PiL Bilten 2008 09

Elektronski časopis za
Microsoft© Partner u učenju nastavnike
Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava

informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podržava projekte koji
pomažu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte
koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji
pružaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa,
projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju i
druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja
obrazovanja. Microsoft program „Partner u učenju“ na globalnom nivou pruža pomoć
nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže saradnju među nastavnicima radi
unapređenja nastave i procesa učenja.
Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je posvećen primeni računara u nastavi,
elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika.
Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.
Sadržaj:
Kreativna škola - Kako organizovati kooperativno učenje u učionici 2
Dušan Radović o udžbenicima 6
Mala škola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa 9
ASP.NET (1) 13
Opšti pregled sistema Microsoft Office 2007 17
Urednik:
Snežana Popović
Autori:
Miloš Milosavljević
Mirjana Trkulja
Rajna Dragićević
Smiljana Grujić
Snežana Popović
Septembar 2008 1
Elektronski časopis za nastavnike Microsoft© Partner u učenju
Kreativna škola - Kako organizovati kooperativno učenje u učionici
„Učenje budi različite unutrašnje razvojne procese

koji mogu delovati samo ako je dete u interakciji sa
ljudima iz svoje okoline i ako sarađuje sa
vršnjacima“
Vigotski
Šta je kooperativno učenje?
Kada učenici rade zajedno u parovima ili u manjim grupama i kada imaju zajednički problem koji rešavaju,
razvijaju nove ideje i kreiraju i unapređuju svoje znanje. Pri tome učenici su odgovorni za svoje učenje ali i
za učenje ostalih. To znači da uspeh svakog pojedinca doprinosi uspehu i drugih kao i uspehu cele grupe.
Zašto kooperativno učenje?
Škola treba da obezbedi učenicima priliku da učestvuju u različitim vrstama učenja i da naj način upoznaju
svoje prioritete i potencijale kako bi se najlakše razvijali.
Istraživanja pokazuju značaj kooperativnog učenja ne samo u oblastima sticanja znanja i obrazovnog
postignuća već pre svega u razvoju značajnih socijalnih veština, razvoju kreativnosti i kritičkog mišljenja.
Zajedničko učenje daje učenicima priliku da učestvuju u raspravi, razmenjuju ideje i preuzimaju
odgovornost za sopstveno učenje.
Različita istraživanja nam daju rezultate o tome koje su prednosti kooperativnog učenja u odnosu na
individualno:
 bolji uspeh i trajnije pamćenje
 veća motivisanost za učenje radi znanja a ne samo radi ocene
 razmena ideja i kritičko mišljenje
 tolerantniji i prijateljskiji odnos sa vršnjacima
 pozitivniji odnos prema sebi
 pozitivniji odnos prema nastavnicima i školskom učenju uopšte
 učenici su manje zavisni od nastavnika u organizovanju svog učenja
O čemu treba voditi računa?
1. Izbor zadataka
Za efikasno kooperativno učenje nije dovoljna samo podela učenika u male grupe, postavljanje zadatka i
zahteva da sarađuju. Zajedničko učenje se događa na dobro odabranim zadacima, koji imaju snagu
integracije- što znači da pojedini članovi grupe mogu rešiti svoje zadatke samo uz pomoć saradnje i
komunikacije sa ostalima.
2. Izbor materijala i kreiranje sredine

Raspored sedenja je drugačiji i prilagođava se potrebi grupe ili para učenika za saradnjom, razmenom,
diskusijom ili nekim motoričkim aktivnostima. Sedenje može biti u krugu ili za zajedničkim stolom,
najvažnije je da učenici mogu da razgovaraju( da niko nikome ne gleda u leđa) i da se slobodno kreću po
prostoriji ako to zahtevaju neke aktivnosti. Poželjno je da se obezbedi prostor za izvođenje zajedničkih
aktivnosti ( kretanje, crtanje, pisanje...)
3. Pozitivna međuzavisnost i podržavajuća interakcija

Potrebno je da učenici od samog početka uviđaju da su potrebni jedni drugima kako bi ostvarili postavljeni
zadatak. To nastavnici mogu postići na različite načine:
 odrediti zajedničke ciljeve
2 Septembar 2008
 dati im zajedničke materijale na kojima će raditi ( jedan papir za svaku grupu ili dati im samo deo
informacija, a ostale da traže od drugih...)
 podeliti im uloge tako da svi imaju svoj deo učešća ( neko izveštava, neko skuplja informacije, neko
sažima...)
Da bi se svi ovi zahtevi uskladili neophodna je podržavajuća interakcija što znači da učenici rade i
individualno i pomažu jedni drugima kroz saradnju.
4. Praćenje napredovanja u učenju

