Mat Za Prvi Kol 2020 PDF

Deo 1: RAZVOJ ORGANIZACIJE PREDUZEĆA -1-
Odeljak 1.1: RAZVOJ TEORIJE ORGANIZOVANJA
TEHNOLOGIJA ORGANIZOVANJA
JE SKUP MISAONO ZASNOVANIH
POSTUPAKA KOJI OBEZBEĐUJU
EFIKASNO IZVOĐENJE PROJEKTOVANIH
PROCESA RADA I OSTVARENJE
PLANIRANIH EFEKATA
 CILJEVA PREDUZE]A
1. ORGANIZACIJA PROCESA RADA

DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
Kada počinje ORGANIZOVANJE LJUDI ?
Svi periodi razvoja ČOVEKA i ZAJEDNICE LJUDI su uvek bili uslovljeni rastućim
POTREBAMA OPSTANKA u okolini.
 Nemoguće: POJEDINANIM NAPORIMA,
 Moguće: ORGANIZACIJOM GRUPA sa:
 ODREĐENIM CILJEVIMA, i
 UTVRĐENIM POSTUPCIMA.
Tehnološka ostvarenja od 1770. do ranih 1800. godina

dovela su do pojave označene kao
PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
- uvođenje MAŠINSKOG DOBA u ljudsku civilizaciju.
PREKRETNICA U RAZVOJU ORGANIZACIJE !

Koja su SAZNANJA O ORGANIZOVANJU

u vremenu DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE ?
Postupci:
 SPECIJALIZACIJE ZANIMANJA,
 KOORDINACIJE,
 USLOVA RADA - smeštaja, ishrane i
 SARADNJE rukovodećih ljudi primenjivani pri
GRADNJI EGIPATSKIH PIRAMIDA
(oko 2500 godina pre nove ere),
Principi:
 MINIMALNIH NAKNADA ZA RAD,
 ORGANIZACIJE ZANATSKE PROIZVODNJE i
 REGULISANJA ODNOSA U DRUŠTVU
ostvareni u vreme GRADNJE VAVILONSKIH OBJEKATA
(2123. - 2081. godine pre nove ere),
Prilazi o:
 PODELI RADA,
 PROSTORNOJ KOORDINACIJI i
 EFEKTIVNOM SNABDEVANJU ostvareni pri gradnji KINESKOG ZIDA
(2015. do 1664. godine pre nove ere),
 SADEJSTVU GRUPA UČESNIKA primenjeni u GRADNJI VEŠTAČKOG JEZERA
MOERIS U FAIYUMU - Egipat (oko 1800 godina pre nove ere),
Postupci:
 ADMINISTRACIJE ,
 BIROKRATSKE STRUKTURE u DRŽAVI EGIPAT
(oko 1300. godine pre nove ere),
 SPECIJALIZACIJE RADA u projektu RAZVOJA IDEALNOG GRADA
od strane Sokrata u Grčkoj,
 PODELE RADA koji uspostavlja Platon
(427. - 347. godine pre nove ere),
Prilazi o:
 RACIONALNOM RAZVOJU PROIZVODNJE i
 RAZMENI DOBARA ostvareni u vremenu Perikla (grčki državnik i general),
Prilazi o:
 RASPODELI AUTORITETA NADREĐENIH,
 FLEKSIBILNOSTI VOJNIH SASTAVA i
 LOGISTIČKE PODRŠKE (Aleksandar Veliki (356. - 323. godine pre nove ere) i rimski
imperatori u vremenima vojnih pohoda,
 Pravila EFEKTIVNE ORGANIZACIJE navedena u Bibliji- sa preporukama
Jethro-a, tasta Mojsijevog, Mojsiju o RASPODELI POSLOVA i AUTORITETA :
 OBUKA LJUDI za razumevanje pravila i zakona,
 IZBOR RUKOVODILACA za upravljanje
 SAMOSTALNOST RUKOVODILACA,
 Postupci RAZVOJA GRADOVA u Rimskom carstvu od 3. veka p.n.e, koji su:

 rešavali POTREBE STANOVNIŠTVA,
 rešavali USLOVE STANOVANJA,
 rešavali SNABDEVANJE VODOM,
 rešavali SAOBRAĆAJNU INFRASTRUKTURU i
 razvijali ZANATSKU PROIZVODNJU na velikim gradilištima u Rimu i drugim
gradovima gde su istovremeno radile hiljade radnika uz razvijena sredstva rada.
 Pronalazak VODENIČNOG TOČKA, koji je izvršio snažan uticaj na razvoj proizvodnje i
organizacije. Prvi vodenični točak se, kao uređaj za POGON, pojavio u kraljevini Pong
(Mala Azija) početkom 1. veka nove ere i predstavljao je energetski ure|aj za korišćenje
snage vode koja će sve do 13. veka imati osnovni značaj za razvoj proizvodnje.
 Odnos prema OBRADIVIM POVRŠINAMA - prelazak, od sredine 18. veka, sa
dvodelne na trodelnu obradu polja (podela rada)
 Razvoj gradova, trgovine i zanatstva koji je uslovljavao:
 razvoj ODNOSA SELO - GRAD,
 pojavu NOVCA i
 prelaz sa NATURALNE u NOVČANU razmenu što je uticalo na organizaciju
društva i dovelo do potrebe iznalaženja uslova VIŠE PRODUKTIVNOSTI.
Organizacije je proširila područje dejstva na organizaciju INVESTICIONIH ZAHVATA kao

značajnog uslova za povećanje produktivnosti i kvaliteta. Karakterističan je razvoj
TEKSTILNE INDUSTRIJE - u Engleskoj od 16. veka.
 Postupci PODELE RADA na pokrete i korišćenja vizuelnih sredstava za PLANIRANJE,
uvedeni od Leonarda da Vinčia (1452-1519.),
 Proučavanje fenomena ZAMORA ČOVEKA U RADU, od strane Galileja (1564-1642.) i
OPTEREĐENJA ČOVEKA U RADU - Phillippe de la Hire (1640-1718.),
 Postupci IZGRADNJE MANJIH VOJNIH BRODOVA u Arsenalu Venecije, sredinom
1400. godina, u kojima je u LINIJSKOM PRILAZU radilo 1000 do 2000 radnika.
 Prilikom posete Henry III, kralja Francuske, 1574. godine, izvedena je
PREZENTACIJA MONTAŽE vojnog broda u vremenu od jednog časa.
Za dati poduhvat Arsenal je razradio vrhunski postupak organizacije sa:
 ELEMENTIMA STANDARDIZACIJE,
 URAVNOTEŽENJEM VREMENA,
 OBEZBEĐENJEM ZALIHA,
 TRENINGOM RADNIKA,
 SISTEMOM NAGRAĐIVANJA i
 OBRAČUNOM TROŠKOVA.
Koji su OBLICI ORGANIZOVANJA DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE ?

.1 Prvi oblik
Organizacija osnovnih procesa rada u najrazvijenijoj grani (tekstilna industrija) na
relaciji: MALI PROIZVOĐAČI - SPECIJALIZOVANI PREDUZETNICI (VALJAONICE) -
MANJE PORODIČNE RADIONICE.
.2 Drugi oblik
Javlja se zbog potrebe rasta PRODUKTIVNOSTI i KVALITETA i POVEĆANIH ULAGANJA
- pojava PREDUZETNIKA koji nije učesnik u procesu proizvodnje već organizator
procesa, finansijer i učesnik u tržišnoj razmeni.
Deo 1: RAZVOJ ORGANIZACIJE PREDUZEĆA - 10 -
Koji su PISANI IZVORI O ORGANIZOVANJU

u vremenu DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE ?
Ostvarena ISKUSTVA PRETHODOG PERIODA i ubrzan razvoj industrije u Engleskoj su
postavljali zahteve za razvoj POSTUPAKA ORGANIZACIJE i PRINCIPA UPRAVLJANJA.
1776. godine Adam Smit, engleski ekonomista, je objavio delo WEALTH OF NATIONS
(Bogatstvo naroda) u kome je:
 diskreditovao ekonomsku politiku prethodnog perioda,
 promovisao potrebu prevazila`enja postupaka neprikladnih potrebama razvoja
u datom vremenu i
 zalagao se za kapital, slobodno tržište, rentu, zarade i profit.
Adam Smit je razvio koncept po kome RAST PRODUKTIVNOSTI zavisi u najvećoj meri
od STEPENA PODELE RADA.
Adam Smit je radio i pisao u vremenu pojave industrijske revolucije u Engleskoj tako
da, u odre|enom smislu, njegov teorijski koncept, povezan sa praktičnim zahvatima u
industriji, predstavlja:
OSNOVU RAZVOJA SAVREMENE PROIZVODNJE

