Obrazovna tehnologija

Mirza Mustafić
Fakultet tehničkih nauka, Čačak
Tehnika i informatika 5.godina
mikan-m@hotmail.com
Mentor rada: prof.dr. Željko M.Papić

Apstrakt: U radu je razmotrena tehnologija koaja se koristi u obrazovanju kao pomoćno

sredstvo kako za nastavnika tako i za učenika. Pored navedenog izvršeno je i mini istraživanje u
odeljenju VI razreda osnovne škole.

Ključne reči: Obrazovna tehnologija, IKT (Informacione i komunikacione tehnologije),

tehnologija i nastava.

1. Uvod

Razvoj naučno-tehnološke revolucije, elektronike, matematike, kibernetike, informatike i

informatičkih dostignuća kao i ostalih egzaktnih naučnih disciplina uslovljava promene u svim
svreama života i rada a posebno u organizaciji i osavremenjavanju nastave i nastavnog procesa.
Tradicionalni koncept nastave "krede i table" uz živu reč nastavnika gubi to obeležje primenom
savremene nastavne tehnologije, savremeenih metoda, oblika i sredstava nastavnog rada pri
čemu nastava postaje savremenija, zanimljivija sto uslovljava bolje rezultate i uspeh učenika u
nastavi je bolji. Savremenom organizaciom nastavnog procesa primenom novih naučnih
dostignuća deca sve više u nastavi postaju subjekat vaspitanja i obrazovanja, a manje objekat gde
deca bez dovoljnog razmišljanja usvajaju znanja sto pripada tradicionalnoj školi. U savremenoj
organizaciji nastavnog procesa i deca i nastavnik postaju akrivni.

Sama primena pojedinih oblika, sredstava i metoda nastavnog rada u nastavnom procesu
neće dati očekivane rezultate ako se ne kombinuje sa ostalim vidovima i oblicima nastavnog
rada. U tom pogkedu prvorazrednu ulogu savremene organizacije nastave i nastavnog procesa
ima Obrazovna tehnologija o kojoj će u ovom radu biti više reči.

Slika 1. Tehnički uređaji u nastavi

1
 2. Tehnički uređaji u nastavi

Tehničke uređaje u nastavi možemo podeliti u 3 grupe:

1. Vizuelni
a. Video projektor
b. Veb kamera i video kamera
c. Elektronska tabla
d. Interaktivni sistem Mimio Xi
2. Auditivni
a. Slušalice
b. Mikrofon
3. Audio-vizuelni
a. Televizija(TV)
i. Interaktivna televizija (iTV)
b. Smart mobilni telefoni i tableti
c. Računari

Ovo su samo neki od tehničkih uređaja koji se korsite u nastavi a koje sam obradio u svom radu.
Pored navedenog u nastavi se koristi i OBRAZOVNI SOFTVER.

Softver u oblasti obrazovanja „predstavlja intelektualnu tehnologiju koju smo

nazvali obrazovni računarski softver, pod kojim podrazumevamo programske jezike i
alate, određenu organizaciju nastave i učenja, koja se bazira na logici i pedagogiji“.

2
 3. Pojam tehnike i tehnologije

Reči 'tehnika' i 'tehnologija' potiču od grčkih reči (tehne) - vestina i (logos) - reč, nauka.
Izvorna značenja su: tehnika označava veštinu kako se nešto radi, a tehnologija - skup znanja i
veština o različitim postupcima i procesima. Daljom evolucijom ljudskog društva značenje ove
dve reči se proširilo pa se danas moze govoriti o različitm tehnikama: proizvodna tehnika,
aerotehnika, nuklearna tehnika, nastavna tehnika, tehnika mišljenja, tehnika(ili tehnike) učenja i
td., odnosno o različitim tehnologijama: hemijska tehnologija, tehnologija obrade metala,
nastavna (obrazovna) tehnologija i dr.

U poslednje vreme se sve češće govori o obrazovnoj(odnosno nastavnoj) tehnologiji, o

tome da bi joj u nastavi trebalo posvećivati viče pažnje. Pri tome se, medjutim, pod tim izrazom
često podrazumevaju različiti pojmovi pa dolazi do nerazumevanja i zabuna.

Tehnologiom se naziva način prerade sirovina u gotove produkte i primena tehnike u

tome. Zato neki nastavnu (obrazovnu) tehnologiju izjednačavaju sa korišćenjem savremenih
tehničkih sredstava u nastavi (ima i onih po kojima se nastavna tehnologija svodi na tehnička
sredstva koja su tako konstruisana i programirqna da neposredno, i to uspešnije od nastavnika,
obavljaju poučavanje). To je preusko shvatanje. Od toga je prihvatljivije glediste da pod
nastavnom tehnologiom treba podrazumevati skup sredstava, metoda i organizacionih oblika
nastave.

