Основне политичкогеографске

карактеристике савременог света

Колонизација је процес планираног досељавања људи на неко подручје. Најистакнутије време
колонизације се догодило за време 15. века. Поробњени народи су водили борбу са колонизаторима
за ослобођење и овај процес се назива деколонизација.

Држава се дефинише као географски ограничен ентитет којим управља централна власт, која доноси
законе и одлуке и има снагу да их примени унутар својих граница. Свака држава мора да има
територију, географскки положај, становништво на тој територији, власт (друштвено-политичко
уређење), границе и главни град.

Такође су битни и суверенитет, територијални интегритет и међународно признање. Суверенитет је

слобода, независност од било каквих спољних утицаја на државну врховну власт. Територијални
интегритет је неповредивост властитих граница суверене државе.

Терирорија једне државе предстравља ограничени простор која је у надлежности једне државе.
Територију државе чине површина, ваздушни простор као и земља.

Једну државу такође одликује и географски положај. Географски положај се може одредити као:
математематички, физичкогеографски, економскогеографски и политичкогеографски положај.
Математичкогеографски положај је положај у односу на Гринич и Екатор и одређује се уз помоћ
географске дужине и географске ширине. Физичко-географски положај се одређује у односу на
физичко-географске целине, пре свега рељеф, климу и хидрографију. Економски положај државе
одређују се у односу на развијене и неразвијене земље. Политичко-географски положај је положај
у односу на друге државе, политичке и војне савезе и блокове.

Друштвено-политичко уређење државе одређено је тиме како је организована власт у држави.

Према облику владања државе могу бити монархије, где је на челу државе монарх (краљ, цар,
принц) и републике, где је на челу државе председник. Код монархија власт је наследна, док се
председник бира на одређено време. И монархије и републике могу бити парламентарне, што значи
да је и извршна и законодавна власт под управом парламента. Неке од парламентарних монархија
су: Уједињено краљевство, Шпанија, Јапан, … У апсолутистичким монархијама монарх има
апсолутну власт (Саудијска Арабија, Свазиленд). Републике у којима председник има сву власт
називају се председничке републилке, а уколико подједнако управљају и председник и председник
владе, то су полупредседничке републике (Француска, Русија, Србија).

Осим организације власти, друштвено политичко уређење зависи и од деловања политичких

странака. У демократским државама делују више странака, док у недемократским делује само једна.
Такве државе се називају једнопартијске државе. Код држава под војном управом на челу власти
налази се војни врх. Овакав вид власти назива се војна диктатура.

Значајна одлика државе је и државно уређење које представља организацију државе, тј. однос
централне власти и територијалних јединица. Према државном уређењу разликујемо унитарне
државе и федерације. Унитарне државе су оне државе код којих не постоји подела на мање
територијалне јединице. Мањи или већи део ових држава могу добити одређену аутономију.
Федерације или савезне државе су заједнице које чине више територијалних јединица да неким
обликом самоуправе (САД, Руска Федерација, Мексико, Аустралија, …). За разлику од федерација,
конфедерације су савез држава који може бити јаче утвђен успостављањем једног заједничког
органа.

Државна граница је замишљена државна раван која одваја територије двеју држава. Ивица ове равни
назива се гранична линија. Граничне линије могу бити природне и вештачке. Природне границе
углавном чине високи врхови, планински ланци, реке, језера или мора, док су политичке или
вештачке границе утврђене договором. Такве границе су најчешће праволинијске.

Политичка карта света после Другог светског рата

Од почетка 16. до средине 18. века процес колонизације је био у најинтензивнијој фази. Тежњом
становништва да се ослободи колонијалне власти, започиње процес деколонизације који се одвијао у
неколико фаза:
- Прва фаза била је средином 18. века, када се 13 колонија у Северној Америци ослободило
британске власти и 1776. године основане су Сједињене Америчке Државе.
- У другој фази деколонизације (прва половина 19. века) државе Латинске Америке су почеле
да се ослобађају.
- Трећу фазу, која се одвијала између два светска рата, одликује стварање Совјетског Савеза и
распад британске колонијалне империје, чији су поседи добили статус доминиона.
- Четврта фаза деколонизације, која је започела после Другог светског рата, свакако је
најважнија за распад колонијалног система и стварање националних држава. Независност је
стекло преко 100 држава.

Неоколонијализам се појављује у другој половини 20. века. Државе, бивше колоније добијају
независност, али је њихова приувреда и даље под утицајем и контролом страног капитала. Са
развојем науке и технике настаје нови вид потчињавања познатог као технолошки колонијализам.