2. ORGANIZACIJA PROCESA RADA

POSLE PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
Ručni rad, najviše zastupljen u vremenu do indistrijske revolucije, je ograničavao:
 produktivnost rada do nivoa broja i kapaciteta ljudi - učesnika i
 ekspanziju zanatske radinosti (proizvodnje).
Problem se javljao u tekstilnoj grani, rudarstvu, topljenju gvožđa, proizvodnji
obojenih metala, i saobraćaju.
Pojava tkstilnih mašina, visokih peći i PARNE MAŠINE ZA POGON je dovela do:
 prelaza na mašinsku proizvodnju,
 zamene fizičkog rada mašinskim,
 olakšanog prevoza tereta brodovima i željeznicom i
 novog prilaza u korišćenju čoveka u području upravljanja mašinama i
procesima rada.
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA predstavlja otuda jedno od najznačajnijih poglavlja
u istoriji rada i razvoja tehnologije organizacije.
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA je bila opšti, sveobuhvatni, tehnički, ekonomski i

društveni proces koji je ukinuo niz ograničenja u razvoju:
 neznatan kapacitet čoveka,
 nemogućnost osvajanja novih tržišta i
 minimalnu moć komunikacija.
U organizacionom smislu zamena ručnog rada mašinskim - ukupno osam
pronalazaka - od vodeničnog točka do parne mašine i mašine alatke, je uslovila:
 koncepciju radnih mašina na jednom mestu i
 primenu transmisionog pogona (jedne pogonske mašine), što je dovelo do
pojave FABRIKE - PREDUZEĆA kao osnove proizvodnih aktivnosti.
Pojava FABRIKE je UNAPREDILA POSTUPKE ORGANIZOVANJA u smislu:
 (max) korišćenja kapaciteta,
 održavanja potrebnog ritma proizvodnje,
 obezbeđenja kvaliteta proizvoda i
 ostvarenja EFEKATA neophodnih za zadovoljenje potreba zaposlenih.
Fabrički oblik proizvodnje je praćen razvojem sredstava rada karakterisanim sa tri

osnovna oblika i to:
 RUČNO INTENZIVAN RAD, sa UREĐAJIMA, ALATIMA i PRIBORIMA

koji su zahtevali kvalifikovanu radnu snagu i iskustvo u radu,
 MEHANIZOVAN, KAPITALNO INTENZIVAN RAD, sa korišćenjem

POGONSKIH MAŠINA, MAŠINA ALATKI i ALATA.
 AUTOMATIZOVAN, ZNANJEM INTENZIVAN RAD, karakterisan

preuzimanjem upravljačkih funkcija od strane čoveka posredstvom
automatskih uređaja.
Osnovna karakteristika procesa razvoja ORGANIZACIJE:
STALNO USAVRŠAVANJE - UNAPREĐENJE

PRILAZA OD PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ

Osnova:
EMPIRIJSKA ZAPAŽANJA !
 Drugi, MEHANISTIČKI PRILAZ
Osnova:
POSTUPCI UNAPREĐENJA PROCESA RADA !
 Treći, HUMANISTIČKI PRILAZ
Osnova:
POSTUPCI ZADOVOLJENJA POTREBA ZAPOSLENIH I USLOVA
RADA - MOTIVACIJA
 Četvrti, INTEGRATIVNI PRILAZ
Osnova:
IZUČAVANJE MEĐUSOBNO ZAVISNIH PROCESA U PREDUZEĆU I NA
RELACIJI PREDUZEĆE-OKOLINA,
 Peti, SISTEMSKI PRILAZ
Osnova:
IZUČAVANJE FUNKCIONISANJA SISTEMA ČOVEK !
STALAN RAST EFEKTIVNOSTI I SLOŽENOSTI

ORGANIZACIONIH STRUKTURA !
 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
EMPIRIJSKA ZAPAŽANJA !
Obuhvata vremenski period

RAĐANJA I INTENZIVNOG RAZVOJA
MODERNE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE
Period je praćen POTREBOM RASTA

STEPENA ODREĐENOSTI
NIZA POJAVA GENERISANIH
STANJEM U PROCESIMA RADA.
ISTRAŽIVAČI:
 ROBERT OWEN (1771-1858.)

 Vlasnik tekstilne fabrike u Škotskoj,
 Prvi razvio SISTEM MOTIVACIJE, na principima:
 Unapređenja uslova rada,
 Razvoja stimulativnog sistema zarada,
 Pomoći za izgradnju kuća za stanovanje,
 Razvoja sistema vrednovanja zaposlenih i
 Izgradnje humanih odnosa u proizvodnji.
 PRILAZI KOJI SU POZNATI KAO
"UTOPIJA"
 CHARLES BABBAGE (1792-1871.)

 Profesor matematike - Univerzitet u Cambridge-u,
 Radio na razvoju računarske automatske mašine
(Vladin program),
 Knjiga The Economy of Machinery in Manufactures (1832.)
- niz priloga značajnih za teoriju organizacije i u današnje vreme.
 Najznačajnija ostvarenja:
 Razvoj postupaka podele rada na osnovama specijalizacije radnika
- cilj smanjenje troškova proizvodnje,
 Utvrđivanje realnih troškova proizvodnje putem kalkulacija i analize,
 Prilaz za poboljšanje odnosa između vlasnika i zaposlenih
sa ciljem humanizacije rada,
 Razvoj šeme raspodele profita,
 Razvoj prilaza o upravljanju preduzećem,
 Osnove za marketing, plasman i razvoj,
 Drugi, MEHANISTIŠKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
POSTUPCI UNAPREĐENJA PROCESA RADA !
Obuhvata područja:
UNAPREĐENJA PROCESA RADA
USPOSTAVLJANJA FUNKCIJA PREDUZEĆA
RAZVOJA ORGANIZACIONIH STRUKTURA
NAGOVEŠTAJA IZGRADNJE ODNOSA
I OBEZBEĐENJA PRAVA ZAPOSLENIH
zbog potrebe unapređenja procesa rada i nedostataka empirijskih podataka u ranijem vremenu.
Principi prilaza:
 Podela rada i usklađivanje postupaka rada i redosleda,
 Hijerarhija odnosa,
 Raspon rukovođenja,
 Kontrola procesa rada.
ISTRAŽIVAČI:
 HENRY FAYOL (1841-1925.)

 Rudarski inženjer i geolog,
 Formulisao A D M I N I S T R A T I V N U D O K T R I N U , sa
14 osnovnih principa upravljanja u preduzeću kao jedinstvenij celini:
A D M I N I S T R A T I V N A D O K T R I N A sadrži prilaze o:
 OBLIKOVANJU FUNKCIJA PREDUZEĆA:

 ADMINISTRATIVNA FUNKCIJA
 Predviđanje, organizovanje, rukovođenje, usklađivanje i kontrola.
Ova funkcija ima samo, kako kaže Fayol, socijalno tkivo - osoblje.
 TEHNIČKA FUNKCIJA
 Priprema, proizvodnja, skladištenje i otprema proizvoda.
 KOMERCIJALNA FUNKCIJA
 Nabavka sirovina i plasman proizvoda.
 FINANSIJSKA FUNKCIJA
 Obezbeđenje kapitala potrebnog za proizvodnju.
 BEZBEDNOSNA FUNKCIJA
 Obezbeđenje sigurnosti imovine i lica od požara, krađa, štrajkova ...
 RAČUNOVODSTVENA FUNKCIJA
 "Organ VIDA" preduzeća - slika stanja.
 ODREĐIVANJA UČEŠĆA FUNKCIJA U STRUKTURI PREDUZEĆA:

 Skup kriterijuma za rukovodeću strukturu za radna mesta i za preduzeća po veličini
 MODELIRANJU ORGANIZACIONE STRUKTURE:

Osnove:
 PRINCIPI,
 DOKTRINA,
 TEHNOLOŠKA OSTVARANJA,
 RASPON RUKOVOĐENJA
Modul 4 i 5 za rukovodeći i Modul 15 za izvršni deo strukture
Uopšten je prilaz o izgradnji organizacione strukture na PREDMETNOM PRINCIPU prema

kome celine preduzeća koje izvode određen program imaju u svome sastavu sve funkcije.
Fayol-ova ADMINISTRATIVNA DOKTRINA predstavlja

PIONIRSKI NAUČNO ZASNOVAN PRILAZ u razvoju organizacije preduzeća.
 FREDERICK W. TAYLOR (1856-1915.)