Vrednovanje i praćenje napredovanja učenika se mora brižljivo planirati kod ovakvog načina rada i oblika
učenja. Nastavnik ocenjuje napredovanje svakog pojedinca i grupe u celini. U tom cilju nastavnik stalno
prati rad grupa, pruža povratnu informaciju o napredovanju i diskretno usmerava dalji rad.
Nastavnik učenike podstiče da eksperimentišu idejama, objašnjavaju i prezentuju svoje rezultate, otkrivaju
šta je poznato a šta nepoznato.
Prate se dva osnovna cilja, a to je akademsko napredovanje- sticanje potrebnog znanja i razvijanje
potrebnih socijalnih veština koje su neophodne kada je reč o kooperaciji sa vršnjacima.
Osnovne strategije koje nastavnik koristi za praćenje su posmatranje i diskusija. Dok učenici rade nastavnik
šeta i prikuplja informacije tako što postavlja pitanja i podstiče diskusiju. Nastavnik mora imati potvrdu da
svi učenici razumeju šta rade i zašto. Takođe, proverava da li su postavljeni ciljevi i zadaci u skladu sa
sposobnostima svakog pojedinog učenika.
Kako organizovati kooperativno učenje?
Kod organizovanja kooperativnih metoda učenja nastavnik može sebi na početku da postavi sledeća
pitanja:
 kako da sprečimo da jedan ili dva učenika ne dominiraju u grupi?

 kako učenici koji slabije napreduju mogu da daju doprinos u grupi ?
 kako sprečiti da uspešniji učenici omalovaže doprinos ostalih ?
 zašto učenici treba da pomažu jedni drugima da uče ?
 koji materijali mogu da se koriste ?
 koji zadaci su najpogodniji za kooperativno učenje ?
 kako mogu da podstaknem kolege za organizovanje kooperativnog metoda učenja ?
 kako da podstaknem i organizujem diskusiju učenika?
Nastavnik polazi od toga da u razredu ima različite učenike po znanju, sposobnostima, interesovanjima... i
da je to resurs i prva komponenta efikasnog kooperativnog učenja. Sledeća pretpostavka je da će ta
različitost kod učenika da izazove socijalno-kognitivni konflikt tj. sukob ideja, stavova, mišljenja na nivou
vršnjačke grupe a to je sledeći resurs za učenje i razvoj.
Pomenuti preduslovi obezbeđuju zdravu motivaciju za inicijativu i dalje učenje.
Ono što možemo očekivati kao rezultat pomenutih resursa je da se razvije diskusija, dijalog, razmena,
rasprava ... što dovodi do sticanje novih znanja i veština.
Možemo koristiti različite tehnike i strategije rada kada hoćemo da organizujemo učenje u kooperaciji
učenika:
Ako imamo aktivnosti i zadatke koji zahtevaju veći nivo saradnje možemo početi sa radom u paru i tada su
zahtevi mogu biti:
 razmisli- razmeni
 sažmi- razmeni
 formuliši – razmeni
 kreiraj –razmeni...
Septembar 2008 3
Radionica kao oblik rada u procesu učenja obezbeđuje kooperaciju i sticanje znanja i veština kako rezultat
te kooperacije. U edukativnoj radionici možemo koristiti različite tehnike i strategije kao što su npr: igranje
uloga, simulacija, oluja ideja...
U pripremi radionica nastavnik vodi računa o principima edukativnih radionica i nastoji da usmerava
aktivnosti iz senke. On ne priča mnogo, ne postavlja puno pitanja, ne protivureči, već stvara kooperativnu
klimu i podstiče inicijativu učenika.
Primeri za organizovanje grupne diskusije
Grupna diskusija je neizostavna potreba kooperativnog učenja pa nastavnik može da koristi različite
strategije kada želi da organizuje grupnu diskusiju.
Evo nekih predloga:
1 „ Čarobni mikrofon“
Grupa učenika sedi u krugu a u sredini je „ čarobni mikrofon“. Ko želi da diskutuje uzima mikrofon i samo
on može da govori, ostali samo slušaju i gledaju .kada govornik završi, vraća mikrofon u sredinu kruga i
diskusija se nastavlja na isti način.
2 „ Koncentrični krugovi“
Razred se podeli u dve grupe koje formiraju dva koncentrična kruga, unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnji krug
se okrene prema spoljašnjem tako da imamo parove koji će diskutovati. Nakon nekoliko minuta diskusije,
spoljašnji krug se pokrene u levo tako da sada imamo nove parove za diskusiju. Postupak rotacije se
ponavlja sa istim ili novim pitanjima.
4 Septembar 2008
3 „ Slažem se – ne slažem se“

Na podu učionice se nacrta kredom ili nekom trakom- kanapom crta. Leva strana predstavlja jako slaganje
sa nečim o čemu se raspravlja a desna strana jako neslaganje. Od učenika se traži da stanu na mesto koje
predstavlja njihov stav. Zatim se organizuje argumentovana odbrana svoga stava u vezi sa datim pitanjem.
Kada su u pitanju mlađa deca može se predvideti i opcija „nisam siguran“.
Mirjana Trkulja, spec, školske psihologije

