Resursi vode za vodosnabdevanje 9

1 DEO

RESURSI VODE ZA
VODOSNABDEVANJE
Prilaz razvoju sa aspekta održivosti nastao je kao odgovor na sve veći
pritisak na prirodne resurse. Problem vode se može izdvojiti kao najozbiljniji,
pošto se preko vode dobrim delom prelamaju problemi proizvodnje hrane, energije
i zaštite životne sredine. Upravo imajući ovo u vidu na Кonferenciji o vodama i
životnoj sredini, održanoj u Dablinu 1992. godine, voda je okarakterisana kao
“ograničen izvor i ekonomsko dobro” čijem očuvanju treba stremiti i kojim treba
upravljati na način da se ne ugroze interesi budućih generacija, ali istovremeno
osigurati efikasno i pravično korišćenje. Jedan od ključnih zaključaka ove
konferencije je da je “održivost postala osnovni princip svih razvojnih strategija,
posebno u domenu razvoja vodenih resursa”.
Kao najvitalniji resurs voda se mora tretirati kao “dobro od opšteg
interesa” i mora se koristiti racionalno, višenamenski i višekratno, na bazi
saglasnosti dozvola za korišćenje i uz neprekidan društveni nadzor. Pri planiranju
održivog razvoja ključni principi u oblasti voda sadržani su u sledećem:
• Voda je preduslov opstanka svih živih bića na Zemlji.
• Voda je nezamenjiv (obnovljiv) resurs koji služi u svim procesima kao sirovina
i/ili kao sredstvo za rad. U tom svojstvu ona je jedini prirodni resurs koji je
neprekidno u opticaju kao opšti predmet rada.
• Samo čista (nezagađena) voda je zdravstveno bezbedna voda. Sprečiti njeno
zagađenje znači ostvariti jedan od osnovnih principa održivog razvoja.
• Voda je najrasprostranjeniji biotop, koga naseljavaju najbrojnije biocenoze, te
je kao takva ključni element životne sredine koga treba štititi od destrukcije.
Pri oceni vodenih resursa postoje ozbiljne nesuglasice i nesporazumi. Zato
je važno da se metodološki razjasni pitanje o vodi kao resursu sa kojim se može
računati. Generalno postoji tendencija smanjenja vode kao resursa tokom vremena,
zbog sve oštrijih ekoloških, urbanih i socijalnih ograničenja. Nesporazumi na planu
procene vodenog bogatstva potiču iz nepoznavanja činjenice da “prisutna voda ≠
 10 Savremene metode u pripremi vode za piće

vodeni resurs”. Vode kao resursa količinski ima znatno manje od prisutne vode na
nekom području. Kriza vode je izražena u nizu vidova, ali su posebno uočljivi
sledeći problemi (Đorđević, 1999):
• Uvećavaju se teškoće pri obezbeđivanju potrebnih količina vode za sve vrste
korišćenja.
• Zaoštravaju se problemi zaštite od štetnog delovanja voda.
• Povećavaju se opasnosti koje prete čoveku i njegovoj okolini zbog zagađenja
voda i destrukcije vodenih ekosistema.
Savet Evropske Unije (EU) i Evropski parlament su utvrdili 1996. godine
da ciljevi “održive politike u oblasti voda” treba da obezbede na “troškovno
efektivan i efikasan način” sledeće:
• Sigurnost snabdevanja vodom za piće.
• Izvor vode treba da bude zadovoljavajućeg kvaliteta i kvantiteta radi
zadovoljenja drugih ekonomskih potreba.
• Kvalitet i kvantitet izvora vode (zajedno sa fizičkom strukturom vodene
sredine) treba da bude dovoljan da zaštiti i održi dobro stanje životne sredine i
funkcionisanje vodene sredine kao i da zadovolji potrebe za vodom močvarnih
i kopnenih ekosistema i staništa.
• Vodama treba da se upravlja tako da se spreči ili smanji negativan uticaj
poplava i minimizira uticaj suše.
Upravljanje vodama sprovodi se tako da se vode mogu koristiti i
opterećivati, a otpadne vode ispuštati u recipijente uz primenu odgovarajućih
tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za
obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog
višenamenskog korišćenja.

1.1. ZNAČAJ OKVIRNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE O

VODAMA ZA OČUVANJE VODENIH RESURSA

Okvirnoj Direktivi Evropske Unije o vodama (2000/60/EC) (eng. Water

Framework Directive, WFD, u daljem tekstu Direktiva) dat je epitet najznačajnijeg
zakonskog instrumenta u oblasti voda. Ona je pre svega preduslov za uspešno
ostvarivanje koncepta integralnog upravljanja životnom sredinom čija je era
započela stupanjem na snagu Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli
zagađivanja životne sredine (IPPC96/61/EC). Paralelno sa procesom implementacije
Okvirne Direktive o vodama vrši se i integracija politike upravljanja vodama koja
je u njoj sadržana i u druge razvojne politike: regionalne saradnje preko ekonomske
analize upotrebe voda, analize prirodnih karakteristika rečnih slivova, analize
pritisaka i uticaja na rečni sliv (izvori zagađenja, zahtevi za vodom, status voda),
integracija u poljoprivredni sektor, sektor ribarstva, razvojnu politiku privrede,
politiku upravljanja morem i integracija u druge sektore kao što su energetski,
sektor transporta i unutrašnje trgovine.
 Resursi vode za vodosnabdevanje 11

Okvirna Direktiva o vodama zamišljena je kao osnovni pravni instrument,

od kojeg se očekuje da omogući sprečavanje daljeg pogoršanja, zaštitu i
poboljšanje statusa akvatičnih ekosistema. Svrha Direktive je uspostavljanje okvira
za zaštitu voda, čime se:
(a) sprečava dalje pogoršanje i štiti i poboljšava stanje akvatičnih ekosistema i, u
skladu sa njihovim potrebama za vodom, terestričnih ekosistema i močvarnih
područja direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema;
(b) unapređuje održivo korišćenje voda na osnovu dugoročne zaštite raspoloživih
vodnih resursa;
(c) postiže poboljšanje zaštite i unapređenje akvatične životne sredine, inter alia, i
specifičnim merama za postepeno smanjenje ispuštanja, emisija i rasipanja
prioritetnih supstanci, i prestanak ili postepeno obustavljanje ispuštanja,
emisija i rasipanja prioritetnih opasnih supstanci;
(d) obezbeđuje postepeno smanjenje zagađenja podzemnih voda i sprečava
njihovo dalje zagađivanje; i
(e) doprinosi ublažavanju posledica poplava i suša i time doprinosi:
- obezbeđenju dovoljnih količina površinskih i podzemnih voda dobrog
kvaliteta;
- potrebnih za održivo, uravnoteženo i pravično korišćenje voda;
- značajnom smanjenju zagađenja podzemnih voda;
- zaštiti teritorijalnih i morskih voda; i
- postizanju ciljeva utvrđenih odgovarajućim međunarodnim sporazumima,
uključujući one kojima je cilj zaštita i obustavljanje zagađenja morske
životne sredine, akcijama za prekidanje ili postepeno obustavljanje
ispuštanja, emisija i rasipanja prioritetnih opasnih supstanci, s krajnjim
ciljem da se postignu koncentracije u morskoj sredini bliske prirodno
prisutnim vrednostima i vrednosti koncentracije oko nule, za sintetske
supstance koje proizvodi čovek.
Okvirna Direktiva ima za cilj da zaštiti fizički i biološki integritet
akvatičnih ekosistema, a time i osnovne čovekove resurse za kvalitetno
vodosnabdevanje, pa se u skladu sa tim može reći da je zaštita životne sredine
osnovni cilj Direktive. Prema tome, osnovni cilj Okvirne Direktive o vodama je
postizanje "dobrog statusa " svih voda. To direktno doprinosi zaštiti i poboljšanju
kvaliteta akvatičnih ekosistema, a u isto vreme je preduslov za održivi razvoj i
upotrebu vodenih resursa. Status voda je definisan preko:
1. statusa površinskih voda (hemijski i ekološki status) i
2. statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativan status).
Direktiva sadrži elemente kvaliteta za klasifikaciju svakog od navedenih
statusa (odličan, dobar, osrednji) i to za reke, jezera, prelazne i priobalne vode. Za
kategoriju izraženo modifikovanih ili veštačkih vodotoka klasifikacija se vrši na
osnovu ekološkog potencijala (maksimalan, dobar ili osrednji).
 12 Savremene metode u pripremi vode za piće

