ; ума Исп2,
ЗР, ЗРп, ЗДп
понашање – бољара ЖЈ
понедељак – Сс
понижавање – Божије ЗВп; мушкарца Ас; на земљи ЗВп
понижење – Јерусалима ЗДп; погубљење у њему ЗЈоп
поништавање – туђих дела Ен
понор – душе ЗР; привлачење у њега ЗР
поноћ – СА1, ЦД; буђење у њој Сам1, Сам2, Самп
поношење – духом гордости ЗРп
поп – Мелхиседек Вар*; црквени Со*
поплава – избављење од ње Мф
поприште – 20 ГА*, МСд; 24 СТ; 5 МСд; 30 ГА*; удаљеност
њихова СТ, ГА*
порабоћеност – жене ЗР
пораз – у борби ЖЈ; ученика ЖЈ
поредак – дела ЗНп; звезда ЗНп; мењање његово ЗНп; месеца
ЗНп; народа ЗНп; нарушен ЗНп; сунца ЗНп; уништавање његово
ЗНп
поређење – Авраама са сунцем СА2; анђела са крилатим
коњима Вар; апостола са анђелима МСд; бежања од зла са
бежањем од мача ЗВп; белих пчела са снегом Ас; Бога са
ратником Ав; брата са робом Јос1; величине слова са реком Вар;
ветра са планином Ен; власи са пламеном огња Ас; војника са
планинама Ен; гласа са риком четрдесет волова Вар*; девојке са
Саром Ас; доброте са Рахилом Ас; ђавола са вранама МСк; жене
са слушкињом ЖЈ; жене са умирањем Ас; живота са вољом
царева Ен; зле жене са љутом лавицом ДПс2; змајевог једења
земље са сеном Вар; змијског хода са људским ходом Сс; зноја са
крвљу Ас; изједања са лавом Јосп; Исуса Христа са злочинцем
 (586)

Исп1; ишчезавања са димом ЗСп; Јова са звездом ЖЈ; Јова са

сунцем ЖЈ; књиге са земљином стражом Ен; лаганости са јеленом
ЗНп; летења са стрелом Јер1; лежања са мртвим МСд; лица
анђела са сунцем Ен; лица са искапаном свећом Ен; лица са
муњом Ас; лица са прекором Ас; лица са сунцем Ен, Мф; Лота са
мртвацем СТ; љубави према Богу са љубављу према души својој
ЗВп; мачева са прахом Ас; молитве са стубом Јер1, Јер2;
мученика са анђелима МСд; непослушних са Содомом ЗАп;
неправде са безаконим сновима ЗЛп; ногу са железом Ас; облака
са знамењем МСд; одеће са земаљским цвећем Ен; одеће са
певањем Ен; ока са помраченим племеном Ен; ока са сунчевом
светлошћу Ас; окончања царства са чинијом воћа ЗЈоп; отрова са
аспидом ЖЈ; очију са светлошћу Ас; падања огња са даждом СТ;
погледа са аспидом змијом МСд; полагања Седекијевог са
играчком Јер2; посуде са белином снега Ас; предавања душе са
сном СА2; прекора са лицем Ас; прибегавања са дететом Ас;
пророка са анђелима МСд; псалтира са гуслама ДПс2; пута са
зидом ЗЛп; пчеле са стршљеном Ас; рађања са коћењем лава
ЗЈоп; раја са вечним стаништем Ен; раја са покровом Ен;
разлетања ђавола са вранама МСк; роба са господаром МСд; руке
са златним крилима Ен; руке са ледом Ен; руку са железом Ас;
сакрушења иконе са прахом ПСа; Сатанаиловог падања са муњом
МСд, МСк; сахране са сиротима ЖЈ; светлости са зраком
сунчевом ЖЈ; свирепости са лавом ЦД; седења са блудницом ЗЈп;
сијања са сунцем Мф; сјаја очију са свећама Ен; слушкиње са
женом Ас; смрти са вољом царева Ен; снаге са чопором лавова
Ас; спуштања са огњеним стубом МСд; стражара ада са аспидом
Ен; сунчеве и месечеве колеснице са ветром Ен; суза са водом
ЖЈ; тврдоће молитве са зидом Јер2; тла са блатом Ас; туге и
невеселости сунца са човеком Вар; уља са росом Ен; уља са
светлошћу Ен; уља са сунчевом лучом Ен; управљања са
војником Со*; уста ђаволових са трпезом МСд; цветања са
крином ЗСп; црвенила са валом Јер1; црвенила са рубином Ас;
чистих људи са сунцем ЗВп; шкргутања са дивљом звери Јос 2
поробљавање – ада ЗЛп; Господње ЗНп; града ЗЛп; Јевреја
ДПс2; Јерусалима Вар; као зло ЗВп; мачем ЗВп; навођење његово
ЗНп; наилазак његов ЗЈп; непријатељско ЗЗп; туђе земље ЗАп
породиља – муке њене ЖЈ; размишљање њено ЖЈ
поруга – говорење за њу Со*; непријатељима Сам1, Самп;
нечистим страстима Самп
порука – Асенети Ас; Господа МСд; земљи МСд;
саопштавање њено Ас
порфира – Бог са њом Ав; облачење у њу Јос2; светла Јос2;
царска Јос2
посао – хитан ГА*
 (587)

посед – Агрипов Јер1

посета – Вишњег ЗВп; Господња ЗЈоп; Јосифу ЗЈоп; ништих
ЗВп; свету Јосп; у ћутању ЗВп
посечење – главе Антихристове МСд; сила Антихристових
МСд
посезање – за сином Исп1; руком Мф
посипање – главе АЕд, АЕк, Јер1, Јер2, Ас; пепелом АЕд, АЕк,
Јер1, Јер2, Ас; прахом АЕд, АЕк
посланик – Божији Мф
посланица – дрешење њено Јер2; Јосифова Јос2; на врату орла
Јер2; писање њено Јер2, Јос2; привезивање њено Јер2; примање
њено Јер2; слање њено Јер2, Јос2; читање њено Јер2
последовање – идолима ЗНп
пословање – Сарино СА2; у клети СА2
послужитељ – гостију Јос2
послушање – са радошћу ЦД
послушност – животиња АЕд, АЕк, Сс, Ен
посматрање – Авраамово Исп1; Исака Исп1; женске лепоте
ЗИп
поспешење – Божије Јер2; помазање њим Јер2
посрамљеност – ђаволова ЖЈ; Малекова ПС
посрнуће – усхођење на небо без њега Исп1
постављање – Ас, војводе Мф; деснице на лице МСд;
житнице Јосп; завета Јер1; загонетке Сам1, Сам2, Самп; камења
Ас; кнеза Ас; на кола Со; на облацима МСд; на престо ЦД, Мф;
над песмама Мф; пред жртвеником Мф; престола МСд; страже
Мф; трпезе СА1, Ас; хране СА1; цара Со, Мф
постанак – драгог камења СА2; злих родова Јос1; јеретика
Јос1; од апостола ЗЛп; од суза СА2; од човека Исп2;
родоскврника Јос1; свештеника ЗЛп; сина Божијег Исп2; судија
ЗЛп; хране ЗВп; хулника Јос1; чтеца ЗЛп
постање – в. стварање; тумач његов Исп1
постеља – Авраамова СА1; Енохова Ен; жабе у њој Мф;
застирање њено СА2; златна Ас, ЖЈ; изаткана визоном Ас;
изаткана рубином Ас; Јовова ЖЈ; лежање у њој СА1, ЦД, Јос2,
Мф; одар њен ЗЈоп; падање на њу Ас; прекривена њено Ас; према
прозору Ас; разговор на њој Сам2; седење близу ње ЖЈ; седење
на њој Ас; спадање са ње ЖЈ; сребрна ЖЈ; у одаји Ас; царска Иса
постоље – небеско Вар, Ен, СА2
поступак – недоличан МСд; Сатанаилов МСд
посуда – белина њена Ас; вина Ас; меда Ас
потапање – Гоморе СА1; оплата Мф; псалама ДПс1*, ЦД;
Содома СА1; у море ДПс1*, ЦД
потезање – каменом Ас
потера – полазак у њу Мф
 (588)

потирање – грехова СА2; живота ЗГп; траве ЗГп

поток – камен у њему Ас
потоп – Вар, Ен; људи пре њега ЗР; стварање његово Ен
потреба – две ЗАп
потрес – земље ЗСп
потресање – стуба Сам2
поука – Гада ЗГп; Енохова Ен; јерејима Јер2; Јеремијина Јер1;
Левијева ЗЛп; речи њене ЗГп; синовима Ен, ЗЛп
поучавање – закона Божијег ЗЛп
похвала – приношење са њом ЗИп
похота – женина Јос1, Јос2, Јосп; затамњење њом ЗЈп; од
пијанства ЗЈп; разгоревање њено Јосп; рањавање њом Јосп;
служење њој ЗЈп; телесна ЦД; узрок њен ЗЈп
почаст – браћи Јос1; добијање њихово Самп*; примање
њихово Самп*; указивање њено Јос1
почаст – добијање њено Самп*; примање њено ЗЗп, Самп*
почетак – младости ЗР; туче Мф; указивање на њега ЗЛп;
шапутања Мф
почивање – Божије ЗАп; Духа Божијег ЗВп; у доброти ЗАп
почивање – Господа ЗЛп; Јевреја Мф; крај Црвеног мора Мф;
на стубу Јер1; орла Јер1; праведника ЗЛп; са водом ЗЛп; у гробу
ЗЛп; у Израиљу ЗЛп; у сенци Јер1; у телу Јер1
почињање песме ДПс2
поштеда – чеда Исп1
поштење – велико Јос1*; чување његово Јос1*
поштовање – богова Ас; Јовово ЖЈ
Јуде ЗГп, ЗЈоп; Левија ЗГп, ЗЈоп; мајке ЗДп; речи пророчких
Исп2; у роду ЖЈ
пошћење – Адамово АЕд, АЕк; Евино АЕд, АЕк; молитва у
њему ЗРп; Нојево Вар; озлобљење њим ЗСп; под кровом ЗЈоп; са
разумом ЗЈоп
правда – анђео њен Јер1; архистратиг њен Јер1, Јер2; вољење
њено ЖЈ; долазак њен Јер1; дух њен ЗЛп; жезао њен ЗЈп; на
небесима ЗЛп; налажење њено ЗЈп; облачење у њу ЗЛп;
одмеравање њено СА2; помисао на њу ЗАп; праведнику СА2;
разабирање њено Јос1; светлост њена ЗЗп; стварање њено ЗГп;
суђење по њој ПС*; узимање без ње ЗЈоп; чињење њено ЗЛп, ЗНп
праведник – долазак његове смрти СА2; место за њих Ен; на
земљи СТ, ГА; одлазак његове душе СА1; пребивалиште његово
Вар; стид њихов ЗГп; у Израиљу ЗЛп; у царству небеском МСд;
увођење њихово Јер1
праведност – срца ГА*
прављење – богова Ав; власи ЗНп; гошћења Самп; жртвеника
Ис1; идола Ав; огртача Со; окова Јер2; оплата Вар*, Мф; пирова
Сам1; рукавица Со; сасуда ЗНп; свећа Вар*
 (589)

право – давање његово ЖЈ

прадеда – Авраам Јос1; благосиљање његово Јос1
праћка – ручна ЦД
прах – настајање орла од њега ПСа; поређење мачева са њим
Ас; посипање њим АЕд, АЕк; претварање дома Господњег у њега
Јер2; расипање његово СА1
праотац – Авраам ЗАп; Исак ЗЛп
прасак – грома Мф
пратилац – Асенетин Ас; убијање његово Ас
пратња – ђаволова ЖЈ
праунук – Јовов ЖЈ; Невродов Мхп; Оседек Мхп
прах – поређење сакрушења иконе са њим ПСа
пребег – прерушавање у њега Со; халдејски Јер2
пребеглица – купљена Ас
пребивалиште – нечастивих Вар
превара – Вар*; Адама Вар; брата Ис1; Еве Вар; змијска Вар;
идолска Јосп; лепотом ЗЈп; оца Ис2, Исп2; Сатанаилова Вар;
слугу ЦД; у духу сна ЗРп; узимање првенства њом Мф; уклањање
од ње Јосп
превез – Јаковљев Јосп; леп Ас; нарочит Ас; покривање главе
њим Ас
превраћање – очију ЗЈп
прегрешење – људско ЗЛп
прегудница – свирање у њу ДПс2
предаја – анђелова Сам2; Божија ЗВп; бољара Јос1*;
велможама СА1; власи Сам2; властеле Јос1*; града Јер1, Јос1*;
грехова СА1; гробу ЗВп; дома Јосп; душе СА1, СА2, Јер1, ЗЈп,
ЗИп, ЗДп, ЗНп, ЗГп; жене Ас; живота Самп; жупа Јос1*; за крв
ЗВп; завета учења ЗВп; земљи Јер1; злата Јос1*; имања ЖЈ;
Каина ЗВп; мачу Мф; Мојсеју Мф; мукама Јер1; на служење ЗЈоп;
народа Мф; огњу ЦД; писања ЦД; сасуда Јер1; синовима ЗВп;
смрти Јос1, Јос2; сребра Јос1*; тајни Јер1; тамници ДПс2, Јосп;
тела ЖЈ; у ђавоље руке ЖЈ; у руке Јосп, ЗВп; убогих СА1;
унуцима ЗВп; царства Јос1*
предводник – песама ДПс2; четири ДПс2
предворје – прозор ка њему Ас
предео – вечан Ен; Сунчевог града Ас; Хеброна Јосп
предочавање – блуда ЗР
презир – народима ЗВп; узношење његово ЗЈоп; учење њему
ЗЈп
презир – дух његов ЗРп; провођење у њему ЗЛп
преисподња – клањање у њој Јосп
преједање – наступање његово ЗНп; одавање њему Самп*
прекор – поређење његово са лицем Ас
прекрштање – руку са коленима Јосп
 (590)

преласт – кнез њен ЗЈп; навођење на њу ЗЈп

прелашћивање – Египћанкино ЗЈоп; Јосифа ЗЈоп
прелазак – Божији ЗВп; Јордана Јер1; мртвима Јер2; на небо
ЗВп; преко оплата Мф; пута ЗЈп; са земље ЗВп
прељуба – Вар; са женом СА2; са мужем кћери своје СА2;
чињење њено ДПс2, ЗАп, ЗЈоп
прељубник – једење са њима Самп*; пијење са њима Самп*
премазивање – ковчега Мф; смолом Мф; трулежи Мф
преметање – утробе Јосп
премештање – живота Јосп
премудрост – Божија ЖЈ; дубина њена ЖЈ; испитивање њено
ЖЈ; Соломонове ПС; стварање њом Мф
пренос – Завулона ЗЗп; костију ЗСп; у пећину ЗЗп
преношење – са небеса на земљу СА2
пренутост – из пијанства Јер2; из сна ЗЛп
преобраћање – воде Мф; жена ЗР; синова ЗНп; у крв Мф; у
мушкарце ЗР
преображај – арханђела Михаила у путника СА1; арханђела
Урила у путника Ав; Бога ЗАп; градитеља Вавилонске куле Вар;
ђавола у Адамов изглед АЕк; ђавола у анђела АЕд, АЕк; ђавола у
змију Сс; ђавола у змију девојку Сс; ђавола у орла Ав; камена у
Јеремију Јер1, Јер2; сина Божијег у анђела Иса; Оца и Сина и
Светог Духа у три мужа СТ, ГА; Сотоне ЖЈ; у пекара ЖЈ; у
човека ЗАп
преодевање – багреницом Јосп; душе Јосп
преокретање – на зло ЗАп
препирање – АЕд, АЕк
преподобан – окупљање њихово Јосп; у вишњем Јерусалиму
Јосп
препознавање – арханђела Михаила МСд; браће Јос1; палице
Мф; Сатанаило МСд
препојасаност – појасом Ас
препуштање – ђаволу ЖЈ
прерушавање – анђела Сам1, Сам2; ђавола ЖЈ; преоблачењем
у туђу одећу Ис2, Исп2, Мх; Сатане ЖЈ; у кипарског војника Со;
у пребега Со; у странца Со*; у цара ЖЈ; у човека Сам1, Сам2;
увијањем мишица Ис2, Исп2
пресахлост – извора Мф; реке ЖЈ
преселник – памћење на њега Јер2
пресецање – природног чина ЗЈп
преситост – опијање до ње Сам1
престављење – Авраамово СА2; Гадово ЗГп; деце ЖЈ; Јовове
жене ЖЈ; Јовово ЖЈ; Јосифово ЗЈоп; слово о њему ЗЈоп
престанак – власти ЗЈоп; жеђи Самп
 (591)

престо – анђеоски Иса; Антихристов МСд; велики СА1;

високи СА1; владичаства ЗЛп; вражији Со*; Господњи АЕд, АЕк,
Вар, Сс, СА1; ђаволов МСд; златан ЖЈ; изван града ЖЈ; Јовов ЖЈ;
мали Иса; Мојсејев Мф; на небесима ЖЈ; на облацима МСд; на
херувимима МСк; небески СА1*; обарање са њега ЖЈ; Очев Вар;
постављање на њега ЦД, Мф; постављање његово МСд;
припремање њихово ЗНп; пропаст његова ЖЈ; са бисером ЖЈ; са
драгим камењем ЖЈ; саздатељ на њему МСк; сараценски Мф;
Сатанаил на њему Сс; Саулов ЦД; свргавање са њега ЖЈ; седење
на њему СА1, ЖЈ, МСд, Мф; слава његова ЖЈ; славан ЖЈ; славе
СА2, ЗЛп; спадање његово ЖЈ; стајање пред њим АЕд; стварање
његово Ен; узимање његово ЦД; узлазак на њега МСк;
херувимски СА1; царски Вар*, Јос2, Јосп, Мф
престоли – (врста анђела) Господњи МСд
преступ – Евин АЕд, АЕк; закона Мф; заповести ЗЈп;
Сатанаилов МСд
преступник – спасавање његово Исп2; убијање његово Мф
пресуда – суда Со*
претварање – арханђела Гаврила у велможу Мф; врача у орла
Мф; дома Господњег у прах Јер2
претња – Адамова ЗЛп; арханђела Михаила Ав; копљем ЗЛп;
цару Хетеју Ав
претраживање – товара Јос1
преузимање – земље Мф; славе Мф; службе Мф
прехрањивање – без искупљења Мф; земље Ас; Јосифово
ЗЈоп; путника ЖЈ; пшеницом Ас
пречица – путницима ЖЈ*
прибегавање – Господу Ас; поређење његово са дететом Ас;
мајци Ас; оцу Ас
приближавање – вечери СА1*; гробу ЖЈ; идолима ЗР; ножа
грлу Исп1; радости ЦД
прибројавање – муци ЗНп; небеском цару СА1
привезивање – за љубав Божију ЗВп
привиђење – веровање у њега Ав*; стварање његово ЗСп
привид – ускрснуће њим Јос2
привлачење – у поноре ЗР
привођење – Богу Ав; животиња Ен; из небића ЗЈоп; људи
СА1; на крштење Исп1; у веру Јосп
придобијање – лукавствима Сам1; ради погубљења Сам1;
Самсона Сам1
призивање – Божије Ас; војника ЖЈ; из смрти Ас; из таме Ас;
имена СА1, Мф; имена Господњег ЗДп; синова ЗДп; у живот Ас;
у ложницу Јос2; у светлост Ас
придруживање – дедовима ЗЈоп
пријатељ – светлости ЖЈ; таме ЖЈ
 (592)

прикивање – за кулу Сам2

приклањање – богољубљу ЗАп; иноплеменика Мф; љубави
ЗВп; мисли ЗАп; нарави ЗАп; помишљу ЗЈоп; усрдно ЗВп;
царствима ЗЗп
прилажење – звери ЗГп; кладенцу Исп1; лава Мф, ЗГп; ноћу
ЗГп; престолу небеском СА1
прилаз – граду Мф; затворен Мф
прилетање – ластавице птићима Исп2
прилика – згодна Сам1, Самп; према лепоти Со
примање – благослова ЗИп; венца ЗВп; вечног живота ЗЛп;
душе СА1; жеље лукаве ЗР; жртве Самп; знамења ЖЈ; јабука
СА1; лика ЗЈоп; награде ЖЈ; ништих ЖЈ; очима лукавим ЗИп; под
бедро Исп1; поруге ЗЛп; почасти ЗЗп, Самп*; праведног суда
ЗЛп; рукописанија ЖЈ; савета Сам1, ЗР; славе ЗАп, ЗЈоп; смрти
ЗАп; спознаје ЖЈ; срамоте ЗЛп; старешинства ЗЈоп; тела ЗСп; у
срцу ЖЈ; узâ Исп1; части Јосп
примиреност – велика Ас; раслабљеност од ње Ас
принос – анђела ЗЛп; без крви ЗЛп; Господу ЗЛп; словесан
ЗЛп
приношење – венца ЖЈ; Господу ЖЈ, Господу ЗИп; жртве
АЕд, Мх, Мхп, Ис1, Исп1, Јер1, Јер2, Ас, ЖЈ, Мф, ЗРп, Сам1,
Сам2, Самп; жучи Јосп; козе ЖЈ; мириса ЗЛп; молитве Ас; на
олтар ЖЈ; ножа грлу Ис1; овна Мф; од делања ЗИп; оваца ЖЈ; са
похвалом ЗИп; служења ЗЛп; телаца ЖЈ; хвале ЗЛп, ЗГп; Христу
Јосп
припајање – љубави Господњој ЗГп
припека – ђаволима МСк; Сатанаилу МСк, МСк
припремање – за бој МСк; јагњета Сам2; покојишта Ас;
престола ЗНп; славе ЗНп
приређивање – омаме Јосп; свадбе Ас; части Јос2
природа – Божије рођење изван ње Исп2; везаности Исп1;
водена Јер1; живот њен Јер2; иступљеност њена ЗР; ластавичија
Исп2; љубави Исп1; људска Исп2, ЖЈ; мењање њено Исп1;
обогаћење њено ЗГп; снена ЗРп; тела Јосп; управљање по њој
ЗНп; човечија ЗСп
присиљавање – Авраама СуА*; више пута СуА*; духа злобе
ЗДп; Јосифа ЗЈоп; лицем ЗР; мушкарца ЗР; на сагрешење ЗЈоп;
Сарино СуА*
приспевање – војника Со*; глади Јосп
пристајање – уз цара Мф
приступање – Исаку Исп2; Јаковљево Исп2; крштењу Јосп; са
љубављу Јосп; са смелошћу ЗВп; Христу ЗВп
притча – међу народима Исп1
прихватање – зла ЗАп; Псалтира ДПс1*, ЦД; срцем ДПс1*,
ЦД
 (593)