Smiljana Grujić, psiholog
Septembar 2008 5
Dušan Radović o udžbenicima
Jedno od stalnih pitanja nastave i obrazovanja jeste pitanje kvalitetnih udžbenika. Verovatno svaki autor
udžbenika za decu ima na umu da njegovo delo mora biti moderno, zanimljivo, originalno, prilagođeno
dečjem uzrastu, potrebama i interesovanjima dece. Ipak, i pored truda koji autori, pretpostavlja se, ulažu u
svoje udžbenike, oni su najčešće hladni, odbojni, pretrpani činjenicama, neprilagođeni učenicima.
Nastavnici i učenici retko imaju reči hvale na račun udžbenika koje koriste u nastavi. I tako je, izgleda,
oduvek bilo.
Poražava činjenica da je Dušan Radović pre tridesetak godina kritikovao udžbenike za decu istim rečima
kojima se i mi danas služimo govoreći o najnovijim udžbenicima. Isti nedostaci, isti problemi, isti jaz između
autora i korisnika, isti duboki nesporazumi u komunikaciji... Metodika kao i sve nauke napreduje, a njeni
rezultati se, generalno, tako slabo zapažaju u praksi.
Sud bivših đaka (kako oceniti šta treba obraditi u udžbeniku). Loši udžbenici nastaju pre svega zbog
preterano obimnih planova i programa. Kako primećuje D. Radović (2006: 376), „stručnjaci kojima je
poverena tzv. reforma školskog programa očigledno nisu u stanju da objektivno i u globalu procenjuju
vrednost i neophodnost pojedinih kategorija znanja. U takvim situacijama – biologičari brane biologiju,
fizičari fiziku, matematičari matematiku itd. – i zbir takvih cehovskih ambicija i interesa čini sadašnji školski
program.“
Nažalost, u sastavljanju i odobravanju planova i programa učestvuju samo stručnjaci za datu oblast, a
nikada se pomoć ne traži od razvojnih psihologa, koji bi trebalo da procene da li je predviđeno gradivo
usaglašeno sa kognitivnom zrelošću dece nekog uzrasta. D. Radović (2006: 376) smatra da bi u pomoć
trebalo pozvati, na primer, ugledne intelektualce, laike za neku oblast, koji bi bez cehovskih interesa bili
objektivni arbitri u vezi sa vrstom i količinom podataka koji se nudi u planovima. „U tom smislu“, smatra
Radović (2006: 376), „bio bi vrlo zanimljiv i merodavan sud bivših đaka, bez obzira na to čime se danas
bave. Bivši đaci danas mogu da kažu šta im je ostalo i šta je još uvek aktivno i funkcionalno od obrazovanja
koje su stekli u školi, a šta je bilo uzaludno, jalovo i nepotrebno.“
Bilo bi zaista izuzetno korisno kada bi planove i programe (kao i udžbenike koji se na osnovu tih planova
sastavljaju) ocenjivali ljudi različitih zanimanja – pre svega psiholozi, ali i bivši đaci, roditelji sadašnjih đaka,
nastavnici koji predaju druge predmete itd.
Šta je najpreče (prvi korak ka dobrom udžbeniku – odrediti cilj). D. Radović je u pravu kad kaže da u
bukvarima, prvim čitankama i prvim dečjim knjigama mora postojati razlog za svaki izabrani tekst. Mora se
znati s kojim ciljem se baš on našao u knjizi i na koji bi način mogao uticati na razvoj neke detetove
duhovne sposobnosti. Prema D. Radoviću (2006: 348) „osnovni zadatak škole je da dete nauči da misli a
tek onda i da ga obrazuje i vaspitava. Dete koje misli je jedino aktivno dete sa kojim se može ostvariti
svaka i stalna konverzacija. Dete koje uči ne misleći, tragična je žrtva neznanja i ravnodušnosti, invalid
pred kojim je život pun raznovrsnih konflikata.“
Dakle, ne stavljaju se u prvi plan moralne dileme i pouke kao najvažniji cilj nastave književnosti, već se
čitanka prezentuje kao „knjiga jedne tehnike mišljenja i izražavanja, knjiga koja bi pokušala da fiksira, kao
što je to u matematici ili solfeđu moguće, neke neminovne etape u razvijanju dečijeg zapažanja i
mišljenja.“(D. Radović 2006: 378).
Udžbenici kao duhovni savremenici (drugi korak ka dobrom udžbeniku – pristup). Prvi korak ka
dobrom planu i programu, a samim tim i ka dobrom udžbeniku, predstavlja određivanje osnovnog cilja
udžbenika. Prema D. Radoviću, osnovni zadatak svakog udžbenika jeste naučiti dete da misli. Sledi novi
problem – kako u udžbeniku ostvariti taj cilj? Pre svega, autor udžbenika je dužan da uvažava učenika,
njegov realni život, njegove stvarne potrebe, vreme u kojem dete živi. D. Radović (2006: 348) ističe: „Prve
školske knjige moraju pripadati ovom svetu, ovoj kulturi, ovom duhu – one moraju biti duhovni savremenici
svih drugih dečjih zabava i zanimanja (radija, televizije, filma, literature i sl.).“
Aparatura savremene metodike, prema D. Radoviću, mora biti vrlo raznovrsna i ne sme biti vezana samo
za svet nauke. Modernog metodičara D. Radović vidi kao stručnjaka za marketing. Kao što se oni „sa
6 Septembar 2008
mnogo duha, mašte i lukavosti, obraćaju potrošačkom društvu i stvaraju svest potrošača“, tako bi i
metodičar morao pronaći najbolji način za obraćanje učeniku. „Teorija i metodologija savremene
propagande“, kaže D. Radović (2006: 351), „daleko su nadmašile školsku teoriju i praksu – po poznavanju
onoga kome se obraćaju i po pristupu… Više je znanja i veštine (inteligencije, duha, mašte i ukusa) uložila
Koka-kola za propagandu svoje obojene i zašećerene vode nego škola za slavu i veličanje čitanja i
pisanja.“
Sadašnju školsku metodiku Radović ocenjuje kao naivnu i arhaičnu. Udžbenici se sporo razvijaju,
konzervativni su i nisu na nivou kulture i civilizacije ovog vremena.
Prvi udžbenici bi trebalo da budu moderni, urbani, zasnovani na primerima i slikama iz savremenog života.
Ovakav Radovićev pristup valja podržati, jer i danas ima metodičara srpskog jezika (Radović bi ih
verovatno okarakterisao kao naivne i arhaične) koji se zalažu za udžbenike istovremeno prilagođene i
seoskoj i gradskoj deci. Prema njihovom mišljenju, u udžbenicima kroz primere ne treba unositi suviše
gradskih sadržaja, jer oni nisu prilagođeni seoskoj deci. D. Radović (2006: 349), međutim, smatra da „nema
nikakvih razloga da se tu prave kompromisi i da se seosko dete zadržava na nivou prostora i trenutka u
kome danas živi... Seosko dete nije osuđeno na selo. Ono ili neće živeti na selu ili će to biti drukčije,
civilizovanije ili bar manje izolovano selo. Zbog toga mu prve knjige moraju pomoći da usvaja rečnik i
simboliku savremene, urbane civilizacije.“
Umesto zaključka treba naglasiti da najbolji pristup u pisanju udžbenika imaju oni autori koji u svakom
trenutku imaju jasnu predstavu o tome kome se obraćaju, a ne samo ideju o planu i programu i o tome
kako na zadatih 100 ili 150 strana obraditi sve što je predviđeno. Autor mora imati u vidu neko konkretno
dete ili decu, način na koji provode slobodno vreme i šta biraju kada im niko ništa ne nameće. Udžbenik
mora u nekim dozvoljenim segmentima ličiti na dečiju razbibrigu.
Ogroman teren duha (treći korak ka dobrom udžbeniku – sadržaj). „Postoji jedan ogroman teren duha“,
kaže D. Radović (2006: 377-378), „postoji mnogo različitih situacija u kojima ljudi moraju da misle i o kojima
moraju da se izražavaju. Literatura je samo jedan deo iskustva u mišljenju i izražavanju... Decu ne
pripremamo u školama ni da budu pisci niti ih pripremamo za to da bi čitali knjige, nego ih pripremamo za
to da pre svega umeju da posmatraju, da dobro zapažaju, a drugo, da ono što vide i osećaju umeju
precizno i efektno da ispričaju.“ D. Radović je verovatno među prvima kod nas pisao o tome da čitanke ne
treba da sadrže samo literarne tekstove, već i tekstove koji pripadaju drugim funkcionalnim stilovima –
redove vožnje, recepte, uputstva za upotrebu predmeta itd. Čitanke, po D. Radoviću, treba da budu
„antologije sveg ljudskog iskustva izraženog i napisanog.“ Čitanke bi trebalo da budu priručnici za
komunikaciju, a ne samo za književnost.
Ova Radovićeva razmišljanja, koja tridesetak godina kasnije dele s njim skoro svi mlađi autori udžbenika
za srpski jezik, navode na pomisao da bi najbolje rešenje bilo kada bi u školama postojalo više obaveznih
predmeta u vezi sa srpskim jezikom, na primer: književnost, gramatika srpskog jezika, kultura izražavanja,
jezik u upotrebi itd. Deca se zaista moraju osposobljavati za ovladavanje svim slojevima jezika.
Usmeno izražavanje se sve više zapostavlja u našim školama, jer se dečija znanja proveravaju testovima.
Uvežbavanje i razvijanje kulture izražavanja svodi se pre svega na pismeno izražavanje, i to na pisanje
sastava. D. Radović (2006: 393) zapaža jednu naopaku praksu, koja, nažalost, još uvek traje, a to je da se
od dece u pismenim sastavima očekuje da lažu, da biraju „lepe reči“ i da njima opisuju svoja „lepa
osećanja“. „I tako se, onda“, kaže D. Radović, „izmišljaju i reči i osećanja, sve postaje lažno i izveštačeno,
pismeno izražavanje pretvara se u patetično izmotavanje, deca se trude da ne budu ono što jesu ne bi li se
nekako primakla lažnom idealu pogrešno shvaćene i protumačene lepe književnosti.“
Zaključak. Iznenađuje koliko je modernih i vizionarskih ideja izneo D. Radović o udžbenicima, obrazovanju
i vaspitavanju. Još više čudi to što, bez obzira na njegov autoritet i britke kritike koje nikog ne ostavljaju
ravnodušnim, njegova razmišljanja nisu uticala na stanje u našoj prosveti. Kao da je svoje stavove o školi,
udžbenicima i obrazovanju pisao danas, a ne pre tridesetak godina. I za današnju školu važi svaka reč koju
je napisao.
Krajnje je vreme da počnemo da slušamo Dušana Radovića. Čini se da bi prvi postulat te nove, istinski
Septembar 2008 7
reformisane škole bio da treba pomoći deci da ostanu deca: „Zdrava, vedra, očuvana i neozleđena deca –
po svaku cenu, pa i po cenu znanja! – to bi morao biti plemeniti zadatak vaspitanja.“
Rajna Dragićević
Filološki fakultet, Beograd
Literatura
Dušan Radović, Baš svašta, sabrani spisi, priredio Miroslav Maksimović, Beograd, 2006: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
8 Septembar 2008
Mala škola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa
Odmori su prošli i nadam se da ste ih lepo proveli i odmorili se od svakodnevnih obaveza.