Ekološki status, bez obzira na tip vodotoka, obuhvata sledeće elemente

kvaliteta: biološke, hidromorfološke, hemijske i fizičko-hemijske sa posebnim
akcentom na specifične polutante. Hemijski status je posebno definisan i odnosi se
na standarde kvaliteta, poštovanje emisionih graničnih vrednosti i odsustvo
prioritetnih supstanci u vodi. Za podzemne vode Direktiva posebno definiše
parametre za ocenu hemijskog statusa, a kvantitativan status predstavlja stepen do
koga je neka podzemna voda podvrgnuta direktnom ili indirektnom crpljenju.
Dobar status voda je postignut ako obe komponente statusa (u slučaju površinskih
voda ekološki i hemijski, a u slučaju podzemnih voda kvantitativni i hemijski),
imaju na osnovu ocene parametara kvaliteta ocenu barem "dobar". U slučaju da je
ocena statusa "odličan" uslovi u vodotoku se mogu smatrati referentnim, jer
predstavljaju sredinu još uvek nenarušenu ljudskim aktivnostima.
Prema Direktivi za površinske vode preduzeće se neophodne mere za
sprečavanje pogoršanja statusa svih tela površinskih voda, štititi, uvećavati i
obnavljati sva tela površinskih voda u cilju postizanja dobrog statusa površinskih
voda. Zatim, štitiće se i uvećavati sva veštačka i značajno izmenjena vodna tela u
cilju postizanja dobrog ekološkog potencijala i dobrog hemijskog statusa
površinskih voda. Preduzeće se neophodne mere u cilju postepenog smanjenja
zagađivanja prioritetnim supstancama i prestanka ili faznog obustavljanja emisija,
ispuštanja i rasipanja prioritetnih opasnih supstanci.
Za podzemne vode, prema odredbama Direktive, primeniće se mere
neophodne za sprečavanje ili ograničavanje unošenja zagađujućih materija u
podzemne vode i za sprečavanje pogoršanja statusa svih tela podzemnih voda.
Zatim, štitiće se, uvećavati i obnavljati sva tela podzemnih voda i obezbediti
ravnotežu između crpljenja i prihranjivanja podzemnih voda, u cilju postizanja
dobrog statusa podzemnih voda. Preduzeće se mere neophodne za promenu svakog
značajnog i postojanog trenda povećanja koncentracije bilo koje zagađujuće
materije, koji je rezultat uticaja ljudske aktivnosti, kako bi se zagađivanje
podzemnih voda postepeno smanjilo.
Osnovni principi nove evropske politike sadržani u Direktivi su (Chave,
2002; Dalmacija i Ivančev-Tumbas 2003):
- visoke mere zaštite,
- usvajanje principa predostrožnosti,
- preduzimanje preventivnih akcija,
- rešavanje problema zagađenja na njegovom izvoru,
- primena principa da "zagađivač plaća",
- integracija zaštite voda i okoline u politike drugih sektora,
- primena dostupnih naučnih i tehničkih saznanja i podataka uz
uzimanje u obzir različitosti uslova u regionu,
- sagledavanje troškova i koristi,
- razvijanje politike u oblasti vezanoj za morske vode čije korišćenje
treba da bude u funkciji izbalansirane i održive ekonomije,
- prepoznavanje potrebe za međunarodnom saradnjom i
 Resursi vode za vodosnabdevanje 13

- usvajanje principa da sve one mere koje mogu efikasnije biti preduzete
na državnom nivou ne budu predmet rada na nivou Evropske unije.
Potencirana je lokalna odgovornost, a uzima se u obzir i specifičnost
različitih lokalnih situacija. Favorizovana je bliska saradnja na svim
administrativnim nivoima uz obavezno prisustvo javnosti, kao i uska saradnja sa
svim ostalim sektorima privrede koji na bilo koji način imaju veze sa vodom
(Chave, 2002; Dalmacija i Ivančev-Tumbas 2003).
Poseban problem predstavlja zaštita izvorišta, odnosno voda namenjenih
proizvodnji vode za piće, jer podrazumeva mere kojima se sprečava ugrožavanje
ljudskog zdravlja, bilo da su potencijalni uzročnici opasne materije ili akvatični
organizmi. Prema Direktivi kada je u pitanju resurs vode za piće u svakom
području rečnog sliva identifikovaće se:
- sva vodna tela koja se koriste za zahvatanje vode namenjene ljudskoj
potrošnji, iz kojih se obezbeđuje u proseku više od 10 m3 na dan, ili
snabdeva više od pedeset ljudi; i
- ona vodna tela koja su namenjena takvom korišćenju u budućnosti.
Pratitiće se i kontrolisati ona vodna tela iz kojih se obezbeđuje u proseku
više od 100 m3 dnevno. Obezbediće se neophodna zaštita određenih vodnih tela u
cilju izbegavanja pogoršanja njihovog kvaliteta, kako bi se smanjio stepen
potrebnog prečišćavanja u procesu proizvodnje vode za piće. Za takva vodna tela
moraju se odrediti zaštitne zone.
U Direktivi načini zaštite vodnih resursa namenjenih proizvodnji pijaće
vode nisu specificirani, ali se generalno može reći da se, u svetlu koncepta
Direktive, uvodi integralna zaštita celog slivnog područja, kao i mere za
sprečavanje prekomerne potrošnje resursa.
Problem implementacije Direktive kod nas su višestruke. Ovde ćemo
navesti samo najbitnije: nedostatak odgovarajućih podataka o biološkim i fizičko-
hemijskim osobinama vodenih ekosistema, nedostatak referentnih lokaliteta za
pojedine grupe tipova vodotoka, nesistematizovanost podataka o hidro-
morfološkim karakteristikama, nedovoljno poznavanje sadržaja (slaba
informisanost stručnjaka i javnosti), slaba zastupljenost pojedinih bioloških
elemenata i prioritenih supstanci u rutinskom monitoringu, pravni okvir (važeća
regulativa mora da se prilagodi zahtevima Direktive) i terminološki problemi (npr.
Direktiva uvodi niz novih termina, koji se na srpskom jeziku mogu prevesti
isključivo opisno) (Đukanović i sar., 2009).
Drugi problem je identifikacija „vodnih tela“. Vodno telo je osnovna
jedinica za upravljanje vodama u skladu sa Direktivom i mera za procenu
ostvarivanja ekoloških ciljeva Direktive. Zato je identifikacija i tačan opis statusa
vodnog tela od suštinskog značaja za ostvarivanje ciljeva Direktive. Pogrešno
određivanje statusa vodnog tela može prouzrokovati greške različitog tipa. Ukoliko
je pogrešno određena viša kategorija vodnog tela od stvarne, pričinjena greška
može imati posledice po korisnike vode, a istovremeno neće biti preduzete mere za
ostvarivanje ciljeva za dobar ekološki status vodnog tela. Ako je određen ekološki
 14 Savremene metode u pripremi vode za piće

status vodnog tela ispod stvarnog, posledica je primena skupih nepotrebnih mera za
ostvarivanje ekoloških ciljeva Direktive. Zato je tačan opis vodnih tela od
suštinskog značaja (Miljković i sar., 2009).
Pored toga potrebno je identifikovati tip svake površinske vode kako bi se
identifikovali ekološki uslovi za svaki resurs neporemećen ljudskom intervencijom.
Ovo je zato da bi se ustanovila bazna linija prema kojoj bi se mogao tumačiti
ekološki kvalitet sadašnjeg i budućih stanja (Dalmacija i Ivančev-Tumbas, 2003).
Jednostavna računica pokazuje da prema metodologiji EU datoj u anexu II postoji
oko 900 tipova rečne vode, ako se usvoji sistem A. Sistem B daje još više tipova.
Moguć broj tipova jezera po sistemu A je oko 2700. U slanoj sredini, ako se usvoji
sistem A može biti oko 90 ekosistema kod ušća i priobalnih voda, a mnogo više
ako se usvoji sistem B. Uvođenjem ovog sistema kategorizacije sve vode u EU će
biti podeljene na 3780 ekoloških situacija koje će biti osnove za pomenute
kategorije. Alternativno, ako se koristi sistem B, stepen kategorizacije je mnogo
veći, sa većim brojem mogućih ekoloških stanja.
Karakterizacija podzemne vode se vrši na drugi način. Podzemna voda
mora biti identifikovana po lokaciji i vezama. Potrebna je procena prikaza
podzemnih voda uključujući izvore zagađenja, crpljenja, veštačka dopunjavanja
(infiltracija) i pregled osnovnih pravaca delovanja u oblasti zahvatanja. U
karakterizaciji takođe mora biti određena identifikacija direktnih veza sa
površinskim ekosistemima. Dalje treba sakupiti podatke o geologiji i
hidrogeologiji, kao i ostale podatke o oblasti zahvata. Procena uticaja zagađenja na
kvalitet podzemnih voda se radi na osnovu ciljeva postavljenih u Članu 4 (5), a gde
postoji uticaj antropogenog delovanja i u skladu Člana 5 (1). Po dobijanju ovih
podataka, kompetentne vlasti treba da procene uticaj na stanje podzemnih voda.
Posebno Direktiva traži odgovor gde će radni resurs biti onemogućen da dostigne
objektivno stanje zbog opterećenja. U cilju sprovođenja takvih posmatranja po
rečnim slivovima, Direktiva postavlja niz pitanja kao: koje su geografske granice
zagađenja, koji rečni basen je zahvaćen, koja remedijacija podzemne vode je
preduzeta ili je potrebna, koji su glavni zagađivači, kolika je ozbiljnost zagađenja,
koje su glavne industrije i aktivnosti izazvale zagađenja, šta se može učiniti za
regulisanje i kontrolu zagađenja?

