VISOKOŠKOLSKI STRUČNI STUDIJSKI PROGRAM

POSLOVANJE

Seminarski rad

UKUCAJ NASLOV SEMINARSKOG RADA

Profesor:

Maribor, datum Ime i prezime studenta

 UPUTSTVA ZA PRIPREMU PISMENIH RADOVA

Sadržaj:
I. Pre početka pisanja rada ..................................................................................... 3
1. Šta je namena zadatka? .................................................................................. 3
2. Kakav treba da bude sastav zadatka ................................................................. 3
2.1 Rezime .................................................................................................... 3
2.2 Uvod........................................................................................................ 3
2.3 Glavni deo ................................................................................................ 4
2.3.1 Kako pravilno ograničiti teoretski i praktični deo zadatka .......................... 4
2.3.2 Kako pravilno organizovati tekst? .......................................................... 4
2.3.3 Kako pravilno uključiti grafičke elemente (grafike, tabele, slike ...) ............ 4
3. Završetak ...................................................................................................... 5
II. Struktura pismenog zadatka ............................................................................... 6
1. OdreĎivanje oblasti i opis problema .................................................................. 6
2. Naslov zadatka............................................................................................... 7
3. Namena zadatka ............................................................................................ 7
4. Ciljevi zadatka ............................................................................................... 7
5. Osnovna tvrĎenja (teze, hipoteze) .................................................................... 8
6. Ograničenja istraţivanja .................................................................................. 9
7. PredviĎene metode rada.................................................................................. 9
8. PredviĎen sastav poglavlja (sadrţaj) ................................................................10
9 Spisak izvora .................................................................................................10
III. Nešto o stilu pisanja ........................................................................................10
1. Kako pišemo? ...............................................................................................11
2. Ja ili mi? Da li moram u zadatak uključiti svoja vlastita mišljenja u prvom licu? .....11
IV. O tehničkom formiranju zadatka........................................................................11
1. Formiranje teksta ..........................................................................................11
2. Numerisanje strana: ......................................................................................12
3. Tabele i slike.................................................................................................12
V. NavoĎenje izvora i plagijarizam ..........................................................................14
1. Šta je plagijarizam i zašto je vaţan ..................................................................14
2. Kako izbeći plagijarizam .................................................................................14
2.1 Strategije za izbegavanje plagijarizma ........................................................16
3. NavoĎenje izvora...........................................................................................16
VI. PREDSTAVLJANJE PISMENOG RADA ...................................................................18
1. Faze predstavljanja .......................................................................................18
1.1 Priprema predstavljanja ............................................................................18
1.2 IzvoĎenje predstavljanja ...........................................................................19
1.2.2 Kako napraviti dobar film-dijapozitiv .....................................................20
VI. Kriterijumi za samovrednovanje pismenog rada i odbrane ....................................21

1
I. Pre početka pisanja rada

Kada počnete da razmišljate o pismenom radu, to treba da bude seminarski rad, rad
esejskog tipa ili projektni zadatak (u nastavku ćemo koristiti samo termin 'zadatak'),
trebalo bi da najpre odgovorite na neka ključna pitanja. Uputstva koja vam
predstavljamo u daljem tekstu, u vezi su sa sadrţinskim, stilskim i oblikovnim gledištem
pisanja rada kao i sa njegovim predstavljanjem. Uputstva koja se vezuju za sadrţinski
deo su opšta. Osnovni vodič kako da pripremite sadrţinu zadatka, jesu uputstva
profesora. Onaj deo uputstava koji se odnosi na stil, tehničko formiranje zadatka i
navoĎenje izvora je zajednički za sve pismene zadatke u Visokoj poslovnoj školi. Uz kraj
uputstava vam predstavljamo kriterijume, po kojima ćete moći sami da ocenite rad i
odbranu rada, ako je on relevantan. I oni su uopšteni, a verujemo da će vam biti koristan
oslonac u pisanju zadatka. Glavni kriterijumi za vas su oni koje vam predstavlja profesor
u pojedinom predmetu.

1. Šta je namena zadatka?

Zadatkom dokazujete da ste za vreme studiranja predmeta pridobili teoretska i praktična

znanja, veštine i sposobnosti da kritično vrednujete poslovnu praksu koja proizilazi iz
gledišta stručne oblasti predmeta. To znači da znate odrediti problem, postaviti ga u širi
kontekst predmeta, predloţiti rešenje, oceniti prednosti i mane predloţenog rešenja i
predvideti dalji razvoj poslovne prakse u pojedinačnoj oblasti koja se neposredno ili
posredno vezuje za predloţeno rešenje.

2. Kakav treba da bude sastav zadatka

Na ovom mestu vam predstavljamo nekoliko smernica koje će vam pomoći u

predstavljanju i organizaciji sadrţine.

2.1 Rezime
Rezime je namenjen opštem predstavljanju zadatka: koju tematiku/problematiku
razmatrate, u kojem preduzeću; ako je problematika vezana za preduzeće, zašto ste se
započeli razmatranje izabrane problematike i kako. Zatim ukratko predstavite glavne
rezultate vašeg rada. Rezime napišite u perfektu. U rezimeu ne predstavljajte detaljno
namene, ciljeve i metode rada. Te kategorije rezimirajte u uvodu.

2.2 Uvod
U uvodu detaljno odredite problem, predstavite odreĎen problem u širem teoretskom
kontekstu, dakle ono što ţelite poboljšati; predstavite kako ste započeli rešavanje
problema i zašto. Ako u svom radu budete koristili anketne upitnike, intervjue ili druge
metode sakupljanja podataka, ukratko obrazloţite, zašto ste izabrali odreĎenu metodu.
Drugim rečima: u uvodu predstavite namenu (zašto), ciljeve (šta) i metode (kako).
Pritom pazite na to da ciljevi budu realni, konkretni, a ne preopširni.

1
2.3 Glavni deo
Glavni deo je vaš izveštaj o tome kako ste pristupili rešavanju izabrane problematike,
koja rešenja ste predloţili i zašto. U glavnom delu detaljnije predstavite to što ste najavili
u uvodu. Pritom pazite na odgovarajući odnos izmeĎu teoretskog i praktičnog dela
zadatka, na odgovarajuće nizanje argumenata i uključivanje grafičkih elemenata u
sadrţinu.