 Američki mašinski inženjer,
 Uskustva iz Francuske, Nemačke i Italije,
 Naučno zasnovano upravljanja preduzećem (The principles of Scientific Mangement, 1911.)
 Eksperimentalni rad - organizacija i upravljanje izdignuti na nivo naučne discipline,
 Pet osnovnih principa organizacije i upravljanja:
Taylor je "OTAC NAUČNE ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA" !

 Taylor je razvio FUNKCIONALNU STRUKTURU PREDUZEĆA

 Centralizovano upravljanje preduzećem (D),
 Centralizovan tehnički biro (TB),
 Centralno planiranje (KS),
 Centralizovana kontrola troškova (R),
 Centralizovane studije i laboratorija (S&L),
 Decentralizovane specijalizovane službe pripreme proizvodnje (PP),
 Centralizovani sekretarijat (S),
 Centralizovana služba kadrova (PS),
OZNAKE:
 D - direkcija
 TB - tehnički biro
 KS - komercijalna služba
 R - računovodstvo preduzeća
 PP - priprema proizvodnje
 S&L - studije i laboratorija
 S - sekretarijat
 PS - personalna služba
 SNP - studija normi i procesa
 I - izvršenje
 TP - troškovi proizvodnje
 F - fabrikacija
 OS - održavanje sredstava
 RM - radna mesta
 PK - pogonsko knjigovodstvo
 K - kontrola
 HENRY GANTT (1861-1919.)

 Saradnik F. W. Taylor-a,
 Područja rada:
 SELEKCIJA RADNIKA za određene operacije rada,
 SARADNJA radnika i nadređenih,
 Razvoj Sistema Stimulacije zaposlenih,
 Primena detaljnih Uputstava Za Rad,
 Razrada sistema Normi Rada,
 Najznačajnije ostvarenje:
 Uvođenje GANT-ovih karti,
 FRANK B. GILBRETH (1868-1924.), LILIANE. M. GILBRETH (1878-1972.)

F. Gilbreth:
 Postupak unapređenja procesa rada minimiziranjem pokreta radnika,
 Razvoj METODA RADA - uključivo i razvoj i lokaciju pribora i alata,
 Prilaz u podeli rada - SISTEM RADNIH PRIMITIVA - THERBLIGS
 Upotreba kamere za snimanje pokreta u radu,

 Analiza procesa rada putem KARTE TOKA PROCESA (Process Flow Chart).
 Osnovni elementi therbligs su:
(1) pretražiti, (7) upotrebiti, (13) isprazniti,
(2) naći, (8) rastaviti, (14) sačekati,
(3) izabrati, (9) kontrolisati, (15) zastoji,
(4) uhvatiti, (10) premestiti, (16) odmor,
(5) pozicionirati, (11) predložiti, (17) planirati.
(6) ugraditi, (12) ostvariti,
L. M. Gilbreth:
 Rad u području zamora i efekata rada zaposlenih,
 Istraživanje uslova rada, ponašanja i efekata učesnika u procesima rada, posebno u
uslovima stresnih situacija,
 Utvrđivanje standardnog radnog vremena - dana,
 Utvrđivanje, vremenski određenih, principa za odmor i ishranu radnika.
 HARRINGTON EMERSON (1853-1931.)

 Dogradnja osnovne Taylor-ove koncepcije,
 Neefikasno preduzeće = neefikasna organizacija,
 Prilaz da glavnom rukovodiocu odgovaraju četiri podređena rukovodioca za:
 potrebe zaposlenih,
 opremu i postrojenja,
 materijal i
 standarde i računovodstvo,
 12 PRINCIPA EFIKASNOSTI procesa rada:
.1 Utvrđivanje funkcije cilja,
.2 Opšti smisao i znanje upravljača - rukovodilaca,
.3 Uvođenje savetodavnog organa za obuku osoblja,
.4 Disciplina - poštovanje organizacionih uputstava,
.5 Pravičan odnos prema podređenim,
.6 Pouzdanost, tačnost i ažurnost podataka,
.7 Planiranje tokova procesa rada,
.8 Standardi, rokovi i normativi vremena,
.9 Standardi uslova rada,
.10 Standardizovane operacije rada,
.11 Pisana uputstva za izvođenje postupaka rada i
.12 Plaćanje po učinku i utvrđenim kriterijumima.
 MAX WEBER (1864-1920.)

 Birokratski model - osnova racionalnih postupaka izgradnje organizacione strukture
pogodne za razvoj velikih preduzeća,
 Nije prilaz stvaranju birokratskih, nehumanih i nefleksibilnih već uređenih,
odgovornih i produktivnih preduzeća - organizacija je racionalna struktura !!!
 Naglašena potreba:
 jasnoće cilja,
 autoriteta,
 zvaničnih uputstava o radu,
 formalizacije organizacione strukture,
 kompetentnosti učesnika,
 kontrole tokova.
Mehanistički prilaz - DOPRINOS: K

 OBLIKOVANJE RADA,
 PRINCIP PRODUKTIVNOSTi,
RI
 RACIONALIZACIJA STRUKTURA. TI
K
 Treći, HUMANISTIČKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
POSTUPCI ZADOVOLJENJA
POTREBA ZAPOSLENIH I USLOVA RADA - MOTIVACIJE
Prilazi u mehanističkoj fazi koji su se ogledali u:

 Rastućoj podeli rada,
 Povećanoj eksploataciji učesnika,
 Gušenju kreativnog i razvojnog rada,
 Obezličavanju čoveka u organizacionoj strukturi,
 Nerazvijenom sistemu motivacije, i
 Nepostojanju participacije zaposlenih u odlučivanju,
povratno su uticali na SMANJENJE UKUPNIH EFEKATA predviđenih razvojem tehničko-
tehnoloških i organizacionih zahvata!!!
HUMANISTIŠKI PRILAZ obrađuje iskaze tipa:
USLOVI RADA, PONAŠANJE U ORGANIZACIJI, CILJEVI, ZADOVOLJSTVO,
ZADOVOLJENJE POTREBA UČESNIKA, MEĐULJUDSKI ODNOSI i MOTIVACIJA.
ISTRAŽIVAČI:
 MARRY P. FOLLET (1868-1933.)

 Jedan od osnivača
POKRETA ZA RAZVOJ MEĐULJUDSKIH ODNOSA u preduzeću,
 ODGOVORNOST UPRAVLJAČKE STRUKTURE PREDUZEĆA
za MOTIVACIJU i ZADOVOLJENJE POTREBA zaposlenih,
 OBUKA RADNIKA radi
ZADOVOLJENJA ZAJEDNIČKIH INTERESA,
 Prilaz za ISTRAŽIVANJE GRUPNIH ODNOSA,
KONFLIKTNIH POJAVA i DRUŠTVENIH PROCESA u preduzeću,
 Začetnik razvoja:
 INDUSTRIJSKE PSIHOLOGIJE i
 INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE.
 GEORGE E. MAYO (1880-1949.)

 Tvorac eksperimentalnog postupka u istraživanju ponašanja zaposlenih,
 Serija eksperimenata u Western Electric fabrikama u Howtorne, država Ilinois, SAD
(proces montaže):
 Eksperimenti su trajali sedam godina,
 Osnova - promena uslova rada,
 Rezultati su pokazali suštinski značaj međuljudskih odnosa i ponašanja zaposlenih
na efekte u radu,
 Tok eksperimenta:
 Izbor, uz lični pristanak, pet radnika,
 Uvođenje PROGRAMIRANIH izmena režima rada, u dogovoru sa radnicima:
1. Izdvajanje grupe u posebno odeljenje,
2. Izmena sistem plaćanja - dodatak na učinak grupe,
3. Uvođenje dva odmora od po pet minuta,
4. Produžetak odmora na deset minuta,
5. Uvođenje šest odmora od po dva minuta,
6. Uvođenje dva odmora od po deset minuta i ishrane,
7. Prepodnevni prekid je produžen na petnaest minuta,
8. Skraćenje radnog vremena za jedan sat,
9. Podešavanje uslova rada - osvetljenja, ventilacije i sl.
 Rezultati eksperimenta:
 POVEĆAN UČINAK GRUPE, SMANJEN BROJ IZOSTANAKA, OLAKŠAN
RAD POSLOVOĐE i POVEĆAN ENTUZIJAZAM - u svakom koraku,
 Ustanovljena je, u eksperimentalnom postupku, veza između psihosocioloških
uslova i učinka - produktivnosti u procesu rada,
 Na kraju eksperimenta su ukinute sve uvedene pogodnosti ali je, na opšte
iznenađenje, učinak ostao na postignutom nivou što je tumačeno efektom kohezije
grupe,
 Zaključci nakon eksperimenta:
 Produktivnost rada je uslovljena sa znatno više uticaja nego što su to novac i
uslovi rada,
 Efekat neformalne grupe, saradnja poslovođe i učesnika, režimi rada, participacija
u procesu odlučivanja i pripadnost grupi su FAKTORI od posebnog značaja,
 Na osnovu dobijenih rezultata formulisana je definicija organizacije - preduzeća
u smislu:
ORGANIZACIJA JE
GRUPA LJUDI SA ZAJEDNIČKIM CILJEM !
 ABRAHAM MASLOV (1908-1970.)

