Барок (Увод)

Барок као музичка епоха почела је смрћу славних италијанских

ренесансних композитора 1594. године а завршава се смрћу
њених најпознатијих представника, Баха и Хендла, између 1750.
и 1760.године.
Главна идеја у стварању барокне музике била је да се музика
користи као универзално средство комуникације између људи.
Једна од такође веома битних ставки био је контраст у барокној
композицији. Ово је била новина коју је донела ова епоха. У
бароку устаљују се оркестри засновани на гудачким
инструментима. Прелазак из меког у гласни тон, соло и ансамбл
(у концертима) као и варијације инструмената.
Већина инструмената у овој епохи добили су свој усавршени
облик који је остао исти и до данас.

Постанак и развој опере у Европи

Одраз естетике овог доба био је у значају који је даван музичкој
форми, развијала се инструментална музика и мања употреба
полифоније у композицијама.
Почетак барокне опере означава Клаудија Монтевердија који
уводи овај нови стил.
Прва приказана опера је опера „Дафне“ композитора Јакопа
Перија 1597.године. Сама опера заснована је на соло-певању
које је доминантно, и инструменталном комаду који служи као
пратња. Овај процес, за разлику од полифоније, композитори су
бирали јер је стварао јаснију слику.
Барокна опера јесте композиција саставаљена из бројних сцена
које се изводе по редоследу. Личила је на причу која се изводи
са оркестром, са занимљивим заплетом, расплетом и наравно
крајем.
Најчешћа тема опера биле су разне сцене из митологије јер је
властела волела Античке јунаке. Опере су често пратиле сцене
озбиљног садржаја, такозване опера серија (opera seria). За
разлику од њих појављивале су се и први комични елементи,
употребљене у сатиричној опери тј. (Opera Buffo).

Најистакнутији представници барокне опере јесу Клаудио

Монтеверди, Жан-Батист Молијер и Хенри Персл.

Кладуио Монтеверди
Клаудио Монтеверди спада у групу оних који су дали посебан
допринос развоју саме опере. Као диригент и композитор
написао је девет мадригала са измењеним стилом, и на тај начин
утемељио оперу.
Његове најзначајније опере биле су „Орфеј“ „Аријадна „ и
„Крунисање Попеје“.
За разлику од претходних композитора увео је нове различите
инструменте у оркестар.
Својим измењеним и новим стилом утицао је на композиторе из
других земаља који су такође почели да стварају опере.

Жан-Батист Лили
За разлику од Монтевердија који је био творац Италијанске
опере, Лили је био творац у Француској. За разлику од
Италијанске опере Лили је додао другачији редослед одсека у
увертири (уводу) који је ишао лагано-брзо-лагано. Најзначајније
опере су „Тезеј“ „Атис“ и „Победа љубави“. Карактеристичне су и
балетске нумере које су у француску оперу уведене због
популарности балета на француском двору Луја XIV.
Хенри Персл
Творац енглеске национале опере, која је настала под утицајем
италијанске и француске опере, стварајући нови унапређени
стил. У овом стилу се појављују елементи енглеске традиције и
најважније бива то што се пева на енглеском (народном) језику.
Овим стилом створене су „Дидона“ и „Енеј“ две Перслове
најпознатије опере.

Пролог (Outro)
Барок важи за један од најбогатијих и најразноврснијих периода у
историји музике. Другачији од претходних епоха барок је довео
иновације у тадашњи свет музике, која је инспирација композиторима
и дан данас.

https://www.youtube.com/watch?v=wni1GVRlMtc Monteverdi
https://www.youtube.com/watch?v=_BuBqGMzG4w Lili
https://www.youtube.com/watch?v=5jv-wscIZo4 Persli