1.2. KOLIKO IMA VODE NA ZEMLJI?

Prema trenutnom saznanju ukupna količina vode na Zemlji iznosi 26,6

triliona tona. Od ovoga u litosferi se nalazi oko 94,7% pretežno vezane za minerale
(kristalna voda, strukturna voda), koja može da se oslobodi samo na visokoj
temperaturi. Preostalih 5,3% nalazi se u hidrosferi - vodenom omotaču koji čine
okeani, mora, jezera, reke, potoci, akumulacije, močvare, ledene mase glečera,
zemljišna vlaga, podzemna i atmosferska voda. Raspored ukupne zapremine vode
na Zemlji dat je u tabeli 1, a šematski prikaz na slici 1. Voda pokriva 71% površine
 Resursi vode za vodosnabdevanje 15

Zemlje. Od ukupne količine vode samo 2,4% čini slatka voda i može se upotrebiti
za zadovoljenje većine ljudskih potreba. U odnosu na mora i okeane, količina
slatke vode je mala i nalazi se na svega 0,4% površine planete, odnosno na 1%
površine kopna.

Tabela 1. Ukupna raspodela vodnih resursa na Zemlji

Vrsta vode Površina Zapremina Procenat od
ukupne koli-
(km2 x 103) (km3 x 103)
čine vode
Atmosferska para (vodeni ekvivalent) 510000 13 0,0001
(na nivou mora)
Svetski okeani 362 033 1 350 400 97,6
Kopnene vode 148 067 - -
Reke - 1,7 0,0001
Slatkovodna jezera 825 125 0,0094
Slana jezera 700 105 0,0076
Vlažnost zemljišta, vadozna voda 131 000 50 0,0108
Biološka voda 131 000 zanemarljivo -
Podzemna voda 131 000 7 000 0,5060
Polarne kape i lednici 17 000 26 000 1,9250
Ukupno na kopnu (zaokružena 33 900 2,4590
vrednost)
Ukupna voda (svi doprinosi) 1 384 000 100
Voda koja kruži
Godišnje isparavanje
Iz svetskih okeana 445 0,0320
Sa kopna 71 0,0050
Ukupno 516 0,0370
Godišnje padavine
Na okean 412 0,0291
Na kopno 104 0,0075
Ukupno 516 0,0370
Godišnje oticanje sa kopna u more
Preko reka 29,5 0,0021
Topljenjem polarnih kapa 2,5 0,0002
Preko podzemnih voda 1,5 0,0001
Ukupno 33,5 0,0024
 16 Savremene metode u pripremi vode za piće

Slika 1. Shematski prikaz zapreminskih odnosa vode

U tabeli 2 dat je pregled raspodele slatkih voda na Zemlji. Najveći deo

slatkih voda se nalazi zarobljen u ledu na severnom i južnom polu. Drugi veći deo
se nalazi u podzemnim vodama. U zemljištima voda je vezana kapilarnim silama
(zemljišna vlaga), ali se javljaju i podzemne reke. Količina biološki vezane vode u
tkivima biljaka i životinja je beznačajna u odnosu na spomenute vode. Međutim, ne
može se zanemariti tzv. transpiraciona voda, koju odaju biljke u toku odvijanja
životnih procesa. Značajni deo slatkih voda se nalazi u atmosferi. Imajući u vidu
stalno zagađivanje voda, u atmosferi se nalazi najčistija voda. No, ne sme se
zaboraviti da se u poslednje vreme intenzivno zagađuje atmosfera, pa se i kvalitet
ovih voda dovodi u pitanje.

Tabela 2. Raspored slatke vode na Zemlji u procentima

Led (polarni, lednici itd.) 78,10 %
Podzemna voda 21,03 %
Vlaga tla 0,45 %
Jezera (slatkovodna) 0,37 %
Reke 0,005 %
Atmosfera 0,039 %

Padavine na površini kopna stvaraju resurse površinskih voda i javljaju se

kao osnovni izvor nastajanja slatkih voda. Poznato je da na površinu naše planete u
proseku godišnje dospevaju padavine u sloju debljine oko jedan metar. Međutim,
padavine se na Zemljinoj površini neravnomerno raspoređuju. Postoje oblasti sa
veoma visokim padavinama. Na teritoriji nekih oblasti u Indiji količina padavina u
 Resursi vode za vodosnabdevanje 17

godini premašuje 12 metara. S druge strane, u Peruanskoj i Libijskoj pustinji

uopšte nema padavina, a u Sinajskoj pustinji godišnje padavine iznose svega 10-15
mm. Neravnomernost padavina se zapaža i u toku godine. Na količinu padavina
koje dospevaju na površinu Zemlje značajan uticaj imaju temperatura i blizina
većih vodenih prostranstava. U tabeli 3 date su procene vremena koje je potrebno
da ukupna količina vode iz pojedinih izvora sudeluje u hidrološkom ciklusu.

Tabela 3. Vreme potrebno za učešće ukupne količine vode iz

pojedinih izvora u hidrološkom ciklusu
Izvor Vreme (godina)
Atmosferska voda 0,028 (10 dana)
Reke 0,033 (12 dana)
Jezera 0,1-10
Lednici 10000 - 100000
Vlaga u zemljištu 0,9
Podzemna voda 10 - 10000000
Okeani 2600

1.3. RASPOLOŽIVI RESURSI VODA NA TERITORIJI SRBIJE

Količina vode koja je raspoloživa (ili prisutna) na nekoj teritoriji može

nastati na toj teritoriji, ili doticati sa nekog drugog područja. Generalno, sva ta
voda može se koristiti za razne vodoprivredne svrhe na tom području, a s tim u
vezi i za vodosnabdevanje. Na teritoriji Srbije se formira određena količina
površinskih voda, ali znatno veće količine dotiču iz susednih država. Sve ove vode
otiču u pravcu Crnog, Jadranskog i Egejskog mora, pri čemu je daleko najveća
količina tranzitnih i drugih voda koje Dunavom odlaze u Crno more.
Na teritoriji Republike Srbije prosečno godišnje padne oko 65 milijardi m3
vode. Od ove količine otiče oko 16 milijardi m3, odnosno oko 25%. Ostatak od 49
milijardi m3 evapotranspiracijom vraća se u atmosferu. Na teritoriju Srbije dotiče
još oko 162,6 milijardi m3 vode, pa je ukupni oticaj sa ovih prostora oko 178,6
milijardi m3 (Prohaska i sar., 1996). Evidentno je da su tranzitne vode količinski
znatne (oko 91% ukupno raspoloživih voda) i na njihovo korišćenje u
vodosnabdevanju se mora računati. U tabeli 4 dat je pregled količina voda koje
dotiču na teritoriju Srbije sa drugih područja (država). Raspoložive male vode kod
ovih vodotoka imaju znatno povoljniji odnos prema srednjim vodama (oko 30%) i
iznose oko 1500 m3/s, što obezbeđuje povoljne uslove za rešavanje ključnih
vodoprivrednih pitanja na najpropulzivnijim prostorima Republike Srbije. Naš
uticaj na stanje i popravku kvaliteta ovih voda je znatno manji nego na očuvanje
kvaliteta domicilnih voda, pa se njihovo korišćenje za vodosnabdevanje dovodi u
pitanje. Iz tabele se vidi da od "spoljnih" voda najznačajnije učešće u formiranju
 18 Savremene metode u pripremi vode za piće

raspoloživih količina malih voda na teritoriji Srbije, imaju Dunav sa Dravom,

Sava, Tisa i Drina.

Tabela 4. Pregled količina vode koje dotiču na Srbije sa drugih područja

Prosečan protok Male vode
Reka / sliv Dotiče iz
m3/s .
106 m3/god m3/s
Dunav sa Dravom 2824 88956 1095,4 Mađarske i Hrvatske
Tisa sa Begejom 794 25011 126,1 Mađarske i Rumunije
Kanal Baja-Bezdan i
2,0 63 0,0 Mađarske
Plazovića potok
Tamiš 37,0 1165 2,5 Rumunije
Brzava, Moravica,
35,0 1102 3,8 Rumunije
Karaš, Nera
Drina sa Limom 333,0 10489 40,8 Crne Gore i BiH
Sava 1130 35595 229,8 Hrvatske i BiH
Nišava 8,0 252 1,2 Bugarske
Ukupno 5163 162634 1499,6

Kvalitet "tranzitnih" voda u perspektivi je veoma neizvestan, pogotovu

što na ove procese ne možemo neposredno značajnije uticati, tako da je prilikom
izbora rešenja dugoročne orijentacije snabdevanja vodom potrebno uzeti u obzir
ovu "neizvesnost“. U pogledu mogućnosti zaštite od zagađivanja, ovi vodotoci
imaju različite uslove, što takođe treba imati u vidu prilikom koncipiranja
globalne orijentacije snabdevanja vodom i izbora resursa. Neke od ovih
dragocenih tranzitnih voda već danas su izuzetno zagađene (banatski vodotoci) i
ne mogu se koristiti za vodosnabdevanje stanovništva, a otežano je i korišćenje za
potrebe industrije.
Kao primer na slici 2 prikazana je srednja vrednost BPK5 (sadržaja
organskih materija) u vodi Dunava, Tise i plovnog Begeja na graničnim profilima
za period 1998-2007. godine. Najveća koncentracija organskih materija
detektovana je u vodi Begeja. U dužem periodu voda Begeja se nalazila u III
klasi, dok je voda Dunava u letnjem periodu iz II klase prelazila u III klasu. Voda
Tise je bila pretežno u drugoj klasi, a u 10. i 11. mesecu čak u I klasi, ali se ne
sme zaboraviti da se na Tisi često dešavaju ekscesne situacije. Poznat je akcident
koji se desio 30. januara 2000. godine kada je izlivanjem tečnog i čvrstog otpada
iz postrojenja „Aurul“ u Baia Mare (deponiji jalovišta rudnika zlata) u vodu Tise
dospelo oko 50-100 t cijanida i metala (oko 120 t), na prvom mestu bakra.
Povećani sadržaj organskih materija u vodi Begeja je posledica ispuštanja
neprečišćenih otpadnih voda Temišvara. U letnjem periodu pri povišenju
temperature vode delimično se organske materije mikrobiološki razgrađuju te se
njihov sadržaj u vodi snižava na profilu kod Itebeja. No, sigurno je da se u slučaju
Begeja mogu dešavati i drugi procesi koji dovode do sniženja organskih materija, a
 Resursi vode za vodosnabdevanje 19

to su npr. razblaživanje sa svežim vodama iz drugih vodotoka, jer takve

mogućnosti postoje na teritoriji Rumunije.