прича – разумевање њено Сам2

причање – сна Мф
причешће – Авраамово СТ*; Мелхиседеково Мх; свето ЗЛп;
храњење њим ЗЛп
причињавање – Јовово ЖЈ
пришт – од главе до ногу Мф
пробадање – Исуса Христа ЗСп; копљем ЗСп
пробијање – леда МСк
провиђење – Божије Јер2
провођење – под ђубриштем ЖЈ; у беди ЗАп; у борби ЖЈ; у
јами Јос1, ЗЈоп; у мукама ЖЈ; у пијанству ЗЈп; у презиру ЗЛп; у
расејању ЗАп; у ропству ЗЛп; у тамници Мф
прогањање – велико СА2; смрти СА2
прогледавање – слепих Јосп
проговарање – дечаково ЦД; орла људским гласом Јер1
прогон – Адамов Мф; благодати Божије ЗЗп; из врта Мф;
мржње ЗГп
прогонство – Авимелехово Мф; из града Мф; Јовово ЖЈ;
људи Мф; мужева ЗЛп; цара Мф
продаја – брата Јос1, Јос2, Јосп, Мф ЗЗп; града Јос1*; жита
Јос1*, Јосп; за злато ЖЈ; из зависти Јосп; идола Ав; имања ПС;
Исуса Христа Јосп; Јосифова Јос1, Јос2, Јосп, Мф, ЗЗп, ЗДп, ЗГп,
ЗЈоп; крви Јосп; магарица ЖЈ; огртача Со; рукавица Со; у робље
ЗЈоп; уз работу Мф
прождирање – палице Мф
проживљавање – у мраку Јосп
прожизање – длана Со*
прозирање – речи Јос1
прозор – ка истоку Ас; ка југу Ас; ка северу Ас; на одаји Ас;
оканце његово Ас; према вратима Ас; према двору Ас; према
предворју Ас; стајање на њему Ас; три Ас
проистицање – зависти ЗСп
проклетник – анђео МСк
проклетство – Исп2; човека који слуша жену Јос1
проклињање – Господа ЗЛп
пролажење – часова Самп
пролазак – Авраамов СА2; времена ЖЈ, ПСа; Јевреја Мф; кроз
море Мф; кроз тесна врата СА2; Мојсејев Мф; путем Јос1; сувим
Мф; царства ЖЈ
пролазник – СТ, ГА
пролеће – Јер1
проливање – крви Ис1*, Јосп, крви Мф; суза Исп1
промисао – Божија ЗСп
проницање – у доброту ЗАп
пропадање – од жена ЗВп; тела ЗЈп; у блуду ЗСп
 (594)

пропадљивост – Сатанаилова МСд; ускрснуће без ње Јосп

пропаст – Ас; земље ЗЛп; иметка ЗЛп; престола ЖЈ; расипање
у њу ЗВп; света СТ
пропињање – Христа на дрво Исп1
проповедање – по свету ЗЈоп; пророка ЗЈоп; псалама ЦД; са
даровима Мф; са добити Мф; слугу Мф; тајни ЗЛп; чудеса ЗЈоп
прорицање – Давидово ДПс2; за Јована Претечу ЗЛп; за
рођање детета СТ, ГА; збивања ЗВп; Исаијино Исп1; лажи Јер2; о
анђелима ЗВп; о вазнесењу ЗВп; о васкрсењу ЗВп; о одрицању
ЗВп; о расејању ЗВп; о рођењу ЗВп; о сабрању народа ЗВп; о
силаску ЗВп; о смрти ЗВп; по реду ЗВп; пророка Натана ДПс2;
Симеоново ЗСп; синова Израиљевих ЗВп; смрти ДПс2; сна Јос1,
Јос2, ПСа; Христовог доласка ЗСп
пророк – Иса, Мх; велики Јер2; Вишњег ЗЛп; говорење
њихово ЗЈп; Господњи Со; 28 њих ПСа; из Аната Јер2; из
Анатора Јер2*; из Наатора Јер2*; Исаија Исп1; јеврејски ДПс2;
Јеремија Јер2; Јесром ДПс2; лажни Јер2; међу људима МСд;
Мојсеј Мф; мољење његово ПСа; Натан ДПс2, ЦД; окупљање
њихово Јосп, ПСа; поређење јединородног са њим ЗВп; поређење
његово са анђелима МСд; поубијани Јосп; проповедање њихово
ЗЈоп; разобличеност њима ДПс2; Самоил ПСа; синови њихови
Иса; слање његово ЗВп; стварање њихово МСд; у вишњем
Јерусалиму Јосп; убијање њихово ДПс2; указивање на њих ЗВп;
уста њихова Јосп
пророковање – Аароново Мф; Мариамни Мф; синовима
Израиљевим Мф
пророштво – ефуд његов ЗЛп; испуњавање његово ЗВп;
људско ЗВп; о Божијем оваплоћењу Јер2; о јагњету Божијем ЗВп;
о спасу света ЗВп; о Христу ЗСп; прекрасно Јер2
пророчица – Маријамни Мф; погребење њено Мф
просветљење – Господње ЗЗп; душе ЦД; очију ЗГп;
светлошћу правде ЗЗп
просвећење – народа ЗВп; у име нареченог ЗВп; читавом свету
ДПс1*; човека ЗЛп
просфора – давање њено Исп1
просипање – на земљу ЗЈп; семена ЗЈп; смећа Ас
прослављање – Божије Јос1, ЖЈ, ЗНп; Господа Бога Ен, СуА,
ЦД, Јер1, Јер2; међу народима ЗНп; чудеса Мф
простирање – крсног имена ЗСп; убруса Јосп
простота – душе ЗИп; срца ЗР, ЗИп; ума ЗИп
пространство – узлажење у њега СА2
противљење – Господу ЗСп
противник – синови њихови МСд
проходавање – хромих Јосп
прошење – девојке Ис1, Ас; рока Сам1; хлеба ЖЈ
 (595)

прса – Асенетина Ас; ваши на њима Мф; знамење на њима

ЖЈ; Лотова ГА; мисли у њима ЗАп; мужаство у њима ЗЈп; појас
преко њих Ас; полагање руке на њих Ас; ударање обема рукама
Ас; човека ЗЈп
прслук – бацање жреба за њега Јосп; Христов Јосп
прст – врх његов Ас; дотицање њим Ас, Јос1*; крвав Ас
прстен – скидање његово Ас
пржење – огња СА1; сунца МСд
прут – из раја АЕд; лозе Вар; три АЕд
пружање – ка истоку Ас; Ен, Исп1, руку Ас, Мф
првенац – животиња Мф; извлачење њихово Мф; Јаковљев
Исав Исп2; људи Мф; погребен Мф; полагање њихово Мф;
узимање њихово Мф
првенство – брата Мф; узимање његово Мф
првосазданик – Адам СА1*
прљавштина – египатска Мф
псалам – Агејеви ДПс2; Асафови ДПс2; бирање њихово
ДПс1*; вргнути у море ДПс1; говорење њихово ДПс1; Давидови
ДПс2; два ДПс2; двадесет и два ДПс2; дванаест ДПс2; девет
ДПс2; Доломонови ДПс2*; Емови ДПс2; Етамов ДПс2*;
заливање њихово оловом ДПс1; Захаријини ДПс2; Идитумови
ДПс2; Корејеви ДПс2; Мојсејев ДПс2; објављивање њихово свету
ДПс1; окупљање њихово ДПс2; песме њихове ДПс1; петнаест
ДПс2; потапање њихово у море ДПс1*; проповедање њихово ЦД;
раздавање њихово ЦД; 72 ДПс2; 150 ДПс2; 153 ЦД; четири ДПс2;
63 ДПс2
Псалтир – изношење његово из мора ДПс1*; налажење
његово у мору ДПс1; писање његово ДПс1; прихватање његово
срцем ЦД; утврђење душе њим ДПс1*, ЦД; хватање његово ЦД
псалтир (инструмент) – држање његово ДПс2; поређење
његово са гуслама ДПс2; свирање у њега ДПс2
птица – АЕд, АЕк; грлица Јос2; за жртву Ен; кидање њено
грожђа Јос2; ластавица Исп2; летећа ЖЈ; моћ њена ЖЈ; напад
њихов Јер1; небеска Јер1, Мф; одношење њено грожђа Јос2;
плакање њихово за Адамом АЕк; позивање њихово Ен;
преношење њено поруке Јос1; разговор са њом Јос2; рођење њено
Исп2; сан о њима Јос2; сила у њима ЗРп; стварање њихово Сс,
Мф; у ваздуху Сс; у рукама ловца ЖЈ; феникс Вар; храњење
њима Мф; цар њихов Јер1; чиста Ен; чувар света Вар
пук – анђела Иса; бесовски Исп1; демонски ЗЛп; на трећем
небу ЗЛп; наоружан ЗЈоп; силан ЗЈоп; устројења ЗЛп
пуњење – вела смећем Ас; отровом ЗЈоп; трпезе хлебом ЖЈ;
хране ЗЈоп
пурпур – златоткани Ас; налик на њега ЗЛп; прекривање
постеље њим Ас
 (596)

пустиња – Мх; безводна СТ; браћа у њој Јос2; вођење у њу

СуА*; живот у њој Јос2; јављање Божије у њој Јер1; камен у њој
Јер2; народ у њој Мф; непроходна СТ; пролазак кроз њу СТ;
одлазак у њу Јос2, Мф; убиства у њој СА2
пустошење – града Јер1, Јер2
пут – блато на њему Ас; Божији Ав; грађење његово ЗРп,
ЗЛп; давање њихово ЗАп; далек СТ, ГА*; два ЗАп; женâ Мф;
затварање његово МСд; затворен ђаволом СТ, ГА, СА1, СА2;
кретање на њега Со*; лав на њему Самп; налажење дуба на њему
СА2; непознавање његово Ав; неправедан ЗВп; одлазак на њега
ЗР; окончавање његово ЗЈп; отаца ЗР; планински Јер1, Јер2;
поређење његово са зидом ЗЛп; прави Ен; прелазак његов ЗЈп;
пролазак њим Јос1; променљив Ен; сунца МСд; указивање на
њега ЗАп; хитан ГА; широк Ас
путник – преображај у њега ГА, Ав, СА1, СА2; прехрањивање
њихово ЖЈ; пречица њихова ЖЈ*; са болесним ногама СА1
путовање – до горе Исп1; на камилама ЖЈ; по градовима ЖЈ;
трговаца Јосп; три дана Исп1; у трговину ЖЈ
пучина – ластавице на њој Исп2; морска ЖЈ
пуштање – белега Со; дажда Мф; жеге Мф; звери Мф; из
Египта Мф; јеврејског народа Мф; Јосифа Прекрасног Мф; из
тамнице Мф; камена ЦД; ковчежића Мф; крви из жила Со;
лисица Самп; мрака Ен; огња ГА; родâ Мф; смоле ГА*; у њиве
Самп; чуда Сам2*
пчела – бела Ас; велика Ас; глава њихова Ас; жалац њихов
Ас; излазак њихов Ас; мноштво њихово Самп; пад њен Ас;
поређење њено са стршљеном Ас; рој њихов Сам1; сплитање
њихово по телу Ас; стварање њихово меда Ас; у лављој глави
Сам1, Сам2, Самп; умирање њено Ас
пшеница – бесплатна Јос2; једење њено АЕк; куповање њено
Јосп; мноштво њено Ис2, Исп2; непристизање њено Јер2;
прехрањивање њом Ас; сакупљање њено Ас, Јосп; чиста Јосп
работа – продаја уз њу Мф; упуштање у њу Јос2
работање – Господу ЗЛп
радост – Вар; Авраамова СТ, ГА, ЗЛп; Агарина СуА; анђела
ЗЈоп; арханђела Михаила СА1; боловање од ње Ас; браће Јос2;
велика ПС*, Ас, Јос2, МСд; воћу Ас; гледање са њом ЗАп;
грожђу Ас; Египћана Мф; земље ЗЛп, ЗЈоп; Исакова ЗЛп;
Јаковљева Јос2, ЗЛп; лавова Мф; људи ЗЈоп; народа Мф; обртање
у њу Јер1; плодовима Ас; послушање са њом ЦД; приближавање
њој ЦД; рођење у њој ЗЛп; смоквама Ас; срца Јосп; у
Авраамовом дому СА2; у рају Ен; у свету МСд; увођење у њу
Јосп; уздавање њено МСд; финицима Ас; хитање са њом Јос2;
чињење њено ЗЈоп
 (597)

рађање – гнева ЗЈп; дивова ЗР; изданка Јосп; маштањем ЗР;

месеца Вар; приликом грађења Вавилонске куле Вар; у пољу Мф
разабирање – правде Јос1
разарање – Гоморе СТ, ГА; греха ЗГп; идолског храма ЖЈ;
Лотовог дома СТ, ГА; Содома СТ, ГА; цркве ЖЈ
разбијање – богова Ас; идола Ав; утврде града ЗЈп
разбојник – вешање његово Јосп; праведан ГА; са мачем Ав*;
убијање његово Јос1
разврат – од пијанства ЗЈп
разгневљење – Господа ЗЗп
разговор – на постељи Сам2; са анђелом ЗЛп, Сам1, Сам2; са
грлицом Јос2; срца Јос1
разгоревање – похоте Јосп; седмоструко МСд; срца Јосп;
сунца МСд; туге Јосп
разгранавање – сплетеног дрвета ГА
раздавање – немоћним ЖЈ; псалама ЦД; сиротим ЖЈ; слепим
ЖЈ; удовицама ЖЈ; хромим ЖЈ
раздвајање – рођака ЗЗп
раздељивање – језика Вар; неба Вар*; слугу МСк
раздирање – завесе ЗЛп, ЗВп; на двоје ЗВп; одеће ЖЈ; срца
Јер1*; хаљина Јер1*, Јер2, ЖЈ
раздор – ђавољи ЗР
разигравање – блата ЗЛп; Светог Духа ДПс2
разлетање – ђавола МСк; по пећинама МСк; по раселинама
МСк; поређење његово са вранама МСк
разливање – огња ЗВп
разлучење – Авраама од тела СА2; душе од тела СА2
разлучење – душе од тела ЗЗп; између виђења и слушања ЗНп;
између жене и жене ЗНп; између светлости и таме ЗНп; између
човека и човека ЗНп; од Бога ЗР
разљуљавање – врáта Самп
размак – од педи СТ
разматрање – Божије Исп2
размишљање – Јовово ЖЈ; породиље ЖЈ
разносач – лажи Јер2*
разобличеност – Египћанке Јосп; Јевреја ДПс2, Исп1;
пророцима ДПс2; Самарићанке Јосп
разорење – ђавола ЗВп; ђавољих угодника ЗВп; зависти ЗСп
разрешење – гнева Исп2
разрогаченост – очију Ас
разум – говорење у њему ЗЛп; Господњи ЗЛп; давање његово
Ен, ЗГп; дело његово Ен; дух његов ЗЛп; живот у њему ЗЈоп;
имање његово ЗЛп; Јовов ЖЈ; крепак ЖЈ; настајање његово ЗР,
ЗРп; нови ЗВп; пошћење са њим ЗЈоп; први ЖЈ; светиње у њему
 (598)

ЗЛп; светлост његова ЗЛп; умножавање његово ЗЛп; чињење њим

ЗВп; чињење у њему ЗЈп
разумевање – Бога славе Исп2; воље Божије ЗНп; загонетке
Самп*; закона Господњег ЗРп; немоћи ЗЈп; приче Сам2; у
књигама ЗАп; у срцу СА2
рај – АЕд, АЕк, Ен; Авељево тело у њему АЕд; Адамово тело
у њему АЕд; Божији АЕд; владање њим МСд; вођење у њега
МСк; врата његова АЕд, АЕк; Господњи силазак у њега АЕд;
дрвеће у њему АЕд, АЕк; дрво живота из њега Јер1; Евино тело у
њему АЕд; Енохово узлажење у њега Ен; житељ његов Исп1;
засађен МСд; затварање његово АЕд; извођење из њега ДПс2;
изгон из њега АЕд, АЕк, Сс; куповање његово Јосп; наследник
његов Јосп; подела његова АЕд; поређење његово са вечним
стаништем Ен; поређење његово са покровом Ен; средиште
његово Јер1; увођење Авраамово у њега СА2
рало – волова ЖЈ; узимање његово Мф; 3500 ЖЈ
раме – подметање њихово под стуб Самп; Самсонова Самп;
Сатанино ЖЈ; стварање њихово ЗЗп; херувима АЕд
рана – Божија Мф; велика Ас, Мф, ЗР; добијање њено Мф;
задавање њено ЖЈ; задобијање њихово ЗДп; зла ЖЈ; исцељене
њено ЖЈ; Јовова ЖЈ; љута ЖЈ; на Адамовом телу АЕд; на глави
ЖЈ; од ударца Ас; ослобађање од њих ЖЈ; послата Мф; Рувимова
ЗР; свакаква Ен; тешка Ас; трпљење у њима ЖЈ; у унутрашњости
ЗР; ударање њом Мф; 72 АЕк
рањавање – похотом Јосп
раседање – земље СА2
расејање – Јевреја ЗЛп; по васељени ЗЛп; провођење у њему
ЗАп; прорицање о њему ЗВп
раселина – ђаволи по њима МСк; камена МСк
расипање – Јевреја ЗЛп; јеленâ ЗЈоп; камења ЗЛп; на презир
ЗВп; на страну ЗЛп; по даљинама ЗАп; по лицу земље ЗНп; по
народима ЗИп; по целој земљи ЗЈоп; праха СА1; у пропаст ЗВп
расклапање – књиге СА2
раскрштање – са боговима Ас
раслабљеност – велика Ас; жила телесних Јосп; од
примирености Ас; удова Ас
распадање – састава тела Јосп
распаљивање – завишћу ЗСп; на блуд ЗЈп; на спајање ЗЈп;
надменошћу ЗСп; природом љубави Исп1; тела ЗЈп
распеће – Господње Исп1, ЗСп; Христово Јосп
распитивање – о исхрани Самп; о навикама Самп*; снази
Самп; Соломоново Со*; рођењу Самп
расплитање – плетеница Ас; руку Јосп
распознавање – стомака ЗНп
распршење – небеса Исп1
 (599)

распуће – ГА*
раст – власи Сам2; дечаков ЦД; родâ Мф; траве Мф
растакање – зглобова костију Јосп; злодејавших Исп1
растављање – мора Мф
растрзање – везивањем Со; дрвеним трозубом Јер2*; звериње
Мф; иноплеменикâ Сам2; коњима Со, Сам2; хаљина Јер1, Јер2;
царице Со
растуживање – народа Мф
расхлађивање – Сатанаилово МСд; у језеру МСд
расцепљивање – до врха МСк; камена МСк
рат – заподевање његово Мф; египатски ЗСп; настајање
његово ЗЛп; од благородства ЗЛп; одлазак у њега Мх; у
Израилији ЗЈп; узимање у њему Со; чести ЗЈп
ратник – 2000 Ас; задржавање њихово ЗЈп; мноштво њихово
ЗЈп; наоружани ЗЛп; поређење Бога са њим Ав; трубљење његово
Мф; у аду ЗЛп
рашчлањивање – суда ЗРп
рђавост – хваљење њом ЗАп
ребро – Адамово АЕд, Сс
ревновање – имену Божијем Мф
ред – анђелски МСд; указивање по њему ЗВп
ређање – имена Јосп
резање – хлеба ЖЈ
река – Аверија Вар*; Авирапа Вар*; Авирија Вар; Агореник
Вар*; Азават Вар*; Азапа Вар*; Азафа Вар; Азефа Вар*; Азопина
Вар*; Алета Вар*; Алтеја Вар*; Алфеј Вар; Анеус Вар*; бацање у
њу Мф; бронзана ПСа; Вила ГА; Виниса Вар*; газ њен Мф;
Гореника Вар*; Горика Вар*; горка Вар*; Горника Вар; Горњак
Вар*; горућа Вар; долазак до ње СА2; Дунав Вар; Египатска Јос2;
Езика Вар*; Ерекула Вар*; Еуфрат Вар, СТ; Зетеус Вар; Зетиус
Вар*; Зетсу Вар*; Зитеуз Вар*; из раја СТ; Ил ГА*; Инеус Вар*;
истицање њено Ас; Јелпија Вар*; Јордан АЕд, АЕк, ГА; ка дну
ЖЈ; ковчежић у њој Мф; купање у њој Мф; младенци у њој Мф;
напајање дрвета њом Ас; Неус Вар; Нил ГА*; Нус Вар*; обала
њена Мф; огњена Вар*; Перикула Вар; Перкулити Вар*; поред
двора Ас; поређење величине слова са њом Вар; пресахла ЖЈ;
Ривеус Вар*; силазак на њу Мф; слама у њој Јос1*; слање на њу
Вар; стајање на њој Мф; стварање њено Мф; течење њено у море
Вар; Тигар АЕд, АЕк; Тиос Вар*; 343 Вар; Униа Вар*; Ферили
Вар*; четири рајске Ен
реп – везивање за њих Сам2; везивање њихово Самп; змије Сс,
Мф; коња Со*, Сам2; лисица Самп; свеће на њима Самп
реч – апостолска ЗЛп; без Духа Исп2; безбројне Јос2;
богохулна Исп1; божаствена ЗЈоп, ЗВп; Божија Исп1, Ав, ДПс1,
ДПс1*; Божија Јосп; вежење њихово ЗР; велика СА2; Вишњег
 (600)