Posle letnje pauze, nastavljamo sa C# serijalom, odnosno sa tehnologijama rada sa bazama podataka.
Pošto su svi članci serijala zamišljeni kao postupna nadgradnja, preporučujem da pogledate predhodna
četiri kako bi se podsetili gde smo stali. To je tačno ono što sam i ja uradio pre nego što sam počeo da
pišem nastavak koji upravo čitate :)
Do sada smo naučili kako se podaci iz baze prikazuju na različite načine i pomoću različitih kontrola u
Windows aplikaciji. U ovom nastavku ćemo naučiti još jedan način prikaza podataka iz baze, a potom
prelazimo na isto tako važnu oblast – kako se manipuliše podacima. Pod ovim se podrazumeva dodavanje,
izmene i brisanje podataka.
Klasa OleDbDataReader
Kada smo koristili DataSet klasu, mi smo zapravo deo podataka iz baze (koja je najčešće negde na mreži)
prenosili na računar na kome je radio naš program. Količina podataka koja se prenosi direktno zavisi od
SELECT upita koji šaljemo bazi na obadu. U vezi ovoga moram ponovo pomenuti važno pravilo: u SELECT
upitu uvek ograničite broj redova i kolona na one koje su vam stvarno potrebne.
Apsolutno izbegavati upita tipa:

SELECT *
FROM ImeTabele
Ovakvim upitima se kompletan sadržaj tabele se preko mreže prenosi do klijentskog računara. Sada,
zamislite da tabela ima par stotina hiljada slogova i da vaša aplikacija radi na dvadesetak računara – jasno
je da ne postoji mreža niti disk na serveru koji mogu opslužiti ovakav zahtev. Usput imaćete i puno besnih
korisnika koji se žale na spor rad sistema.
Međutim, u nekim situacijama je baš potrebno preneti velike količine podataka. Najčešći primeri su različiti
izveštaji koji tipično zahtevaju podatke iz više tabela istovremeno: mesečni izveštaji, statističke analize i
slično. Na sreću, oni su potrebni periodično, pokreću se tipično samo na jednom računaru i samo tada
dolazi do opterećenja mrežnih i serverskih resursa.
.NET nudi klasu koja je optimizovana za baš ovakve potrebe.
Pristup podacima je sekvencijalan, od prvog ka poslednjem. Nema potrebe za napred/nazad kretanje kroz
slogove što rezultuje manjim opterećenjem servera.
Ovakav pristup podacima se na engleskom najčešće zove Forward Only (samo ka napred).
Takođe, ne prenose se svi podaci od servera ka klijentu. Prenosi se samo slog po slog tako da u jednom
momentu na klijentu postoji uvek samo jedan slog što rezultuje minimalnim opterećenjem klijenta i mreže.
Na kraju, podaci dobijeni na ovaj način su samo za čitanje (Eng: Read Only) što dodatno ubrzava prenos i
rasterećuje server.
Klasa iz .NET-a koja implementira ove funkcionalnosti se zove OleDbDataReader, odnosno

SqlDbDataReader kada radimo sa Microsoft SQL Server bazom podataka.
Postupak rada sa Ole(Sql)DbDataReader klasom je prilično sličan onome što smo radili do sada i može se
prikazati kroz sledeće korake:
 Kreiranje i definisanje objekta nad OleDbConnection klasom.

Kao i uvek neophodna je konekcija ka bazi podataka
 Kreiranje i definisanje objekta nad OleDbCommand klasom.
Septembar 2008 9
Komanda određuje SELECT SQL upit kojim se potražuju podaci. Kada radimo sa
OleDbDataReader klasom, možemo koristiti isključivo SELECT upite ka bazi.
 Kreiranje objekta nad OleDbDataReader klasom.
Prilikom kreiranja ne možemo koristiti new konstruktor, već samo deklarišemo varijalblu
OleDbDataReader tipa
 Objekat koji predstavlja OleDbCommand klasu poseduje metodu ExecuteReader koja kao rezulatat
vraća tip OleDbDataReader. Pozivom ove metode iniciramo celu proceduru.
ExecuteReader metoda neće otvoriti konekciju automatski, tako da je pre njenog poziva
neophodno to uraditi, u suprotnom bićemo pozdravljeni greškom u toku izvršavanja programa (Eng:
run time error).
 Sada prolazimo kroz petlju u kojoj dovlačimo slog po slog, čitamo vrednosti potrebnih kolona i sa
njima nešto radimo (formiranje izveštaja, ispis na ekran ili štampač i slično).
Pristup određenoj koloni iz sloga je jednostavan: Ime OleDbDataReader objekta ["Ime kolone"],
kao što ćete videti u primeru.
Dovlačenje slogova se vrši metodom Read() klase OleDbDataReader. Metoda sa servera zahteva
sledeći slog po redu i ako ga dobije vraća True. U suprotnom vraća False, što je indikacija da smo
stigli do kraja podataka i da treba završiti petlju.
Prvi poziv Read() metode nam vraća prvi slog.
 Na kraju, očuvanja resursa radi, zatvaramo konekciju i uništavamo sve objekte.
Napomena: gore navedene tačke važe i za SqlDbDataReader klasu.
Kao i do sada, teoriju ćemo ilustrovati kratkim primerom u kome se koristi ista Nwind.mdb baza smeštena
u c:\baza direktorijumu.
Pokrenite Visual C# Express Edition, i kreirajte novi projekat tipa Windows Application. U primeru
želimo da klikom na dugme u listbox kontroli upišemo imena svih kupaca (CompanyName) iz tabele
Customers.
Na inicijalnu formu postavite jedno dugme (button) i jednu listu (listbox) kao što je prikazano na slici:
Ime dugmeta je btnStart, ime liste je lstKupci.
U sekciji using, kao i u predhodnim primerma dopišite:
10 Septembar 2008
using System.Data.OleDb;
Uradite dupli klik na dugme u upišite naredni kod koji je komentarisan radi boljeg razumevanja:
// kreiranje objekta OleDbConnection i parametara povezivanja

OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();
Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=C:\baza\Nwind.mdb";
// kreiranje OleDbCommand objekta, tipa i SELECT upita ka bazi

OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();
Komanda.CommandType = CommandType.Text;
Komanda.CommandText = "SELECT CompanyName FROM Customers";
Komanda.Connection = Konekcija;
// deklaracija OleDbDataReader objekta

OleDbDataReader Dr;
// otvaranje konekcije - obavezno

Konekcija.Open ();
// izvrsavanje ExecuteReader metode

Dr = Komanda.ExecuteReader();
// brisanje sadrzaja liste (ako postoji)

lstKupci.Items.Clear ();
// pocetak petlje
// petlja se izvrsava sve dok metoda Read() vraca true
// sto znaci da postoji sledeci slog i da je prebacen kod klijenta
while (Dr.Read() == true)
{
// uzimamo kolonu CompanyName, konvertujemo je u string
// i dodajemo u listu
lstKupci.Items.Add (Dr["CompanyName"].ToString ());
}
// petlja je ovde zavrsena jer je Read() metoda vratila false
// sto znaci da nema vise slogova, odnosno procitan je poslednji
// i pokusali smo da uzmemo sledeci koji ne postoji
// zatvaranje konekcije
Konekcija.Close();
// unistavanje svih upotrebljenih objekata

Konekcija.Dispose();
Komanda.Dispose();
Dr.Dispose();
Ako ste ispravno upisali kod, treba da dobijete rezultat kao na sledećoj slici:
Septembar 2008 11
Prikazan primer je najbrži i što se resursa tiče "najjeftiniji" način obrade velikog broja podataka.
U sledećem nastavku ćemo učiti kako se dodaju, menjaju i brišu slogovi.
Miloš Milosavljević
12 Septembar 2008
ASP.NET (1)
Tokom prethodne školske godine, naučili smo osnove kreiranja statičkih Web strana korišćenjem HTML
jezika. Tokom ove školske godine, učićemo ASP.NET, odnosno učićemo kreiranje dinamičkih Web strana.
Cilj našeg novog serijala je:

 učenje razvoja dinamičkih Web aplikacija, koje su zasnovane na podacima i interakciji sa
korisnicima, korišćenjem ASP.NET za C# programere,
 pomoć početnicima da brzo kreiraju moćne Web aplikacije.
Šta treba da znate ili poznajete?

 HTML jezik,
 C# programskog jezik (bilo bi dobro da pročitate članke vezane za "Mala škola programiranja u C#"
i provežbate navedene primere),
 osnove baza podataka.
Šta je potrebno za rad?