 Teorija ponašanja na osnovu hipoteze da ljudi rade da bi zadovoljili svoje potrebe,
 Razrađena HIJERARHIJA POTREBA
 Rasat POTREBA
 PRINCIP DEFICITA - nedostatka (neostvarenih potreba)

 PROGRESIVNI PRINCIP - indukuje motivaciju,
 Podloge za izgradnju SISTEMA MOTIVACIJE,
 MOTIVACIJA je usmerena na LIČNOST i ona je POJEDINAČNOG KARAKTERA,
 DOUGLAS McGREGOR (1906-1964.)

 PODREĐENI - odgovorni, sposobni i kreativni,
 TEORIJA X (ranija, važeća)
- nadređeni su autokrati, a podređeni su nesposobni i "lenštine" - pesimistički pogled
na prirodu ljudi,
 TEORIJA Y (nova)
- podređeni su kreativni, sposobni i za njih je rad izazov,
 FREDERICK HERZBERG
 Čovek radom (ne)zadovoljava dve grupe potreba
(DVOFAKTORNA TEORIJA MOTIVACIONIH FAKTORA):
 OSNOVNE POTREBE - čije neostvarenje izaziva nezadovoljstvo čoveka
(FAKTORI ZADOVOLJSTVA - motivacioni),
 POSEBNE POTREBE - čije ostvarenje obezbeđuje zadovoljstvo čoveka
(FAKTORI HIGIJENE - uticaja okoline).
.1 MOTIVACIONI FAKTORI:
 ostvarenje - učinak i kvalitet,
 priznanje,
 sadržaj rada,
 odgovornost i
 napredovanje;
.2 FAKTORI UTICAJA OKOLINE:
 politika preduzeća,
 ponašanje nadređenih,
 zarade,
 međuljudski odnosi i
 uslovi rada.
 Četvrti, INTEGRATIVNI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
IZUČAVANJE MEĐUSOBNO ZAVISNIH PROCESA U PREDUZEĆU I
NA RELACIJI PREDUZEĆE - OKOLINA.
INTEGRATIVNI koncept povezuje:

 Zahteve praktičnih, tehnološki orijentisanih istraživanja procesa rada i
 Humanistički orijentisanih zahvata u istraživanju zadovoljenja potreba zaposlenih.
ISTRAŽIVAČI:
 VICTOR H. VROOM
 Razvio TEORIJU OČEKIVANJA - zaposlene ne pokreću samo POTREBE ,
već i REZULTATI rada,
 JEDNAČINA SA TRI PROMENLJIVE koja objašnjava proces odlučivanja.
 WILLIAM OUCHI
 Prilaz pod nazivom TEORIJA Z koja spaja suštinu japanskih zahvata u
organizaciji i upravljanju i primenu tih rešenja u uslovima američke privrede,
 Teorija Z je izvela teoriju Y na nivo visokog učešća - participacije zaposlenih koja sa
učešćem upravljačke strukture u radu povećava odgovornost za efekte rada,
 Teorija Z = PRODUKTIVNOST PUTEM LJUDI
- prilaz široko prihvaćen u savremenim preduzećima.
 ARTHUR DEMMING
 Peti, SISTEMSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
IZUČAVANJE FUNKCIONISANJA SISTEMA ČOVEK !
Razumevanje pojma SISTEM:

SISTEM JE UREĐEN SKUP
MEĐUSOBNO POVEZANIH ELEMENATA
Potreba zadovoljenja tri osnovna uslova:
1. Ponašanje elementa strukture u sistemu utiče na ukupno ponašanje sistema;
2. Odnosi elemenata strukture sistema i sistema u celini su međusobno uslovljeni;
3. Način uređivanja skupa elemenata ima uticaja na celinu i uslovljava
ponašanje sistema.
 SISTEMSKI PRILAZ U ORGANIZOVANJU PREDUZEĆA

ISTRAŽIVAČI:
 CHESTER I. BARNARD
Preduzeće je KOOPERATIVNI SOCIJALNI SISTEM,
 Kooperativna konstruktivna saradnja u grupama - RADNIM JEDINICAMA,
 Kooperativni sistem obuhvata učesnike, sredstva rada, prostor i socijalne elemente -
odnose među učesnicima, uslove rada i druge potrebene elemente,
 Preduzeće ima dva tipa organizacione strukture:
 FORMALNU i
 NEFORMALNU,
 Preduzeće mora imati ODGOVORNU i STRUČNU upravljačku strukturu.
 E. L. TRIST
 Postavio je OKVIR SISTEMSKOG PRILAZA kao osnove socijalno - tehničkog
sistema.
 L. von BERTANFLAY
 Osnovni prilaz razvoju TEORIJE SISTEMA i uticaja predmetne teorije na ostala
područja nauke.
 NORBERT WIENER
 Osnova OPŠTE TEORIJE SISTEMA je veza ulaznih, procesnih i izlaznih
veličina u p r a v l j a n a putem POVRATNE SPREGE,
 Uveo pojam KIBERNETIKA, za koji je dao definiciju:
»NAUKA O KOMUNIKACIJAMA I UPRAVLJANJU
KOD ŽIVIH BIĆA I MAŠNA.«
(Grčka reč kybernetike koja označava kormilarenje odnosno upravljanje)
 JAY W. FORRESTER
 Koncepcija organizacije, upravljanja i rukovođenja preduzećem zasnovana
na pojmu INDUSTRIJSKA DINAMIKA,
 STAFFORD BEER
 Teza »da nauka danas traži osnovnu podlogu za razvoj organizacionih i
upravljačkih postupaka u kibernetici prirodnih procesa ... u mozgu čoveka.«
 Razmatra problem ŽIVOTNOSTI sistema i prirodan proces odvajanja
mlađih i manjih jedinica od starijih i većih u trenutku sticanja uslova i
sposobnosti za održavanje nezavisne egzistencije
 KAORY ISHIKAWA
 Pažnja posvećena razvoju SISTEMA KVALITETA PROCESA RADA u
preduzeću,
 PROGRAM OBEZBEĐENJA KVALITETA je problem svakog učesnika u
procesima rada preduzeća ali i u celom društvu (Companywide Quality
Control).
Odeljak 1.2: OSNOVNE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZACIJE

INDUSTRIJSKIH SISTEMA - PREDUZEĆA
1. PROBLEMI U RAZVOJU POSTUPAKA ORGANIZOVANJA
 Stepen određenosti/neodređenosti uslova okoline,
 Karakteristike odnosa preduzeće - okolina u smislu saznanja o toj vezi,
 Učestalost promena u okolini i procesimrada,
 Karakteristike prilaza u razvoju organizacije:
- MEHANISTIČKOG, zasnovanog na principu podele rada i upravljanju
odozgo na dole, i
- ORGANSKOG, zasnovanog na principu funkcionisanja živih bića -
čoveka i upravljanju na principu povratne sprege - odozdo na gore,
 Stepen podele rada i integracije funkcija uslovljen karakteristikama procesa
rada,
 Pogodnost organizacione strukture za prilagođavanje promenama,
 Karakteristike organizacionih oblika i njihova pogodnost za uslove okoline.
2. OSNOVNE TENDENCIJE
.1 Tendencije u području RAZVOJA TOKOVA MATERIJALA
OD PREMA
 Ugrađena ograničenja  Bez ugrađenih ograničenja
 Kruti sistemi  Fleksibilni sistemi
 Radno i kapitalno intenzivni procesi  Znanjem intenzivni procesi
 Radna jedinica procesnog tipa  Radna jedinica predmetnog tipa
 tpz  (ostv)  tpz 0
 Tcp  (1)  Tcp  tii
 Tcp/tii  (ostv)  Tcp/tii 1
 Kvar u proizvodnji  (ostv)  Kvar u proizvodnji 0
 Odnos: Tur/(Tur +Tuo)  (ostv)  Odnos: Tur/(Tur +Tuo) 1
 tii  (ostv)  tii  objektivno potrebno
 Ss  (ostv)  Ss  objektivno uslovljen
 Pojedinačni prilaz u razvoju  Grupni modularni prilaz u razvoju
 Pogodnost struktura  (ostv)  Pogodnost struktura  (max)
 Nestandardne tehnološke veličine  Standardne tehnološke veličine
 Efekti osnovnih operacija rada  Sinergetski efekti sistema
.2 Tendencije u području RAZVOJA ORGANIZACIONIH STRUKTURA