ЗГп; закона ЗР; зверска ЖЈ; зла Ен; Ас; глад од ње Јосп;
Господња Ен, ДПс1, ЗСп, ЗЛп; давање њено Исп2; детета Исп2;
Енохове Ен, ЗВп; истинита Иса; јеванђељска ЗЛп; Јосифова ЗГп;
ластавичија Исп2; мила Мф; на небесима Ас; неизрецива Исп2;
неправедна Јос2; оца ПС; побожна ЗЈп; поуке ЗГп; права ДПс1;
прељута ЖЈ; прозирање њено Јос1; пророчке Исп2, ЗЛп, ПСа;
сведочанство њихово Јосп; Светога Духа Исп2; сила њихова Јосп;
скривање њихово СА2, ЗРп; славна СА2; слагање њено Самп*;
слатка Исп2; стварање њом МСд; страшна ЖЈ; тело од ње Исп1; у
царевим очима Мф; устâ ЗДп; Христова Исп2; четири Со;
човечија ЗНп
решење – гатке Самп*
риба – бацање њено Ас; дељење њихово ДПс1*; дружина
њена Мф; извлаче њихово из мора ДПс1*; једење њихово ДПс1*,
Мф; лов њихов ЦД; мноштво њихово МСд; морска Мф;
представљање њено Новог завета ДПс1*; представљање њено
речи Божије ДПс1; просветљење душе ЦД; сатирање њено МСд;
стварање њихово Сс, Мф; узимање њено Ас; утврђење душе ЦД;
утврђење Новог завета ДПс1*; хватање њихово ДПс1
ридање – велико ЖЈ; дуго Јер2; за децом Мхп; Јаковљево Јос2;
Лотово ГА; плач са њим ЖЈ; повик са њим Јосп
ризница – Асенетина Ас; Божија ЖЈ; књига из ње Ен; мисли
ЗАп; многоцена ЗИп; облака Ен; празна Вар; пуна Ен; стицање
њено ЗИп; у одаји Ас; увећавање њено Ен
рика – краве СТ, ГА
рис – вребање његово ЗДп
роб – клицање њихово Исп2; куповање његово Јос1;
мађионичар Јос1*; непријатељâ ЗИп; нечистоће Самп; откуп за
њих Мф; поређење брата са њим Јос1; поређење његово са
господаром МСд; у Кипарској земљи Со*; чињење његово магије
Јос1
робиња – предата Ас; у Кипарској земљи Со
робље – продаја у њега ЗЈоп
рог – безбројни Мф; давање његово ЖЈ; железни Вар*; јелењи
Вар; козји Вар*; копање његово Мф; оплате преко њих Мф;
прослављање њим ЖЈ; саћа Ас; узимање његово Исп2; утапање у
њему Мф; четири Ис1*
род – Авраамов СА2; високи Јос2; други СуА; завет у њему
ЗСп; зао Јос1; земаљски Исп1, ЖЈ; људски Јосп, МСд, ЗЛп; нижи
Ас; слављење његово Исп1; трећи ЗЈоп; цветање његово ЗСп
рода – једење њено змија Мф; младунац њен Мф; на руци Мф;
одлетање њено Мф; пуштање њихово Мф; раст њихов Мф
родбина – излазак са њом Ас; неналажење њено Јер1, Јер2
родитељ – Авраамови СА2; заборављање њихово ЗВп;
Ревекини Ис1*
 (601)

родоскврник – постанак његов Јос1

рођак – раздвајање њихово ЗЗп
рођака – Авраамова Мф; Јехеведа Мф
рођење – Авељево АЕд; Авраамово Ав; белег његов Сам1;
бесемено ПСа; Богородичино ЗЈоп; Божије Исп2; Венијаминово
ЗВп; Девице ЗЈоп; детета Вар, Мф, ЗЈп; заслугом бунике ЗИп;
изван природе Исп2; Исавово Ис1; Исаково СТ, ГА, СуА;
Исахарово ЗИп; Јаковљево Ис1; Јефремово Ас; Каиново АЕд;
кћери Мф; Левијево ЗЛп; Манасијино Ас; обнова његова Исп1;
пре њега Ен; прорицање о њему ЗВп; птића Исп2; распитивање о
њему Самп; Самсоново Сам2, Самп; сина Мф, Сам2, Самп;
Ситово АЕд; Соломоново ДПс2; у радости ЗЛп; Христово Јосп,
ПСа
рој – пчела Сам1
рок – од дванаест дана Самп*; од петнаест дана Сам1, Сам2,
Самп*; прошење његово Сам1; тражење његово Самп
ропство – вавилонско Јер1*, Јер2; враћање народа отуд Јер2;
допадање њега ЗЈоп; избављење из њега Јосп; извођење из њега
ЗЈоп; Јеремијино Јер1; Јосифово ЗЈоп, ЗВп; налажење у њему
ЗЈоп; провођење у њему ЗЛп
роптање – Содомљана ГА*
роса – видљива Исп2; небеска Исп2; невидљива Исп2;
ношење њено Ен; поређење уља са њом Ен; силазак њен на земљу
Исп2
рубин – вез њим Ас; одећа са њим Ас; поређење црвенила са
њим Ас; постеља са њим Ас; ткање њим Ас
ругање – брату ЗЈп; женино Самп*; излагање њему Самп*;
Исусу Исп1; лежање у њему Самп*; народу Сам2; Самсоново
Сам2; Сикимићана Ас
ружноћа – Авраамова Ав
рука – Авраамова СА1; анђелова ЗАп, Ен, Јер1, Мф, Сам2,
Самп; арханђела Михаила Ав, МСд; бежање из њих Јер2;
бесмртна МСд; биљке у њима ЖЈ*; Божија Ен; Венијаминова
Јос2; вирење њено Со; Владичина МСд; врпца на њој ЗЈп;
Господња АЕд, АЕк, Јер1, МСд; гривна на њој Ас; дело њихово
ЦД; десна Јер1*, Ас; дете на њима Вар*; дечија Мф, ЗЈп; дизање
њено СА2; допадање до њих Јос2; држање за њих МСд; душа у
њој СА2; ђавоље Ас; египатска Исп2, Мф; жезао у њима Сам2,
Самп; из гробнице Со; из утробе ЗЈп; избављење из њих Мф;
Исавова Исп2; Исаијина Иса; испружене СА1, Со*, Ас, МСд, Мф;
испуњеност њихова ЗЛп; једење из њих ЖЈ; ка истоку Ас; ка
огњу Мф; камење у њима Мф; космата Исп2; крепка ЗЈоп;
ловчеве ЖЈ; љубљење њихово Јосп; људске ПСа; мач у њима Ав;
Мелхијева Мх; Мојсејева Мф; мртва ПС; на прсима Ас; над
главом Ас, МСд; немилостива АЕд; неналажење њихово уста
 (602)

Мф; непријатеља Јер1; нилонифâ Мф; обавијена Исп2; од десет

лаката Мф; окивање њихово Сам2; палица у њој Мф; перо у њој
ПС; пљескање њима ЖЈ; подигнута ка небу ГА*, Мх, ЦД;
подизање њихово Ас, ЗЛп; поздрав њом Ас; помаљање њено ЗЈп;
помоћ њена ЗЈоп; поређење њено са златним крилима Ен;
поређење њено са ледом Ен; поређење њихово са железом Ас;
посезање њом Мф; предавање дома у њих Јосп; предавање
Јерусалима у њих Јер2; предаја у њих ЗВп; прекрштање њихово
Јосп; пресвета МСд; прстен на њој Ас; пружање њено Ен, Исп1,
Мф; расплитање њихово Јосп; рода на њој Мф; рукавице на њима
Со; Сарине ГА; Сатанина ЖЈ, МСд; свећа у њима Јер1; седам
неправди ЗВп; скиптар у њој Ас; скривање њено ЗЈп; стакленица
у њој Јос2; стварање њихово МСд, ЗЗп; стварање њима ЦД;
тамјан у њима ЗЛп; трска у њој Ен, СА2; творење њима ЗИп; труд
њихов Ен; у утроби ЗЈп; ударање њом Ас, Јос2; узимање душе
њом АЕд, АЕк, Јер1; узимање оружја у њих ЦД; узимање за њу
Мф; умирање на њима Јос1; упадање у њих ЖЈ; ухваћена МСд;
фараонова Мф; халдејске Јер1, Јер2; хаљина у њој Јос2; хватање
њом Јос2; храњење из ње АЕд, АЕк; цареве ЖЈ; царичина Со;
чишћење њено Јос2
рукавица – бесцене Со*; са драгим камењем Со; прављење
њихово Со; продаја њихова Со; стављање њихово на руке Со
рукомија – наливена водом СА2
рукописање – Адамово АЕд, АЕк; давање његово ЖЈ; Енохово
Ен; примање његово ЖЈ; срдачно ЖЈ; читање његово ЖЈ
рухо – бело Јос1; ношење његово Јос1; облачење његово ЦД;
пртено Јос1; сан о њему Јос1; Седеково Мх
рушење – града Јер1; претња њим Вар

сабирање – богатства ЗВп; велможа Мф; деце Мхп, Јер1; жена

Јер1; мушкараца Јер1; народа ЗВп; неправедно ЗВп
сабор – клеветање његово Јер2; синова Израиљевих Мф
Саваот – вишњи МСк; друг Сатанин МСк; заклињање у њега
МСк; звезде са њим МСк; месец са њим МСк; на небесима МСк;
облаци са њим МСк; царевање његово МСк
савек – отпуштање његово Исп1
савест – укоревање њено ЗР
савет – анђелов Самп; давање његово ЗР; души ЗР; Лотових
кћери СТ, мајчин Сам1, Сам2, Самп; неслушање његово Сам2;
отаца ЗРп; примање њихово Сам1, ЗР; слушање његово ЗРп
саветник – фараонов Ас; царев Иса, Мф
саветовање – иноплеменика Самп
савијање – главе Исп1; небеса Исп1
савладавање – зверима ЗВп
 (603)

сагињање – на суву земљу Сам2; Самсоново Сам2; човека

СА1
сагледавање – труда руку Ен
сагоревање – дрвета Исп1; огња СА1
сагрешење – блудно ЗРп; Завулоново ЗЗп; пред Богом Ас;
присиљавање на њега ЗЈоп; Рувимово ЗРп; са Валом ЗРп; са
слушкињом ЗРп; синова Нефталимових ЗНп
садејствовање – духова ЗР
сажаљење – жене ГА*
сажизање – брда МСд; гора МСд; домова Сам2*; жезлом
Сам2, Самп; жртве Самп; земље МСд; јагњета Сам2; осам лаката
МСд; пукова бесовских Исп1; тела ЖЈ
саздавање – града Јер2; ковчега Јер2
саздатељ – Господ Бог МСк; на висину МСк; на престо МСк;
огњених чинова МСд; узлазак његов МСк
сазивање – змијâ Мф; слугу Мф; шкорпијâ Мф
сазнање – у књигама ЗЈп
сађење – Авраамово СТ, ГА; Гаврилово Вар; дрвета Вар, СТ,
ГА; дуње Вар; јаблана Вар; калине Вар; корена Јосп; лозе Сс,
Вар; маслине Вар; мира Ен; Михаилово Вар; Нопаилово Вар;
ораха Вар; Рафаилово Вар; Саразаилово Вар; Сатанаилово Сс,
Вар; у рају Сс, Вар
сакрушење – иконе ПСа; костију ЖЈ
сакупљање – весеља са благодаћу ЗЈоп; воде Ас; војвода Јос1;
војске МСд; деце Мф; жита Јос1*, Јос2; оружја Јос1; пшенице Ас,
Јосп
Самаил – в. Сатанаил
самлевеност – зверињим зубима Јосп
самрт – Игорова ПС; подизање са ње Јосп; трубљење на њој
Со
сан – Авимелехов Јер1; Адамов АЕд, АЕк; анђео у њему Јос1;
безакони ЗЛп; брига због њега Јос2; вечан ЗСп; ЗЈоп; виђење
његово Јос2, Мф, ЗЈоп, ПСа; добар ЖЈ; дух његов ЗР;
заборављање његово ПСа; Исаков СА1, СА2; јављање у њему
ЦД; наношење његово Јер1; напад његов ЗЛп; ненасићеност њим
Јер1; о Авељу АЕд, АЕк; о Каину АЕд, АЕк; о кошари са грожђем
Јос2; о ношењу руха Јос1; о птицама Јос2; о седам волова Јос1; о
седам кошута Јос2; о стајању пред фараоном Јосп; о црвеним
свитама Јос1*; објашњавање његово ЗЛп; отимање његово ЗСп,
ЗЈп; поређење предавања душе са њим СА2; пренутост из њега
ЗЛп; причање његово Мф; прорицање његово Јос1, Јос2, ПСа;
Самсонов Самп; слугин Јос1; страдање у њему Јосп; трежњење из
њега Самп; тумачење његово Јос1, Јос2, Јосп, Мф; уснуће у њему
ЗАп, ЗЈоп; ушкопљеников Јосп; фараонов Јос1, Јос2, Мф; царев
ПСа
 (604)

саопштавање – поруке Ас
саплеменик – Јеремијин Јер2
саплитање – вражије ЗДп
сапутница – уздржавање Самп
састав – земаљски Ен; нерођени ЗРп; пети ЗНп; тела Јосп
састављање – игара ЦД; песама ЦД; са врагом ЗИп
састајање – са женама ЗР
састојак – крепости ЗР
састолник – царевима ЗЛп
сасуд – гутање њихово Јер1; одношење њихово Јер2;
прављење његово ЗНп; предавање њихово земљи Јер1, Јер2;
свети Јер2; служабни Јер1, Јер2; црквени Вар*, Јер1, Јер2; чување
њихово Јер1
сасудар – прављење његово сасуда ЗНп; узимање његово
блата ЗНп
Сатана – в. Сотона; варање његово ЖЈ; дух његов ЖЈ;
задавање његово бразготина ЖЈ; задавање његово рана ЖЈ;
задавање његово смрти ЖЈ; иза жене ЖЈ; испуњавање духом
његовим ЖЈ; кнез ЗДп; место његово ЖЈ; наношење његово
ожиљака ЖЈ; наношење његово рана ЖЈ; одрицање од њега ЖЈ;
погубљење њим ЖЈ; подизање његово ЖЈ; полазак његов ЖЈ;
помоћ њему ЗГп; преласни ЗСп; прерушавање његово ЖЈ;
преукрашен ЖЈ; разговор његов ЖЈ; руке његове ЖЈ; са торбом
ЖЈ; свезивање његово ЗЛп; свргавање њим ЖЈ; убијање његово
деце ЖЈ; узлазак његов ЖЈ; уништавач ЖЈ; храна његова ЗНп
Сатанаил – борба његова са арханђелом МСд, МСк; борба
његова са змајем МСд, МСк; борба његова са морским стихијама
МСк; варање његово анђела МСд; власт његова МСд; гњурање
његово МСк; грабљење његово мача МСк; грабљење његово
одежде МСк; грабљење његово стеме МСк; дела његова МСд;
жалост његова МСд; зао МСд; засађивање његово лозе Сс; звезде
безрачне од њега МСд; из таме МСк; изроњавање његово МСк;
кажњавање њега МСк; купање његово МСк; лагање њега МСд;
луна потамнела од њега МСд; небеса слична њему МСд; пад
његов МСд, МСк; полагање његово болести МСд; прелукав МСд;
препознавање његово МСд; преступ његов МСд; проклет МСк;
пропадљивост његова МСд; раније име његово Самаил Вар*;
рука његова МСд; са злом мишљу МСд; са шест крила МСк;
Самаил МСк; сасечених крила МСк; сила његова МСд, МСк;
слуге његове МСд; сунце тамно од њега МСд; у мору МСк;
уподобљавање њему ЗЛп
сатирање – звери земаљских МСд; звери морских МСд; злом
ЗВп; змије ДПс2; лава ДПс2; окова Самп; риба МСд; свега живог
МСд; у мору МСд; човека ЗВп
 (605)

сатник – Лонгин Јосп; простирање његово убруса Јосп;

скидање његово убруса Јосп; гледање његово Христа Јосп
сатрап – фараонов Ас
саће – рог његов Ас; са медом Ас
сахрана – деце ЖЈ; живог Јер1; Игорово ПС; Јовове жене ЖЈ;
костију ЖЈ; мртваца Јер1; поређење његово са сиротима ЖЈ;
поука о томе АЕд; Сарино СА2; у Герусијем блату АЕд, АЕк; у
песку Мф; у слави ЖЈ; у храму ЖЈ; усред имања ПС
свадба – Асенетина Ас; Јосифова Ас; припремање њено Ас
свађа – бивање њено ЗЈп; два мужа Мф; идење са њом ЗДп
сведок – Господ ЗЛп; лажни ПС; позивање његово ПС
сведочанство – ковчега Мф; речи Јосп
сведочење – лаж на њему ПС; лажно Јос2; мужа СА2; пред
Богом ЗР; пред земљом ЗР; пред небесима ЗР
сведржитељ – Господ Јер1, Јер2; сваке твари Јер1, Јер2
свеза – краткотрајна Ас; неприметна Ас
свезивање – Јосифово Јос1; коњима за ноге Со; коњима за
репове Со*; љуто Јос1; мужа Мф; Сатане ЗЛп; царице Со
свет – без дана МСд; бесконачан МСд; бесмртан МСд; бића
на њему Сс; део његов МСд; долазак у њега Јер1; долазак
Христов на њега Јосп; други МСд; излазак из њега СА2, Јер1;
испуњавање његово божаством ДПс1; испуњавање његово
песмама ДПс1; испуњавање његово правом вером ДПс1; на
четвртом небу ЗЛп; најлепша жена на њему Со*; објављивање
псалама њему ДПс1; овај СА2, Јер1; отрзање од њега ЖЈ; посета
њему Јосп; просвећење његово ДПс1*; раздавање псалама њему
ЦД; са животом МСд; са радошћу МСд; спас за њега Исп2,
ДПс1*; спасење његово ЗЛп, ЗВп; спаситељ његов ЗЛп; стварање
његово МСд; у метафори са пољем Исп2; Христов живот у њему
Исп2; цар његов Исп1, Јосп
Свети Дух – в. Дух
светилник – Божија мисао Ен; неугасиви Јер1, Јер2; светлости
Јер1; увећавање његово Ен
светиња – оскрнављена ЗЛп; разум њен ЗЛп; умножавање
њихово ЗЛп
Светиња над светињама – на петом небу ЗЛп; велика слава у
њој ЗЛп; највиша од свих ЗЛп; храњење у њој ЗЛп
светитељ – бирање њихово ЗНп; давање хране њима ЗЛп; из
народа ЗНп; облачење њихово у правду ЗЛп; окупљање њихово
Јосп; са гласом Очевим ЗЛп; слушање њихово ЗДп; у вишњем
Јерусалиму Јосп
светитељство – Израељиво ЗЛп; потамњење њихово ЗЛп
светлост – Ен, Иса, Ис1; бесконачна Ен; бирање њено ЗЛп;
велика Ен, Јер1; гашење њено ЖЈ; Елиусова ЖЈ; закона ЗЛп;
затварање њено Јос2; из уста Господњих Јер1; извођење на њу
 (606)

Ас; изабрана Јер1; испуњавање њом Мф; истинита Јер1, Јер2;

летење до ње Вар*; лица Јосп; лишавање ње Самп*; мера њена
Ен; називање њено ЗГп; називање сунца њом Сс; налажење у њој
ЗАп; неба ЗЛп; неразорива Ен; ова Самп*; од светлости СА2;
очију Јосп; поређење њено са зраком сунчевим ЖЈ; поређење
очију са њом Ас; поређење уља са њом Ен; правде ЗЗп;
призивање у њу Ас; пријатељ њен ЖЈ; разлучење њено ЗНп;
разлучивање њено од таме Вар; разума ЗЛп; рајска СА1*;
светилник њен Јер1; свих векова Јер1, Јер2; седмострука Ен;
сијање њено Ав, СА2, ЖЈ; слепим ЖЈ; стварање њено Сс, Мф;
сузе њене СА2; сунчева Ас, Јос2; узлажење у њу СА2; утробе
Авраамове ГА; час њен Јер1*
Свето писмо – казивање његово ЗЈоп; презирање његово
слабости СТ
свећа – држање њихово Јер1; Елиусова ЖЈ; запаљене АЕд,
АЕк, Самп; на лисичијим реповима Самп; непотребна Господу
Ен; прављење Вар*; паљење њено Вар*, Самп; помрачење њено
ЖЈ; три АЕд, АЕк
свећњак – гледање његово ЖЈ; Јовов ЖЈ; стварање његово Мф
свештање – уља Мф
свештеник – Божији Јер1, Јер2; Господњи ЗЛп; долазак њихов
ЗЛп; Јеремија Јер1; нови ЗЛп; од апостола ЗЛп; оскрнављен ЗЛп;
подизање његово ЗЛп; постанак њихов ЗЛп; служење њихово
идолима ЗЛп; у жалости ЗЛп; у страдању ЗЛп; у тами ЗЛп
свештенство – Божије ДПс2; Господње ЗЛп; давање њихово
ЗЈп, ЗИп; ново ЗЛп; окончање његово ЗЛп; стајање пред њим
ДПс2; стварање његово ЗЛп; учење о њему ЗЛп; часно ЗЛп
свирала – дивна ЦД; стварање њихово ЦД
свирање – у гусле ДПс2; у прегудницу ДПс2; у псалтир ДПс2;
у рожану трубу ДПс2;
свирепост – Саулова ЦД
свирка – Давидова ЦД
свита – Јосифова ЗЈоп; триста њих Сам2; хватање за њу ЗЈоп
свитање – долазак тада Јер1
свите – Авраамове Мх; збацивање њихово Јос1; Јосифове
Јосп; окрвављене Јосп; продаја њихова Со; сан о њима Јос1*;
црвене Јос1*
свлачење – земаљске одеће Ен; одеће Мф; опреме Ас; хаљина
Јосп, ЗЈоп
свод – небески Иса
свођење – на земљу ЗЛп
сврдло – за бушење неба Вар
свргавање – Јосифово ЗЈоп; са престола ЖЈ; у јаму ЗЈоп
север – АЕд, АЕк, Ен, Мхп, Ас
 (607)