 instaliran Visual Web Developer 2008 Express Edition - ukoliko nemate instaliran, može se preuzeti
sa lokacije (http://www.microsoft.com/express/download/),
Pre nego što krenemo sa kreiranjem ASP.NET strana, objasnićemo šta su statičke i dinamičke Web
strane, šta je Web server i šta je ASP.NET, kako bi odgovorili na pitanje: šta se tačno događa kada u svom
Web pretraživaču ukucate neku Web adresu i dobijete sadržaj sa nje?
Statičke Web strane
To je ono čime smo se do sada bavili. U osnovi, statička Web strana je strana čiji se sadržaj sastoji od
HTML koda, i koja je zapamćena sa nastavkom .htm ili .html. Ovakve strane se nalaze na Web serveru, i
kada neki korisnik zahteva da vidi njen sadržaj, ona se šalje preko Interneta i prikazuje u Web pretraživaču.
Na primer, ako imate Web stranu sa sledećim sadržajem:
<html> <head>
<title> Izrada Web stranica - Vežba - Povezivanje sa CSS dokumentom</title>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html;charset=utf-8">
<link rel="stylesheet" type="text/css" href="stil.css" />
</head>
<body>
<h1> Šta je CSS?</h1>
<p> CSS predstavlja veoma moćan jezik pomoću kojeg možete dodati stil vašim Web stranama,
odnosno definisati način na koji će njihov sadržaj biti prezentovan.</p>
<p> CSS je doneo revoluciju u svet Web dizajna.</p>
<p> Verovatno najbrži način za učenje CSS stilova je vežba - izmenite vrednost postojećeg atributa
ili dodajte novi atribut u CSS dokument, zapamtite ga i proverite kako izgleda Web strana u Web
čitaču.</p>
</body>
</html>
Strana će u Web pretraživaču izgledati na sledeći način:
Septembar 2008 13
Zanimljivo je pogledati šta se dešava.
1. Web autor je kreirao stranu koja se sastoji od HTML koda i stavio je na Web server.
2. Kasnije, korisnici kreiraju zahtev (klikom na link, ukucavanjem adrese u adresnu liniju Web
pretraživača, i slično) da vide Web stranu. Zahtev se prosleđuje od klijenta (Web pretraživača) do
Web servera, na kojem se nalazi zahtevana strana.
3. Web server pronalazi stranu.
4. Web server šalje pronađenu stranu Web pretraživaču.
5. Na kraju Web pretraživač obrađuje dobijeni HTML kod i prikazuje uredno formatiranu stranicu sa
svim elementima (slikama, linkovima, tabelama, …).
Statičke Web strane je veoma jednostavno kreirati, međutim, one imaju neka ograničenja. Ne mogu, na
14 Septembar 2008
primer, pristupati bazama podataka. Ili, ne mogu slati određeni sadržaj u zavisnosti od akcija korisnika. Ili,
ne mogu slati personalizovan sadržaj pojedinačnim korisnicima. Ova ograničenja se mogu prevazići
korišćenjem dinamičkih Web strana.
Dinamičke Web strane
Dinamička Web strana je Web strana koja se napisana korišćenjem programskog koda i koje uobičajeno
imaju nastavak .php, .jsp, ili, u našem slučaju, .aspx. Dinamičke Web strane se izvršavaju na Web serveru,
a rezultat ovog izvršavanja predstavlja HTML kod, koji se šalje Web pretraživaču. Znači, strana je dinamički
generisana na Web serveru, a na osnovu zahteva korisnika.
Kod dinamičkih Web strana, proces je sledeći:

1. Web autor je kreirao stranu, koja se sastoji od serverskih kontrola i instrukcija u nekom
programskom jeziku, i stavio je na Web server.
2. Kasnije, korisnici kreiraju zahtev da vide kreiranu Web stranu. Zahtev se prosleđuje od klijenta
(Web pretraživača) do Web servera, na kojem se nalazi zahtevana strana.
3. Web server pronalazi dinamičku Web stranu.
4. Web server izvršava programski kod, koji je sastavni deo strane i kreira HTML kod.
5. Web server šalje preko Internata generisani HTML kod Web pretraživaču.
6. Na kraju Web pretraživač obrađuje dobijeni HTML kod i prikazuje stranicu sa svim elementima.
Uočićete da postoji jedan posao više u odnosu na izvršavanje kod statičkih Web strana (tačka 4), to je
upravo razlika između statičkih i dinamičkih Web strana.
Izvršavanje koda na serveru daje velike mogućnosti. Na primer, moguće je pristupati bazama podataka ili
kreirati sadržaj prilagođen određenom korisniku.
Web server
Web server je specijalizovani program koji opslužuje zahteve Web klijenata.
Web server isporučuje zahtevane Web strane korisnicima, koji su ukucali određenu URL adresu u Web
pretraživač. Svaki računar na Internetu, na kojem se nalaze Web aplikacije, mora da ima instaliran Web
server program.
Septembar 2008 15
Računar na kojem se izvršava Web server program se uobičajeno naziva "Web Server". Znači, termin Web
server se koristi da opiše i program i računar na kojem taj program radi.
Web server kompanije Microsoft se naziva IIS (Internet Information Server). Dobija se kao sastavni deo
operativnog sistema Windows i neophodan je za izvršavanje, ali ne i kreiranje, ASP.NET aplikacija.
Šta je ASP.NET?
 ASP.NET je naziv za Microsoft tehnologiju koja se koristi za razvoj Web aplikacija.

 ASP je skraćenica od Active Server Pages.
 Pomoću ASP.NET-a se kreiraju dinamičke Web strane, tj. strane koje se izvršavaju na Web
serveru.
 ASP.NET nije programski jezik, kao što su, na primer, C# ili VB.NET.
 ASP.NET zahteva korišćenje programskih jezika (na primer, C# ili VB.NET) da bi se pisao
programski kod.
 ASP.NET tehnologija sadrži veliki skup komponenti i kontrola, koje omogućavaju jednostavan i brz
razvoj Web aplikacija.
 Za razvoj ASP.NET aplikacija uobičajeno se koristi alat Visual Studio .NET kompanije Microsoft.
U sledećem broju ćemo kreirati našu prvu ASP.NET aplikaciju.
Snežana Popović
16 Septembar 2008
Opšti pregled sistema Microsoft Office 2007
Uvod za Office 2007