8 Dunav/Bezdan
7 Tisa/Martinoš
6 Begej/Itebej
BPK (mgO /l)

5
4
3
2
1
0
0 2 4 6 8 10 12
Vrem e (m esec)

Slka 2. Sadržaj ukupnih organskih materija izmerenih preko BPK5 u vodi

Dunava, Tise i Begeja na ulaznim graničnim profilima

Dunav, Sava i Drina ostaju kao najznačajniji resurs voda za sve korisnike u
Srbiji, pa i za vodosnabdevanje stanovništva, posebno preko aluvijalnih priobalnih
podzemnih voda i infiltracionih izvorišta podzemnih voda u priobalju ovih reka.
Neposredno korišćenje rečnih voda ostaje i dalje veoma značajna alternativa za
snabdevanje vodom stanovništva i industrije neposrednih i širih prostora oko ovih
vodotoka.
Zbog napred navedenih razloga za potrebe vodosnadevanja stanovništva i
prehrambene industrije najbitnije su vode koje nastaju na sopstvenoj teritoriji. Te
vode ako su povoljni geografski uslovi mogu se akumulisati, maksimalno zaštititi
od zagađenja i primenom odgovarajućih mera njima se može uspešno gazdovati u
cilju dobijanja kvalitetnog resursa za vodosnabdevanje, posebno za proizvodnju
vode za piće i prehrambenu industriju.
Učešće atmosferskih voda na teritoriji Srbije, u opštem hidrološkom
ciklusu voda na našoj planeti, je prikazano u tabeli 5. Vidljivo je da su padavine u
Srbiji samo nešto manje od svetskog proseka, znatno veće od padavina u Evropi
(za oko 15%) i manje od odgovarajućih za sliv Dunava (za oko 10%). Na slici 3
prikazne su prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije, a u tabeli 6 prikazan je
pregled srednjih prosečnih padavina i oticaja sa teritorije Srbije.
20 Savremene metode u pripremi vode za piće

Slika 3. Prosečne godišnje sume padavina na teritoriji Republike Srbije

 Resursi vode za vodosnabdevanje 21

Tabela 5. Učešće atmosferskih voda na teritoriji Srbije u hidrološkom ciklusu voda u

odnosu na svet
Padavine Isparavanje Oticanje
Prostor
mm/god. % mm/god. % mm/god. %
Zemlja 971 100 971 100 0 0
Kopno 743 100 475 64 268 36
Evropa 645 100 371 58 274 42
Sliv Dunava 815 100 550 67 265 33
Srbija 734 100 552 75 181 25

Tabela 6. Pregled prosečnih padavina i oticaja

Evapotranspi-
Površina Padavine Oticanje
racija
Područje sliva
mm m3 mm m3 mm m3
(km2)
god s god s god s
Vojvodina 21506 613 418,04 76 52,00 537 366,04
Centralna Srbija 55973 767 1360,78 199 353,60 568 1007,18
Kosovo i metoh. 10882 805 277,78 299 103,20 506 174,58
Republika
88361 734 2056,60 182 508,80 552 1547,80
Srbija

Najveće prirodno iskorišćavanje palih voda imamo u Vojvodini (oko

87%), međutim, limitirane količine padavina onemogućavaju veće prirodno
korišćenje ovih voda, što pokazuju apsolutne vrednosti evapotranspiracije na
drugim delovima teritorije Srbije. Najpovoljnije uslove u ovom pogledu imaju
prostori Srema, Mačve, Kolubare, Južnog Banata i doline Velike Morave. Na ovim
prostorima specifična oticanja voda su veoma niska. U centralnoj Srbiji su najveće
vrednosti evapotranspiracije i pored toga što znatan deo teritorije zauzimaju visoke
planine, gde je prirodna evapotranspiracija znatno niža. Ukupno korišćenje
atmosferskih voda približno je isto kao i na čitavom prostoru Srbije (oko 74%). Na
Kosovu i Metohiji evapotranspiracija je po apsolutnim i specifičnim vrednostima
najniža, što ukazuje na viškove voda i na manje prirodne potrebe za vodom na ovoj
teritoriji. Međutim, i tamo prostorna raspodela nije ravnomerna, pa neki delovi
oskudevaju u vodi.
Generalno posmatrano, jugozapadni, istočni i južni delovi Srbije su
bogatiji vodom nego severni i centralni delovi. S obzirom na to da planinska
područja dobijaju veću količinu padavina, a imaju veće koeficijente oticanja, sa
ovih terena se javljaju specifični oticaji veći od 15 l/s po km2. U ravničarskim i
brežuljkastim krajevima, na severnim i u centralnim delovima Srbije, specifični
oticaj je uglavnom manji od 6 l/s po km2. Detaljnijom analizom podataka po
slivovima, može se zaključiti da je najmanja izdašnost registrovana na prostorima
Vojvodine i u slivovima levih pritoka Velike Morave i Kolubare (od 2 do 5 l/s po
 22 Savremene metode u pripremi vode za piće

km2). Najveća izdašnost je na delovima sliva reke Beli Drim, gde je specifični
srednjegodišnji oticaj najveći kod Dečanske Bistrice (38,68 l/s po km2), zatim
Erenika (26,84 l/s po km2), Prizrenske Bistrice (25,87 l/s po km2), Pećke Bistrice
(23,20 l/s po km2). U izdašnije spadaju i slivovi Gradca (27,69 l/s po km2), Plavske
reke (20,85 l/s po km2), Lopatnice (17,24 l/s po km2), Studenice do Mlanče
(15,561 1/s po km2), Velikog Rzava (14,31 l/s po km2) i Moravice (12,72 l/s po
km2).
Da bi se dobila globalna slika o količini nastalih površinskih voda na
teritoriji Srbije, u tabeli 7 je dat pregled prosečnih protoka i malih voda za pojedine
reke ili slivove.

Tabela 7. Pregled količina voda koje nastaju na teritoriji Srbije

Male
Prosečan protok
Reka/sliv vode Otiče u
(m3/s) (.106 m3/god) (m3/s)
Lepenac,Pčinja, Otiče u Makedoniju i
19,9 626,8 1,4 Bugarsku
Dragovištica
Beli Drim, Plavska reka 62,2 1959,3 3,3 Otiče u Albaniju
Sliv Drine u Srbiji 62,3 1962,4 14,8
Sliv Save od Drine do Desna strana sa
26,5 834,7 1,4 Kolubarom
ušća
Iz Bugarske
Velika Morava 222,0 6993,0 34,0 dolazi još 8 m3/s
Mlava 12,0 378,0 0,7
Desne pritoke od V.
Sliv Dunava od Mlave do
51,9 1634,8 2,1 Gradišta do granice
granice (sa Timokom)
Banat i Bačka 39,0 1228,5 1,3
Srem 13,0 409,5 0,5
Ukupno Srbija 508,8 16027,2 59,5

Za potrebe vodosnabdevanja stanovništva može se koristiti samo deo

navedenih malih voda, sa prostora koji su zaštićeni od zagađivanja, odnosno tamo
gde možemo postići dovoljnu obezbeđenost kvaliteta vodnog resursa, i rizik od
zagađivanja je sveden na prihvatljiv nivo. Za povećano korišćenje ovih voda
potrebno je izvršiti transformaciju prirodnog proticaja prema potrebama
stanovništva i industrije i ostalih korisnika, odnosno izvršiti akumulisanje voda.
Upoređujući vodni potencijal Srbije sa mogućnošću akumulisanja voda u
postojećim akumulacijama (izuzimajući one na tranzitnim vodotocima), dolazi se
do činjenice da bi se danas akumulacijama moglo kontrolisati oko 10 procenata
srednjih voda (Jovičić i sar., 1996). Uporedni pregled ukupno raspoloživih,
tranzitnih sopstvenih i potencijalno akumulisanih voda u Srbiji dat je u tabeli
8.
 Resursi vode za vodosnabdevanje 23

Tabela 8. Pregled raspoloživih, tranzitnih sopstvenih i potencijalno akumulisanih

voda u Srbiji (Anon., 1996)
Prosečne višegodišnje vrednosti
F
Karakter Qsr.god Wgod Qsr.god Ukupno Sops-
km2
(m3/s) .
106 m3/god l/s/km2 % tvene
Ukupno
5671,8 178662,0 100,00
raspoložive
tranzitne 5163,0 162634,8 91,03
sopstvene 88361 508,8 16027,2 5,76 8,97 100.0
potencijalno
9578 105,5 3322,8 11,01 1,86 20,7
akumulisane