седење – Авимелехово Јер1; Авраамово СА2; близу постеље

ЖЈ; велможа Мф; Давидово ДПс1; демона МСд; детета Мф;
ђаволово МСд; за обедом Јос1; Јовово ЖЈ; крај студенца Мф;
међу црвима ЖЈ; младића СА1; на ђубришту ЖЈ; на крилу
фараоновом Мф; на мртвацу Јер2; на постељи Ас; на престолу
СА1, ЖЈ, МСд, МСк, Мф; над гробом Јер1; око тела Јер1; око
фараона Мф; орла Јер1, Јер2; под гором СА2; са великом чашћу
Јос2; старог човека СА1; тихо СА1; у вратима ЗЈп; у гробу Јер1; у
колесници Ас; у сенци Јер1, Јер2; фараоново Мф
седина – Јаковљеве Јосп; код старца Јосп; цветање њом Јосп;
чупање њихово Јосп
седмица – пет ЗЛп; 70 ЗВп; седма ЗЛп
сежањ – Вар*
сејање – доброте ЗЛп; зачетка ЗРп; зла ЗЛп; праведног семена
Ен; смрти МСд; у душама ЗЛп
село – близу горе Сигор СТ; опустело Јос1*; пророци отуд Иса
семе – Авраамово ГА, СуА; Агарино СуА; зла СТ; благослов
њему ЗЛп; Измаилово СуА; Исавово ЖЈ; људско СТ; пустошно
Ен; мешање његово ЗР; очево ЖЈ; просипање његово ЗЈп; сејање
његово Ен; стварање његово Ен; умножавање његово СуА
сенка – дрвета Јер1; дуба Јер2; почивање у њој Јер1; седење у
њој Јер1, Јер2
сено – поређење једења земље са њим Вар
серафим – Ен; мољење њима Јер1*; њихово омивање тела
АЕд; многооки МСд; обојица Јер1*; полагање њихово Адамовог
тела АЕд
сестра – Авраамова Ав; Левијева ЗЛп; лепа Ав; називање њом
Мф; освета за њу ЗЛп; рођена Ас; целивање њено Ас
сећање – Господа ЗГп; Јеремијино Јер1; на богатство ЖЈ;
писање његово СА2
сеча – дрва Мф; мачевима Ас; у боју Ас
сечење – дрва Ис1*; мача ЗВп
сијање – звезде ЖЈ, ЗЈп; лица Мф; ноћу ЖЈ; по читавој земљи
ЖЈ; поређење његово са сунцем Мф; свој васељени ЖЈ; спасења
ЗНп; сунца ЖЈ
сикер – непијење његово Самп
сила – Антихристова МСд; арханђела Михаила МСд; бедра за
њих ЗНп; божаствена Јосп; Божија Јер1, Мф; вишњег Јерусалима
МСд; 12 МСд; ђавоља ЖЈ; избављење њом ЗЈоп; крепосна ЗРп;
небеска МСк; невидљива МСд; немоћи ЗЈоп; нечастива МСд;
одузимање њено МСд; речи Јосп; Сатанаилова МСд, МСк;
уздање у њу МСд; пет МСд; светлости звезда СА2; светлости
сунца СА2; седам МСд; указивање на њу Мф
силазак – Авраамов СА1; анђела АЕд, Јер1, Мф; Антихриста
МСд; арханђела Михаила СА1, МСд; Господа АЕд, СА1, МСд,
 (608)

ЗЛп; двери небеских Јер1; из колеснице Ас; из палате Ас; Лотов

СТ; лукавог МСд; на главу ЗДп; на друго небо МСд; на земљу
Исп2, МСд; на камен МСд; на реку АЕд, СТ, Мф; огња СА2;
оштрице мача ЗДп; прорицање о њему ЗВп; ратника ЗЛп; росе
небеске Исп2; са коња Мхп; са лепотом СА1; са небеса СА1,
СА2, Јер1; Светог Духа ЗВп; Сотонин МСк; у ад Јосп, МСк, ЗЛп;
у дубине језера МСд; у подгорје СА1; у рај АЕд; у цркву ЗВп;
великог мужа СА2; Вишњег ЗВп
силина – крепошћу Сам1; Самсонова Сам1; телом Сам1
силник – Божији Ас; у његовим рукама ЖЈ
Син – Божији ЗЈоп; кротак ЗЈоп; крштење у његово име ЗЈоп;
незлобив ЗЈоп; непорочан ЗЈоп; смеран ЗЈоп; учење у његово име
ЗЈоп
син – Ааронови Мф; Авраамов Исп1, Исп2, СуА, СА1, СА2;
Авраамовог брата – Лот Ав; Азаров Јер2; Амосов Иса, Јер1;
Ананија Јер2; Асафови ДПс2; Асир ЗАп; Афетов Мф; Божији
Иса, Исп2, Јер1, Јосп, ЗСп, ЗЛп; Валин ЗНп, ЗГп; вапај њихов
Мф; великашев Ас; Венијаминови ЗВп; високог рода Јос2;
војводин Ас; вољени Исп1, Јос2; врачев Мф; Гадови ЗГп; Герсам
Мф; глуп Јер1; говорење њима ЗВп; давање имена њему Мф;
Данови ЗДп; дванаести ЗВп; девети ЗГп; десет Јос2; десети ЗАп;
доношење његово СуА; други ЗРп, ЗСп, ЗЈп; Елеазар Мф;
Елеазаров СА2; емиров Јер2; Енохови Ен; Завулонови ЗЗп;
заклани Јер2; заповедање њима ЗР; зачетак његов Мф; Зелфин
ЗГп, ЗАп; Измаил СуА; Израиљеви Мф; иноплеменички Сам1,
Самп; Исав Исп2; Исаија Иса, Јер1; Исаков Ис2, Исп2; Исахарови
ЗИп; Јаковљев Јос2, Јосп, ЗСп, ЗЛп, ЗЈп, ЗИп, ЗНп, ЗГп, ЗАп,
ЗВп, Сам1; јеврејски Јер1, Мф; јединородни Ас, Јосп; Јесејев ЦД;
Јовови ЖЈ; Јосиф Јос2; Корејеви ДПс2; Левијев ЗЛп; лепши од
других Јосп; Лијин ЗЛп, ЗЈп; љубљење њихово ЗР; Манасијин
ЗЈоп; Маноје Сам1; Манојев Самп; Махерови ЗЈоп;
Мелхиседекови Мх; млађи Ис2, Исп2; Мојсејев Мф; моћников
Ас; на гробу мајке Јос1, Јос2; најомиљенији Јосп; најстарији ЗСп;
необрезан Мф; окупљање њихово ЗР; осам ЦД; осми ЗНп;
пастирев Ас; пети ЗИп; плач његов Јос1, Јос2; позивање његово
ЖЈ, ЗСп, ЗЈп, ЗЗп; посезање за њим Исп1; последњи Јосп;
праведног човека Јер1, Јер2; први Ас, ЗГп; прворођени Ис2,
Исп2, МСд; предаја њима ЗВп; призивање њихово ЗДп;
противника МСд; Рахилин ЗВп; рођење његово Мф, Сам2, Самп;
Рувимови ЗР; Сафанов Јер2; седам ЖЈ; Седекијеви Јер2;
Симфорин Мф; Симов Мф; слање његово Јосп; слуга оцу Јос1;
старији Ис2, Исп2; стварање његово СуА; страдање њихово ЖЈ;
трећи ЗЛп, ЗЈп; угодник Господњи ЗЛп; умирање њихово ЗЗп;
фараонов Ас; Хамови Мф; Хирахикама Јер2; царев Со, Ас, Јосп,
 (609)

Мф; четврти ЗЈп; човека који верује у идоле Ав; човечији ЗЛп,
ЗАп
сипање – жита Јос1; песка ЖЈ
сиромах – смиловање на њега ЗАп
сиромаштво – Јерусалим у њему ЗДп; у изобиљу Мф
сирот – давање њима ЖЈ; милост према њима ЖЈ; орање за
њих ЖЈ; отац њихов ЖЈ; подизање његово ЖЈ; старање о њима
ЖЈ; храна њихова ЖЈ
сиротост – Ен; огртање њено Јосп; оплакивање њено Јосп;
пружање руку њој Ен
сирће – појење њим Јосп
сисање – из камена Мф; краве ГА; меда Мф; уља Мф
ситост – гладних ЖЈ; опијање преко ње ЗЈп; пијење до ње
Сам1, Самп; ума ЗЈп
сјај – сунчев ПСа
сказање – о Самсону Самп*
скакавац – бацање њихово Мф; једење њихово Мф; навођење
њихово Бог Мф; претња њима Вар; радовање њима Мф; узимање
њихово Мф; усољени Мф; храна од њих Мф
скалвига – јагње у њој Мф; старац са њима Мф; старци у њој
Мф; у рукама Мф
скандал – доношење његово Со
скаредност –наступање њено ЗНп
скидање – вела Ас; венца Ас, МСд; јарма са врата Јер2; лепоте
смрћу СА2; мача МСк; одеће МСд, МСк; покрова Ас; прстена Ас;
славе МСд; стеме МСк; убруса Јосп; ужаса Јер2; хаљине Јос2
скиптар – анђелских редова МСд; Господњи ЗНп; златан Ас;
у десној руци Ас; царски Ас; царства Јосп, ЗЈп
скитање – дана ЖЈ; дању ЗЈп; жене ЖЈ; ноћи ЖЈ; ноћу ЗЈп
склад – стварање са њим ЗНп
склањање – ужаса Јер1
скончање – година ЗРп; дан његов Исп2; данâ ЗСп; синова
Јаковљевих ЗВп; у Египту ЗВп; у Јерусалиму ЗЈоп; царства
вражијег ЗДп
скраћивање – дана СА2
скривање – Адамово АЕд; Асенетино Ас; виђења ЗЛп; војника
Ас; од Господа АЕд; кроз дело ЗАп; мисли ЗР; пијанства ЗАп;
речи СА2, ЗРп; руке ЗЈп; туге ЗАп; у браку ЗАп; у палати Со; у
срцу Ав, СА2, ЗЛп; у стенама Јер1, Јер2; у тајности Јос1; у трски
Ас; у утроби ЗЈп; чаше Јос1
скривеност – у срцу ЗР
скрнављење – душе ЗАп; живота ЗИп; ложнице Јос2, ЗР
скровиште – ветра МСд; дажда МСд; небеско МСд; снега Ен;
леда Ен; росе Ен; уља Ен
скрушеност – помоћ њена Ен; срца ЖЈ
 (610)

скут – држање за њега Вар*

слава – Вар; анђели његови ЗЛп; анђеоска Ен; арханђелу
Михаилу МСд; Богу Сам2; Божија МСд; велика СА2, ЗЛп; венац
њен ЗВп; Вишњег ЗЛп; Господња Јер1; долазак њен ЗЛп;
Елиусова ЖЈ; земаљска ЗЈоп; знак њен ЗЛп; на глави СА2, Јер1;
на небесима ЗНп; наследник њен ЖЈ; небеска ЖЈ; одећа њена Ен;
одлазак њен ЖЈ; одузимање њено ЗЈп; престола ЖЈ; преузимање
њено Мф; примање њено ЗАп, ЗЈоп; припремање њено ЗНп;
светла ЖЈ; скидање њено МСд; стрижење њено Самп; у векове
СА2; уздавање њено МСд; царска Јосп, ЖЈ, Мф
славољубље – дух његов ЗРп
слављење – Бога АЕд, Мх, Мхп, ГА, СуА, ДПс1, ДПс2, Со,
Јер1, Јер2, ЗЈоп, ЗВп; Господа ЗЛп; дела Господњих Ен; идола
Ас; једногласно ДПс2; на небу ЗВп; Творца Ен
слагање – дрва на жртвеник Исп1; одеће Мф; речи Самп*
сладост – спомиње се ЖЈ
слама – у реци Јос1*
слана – Вар*
слање – Авимелеха Јер1; анђела Јер1, Мф; арханђела Михаила
СА1; вести Јер1; грешне жене СА1; дарова Јос2; духа зависти
ЗСп; јеванђелиста Јосп; јединородног ЗВп; напречац ЗВп; поруке
МСд; посланице Јос2; пророка Јосп, ЗВп; сина Јосп; ранâ Мф;
службе ЗЛп; смрти СА1; спасења ЗВп; таме Мф; у виноград Јер1;
у огањ Мф; у муку СА1; у посету Јосп; у свет Јосп; хлеба ЖЈ;
хране ЗЈоп
сласт – земаљска ЖЈ; спавање у њој Јер1; стицање њено ЖЈ
слезина – борба њена ЗР; за гнев ЗНп
слепац – давање њима ЖЈ; подизање његово ЖЈ; прогледавање
његово Јосп; светлост њима ЖЈ; у јами ЗРп
слепило – Исаково Ис2, Исп2; исцељење његово Јосп; ума ЗСп
слепо око – пробијено Ас
слепост – вођа њен Јос1
сличност – небеса Сатанаилу МСд; по венцу Ас; по жезлу Ас;
по одећи Ас; са Јосифом Ас
слога – браће ЗЈоп
слој – мора МСк; трећи МСк
слово (као знак) – златна Вар; небеске књиге Иса; поређење
његове величине са реком Вар
слово (као жанр) – о завету ЗЗп, ЗДп; о поуци ЗГп; о
престављењу ЗЈоп; о Самсону Сам2*; покајања ЗРп; пророка
Исаије Исп1; пророка Самоила ПСа; упућивање његово ЗРп, ЗСп
слуга – Авраам СА2; Авраамов СТ, ГА, Ис1, СА2, Мф; Андреј
Мф; анђео МСк; Антихристов МСд; бивши Јос2; Божији Ав,
СА2, Ас; Варух Вар*; Господњи Ен, Јер1, ЖЈ; Давидов ДПс1;
даривање његово ЦД; два Ис1, Исп1; дељење њихово МСк;
 (611)

Елеазар Мф; извођење његово Јос2; Јеврејин Јос2; Јесејев ЦД;

Јосифове ЗЈоп; клањање њихово Сам2; Мелхијев Мх; Мерах ЦД;
мноштво њихово Сам2; одлазак његов Исп1; очев Јос1; 50 ЖЈ;
Пентефријев Ас; подсмехивање њихово МСд; помазивање
њихово Мф; помоћ његова Сам1; Ревекин Ис1; сазивање њихово
Мф; Самсонов Сам1; сан његов Јос1; Сатанаилов МСд; сахрана
његова Мф; седење са њима СА2; син Јос1; Сотонин МСк; тумач
сна Мф; у Кипарској земљи Со*; убијање њихово Со*; узимање
његово ЖЈ; фараонов Мф; хора Господњег ЗЛп; чињење њихово
ЗЈоп
служба (црквена) – Исп1
служба – Богу Мф; Господу ЗЛп; одавање њено Мф;
преузимање њено Мф; слање њено ЗЛп; хришћанима Исп2;
чињење њено ЖЈ; чиста ЗЛп
службеник – Божији Мф
служење – Богу ЗЛп; вина Исп1; Господу ЗЛп; идолима ДПс2,
ЖЈ, ЗЛп; крви Исп1; народу ЗЈоп; непријатељима ЗНп; похоти
ЗЈп; приношење његово ЗЛп; промишљу ЗСп; слање његово ЗЛп;
тела Исп1; чисто ЗЛп; чистотом ума ЗЛп
служитељ – Божији ЗЛп
слушање – главе ЗЗп; заповести ЗИп, ЗАп; метежа ЗИп;
разлучење његово ЗНп; савета отаца ЗРп; светих ЗДп
слушкиња – Агара СуА; Асенетина Ас; девојка Ас; зла ЖЈ;
очева ЗРп; поређење жене са њом ЖЈ; Рахилина ЗНп; сагрешење
са њом ЗРп
сматрање – злочинцем ЗЈоп
смелост – велика Исп2; клицање са њом Исп2; приступање са
њом ЗВп
смерност – доброте ЗИп; душе ЗЈп; Јаковљева Исп2; одлазак
смрти са њом СА2
сметеност – Антихристова МСд; душе ЖЈ
сметлиште – лежање на њему Ас; на поду Ас
смеће – гледање на њега ЗВп; исушивање његово ЗВп; лежање
на њему Ас; падање на њега Ас; просипање његово Ас; пуњење
вела њим Ас
смех – Авраамов Ав; Адамов СА1, СА2; глас за њега ЗНп;
Далидин Сам1; женâ СА1; жене Сам1; забрањивање његово МСд;
излагање њему Сам1; мушкараца СА1; пијанство у њему ЗАп;
Сарин СТ, ГА; Соломонов Со
смештање – у тамницу Јер2
смиловање – на ближњег свог ЗЈп; на сиромаха ЗАп; на сироте
ЖЈ
смиреност – Исп1
смоква – брање њено Јер1, Јер2; доношење њено Јер1, Јер2;
исцељење њихово Јер2; корпа са њима Вар*, Јер1, Јер2; млеко из
 (612)

њих Јер1, Јер2; на врату орла Јер1, Јер2; набране Јер2; немање
времена на њима Јер1, Јер2; неувелост њихова Јер1; откривање
њихово Јер2, Јер2; 10 Јер2*; 12 Јер2; 15 Јер1; радовање њој Ас; у
рају АЕд, АЕк
смола – мешање њено Вар; премазивање њом Мф; пуштање
њено ГА; са небеса ГА; сипање њено Вар*; топљење њено Вар*;
узаврела СТ
смотрење – Авраамово СА2; земље СА2; оком ЗСп
смоченост – сузама Јосп
смрад – Вар; Јовов ЖЈ; трпљење његово ЖЈ
смрачивање – душе Јосп; очију Јосп
смрт – Ааронова Мф; Авраамова СА1, СА2; Авраамових
синова СА2; Адамова АЕд, АЕк; бежање од ње Исп1; брата Ас;
Венијаминова ЗВп; веровање у њу Со*; вођење у њу Со*; војника
Мф; горка Мх, Мхп, СТ, ГА, Ас, ЖЈ; горко име СА2; Давидова
ДПс1; Данова ЗДп; детета ДПс2; до смрти ЦД; долазак њен СА1,
СА2; Евина АЕд, АЕк; жене ЖЈ; завет о њој ЗВп; задавање њено
Со*, ЖЈ; задобијање њено Со*; избављење од ње ЗР; искушавање
њено ЗР, ЗРп; Јаковљева ЗЈоп; Јосифова ЗР ЗДп, ЗЈоп; људи ЗГп;
мисао о њој СА2; мужа СА2; напрасна Вар, Со; Нефталимова
ЗНп; није од Бога Со*; облик њен ЗР; од браће Јос2; од жеђи
СуА; од змија Мф; одлазак мудрости у њу Со; одлазак њен
грешнику СА2; одлазак њен праведнику СА2; погибељ од ње
СА2; подмукла ЗР; поређење њено са вољом царева Ен;
предавање њој АЕд, Јос1, Јос2; призивање из ње Ас; примање
њено ЗАп; прорицање њено ДПс2, ЗВп; пророчице Мф;
разлучивање њом СА2; Рувимова ЗР; са великом лепотом СА1; са
много глава СА2; са смиреним изгледом СА1; Сарина Исп1, СА2;
сејање њено МСд; скидање њено лепоте СА2; слање њено СА1;
слатка Со, Јос2; страх од ње СА1, СА2; сусрет са њом СА1; у
петак Мф; украшавање њено СА2; фараонова Ас; царевање њено
МСд; широка врата ка њој СА2
смућивање – душе СА2; страхом СА2, Јосп, ЖЈ; ума Јос2, ЖЈ,
ЗДп; на блуд ЗЈп; ума ЗЈп ЗЗп
снага – бокови за њу ЗНп; ваздуха ЗР, ЗРп; власт над њом
ЗЈоп; давање њено Јер1; дисања ЗР, ЗРп; изнемоћала Јосп;
крепост у њој Сам2; нарастање њено ЗР; неизрецива Сам1;
патријархâ ЗВп; поређење њено са чопором лавова Ас;
распитивање о њој Самп; Самсонова Сам1, Самп; телесна ЗНп,
Сам1; у седам власи Самп; чињење према њој ЗЈоп; човечија ЗНп
снаха – бивша ЗЈп; довођење њено ЗЈп; из Међуречја ЗЈп;
Тамар ЗЈп
снег – Вар*; белина његова Ас; поређење посуде са његовом
белином Ас; поређење белих пчела са њим Ас; црн Јер1
 (613)