Pojam tehnike
Pod pojmom nastavna tehnika danas, uglavnom podrazumevamo skup raznovrsnih
sredstava koje nastavnik i učenici primenjuju u nastavnom procesu. Tako, može se govoriti o
audio-vizuelnoj tehnici u nastavi, o kompjuterskoj tehnici, o klasičnoj tehnici i td. i pri tom se
misli sasvim odredjeno na : magnetofon, radio, gramofon, televiziju i razne vrste nastavnog filma
u prvom slucaju; o kompjuterima u nastavi u drugom slucaju; o tabli, racunaljci, udzbeniku u
trecem slucaju, ali i o veštini rukovanju njima. Ponekad kao kod pojma tehnika učenja misli se
na postupke pri učenju pa se time pojam tehnika jos vise proširuje i obuhvata, donekle, i sam
proces učenja.
Pod nastavnom tehnikom se podrazumeva, katkad, i umešanost nastavnika u praktičnom
izvođenju nastave i primeni metoda, sredstava i oblika organizacije nastave, pa se ona može
smatrati značajnim sastavnim delom pedagoške kulture nastavnika.

Pojam nastavne tehnologije

Izraz NASTAVNA TEHNOLOGIJA (obrazovna tehnologija) je novijeg datuma. U
didaktici pojmom „nastavna tehnologija“ označavamo skup mera, postupaka i metoda
organizacije nastavnog procesa. Ovaj pojam obuhvata i postupke primene nastavnih sredstava.
Dok je kod nastavne tehnike naglasak na sredstvima, dotle se tehnologija pretezno odnosi na
organizaciju nastavnog procesa. Zapaža se težnja da se ovim izrazom obuhvate i savremena

3
nastavna sredstva. Tako, u savremenoj pedagoškoj literaturi govori se o maloj i velikoj
tehnologiji. Mala nastavna tehnologija predpostavlja upotrebu manjeg broja jednostanijih i
jeftinih sredstava (nastavni film, magnetofon, dijaprojektor, radiio emisije i drugo). Velika
tehnologija predstavlja zamašniji poduhvat uvođenja u nastavu savremenih tehničkih sredstava i
postupaka (TV-nastava,video-kasete,mašine za učenje, kompjuteri i drugo).
U pravu su svi koji se zalažu za osavremenjavanje nastavne tehnologije, ali greše oni koji
to osavremenjavanje svode na uvodjenje tehničkih novina (inovacija) u nastavni proces.
Uvodjenje u nastavu savremenih tehničkih sredstava zbilja je i neophodno i veoma korisno ali
ništa manje nije neophodno i korisno ni metodsko-organizaciono inoviranje, osavremenjavanje,
nastavne delatnosti. Te dve vrste inovacija jedna drugu uslovljavaju i predpostavljaju. Ni
najsavremenija i najkvalitetnija tehnička sredstva ne mogu znatnije unaprediti nastavu ako se ne
osavremene načini i organizacija nastavnog rada (uključujući načine i organizaciju korišćenja
nastavnih sredstava). S druge, pak strane bez oslanjanja na savremenija i kvalitetnija tehnička
sredstva nije moguce dovoljno uspešno osavremeniti metode i organizacione oblike nastave.
Istina i stari oblici nastavnog rada mogu dati očekivane rezultate primenom odgovarajuće
inovirane savremene tehnologuje. Tim inovacijama se nastava moze veoma unaprediti, ali samo
ako se one primenjuju u odgovqrajućoj kombinaciji sa tradicionalnim nastvnim sredstvima,
postupcima i organizacionim oblicima. Unapredjenje nastave se ne ostvaruje po svaku cenu
zamenjivanjem starim novim, nego istovremenim unošenjem novog i usavršavanjem starog.
Polje uspešne primene svake od njih ograničeno je, jer pored prednosti daju i nedostatke.
Na primer, nastavi pomoću televizije nedostaje mogućnost dvosmerne komunikacije izmedju
pedagoga i učenika (usled čega je nastavnik bez ikakvih inforrmacija o uspešnosti svog uticaja
na ušenike, pa nije u stanju da, kad zatreba, izvrši odgovarajuće korekcije), a u nastavi pomoću
kompjutera učenici nemaju prilike da drugima saopštaavaju svoje misli( a verbalno uobličavanje
vlastiti misli ima izuzetan značaj za samo formiranje misli). Time se ne može reći da se
inovacijama ne postižu uspešni rezultati, već da se istovremeno mora raditi na usavršavanju
tradicionalnih i uvodjenju novih vidova nastave aktivnosti. Primena inovacije mogu dati kontra
efekat ako npr. ako se televizija koristi za to da nastavnik umesto da ušenicima saopštava
nesavladljivu količinu gotovih znanja neposredno, u ucionici, čini to isto preko televizijskog
ekrana onda ona konzerviše najzastareliji i najneefikasniji način poučavanja, dajući mu etiketu
modernog. Kao i sve ostale didaktičke inovacije, nastava pomoću televizije, programirana
nastava i kompjuterizovana nastava znače napredsk (i to ogroman) samo kad omogućuju da se
učenje memorisanjm gotivih znanja potpunije i uspešnije zamenjuje učenjem u obliku sticanja
znanja sopstvenom misaonom aktivnošću.
One, takodje, uzrokuju izvesne promene u ulozi nastavnika: preuzimaju od nastavnika neke
njegove, prvenstveno rutinske poslove i time mu obezbedjuju vise vremena za stvaralačke
aktivnosti.