U cilju popravljanja opšteg režima voda na teritoriji Republike Srbije

odnosno, otklanjanja vremenske i prostorne neusklađenosti između raspoloživih
količina vode i potreba za vodom, potreba za zaštitom voda od zagađivanja i
zaštitom od poplava, neophodno je, pored ostalog, izgraditi značajan broj novih
površinskih akumulacija (velikih i malih), a takođe "aktivirati" i brojne podzemne
akumulacije (Jovičić i sar., 1996).
Za potrebe vodosnabdevanja stanovništva koriste se raspoložive količine
podzemnih voda. Podzemne vode predstavljaju "unutrašnje" krugove ukupnog
ciklusa voda, pa se za celu teritoriju Srbije u ukupnom bilansu ne iskazuju. Postoje
određene količine voda čije je obnavljanje tako sporo da se mogu smatrati
dodatnim vodama u bilansnom smislu (osnovna vodonosna izdan u Vojvodini,
vode iz neogenih basena). Veliko obaranje nivoa prilikom eksploatacije ovih voda
ne može se prihvatiti, pa su količine ovih dragocenih voda bilansno skromne
(Prohaska i sar., 1996).
Prema sadašnjem stanju istraženosti teritorije Srbije procenjuje se da je
ukupan resurs podzemnih voda, zajedno sa veštačkim prihranjivanjem, oko 108
m3/s. Od toga sadašnja eksploatacija podzemnih voda iznosi nešto preko 20% od
ukupne količine, odnosno 1/3 od ukupne količine podzemnih voda bez
prihranjivanja (Anon., 1996). U tabeli 9 su prikazane potencijalne količine
podzemnih voda u Srbiji.

Tabela 9. Osnovne potencijalne količine podzemnih voda

Potencijalne količine podzemnih voda (l/s)
Veštačko
Područje OVK Pukotinsk
Aluvion Neogen Karst prihranjivanj
* a izdan
e
Vojvodina 15610 5463 843 0 0 9500
Centralna Srbija 27115 0 2660 9875 206 29965
Kosovo i Metohija 1065 0 450 3841 0 970
R.Srbija 43790 5463 3953 13716 206 40435
 24 Savremene metode u pripremi vode za piće

OVK* - osnovni vodonosni kompleks

Iz tabele se vidi da su potencijalne količine podzemnih voda za
vodosnabdevanje oko 67,5 m3/s, od čega skoro 2/3 čine aluvijalne izdani, nešto
preko 20% vode iz karsta, ispod 10% vode osnovnog vodonosnog kompleksa
(OVK), malo više od 5% vode iz neogena i male količine iz pukotinskih izdani
(0,3%). Najznačajnija potencijalna izvorišta podzemnih voda locirana su sa oko
60% na prostoru centralne Srbije, oko 1/3 na prostoru Vojvodine, a ostatak na
teritoriji Kosova i Metohije. Ova procena kapaciteta izvorišta nije dovoljno
pouzdana, jer nije bilo odgovarajućih istraživačkih radova.
Uslovi za veštačko prihranjivanje imaju samo neka postojeća izvorišta u
području aluvijalnih ravni. Procenjuje se da se veštačkim prihranjivanjem
infiltracioni kapaciteti izvorišta podzemnih voda mogu povećati za oko 40 m3/s.
Ovo su potencijalne mogućnosti dobijanja vode veštačkom infiltracijom
površinskih voda.
Na slici 4 prikazana su potencijalna i sadašnja izvorišta voda za
snabdevanje stanovništva i industrije u Srbiji. U principu stanovništvo u centralnoj
Srbiji i na Kosovu i Metohiji se mogu snabdevati pretežno iz akumulacija, a
stanovništvo u Vojvodini iz izvorišta koja se nalaze u aluvionu reka i postojećih
izvorišta.
U tabeli 10 prikazane su potencijalne količine podzemnih voda u
Vojvodini. Ukupna količina obnovljivih podzemnih voda u aluvionu reka iznosi
15610 l/s. Kvalitet podzemnih obnovljivih voda zavisi od kvaliteta vode u reci ili
kvaliteta zemljšta iznad aluviona sa kojeg se mogu spirati zagađujuće materije.

Tabela 10. Potencijalna količina podzemnih voda u AP Vojvodini (l/s)

Okrug Aluvion Osnovna izdan Pliocen Ukupno
1. BAČKA (ukupno) 6474 2150 453 9087
- Severnobački 995 995
- Zapadnobački 3750 457 183 4390
- Južnobački 2724 698 280 3702
2. BANAT (ukupno) 2916 2763 84 5763
- Severnobanatski 991 8 999
- Srednjebanatski 400 950 1350
- Južnobanatski 2516 822 76 3414
3. SREM (ukupno) 6220 550 296 7066
- Srem 6220 550 296 7066
Veštačko prihranjivanje 9500 9500
Ukupno VOJVODINA 25110 5463 843 31416

Prema sadašnjem stanju istraženosti mogućnost korišćenja podzemnih

voda na teritoriji Srbije južno od Save i Dunava, ukazujuju da je najveća
koncentracija izvorišta regionalnog značaja u širem priobalju reke Save i Dunava, a
 Resursi vode za vodosnabdevanje 25

zatim u dolinama Drine i Velike Morave. Određene količine podzemnih voda

nalaze se i u području karsta jugozapadne i istočne Srbije. Područja zapadne Srbije,
tj. prostor počev od valjevskog neogenog basena, preko čačansko-kraljevačkog i
kosovskog, veoma su siromašni podzemnim vodama.

Slika 4. Potencijalna izvorišta vode za snabdevanje stanovništva i industrije

 26 Savremene metode u pripremi vode za piće

1.4. KVALITET VODNIH RESURSA U SRBIJI

Kvalitet površinskih voda u Srbiji pretežno je uslovljen ispuštanjem

otpadnih voda, tj. radom industrijskih postrojenja, poljoprivrednom proizvodnjom,
kao i pojavom dugotrajnih sušnih perioda. Ugroženost površinskih voda
zagađenjem biorazgradljivim organskim materijama naročito je izražena u blizini
velikih gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Pančevo, Vrbas, Kula, Crvenka,
Zrenjanin, Šabac, Bor, Zaječar, Kosovska Mitrovica itd.) koji nemaju postrojenja
za prečišćavanje gradskih otpadnih voda i industrijskih postrojenja (fabrike šećera,
prerade voća i povrća, velike farme svinja, klanice, fabrike kože, fabrike papira
itd.) koja ne poseduju potpun ili nikakav tretman otpadnih voda. Ovaj problem
posebno je izražen u periodu godine koji karakterišu niski vodostaji i povišene
temperature. Dunav, Sava a delimično Tisa uspevaju, zahvaljujući moći
samoprečišćavanja, da razgrade znatne količine organskih materija i ipak održe
zadovoljavajući kvalitet voda. Nasuprot njima, u periodima rada fabrika punim
kapacitetom prisutna je ugroženost malih vodotoka (Južna Morava, Timok, Ibar,
Krivaja, Nadela, Bosut, pojedine deonice Hidrosistema DTD itd.). Tada dolazi do
pojave deficita kiseonika i razgradnje organskih materija u anaerobnim uslovima
sredine, pri čemu se oslobađaju toksične materije i gasovi (vodoniksulfid, metan i
amonijak), što ugrožava floru i faunu ovih vodotoka.
Kvalitet podzemnih voda detaljno se ne ispituje, te su jedino dostupni
podaci iz vodovoda koji prate kvalitet vode u izvorišu. Situacija je još nepovoljnija
kada su u pitanju potencijalna izvorišta vodosnabdevanja, gde nema značajnih
podataka. Generalno gledano, kvalitet podzemnih voda nije na zadovoljavajućem
nivou jer veći deo vode koje služe za vodosnabdevanje stanovništva posebno u
Vojvodini su prirodno zagađene prirodnim organskim materijama, arsenom,
natrijumom, gvožđem, manganom, amonijakom itd.

1.4.1. Kvalitet podzemnih voda

Kvalitet podzemnih voda u Srbiji je neujednačen, počev od vode visokog

kvaliteta do voda koje se moraju podvrgavati složenim postupcima prerade.
Kvalitet vode zavisi od izdani do izdani, a takođe i od lokacije izvorišta kada se
radi o istoj izdani.
Podzemne vode na teritoriji Srbije u današnjem trenutku predstavljaju
osnovni resurs za vodosnabdevanje, a na području AP Vojvodine snabdevanje
stanovnika vodom isključivo je orijentisano na podzemne vode. U Vojvodini
Akumulacije podzemnih voda (izdani) koje se koriste za vodosnabdevanje nalaze
se u gornjim delovima terena do dubine od 250 m, sa izrazitim razlikama po bitnim
hidrogeološkim parametrima. U gornjem delu, do dubine oko 60 m, formirane su
izdani sa slobodnim nivoom (tzv. prva izdan), a ispod njih izdani sa nivoom pod
pristiskom (arteske izdani). Kvalitet u ovim akumulacijama je u širokim granicama,
 Resursi vode za vodosnabdevanje 27

varira od kvaliteta koji odgovara normativima vode za piće do podzemnih voda čiji
kvalitet zahteva vrlo složeni postupak prerade (srednji i severni Banat i zapadna
Bačka).
Prihranjivanje prve izdani vrši se na račun površinskih vodotokova (reka i
kanala) i atmosferskih taloga, a ređe posredstvom arteskih izdani. Zbog toga je
hemijski sastav voda prve izdani na prostoru Vojvodine dosta sličan.
Vode (prve) slobodne izdani pripadaju hidrokarbonatno-zemnoalkalnom i
ređe alkalnom tipu vode (slika 5). Među anjonima hidrokarbonati su apsolutno
dominantni na celom prostoru i procenat njegovog učešća se kreće od 80-90%
ekvivalenata. Učešće katjona natrijuma, kalijuma i magnezijuma ravnomerno je
raspoređeno, osim što se zapaža nešto veći procenat učešća kalcijuma u južnom
Banatu i zapadnoj Bačkoj, a natrijuma u srednjem Banatu. Vode iz prve izdani su
bezbojne do žućkaste, bez mirisa i bljutavog ukusa. Neutralne su do slabo alkalne.