Содом – ЗНп; гром у њему СТ; гутање људи у њему СТ; муња
у њему СТ; погибељ његова ГА; погибељ у њему Сс; поређење
непослушних са њим ЗАп; потапање његово СА1; разарање
његово СТ, ГА; спаљивање његово СТ; уништење његово ГА,
СА1
Сотона – в. Сатана; Вар*, Иса; дар од њега Јос2; десна страна
његова ЗДп; јурење његово МСк; крај мора МСк; одрицање од
њега ЖЈ; плашење његово МСд; преображај његов ЖЈ; са венцем
МСк; сејање његово смрти МСд; силазак његов МСк; слуге
његове МСк; шкргутање његово МСд
спавање – Адамово Сс; Мелхиседеково Вар*; непокривено ЗР;
86 година Јер1; под дрветом Јер1; под смоквом Вар*; 70 година
Јер2; 77 година Вар*; слатко Јер2; у ложници ЗР; у сласт Јер1; 66
година Јер1*
спадање – престола ЖЈ; са постеље ЖЈ
спајање – тела ЗЈп
спаљивање – Гоморе СТ; жртве Сам1; јарета Сам1; огњем Мф,
Сам1; Содома СТ; тела Мф
Спас (Исус Христос) – оваплоћење његово Исп1; чињење
његово радости ЗЈоп
спас – ГА*; Израиљу ЗГп, ЗЈоп; народа ЗЈоп, ЗВп; света ЗВп;
свету Исп2; управљање ка њему ЗГп
спасавање – Адамово ЗСп; Божије ЖЈ, ЗНп; водом ЗАп; душе
ЖЈ; земље Ас од глади Ас; из руку египатских Мф; Лотово СТ;
Лотових кћери СТ; људи ЗСп, ЗГп; многих ЗАп; на земљи ЗНп;
народа Мф, ЗСп, ЗАп; племена ЗСп; преступника Исп2; природе
човечије ЗСп; рода људског ЗЛп; у Израиљу ЗАп
спасење – Божије ЗСп; Валино ЗР; Вишњег ЗВп; нада у њега
ЖЈ; света ЗЛп; сијање његово ЗНп; слање његово ЗВп
спаситељ – света ЗЛп
сплитање – плача са весељем Јосп
спомињање – Бога ЖЈ; врућине МСд; злобе ЗСп; сладости ЖЈ;
у срцу ЖЈ; уз лиру ЖЈ
спознаја – имена Господњег ЗАп; истине Исп1; наготе АЕд,
АЕк; неземаљска ЖЈ; примање њено ЖЈ; Светим Духом Исп1; у
срцу ЖЈ
спремање – вечере СА2, Ас; за борбу МСд; јела Ис2, Исп2,
Сам2*
спуштање – корпе Јер1; котве ЖЈ; над главу МСк; поређење
његово са огњеним стубом МСд; са камиле Ис1*; сунца МСк
срамота – вечна ЗЛп; од мноштва ЗЈп; пијаног ЗЈп; Рувимова
ЗР
сребрница – за хлеб ЖЈ
сребрњак – бацање његово Јосп; за дојење Мф; 2 Мф; 30 Јос1,
Јосп
 (614)

сребро – враћање његово ЗЈоп; грамзивост на њега ЗЈп;

губљење деце због њега ЗЈп; давање његово Ав, Јос1*; за заштиту
ЗНп; Јовово ЖЈ; одаја за њега Ас; плењење његово ЗЛп; поређење
са њим Мф; предавање његово Јос1*; тражење његово ЖЈ;
трошење његово Ен; фараоново Јос1*; царево Ав
среброљубље – бежање од њега ЗЈп; чување од њега ЗЈп
среда – Сс
средиште – раја Јер1
сретање – награде Ен
срце – Авраамово ГА, ГА, Исп1, СА2; Адамово АЕд, АЕк;
Асенетино Ас; блуђење у њему ЗР; Бог у њему ЖЈ;
богобојажљиво Исп1; божаство у њему ЦД; бол његов Јос2, Јосп;
болест његова АЕд*; боловање његово ЖЈ; Варухово Јер1; весеље
његово Исп2, ЖЈ; гордост његова Јер1; долазак на њега АЕд,
ПСа; Евино АЕд, АЕк; женино ЖЈ; жестина његова Мф; за
мудрост ЗНп; затамњење његово ЗЈп; Евино АЕд; Енохово Ен;
излудело АЕк; искуство његово ЗДп; искушавање његово Ен, ГА,
Исп1; испуњавање његово ЗГп; истинито ЖЈ; Јаковљево Јос1;
јецање његово Јос1; Јовово ЖЈ; Јосифово Јос1; камен на њему
ЖЈ; клин у њему Јосп; крепко ЖЈ; кротко Ас; милост у њему ЖЈ,
ЗЗп; мир у њему ЖЈ; мољење у њему АЕд; мржња у њему Јос1;
неодвојиво АЕд; непријатељство његово ЗРп; непромењено ЖЈ;
нечистота у њему ЗВп; нож у њему Јос2; одвајање његово АЕк;
омекшало Ас; ослабело ГА; отрзање његово ЖЈ; отров из њега
Јер2; отров у њему ЖЈ; падање мисли на њега СА2; парање
његово Јос2; патња његова Јос1; плакање из њега АЕд; плач у
њему Јос1; помисао у њему ГА, ЖЈ, ЗДп; право ГА; призивање
свим срцем АЕд; прихватање срцем ДПс1*, ЦД; простота његова
ЗР, ЗИп; радосно ЗЈоп; радост његова Јосп; разговор његов Јос1;
разгоревање његово Јосп; раздирање његово Јер1*; разумевање у
њему СА2; распаљено АЕк; расрђено АЕк; скривање речи у њему
СА2; скривање у њему Ав, ЗР, ЗЛп; скрушеност његова ЖЈ;
слеђено АЕд; спознаја у њему ЖЈ; спомињање његово ЖЈ;
стезање његово Исп1; страсти његове ЗР; тајне његове ЗЈп;
треперење његово Исп1; у ћутању ЗНп; угађање њему ЗРп;
узнемирено АЕк; укоревање његово ЗГп; уплакано Јос1;
услишавање његово АЕд; утеха њему Јос1; фараоново Мф;
човечије ЗНп
срчаност – оца Ав*
стављање – деце Мф; дијадеме Ас; железних мóра Самп*;
знамења ЖЈ; огња Мф; отрова ЗЈоп; пера у мртву руку ПС; у воду
Мф; у окове Сам1; у тамницу Мф; у храну ЗЈоп; украса Ас; уста
Мф
стадо – давање његово Ен; девствено Јер1*; јаре из њега
Сам1; множење његово ЖЈ; оваца ЗЈп; одлазак у њега СА2; по
 (615)

брдима ЖЈ; по камењу ЖЈ; три брава његова СА2; трчање до

њега Исп1; узимање из њега СА2; храњење његово ЗГп; чување
његово АЕд*, Ен, ЗГп
стајање – анђела Јер1; Ас; знамења МСк; иза жене ЖЈ;
испред Јосп; Мојсејево Мф; на камену МСк; на прозору Ас; на
реци Мф; на тврђави Јер1; над главом Ас; посред људи Јер1; пред
вратима СА1, ЖЈ; пред свештенством ДПс2; пред фараоном Јосп,
Мф; старца Мф; у оканцима прозора Ас; у олтару Јер1
стакленица – говор њен Јос1; дотицање њено Јос1; тражење
њено Јос1; у руци Јос2; шкргутање на њу Јос1*
станац – камен МСк
станиште – града Ен; громова Ен; облака Ен; отаца ЗЈоп;
прелазак у њега ЗЈоп; рајско Ен
старање – за душу ЗР; о сиротима ЖЈ; Рувимово ЗР; са
добротом ЗАп
старац – Египта Мф; из поља Јер1; са скалвигама Мф; стајање
његово Мф; цветање његово Јосп
старешина – виноточаца Јос2; војника Ас; горд Ас; дома
Господњег Јер2; народни Ен; слугу Исп1; Пентефрије Ас;
свештенички ЗСп; Сунчевог града Ас; хлебара Јос2
старешинство – давање његово ЗЗп; примање његово ЗЈоп
Стари завет – од иконе ПСа
старица – Сара СТ
старост – Исп1; Авраамова СТ, СА2, Исп1, СА2; велика
Јос1*; Исакова Ис2, Исп2; Јаковљева Јос1, Јосп; очева СА2;
Сарина СуА; син њен Јосп; слепа Јос1; тело у њој Јосп; у аду
Јосп; укрепљење њено Исп1; чекање њено Јосп
ствар – заслепљење за њима ЗЛп
стварање – Адама Сс; анђела МСд; апостола МСд; арханђела
МСд; бића из небића Ен; Божије Мф, ЗНп; видљивог из
невидљивог Ен; врућине МСк; гадова Ен; Господње ЗНп; детета
СуА, Мф; дома Божијег ЦД; драгог камења СА1; друга Ав;
другог света МСд; Еве АЕд, Сс; живе душе Ен; животиња Сс, Ен,
Мф; жртвеника Мф; звери Сс, Ен, Мф; земље Ен, Ав, ЖЈ, Мф; зла
Јосп; змаја МСд; змије Мф; иконе ПСа; једа ЗР; ковчега Мф;
људског тела Исп1; мира Мф; митре Мф; мора ЖЈ, Мф; мученика
МСд; неба Ен, Ав, ЖЈ, Мф; немира ЗСп; непријатељства ЗСп; од
Адамовог ребра АЕд, Сс; од земље МСд; од палице Мф; од суза
арханђела Михаила СА1; одежди Мф; оружја МСд; осталих бића
Сс, Ен; пламена Сам2; планина Ен; плода Сс, СуА; по угледу на
себе Сс; покоја Сс; потопа Ен; првог човекаСс; према броју ЗНп;
према мери ЗНп; премудрошћу Мф; престола Господњег Ен;
привиђања ЗСп; пророка МСд; птица Сс, Ен, Мф; река Мф; речју
МСд; риба Сс, Ен, Мф; са складом ЗНп; семена Ен; сина СуА;
суда ЗЛп; сунца Ен; свега ЗНп; Светим Духом МСд; светлости
 (616)

Сс, Мф; свећњака Мф; свештенства ЗЛп; таме Мф; твари СА2;
тела ЗНп; телца Мф; траве Ен; угодности ЗИп; учитеља Ав;
херувимâ Мф; човека Сс, Ен, МСд, Мф; чудеса Мф
створ – по земљи МСд; сваки ДПс1; хвала његова ДПс1;
царевање над њима МСд; четворокрили МСд
створитељ – земље Ав; неба Ав
стезање – грла Јосп; срца Исп1
стема – божаствена МСк; крај мора МСк; остављање њено
МСк; скидање њено МСк; уграбљена МСк; узета МСк
стена – адамантска Јер1*; на Јордану АЕд; око Адама АЕд;
пењање на њу Ас; планине Јер1, Јер2; скривање у њима Јер1
стењање – Измаилово СуА*; Јеремијино Јер1; од жеђи СуА*
степеник – пред Господњим престолом Ен
стид – додијавање његово ЖЈ; од вражјих зидова Јос2
стид – покривање његово ЗЛп; пред људима ЗДп
стизање – гласника ЖЈ; дрвета живота Јер1; из раја Јер1
стискање – мишице Исп1; чељусти Сам1, Самп
стихија – морска МСк
стицање – изобиља ЖЈ; књига очинских ЗЛп; мудрости ЗЛп;
простоте ума ЗИп; ризнице ЗИп; са журбом ЗЛп; сласти ЖЈ; у
страху Божијем ЗЛп
сто – царски Јос2
стожер – дрвени Јер2*
стока – давање њено Ав; злостављач њихов ЗЛп; истеривање
њено из раја АЕк; исцељена Мф; напасање њено АЕд, АЕк;
погибељ њена СТ; предаја њена АЕк; Ревекина Ис1; царева Ав;
угинула Мф; чување њено АЕд, АЕк
столник – први Јер2; царев Јер2
стомак – јело у њему ЖЈ; пиће у њему ЖЈ; распознавање
његово ЗНп
стомакоугађање – одавање њему Самп*
стопало – арханђела Михаила МСд, МСк; хватање за њега
МСд, МСк
страдање – Божије Исп1; велико ЖЈ; Вишњег ЗЛп;
Владичино Јосп; вољно Исп1; града Јер2; Египатске земље Мф;
за људски род Исп1; због лепоте Ас; зло ЖЈ; Јовових кћери ЖЈ;
Јовових синова ЖЈ; Јовово ЖЈ; од жена Ас; од мача Мф; од
помора Мф; од похоте Јос1, Јос2, Јосп; ослобађање од њега
ЖЈ;Рувимово ЗР, ЗРп; сина Божијег ЗЛп; трпљење његово ЖЈ; у
жалости Јосп; у младости ЗР, ЗРп; у сну Јосп; Христово Исп1
стража – земљи Ен; на вратима Ас; над песмама Мф; пред
жртвеником Мф; чување њено Ас
стражар – ада Ен; воља њихова ЗСп; млад Ас; на вратима Ас;
на улазу Ас; наоружан Ас; око царског престола Вар*; 18 Ас;
снажан Ас; фараонов Ас
 (617)

стражарење – Авраамово СТ; звери ГА*; Јаковљево Ис1

страна – десна Мф; остајање на њој Мф
странац – Авраамов гост СТ; врата пред њима Ас; погребење
његово Јосп; прибројавање његово СА1; трпеза за њих ЖЈ
странопријемница – Авраамова СТ
страст – нечисте Самп; поруга њима Самп; срца ЗР
страх – Авраамов Ав, СА1, СА2; Адамов АЕд; бабицâ Мф;
боловање од њега Ас; Божији ЦД, ЗР, ЗЈп, ЗНп, ЗВп; велики Ав,
Ас, Јос1, Мф; Енохов Ен; женин Јос2, Мф; иноплеменика Сам1;
мали Јос1; Мелхијев Мх, Мхп; од Бога Ен, Мх, Ис1, ЦД, Јер1,
Мф; од Господа Јос2; од змаја МСд; од морских звери МСд; од
огња МСд; од оптуживања Јос2; од смрти СА1, СА2; ослобађање
од њега МСд; падање са њим Ас; плашење њим Ас; према
Господу ЗСп, ЗНп; свом душом ЗНп; смућивање њим СА2;
ужасавање њим Мф; фараонов Мф; царев Ав
стрела – лет њен Јер1; огњена МСд; Сатанаилове МСд;
уграбљена МСк; узимање њено МСд
стрелац – 50 Ас
стрижење – главе ЖЈ; косе Сам1, Самп; маказама ЖЈ;
Мојсејево Мф; славе Самп
стрмина – животиња у њој ЗР
стршљен – поређење пчеле са њим Ас
стуб – бацање његово на земљу Самп; дом на њему Самп;
мраморни ГА*; облака ЖЈ, Мф; огњени МСд, Мф; палата на
њему Сам2; подметање рамена под њега Самп; поређење молитве
са њим Јер1, Јер2; потресање његово Сам2; почивање на њему
Јер1; соли СТ, ГА
студен – Ен
студенац – седење крај њега Мф
ступа – полагање у њу Јер2
ступица – лав у њој ЖЈ; упадање у њу ЖЈ
субота – улазак душе у човека тада Сс
суд (посуда) – крађа његова Јос2; узимање његово Ис2, Исп2;
царски Јос2; чист Јос2
суд – Божији ЗЛп, ЗДп; Господњи Вар, СА1; давање његово
ЗЈоп; дан његов ЗЛп; до века ЗВп; довођење његово СА1, Со;
душе животиња без њега Ен; жена на њему СА1; људским
душама Ен; позивање на њега ПС; показивање његово Исп1;
праведан Ен, ЗЛп; пресуда његова Со*; рашчлањивање његово
ЗРп; страшан СА1*, Јосп
судија – Авељ СА2; лавље дете Ас; постанак њихов ЗЛп;
суђење његово СА2
суђење – душама СА2; Игорово ПС; Малеково ПС; по новцу
ПС*; по правди ПС*
сужањ – кључар облака Ен; у аду Ен
 (618)

суза – Авраамове ГА, Исп1; арханђела Михаила СА1, СА2;

Асенетине Ас; блато од њих Ас; Варухове Вар; гледање њихово
Исп1; говорење уз њих Јос1; горчине Јос1; грозне Јос2; ђаволове
АЕд, АЕк; заливање њихово очију Јос2; испуњавање његово
земље ЖЈ; истицање њихово Јосп; Јерусалимљана Јер1; Јовове
ЖЈ; Јосифове Јосп; кропљење његово хаљина Јосп; Мелхијева
Мх; наливање њима Јер1*; око пуно њих Ас; омакање земље
њима Мхп; омивање лица њима Јосп; оних који се муче Вар;
отирање њихово Јосп; плач са њима ЖЈ; поређење њено са водом
ЖЈ; проливање њихово Исп1; смакање њима Јосп; стварање
драгог камења од њих СА1, СА2; течење њихово Јосп; умазаност
њима Ас
сумпор – узаврела земља од њега СТ
сунце – блистање његово Јосп; дани његови ЗЛп; долазак
његов на колесницу Ас; гашење његово ЗЛп; гледање његово
ЗВп; горење његово МСд; жега његова Ас; жежење његово МСд;
журба због њега МСд; залазак његов СА1, СА2, Ас, ЖЈ, МСд;
заповедање њему МСк; зрака његова ЖЈ; изгревање његово МСд;
излазак његов Вар, ЖЈ; исушивање његово блата ЗВп; исушивање
његово смећа ЗВп; јежђење његово Ен; клањање његово АЕд, Сс;
колесница његова Ен*; кретање његово Ен; луче његове ЗЈоп; на
глави СА2; на западу СА2; на истоку ЖЈ; невеселост његова Вар;
непрљање његово ЗВп; одагнавање његово смрада ЗВп; отварање
врата њему МСд; откривање његово дана Јер2; паљење његово
МСд; плач његов Вар, СА2; помоћ његова МСд; поредак његов
ЗНп; поређење Авраама са њим СА2; поређење Јова са њим ЖЈ;
поређење лица анђела са њим Ен; поређење лица са њим Мф;
поређење туге и невеселости његове са човеком Вар; поређење
чистих људи са њим ЗВп; праведно ЗЈп; пресветло МСд; пржење
његово МСд; пут његов МСд; путовање звезда са њим Ен;
разгоревање његово МСд; са небеса Ас; светлост његова Ас, Јос2;
сијање његово ЖЈ, Мф; сила светлости његове СА2; сјај његов
ПСа; скидање његово СА2; слање његово МСд; спуштање његово
МСк; стварање његово Ен, Мх, Мхп; тамно МСд; туга његова
Вар; у Израилији ЗЛп; узимање његово црквених кључева Јер1;
узлажење његово на небо СА2; улазак његов у дом Ас; ход његов
Ен; црквени кључеви пред њим Јер2, Јер2; чување његово Ен,
Јер1
Сунчев град – старешина његов Ас
сусрет – Авраама и Свете Тројице СТ, ГА; Авраама и смрти
СА1; Адама и ђавола АЕд, АЕк; Адама и Еве АЕд, АЕк;
арханђела Михаила са Сатанаилом МСк; браће Јос1; Венијамина
и Јакова Јос1; Господа Бога и арханђела Михаила МСд; излазак у
њега Ас, МСд; Једреја и девојке Ис1; Јосифа и оца Јос1, Јос2;
Мелхија и Седека Мхп; на мору МСк; на првом небу МСд; на
 (619)

путу Самп; са звери СА1*; са лавом Сам1, Сам2, Самп; у ноћи

СА1*
сустизање – дворјана Јос1*
сушење – дрвећа Мф

таблица – глинена Мф; давање њено Мф; камена Мф; узета

Мф
таваница – златна Ас; одаје Ас
тагма – арханђела Гаврила МСк; војвода њихов МСк; десет
МСк; друга МСк; са дванаест легиона МСк; узимање њено МСк
тајанственост – Христова Јер2
тајна – Божија Јер1, Ас, Божија ЗЈп; виђење њено Јер1;
извешће о њима ЗЛп; изрицање њено СА2; људска ЗЈп; небеске
Вар, СА1, Јер1; појава њена ЗЈп; предавање њихово Јер1;
проповедање њихово ЗЛп; срца ЗЈп; чување њено АЕд
тајност – довођење у њој ЦД; причање њено ДПс1; скривање
у њој Јос1
тама – адска МСд; бирање њено ЗЛп; вечна СА1, МСд;
врзање у њу СА1; избављење из ње ЗЈоп; на земљи Ен; названа
светлошћу ЗГп; настајање њено Јосп; од шестог до деветог часа
ЗЛп; одношење њено ЗЛп; по земљи ЗЛп; преисподња СА1;
призивање њено Ас; пријатељ њен ЖЈ; разлучење њено Вар, ЗНп;
са небеса ЗЛп; Сатанаило отуд МСк; слање њено Мф; стварање
њено Мф; узлажење из ње СА2; хођење у њој ЗАп
тамјан – Адамово тело АЕк; из раја АЕд, АЕк; кађење њим
АЕк, ЖЈ; у рукама ЗЛп
тамјаница – давање њено ЖЈ
тамница – Ен; бацање у њу Со, ЗЈоп; врзање у њу Ас, Јос1,
Јос2; извођење из ње Јер2, Ас, Јос1, Мф; Јосиф Прекрасни у њој
Мф, ЗЈоп; лежање у њој Мф; Мојсеј у њој Мф; одлазак у њу Мф;
провођење у њој Мф; предавање њој ДПс2, Јосп; пуштање из ње
Мф; смештање у њу Јер2, ЗЈоп; стављање у њу Мф; стражар њен
ЗЈоп; три дана у њој Со; усељење у њу Јосп; храњење у њој Мф
тамничар – извођење његово Јос2
тас – пре рођења Ен; припремање његово Ен
таст – Давидов ЦД; Мојсејев Мф; Рагуил Мадијамски Мф;
сам себи ГА
твар – Ен; Господња Ен; духови у њој ЗР; познавање њено
ЗНп; сведржитељ њен Јер1, Јер2; стварање њено СА2
Творац – Мх; земље Ис1*, МСд; неба Мхп, Ис1*, МСд;
слављење његово Ен
творење – двоструко ЗИп; рукама ЗИп
тврђава – града Јер1
телац – клањање њему Мф; потирање његово траве ЗГп;
створен Мф
 (620)