2.3.1 Kako pravilno razgraničiti teoretski i praktični deo zadatka

Ako profesor ne odredi drugačije, osnovna smernica u pisanju zadatka je to da 1/3

zadatka predstavlja teoretski deo, a 2/3 praktični deo. Ali to još ne znači da su teoretski i
praktični deo odvojeni; znači da najpre razmatrate teoriju, a zatim predstavljate praktični
problem. Teoretski i praktični deo treba meĎusobno da se prepliću. Zadatkom morate
dokazati da znate povezivati teoriju sa praksom. To znači da argumente koje imate za
uvoĎenje neke novosti i rešenja nekog problema, potkrepite teorijom. Ako ste u uvodu
odredili problem, onda teoretski okvir ne postavljate preširoko, jer namena teoretskog
dela nije da rezimirate sve to što ste pročitali u literaturi tj. našli u drugim izvorima.
Pokušajte da budete selektivni, ograničite se na onu teoriju koju razmatraju vaša
literatura i izvori i neposredno je veţite za odreĎenu problematiku. Potraţite ključne
teoretske osnove i upotrebite ih kao argument (ili protivargument), dakle, opravdano
tvrĎenje zašto predlaţete uvoĎenje neke novosti tj. rešenja nekog problema.

2.3.2 Kako pravilno organizovati tekst?

Činjenice i podaci koje predstavljate treba da budu jasno i povezano organizovani u

logičnom redosledu. Preporučljivo je da imaju vremenski redosled. Kada niţete svoje
zaključke ili predloge, potraţite za njih argumente u literaturi i neposredno ih dovedite u
vezu sa temom vašeg zadatka.

 Primer predstavljanja argumenta

Uvođenje elektronskih obrazaca bi za preduzeće Preduzeće d. o. o. bilo jedan od
opravdanih pristupa racionalizaciji poslovanja, jer papir u preduzeću predstavlja 60
% troškova kancelarijskog materijala. Jereb (2000, str. 25) kao jednu od mogućih
mera za racionalizaciju kancelarijskog poslovanja navodi i snižavanje troškova za
kancelarijski materijal. Uvođenje elektronskih obrazaca bi značilo snižavanje ovih
troškova za 80 %. Ulaganje u osposobljavanje kadrova, u poređenju sa pozitivnim
efektima koje bi rešenje donelo, bilo bi minimalno, jer 85 % svih zaposlenih dnevno
koristi lični računar i internet, što je više od proseka u Sloveniji (Upotreba interneta u
Sloveniji, 2004).

2.3.3 Kako pravilno uključiti grafičke elemente (grafike, tabele, slike ...)

Osnovni vodič neka vam bude da grafičke elemente koristimo zato da razumnije
prikaţemo sadrţinu. Cilj grafičkih elemenata je, dakle, da podrţe vaše argumente.
Koristimo ih tamo gde njima moţemo da predstavimo više i bolje, nego što bismo mogli
da iskaţemo rečima.
Dalje vaţi da svi elementi moraju biti pravilno podnaslovljeni - koristite funkciju
unošenje/poziv/natpis. (Vidite i IV., 3. Tabele i slike). Sadrţinu koju predstavlja grafički
element, ukratko obrazloţite u tekstu. Pritom ne ponavljajte/ne prepisujte podatke,

1
predstavljene grafičkim elementom, ali ih interpretirajte - osvetlite iz drugog ugla
posmatranja i objasnite zašto je podatak koji predstavljate vaţan u predstavljanju
problema tj. za dostizanje ciljeva koje ste postavili u zadatku.

 Primer:
Starosna struktura zaposlenih

1% 5%

27%

43%

24%

do 20 let od 20 do 29 let od 30 do 29 let od 40 do 49 let 50 let in več

Grafik 1: Starosna struktura zaposlenih u Preduzeću d. o. o.

Tekst slike: do 20 godina; od 20 do 29 godina; od 30 do 39 godina; od 40 do 49 godina; 50 i više godina

Primer lošeg komentara u tekstu:

Iz grafika 1, koji predstavlja starosnu strukturu zaposlenih u preduzeću vidi se da
je u preduzeću 43 % zaposlenih starije od 20 – 29 godina, 5 % je mlaĎe od 20
godina, 25 % je starije od 30 i 39 godina, a 27 % zaposlenih je starije od 40 do
49 godina.

Primer dobrog komentara u tekstu:

Iz grafika 1, koji predstavlja starosnu strukturu zaposlenih u preduzeću vidi se da
preovlaĎuje mlaĎa generacija (interpretacija), koja je završila srednjoškolski
program koji je već sadrţao predmet računarstvo (objašnjenje podatka).

3. Zaključak

Pre nego što počnete da pišete zaključak, ponovno pročitajte uvod, i to pogledajte ciljeve
koje ste sebi zadali i komentarišite ih. Proverite da li su ciljevi postignuti. Pritom
izbegnite opšte komentare, kao što su: Ciljevi zadatka su bili uspešno postignuti. Isto
tako pogledajte osnovna tvrĎenja koja ste postavili u uvodu i kritično ih ocenite. U kojoj
meri su se pokazala kao pravilna?
Zaključak je namenjen tome da iz šire perspektive kritički ubacite zaključke i/ili rešenja.
Zato u zaključku rezimirajte glavne tačke, koje ste razmatrali u zadatku, predstavite
ključna rešenja, pokaţite mogućnost dalje upotrebe/razvoja rešenja koja ste predlagali:
Da li je rešenje kratkoročno, šta treba ili šta bi bilo potrebno uraditi da rešenje ima
dugoročniji uspeh u praksi. Pokaţite eventualna ograničenja koja bi mogla da utiču na

1
uvoĎenje novosti koje ste predlagali; predstavite dodatu vrednost novosti, koju
predlaţete; pokaţite kakav će biti dugoročan efekat predloţenog rešenja (na kakve
buduće promene moţete da računate u budućnosti zbog zaključaka/uvedenih rešenja u
sadašnjosti). Isto tako u zaključku moţete da predstavite eventualne nedostatke koji su
se već pokazali pri uvoĎenju novosti/rešenja koje predlaţete.

 Primer
Uvođenje informacijske tehnologije u preduzeće zahteva celokupan pristup. U
preduzeću Preduzeće d. o. o. analiza potreba je pokazala da bi uvođenje elektronskih
obrazaca suštinski uticalo na racionalizaciju poslovanja.
Uvođenje elektronskih obrazaca je pokazalo da zaposlene, koji će ih upotrebljavati,
treba osposobiti na pravi način. Uprkos tome što većina njih dnevno upotrebljava
računar i internet, za formiranje elektronskih obrazaca potrebno je šire poznavanje
izabrane programske opreme. U buduće osposobljavanje treba uključiti u godišnji
plan obrazovanja, koji uprava preduzeća prihvata krajem kalendarske godine za
sledeću godinu. Zbog pomenutog proračuna koje preduzeće namenjuje
osposobljavanju, biće potrebno ponovno odrediti prioritete u vezi sa
osposobljavanjem kod onih zaposlenih koji će koristiti elektronske obrasce.