Slika 5. Trilinearni dijagram slobodne izdani Vojvodine

Ukupna mineralizacija kreće se od 500-1000 mg/l, izuzev na potezu od

Perleza do Opova, gde ukupna mineralizacija prelazi 1000 mg/l. Skoro na celom
prostoru sadržaj ukupnog gvožđa je veći od maksimalno dopuštene koncentracije
za vodu za piće (MDK), a na mnogim lokalitetima prelazi 2 mg/l. Sadržaj mangana
najčešće je iznad MDK, najviše do deset puta. Sadržaj amonijum jona, takođe, na
mnogim mestima prelazi vrednost od 2 mg/l. Sadržaj organskih materija ima
povećanu vrednost na većem delu terena. Potrošnja kalijum-permanganata varira
od 20-40 mg/l, a u nekoliko ekstremnih slučajeva dostiže vrednost od 100 mg/l.
Tvrdoća vode je, sa retkim izuzecima, znatno povećana i kreće se u opsegu 15-30°
dH. Temperatura vode uglavnom ne prelazi 15°C. Mikroelementi u vodama prve
izdani najčešće su u dozvoljenim granicama. Mestimično je detektovano povećano
prisustvo kadmijuma, a retko i arsena. Ove vode su značajno tvrđe u odnosu na
arteske, sa većim sadržajem suve materije.
Vode arteskih izdani po hemijskom sastavu se znatno razlikuju od voda
prve izdani. One pripadaju hidrokarbonatno-alkalnom i ređe zemnoalkalnom tipu
 28 Savremene metode u pripremi vode za piće

(slika 6). Među anjonima dominantnu ulogu ima hidrokarbonatni jon sa učešćem
od oko 85-90% ekvivalenata. Joni zemnoalkalnih metala preovlađuju u vodama
Telečke zaravni, Subotičko-Horgoške i Deliblatske peščare, a joni alkalnih metala
na ostalom prostoru. Ova pravilnost u distribuciji jona je indikativna i svakako da
ima svoje uzroke najverovatnije zbog izlučivanja kalcijuma u lesoidnoj sredini.
Sadržaj NaCl generalno se povećava sa dubinom zaleganja arteske izdani. Lokalna
odstupanja najčešće su posledica tektonske aktivnosti.

Slika 6. Trilinearni dijagram arteskih izdani Vojvodine

Na prostoru Banata izdvajaju se tri oblasti kvaliteta podzemne vode

osnovne vodonosne sredine, kako u hemijskom pogledu, tako i u pogledu sadržaja
prirodnih organskih materija (slika 7) i to:
• Deo severno od Novog Bečeja i Plovnog Begeja sa sadržajem prirodnih
organskih materija izraženih preko utroška kalijum-permanganata 10-40 mg/l,
ukupnom mineralizacijom vode je 500-700 mg/l, sadržajem gvožđa 0,2-1 mg/l
(pretežno 0,3 mg/l) i amonijaka 0,2-1 mg/l. Sadržaj prirodnih organskih
materija u vodi izvorišta u nekim mestima ovog područja je sledeći: Zrenjanin
iznad 37 mgKMnO4/l, Kikinda i do 28 mgKMnO4/l, Novi Bečej 18-33
mgKMnO4/l, Čoka oko 32 mgKMnO4/l, Melenci 32-35 mgKMnO4/l i
Vojvoda Stepa 32 mgKMnO4/l
• Relativno uska granica na relaciji Zrenjanin – Žitište sa izrazito visokim
sadržajem organskih materija (> 200 mgKMnO4/l) i visokom mineralizacijom,
(> 1200 mg/l), visokim sadržajem gvožđa (najčešće 0,4 mg/l, pa i preko 2
mg/l) i amonijaka (> 10 mg/l). Sadržaj organskih materija u vodi izvorišta u
nekim mestima ovog područja je sledeći: Žitište 49-69 mgKMnO4/l, Srpski
Itebej oko 47 mgKMnO4/l, Krajišnik oko 33 mgKMnO4/l, Klek oko 61
mgKMnO4/l i Banatsko Višnjićevo oko 27 mgKMnO4/l.
• Područje južnog Banata sa niskim sadržajem organskih materija i
mineralizacijom vode (310-460 mg/l, lokalno oko 600 mg/l), povećanom
tvrdoćom i do 180dH i sadržajem gvožđa oko 0,5 mg/l.
 Resursi vode za vodosnabdevanje 29

Slika 7. Sadržaj prirodnih organskih materija u podzemnim vodama osnovnog vodonosnog

kompleksa određenih preko utroška kalijum-permanganata

Na području Bačke hemijski sastav podzemnih voda osnovne vodonosne

sredine karakteriše mala mineralizacija vode (280-480 mg/l u severoistočnom do
350-635 mg/l u južnom delu). Tvrdoća vode u severnom je 6,5-100dH, izuzetno
150dH, a u južnom delu i do 200dH. Sadržaj prirodnih organskih materija (slika 7)
u OVK (osnovni vodonosni kompleks) je na celom prostoru mali, ispod 10
mgKMnO4/l. Utvrđen je povećan sadržaj gvožđa i do 3 mg/l i amonijaka do 2,5
mg/l, dok su mangan, nitrati i nitriti u granicama dozvoljenog sadržaja za vodu za
piće. U podzemnim vodama zahvaćenih iz vodonosnih sredina pliocenske starosti
detektovan je visok sadržaj prirodnih organskih materija na području Odžaka od
20-79 mgKMnO4/l i Sombora od 6-38 mgKMnO4/l. U izvorištu vode u Srpskom
Miletiću detektovana je najviša koncentracija prirodnih organskih materija od oko
110 mgKMnO4/l.
Na području Srema primarni hemijski sastav voda osnovne izdani
praktično je isti kao i slobodne-subarterske “prve” izdani i mineralizacija se kreće
od 250 do 500 mg/l. Nešto malo veća je mineralizacija u istočnom delu 600-850
mg/l. Sadržaj organskih materija je nizak daleko ispod 8 mgKMnO4/l.
Osnovne arteske-subarteske izdani u najvećem delu Vojvodine prirodno su
zaštićene od površinskih voda. Postoji realna opasnost da se kvalitet ovih voda
ugrozi njihovom nekontrolisanom eksploatacijom, koja može da dovede do prodora
termomineralnih voda dubljih izdani u izvorište.
 30 Savremene metode u pripremi vode za piće