теле – догоњење његово СА2; за жртвовање СТ; једење њега

СА2; клање његово СТ, ГА; крв његова ЗЛп; на олтару ЖЈ;
оживљавање његово СТ, ГА; приношење његово ЖЈ; сисање
његово ГА; утовљено ГА
тело – Авељево АЕд; Авраам је оно СА2; Авраамово СА1,
СА2; Адамово АЕд; Асенетино Ас; Бог који га носи Исп2; ваши
на њему Мф; велико СА1; враћање његово у земљу Мф; Господ
са њим СА1; дељење душе од њега Јос2; детета Исп2; доњи део
његов ЗЛп; дух живота у њему Мф; Евино АЕд; жиле његове
Јосп; за здравље ЗНп; изједање његово жалошћу Јосп; излазак из
њега СА2, Јер1; измождено Јосп, ЗСп; изнемоћало Јосп;
испуњавање његово црвима ЖЈ; Јеремијино Јер1; Јовово ЖЈ;
Јосифово Јосп; Јудино ЗЈп; казна његова ЗЈп; клањање њему
АЕд*; крепко ЖЈ, Сам1; људско Сс, Јосп; мртво Јер2; на
жртвенику Јер2; немешање њим ЦД; непокопано ЖЈ; ношење
његово Јосп; обгрљено Јосп; овнујско Вар; од Девице ЗСп; од
земље Сс; одевање његово божаством Исп2; одевање њим ЗСп;
одећа на њему ЖЈ; омивање његово АЕд; отрзање душе од њега
ЗДп; погребење његово Јер1; помоћник њему МСк; постанак
његов Исп1; почивање у њему Јер1; предаја његова ЖЈ;
прекривено плаштаницом АЕд; преливање његово АЕд;
приближавање његово гробу ЖЈ; примање његово ЗСп; природа
његова Јосп; пропадање његово ЗЈп; разлучење од њега СА2, ЗЗп;
распаљивање његово ЗЈп; сажизање његово ЖЈ; Самсоново Сам1;
састав његов Јосп; седење око њега Јер1; силно ЗЈп, Сам1; слање
његово ЗЛп; спаљивање његово Мф; стварање његово ЗНп;
страдање на њему ЖЈ; у гресима ЗЈп; у гробу Исп1; у ђавољим
рукама ЖЈ; у рају АЕд; у старости Јосп; ужас његов ЗСп;
узлажење са њим на небеса СА2; улазак душе у њега Јер1, Јер2;
умирање његово ЗГп; усмрђено Мф; устрептало Ас; фараоново
Мф; Христово Исп1, Исп2, Јосп; цветање његово ЗСп; црви на
њему ЖЈ; чишћење његово ЗАп; чување његово АЕк
терање – детета СуА; жене СуА; мужа ДПс2; у гроб Јос1
тескоба – узлажење из ње СА2; узлажење њено у
пространство СА2
течење – воде Мф; ка дну ЖЈ; меда Мф; млека Мф; реке ЖЈ;
суза Јосп
тешење – анђелово ЗАп; душе ЗАп; у вечном животу ЗАп
тимпан – давање његово ЖЈ; свирање у њих Ен; стварање
њихово ЦД
тиса – висина њена Мф
тишина – наступање њено МСд
тло – поређење његово са блатом Ас
тма – 12 МСк
 (621)

товар – Венијаминов Јос1; претраживање његово Јос1; чаша у

њему Јос1
товарење – идола Ав; на магарца Ав
тољење – жеђи Сам2
тоњење – магарца Ав*; у глиб Ав*
торба – преко рамена ЖЈ; Сатанина ЖЈ
точак – у блату Со; уседање њихово Со
точење – источника Јосп
трава – без раста Мф; земаљска ЗГп; једење њено Мх; као
храна; поједена Јос1*; потирање њено ЗГп; стварање њено Ен;
целован АЕк
траг – губљење његово Мф; духова преласних ЗНп; тамнични
Мф
тражење – грехова СА2; жене Ис1; по земљи МСк; по мору
МСк; праведне душе СА2; рока Самп; Сатанаила МСк; хлеба ЖЈ;
хране ЗИп
трајање – неправде ЗЛп
трапеза – Господња ЗЛп; дељење њено ЗЛп
трежњење – из сна Самп; од вина Сам1, Самп; Самсоново
Сам1, Самп
трезвеност – завет о њој ЗАп
трен – ока МСд
треперење – земље МСд; крилима МСд; срца Исп1
трепет – Енохов Ен
трешење – бездана МСд
трг – дете на њему Самп*; играње на њему Самп*
тргање – ноктима Јосп; одеће Јосп
трговац – враћање њихово Јосп; египатски Јос1; продаја
његова огртача Со; путовање њихово Јосп; рукавица Со
трговина – путовање у њу ЖЈ
трзање – Исаково Ис1; хаљина Јосп
трње – из дланова АЕд, АЕк; плевљење његово Мф; плод
његов АЕк
трозуб – дрвени Јер2*; растрзање њим Јер2*
трпање – у јаму Јос2
трпеза – СТ, ГА, Ис1, СА1; египатских богова Ас; за удовице
ЖЈ; једење са ње Ас; мед на њој Ас; начињене ЖЈ; огањ са ње Ас;
50 ЖЈ; поређење уста ђаволових са њом МСд; постављена Ас,
ЖЈ; пуњена хлебом ЖЈ; са храном ЖЈ; 30 ЖЈ
трпљење – врелине МСд; гнева МСд; зла ЖЈ; Јовово ЖЈ; од
страдања ЖЈ; провођење у њему Ен; седам година ЖЈ; смрада ЖЈ;
у болести ЖЈ; у ранама ЖЈ; у црвима ЖЈ
трска – густиш њен Ас; држање њено СА2; Енохово писање
њом Ен; златна СА2; скривање у њој Ас; у руци СА2
 (622)

труба – звук њен Јер1, Јер2, Мф; осмогласна Со; рожана

ДПс2; свирање у њу ДПс2; стварање њено ЦД; трубљење њено
МСд; трубљење у њу Со
трубљење – анђела Јер2; арханђела Јер1, Јер2*; арханђела
Михаила МСд; на самрти Со; ратника Мф; треће Со*; трубе МСд;
у трубу осмогласну Со
труд – велики Сам2; жеђ од њега Сам2, Самп; руку својих Ен;
сваког дана Јер1, Јер2
трудољубац – Исахар ЗИп
трулеж – премазивање њом Мф; смрти СА2
трус – у граду Мхп
трчање – брзо Ас; до стада Исп1; Јеремијино Јер1; Јосифово
Јос2
туга – Адамова АЕд; боловање од ње Ас; градитеља
Вавилонске куле Вар; због немања деце Сам1; Јерусалимљана
Јер1, Јер2; љута Вар*; Манојева Сам1; огртање њом Јосп; очева
Ав; претварање у њу ЗЈоп; разгоревање њено Јосп; скривање
њено ЗАп; увођење у њу Јосп; угашена Јосп
туговање – Завулоново ЗЗп
тулица – узимање њено Ис2, Исп2
тумач – као зло ЗВп; мач ЗВп; постања Исп1
тумачење – сна Јос1, Јосп, Мф
туч – вериге са њим Самп*
туча (град) – претња њом Вар
туча (ударање) – Вар; Исака СуА; почетак њен Мф
тучење – Јосифово ЗЈоп; по Исусовој глави Исп1
ћутање – језика Ен; Мелхијево Мхп; посета у њему ЗВп; срца
ЗНп; усана Ен; чињење у њему ЗНп
убијање – винограда Мф; војника Сам2; врагова ЗАп;
врачевих синова Мф; градом Мф; грађана Мф; деце ЖЈ; дрвеном
пилом Јер2; дрвећа Мф; жабе ЦД; због заповести ЗЛп; звери ЗГп;
иноплеменикâ Сам2; камењем Јер1, Јер2, ЗЈоп; лава ЗГп, Сам1,
Самп; лукавством Самп; магарећом кости Сам2; магарећом
чељушћу Сам1; мачем Јер2*, ЗЈоп; младенаца Мф; оружјем Мф;
преступника Мф; пророка ДПс2, Јосп; разбојника Јос1; слугу
Со*; у боју ДПс2; Уријино ДПс2
убиство – Авељево АЕд, Вар*; Амиморово ЗЛп; брата Јос1,
Јос2, Јосп; детета Мф; Египћанина Мф; мужа Јос1; навођење на
њега ЗСп; одупирање њему Јер2; оца Ас; Сихемово ЗЛп; у
пустињи СА2; угледање на њега ЗВп; царево Мф
убица – поздрав њима Јос1
убоштво – клицање њихово Исп2; предаја њихова СА1; тужно
ЗЈп
 (623)

убрајање – у грех ЗЈоп

убрус – на глави Ас; пред ногама Јосп; простирање његово
Јосп; сатников Јосп; скидање његово Јосп; узимање његово Ас
увијање – врпцама Ис2; јарећим кожицама Ис2; мишица Ис2;
тврдо Ис2
увођење – праведника Јер1; слепца ЗРп; у ад Јосп; у високо
место Јер1; у жалост Јосп; у живот ЖЈ; у јаму ЗРп; у Јерусалим
Јер1; у метеж ЗСп; у палату Јос1; у рај СА2; у старост Јосп
увреда – Ен; отпуштање са њом Ас; укоревање њима ЗЈоп;
упућивање њихово ЗИп
угађање – дух његов ЗР; срцу ЗРп
угарак – доношење његово плода СТ, ГА; залива њихово СТ,
ГА; израстање његово ГА; оживљавање његово СТ, ГА; три
њихСТ, ГА; цветање његово СТ, ГА
угинулост – камила Мф; оваца Мф; стоке Мф
угледање – на грлицу Јос2; на Каина ЗВп; на мржњу ЗВп; на
Самсонову клонулост Самп; орла на врану Јер1; убиством ЗВп
угљевље – зажарено ГА*
уговор – записивање његово ПС; на плочи АЕк; са ђаволом
АЕд, АЕк
угодник – Божији Јер1; Господњи ЖЈ; ђавољи ЗВп; Јов ЖЈ;
син његов ЗЛп
угодност – стварање њено ЗИп
уд – изнемоглост њихова Ас; испуњени црвима ЖЈ;
раслабљеност њихова Ас
удаљавање – од страха Божијег ЗЈп; у весељу ЗЈп
удаљеност – до реке СТ
ударање – иза уха Ас; Исаково Ис1; камењем Јер1, Ас;
крилима Вар*; Лотово ГА; мачем МСд, МСк; по глави МСд; прса
Ас; руком Јос2; у око ЦД; у прса ГА; у чашу Јос2
удовица – Ен, ЦД; давање њима ЖЈ; заступник њихов ЖЈ;
окупљање њихово ЖЈ; отпевавање њихово ЖЈ; подизање њихово
ЖЈ; раздавање њима ЖЈ; трпеза за њих ЖЈ; у цимбал ДПс2
ужас – Ис2, Исп2; Авраамов СА1; велики Јер1; задешава
Авимелеха Јер2; наношење његово Јер2; напад његов Јер1; од
смрти СА1; скидање његово Јер2; склањање његово Јер1; тела
ЗСп
ужасавање – велможа Мф; женино Јос2; сном Мф; фараоново
Мф
уже – железно Мф, Сам1; на небесима Ен; на Самсону Сам1;
опасивање његово Ас; отпојасавање његово Ас; привезивање њим
Мф
уза – дрешење њихово ЗЈоп; заробљеност њима Сам1; кидање
њихово Самп; ослобађање из њих ЗЈоп; примање њено Исп1
 (624)

узаврелост – земље СТ, ГА; од лоја ГА; од огња ГА; од

сумпора СТ
узвраћање – злом Јосп
уздавање – весеља МСд; радости МСд; славе МСд; хвале МСд
уздање – у силу МСд; у ум МСд
уздах – Адамов АЕд, АЕк; Асенетин Ас; велики Ас; Јосифов
Јос1, ЗЈоп; оних који се муче Вар; Мелхијев Мх, Мхп; уздисање
уз њега Ас
узде – златне Ас
уздисање – од бола Јосп; са уздахом Ас; са плачем Ас
уздржавање – као сапутница Самп; од јела ЗАп; пред
старијим ЗДп
узглавље – Енохово Ен
узимање – Авраама СА2; Агаре СуА; Адама АЕд, АЕк; без
правде ЗЈоп; белега Со; бисера Со; благослова Мф; блата МСд,
ЗНп; богатства ЖЈ; богова Ас; брава СА2; бритве Мхп; Варуха
Вар; ватре Мхп, Ис1; вечере Ас; вина СТ, Мх, Мхп; власи ЖЈ;
вође Сам2; волова АЕд, АЕк; глинене таблице Мф; делова раја
АЕд; детета Вар, ГА, СуА; деце Мф; драгог камења Со; душе
АЕк, ЖЈ, Мф; Еве АЕд, АЕк; Еноха Ен; жене Со, ЖЈ, Мф, Сам2;
живота Исп1, ЗЈоп; жртава Асза главу Ас; за жену Ав; за мужа
СуА; за руку Ис1, Јер1, Ас, Мф; залога ЖЈ; земљино Мф; злата
Со, Јос1; знамења Мф; идола Ав; из воде Мф; из раја АЕд; из
руку Мф; иметка СА1; камена ЦД, Ас, МСд; камиле Ис1*;
ковчежића Мф; коња Ис1*, Јос1; корпе Јер1, Јер2; костију ЖЈ;
лишћа АЕд; лука Ис2, МСд; луча СА2; магарета Мхп; мача МСд,
МСк, Мф, ЗДп; мазге Ис1*; меда Сам1; меса Ас; мужева СТ; на
превару Мф; награде Јосп, Самп; ногу СА1; ножа Ис1, Исп1; од
рајског дрвета АЕк; одежде МСк; одеће Мхп, Ас, Сам1; окриља
Вар; оружја ЦД; палице Мф; плодова ГА; плоче АЕк; плуга Мф;
посуде Ас; првенства Мф; престола ЦД; прутева АЕд; рајског
воћа АЕк; рала Мф; рибе Ас; рукописања АЕд, АЕк; са земље
Исп1; Саре Ав; сасуда Јер1; свита Мх; слугу ЖЈ; ствари Мхп;
стеме МСк; стрела МСд; суда Ис2; тагме МСк; тела Адамовог
АЕд, АЕк; тела Евиног АЕд; тулице Ис2; у рату Со; у руке ЦД;
убруса Ас; угарка СТ; хлеба СТ, Мх, Мхп, ЖЈ; хране Ас; царице
Со; цитре ЖЈ; чаше Јосп
узјахивање – коња Со*, Мф
узлажење – Авраамово СА2; анђелово Сам1, Сам2; арханђела
Михаила СА1, СА2; Варухово Вар; Господа Јер1; Господа Бога
МСк; Енохово Ен; из низине СА2; из таме СА2; из тескобе СА2;
ка Богу Мф; ка Господу ЖЈ; Мојсејево Мф; на висину СА2, МСк;
на [Маслинову] Гору Мф; на небо Вар, Ен, СА1, СА2, Јер1, Ас,
Јосп, Сам1, Сам2; на престо МСк; огњених кола Ас; од истока до
 (625)

запада ПСа; Сатанино ЖЈ; сунца СА2; у палату Ас; у светлост

СА2; у пространство СА2; Христово Јосп; Царево ПСа
узлетање – анђела Самп; Валаамово Мф; на колесници ЖЈ; на
небеса Самп; орла Мф
узнемиреност – деце Мф
узношење – Авраама СА1; арханђела Михаила СА1; Бога ЗВп;
Варуха Вар; деце ЖЈ; душе Јер2; Еноха Ен; жртве Исп1; изнад
себе ЗЈоп; на крст Јосп; на небеса Вар, Ен, СА1, ЖЈ; над
племеном ЗСп; са презиром ЗЈоп; Христа Јосп
узраст – детета Исп2
узрок – похоте ЗЈп
ујак – Валан Мф; одлазак њему Мф
ујед – зуби Јосп
ујед – звери Мф
указивање – милости ЗЈоп; на два пута ЗАп; на почетку ЗЛп;
на пророке ЗВп; на силу Божију Мф; на храброст Божију Мф; по
реду ЗВп; почасти Јос1
уклањање – од зависти ЗСп; од надмености ЗСп; од преваре
Јосп; од преласног духа ЗВп; ума ЗВп
укоревање – ближњег Ен; браћа у њему ЗЛп; дела ЗАп; до
душе ЗВп; Исуса Исп1; лица Господњег Ен; лица човечијег Ен;
мисли ЗАп; праведног мужа ЗВп; савести ЗР; срца ЗГп; твари Ен;
увредама ЗЈоп
украс – главе ЖЈ; на врату Ас; од драгог камена Ас; са
именима египатских богова Ас; свадбени Ас, ЗЈп
украшавање – Асенетино Ас; главе ЗР; дома Ас; душе Јосп;
лица Јосп, ЗР; смрти СА2
укрепљење – старости Исп1
укроп – спремање његово СТ
укус – за дисање ЗРп; за снагу ваздуха ЗРп; од духа мириса ЗР
укућанин – Енохови Ен
улагање – душе ЗНп
улаз – стражари на њему Ас
улазак – Авраамов ГА, Ав, СА1; Адамов АЕд; Варухов Вар;
воде у рај Вар; војске у град Јер1; Давидов ЦД; душе у тело Јер1,
Јер2; ђавола у рај АЕд; Евин АЕд, АЕк; жабâ Мф; јарости ЗИп;
јела у уста ЖЈ; корабље у море ДПс1*; кроз небеска врата Вар;
људи на небо Вар; магарчев у блато Ав*; Мелхијев Мх; мржње у
срце Јос1; на друго небо ЗЛп; пића у уста ЖЈ; под рајско дрво
АЕд, АЕк; речи у уши Божије Вар; Ситов АЕд; суза у уши Божије
Вар; сунца у дом Ас; у воду АЕд; у волујницу Мх; у гору ГА,
Сам2; у град ЖЈ, Мф; у двор Ас; у дом оца Ревекиног Ис1; у
ложницу Ас; у мисао ЗИп; у одају Ас; у олтар Јер1; у палату Ас,
Јос1, Јос2; у Таворску Гору Мх; у утробу Мф; у уши Божије Вар;
 (626)

у Халдејску земљу Ав; у храмове Мф; у царство ЦД, Јос1; у

цркву Со, Јер2
уливање – вина Јос2; у суд Јос2
улов – Ис2; једење његово Исп2
уље – изливање његово на главу ЦД; маслиново АЕд; мноштво
његово Ис2, Исп2; помазање њим Мф ЗЛп; поређење његово са
светлошћу Ен; поређење његово са сунчевом лучом Ен;
преобилно Ас; свето ЗЛп; свештање њим Мф; сисање његово Мф;
у камену Мф
ум – Божији Јос2; ђавољи МСд; живот у њему ЗИп;
заслепљење његово ЗДп; зрео Јос2; изневеравање његово ЗР;
људски Сс, Со, ЖЈ; мисао у њему ЗВп; од брзине анђелске Сс;
пометња његова Ав; помисао у њему ЖЈ; помрачење његово
Исп2, ЗР, ЗРп; помрачење њим ЗДп; простота његова ЗИп;
развраћање његово ЗЈп; ситост његова ЗЈп; слепило његово ЗСп;
смућивање његово Јос2, ЖЈ, ЗЈп, ЗЗп; стварање њим ЦД; уздање у
њега МСд; уклањање његово ЗВп; управљање његово ЗГп;
чистота његова ЗЛп; човечији ЗНп, ЗВп
умешност – Ен
умивање – водом Ас; водом живота Ас; лица Ас
умиваоник – доношење његово СА1; узимање његово СА1;
уливање воде у њега ГА*
умирање – љутом смрћу ГА; месеца Вар; на рукама Јос1; од
глади Јос1*, Мф; од жеђи СТ; од змије СА2; од коња СА2; од
огња СА2; од мóре Мф; поређење његово са женама Ас; синова
ЗЗп; тела ЗГп; у јаслама ЖЈ
умиривање – лавова Мф
умножавање – анђела МСд; безакоња Јос1; грехова Јер1, Јер2;
Јевреја Мф; кедрова ЗСп; људи Мф; светиња ЗЛп; семена ГА,
СуА; у разуму ЗЛп
умор – путников СА1; Самсонов Сам1
уморство – брата Јос2
унижавање – главе змајеве ЗАп; са мирноћом ЗАп
уништавање – зла ЗАп; иметка ЗЗп; поретка ЗНп; Сатанино
ЖЈ
уништење – Гоморе СА1; деце ПС; духа мржње ЗГп; Содома
СА1
уношење – гневне мисли ЗЈп; у корабљу Со; царице Со
унук – Јовов ЖЈ
унутрашњост – Рувимова ЗР
упадање – лава у ступицу ЖЈ; птица у руке ЖЈ; у безакоње ЗР;
у грех ЗАп; у жалост ЖЈ
уписивање – војника Мф; врачева Мф; на камену Мф; у света
писања ЗВп; у паримију Мф; храбрости Мф
уплитање – три дрвета СТ
 (627)

уподобљавање – побожности Самп; Сатанаилу ЗЛп

упознавање – срца ЖЈ; у губавости ЗЈп
управитељ – душе ЗВп; невидљивих сила МСд
управљање – Авраамово СА2; злим духовима ЗСп; ка спасу
ЗГп; мудрошћу Со*; по природи ЗНп; поређење његово са
војником Со*; ума ЗГп
управник – дома Ас
упрезање – коња Ас; у колесницу Ас
упропашћивање – женино ЖЈ; због лукавства ЗЈп; семена ЗЈп
упутство – Божије Јер1; чување његово Јер1
упућивање – слова ЗРп, ЗСп; увреда ЗИп
упуштање – у работу Јос2
урачунавање – Господње ЗВп; греха ЗВп
урвиште – ка вечној тами СА1
урезивање – имена Ас; по гривнама Ас; по драгом камењу Ас
усахнуће – воде ЗЛп
уседање – точка на точак Со
усељење – духа нечастивог ЦД; речи Божије Исп1; у Девицу
Исп1; у тамницу Јосп
усклик – Јаковљев Јос1; плач са њим Јос1
ускрснуће – Авраамових синова СА2; без маштања Јосп; без
привида Јосп; без пропадљивости Јосп; Варухово Вар*; из гроба
ЗСп; из мртвих Јосп, ЗЈоп; сваког тела СА2; седам хиљадите
године СА2
услишење – молитве Јер1
усмрделост – тела Мф
усна – бљување њихово отрова Јер2; лажљиве Јер2; ћутање
њихово Ен
уснуће – Асирово ЗАп; Завулоново ЗЗп; Јосифово ЗЈоп;
Левијево ЗЛп; Симеоново ЗСп; у сну ЗАп, ЗЈоп
успех – без њега ЦД
успомена – остајање без ње ЖЈ
уста – апостолâ ЗЛп; глас Божији из њих Јер1; Господња Ен,
Сс, Јер1; ђаволова Ас, МСд; Евина АЕд; Енохова Ен; звери ЗГп;
Исаијина Иса; јело у њима ЖЈ; Јеремијина Јер1; кротост у њима
Ен; мед из њих Ас; месо у њима ЗР, ЗРп; милост у њима Ен;
непроналажење њихово Мф; неузимање ничега у њих Сам2; огањ
из њих Ен; оскврњена Ас; отварање њихово АЕд, Ен, Исп1, ЦД,
Ас; пиће у њима ЖЈ; поређење њихово са трпезом МСд; пророчка
Јосп; радосна Јосп; речи њихове ЗДп; сипање песка у њих ЖЈ;
учење њихово ЗАп; човечија ЗНп; чување њихово ЗЈп
устајање – Авраамово Ав; вољеног мужа ЗВп; Исаково СА1,
СА2; мртвих ЗСп; на ноге Ас; пред Господом ЗВп; Рувимово ЗР;
Самсоново Сам1, Самп; Соломоново ДПс1*; у поноћ СА1; у
последње време ЗВп; ујутро Сам1, Самп
 (628)