OD PREMA
 Broj hijerarhijskih nivoa  (ostv)  Broj hijerarhijskih nivoa  (min)
 Složenost mreže  (ostv)  Složenost mreže  (min)
 Objektivnost podataka  (ostv)  Objektivnost podataka  (potpun)
 Kartoteke, datoteke  Baza podataka
 Centralizacija  Decentralizacija
 Kruta organizaciona struktura  Fleksibilna organizaciona struktura
 Jednosmerno komuniciranje  Dvosmerno komuniciranje
 Podeljenost logističke podrške  Integrisanost logističke podrške
 Nizak kvalitet usliva rada  Visok kvalitet uslova rada
 Kruti komunikacioni sistemi jednosmernog tipa  Fleksibilni komunikacioni sistemi dvosmernog tipa
 Efekti elemenata strukture  Sinergetski efekti strukture

.3 Tendencije u području RAZVOJA POSTUPAKA UPRAVLJANJA

OD PREMA
3.1 UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM
 Nasleđeni programi  Programi višeg reda
 Kriza, problem  Šansa, mogućnost
 Centralizacija  Odnos: globalno - lokalno upravljanje
 Tržište domaće i strano  Tržište preduzeća
 Razvojni programi slučajnog karaktera  Razvojni programi u funkciji ciljeva
 Poslovanje u uslovima izvesnosti,  Poslovanje u uslovima neizvesnosti
 Društvena inicijativa  Grupna i privatna inicijativa
 Taktički prilazi  Strateški prilazi
 Slučajne odluke  Sistemski zasnovane odluke
 Efekti elemenata sistema  Sinergetski efekti strukture
 Utvrđeni postupci  Stalna težnja efektivnijim postupcima
 Totalni kvalitet  Totalna kompetitivnost
 Nesagledavanje promena  Prihvatanje realnosti promena
 Ignorisanje konkurencije  Poštovanje konkurencije
 Nedovoljna odgovornost  Odgovornost u funkciji ciljeva
 Struktura rada prema obrazovanju  Struktura rada prema kompetenciji
 Specijalizacija znanja  Integracija znanja
 Zarade prema radu  Zarade u funkciji rezultata rada
 Kruti postupci  Fleksibilni postupci
3.2 UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA
 Upravljanje prema društvenim propisima - rokovima  Upravljanje u realnom vremenu
 Neodređenost normativa  Određebnost normativa
 Nestabilnost tokova  Stabilnost tokova
 Krutost postupaka  Fleksibilnost postupaka
 Planiranje operacija  Planiranje u vremenskim intervalima (nedeljno, dnevno)
 k  (ostv)  k  (opt)
 Tcp  (ostv)  Tcp  (min)
 NP  (ostv)  NP  (min)
 Zalihe  prema uslovima nabavke  Zalihe  (min)
 kcb  (ostv)  kcb  (max)
 Izvršenje plana prema strukturi i količini  (ostv)  Izvršenje plana prema strukturi i količini  (100%)
 Efekti osnovnih operacija rada  Sinergetski efekti sistema

3. CILJEVI U U RAZVOJU POSTUPAKA ORGANIZOVANJA

Svode se na:
* Izgradnju sistema bez ugrađenih ograničenja,
* Ugradnju tehnologije potrebnog stepena složenosti,
* Ostvarenje visokog stepena fleksibilnosti,
* Eliminaciju pasivnih vremena,
* Ostvarenje visokog stepena obrtanja sredstava,
* Izgradnju sistema kvaliteta,
* Ostvarenje sinergetskih efekata sistema,
* Rast efikasnosti i efektivnosti,
* Dvosmerno komuniciranje, rad u timovima i motivaciju,
* Obezbeđenje uslova rada,
* Stalno povećanje odgovornosti,
što obezbeđuje:
OPSTANAK I RAZVOJ PREDUZEĆA
NA TRŽIŠTU U DATIM USLOVIMA.
Odeljak 2.1: ČOVEK I RAD

1. RAD
Pod pojmom RAD podrazumeva se, u organizacionom smislu, delatnost čoveka i grupa
ljudi usmerena, uz pomoć sredstava rada i postupaka tehnologije organizacije, na
ostvarenje određene, projektovane funkcije cilja.
2. TEHNOLOGIJA
Pod pojmom TEHNOLOGIJA podrazumeva se skup postupaka na ostvarenju
projektovanog rada - postupaka izrade (obrade i montaže), merenja, rukovanja
materijalom (transporta i skladištenja), organizacije i upravljanja.
3. ŠTA ODREĐUJE KARAKTER TEHNOLOGIJA?
 karaktreistike predmeta rada,
 strukture programa rada - pj ,
 količine proizvoda - qj ,
 stepen tehnološke složenosti predmeta rada - tii i
 kapacitet posmatranog dela strukture preduzeća - Ke .
4. RADNI SISTEM
Rad se, u osnovi, uvek obavlja u RADNOM SISTEMU koji predstavlja skup učesnika i
sredstava rada oblikovanih, u organizacionom smislu, na način da uspešno vrše funkciju
cilja u datom vremenu i uslovima okoline.
Radni sistem, na osnovu date definicije, može biti radno mesto, preduzeće ili celokupan
privredni sistem.
 FIZIČKI RAD
Predstavlja delatnost čoveka i grupa ljudi koji energetskim utroškom - snagom mišića ili
 Karakteristika: u sprezi sa sredstvom rada vrši
zahvate u procesu rada u cilju
FIZIČKO OPTEREĆENJE ZAPOSLENIH ostvarenja projektovanog efekta.
OSNOVNA  UMNI RAD

Predstavlja delatnost čoveka i grupa ljudi koji misaonim naporom u nematerijalnom
PODELA
stvaralaštvu - istraživanja, književnost, kultura, umetnost, obrazovanje, projektovanje,
 Karakteristika: organizovanje, upravljanje, ostvaruju
dela značajna za razvoj društva.
MISAONO OPTEREĆENJE ZAPOSLENIH
 PROIZVODNI RAD
 Direktan rad, predstavlja rad koji u sistemu čovek - sredstvo rada direktno menja
oblik, strukturu i svojstva predmeta rada,
 Indirektan rad, predstavlja delatnost čoveka koja obezbeđuje vršenje direktnog rada.
 RAD U FIZIČKOM I MEHANIČKOM SMISLU
POSEBNA Predstavlja, po definiciji, proizvod sile i pređenog puta:
PODELA R = 1 N  1 m = 1 Nm
 RAD U ERGONOMSKOM SMISLU
Predstavlja postupak pretvaranja energije i misaonog napora u efekat.
5. OSNOVNE VELIČINE VEZANE ZA POJAM RAD
 UČINAK
Učinak predstavlja efekat rada u jedinici vremena:
RAD
Učinak =  jed.rada/jed.vr.
VREME
ili iskazan kao:
broj ostvarenih jedinica
vremena za određeni rad
Učinak =  jed. rada/jed. vr.
vremenski period
 KVALITET
Predstavlja STEPEN DOBROTE proizvoda - rezultata rada.
Mera kvaliteta je, u industrijskim sistemima, određena, u funkciji proizvoda, tačnošću
dimenzija, kvalitetom površine, tačnošću oblika, kvalitetom strukture - sastava,
stepenom zadovoljstva potrošača i sličnim parametrima.
 EFEKTIVNOST
Predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta sistema u smislu sposobnosti izvršenja
funkcije cilja u datom vremenu i š uslovima okoline. Mera efektivnosti je data
verovatnoćom ostvarenja programa određenih funkcijom cilja kao:
Es = OG  P  FP ,
 EFIKASNOST
Predstavlja odnos jedinice izlazne veli~ine - Yj prema jedinici ulazne veličine - Xi , u
smislu:
Ef = Y j  X i , jed.izl.vel./jed.ul.vel ,
i određuje jedan od ciljeva preduzeća.
 RADNA SPOSOBNOST
Predstavlja potencijalni kapacitet učesnika u procesu rada, radnog sistema i preduzeća.
Mera radne sposobnosti je STEPEN ISKORIŠĆENJA kapaciteta, veličina od posebnog
značaja za razmatranje odnosa ČOVEK - RAD.
6. STRUKTURA RADNOG SISTEMA

 POLOŽAJ ČOVEKA U PROCESU RADA
 PROMENE U STRUKTURI RADA
STRUKTURA RADA %

Vremenski
presek
Direktan rad Indirektan rad
1963. 37 63
1978 28 72
. . .
. . .
. . .
2020. (12 - 18) (88 - 82)

 FUNKCIJE ČOVEKA I TEHNIČKIH SISTEMA

SLIČNOST KARAKTERISTIKA
ČOVEK PREDUZEĆE
 Misaoni sistem - mozak  Upravljanje procesima rada
 Čula - vida, sluha, mirisa, ukusa...  Ispitivanje okoline
 Srce  Pogonski sistem
 Krvni sistem  Energetski sistem
 Mišići  Radni tehnološki sistem
 Želudac  Energetski izvor - logistika
 Kosti  Organizaciona struktura
 Nervni sistem  Informacioni i komunikacioni kanali
PREDNOST KREATIVNIM SPOSOBNOSTIMA ČOVEKA !