Kvalitet voda subarteskih-arteskih izdani u vodonosnim sredinama

pliocena koje se zahvataju za vodosnabdevanje u zapadnoj i južnoj Bačkoj,
delimično u južnom Banatu i znatno više u Sremu i samo je lokalno u granicama
normiranog ili sa samo nekim komponentama (gvožđem) iznad propisanog
sadržaja. Hemijski sastavi ovih podzemnih voda su skoro redovno sa povećanim
sadržajem gvožđa i do 1 mg/l. Ukupna mineralizacija vode je i do 1800 mg/l, u
Bačkoj, a i preko 2000 mg/l u Banatu. Na području aluvijalne ravni Dunava u
Bačkoj i alibunarsko-vršačke depresije u južnom Banatu ukupna mineralizacija je
znatno manja, do 450 mg/l.
Ove vode su pretežno meke, mada na pojedinim lokalitetima ukupna
tvrdoća ide i do 35odH. Sadržaj prirodnih organskih materija mestimično je
izuzetno visok (utrošak KMnO4 i preko 150 mg/l). U pojedinim delovima terena
južne Bačke (područje Srpski Miletić-Odžaci) sadržaj hlorida prelazi 550 mg/l.
Podzemne vode, ovih izdani skoro redovno sadrže znatne količine rastvorenih
gasova, pre svega metana, ugljendioksida i sumporvodonika.
Podzemne vode akumulirane u ovim vodonosnim sredinama na području
Srema su znatno boljeg kvaliteta nego u Bačkoj i Banatu. Izdani do dubine oko 250
m imaju ukupnu mineralizaciju podzemnih voda u granicama od 350-450 mg/l, a
ponegde i preko 500 mg/l. Ukupna tvrdoća je od oko 5odH do 17odH, ređe preko
20odH. Sadržaj organskih materija je nizak 3 mg KMnO4/l, izuzetno do 8 mg
KMnO4/l. U dubljim delovima terena, preko 250 m, ukupna mineralizacija je
povećana, često preko 1.000 mg/l, a sadržaj gasova, posebno sumporvodonika,
redovno je iznad MDK.
Generalno gledano na području Vojvodine kvalitet voda slobodnih-
subarterskih izdani u području aluvijalnih ravni u procesu eksploatacije u
određenoj meri zavisi od kvaliteta rečnih voda. Sadržaj prirodnih organskih
materija i antropogenih organskih materija u rekama direktno utiču na kvalitet ovih
voda. Kvalitet podzemnih voda osnovnih izdani je najbolji u području jugoistočnog
Banata, nešto lošiji u južnom Sremu, severnoj i južnoj Bačkoj. Sličnog kvaliteta su
i vode u Južnom Banatu, a najlošijeg kvaliteta su vode u severnom i srednjem
Banatu i zapadnoj Bačkoj u kojima pojedine komponente (organske materije,
gvožđe, mangan i arsen) znatno odstupaju od normi vode za piće.
Kvalitet podzemnih voda u AP Vojvodini posmatrano sa aspekta sadržaja
prirodnih organskih materija (POM) je neujednačen, počev od vode visokog
kvaliteta koje ne sadrže ili sadrže nisku količinu POM do voda koje se moraju
podvrgavati složenim postupcima prerade jer sadrže visoke količine POM. Kvalitet
vode zavisi od izdani do izdani, a takođe i od lokacije izvorišta kada se radi o istoj
izdani. Zbog prisustva POM za arteske izdani Vojvodine, a ne retko i za slobodne
izdani, veoma su karakteristične tzv. žute vode, koje imaju specifičan ukus i u
mnogim naseljima se koriste kao voda za piće. Žutu boju vodama daju organske
(huminske) materije, što potvrđuje povećan sadržaj organskih materija u vodi koji
se geografski u potpunosti poklapa sa distribucijom žutih voda (slika 8). Sadržaj
organskih materija u ovim vodama izražen kroz potrošnju kalijum-permanganata
iznosi 20-150 mg/l, a u ekstremnim slučajevima i preko 200 mg/l. Osnovni deo
 Resursi vode za vodosnabdevanje 31

prirodnih organskih materija u podzemnim vodama čine huminske materije, koje se

nisu biološki razgradile u toku formiranja osnovnog vodonosnog kompleksa.
Vodeni humus sadrži u osnovi lignino-proteinska jedinjenja. Huminske materije
imaju veoma složene molekulske strukture, a ni jedna se ne može predstaviti
tačnom hemijskom formulom. Podaci za elementaran satav huminskih materija iz
različitih izvora podzemnih voda ukazuju na značajne razlike u sastavu ovih
materija.

Slika 8. Rasprostranjenost žutih voda u Vojvodini sa povećanim sadržajem huminskih

materija

Uticaj prirodnih organskih materija na kvalitet vode za piće je višestruk.

Njihovo prisustvo direktno određuje vrednosti parametara kvaliteta vode za piće i
utiče na odabir tehnologije njene pripreme. Pre svega one daju vodi specifičnu
obojenost usled toga što su i same obojene (braon-žute), specifičan miris i ukus.
Najznačajni uticaj POM na kvalitet vode za piće je nastajanje nusproizvoda pri
dezinfekciji vode za piće koji su u većini slučajeva kancerogene materije. Pored
toga, ako nema dovoljno dezinfekcionog sredstva utiču na mikrobiološku
nesipravnost vode za piće jer su pogodna podloga za razvoj mikroorganizama. Na
ovo ukazuje i visoki procenat higijenske neispravnsoti vode za piće u naseljima
 32 Savremene metode u pripremi vode za piće

koja se snabdevaju podzemnim vodama koje sadrže POM, kao na primer Kikinda i
Zrenjanin gde se ovaj procenat neispravnosti kreće i do 100.
Veliki deo podzemnih voda u AP Vojvodini sadrži neprihvatljivo visoku
koncentraciju arsena u slučaju da se te vode koriste za piće. Nažalost, većina
vodovoda u Vojvodini ne poseduje tehnologije za uklanjanje arsena iz podzemnih
voda, te je sadržaj arsena u vodi za piće na većem delu teritorije AP Vojvodine
iznad 10 μg/l koliko je dozvoljeno (Sl.list SRJ 42/98). Na slici 9 prikazana je
procentualna zastupljenost bunara po opštinama koji služe za vodosnabdevanje
stanovništva, a čije vode sadrže više od 10 μg/l (Anon, 2005; Dalmacija i sar.
2008a; Dalmacija i sar., 2009a; Dalmacija i sar. 2009b; Dalmacija i sar., 2009d).

Slika 9. Procentualna zastupljenost bunara u opštinama čija voda sadrži arsen

iznad 10 μg/l,a koji služe za snabdevanje stanovništva vodom za piće
Na slici 10 prikazan je teritorijalni raspored bunara iz kojih se vrši
vodosnabdevanje, a koji sadrže arsen ispod 10 μg/l, u opsegu od 10-50 i iznad 50
μg/l (Dalmacija i sar., 2009a).
 Resursi vode za vodosnabdevanje 33

Slika 10. Sadržaj As u podzemnoj vodi koja se koristi za vodosnabdevanje

Na području Srbije južno od reke Save i Dunava hemijski sastav vode

tipskih vodonosnih sredina (aluvijalnih, neogenih, karstnih i pukotinskih sredina)
može se međusobno u mnogome razlikovati. Zato su osnovne karakteristike voda
date posebno za svaku od sredina.
1) Vode iz peskovito-šljunkovitih naslaga kvartara pretežno su sulfatno-
hidrokarbonatne, a vodeći su NaCa- i MgCa-sulfatno-hidrokarbonatni tip.
Mineralizacija vode zavisna je od stepena propusnosti posmatranog sektora, a
nešto češće varira od 450 mg/l do 750 mg/l. Karbonatna tvrdoća iznosi glavnim
delom (12-16) odH, vrednost pH od 7,1-7,4. Izuzev sadržaja gvožđa (ređe
mangana), koji je na značajnom broju reona povišen sve hemijske komponente
su manje više u granicama dozvoljenim Pravilnikom o hemijskoj ispravnosti
vode za piće.
2) Kod vode iz peskovitih naslaga neogena zastupljenost sulfatno-
hidrokarbonatne podklase je nešto veća od hloridno-hidrokarbonatne.
Mineralizacija vode je promenljiva i nešto češće je iznad 500 mg/l i 1400 mg/l.
Tvrdoća vode je različita. Sadržaj gvožđa u ograničenom broju lokalnosti može
 34 Savremene metode u pripremi vode za piće

biti nešto povišen. Generalno, prema hemijskom sastavu, voda je relativno

dobrog kvaliteta, odnosno upotrebljiva za piće.
3) Po hemijskom sastavu, vode razbijenih karstnih izdani zapadne i istočne Srbije
praktično su isključivo kalcijumskog i hidrokarbonatnog tipa. Sadržaj nitrata ili
nitrita je nizak ili ih nema. Amonijum joni se retko javljaju u većim sadržajima.
Gvožđe se javlja u niskim koncentracijama. Mikrokomponente su redovno u
granicama dozvoljenim za upotrebu za piće. U svim ispitivanim vodama
sadržaj organskih materija ne prelazi dozvoljenu koncentraciju u vodi za piće.
pH varira od 7,2-8,0. Ukupna tvrdoća se kreće od mekih do veoma tvrdih voda
(pretežno 10-15 odH). Sve ispitivane vode imaju nisku mineralizaciju 200-500
mg/l.

1.4.2. Kvalitet površinskih voda

U toku godišnjeg hidrološkog ciklusa kvalitet površinskih voda zavisi od

prirodnih uslova atmosferskih padavina, nanosa, odnosno erozije tla u slivu,
naseljenosti i razvoja industrije u slivnom području. U Srbiji kvalitet površinskih
voda se utvrđuje putem hidrometeorološke službe, koja shodno usvojenoj
metodologiji obavlja ispitivanja na 160 stanica. Analiza raspoloživog fonda
podataka ukazuje na veliku disproporciju između zahtevanog stanja kvaliteta voda
u Srbiji.
Merenja u toku poslednjih 15 godina pokazuju da je kvalitet voda bio na
nivou zahtevanih klasa samo na 15 profila (ispod 10% ukupnog broja). Na samo
2,5% merenih profila kvalitet vode omogućuje njeno višenamensko korišćenje. Na
svim ostalim stanicama vodotoci su povremeno ili stalno izvan klase propisane
Uredbom o kategorizaciji vodotoka. Najteža situacija, gde se javljaju zone čiji se
kvalitet kategoriše kao "van klase", utvrđen je na Bosutu, Starom i Plovnom
Begeju, kanalu Vrbas-Bezdan, Velikom Lugu, Toplici, Crnom Timoku i Borskoj
reci. Osim toga, na velikom broju profila (oko 50%) pokazatelji kvaliteta prelaze
vrednosti normiranih za četvrtu klasu. Broj profila na kojima je bakteriološko
zagađenje iznad norme vrlo je visoko (137 mernih mesta), tj. oko 85% od svih
posmatranih. Visoka koncentracija najverovatnijeg broja koliformnih klica
posledica je ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda.
U ovom delu na primeru površinskih voda u AP Vojvodini data je ocena
kvaliteta prema metodologiji i kriterijumima ICPDR. Za klasifikaciju kvaliteta
površinskih voda, a za grupe pokazatelja kiseonično/nutrijentnog režima
(rastvoreni kiseonik, BPK5 i ukupan fosfor), vodna tela na teritoriji AP Vojvodine
svrstana su generalno posmatrajući u I-II klasu kvaliteta. Ukupnom broju podataka
u ovim klasama kvaliteta značajno doprinose podaci o kvalitetu vode Dunava, Save
i Tise. Podaci za poslednjih deset godina su prikazani na slici 11.
 Resursi vode za vodosnabdevanje 35