II. Struktura pismenog zadatka

1. Određivanje oblasti i opis problema

Pre nego što počnete sa pisanjem zadatka, najpre treba jasno odrediti oblast i opisati
problem koji je privukao našu paţnju. Pokušajte da odredite šta i zašto vas to, što ţelite
proučavati, uopšte zanima (zašto bi vaš rad uopšte neko čitao)? O tome će vam
detaljnija uputstva dati profesori, kao primere, pa ukratko navodimo nekoliko primera
oblasti istraţivanja i problema istraţivanja koji iz njih proizilaze.

 oblast istraţivanja: računovodstvo

problem istraţivanja: greške u računovodstvu, računovodstveni izveštaji, unutrašnji
izvori finansiranja, utaje poreza, itd.
 oblast istraţivanja: trgovina
problem istraţivanja: efekti izveštaja u marketinškoj komunikaciji, odnosi izmeĎu
učesnika u marketinškim kanalima, kreativne strategije u oglašavanju, politika
formiranja prodajnih cena itd.
 oblast istraţivanja: privredno pravo
problem istraţivanja: upoznati potrošače sa zakonom o zaštiti potrošača, postupak
pripreme prodajnog ugovora itd.
 oblast istraţivanja: psihologija prodaje
problem istraţivanja: mogućnosti uticaja na strategije kupovine potrošača, formiranje
uspešnog prodajnog nastupa itd.
 oblast istraţivanja: kancelarijsko poslovanje
problem istraţivanja: uspešnost i efikasnost zaposlenih, arhiviranje poslovnih
dokumenata itd.
 oblast istraţivanja: informatika
problem istraţivanja: intranet kao medij za efikasniju komunikaciju meĎu
zaposlenima, uvoĎenje elektronskog oblika poslovanja u preduzeće itd.

1
Opišite, dakle, oblast i problem koje ćete razmatrati, probajte da objasnite dimenzije
problema, značaj njihovog rešavanja i slično.

2. Naslov rada

Ako su u predmetu odreĎene samo tematske oblasti, a ne i naslov zadatka, savetujemo

vam da ga što konkretnije odredite. Naslov ne treba da bude uopšten. Iz njega treba da
se vidi problematika koju ćete razmatrati u zadatku.

3. Namena zadatka

Kada odreĎujete namenu istraţivanja, morate odgovoriti na pitanje zašto analizirate

izabranu temu. Namene mogu biti različite:

 problem nije još niko analizirao,

 o problemu ste pročitali članak koji vas je privukao,
 s problemom se srećete u svom radu, zato ţelite …,
 dosadašnje analize/istraţivanja su već veoma stari,
 ne slaţete se sa zaključcima odreĎeih autora,
 analiza problema zanima odreĎeno preduzeće ili ustanovu itd.

4. Ciljevi zadatka

Ovde morate navesti šta ćete pokušati da dostignete istraţivanjem. Dakle, šta će biti
rezultat vašeg rada. Ciljeva koji su postavljeni u zadatku moţe biti više. Savetujemo
vam da ih zbog preglednosti napišete u obliku spiska.

Ako ste za istraţivanje izabrali npr. problem »uspešnost i efikasnost zaposlenih«, ciljevi
mogu biti sledeći:
 odrediti činioce koji utiču na neefikasnost zaposlenih,
 odrediti činioce koji utiču na neuspešnost zaposlenih,
 odrediti predloge merenja efikasnosti zaposlenih,
 predloţiti mere za povišavanje efikasnosti zaposlenih.

U nastavku vam predstavljamo primere pravilno i nepravilno odreĎenih ciljeva

Nepravilno odreĎeni ciljevi Pravilno odreĎeni ciljevi

 razmatrati neefikasnost zaposlenih u  odrediti činioce koji utiču na

preduzeću X neefikasnost zaposlenih u preduzeću
(pojmom »razmatrati« određujete vašu aktivnost, X (reč je o analizi i zaključcima)
a ne cilj koji ćete tom aktivnošću dostići)

 baviću se odstupanjima u  odrediti uzroke odstupanja u

efikasnosti zaposlenih na istom efikasnosti zaposlenih na istom
radnom mestu radnom mestu (to inače nije
(pojmom »baviti se« određujete vašu aktivnost, a
ne cilj koji ćete tom aktivnošću dostići) rešenje, već analiza i zaključci)

 ustanoviću šta utiče na povišavanje

efikasnosti manje efikasnih
zaposlenih  formirati predloge za povišavanje

1
 (pojmom »ustanoviti« određujete vašu aktivnost, efikasnosti manje efikasnih
a ne cilj koji ćete tom aktivnošću dostići)
zaposlenih
 razmatrati odgovarajuću promotivnu
ponudu za nastup na sajmu X
(pojmom »razmatrati« određujete vašu aktivnost,
a ne cilj koji ćete tom aktivnošću dostići)  izraditi promocijsku ponudu za
nastup na sajmu X
 proučiću literaturu
(proučavanje literature nije cilj, već metoda
(vidite tačku 5) kojom obezbeđujete osnovni
uslov za razmatranje problema i određivanje
ciljeva)
 izraditi predlog poboljšanja na
 anketirati zaposlene u preduzeću o osnovu analize različitih izvora
radnom vremenu i njihovom
zadovoljstvu
(anketiranje je metoda, kojom ćete doći do
nekog cilja; vidite tačku 5)  odrediti (predstaviti) zadovoljstvo
zaposlenih preduzeća X sa radnim
 analizirati zadovoljstvo zaposlenih u vremenom
preduzeću X sa radnim vremenom
(analiziranje je metoda kojom ćete doći do
nekog cilja; vidite tačku 5)
 odrediti kriterijume zadovoljstva
zaposlenih preduzeća X sa radnim
 poboljšati snabdevanje preduzeća vremenom
pomoćnim materijalom
(to je namena)

 dati predloge za uspešnije

 analizirati uspešnost mera za snabdevanje preduzeća pomoćnim
poboljšanje snabdevanja preduzeća materijalom
pomoćnim materijalom
(analiziranje je metoda, kojom ćete doći do
nekog cilja; vidite tačku 5)
 predstaviti mane dosadašnjih mera
za poboljšanje snabdevanja
 uporediti zadovoljstvo kupaca sa preduzeća pomoćnim materijalom
dve varijante proizvoda
(upoređivanje je metoda, kojom ćete doći do
nekog cilja; vidite tačku 5)

 odrediti razlike u zadovoljstvu

kupaca sa dve varijante proizvoda

odrediti uzroke za razlike u

zadovoljstvu kupaca sa dve
varijante proizvoda
Savet: ciljeve odredite konkretno: predložiti, oceniti, vrednovati, izneti, pripremiti,
izraditi, formirati …
Izbegavajte opšte odredbe: razmatrati, baviti se, pratiti, ustanoviti…

5. Osnovna tvrđenja (teze, hipoteze)

TvrĎenja su unapred postavljene teze (hipoteze), koje ćete pokušati da dokaţete u svom
radu. TvrĎenja proizilaze iz ciljeva.