 PONAŠANJE ZAPOSLENIH U PROCESIMA RADA

PAD RADNE SPOSOBNOSTI, MORIVACIJE I UKUPNIH EFEKATA
U RADU !
 OPTEREĆENJE I NAPREZANJE
Fiziološke granice:
Uticaj vremena:
Odeljak 2.2: BUDUĆNOST RADA I NOVE TEHNOLOGIJE

1. OSNOVNE PROMENE KARAKTERA RADA
 Ciklus:
 Napor za opstanak i razvoj:

 Rast složenosti rada:

 Principi timskog rada:

 Kreativan rad pojedinaca i grupa
 Oslobađanje ćoveka vezanosti za sredstvo rada - mašinu
 Delegiranje funkcija planiranja i kontrole tokova na zaposlene
- obogaćivanje rada
 Samostalnost u oblikovanju varijanti i izboru najbolje
 Mogućnost stalnog razvoja
 Nove tehnologije i zaposlenost:
 Potreba prilagođavanja  FLEKSIBILNOST

 Potreba stalnog obrazovanja  KOMPETENTNOST
2. KVALITET RADA I MOTIVACIJA

 Kvalitet rada:
 Motivacija za rad:
(OD MASLOVA DO KONDOA)

Odeljak 3.1: MISIJA, CILJEVI I POLITIKE PREDUZEĆA

1. MISIJA - osnovni okvir poslovanja i razvoja preduzeća
 SVRHA POSTOJANJA
Predstavlja osnovu potrebe nastanka i razvoja preduzeća i opravdanja ulaganja i
rada deoničara, potrošača, dobavljača i zaposlenih u preduzeću i posebnih
institucija - banaka, fondova i inostranih izvora finansiranja.
Svrha postojanja objedinjuje zahteve:
 Snabdevanja tržišta proizvodima i uslugama potrebnog i dovoljnog kvaliteta,
 Obezbeđenja kvaliteta života zaposlenih,
 Opstanka i razvoja preduzeća u vremenu,
 Obezbeđenja uslova za vraćanje sredstava ulagača,
 Zadovoljenja društvenih potreba - porezi i doprinosi.
SVRHA POSTOJANJA

Određuje ukupan DRUŠTVENI INTERES u proizvodnji roba za
potrošače, racionalnom korišćenju sredstava ulagača, obezbeđenju
kvaliteta života zaposlenih i zadovoljenju dela društvenih potreba.
 STRATEGIJA DEJSTVA
Predstavlja skup prilaza za ostvarenje svrhe postojanja u vremenu i u uslovima
okoline - tržišta.
STRATEGIJA DEJSTVA određuje logiku preduzeća u smislu:
 izbora područja poslovne delatnosti i
 određenja u održavanju konkurentske sposobnosti preduzeća u vremenu i
uslovima okoline.
STRATEGIJA DEJSTVA

a) Sadrži SKUP PRINCIPA koji obezbeđuju ostvarenje svrhe postojanja;
b) Omogućuje utvrđivanje POSTUPAKA za ostvarenje misije i ciljeva
preduzeća na osnovu analize uslova okoline u kojoj posluje.
Oblikovanje strategije dejstva - SWOT ANALIZA:
 Analize unutrašnjeg stanja sa stanovišta: Otpornosti (O) i Slabosti (S), i
 Analize uslova okoline sa stanovišta: Pogodnosti (P) i Opasnosti (O).
Analiza unutrašnjeg stanja

OTPORNOST - Strength (S) SLABOST - (W)
 Značajna kompetitivnost ?  Nejasna strategija ?

 Odgovarajući finansijski resursi ?  Zastarela tehnologija ?
 Dovoljno znanje i veštine ?  Nedovoljna profitnost ?
 Povoljna mišljenja potrošača ?  Nekvalitetan menadžment ?
 Prepoznatljivost na tržištu ?  Nedovoljna znanja i veštine ?
 Kvalitet poslovne strategije ?  Nizak nivo razvojnih aktivnosti ?
 Odgovarajuća tehnologija ?  Slab imidž na tržištu ?
 Troškovne prednosti ?  Nedovoljna kompetitivnost ?
 Kvalitetan menadžment ?  Visoki troškovi ?
Analiza uslova okoline
POGODNOSTI - (O) OPASNOST - (T)
 Osvajanje novih tržišta ?  Pojava novih konkurenata ?

 Proširenje strukture proizvoda ?  Usporen tržišni rast ?
 Vertikalna integracija ?  Rast troškova ulaznih materijala ?
 Ubrzan tržišni rast ?  Promene potreba potrošača ?
 Visoka pozicija u konkurenciji ?  Demografske promene ?
OBLICI STRATEGIJE DEJSTVA

1. KONCENTRACIONA STRATEGIJA
Prema kojoj se ukupan napor vremenski usmerava na određeni program ili
tržište,
2. STRATEGIJA STABILNOG DEJSTVA
Koja usmerava napor na što dužem ostajanju u određenom programu ili
tržištu,
3. STRATEGIJA POSTOJANOG RASTA
Određena težnjom za povećanjem plasmana, razvojem novih programa,
proširenja preduzeća i povećanjem stepena razuđenosti putem formiranja
novih preduzeća,
4. KRIZNA STRATEGIJA
Koristi se u slučaju da preduzeće ne posluje dovoljno efektivno
5. KOMBINOVANA STRATEGIJA DEJSTVA
Primenjuje se u većim preduzećima za različite delove programa proizvodnje
koji se nalaze u različitim stanjima.
 STANDARDI PONAŠANJA
 SVRHA POSTOJANJA i
 STRATEGIJA DEJSTVA

Predstavljaju PROJEKTNE KATEGORIJE sve dok se ne pretoče
u utvrđene, realne postupke i ponašanja koja omogućuju
kvalitetno donošenje odluka za svaki osnovni operativni period:
- smena, dan, nedelja, mesec, godina.
Tek zgradnjom STANDARDA PONAŠANJA, kojima se određuju ponašanja
zaposlenih i njihov odnos prema preduzeću i okolini,

MISIJA PREDUZEĆA
POSTAJE REALNA OSNOVA
OPSTANKA I RAZVOJA
PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU !
Elementi SRANDARDA PONAŠANJA:

 Kooperativnost u postupcima ostvarenja strategije preduzeća,
 Saradnja u postupcima ostvarenja uloge preduzeća u okolini,
 Sposobnost prilagođavanja uslovima rada u okolini,
 Kvalitet, prijatnost i nenametljivost u radu,
 Otvorenost za saradnju,
 Briga o održanju i razvoju imidža preduzeća,
 Sposobnost razumevanja strategije preduzeća,
 Sposobnost za obučavanje podređenih,
 Etičnost, moral, poštenje i integritet u svim zahvatima,
 Poverenje u učesnike u procesima rada,
 Sposobnost za timski rad,
 Razvoj kreativne klime u preduzeću.
Standardi ponašanja treba da su sačinjeni tako da svaki zaposleni može

samostalno oceniti svoje ponašanje prema njima.
 POKRETAČKE POLUGE - VREDNOSTI

Pokretačke poluge - vrednosti u ponašanju zaposlenih, posebno upravljačkih
struktura, su:
 racionalni postupci i
 moralni principi,
koji čine osnovu KULTURE PREDUZEĆA.
Pokretačke poluge - vrednosti daju:
 značenja standardima ponašanja i
 meru uticaja standarda ponašanja na kvalitet procesa rada.
VREDNOSTI iskazane putem:

 RACIONALNIH POSTUPAKA
- obezbeđuju opstanak i razvoj preduzeća u vremenu i uslovima okoline,
 MORALNIH PRINCIPA
- podrazumevaju zadovoljenje zahteva korisnika, dobavljača, društva.
Utvrđivanje MISIJE PREDUZEĆA je značajan deo posla upravljačkog mehanizma

preduzeća. Kvalitetno utvrđena misija preduzeća obezbeđuje:
 Usmeravanje ljudskih resursa ka zajedničkom dejstvu,
Jer misija preduzeća eksplicitno izražava osnovnu svrhu postojanja koju preduzeće želi da
ostvari;
 Efektivno suprotstavljanje konfliktnim prilazima,
Jer misija preduzeća omogućuje efikasno i efektivno suprotstavljanje dejstvu
nekonzistentnih prilaza u organizaciji,
 Racionalnu alokaciju organizacionih resursa,
Jer misija preduzeća daje osnovu za opšti prilaz planiranju i korišćenju raspoloživih
resursa,
 Olakšano utvrđivanje radne odgovornosti,
Jer misija preduzeća daje osnovni prilaz u planiranju i razvoju ljudskih kapaciteta
preduzeća,
 Kvalitetno utvrđivanje ciljeva preduzeća
Jer se misijom preduzeća omogućuje objedinjavanje ukupnog potencijala preduzeća na
ostvarivanju efekata.
2. CILJEVI PREDUZEĆA
Ciljevi određuju:
 težnje preduzeća u zadovoljenju misije,
 željena buduća stanja u procesima preduzeća i
 potrebne rezultate preduzeća.
Ciljevi predstavljaju PRIMARNU PLANSKU ODLUKU i oni su, u osnovi:
 Privredni - određeni procenom efekata preduzeća na tržištu (dobit, udeo na
tržištu, kvalitet),
 Neprivredni - određeni orijentacijom ka zadovoljenju potreba potrošača,
zaposlenihih, društva (kvalitet života, prestiž, nezavisnost, uslovi rada,
zadovoljenje društvenih potreba).
Značaj postavljanja ciljeva:

 Suštinski određuju poslovanje preduzeća radi ostvarivanja njegove misije.
 Ciljevima su podređene sve odluke i pojedinačni planovi i programi.
Svrha postavljanja ciljeva:
Kvalitetno određeni ciljevi preduzeća služe upravljačkoj strukturi preduzeća i

delova organizacione strukture kao:
 Osnovna podloga za proces donošenja odluka,
Zato što kvalitet i određenost ciljeva olakšava proces odlučivanja i omogućuje
ostvarenje povišenog nivoa efekata preduzeća;
 Vodič za povećanje ukupne efektivnosti procesa rada,
Zato što stepen određenosti ciljeva pomaže proces merenja efekata preduzeća;
 Osnova za ocenu karakteristika procesa rada,
Zato što stepen određenosti ciljeva pomaže u oceni kvaliteta i učinka i
omogućuje upravljačkoj strukturi olakšano vrednovanje napora zaposlenih i
poboljšanje postupaka u procesima rada.

UPRAVLJANJE PREMA CILJEVIMA !
Karakter ciljeva:
 DUGOROČNI:
Koji obuhvataju vremenski period:
DUŽI OD PET godina,
 SREDNJOROČNI:
OD JEDNE DO PET godina,
 KRATKOROČNI:
U INTERVALU DO JEDNE godine.
Vrste ciljeva:
 OSNOVNI, OPŠTI CILJEVI:
 POSEBNI, SPECIFIČNI CILJEVI:

RAZLIKA U STEPENU ODREĐENOSTI !
.1 OSNOVNI, OPŠTI CILJEVI:

 Kvalitet života zaposlenih,
 Opstanak i razvoj preduzeća u vremenu,
 Zadovoljenje društvenih potreba;
.2 POSEBNI, SPECIFIČNI CILJEVI:
 Rast udela preduzeća na tržištu,
 Obezbeđenje visokog stepena kvaliteta uslova rada i zaštite na radu,
 Rast produktivnosti i kvaliteta procesa rada,
 Efektivnost inovativnih zahvata u području tehnologije, organizacije i
upravljanja,
 Sniženje troškova i povećanje stepena korišćenja raspoloživih resursa,
 Racionalnost postupaka upravljanja ekonomsko-finansijskim tokovima,
 Povećanje motivacije učesnika u procesima rada,
 Rast društvene odgovornosti,
 Ostvarenje uslova za izgradnju imidža preduzeća.
Karakteristike ciljeva:
 Realno određeni,
 Hijerarhijski struktuirani,
 Kvantitativno iskazani, odnosno merljivi,
 Konzistentni (međusobno usaglašeni),
 Jasno formulisani i razumljivi, i
 Usmereni na ostvarenje misije.
Kvantitativnost iskaza:

a) Rast odnosa EFEKTI/ULAGANJA,
b) Povećati odnos EFEKTI/ULAGANJA za 12%,
c) Povećati odnos EFEKTI/ULAGANJA za 12% do kraja planskog
vremenskog perioda.
Struktura ciljeva:
Ispravno iskazan cilj mora da sadrži

odgovore na pitanja:
 Šta je željeni ishod ?
 Koji se uslovi moraju steći za njegovu
realizaciju ?
 Kako se određuje uspešnost realizacije
cilja ?
Konzistentnost
- konfliktnost ciljeva:

3. POLITIKE PREDUZEĆA
Predstavljaju podloge za efikasno ostvarenje misije i ciljeva preduzeća

principi, stavovi i kriterijumi za usmeravanje dejstava u postupcima
poslovanja preduzeća.
Politike preduzeća su usko vezane za funkcije preduzeća i njihovu ulogu u
ostvarivanju planova, pri čemu:
 Funkcija UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM:
utvrđuje primarne politike preduzeća koje predstavljaju idejno određene zadatke i
postupke za usmeravanje rada podređenih funkcija M, R, KP, P, EFP, HR i L u
procesu ostvarenja misije i ciljeva preduzeća. Osnovne primarne politike su:
POSLOVNA politika, politika RAZVOJA, politika ZAPOŠLJAVANJA i druge.
 Ostale FUNKCIJE PREDUZEĆA:
detaljno razrađuju primarne politike i utvrđuju potrebne sekundarne politike od
značaja za efikasno izvođenje procesa rada i ostvarivanje primarnih politika.
Poslovna politika preduzeća:

Predstavlja osnovnu podlogu za donošenje poslovnih odluka u preduzeću koje
POKREĆU i USMERAVAJU dejstva u procesu ostvarivanja projektovanih
efekata i ciljeva poslovanja, putem ostalih politoka preduzeća.
Jedinstvo politika preduzeća:

Politike se formulšu za osnovna područja aktivnosti funkcija i delova preduzeća,
po pravilu na principu kompatibilnosti što obezbeđuje SINERGIJSKI EFEKAT
preduzeća.
U remenu posmatranja se može reći da proces određen relacijom:

MISIJA  CILJEVI  POLITIKE
NIJE, u najvećem broju slučajeva realnih preduzeća, doveden do kraja !!!
Odeljak 3.2: OSNOVNI TOKOVI U PREDUZEĆU
1. STRUKTURA TOKOVA (TRI TOKA)

Industrijski sistem - PREDUZEĆE podrazumeva postojanje skupa elemenata:
predmeta rada, sredstava rada i učesnika u procesima rada, međusobno vezanih
PROCESIMA RADA koji omogućuju:
 pretvaranje ulaznih
MATERIJALA,
 na osnovama datih
INFORMACIJA i
 uz ulaganje potrebne
ENERGIJE,
u PROIZVODE potrebnog
i dovoljnog kvaliteta.
 TOK MATERIJALA:
Čini skup postupaka promena stanja projektovanih da omoguće transformaciju
ulaznih materijala u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta.

Tok materijala je vezan za osnovne procese u preduzeću - proizvodnju ili usluge.
 TOK INFORMACIJA:
Čini skup postupaka izdvajanja, obrade i protoka podataka - informacija potrebnih i
dovoljnih za proces transformacije ulaznih u izlazne veličine.

Tok informacija spaja delove strukture sistemom povratnih sprega u celinu.
 TOK ENERGIJE:
Čini mrežu vodova i energetskih postrojenja koji omogućuju rad infrastrukturnih
elemenata u procesu pretvaranja ulaznih u izlazne veličine.