установљење – отаца Ен; прадедова Ен

устремљење – звери ЗЈоп
устрепталост – тела Ас
усхођење – без посрнућа Исп1; на небо Исп1
утаја – речи Ен
утапање – у рову Мф
утврда – града ЗЈп
утврђење – земље ЗНп; мора ЗНп
утврђивање – душе ДПс1*, ЦД; земље Јер2; изнад вода Јер2
утеха – говорење њено ЗЈоп; добијена Јосп; Јосифу ЗЈоп; срцу
Јос1
уторак – Сс
утроба – Авраамова ГА; близанци у њој ЗЈп; вољена Јосп;
горућа Јосп; дете у њој СуА; жабе у њој Мф; жене ЖЈ; за здравље
ЗНп; за распознавање стомака ЗНп; змајева Вар; Јаковљева Јосп;
крекетање у њој Мф; мајке фараонове Мф; незаситост њена ЗР,
ЗРп; несрећна ЖЈ; пакост у њој ЦД; плод њен СА2; премећућа
Јосп; рука у њој ЗЈп; Самсонове мајке Сам2; Сарина СуА;
стварање у њој Мф
утрчавање – младића Ас
ухо – говорење на њега ПС; говорење у њега ЗВп; Господње
Вар; давање њихово Ен; лево Ас; ударање њега Ас
ученик – Господњи Исп1; крађа њихова Јосп; поражен ЖЈ;
седамдесет ЗСп; старији ЖЈ; Христов Јосп
учење – Авраама Ав, СуА; везивање за њега ЗЛп; гатању
Сам1, Самп*; гневу ЗГп; давање његово ЗРп; за три дана Мф;
завет његов ЗВп; истина Исп2; клевети ЗГп; летења Мф; народа
Мф; настајање његово ЗР; о љубави Исп1; о речима Божијим Ав;
о свештенству ЗЛп; презирање његово ЗЈп; синова Мф; стварања
Христово Исп2; у име Оца и Сина и Светога Духа ЗЈоп; уста ЗАп;
чудеса Мф
учествовање – срца ЗНп; у ћутању ЗНп
учитељ – Авраамов Ав; Енох СА2; небески СА2; праведни
СА2; стварање његово Ав
учитељство – о Исусу Христу ЗЛп
ушкопљеник – два Јосп; тумачење сна њему Јосп; у тамници
Јосп; фараонов Јосп

фараон – бацање његово деце Мф; болестан Ас; велможе око

њега Мф; виђење његово сна Мф; гнев његов Мф; дом његов Мф;
душа његова Мф; житничар његов Јос1*; земља његова Јос1; зет
његов Јос1; јарост према њему Мф; крило његово Мф; кћи његова
Мф; мајка његова Мф; мач његов Мф; мудрац његов Јос1; на
престолу Мф; оплакивање његово Ас; пехарник његов Јос1;
полагање његово венца Ас; приређивање његово пира Ас;
 (629)

приређивање његово свадбе Ас; проливање његово крви деце

Мф; ране послате на њега Мф; рука његова Мф; сазивање његово
бољара Ас; сан његов Јос1; син његов Ас, Јосп; слуга његов Мф;
смрт његова Ас; срце његово Мф; ставилац његов Јос1; стајање
пред њим Мф; стражар његов Ас; страх његов Мф; тело његово
Мф; ударање ранама на њега Мф; ушкопљеници његови Јосп;
фарисеј – јеврејски Јосп; шкргутање његово Јосп
феникс – Вар, Ен
финик – радовање њему Ас

хаљина – багреница ЖЈ*; бачене Јос2; за оплакивање Ас;

збацивање њихово ЖЈ; златне ЖЈ; изаткана визоном Ас; изаткана
златом Ас; Исавове Исп2; Јосифове Јос1, Јос2, ЗЈоп; крваве Јос1,
Јос2; лепе Исп2; мењање њихово Јос2; на земљи ЖЈ; на
планинама Јос2; нађене Јос2; накропљене сузама Јосп; натопљене
крвљу Јосп; нова Ас; ношење њихово ЖЈ; облачење њихово Ас;
огртање њихово Јосп; одаја за њих Ас; одевање у њих Ен;
опточене златом Ас; парање њихово Јос2; пастирске Јосп;
раздирање њихово Јер1*, Јер2; раздрте Јос2, ЖЈ; растрзање
њихово Јер1, Јер2; светла Ас; свлачење њихово Јосп, ЗЈоп;
скидање њихово Јос2; скут њихов Вар*; сребрне ЖЈ; стрзане
Јосп; у руци Јос2; хватање за њих Јос2; царска ЖЈ*; црвена Ас;
црна Ас
хартија – доношење њено Јер1; за књиге Ен; са небеса Ен
хвала – арханђелу Михаилу МСд; приношење њено ЗЛп, ЗГп;
уздавање њено МСд
хваљење – бешчашћем ЗЈп; Бога ЗГп; Господа Ен, ДПс1, ЦД;
дрскости ЗГп; духом гордости ЗРп; законопреступника Јер1;
мудраца Самп*; разглашавање његово ЦД; рђавошћу ЗАп;
Самсона Самп*; царево Јер1
хватање – за косу Јос1; за ногу Јос2, Јосп, МСк; за одежду
МСд; за плећа Со; за реп Мф; за руку МСд; за свиту ЗЈоп; за
стопало МСд; за хаљине Јос2; змије Мф; Исуса Христа Јосп;
Јосифово Јосп; људи СА1; Мојсејево Мф; немилосрдно Јосп;
посред стопала МСк; Псалтира ЦД; риба ЦД; Сотонино МСк;
Христово ЗСп; цара Со; царице Со
херувим – Ен; ношење њихово књига СА2; омивање њихово
тела АЕд; полагање њихово тела АЕд; престо од њих МСк;
рамена њихова АЕд; свети МСд; силазак на њима АЕд; створен
Мф; четворокрили МСд
хитање – Јаковљево Јос2; оца Јос2; са журбом Јос2; са
радошћу Јос2; сину Јос2; Симфорино Мф
хлад – над главом МСк
хлеб – Ен; благословен Ас; власи за њега ЖЈ; гладном Ен;
давање његово СуА, ЖЈ; дељење његово Ис1; доношење његово
 (630)

ЖЈ; живота Ас; загорео ЖЈ; испрошен ЖЈ; једење његово ГА*,
Ис1, Ас, ЖЈ, Мф; комад њега ЖЈ; натапање његово Јер2; небески
Јер1*; непотребан Ен; нераспадљив Ас; окушање његово СТ, ГА,
Ас, ЗР; оскудица његова СТ, Ис1; прошење његово ЖЈ; резање
његово ЖЈ; слање његово ЖЈ; сребрница за њега ЖЈ; тражење
његово ЖЈ; три ЖЈ; трпеза са њим ЖЈ; угушивања Ас; у рукама
Ис2, Исп2; узимање његово Мх, Мхп, ГА, ЖЈ; храњење њим ЗЛп;
чист ЖЈ
хлебар – старешина његов Јос2
хлеборезац – 50 ЖЈ
ходање – босог ЖЈ; обалом реке Мф; по блату ЖЈ; по земљи
Јосп; по туђем безакоњу ЗНп; Христово Јосп
хођење – по доброти душе ЗИп; по закону ЗЈоп; са страхом
Божијим ЗР; у истини ЗАп; у простоти срца ЗР; у тами ЗАп
хор – Господњи ЗЛп; слуга његов ЗЛп
храброст – Божија Мф; Давидова ЦД; помагање у њој ЗЈп;
поседовање њено ЗР; силна Мф; указивање на њу Мф; уписана
Мф; царева Мф
храм – деца по њима Мф; добар Ен; закључавање у њима Мф;
идолски ЖЈ; испуњавање његово светлошћу Мф; јеврејски Мф;
нилонифе на њима Мф; одлазак из њега Ас; одлазак у њега ЖЈ;
откривање њихово Мф; пењање на њих Мф; разарање његово ЖЈ;
рђав Ен; сахрана у њему ЖЈ; скровит Мф; телесни Јер1; улазак у
њих Мф; царски Јос2
храна – аду ЗВп; бацање њено Ас; глад од ње Јосп; давање
њено Ис2, Ав, ЗЛп; Египћанима Мф; живота ЗАп; за Једреја Ис1;
за пчеле Ас; за стоку Ис1; земаљска Ен; изобилна Ен; нарастање
њено ЗР; насићивање њом ЖЈ; од дрвета живота ЗЛп; од
скакаваца Мф; одношење њено Ис2; отров у њој ЗЈоп;
постављање њено СА1; постанак њен ЗВп; пуњена отровом ЗЈоп;
различита ЗИп; рајска Ас; састојци крепости у њој ЗР; Сатани
ЗНп; свакојака ЖЈ; светима ЗЛп; сиротима ЖЈ; телесна Јер1*;
тражење њено ЗИп; узимање њено Ас, Јос1
хранилница – од неба до земље Вар
храњење – вином ЗЛп; ма`ном Мф; Мојсеја Мф; мужа ЖЈ;
ноћу ЗГп; птицама Мф; са иноплеменицима Самп*; Самсоново
Самп*; светим причешћем ЗЛп; стада ЗГп; у Светињи над
светињама ЗЛп; у цркви ЗЛп; хлебом ЗЛп
хришћанин – на светом крштењу ЗЛп; помазање њихово ЗЛп;
служба њима Исп2; спасење њихово ДПс1*
хром – давање њима ЖЈ; подизање њихово ЖЈ; проходавање
његово Јосп; раздавање њима ЖЈ
хтење – Владичино Исп1; у Израиљу ЗЛп
хулник – постанак његов Јос1
 (631)

хуљење – Господа ЗВп; на Бога Јос1; на дела ближњих ЗИп; на

истину ЗГп; свим народима ЗЛп

цар – Авимелех Мф; агарски Мф; Амон Јер2; болест његова

Мф; брат његов Со; буђење Мф; вавилонски Вар, Јер2; васељене
Ас; велики Исп1, Јосп; већници његови Мф; властелин његов
Јосп; вољење његово ЖЈ; глава његова Мф; Давид ДПс1, ПС, ЦД,
Со; двор његов Јос1*; дом његов Мф; Евије Мф; евнух са њим
Мф; египатски Исп2, Јосп; Ереком Мф; задавање смрти њему Со;
закони њихови Мф; заробљавање његово Со; земаљски Ен, ЖЈ,
Мф; земље Јосп, ЗЈоп; идумејски Јер2; извођење пред њега Со;
Израиља Јосп; Исус Христос Јосп; јеврејски Иса; Језекија Иса;
јерменски Мф; јерусалимски Вар*; Јесор Вар*; Јоаким Јер2, Ас;
Јосиф Јос1*; јудејски Јер2; Кинанос Мф; кипарски Со; клицање
њихово Исп2; мадијамски Мф; маовски Јер2; Мелхиседек Мх;
Мојсеј Мф; Навуходоносор Вар, Јер1, Јер2, ПСа; над царевима
Со, Сам2; надмудривање њихово Мф; небески СА1, Јосп, ЖЈ,
ЗЛп, ЗЈоп; нестајање његово ЖЈ; окупљање њихово Со*; очи
његове Мф; палате његове ЗЈоп; персијски ЖЈ; погребење његово
Мф; погубљење њихово Мф; подвор њему Јос2; поклањање њему
Исп2; помазање његово Мф; постављање његово на кола Со;
постављење његово Мф; прерушавање у њега ЖЈ; престо његов
Мф; призивање његово војника ЖЈ; пристајање уз њега Мф;
причање његово сна Мф; прогнан Мф; просидба његова девојке
Ас; птица Јер1; рани Мф; Реван Мф; руке његове ЖЈ; сабирање
његово бољаре ЦД; саветник његов Мф; сазивање његово слугу
Мф; сан његов ПСа; сараценски Мф; састолник његов ЗЛп; Саул
ЦД; света Исп1, Јосп; Седекије Јер2; син његов Ас, Јосп, Мф;
слава њихова Мф; Соломон СТ, Со, Сам2; тамаријски ЖЈ; у
жалости Јос2; убијен Мф; ужаснут Мф; узлажење Његово ПСа;
фараон Јос1, Јос2, Јосп, Мф; халдејски Јер1; хватање његово Со,
Јер1; Хетеј Ав; храброст његова Мф; Хур Мф; читаве земље Ас;
Чуч Мф
царевање – Давидово ДПс2; на земљи МСд, МСк; на небесима
МСк; над бићима МСд; над животињама МСд; над људима МСд;
над створовима МСд; по мору МСк; Саваотово МСк;
Сатанаилово МСк; човечије МСд
царица – белег од ње Со; госпођа ЖЈ; довођење њено Со;
заручење њено Ас; лепа Ас; одношење њено Со; играње са њом
Со; лепа Со; плећа њена Со; подизање њено ЦД; полагање њено у
корабљу Со*; рука њена Со; Салима Мх, Мхп; свезивање њено
Со; смрт њена Со*; Соломонова Со
царство – будућност његова Јер2; вавилонско Мхп; венац
његов ЗЈоп; вечно ЗЈоп; вражије ЗДп; Давидово ЦД; дато Јуди
ЗИп; долазак његов ЗЈоп; египатско Јосп, Мф; Мојсејево Мф;
 (632)

небеско Јосп, ЗЛп, ЗВп; обећање његово ЗНп; остајање без њега
ЗЈп; отимање његово Мф; поверавање његово ЗЈп; предавање
његово Јос1*; приклањање њему ЗЗп; пролазак његов ЖЈ;
скиптар његов Јосп, ЗЈп; улазак у њега Јос1; фараоново Јос1*
цвет – красан Јосп; на рајском дрвећу АЕд
цветање – дрвећа Мф; костију ЗСп; мудрошћу Јосп; поређење
његово са крином ЗСп; рода ЗСп; сединама Јосп; тела ЗСп
цвеће – дарови пуни њега Вар; земаљско Ен
цвол – пољски АЕд
цеђење – воде из чељусти Сам1, Самп
целивање – Исп1; Авраама СА1; земље ЖЈ; мајке Ас; сестре
Ас
целов – плођење од њега Сс
целован – трава АЕк
целомудреност – источник њен Јосп
цена – крви Јосп; огртача Со
цимбал – ударање у њега ДПс2
цитра – весеље уз њу ЖЈ; давање њено ЖЈ; Јовова ЖЈ; певање
уз њу ЖЈ; узимање њено ЖЈ
црква – Вар; Божија Јер1, ЖЈ; Вишњи у њој ЗВп; Господња
ЗЛп; зидање њено СА1, МСк; долазак у њу Јер1; Енохова СА1; на
земљи СА1; небеска ЗЛп; оглашавање њено ЖЈ*; одлазак у њу
Јер2; опустеле ЗЛп; отварање њено Со*; прва ЗВп; разорена ЖЈ;
слуга у њој Вар*; улазак у њу Со, Јер2; храњење у њој ЗЛп
црпљење – воде Јер1*
црв – љути ЖЈ; незаспао Вар, ЗЛп; обраћање њима ЖЈ;
ослобађање од њих, ЖЈ; отпадање њихово ЖЈ; седење међу њима
ЖЈ; тело испуњено њима ЖЈ; трпљење у њима ЖЈ; удови
испуњени њима ЖЈ
црвенило – поређење његово са валом Јер1; поређење његово
са рубином Ас; претварање његово у бело Јер1

чађ – затрпавање жаба њом ДПс1*

чаробњак – довођење његово ЗР
час – девети ЗЛп; доста Самп; исписивање његово Ен; колико
их је Јер1; кратак Јос2; много њих Јосп; пролажење њихово Самп;
раздељивање њихово Ен; размеравање њихово Ен;
рашчишћавање њихово Ен; сабирање њихово Ен; светлости
Јер1*; трећи АЕд; трећи ноћу СА2; три ЖЈ, МСд, МСк; шести
АЕд, ЗЛп; шести ноћу Јер1, Јер2
част – велика Јос2; Господ ЗВп; Елиусова ЖЈ; ношење њено
душама СА2; немање њено СуА; одлазак њен ЖЈ; отпуштање са
њом Мф; примање њено Јосп; приређивање њено Јос2
чаша – исцељења Ас; крађа њена Јос2; налажење њено Јос1;
пијење из ње Ас; скривање њено Јос1; у врећи Јос1, Јос2; у
 (633)

товару Јос1; ударање руком у њу Јос2; узимање њено Јосп;

уловљења Ас
чедо – Асирова ЗАп; без њега СуА; вазљубљена ЗВп;
Венијаминова ЗВп; даривање њега Сам1; добро ЗВп; змијско
ДПс2; изабрано ЖЈ; Јаковљево Јосп; позивање његово ЗРп;
поштеда његова Исп1; превазљубљено Јосп
чекање – воље Господње ЗИп; на васкрсење Исусово Исп1;
старости Јосп
чељуст – магарећа Сам1, Самп; стискање њено Сам1, Самп;
сува Сам1; цеђење воде из ње Сам1
чета – долазак њен МСд; ђаволове војске МСд; мртве МСд;
по земљи МСд; 1000 МСд
четвороножац – позивање њихово Ен
четворопрег – Вар
четвртак – Сс
чешљање – главе ЖЈ
чин – арханђелски МСд; Левијев ЗЈоп; Мелхиседеков ЗЛп;
огњени МСд; природни ЗЈп
чини – бацање њихово Мф
чинија – са воћем ЗЈоп
чињење – безакоња ЗР, ЗЛп, ЗЗп, ЗДп; блуда Со; брату ЗЗп;
властелина ЗЈоп; делâ ЗР, ЗНп; добра ЗГп, ЗАп, ЗВп; душе лудом
ЗСп; греха ЗЈп; замки Јос2; зла Јос1, ЖЈ, Мф, ЗЈп, ЗЈоп; злобе ЗР;
знамења МСд; Јеврејима Сам1; јуначких дела Сам1; ковчежића
Мф; крепким ЗЈоп; лукавства Ас, МСд; магије Јос1; милосрђа
ЗЗп; милости ЗЗп, ЗНп; мишљу ЗР; молитве Јос1; мрзости ЗЗп;
мрскости ЗР, ЗРп; невоља Самп; недостојним МСд; неправде
ЗСп, ЗГп, ЗАп; неславним МСд; освете ЗЛп; пакости ДПс1, ЗЈоп;
по вољи Јос1, МСд; правде ЗЛп, ЗНп; прељубе СА2, ДПс2, ЗАп,
ЗЈоп; према снази ЗЈоп; разумом ЗВп; радости ЗЈоп; са мржњом
ЗГп; Самсоново Сам1; сваком човеку ЗЗп; слугама ЗЈоп; службе
ЖЈ; у овом животу ЗАп; у разуму ЗЈп; у страху Божијем ЗНп; у
ћутању ЗНп; убистава СА2; угодних дела ЗВп; ужаса ЗСп; чудеса
Мф
чистота – ума ЗЛп
читање – живота Ен; писма Јер1; рукописања ЖЈ; смрти Ен
чичак – из Адамових дланова АЕд, АЕк
чишћење – безакоња ЖЈ; греха ЗАп; губавих Јосп; златом
Јос2; места ЖЈ; од блуда ЗР; од грехова Јосп; прегрешења ЗЛп;
руку Јос2; тела ЗАп
чопор – лавова Ас
човек – без мудрости Со; безуман Ав; блажен Јос2; богат Ас;
болест у њему МСд; болестан Јер1; Божији СА2, ЖЈ; велелепан
СА1; верујући у идоле Ав; владање његово МСд; воловског лица
Вар; врат његов ЗВп; врзање његово ЗВп; глава његова ЗНп;
 (634)