Primer:

1
 Ako ste u okviru problema “uspešnost i efikasnost zaposlenih” kao cilj postavili
upoređivanje uspešnosti zaposlenih na istom radnom mestu, primeri vaših
tvrđenja mogu biti sledeći:
- zaposleni su na istim radnim mestima različito uspešni
- uspešnost zaposlenih na istom radnom mestu zavisi od finansijskih
podsticaja
- itd.

6. Ograničenja istraživanja

Svako istraţivanje zahteva odreĎena ograničenja. Time postiţete produbljeno

razmatranje problema i ne zahvatate širu oblast.

Primer konkretnog ograničenja, ako ste na primer za istraţivanje izabrali problem

“uspešnost i efikasnost zaposlenih” je da se ograničite samo na zaposlene na odreĎenom
radnom mestu (npr. poslovni sekretar); ili samo na zaposlene u odreĎenom preduzeću;
ili samo na merenje uspešnosti i efikasnosti u periodu poslednjih pet godina itd.

Druga opštija ograničenja obično mogu biti: ograničen pristup podacima; podaci mogu
biti tajna privrednog društva, banke, vladine agencije; nedostatak literature;
nepripremljenost odgovornih ljudi (npr. u preduzećima, bankama, vladimim
organizacijama itd.) za razgovore i saradnju itd.

7. Predviđene metode rada

Prilikom pripreme zadatka verovatno ćete koristiti brojne metode. Pri odreĎivanju te
tačke odgovarate na pitanje kako ćemo proučavati ono što nas zanima. Najverovatnije
ćete se sresti sa sledećim metodama:
 studiranjem literature (u štampanom i elektronskom obliku),
 proučavanjem godišnjih izveštaja i drugih poslovnih dokumenata/knjiga
preduzeća,
 deskripciju – opisivanja odreĎene pojave,
 kompilaciju – udruţivanje,
 komparaciju – poreĎenja,
 anketiranjem,
 ličnim razgovorom …

Zadatak će verovatno dobiti na vrednosti, ako u radu budete upotrebili različite metode
rada (vidi kriterijume za ocenjivanje).

U slučaju da ste u zadatku upotrebili metodu anketiranja, potrebno je odrediti i način

sakupljanja, sreĎivanja i obrade podataka.

Primer:
U teoretskom delu ću na osnovu pročitane literature, navedene u spisku literature,
metodom deskripcije objasniti osnovne pojmove. Različite izvore sam uporedio i
udružio.
U empirijskom (praktičnom) delu izvešću anketiranje zaposlenih. Anketu koju
prilažem u zadatku, obradio sam pomoću programa Excel. Podatke prikazujem
tabelarno i grafički. Poređenje (komparaciju) rezultata ankete s podacima
poslovnog izveštaja prikazaćemo u poglavlju …

1
8. Predviđen sastav poglavlja (sadržaj)

Osnovna namena sadrţaja je jasnost i preglednost zadatka. Čitaocu omogućava brz

pristup ţeljenom poglavlju. Sadrţaj je postavljen na početak vašeg zadatka.

Mora da sadrţi naslove i podnaslove (uključujući spisak skraćenica, tabela, skica, izvora
itd.)

Sadrţaj sadrţi uvod i naslove tri ili četiri glavna poglavlja iz kojih će se videti kako će rad
biti sačinjen tj. kako će slediti poglavlja. Poslednje poglavlje je zaključak.

Poglavlja moraju biti meĎusobno logično povezana, što znači da je svako sledeće
poglavlje logičan nastavak prethodnog. I potpoglavlja moraju biti meĎusobno logično
povezana. To znači da svako potpoglavlje odvojeno razmatra odreĎenu oblast koja spada
u glavno poglavlje, ako je ikako moguće, svako sledeće potpoglavlje treba logično da se
nastavi na prethodno.

9 Spisak izvora

Sledi spisak izvora koje ćete koristiti u pisanju. Izvori moraju biti navedeni po
abecednom redosledu prezimena autora ili naslova publikacija ili institucija. Vidite
odgovarajuća uputstva za navoĎenje izvora u poglavlju V, 3. NavoĎenje izvora.

III. Nešto o stilu pisanja

Svaki pismeni zadatak za studenta ne predstavlja samo eksperiment stručnog znanja,

već i pokušaj stručnog pisanja. Zahtevan je pismeni rad studenta, s kojim on mora
pokazati veštinu stručnog izraţavanja svojih mišljenja, stavova i tvrĎenja. Uz visoki nivo
teoretskog znanja, student mora pokazati i visok stepen jezičke kulture.

Prvi uslov koji poštujete u pisanju zadatka je pravilan knjiţevni jezik. Jezik nije
odgovarajući ako sadrţi:
- gramatičke i pravopisne greške,
- nestručne izraze,
- neodgovarajuću stilistiku.

Stilistika je jezičko – stilsko prilagoĎavanje teksta ţeljenom efektu. Pismeni zadatak

zahteva poseban jezički stil koji se naziva stručni jezik. Svaka struka ima svoju specifičnu
terminologiju. Pored terminologije autor zadatka mora poštovati i pravila pisanja
stručnog teksta, kao što su:
- jasnost,
- jezgrovitost,
- povezanost.

Jasnost stila je dostignuta kada se kod čitaoca razviju iste misli i osećaji, kao što ih je
imao autor kada je pisao rad. Autor mora biti svestan da ne piše za sebe, zato mora
čitaocu saopštiti svoje stavove na razumljiv način.

Jezgrovitost stila se pokazuje u preciznom i zbijenom tekstu. Pravilo jezgrovitosti zahteva

od autora racionalno pisanje.

1
Povezanost teksta znači da zadatak mora imati logično povezane rečenice, pasuse,
poglavlja i potpoglavlja. Pismeni rad nije stručan, ako sadrţi samo nabrojane pasuse iz
različitih izvora, bez teksta autora koji će to povezati. Zato je vaţno i da se odlučite koje
izraze ćete upotrebiti i koje ćete zatim upotrebljavati kroz ceo zadatak (usklaĎivanje
terminologije).

1. Kako pišemo?

Prilikom pisanja rada ne predviĎajte da je čitalac istraţivao kao što ste vi. Ne pravite
preduge rečenice. Ako ste ih zapisali, ostavite ih, ali ih kasnije rastavite. U dugim
rečenicama čitaocu više nije jasno o čemu govori autor u zadatku.

