ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА

ПРЕДМЕТ Верска настава

НАЗИВ ПРЕДАВАЧА Ненад Стојадиновић
РАЗРЕД IV
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ Значај врлинског живота
БРОЈ И НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 23. Хришћанске врлине
ТИП ЧАСА обрада
ОБЛИК РАДА Индивидуални, фронтални
МЕТОД РАДА Дијалошка, разговор
ЦИЉЕВИ ЧАСА -уочити да је само врлинама могуће остварити
однос љубави са Богом и људима;
-упознати најважније хришћанске врлине;
-Објаснити ученицима да врлине нису човеку
дате, већ да се за њих треба трудити;
ИСХОДИ Ученици ће знати да објасне појам врлина и појам
грех, да их наброје, да усаврше способност
препознавања врлина код себе и других, да
подстакну себе на усавршавање својих врлина
ТОК ЧАСА:

Уводни део часа

-Молитва: Оче наш; Богородице Дјево. Наслов.

Главни део часа

Врлине су особине ума и срца које сви људи треба да имају. То су Божанска својства,
особине Христове које треба да су у свакој људској личности. Укратко, то су добре
особине. Три највеће особине су љубав, вера и нада.

Љубав је највећа хришћанска врлина. Христос је људима дао две највеће заповести:

1) Љуби (воли) Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом
својим и свом снагом својом. – значи желети само Њега и његову вољу.
2) Љуби ближњега свога као самог себе. – Ближњи је свако кога је Бог створио.

Бог је Љубав, сва љубав потиче од њега, све што чини за нас, чини због љубави према
нама. Због љубави нас ствара, даје нам постојање, шаље Сина свога у свет, допушта да Син
Његов страда да би нам својим васкрсењем показао спасење које нам је из љубави наменио.
Као што је Бог заволео нас и ми смо дужни љубити једни друге.

Права љубав изражава се не само речима, него и делима. Испољава се у бризи за друге
кроз благе речи и великодушност, у придржавању Божијих заповести.

Вера и нада се не могу раздвојити, апостол Павле веру дефинише као основ свега чему се
надамо...(потврда ствари невидљивих). Вера је поверење, поуздање у духовне способности
човека и у доброту и моћ Божију, поверење у обећања и дарове Божије, у спасење дато у
Христу. Вера није прихватање бесмисленог. Нада је уверење да ће живот изграђен на вери
дати своје резултате. Верујемо у Бога и надамо се да ће нам наша вера помоћи у
задобијању спасења.

Остале хришћанске врлине су:

смерност (одрећи се сваке умишљености и уображености, не сматрати себе бољим и

вреднијим од других, неразметљивост. Смерност се постиже када се човек извежба да
сваког другог сматра бољим од себе а да притом ни себе не сматра најнижими
најодвратнијим бићем), дарежљивост, уздржање тј. умереност, кротост тј. трпељивост
(бити благе нарави, смирен, одмерен, тешко га је испровоцирати, влада собом. кротак
човек уме да се разгневи, али уме да се исконтролише. Они који се не гневе су безосећајни
и равнодушни.), мудрост, честитост послушност, храброст, верност, захвалност,
смирење...

Бити добар није једна од врлина, поседовање доброте како деца често мисле већ бити
добар значи поседовати све ове врлине.

Насупрот врлинама кажемо да су мане, односно греси (гордост, среброљубље, завист,

неумереност у јелу и пићу, гнев, лењост, властољубље, мрзовоља, празнословље).

Завршни део часа

-Закључак: Нико се не рађа са унапред усађеним врлинама или манама. Врлине нису
човеку дате, већ да се за њих треба трудити, треба себе усавршавати и на тај начин стећи
врлине.

-Набројати у свесци што више врлина

-Записати што више различитих врлина на табли