4
 4. Istraživanja

Posmatrajući značaj i funkciju nastavne tehnike i tehnologije sa stanovišta racionalne

organizacije nastavnog procesa, možemo utvrditi da smisao njihove primene u nastavi leži u
tome što se olakšava, ubrzava i pospešuje postizanje većih i boljih ishoda nego u nastavi sa
tradicionalnom tehnikom i tehnologijom. Iako su skupa, tehnička sredstva i pomagala
opravdavaju svoju ulogu time što doprinose boljem i uspešnijem radu učenika kako u
kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu pri čemu se dobijaju bolji rezultati. Gore navedenu
konstataciju opravdavaju brojna istraživanja mislioca pedagoške i psihološke misli u vaspitno-
obrazovnim institucijama. Tako na primer, dr.prof. B. Prokić u jednom svom istraživanju je
dokazao da primena statičkih i, posebno, dinamičkih nastavnih sredstava (crtez,dijafilm,film i
njihova kombinacija) daje značajno bolje rezultate od verbalnih metoda u nastavi geografije u VI
razredu osnovne škole. Sličnu konstataciju su potvrdili i mnogi drugi mislioci pedagoške misli.
Prednost je ne samo u opštem učinku već i u nekim posebnim slučajevima: primena znanja,
trajnost znanja i dr.
Za vreme obavljanja moje stručne školske prakse u osnovnoj školi Bratstvo u Novom
Pazaru, lično sam se uverio u efikasnost primene tehničkih sredstava kao što su kompjuter i
video projektor pri čemu su ostvareni bolji rezultati od uobičajnog rada u nastavi. Deca su
aktivnija na času, motivacija je bolja, misaona aktivnost jača, posebno kada sam sa svojim
mentorom prikazivao slike i neke obrazovne video sadržaje vezane za prdmet tehničko i
informatičko obrazovanje u kombinaciji sa ostalim inovativnim oblicima nastavnog rada(
individualizirani i grupni oblik rada i dr.).
Zasnivanje nastave na novoj nastavnoj tehnici i tehnologiji, kao i modernizacija u celini,
odgovoran su pedagoški posao. Neke novine mogu imati korisno dejstvo u sasvim određenim
uslovima, dok u drugim uslovima mogu pokazati slab učinak. Pre primene nekog novog sredstva
treba proveriti njegovu didaktičku efikasnost da isto ne bi postalo samo sebi cilj.

5
Literatura

1. Dr. Željko M. Papić, Veljko Aleksić, M.Sc., „Metodika informatike“, Čačak, 2015.
2. Grupa autora, Učiteljski fakultet u Jagodini, Institut za pedagoška istraživanja u
Beogradu, „KOMUNIKACIJA i MEDIJI U SAVREMENOJ NASTAVI“, Jagodina,
2004.
3. Nedeljko Trnavac, Jovan Đorđević „PEDAGOGIJA“ , Beograd, 1995.
4. http://www.lugram.net/e_ucenje/sinh_asinh_courseware.html#vrh asinhrona i
sinhrona komunikacija
5. Dr.Radenko S. Krulj, Dr.Sajit Kacčapor, Dr.Rdivoje Kulić, „PEDAGOGIJA“,
UČITELJSKI FAKULTET U PRIZRENU(Leposavić), Beograd, 2003.
6. https://hr.wikipedia.org/wiki/E-u%C4%8Denje
7. http://www.ftn.kg.ac.rs/publikacije/IT/5%20novosti/5.3%20Korisno%20za%20dodi
plomske%202005/Nastavni%20materijali/12_IT_26-
30.%20nedelja/Met.informat/Files/ors.htm
8. https://internetzanatlija.com/2010/03/21/isprobajte-jos-jedan-internet-brauzer-
internet-citac/
9. https://www.securedgenetworks.com/blog/4-Benefits-of-having-mobile-technology-
in-the-classroom
10. https://www.cps-k12.org/families-students/technology-tools
11. https://suvremeninastavnik.wordpress.com/2017/09/12/nastavna-sredstva/