100% 7 5 8 9 10 11 16 20 15 20 9 13 20
23 25 32 12 17 9 14 8 26 28 25
42 35 38 40 37
27 24 49
42 32 65 31 32 76
37 32 30 73 78
80% 43 35 30 90 92

60%

V
305 292 286 310 283
283 286 III‐IV
40% 250 257 239 268 243 220 215 241 239 257
244 240 241
207 234 I‐II
230 234

20%

0%
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
rastvoreni  kiseonik organske materije nutrijenti

Slika 11. Ocena kvaliteta površinskih voda na teritoriji AP Vojvodine

U periodu od 2003-2007. godine, uočeno je veće odstupanje od ciljne klase

kvaliteta (II klase) u odnosu na prethodne godine pri čemu su ova odstupanja
najizraženija za hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (HS DTD) i vodotoke koji imaju
manju sposobnost biološkog samoprečišćavanja. U ukupnom broju uzoraka van
klase, za rastvoreni kiseonik, prosečno 70% uzoraka pripada HS DTD (lokacije:
Vrbas II, Bač) i oko 30% uzoraka u vodotocima na teritoriji Banata (Plovni Begej i
Zlatica). U istom periodu, prosečno 90% uzoraka u III-IV klasi, organske materije
izražene preko BPK5, pripada HS DTD (lokacije: Vrbas II, Bačko Gradište, Bač,
Stajićevo), dok oko 10% uzoraka čine uzorci vodotoka (Plovni Begej, Zlatica,
Krivaja). Prosečno 60% uzoraka koji čine III-IV klasu, računajući ukupan P,
odnosi se na HS DTD (lokacije: Vrbas II, Novo Miloševo, Hetin, Klek, Stajićevo),
a oko 40% od ukupnog broja u ovim klasama detektovano je u vodotocima na
teritoriji Bačke i Banata (prvenstveno Plazović, Zlatica, Plovni Begej). U ukupnom
broju uzorka van klase kada je u pitanju ukupan P, oko 70% čine uzorci vodotoka
Krivaja.
Osnovni problem u analizi uticaja različitih izvora na status vode u
pogledu sadržaja nutrijentnih materija je nedostatak preciznih podataka o oblastima
sa nižim i višim difuznim stepenom zagađenja. Pored toga, nivo nutrijentnih
materija nije u zavisnosti samo od korišćenja zemljišta i intenziteta njenog
korišćenja, već i od prirodnih faktora kao što su klimatski uslovi, protok vode i
sastav zemljišta. Kao primer je odabran sadržaj nitrata u vodi Dunava. Srednja
 36 Savremene metode u pripremi vode za piće

vrednost na godišnjem nivou nitrata u vodi Dunava za vremenski period 1998-

2007. godina je prikazana na slici 12. Radi poređenja uticaja pojedinih slivova na
sadržaj nitrata u dunavskoj vodi na slici su prikazani i za sadržaj nitrata u vodi Tise
pre njenog uliva u Dunav. Koncentracija nitrata u vodi Dunava, na toku kroz našu
zemlju, uvek opada nakon uliva pritoka na našoj teritoriji ili susednih država. Tako,
nakon uliva reke Drave koncentracija nitrata se snižava (profil kod Bogojeva),
zatim nakon uliva Tise (profil Slankamen), nakon uliva Save (profil Pančevo) i
nakon uliva Velike Morave (profil Banatska Palanka). Podaci ukazuju da najveća
količina nitrata potiče iz Dunavskog sliva pre ulaska Dunava u našu zemlju. Na
ovo ukazuju i podaci sadržaja nitrata u vodi Tise pre njenog uliva u Dunav (profil
Titel).

2,5
Koncentracija nitrata (mg/l)

1,5

0,5

0
Dunav - Bezdan Dunav - Tisa - Titel Dunav - Dunav - Dunav -
Bogojevo Slankamen Pančevo Ban.Palanka

Slika 12. Srednja koncentracija na godišnjem nivou nitrata u vodi Dunava

za period 1998-2007 godina

Kako je zagađenost reka značajna može se očekivati i da su akumulacije

koje od njih nastaju takođe ugrožene. Rezultati analiza voda akumulacija ukazuju
da je stanje površinskog sloja vode zadovoljavajuće. Međutim, kod većine
akumulacija došlo je do pogoršanja kvaliteta vode u donjim slojevima akumulacija.
Vrednosti BPK5 i HPK gotovo kod svih akumulacija su povišene u donjim
slojevima, a takođe dolazi i do smanjenja rastvorenog kiseonika kako se ide prema
dnu. Kod nekih akumulacija koncentracija rastvorenog kiseonika se približava
vrednosti biološkog minimuma (Ćelije, Grošnica), a negde je ispod njega (Bovan,
Gračanka).
U svim akumulacijama u donjim slojevima i pri dnu su detektovane
povećane koncentracije metala i opasnih materija. U akumulaciji Gruža na svim
mernim tačkama ustanovljene su visoke koncentracije gvožđa i mangana, a na
pojedinim mestima detektovana je živa i olovo. U akumulaciji Ćelije detektovano
 Resursi vode za vodosnabdevanje 37

je gvožđe, bakar, mangan i hrom. Pri dnu Vrutce detektovano je gvožđe, mangan,
nikl i živa, a kod akumulacije Vlasina gvožđe, mangan i olovo. U akumulacijama
Grošnica, Batlava i Bovan detektovane su povišene koncentracije gvožđa i
mangana, a u akumulaciji Zavoj pri dnu detektovano je olovo i kadmijum i kod
akumulacije Gazivode živa. Akumulacija Gračanka sadrži arsen, gvožđe i mangan
u povišenim koncentracijama od dozvoljenih.
U daljem tekstu na primeru akumulacije »Gruža«, može se reći kao
najugroženije akumulacije u pogledu degradacije vode, prikazan je kvalitet vode u
akumulaciji. Ispitivanje kvaliteta vode u akumulaciji Gruža (Milovanović i sar.,
1996) ukazuju da se koncentracija rastvorenog kiseonika kreće u širokom opsegu
od 0,6-12 mg/l. Kako ukazuju autori, ovo je posledica velike primarne produkcije
organskih materija u akumulaciji koja nije u ravnoteži sa lancem ishrane, već
izumrle alge padaju na dno i podležu trulenju. Visoka koncentracija organskih
materija u akumulaciji posledica je s jedne strane velike površine i male dubine, a s
druge strane visoke autoprodukcije. Za godinu dana može se po 1 m2 stvoriti 300
grama organskih materija, koje podležu biohemijskoj degradaciji, posebno u
letnjem periodu. Sadržaj organskih materija kreće se od 17 do 25 mgKMnO4/l.
Najveća koncentracija organskih materija od formiranja akumulacije posmatrano u
toku godine je od juna do novembra. Karakteristično je da je u površinskom sloju
sadržaj organskih materija visok (mereno preko potrošnje kalijum-permanganata),
kao i od brane ka usporu. U nižim slojevima i samom dnu sadržaj organskih
materija je visok što je prirodna posledica osobine tih supstanci sa većom
specifičnom masom i tendencijom taloženja (belančevine, izumrle alge itd.). Autori
su zaključili da se odstupanja od standarda za sirovu vodu koja služi kao izvorište
vode za piće uglavnom događa u samoj akumulaciji, kao posledica spontanih
bioekoloških prirodnih procesa svojstvenim akumulacijama srednjih dubina, u
kojima dolazi do izražaja stratifikacija vode.
Analizirajući kvalitet voda u akumulacijama može se zaključiti da projekti
izgradnje i zaštite akumulacije najčešće nisu bili završeni upravo u domenu
realizacije svih planiranih mera zaštite akumulacije. Planirane zone zaštite su
najčešće samo formalno uspostavljene, bez stvarne realizacije propisanih mera
zaštite. Problem starenja i zaštite akumulacije nije bio dovoljno sagledan, te nije
bio ugrađen u čitav proces planiranja i realizacije sistema – od izbora dispozicije
sistema, preko pripreme prostora akumulacije za punjenje, pa do operativnih mera
zaštite u propisanim zonama. Posledice su već vidljive na nekim akumulacijama
(Đorđević, 1996).
Poznato je da od formiranja akumulacija u njima se smenjuje nekoliko faza
formiranja novih biocenoza od perioda stabilizacije. Međutim, i tada se nastavljaju
evolutivni procesi, koji su kod veštačkih jezera neuporedivo brži, nego u prirodnim
jezerima, a kod nas, pošto nisu preduzete adekvatne mere zaštite, ovo veoma brzo
dovodi do “starenja” akumulacije, a time i njihovog degradiranja i otežanog
korišćenja za vodosnabdevanje.