Tok energije predstavlja tok podrške osnovnim procesima rada.
Odeljak 3.3: OSNOVNE VELIČINE INDUSTRIJSKIH SISTEMA
RELACIJA:
ČINIOCI

PROCESI

VEZE
U SISTEMU - PREDUZEĆU,

Organizovanje sistema - preduzeća, pored izgradnje organizacione strukture, u
suštini predstavlja postupak UREĐIVANJA SKUPOVA VELIČINA u procesima.
1. ČINIOCI PREDUZEĆA
Pod pojmom ČINIOCI PREDUZEĆA podrazumeva se skup elemenata neophodnih

za vršenje misije preduzeća. Osnovni činioci preduzeća su:
 PREDMETI RADA, koji se u procesu rada preduzeća transformišu iz
materijala u proizvod određene vrste i potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Osnovni
predmeti rada su:
 delovi,
 podsklopovi,
 sklopovi, sastavi, smeše,
 proizvodi;
 SREDSTVA RADA, koja omogućuju transformaciju materijala u proizvode u
procesu rada. U grupu sredstava rada ulaze:
 osnovna sredstva rada - mašine, alati i pribori, sredstva informacionih
tehnologija,
 energetska i druga postrojenja i uređaji;
 UČESNICI U PROCESIMA RADA, koji obezbeđuju razvojne, tehnološke,

informacione i druge podloge potrebne za proces funkcionisanja preduzeća,
izvode, u odnosu sa sredstvima rada, postupke promene stanja u procesu
transformacije i vrše nadzor u cilju obezbeđenja kvaliteta procesa rada i
proizvoda;
 NOVČANA SREDSTVA, koja omogućuju:
 izgradnju i razvoj struktura preduzeća (OSNOVNA SREDSTVA), i
 realizaciju procesa i funkcionisanje preduzeća (OBRTNA SREDSTVA);
 ELEMENTI STRUKTURE PREDUZEĆA, koji obezbeđuju uslove rada i
logističku podršku procesima rada. Elementi strukture preduzeća su:
 organizacione celine,
 proizvodno/uslužni objekti,
 pomoćni objekti,
 putevi i prilazi,
 posebna postrojenja.
 ELEMENTI VEZA NA OKOLINU, koji obezbeđuju ulazne veličine za proces

rada u preduzeću i osnovu opstanka i razvoja preduzeća u vremenu. U datom
smislu činioce koji ostvaruju veze preduzeća na okolinu čine:
 dobavljači, i
 potrošači - kupci;
 INFORMACIONI ČINIOCI, koji čine skup informacija neophodnih za proces

izrade proizvoda i upravljanje procesima rada. U skup informacionih ćinilaca
ulaze:
 crteži proizvoda, sklopova, podsklopova, delova i karakteristike materijala,
recepti ...,
 tehnološki postupci,
 nosioci informacija za upravljanje procesima rada;
 OSTALI ČINIOCI, koji obezbeđuju skup različitih podloga neophodnih za

ostvarenje efektivnosti funkcionisanja organizacionog sistema - preduzeća.
Odeljak 3.4: FUNKCIONALNA STRUKTURA PREDUZEĆA

1. OSNOVNA PODRUČJA RADA U PREDUZEĆU
 Briga o opstanku i razvoju preduzeća;

 Povezivanje delova strukture preduzeća;
 Tehnologije MENADŽMENTA
 Istraživanje odnosa sistem - okolina;

 Promocija preduzeća u okolini;
 Tehnologije MARKETINGA
 Razvoj programa i proizvoda;

 Razvoj tehnologija;
 Tehnologije RAZVOJA
 Nabavka i skladištenje resursa;

 Skladištenje i prodaja proizvoda;
 Tehnologije KOMERCIJALNIH POSLOVA
 Obrada delova i montaža proizvoda;

 Rukovanje materijalom i alatom, merenje;
 Tehnologije IZRADE PROIZVODA
 Naplata potraživanja i plaćanje računa;

 Knjigovodstvo i računovodstvo;
 Tehnologije EKONOMSKIH POSLOVA
 Kompetencije, prijem, osposobljavanje;

 Vođenje evidencije o zaposlenima;
 Tehnologije
UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA
 Održavanje i snabdevanje energijom;

 Standard, uslovi rada i ekologija, bezbednost;
 Tehnologije PODRŠKE

VISOKA RAZNOVRSNOST:
PODRUČJA RADA, TEHNOLOGIJA I ZANIMANJA!
2. ELEMENTI STRUKTURE PREDUZEĆA
PODRUČJA
RADA
 FUNKCIJE
PREDUZEĆA
Odeljak 3.5: DUALNI KARAKTER ORGANIZACIONE STRUKTURE

Osnove dualiteta u karakteru organizacione strukture:
 FORMALNI :
 vršenje misije, ostvarenje ciljeva i provođenje politika;
Osnovni prilazi
u radu zaposlenih  NEFORMALNI:
 kvalitet života, uslovi rada, odnosi između zaposlenih.
 FORMALNI :
 prema organizacionoj strukturi u sistemu
Ponašanja
nadređeni/podređeni ;
zaposlenih
 NEFORMALNI :
 grupe u procesu i dejstva na relaciji podređeni - nadređeni.
Oblici dualiteta u karakteru organizacione strukture:


Mat Za Prvi Kol 2020 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mat Za Prvi Kol 2020 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Deo 1: RAZVOJ ORGANIZACIJE PREDUZEĆA -1-

Odeljak 1.1: RAZVOJ TEORIJE ORGANIZOVANJA

1. ORGANIZACIJA PROCESA RADA

Tehnološka ostvarenja od 1770. do ranih 1800. godina

PREKRETNICA U RAZVOJU ORGANIZACIJE !

Koja su SAZNANJA O ORGANIZOVANJU

 Postupci RAZVOJA GRADOVA u Rimskom carstvu od 3. veka p.n.e, koji su:

Organizacije je proširila područje dejstva na organizaciju INVESTICIONIH ZAHVATA kao

Koji su OBLICI ORGANIZOVANJA DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE ?

Koji su PISANI IZVORI O ORGANIZOVANJU

OSNOVU RAZVOJA SAVREMENE PROIZVODNJE

2. ORGANIZACIJA PROCESA RADA

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA je bila opšti, sveobuhvatni, tehnički, ekonomski i

Fabrički oblik proizvodnje je praćen razvojem sredstava rada karakterisanim sa tri

 RUČNO INTENZIVAN RAD, sa UREĐAJIMA, ALATIMA i PRIBORIMA

 MEHANIZOVAN, KAPITALNO INTENZIVAN RAD, sa korišćenjem

 AUTOMATIZOVAN, ZNANJEM INTENZIVAN RAD, karakterisan

Osnovna karakteristika procesa razvoja ORGANIZACIJE:

STALNO USAVRŠAVANJE - UNAPREĐENJE

 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ

STALAN RAST EFEKTIVNOSTI I SLOŽENOSTI

 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE

Obuhvata vremenski period

Period je praćen POTREBOM RASTA

 ROBERT OWEN (1771-1858.)

 PRILAZI KOJI SU POZNATI KAO

 CHARLES BABBAGE (1792-1871.)

 Drugi, MEHANISTIŠKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE

 HENRY FAYOL (1841-1925.)

 OBLIKOVANJU FUNKCIJA PREDUZEĆA:

 ODREĐIVANJA UČEŠĆA FUNKCIJA U STRUKTURI PREDUZEĆA:

 MODELIRANJU ORGANIZACIONE STRUKTURE:

Uopšten je prilaz o izgradnji organizacione strukture na PREDMETNOM PRINCIPU prema

Fayol-ova ADMINISTRATIVNA DOKTRINA predstavlja

 FREDERICK W. TAYLOR (1856-1915.)

Taylor je "OTAC NAUČNE ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA" !

 Taylor je razvio FUNKCIONALNU STRUKTURU PREDUZEĆA

 HENRY GANTT (1861-1919.)

 FRANK B. GILBRETH (1868-1924.), LILIANE. M. GILBRETH (1878-1972.)

 Upotreba kamere za snimanje pokreta u radu,

 HARRINGTON EMERSON (1853-1931.)

 MAX WEBER (1864-1920.)

Mehanistički prilaz - DOPRINOS: K

 Treći, HUMANISTIČKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE

Prilazi u mehanističkoj fazi koji su se ogledali u:

 MARRY P. FOLLET (1868-1933.)

 GEORGE E. MAYO (1880-1949.)

 ABRAHAM MASLOV (1908-1970.)

 PRINCIP DEFICITA - nedostatka (neostvarenih potreba)

 DOUGLAS McGREGOR (1906-1964.)

 Četvrti, INTEGRATIVNI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE

INTEGRATIVNI koncept povezuje:

 Peti, SISTEMSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE

Razumevanje pojma SISTEM:

 SISTEMSKI PRILAZ U ORGANIZOVANJU PREDUZEĆA

 Preduzeće mora imati ODGOVORNU i STRUČNU upravljačku strukturu.

Odeljak 1.2: OSNOVNE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZACIJE

.2 Tendencije u području RAZVOJA ORGANIZACIONIH STRUKTURA

 Složenost mreže  (ostv)  Složenost mreže  (min)

 Objektivnost podataka  (ostv)  Objektivnost podataka  (potpun)

 Kartoteke, datoteke  Baza podataka

 Kruta organizaciona struktura  Fleksibilna organizaciona struktura

 Jednosmerno komuniciranje  Dvosmerno komuniciranje