гладан Со; гневан ЗДп; господар иметка Божијег Ен; губљење

његово душу СА1; гутање њихово СТ; два духа у њему ЗЈп; дело
његово ЗНп; дивљи Мх, Мхп; добар ЗВп; достојан ЖЈ;
достојанство његово ЗНп; дотицање његово воска Ас; држитељ
грехова људских СА1; душа његова ЗНп; заповедање њему МСд;
знање његово ЗНп; изглед његов МСд; кротак Ас; лукав СТ*;
мисао његова ЗНп; моћ његова ЗНп; мудар Ас; невољан ЖЈ;
недостојан ЖЈ; овце као они ПСа; од земље МСд; од њега син
Божији Исп2; оживљавање његово Ас; ојачавање његово Мф; око
његово ЗНп; паметан Ас; пасјег лица Вар; побожан Ас; погибељ
њихова СТ; понижавање његово Ас; послушност његова Јос1;
праведан Јер1, Јер2; првенци њихови Мф; први Сс; пребогат ЖЈ;
прекрасан СА1; преображај у њега ЗАп; прерушавање анђела у
њега Сам1, Сам2; привођење њихово СА1; проклет Јос1;
раздељивање њихово Ен; реч његова ЗНп; са воловским ногама
Вар*; са железним ногама Вар*; са железним роговима Вар*; са
јелењим роговима Вар; са козјим боковима Вар*; са козјим
ногама Вар; са козјим роговима Вар*; са овчијим боковима Вар*;
са половином лица Вар*; сагињање његово СА1; сатирање
његово ЗВп; седење његово СА1; силан Ас; син његов Јер1, Јер2;
снага његова ЗНп; срце његово ЗНп; стар СА1, Јер1; стварање
његово Сс, Мф; створен МСд; тражење његово Авраама СА1;
трошан МСд; улазак душе у њега Сс; умножавање његово Мф;
уста његова ЗНп; царевање његово МСд; чедан Ас; четири ПС;
чист ЗВп
чтец – Варух Јер1, Јер2; књигâ ЗЛп; постају од апостола ЗЛп
чување – благодаћу Самп; богова Ав; града Мф; девства Ас;
детета Мф; дома ЖЈ; душа њивотиња Ен; душе ЗАп; завета ЗСп;
закона ЗЛп, ЗИп; заповести ЗЗп, ЗЈоп, ЗВп, Сам1, Самп; ливаде
Сам2; лонаца Ав; народа Јос1; обећања Исп1; од блуда ЗВп; од
болести ЗЗп; од вина Сам1; од глади Јос1; од жена ЗР; од злог
духа ЗАп; од меса Сам1; од неправде Ен; од нечистоће Сам1,
Самп; од пијанства ЗЈп; од среброљубља ЗЈп; основе отаца Ен;
под кровом Мф; сасуда Јер1, Јер2; срца Ен; стада ЖЈ, ЗГп; тврдо
МСд; три месеца Мф; упутства Јер1; устâ ЗЈп
чувар – кључа Ен, Јер1; лажи Јер1; света Вар; скровишта Ен
чувство – држање њихово љубав ЗНп
чудо – Божије Ав, Мф; велико АЕк, Ис1, Ав, Јос2, ЖЈ, Сам2;
виђење његово Сам1, Сам2, Самп; дивљење њима Мф; дивно ГА,
Исп1, Самп; достојно дивљења Исп2; изврсно ЖЈ; међу
Јерменима Мф; међу царевим синовима Мф; међу Сараценима
Мф; настанак његов Сам1, Самп; о небесима ЗЛп; падање од њега
Сам1; патња од њега Ав; преславно СТ, Исп1, Сам1; проповедање
њихово ЗЈоп; прослављање њихово Мф; пуштање његово Сам2*;
 (635)

страшно Сам1; у вери Јосп; учење њиховог стварања Мф; чињење

њихово палицом Мф
чудотворство – Господа ЗНп
чуђење – Авраамово ГА*; Давидово ДПс1
чуло – владање њима ЗНп; изнемоћала ЗЈоп; Јосифова ЗЈоп;
покоравање њихово ЗНп
чупање – седина Јосп

шапат – говорење њим ДПс1, ПС; почетак његов Мф

шарање – жезла ЗЗп
Речник мање познатих речи
агнац – јагње
архистратиг, гр. – војсковођа
аспида – змија

багреница – пурпурна хаљина, скерлет

вериге – ланац
вретиште – покајничка хаљина од грубог платна, кострет
горгона, гр. – митолошко биће страшног изгледа, које живи у
подземном свету, са главом коју окружују змије
дажд – киша
двери – врата
доњи мучитељ – ђаво

ефуд, јевр. – првосвештеничка горња хаљина, одговара

данашњем архијерејском сакосу

жезло – штака, палица

зломислени – ђаво

измирна – мирисна смола појединих тропских биљака

источник – извор

јереј, гр. – свештеник

јестаствени – природни
јуноша – младић

калина – лат. Viburnum opulus

колесница – кола, кочије
корабља – лађа
 (636)

ладан, гр. – источњачка смола из дрвета

ливан – мисли се на дрво кедра либанског, којим се кадило
лихва – камата

маaна – небеска храна

мерска вода – вода из реке Мере

нечастиви – ђаво
нилонифа – врста звери
одаждити – пустити кишу
одежда – одећа
оксија, гр. – акут, оштар акценат
отрок – слуга; дечак (од 7 до 15 година)
паримија, гр. – изабрана места из старозаветних и новозаветних
књига везана за празник који се слави одређеног дана, читају
се на вечерњи
поприште – стара мера за дужину
порфира, гр. – скерлет, пурпурна одећа
последовати – ићи за неким
прегудница – гудачки инструмент
преисподња – ад, пакао, доњи свет
преисподњи – адски, паклени
прелун – препун месечине
притча – парабола, изрека, поука
просфора, гр. – нафора, хлепчић од пшеничног брашна који се
код православних на причешћу дели верницима

сасуд – посуда, суд

сасудар – мајстор који прави сасуде, посуде
сежањ – стара мера за дужину
сикер, гр. – хлебни или воћни благо алкохолни напитак
скалвига – тас на ваги
скиптар, гр. – жезло, палица, знак достојанства и владавине
смидал, гр. – ситно пшенично брашно
стакленица – стаклена боца
стема, гр. – круна, венац
столник – титула дворјанина, ставилац
Сунчев град – највероватније град Баалбек, односно Либан

тагма – војна јединица од дванаест легиона

тма – војна јединица од дванаест хиљада војника
трапеза, гр. – свети престо у олтару
трепет – страх
 (637)

трпеза, гр. – сто

тулица – прибор за држање стрела

хранилница – посуда за чување драгоцености

цвол – лат. Conium, биљка са отровним дејством; други бародни

називи: бзолика, болеглав, буцуника, бучимуж, водена мрква,
главобоља, кукута, цволика, цволеника, цволина итд.
 (638)

Индекс имена и географских назива

Аарон 227, 230, 239-244 Алфеј 119, 129
Авељ 70, 79-81, 91, 94, 95, Амалтија 191, 192
97, 339, 409, 460, 463, 481 Амемфија 475
Авер 460 Амимор 450, 451
Аверија 129 Амокрис 240
Авимелех Етиопљанин 248, Амон, цар 265
249, 251, 252, 254-258, 260- Амос 151, 158, 160, 258
264, 266, 268-276, 278 Амраам 227, 228
Авимелех, цар 229, 234 Ананија 151, 265, 276
Авирапа 129 Анат 265
Авраам 89, 163, 165, 169, Анатор 276
228-230, 234, 235, 237, 239, Андреј 235, 372, 373
242, 249, 253, 291, 292, 296, Андреја Критски 364
299, 314, 341, 344, 345, 349- Анеус 129
363, 365-373, 377-381, 388- Анос 240
412, 453, 455-457, 460, 468, Антихрист 103, 105
470, 474, 480, 484, 495-498 Араамско поље 237
Аврок 381 Арабија 318, 422
Авсидa 183, 196 Аравити 394
Агара 393, 394 Аравитска Гора 394
Агарени 394 Арон 166
Агеј 419 Арухаз 141
Агореник 129 Архип 269
Агрип 248, 249, 251, 260, Асав 151
269, 271, 277 Асаф 418, 419
Адам 69-82, 84-99, 102, 118- Асенета 281, 320-339, 492,
120, 123, 128-130, 142, 147, 494
168, 237, 259, 311, 316, 354, Асир 201, 212, 237, 439, 473,
359, 386, 388, 391, 397-399, 474, 501, 503
402, 408, 420, 435, 447, 452, Асирци 419
456, 484, 485 Асус160
Адонај Саваот 240, 241 Афет 235, 418
Азават 129 Афит 420
Азапа 129 Ахузањ 148
Азар 265, 460
Азафа 119 Богородица 167, 245, 478
Азефа 129
Азопина 129 Ваван 234
Азор 276 Вавилон 117, 126, 245, 248,
Азухан 174 249, 251-256, 259-263, 265,
Акрис 231 267-273, 277, 487
Алета 129 Вавилонска Кула 487
Алтеја 129
 (639)

Вавилоњани 253, 256, 267, Гоморани 365

273 Гоморосодомљани 367
Вавилоњанке 256 Гореника 129
Вала 316, 335, 339, 440, 443, Горика 129
458, 469-471 Горника 119
Валаам, врач 229, 231, 233- Горњак 129
235, 240, 243 Господ 70-104, 106-112, 114,
Валан 229 117, 119, 120, 122-129, 131-
Варава 313, 314 141, 143-150, 154, 156-159,
Варух 117-123, 125, 126, 162-164, 166-169, 173-175,
133, 247-249, 251-259, 262- 177, 178, 181, 182, 186, 188-
264, 267-275, 278, 487 192, 194, 195, 197-202, 206-
Ватилије Мелхиј 381 213, 216, 218, 230, 237, 245,
Велдад 185-187, 189, 197 247-250, 252-257, 259-263,
Веледад 185 265, 267-277, 288-294, 300-
Велзевул 386 307, 309-319, 322, 326, 328-
Венијамин 283, 288-292, 333. 338, 339, 343-345, 349-
294, 295, 304-308, 315-319, 353, 355, 356, 358, 359, 361-
338, 339, 480, 482, 501, 503 363, 365-367, 369, 371, 372,
Венијаминска земља 266 377-381, 385, 386, 389, 390,
Виан 460 392-405, 407-411, 415-417,
Вила, река 354 421-424, 426, 429, 433, 436,
Виниса 129 439, 441, 443-447, 449-465,
Виор 415, 423 467, 469-482, 496
Висија 460
Витлејем 440 Давид 168, 169, 413, 415-
Вишњи Јерусалим 314 424, 426-430, 433-435, 499,
Влевомаус 449 500
Влелмаул 449 Далида 204, 205, 207-211,
Вретило, арханђео 140 215-217, 221, 222
Дамаск, Елеазаров син 403
Гаврило, арханђео 100-102, Дан 218, 336, 337, 466, 501
110, 114, 119, 139-141, 229 Данило, пророк 491
Гад 312, 336, 337, 339, 464, Даница 190, 192
471, 472, 501 Дина 173, 449-451
Гадар 440 Диоклитијан 168
Галгал 151 Доломон 420
Галилеја 343, 347, 348 Дунав 119, 129
Герсам 238
Герусије блато 79, 96 Ева 69-73, 75-92, 94-99, 119,
Гесемија 334 120, 123, 129, 130, 165, 484,
Гесемли 318 485, 489
Голијат 423 Евије, цар 243
Гомор 352, 353, 358, 396, Египат 166, 183, 227, 231-
400, 470 236, 238, 239, 241-243, 288,
 (640)

290, 297, 298, 302, 305, 308, Зелфа 312, 316, 339, 471,
311, 313, 315, 317-319, 323, 472, 474
325, 334, 386, 445, 475-477, Зетеус 119
479, 482, 492, 494 Зетиус 129
Египатска земља 227, 228, Зетсу 129
230, 241, 243, 253, 303, 305, Зитеуз 129
315, 318, 320, 333, 334
Египатска река 303 Игор 426-428
Египћани 166, 227, 228, 238, Идитум 418, 419
241, 242, 284, 292, 298, 324 Идоил 141
Египћанин 230, 475 Измаил 393, 394
Египћанка 313, 441, 475, 476 Измаилћани 311, 313, 317,
Едомени 235 336, 394
Езика 129 Израел 202, 214, 219
Елдад 196, 197 Израилија 439, 450, 451,
Елеазар, слуга 235, 238, 403 461, 464
Елеус 196, 197 Израиљ 167, 214, 220, 227,
Елиус 183-185, 188-190, 196, 230, 233, 234, 236, 239, 241,
197 243, 311, 313, 325, 326, 333-
Елиусак 196 335, 337, 418, 444, 446, 447,
Елифаз 189, 197 449-452, 454-456, 460, 461,
Елифазар 185, 187-189, 198 467, 472, 474, 475, 478-480,
Елифакс 197, 198 482
Елифар 198 Израиљћани 167, 419, 447
Елпфар 198 Ил, река 359
Еман 418 Илија 238
Емануил 169 Илија, пророк 420
Емор 335 Ило, река 359
Енос 460 Инеус 129
Енох 134, 135, 137-140, 143, Ир 460
144, 146-149, 398, 399, 409, Ирод 478
410, 454, 455, 458, 460, 467, Иродија 420
470, 473, 474, 481, 488 Исав 173, 370, 374-376, 382-
Ереком, цар 243 384, 386, 387, 496
Ерекула 129 Исаија 151, 154, 158-160,
Естира 419 258, 274, 278, 489
Етам 418, 420 Исак 163, 169, 229, 230, 235,
Еуфрат 119, 129, 365 237, 249, 253, 291, 292, 299,
Ефрат 440 314, 352, 354, 355, 360, 366,
369-387, 393, 395, 396, 401,
Завулон 339 404-406, 412, 440, 454, 455,
Зара 460, 461 457, 468, 470, 480, 496
Захарија 419 Исахар 462, 463, 501, 502
Зевеља 421 Исус Христос 88, 99, 129,
168, 169, 245, 257, 259, 274,
 (641)
279, 309-315, 318, 350, 356,
378-380, 384, 385, 416, 417,
424, 446, 453, 460, 461, 482,
484, 488, 489, 494, 495, 501
Исус, Асавов син 151
Исус, Сирахов син 488
Ифне 229
Ихем 335
Јаков 162-169, 193, 201, 229,
230, 233, 235, 237, 238, 249,
253, 283, 284, 287, 288, 290-
297, 299, 300, 303-305, 307-
312, 314-319, 325, 334, 336,
370, 374-376, 383-384, 386,
387, 415, 439, 440, 442-446,
448-451, 455, 457-459, 461-
464, 466, 468-472, 474, 477,
478, 480, 482, 489, 496, 501
Јанос 231
Јасуд 160
Јеврејин 165, 166, 168, 169,
237, 300, 309, 314, 378-380,
444, 446, 451, 454, 455, 478,
482
Јевреји 166, 202, 227, 228,
241-244, 258, 310, 311, 313,
315, 378, 379, 384, 400, 419,
446, 478, 488, 494, 495
Једреј 370
Језавеља 420
Језекија, цар 151, 159
Јелисавета 167, 168
Јелпија 129
Јенимардохеј 419
Јеремија 245, 247-260, 262-
277, 279, 487, 491
Јерусалим 99, 108, 117, 126,
151, 247-253, 255, 256, 260,
261, 265, 267, 269, 270, 272,
273, 275-277, 314, 343, 344,
454, 465, 467, 478, 491
Јесеј 421, 422
Јесор, цар 126
Јесром, пророк 419
Јефрем, Јаковљев син 291,
292, 334, 476
Јефрем Сирин 493
Јехеведа 227
Јоав 193
Јоаким 380, 478
Јоаким, цар 265, 320
Јов 173, 174, 177, 180, 184-
186, 189, 192-200, 233, 234,
460, 489
Јовав 173, 175, 183, 184, 193,
196, 197
Јован 152, 167, 420, 478
Јован Златоусти 60, 108, 365
Јован Богослов 453
Јоил 74-76, 78, 80, 85, 89, 92,
151
Јордан, река 77, 86, 93, 94,
255, 256, 273, 279, 360, 365
Јосиф 19, 31, 37, 48, 51, 60,
229, 234, 238, 242, 281, 283
Јосиф, дрводеља 168, 169-
327, 330, 333-340, 420, 439,
441, 445, 457, 464, 466, 471,
472, 475, 476, 478-481, 492-
494, 501, 503
Јуда 283, 290, 291, 311, 313,
339, 384, 439, 444, 447, 449,
451, 453, 458, 459, 461, 463,
470, 472, 477, 478, 479, 501
Јуда Искариотски 311
Јудеја 453
Јудеји 162, 166, 272, 311,
482
Јулита 168
Каин 69, 70, 80, 81, 90, 94,
481
Касија 190-192, 199
Кинанос, цар 230-232, 235
Киник 131
Кипар 431
Кипарска земља 431, 433,
435
Кирик 168
 (642)

Киринос 80 Месопотамијска земља 298

Кирно 69, 80 Метусаилом 134, 146, 147
Кореј 419 Михаило, арханђео 69, 70,
Крајњи каменови 369 72, 74, 78, 79, 82, 88, 89, 96-
Кранијев камен 371 113, 119, 124, 129, 132, 140,
Крон 347 142, 156, 157, 256, 273, 354,
359, 390, 395, 397, 401, 403-
Лаван 162, 387 411, 486
Лазор 243 Михеј 151
Ламех 481 Мојсеј 162, 166, 167, 169,
Левиј 334, 335, 338, 339, 227, 228, 230, 232, 233, 235-
444, 446, 447, 449-455, 457, 244, 255, 419, 487-489, 491,
461, 463, 472, 477, 479, 501, 492, 494-496, 498
502 Мукарис 236
Ленијат 164, 167 Мухл, пећина 422
Лија 338, 449, 458, 461
Лонгин, сатник 313 Наатор 276
Лот 353, 354, 358-360, 363- Навузадар 267
365, 367, 368, 389, 391, 392, Навузардан 277
405, 406 Навуходоносор, цар 117,
Луцифер 97 126, 245, 251, 263, 270, 272,
491
Мадијам 94, 234, 236, 238, Назарећанин 212, 213
239 Наор 173
Мадијамљани 233, 243 Насас 151
Малек 426-428 Насус 160
Малтија 200 Натан, пророк 420, 422
Манасија 291 Натанаил 129
Маноје 201, 202, 206, 207, Нахор381
210, 212, 213, 217-219 Нахор, град 381
Марија, Богородица 167- Неврод 347
169, 245, 451, 478 Неус 119
Маријамни 227, 228, 244 Нефталим 337, 469, 470, 501
Мариох, анђео 142 Никољац, манастир 126,
Мартур 426 275, 486, 487, 489-492, 495-
Маслинова Гора 257, 348 497, 499
Махер 476 Нил, река 359
Међуречје 381, 387, 460 Ниневија 243
Мелхи 266, 381 Нир 200
Мелхиседек 126, 343-350, Нироје 192
355, 360, 393, 451, 453, 460, Ноје 120, 130, 237, 254, 365,
495 460
Мерах 421 Нопаил 119
Месопотамија Халдејска Нус 129
389
 (643)

Окион 407 Самаил 111, 112, 129

Ориох, анђео 142 Самарија 256, 273
Оседек 347 Самарићанка 313
Самоил 245, 246, 491
Павле, апостол 315, 350, Самсон 51, 201-217, 221-
418, 488, 495, 498 223, 420, 490
Пануил, анђео 117 Сара 234, 238, 320, 351, 352,
Пасхор 265 356, 361, 362, 366, 370, 381,
Пахор 276 389, 390, 392-394, 396, 399,
Пентефрије 313, 320, 322- 401, 404-406, 498
329, 333, 475 Саразаил 119, 120, 129
Перикула 119 Сарасаил 130
Перкулити 129 Сарацени 230, 232, 236, 394
Петрадин 298-300, 302, 303 Сармон320
Пилат 313, 314, 446 Сарсаил 130
Пораам 229 Сатана 173-175, 177-180,
Почторска земља 235 182, 189, 194, 445, 456, 467,
Прекрасни Јосиф, в. Јосиф 470, 471, 480
Псонфоманих 314 Сатанаил 97-110, 120, 129,
130, 452, 486
Рагуил Мадијамљанин 233, Саул, цар 418, 420, 422
234, 236-238, 243 Сафан 265
Расаил 130 Светa Горa Сионскa 117
Расуил, анђео 142 Свети Сион 128
Рафаил, анђео 100, 119, 400 Сеаф 431
Рахила 238, 284, 293, 294, Седек 343-345, 347
296-298, 306, 307, 310, 315, Седекије, цар 265-267
316, 320, 335, 469, 480, 482 Семил, анђео 142
Ребека 238 Сигор Гора 358, 359, 364,
Реван, цар 243 367
Ревека 320, 370, 373-375, Сидон 265
381, 382, 386, 396 Сикимићани 335
Регим 134, 147 Силом 460
Реон 94 Сим 235, 418
Ривеус 129 Симеон 304, 305, 334, 335,
Рим 147 338, 339, 449-451
Ровоам 165, 166 Симеон, патријарх 445, 446,
Рувим 22, 35, 305, 311, 338, 448, 464, 501, 502
439, 440, 442-444, 458, 501, Симфора 236-239, 243
502 Син Дана 480
Сион 59, 126, 243, 275
Саваот 89, 111, 112, 237, 240, Сирах 488
241 Сит 70-72, 78, 79, 82, 88, 89,
Салим 349, 350 94-96, 142, 354, 359, 360
Салима, царица 347 Сихем 309, 449-459
 (644)

Содом 352, 353, 358, 363- Ферили 129

367, 396, 400, 406, 470, 474 Филох, војвода 234
Содомљани 353, 358, 363, Финејес 243
365 Фифин 235
Соломон, цар 165, 365, 413,
416, 417, 420, 424-436, 499- Халдејска земља 286, 288,
501 293, 350, 370, 372, 373, 389,
Сотона 101, 109-113, 129, 392
152, 175, 179, 194, 299, 466 Халдејци 265, 267, 277
Софар 187, 189, 197 Хам 227, 235, 238, 242, 418
Стефан, ђакон, Првомученик Ханаанска земља 229, 238,
478 298, 318, 460
Студит 365 Ханан 165
Сунчев град 320-322 Хананеј 308
Сухи 359 Хананејац 323
Сухо камење 354 Хананејска земља 303, 304,
314, 381
Таворска Гора 344, 346, 349 Хананејци 243, 372
Таворска пустиња 345 Хананија 324
Таим 309 Хананићанка 459
Талкон 164, 167 Харакав 276
Талконагаргаил 163 Харакам 276
Тамар 459, 460 Хареј 284-287
Татари 394 Харије 293
Тиверијско море 417, 424 Хеброн 309, 448, 457, 461,
Тигар, река 77, 93, 129 468, 470, 474, 482
Тиос 129 Хермион 174
Тир 265 Хетеј, цар 345, 389, 390, 397
Трло 423 Хирахикама 265
Хоракам 276
Униа 129 Хорив 239
Урија 420 Хрле 426
Урил, арханђео 100, 129, Хур, цар 243
389
Црвено море 166, 167, 243
Фанаил, анђео 126
Фарес 460, 461 Чуч, цар 243
Феникс121, 131