Nije neophodno da počnete sa prvim poglavljem. Moţda ste bolje pripremljeni i imate
više graĎe za četvrto poglavlje. Počnite odatle kao da su prethodna poglavlja već
napisana.

Ne koristite tri tačke i uzvičnike. Jezik treba da bude stvaran. Ne koristite reči koje mogu
da imaju dvostruko ili simbolično značenje. Definišite izraz, pre nego što ga uvedete. Ako
ne znate da ga definišete, izbegnite ga. Ako je reč o jednom od ključnih izraza u zadatku
i ako ga ne znate definisati, odmah od svega odustanite. To znači da najverovatnije niste
izabrali prave teme zadatka, jer ne vladate teoretskim osnovama.

2. Ja ili mi? Da li u zadatak moram uključiti svoja vlastita mišljenja u prvom

licu?

Vi ste autor zadatka, zato upotrebljavajte 1. lice jednine. Predstavljate svoje argumente.
Pritom pazite da u svom izraţavanju budete što neutralniji, da lična zamenica 'ja' ne
istupa. Dakle: nemojte pisati "članak koji sam već naveo", dovoljno je da zapišemo "već
pomenuti članak".

IV. O tehničkom formiranju zadatka

1. Formiranje teksta

 Tekst je napisan fontom Times New Roman.

 Oblik i veličina slova u glavnim naslovima su velika štampana i 14 pt (moţe i
boldovano). Oblik i veličina slova u svim podnaslovima su mala štampana 13 pt
(moţe i bold, italik…). Oblik i veličina slova u samom tekstu su mala štampana i 12
pt.

Vrsta teksta Oblika pisave Velikost pisave (pt) Videz pisave

Naslov (poglavlje) Times New Roman 14 NASLOV
Naslov 2 (potpoglavlje) Times New Roman 13 Naslov
Naslov 3 (drugo potpoglavlje) Times New Roman 12 Naslov
Osnovni tekst, sadrţina Times New Roman Tekst
tabela, naslovi slika i tabela 12
Napomene u dnu strane Times New Roman 10 napomene

1
 Naslov slike, grafika … Times New Roman 10 Slika 1:

 Razmak meĎu redovima je 1 ½ .

 Širina ivica: leva 3 cm, desna 2 cm, gornja 2,5 cm, donja 2 cm, obostrano
poravnavanje ivica.
 Naslovi su obeleţeni brojevima:

1 NASLOV
1.1 Naslov 2
1.1.1 Naslov 3

Svako novo poglavlje (naslov 1, 2, 3 …) počinje na novoj strani. Potpoglavlja mogu da se

nastave na istoj strani.

2. Numerisanje strana:

Numerisanje počnite sa onom stranom kojom počinje tekst vašeg rada (sa uvodom), i to
tako da sve strane pre toga imaju prikriven broj.

Pregledi sadrţaja (ne numerišemo ih) dele se na pregled sadrţaja i pregled slika, pregled
tabela, pregled grafika, pregled priloga.

Primer redosleda i numerisanja gore pomenutih strana:

NASLOVNA PREGLED PREGLED SLIKA POČETAK

STRANA SADRŢAJA TEKSTA
PREGLED
PRILOGA (UVOD)

4 5

3. Tabele i slike

Tabele i slike numerišemo. Svaka tabela ili slika mora imati naslov, koji ukratko označava
sadrţinu tabele ili slike.

Ako u tabelama koristite skraćenice, ispod tabele u legendi morate da objasnite njihovo
značenje. Ako slike ili podatke u tabelama rezimirate prema odreĎenom izvoru, ispod
slike ili tabele morate navesti izvor.

PRIMERI:

Grafik 5: Duţina slovenačkih granica sa susednim drţavama

1
 1400
1200
1000
800
600
400
200
0
Avstrija Hrvaška Italija Madžarska Skupaj

Po kopnem Po rekah Skupaj

Tekst slike: Austrija Hrvatska Italija MaĎarska Ukupno

Po kopnu Po rekama Ukupno
Izvor: Statistički letopis RS 1996 (str. 34)

1
Tabela 13: Duţina slovenačkih granica sa susednim drţavama

Država Po kopnu Po rekama Ukupno

Austrija 251 79 330
Hrvatska 251 290 670
Italija 380 31 232
Mađarska 201 13 102
Ukupno 921 413 1.334

Izvor: Statistički letopis RS 1996 (str. 34)

V. Navođenje izvora i plagijarizam

1. Šta je plagijarizam i zašto je važan

Za vreme studija, prilikom pripreme seminarskih i drugih zadataka u stalnom smo

kontaktu sa idejama drugih ljudi. Čitamo ih u raznim tekstovima (knjigama, stručnim
časopisima, novinama, na internet stranama), čujemo ih na predavanjima, o njima
diskutujemo i uključujemo u svoje pisanje. Pritom je vaţno da priznamo ko je njihov
autor. Plagijarizam je kaţnjiv i vaš rad moţe biti odbijen ako se ustanovi da ne sadrţi
izvore navedene na odgovarajući način.

Plagijarizam je upotreba ideja i reči drugih ljudi bez jasnog navoĎenja izvora informacije.

2. Kako izbeći plagijarizam

Plagijarizam moţemo da izbegnemo tako što ćemo pravilno da navedemo izvor, kada god
upotrebljavamo:
 ideje, mišljenja, teoriju drugih ljudi,
 činjenice, statistike, grafike, crteţe – bilo koje informacije koje nisu opšte znanje,
 citiranje izgovorenih ili napisanih reči drugih ljudi,
 parafraziranje izgovorenih ili napisanih reči drugih ljudi.

Primer nepravilnog i pravilnog navoĎenja i interpretiranja izvora

Pred vama je izvorni tekst iz knjige Porodica i zločin u poslednjoj deceniji 19. veka –
knjiga primera, autora Dţojsa Vilijamsa i saradnika, strana 1, Lizi Borden:

Uspon industrije, rast gradova i porast stanovništva su bile tri velike granice razvoja u
američkoj istoriji krajem 19. veka. Kada su nove, veće fabrike, koje su koristile parnu
snagu, postale osobenost američke pokrajine na istoku, seljake su preobratile u
industrijske radnike i obezbedile radna mesta za rastući tok doseljenika. Sa industrijom
je došlo do urbanizacije rastom velikih gradova (kao na primer Fall River,
Massachustetts, gde su ţiveli Bordenovi), koji su postali centar proizvodnje i trgovine.

Slučaj nedopustivog parafraziranja/objašnjenja drugim rečima, primer

plagijarizma:

1
Porast industrije, rast gradova i eksplozija stanovništva su bila tri velika faktora u
devetnaestom veku u Americi. Kada su fabrike na parni pogon postale uočljivije u
istočnom delu zemlje, preobratile su seljake u fabričke radnike i obezbedile radna mesta
za veliki talas doseljenika. Sa industrijom je došlo do rasta velikih gradova, kao što je
Fall River, gde su ţiveli Bordenovi, koji su se promenili u centre trgovine i proizvodnje.

Zašto je primer ovog pasusa nepravilan/plagijarizam?

 Pisac je promenio samo nekoliko reči i fraza i promenio izvorni redosled

rečenica.
 Pisac nije naveo izvor ni za jednu ideju ili činjenicu.

Ako uradite bilo šta od gore navedenog, reč je o plagijarizmu.

Napomena: Ovaj pasus je neistinit i zbog promene smisla (npr. iskorišćavanje parne
snage nije isto kao i iskorišćavanje fabrike na parni pogon ili uspon industrije/porast
industrije ili narastajući tok doseljenika/veliki talas doseljenika).

Primer odgovarajućeg parafraziranja:

Fall River, gde je ţivela porodica Borden, bio je tipičan primer severoistočnih industrijskih
gradova u devetnaestom veku. Proizvodnja koja se odvijala sa iskorištavanjem parne
snage promenila je poljoprivrednu proizvodnju u industrijsku proizvodnju i kada su
doseljenici dospeli u SAD, našli su rad u ovim novim fabrikama. Rezultat je bio rast
stanovništva i nastanak velikih urbanih oblasti. Fall River je bio jedan od tih proizvodnih i
trgovinskih centara (Williams 1).

Zašto je primer ovog pasusa pravilan?

 Pisac je detaljno rezimirao izvornu informaciju upotrebom svojih

reči.
 Pisac je čitaocu naveo izvor svoje informacije.

Primer pravilnog navoĎenja izvora/citiranja i parafraziranja:

Fall River, gde je ţivela porodica Borden, bio je tipičan severoistočni grad u
devetnaestom veku. Kada je proizvodnja na osnovu iskorišćavanja parne snage
promenila poljoprivrednu proizvodnju u industrijsku proizvodnju i kada je došlo do
povećane potrebe za radnicima, »seljake je preobratila u industrijske radnike« i ostvarila
radna mesta za doseljenike. Došlo je do preobraćanja: rastuća populacija je povećala
veličinu urbanih područja. Fall River je bio jedno od onih proizvodnih centara koji su bili i
»centar trgovine« (Williams 1).

Zašto je primer ovog citiranja i parafraziranja pravilan?

 Pisac je precizno rezimirao izvornu informaciju.

 Pisac je zapisao izvor ideja u ovom pasusu.
 Pisac je ukazao na to koji deo potiče direktno iz izvora, kada je
upotrebio znake navoda i naveo broj strana.

1
2.1 Strategije za izbegavanje plagijarizma
1. Stavite u navodnike sve što upotrebite neposredno iz teksta.
2. Parafrazirajte, ali pritom pazite da ne preuredite ili zamenite samo nekoliko reči.
Parafraziranje znači da upotrebite ideje nekog drugog, a da ih predstavite svojim
rečima.

Opomena: Precizno pročitajte tekst koji želite parafrazirati. Zatim rukom prekrijte
tekst, tako da ga ne vidite. Svojim rečima rezimirajte i napišite šta ste zapamtili a
da pritom ne gledate u tekst.

3. Proverite svoje parafraze originalnim tekstom, da se uverite da niste upotrebili

iste reči ili fraze i da je informacija koju navodite tačna.

3. Navođenje izvora

NavoĎenje izvora u radovima je vaţno, jer je dokaz zrelosti vašeg stručnog izraţavanja.
Verovatno ste se za vreme studija, ili na neki drugi način, upoznali sa drugim načinom
navoĎenja izvora, ali ćete u pismenom zadatku u Visokoj poslovnoj školi koristiti
Harvardski pristup. Izvore na koje se pozivate, navedite u samom tekstu i zatim još po
abecednom redosledu na kraju vašeg zadatka, kao što vam predstavljamo donjim
primerima. Ne zaboravite da precizno navedeni izvori u nekim slučajevima mogu da vam
donesu pet poena na ocenu rada.

Knjige

a) Jedan autor

 U zadatku:

Morgan (2004, str. 162) govori o traţenju sredstava za nadzor informacija u

organizacijama.

 U spisku literature i izvora:

Morgan, G. (2004) Podobe organizacij, Ljubljana, Fakulteta za druţbene vede.

Osnovna pravila/redosled za navoĎenje knjiga:

1. Prezime autora, urednika sa prvim slovom imena ili ime institucije.
2. Godina izdavanja (u zagradi).
3. Naslov publikacije i podnaslov (svi naslovi moraju biti napisani ukoso).
4. Naslov zbirke i redni broj, ako su knjige numerisane (npr. 1. deo).
5. Broj izdavanja (ako nije reč o prvom izdanju).
6. Kraj.
7. Izdavač.

b) Dva autora

 U zadatku:

1
 Vodopivec i Vodopivec (2004, str. 12) upozoravaju na značaj plana, pre nego što
započnemo pisanje. Dobar plan doprinosi jasnoj tehnici saopštavanja (ibidem1,
str. 14).

 U spisku literature i izvora:

Vodopivec, M. i Vodopivec, M. (2004) Kako pišem, raziskujem, nastopam –

Sporočilna tehnika pisanja, Ljubljana, Cankarjeva zaloţba.

c) Više autora

 U zadatku:

Taktično planiranje je za razliku od strateškog planiranja mnogo detaljnije i znači

odreĎivanje konkretnih planova za poslovnu godinu (Bohinc et al2., 2005).

 U spisku literature i izvora:

Bohinc, F., Cetinski, U., Harlander, D., Ilijaš, T., Krapše, Š., Krapše, T., Lipičnik,
B.,Ograjenšek, I., Pučko,D.,Zajc, N. (2005) Planiranje v neprofitnem javnem sektorju,
Nova Gorica, Educa.

Članci i časopisi

 U zadatku:

Iz dodatka o konkurentnoj klauzuli (Meţnar, 2005) mogu da zaključim da …

 U spisku literature i izvora:

Meţnar, D. (2005) ’Konkurenčna klavzula’, Podjetje in delo, let. XXXI, št. 199, str. 844-
849.
[Naslov članka mora biti u malim navodnicima, ime časopisa zapisujemo kosim
rukopisom, zapisujemo sve brojeve strana na kojima se nalazi članak.]

Osnovna pravila/redosled za navoĎenje članaka:

1. Prezime autora i prvo slovo imena.
2. Godina izdanja (u zagradi).
3. Naslov članka (u malim navodnicima).
4. Naslov publikacije (zapisano koso).
5. Godište.
6. Broj.
7. Brojevi strana na kojima se nalazi članak.

Publikacije uz stručne skupove/konferencije

 U zadatku:

1
Reč 'ibidem' znači 'upravo tamo' i koristimo je onda kada isti izvor ili deo izvora navodimo po redosledu.
2
Skraćenica 'et al.' znači 'i drugi' (i dr.) i koristimo je za navoĎenje izvora koji ima više autora, pri čemu u
tekstu zapisujemo samo prvog autora.

1
Kada zaposleni znaju kojem smeru teţi organizacija, poznaju njene ciljeve i puteve do
njih, postaju motivisani, jer poslovanje u organizaciji ili grupi upravo time dobija svoj
značaj (Vukovič, 1997).

 U spisku literature i izvora:

Vukovič, G. (1997) ’Vodite, drugače boste vodeni’, XVI. Posvetovanje organizatorjev

dela, Quo vadis management, Kranj, Moderna organizacija, str. 191-196.

Izvori na mreži

a) Internet strane

 U zadatku:

Na svojoj internet strani, Privredna komora Slovenije (Gospodarska zbornica Slovenije,

2005) objavljuje podatke o sajmovima i izloţbama u Sloveniji.

 U spisku literature i izvora:

Gospodarska zbornica Slovenije (2005) Elektronski vir,
http://www.gzs.si/Nivo1.asp?IDpm=9, [dostop 26. junija 2005].

[Navedete datum, kada ste pročitali tekst na mreţi.]

b) Elektronski članci

 U zadatku:
U članku Marketing sa dogaĎajima – dobro ulaganje (Pahor, 2005) prepoznajemo novost
u oblasti…

 U spisku literature i izvora:

Pahor, N. (2005) ’Marketing z dogodki – dobra naloţba’, Podjetnik [online], let. XIV, št.
9. Dostupno na: http://www.podjetnik.com/default.asp?KatID=269&ClanekID=2540
[pristup 8. oktobra 2005].

VI. PREDSTAVLJANJE PISMENOG RADA

Kao i kod pisanja zadatka, i za govorni nastup vaţe pravila. Ako ih budete poštovali,
bićete bolje pripremljeni i samouvereni.

1. Faze predstavljanja

1.1 Priprema predstavljanja

Najpre napravite osnovu predstavljanja. U ovoj fazi razmislite o nameni i glavnoj poruci
nastupa. Pripremite sadrţinski plan i zapis nastupa, predvidite vremenski raspored i
pripremite pomagala.

 Planiranje vremena
 Dobra priprema
 poštujte ciljnu grupu (kolege sa studija, mentor, profesori)

1
  priprema materijala za predstavljanje
 glavne tačke predstavljanja pišemo na klasičan ili
elektronski dijapozitiv ili flipchart list,
 pazimo da struktura bude jasna,
 pazimo da veličina slova bude odgovarajuća,
 ne štampamo pojedinačne strane zadatka na dijapozitiv
(cilj pripreme graĎe za predstavljanje je da slušaoci lakše
prate predstavljanje a ne da čitaju rad na dijapozitivu).

1.2 Izvođenje predstavljanja

Predstavljanje obično ima tri dela:

1. UVOD – šta bi voleo da kaţeš (namena)
2. GLAVNI DEO – šta je vaţno (predstavljanje sadrţine)
3. ZAKLJUČAK – zašto je to vaţno (značaj)

Pojednostavljeno rečeno, u uvodu najavljujemo sadrţinu, u glavnom delu je

predstavljamo, a u zaključku je ukratko rezimiramo.

 uvodni deo
 predstavite teme zadatka,
 najavite čemu ćete u predstavljanju dati veći naglasak i zašto i čime ćete
završiti; raščlanjivanje predstavljanja treba da bude jasno.

 glavni deo
 predstavite sadrţinu vaţnim detaljima; glavna poruka treba da bude
jednostavna; naglasite šta je vaţno; ne obnavljajte celokupne zadatke.

 zaključak
 rezimirajte predstavljanje i ponovite namenu predstavljanja i glavnu poruku i
predloge rešenja.

Potrudite se da zaključak bude naglašen. Pribliţavajući se kraju predstavljanja moţete da

najavite na primer: »Za kraj da rezimiram svoj nastup mišlju …«

Naglasak predstavljanja treba da se zasniva na vašim zaključcima odnosno predlozima

poboljšanja.
1.2.1 Nekoliko pravila za bolje predstavljanje

Jednostavnost: koristite poznate izraze i kratke rečenice.

Raščlanivanje/red: tok tj. ključne tačke predstavljanja napišite na dijapozitiv; zapis

treba da bude pregledan, koristite naslove i podnaslove.

Kratkoća i jezgrovitost: ograničite se na suštinu; vaš cilj nije da predstavite celokupni

zadatak, izloţite suštinske elemente ili zanimljive pretpostavke, zaključke...
Zapamtite: umetnost je u skraćivanju.

Raznolikost: predstavljanje moţete da dopunite graficima, slikama, bojama ...

Nekoliko praktičnih saveta

 bolje je da bude manje dijapozitiva, plakata;

1
  govorite jednostavno;
 glavne tačke zapišite na kartončiće, manje listove;
 obucite se primereno;
 pravilno uredite prostoriju koja vam je na raspolaganju za predstavljanje
(listići neka budu uređeni, dijapozitivi složeni, lične predmete, kao što su
torbica, kaput odložite na stolicu, tako da ne odvlače pogled prisutnima);
 predstavljajte stojeći,
 pazite na govor tela (kontakt sa slušaocima, osmeh, ne prekrštajte ruke ili
noge, nemojte držati ruke u džepovima…);
 budite pozitivno usmereni čak iako imate tremu;
 počnite na vreme i držite se vremena koje vam je na raspolaganju;
 govorite polako, dovoljno glasno i jasno;
 budite opušteni (duboko disanje pre nego što dođe red na vas pomaže);
 grafoskop treba da bude uključen samo onda kada vam je potreban;
 ne pokazujte na projekcijskom platnu ili na zidu, pokazujte na dijapozitivu;i
 na dijapozitiv pokazujte olovkom (ne rukom ili prstom;)
 olovku držite u ruci samo ako je koristite za pokazivanje na dijapozitivu, ne
igrajte se njom;
 ako pogrešite, ispravite i nastavite, ne izvinjavajte se.

Još nekoliko saveta kako pobediti strah pred nastup:

 planirajte svoj govor i često vežbajte;

 uspostavite kontakt očima sa slušaocima;
 dok govorite koristite prirodne pokrete;
 budite svesni da savladate oblast vašeg zadatka.

1.2.2 Kako napraviti dobar dijapozitiv

Kada pri predstavljanju rada koristimo dijapozitive, ţelimo da objasnimo, naglasimo,

dopunimo ili da rečenu i govornu poruku učinimo raznovrsnijom.

Šta morate pritom poštovati?

Tekst na dijapozitivu
 koristite što manje reči;
 umesto rečenica napišite samo ključne reči.
Slike na dijapozitivu
 slika i tekst treba da se dopunjuju;
 pri upotrebi slike zapitajte se šta vam ona govori; da li je moguće da bi slušaoci
mogli pogrešno da je razumeju; da li je moguće da će odvući njihovu paţnju.

Upotreba grafika
 brojni podaci su mnogo efikasniji, ako ih prikaţete u graficima, pritom pazite da
na dijapozitivu ne bude previše podataka, ne stavljajte na dijapozitiv ništa što bi
moglo da odvuče paţnju ili da bude nečitljivo.

Upotreba boja
 ne koristite previše boja (najviše tri na dijapozitivu);
 upotrebljavajte jedinstvene boje; ne treba svaki dijapozitiv da ima drugačije
kombinacije boja;

1
  izbegavajte ţute, narandţaste tj svetle boje, jer se slabije vide.

Upotreba slova
 mala štampana slova se lakše čitaju nego velika pisana slova;
 slova treba da budu veličine bar 5mm;
 razmaci izmeĎu redova treba da budu pribliţno duplo veći od slova.

Pisanje dijapozitiva
 najpre skicirajte dijapozitiv na papir, da biste znali da podelite prostor i da biste
izabrali pravu veličinu slova i odgovarajuće reči;
 prilikom pisanja budite precizni;
 pišite u ravnim redovima;
 ne koristite potrošene flomastere;
 mala slova ne pišite debelim flomasterima jer neka moţda neće moći da se
pročitaju (npr.: a, e, o);
 ne pišite od ivice do ivice; ostavite ivicu pribliţno 2,5 cm.

Elektronski dijapozitivi

Kod elektronskog dijapozitiva vaţe ista pravila kao kod klasičnog dijapozitiva. Nekoliko
specifičnosti predstavićemo vam u daljem tekstu:

 formirajte marginu (matrica dijapozitiva) i u nju unesite svoje ime i prezime, naslov
rada i datum predstavljanja;
 pazite na celokupnu sliku dijapozitiva: jedinstveni tip fonta, jedinstveni grafički
elementi (ne kombinujte npr. karikature i fotografije, već koristite samo jedne ili
druge i naravno pritom pazite da podrţavaju sadrţinu i da ne budu na dijapozitivu
samo za ukras);
 budite umereni pri upotrebi grafike i ne koristite previše animacijskih učinaka; bolje
je ako je slika statičnija;
 ne kopirajte cele rečenice iz zadatka, već se ograničite na ključne stvari koje ćete
predstaviti u nekoliko reči;
 izaberite font Arial ili Tahoma, veličina slova neka bude 20–24, za naslove 32–36;
 na jedan dijapozitiv ne zapisujte više od 10 redova.

Naša opomena:

Pre nego što započnete izradu dijapozitiva, zapitajte se:

 Šta želim da postignem dijapozitivom? (potkrepiti, pojasniti, objasniti ...)

 Može li da se dogodi da slušaoci poruke na dijapozitivu ne razumeju?
 Šta je najvažnije na dijapozitivu?
 Mogu li nešto da ispustim?

VI. Kriterijumi za samovrednovanje pismenog rada i odbrana

U nastavku vam predstavljamo kriterijume, prema kojima moţete sami da procenite vaš
rad i odbranu. Kriterijumi su opšti i mogu da vam sluţe kao vodič pri formiranju rada.
Detaljne kriterijume, po kojima će biti ocenjen vaš zadatak i odbrana predstaviće vam
predmetni profesor.

 Pismeni proizvod

1
U uvodu je jasno odreĎeno kakvu tematiku/problematiku predstavlja
rad i kakav pristup je pri razmatranju upotrebio student i zašto.

Zadatak razmatra jasno odreĎen problem iz prakse, koji se

neposredno vezuje za sadrţinu i ciljeve predmeta.

Student dokazuje da zna da odredi, opiše, kritično oceni, prikaţe,

objasni i argumentuje razmatranu tematiku. U tekstu je pored
preuzetih (citiranih, rezimiranih) misli prisutan i izvorni doprinos
studenta.

Problem je jasno odreĎen, vidljive su različite metode rada,

predloţena su rešenja, novost proizilazi iz odreĎene problematike,
osnove za uvoĎenje novosti su dobro prikazane i podrţane teorijom.

Činjenice i podaci koje predstavlja student, kao i argumenti koje

navodi su jasno i koherentno organizovani i izraţeni.

Upotrebljeni podaci, grafički elementi neposredno su vezani za

sadrţinu rada i potkrepljuju je.

Upotrebljeni su različiti izvori i kroz ceo tekst se vidi koji tekst

pripada autoru a koji je preuzet (citiran, rezimiran).
U zaključku su rezimirani glavni zaključci i ukazano je na dalje
mogućnosti razvoja ili nadgradnje predloţenog rešenja, novosti.
Zadatak je napisan i predstavljen u odgovarajućem stilu, poštovana
su gramatička i pravopisna pravila, tehnička uputstva za formiranje
zadatka (pasusi, razmak izmeĎu redova, upotreba pregleda sadrţaja)
i
uputstva za navoĎenje izvora.

 Odbrana pismenog rada

Predstavljanje se zasniva na suštini zadatka (namena, ciljevi, pristupi,

rezultati, efekti).
Predstavljanje je suštinski jasno, dobro organizovano i raščlanjeno i
potkrepljeno odgovarajućom upotrebom vizuelnih pomagala.
Predstavljanje je pripremljeno na gramatički pravilnom i lepom jeziku i
potkrepljeno odgovarajućom neverbalnom komunikacijom.
Odgovori na pitanja su jasni, konkretni i odraţavaju širi spektar
razumevanja oblasti.
Važno:

Pismeni rad može da se odbije ako:

 je zadatak napisan u neodgovarajućem stilu i nisu poštovana

gramatička i pravopisna pravila;
 zadatak nije uraĎen u skladu sa uputstvima;
 izvori koje ste upotrebili u pisanju zadatka nisu navedeni
(plagijarizam);
 je rad prepisan od drugog studenta i/ili kopiran sa izvora na
internetu.