U ovom i sledećim brojevima časopisa za nastavnike ćemo objavljivati vodič kroz novu verzija programa
Microsoft Office System 2007. Ovaj vodič je napravljen u okviru češkog programa "Partner u učenju" i
njegov cilj je upoznavanje čitalaca sa mogućnostima koje nudi najnovija verzija programa Microsoft Office
System 2007, kao i predstavljanje principa pojedinačnih funkcija i novih karakteristika kroz praktične
primere i vežbe.
Ova publikacija je još jedna u nizu sistematskih vodiča za škole koja se bavi programima sistema Microsoft
Office 2007 i u originalu se može preuzeti na Web lokaciji http://www.modernivyuka.cz (u odeljku Moderna
nastava).
„Čvrsto verujemo da će vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato što ćete mnogo efikasnije koristiti
sistem Microsoft Office2007, već zato što će vam koristan priručnik prilikom rada sa vašim đacima i
učenicima.”
Jirži Citil i Boris Citil

Prag 2007
Opšti pregled sistema Office 2007

Pojam sistem Microsoft Office 2007, se ne odnosi samo na skup programa, što je bio slučaj u prethodnim
verzijama. Reč „sistem“ ima značajnu ulogu u novoj verziji programskog paketa Microsoft Office, pošto se
radi o sistemskoj vezi 11 klijentski programa i 6 servera.
Korisničko okruženje/interfejs takođe su promenjeni i desio se veliki broj suštinskih promena u programima
sa kojima ste se susretali u prošlosti.
Međutim, osnovna novina koja se odražava na korisnike je međusobna povezanost programa, i
maksimalna podrška saradnji.
Drugi važan faktor koji se provlači kroz sve programe je nov kompresovani XLM format datoteke,
zahvaljujući kojem su datoteke sada komprimovane.
Pregled jedanaest klijentskih programa

Microsoft Office Word 2007
Program za obradu teksta, kome verovatno ne treba predstavljanje, je u novoj verziji spreman za modernu
obradu brojnih stranica dokumenta i predstavlja rešenje pomoću kojeg ćete brže obavljati zadatke. Pored
svog novog korisničkog interfejsa i velikog broja novih funkcija, sadrži i veliki broj predložaka koji se mogu
preuzeti sa Interneta. Novo okruženje ima alatke koje omogućavaju lako kreiranje dokumenata
profesionalnog izgleda.
Microsoft Office PowerPoint 2007
Microsoft Office Excel 2007
Unakrsna tabela (Spreadsheet) i njeno novo okruženje su uglavnom zasnovani na jednostavnom, brzom i
udobnom kreiranju tabela i grafikona pomoću predefinisanog automatskih izbora. Interesantna funkcija je
automatsko dovršavanje formula, proširene opcije za grafikone i uslovno oblikovanje. Kao važnu inovaciju
sigurno treba napomenuti povezanost sa uslugom SharePoint Services, što vam omogućava objavljivanje i
zajednički rad na datotekama.
Microsoft Office PowerPoint 2007
Septembar 2008 17
Ovaj program je namenjen za kreiranje prezentacija koje sadrže veliku količinu brojeva ili grafičkih
elemenata i ima mogućnosti njegovog uređivanja. Potpuno nova funkcija je tehnologija SmartArt. Pomoću
ove novine, velikog broja predložaka i jednostavnih načina za promenu izgleda slika, možete se
usredsrediti na sadržaj vaših prezentacija bez utroška vremena na grafički dizajn. Tek se ponekad ručno
oblikuju snimci ili pojedini objekti. Sve se rešava automatski.
Microsoft Office Outlook 2007
Klijentski program za e-poštu je okruženje namenjeno sveukupnoj administraciji i organizaciji elektronske

pošte, kalendara ili zadataka. Nova verzija donosi jasniji pregled i unapređene funkcije za deljenje
informacija, kalendara kao i zadataka. Naglasak je na instant pretrazi koja je poboljšana međusobnom
povezanošću svih elemenata programa Microsoft Office Outlook.
Microsoft Office Access 2007
Namena ovog programa je administracija baza podataka. Korisnici baza podataka sada imaju jednostavniji
zadatak, zahvaljujući velikom broju ponuđenih predložaka. Predlošci su sastavljeni tako da i početnik može
korak po korak ući u suštinu relacionih baza podataka bez većih problema. Microsoft Access je povezan
sa drugim programima, pogotovo sa Microsoft Office Excelom i Microsoft Office Outlookom što korisnicima
omogućava prikupljanje informacija putem elektronske pošte ili Web obrazaca.
Microsoft Office OneNote® 2007
U suštini radi se o proširenoj beležnici ili dnevniku. Namenjen je svima koji imaju potrebu zapisivanja
velikog broja informacija za kratko vreme, njihovog pretraživanja ili deljenja sa kolegama. Sadrži niz alatki
za uspostavljanje veze sa sistemom 2007 Microsoft Office, pogotovo sa programom Microsoft Office
Outlook 2007.
Microsoft Office Publisher 2007
Ovaj program je namenjen kreiranju različitih tipova promotivnih i marketinških materijala namenjenih
štampanju ili zajedničkom radu. Zahvaljujući velikom broju predložaka, ovaj program omogućava kreiranje
nepregledne količine materijala, od biltena do postera i elektronskih časopisa. Ogromna prednost nove
verzije ovog programa je jednostavnost u radu koja omogućava lako kreiranje profesionalnog materijala za
samo nekoliko minuta.
Microsoft Office InfoPath 2007
Program Microsoft Office InfoPath 2007 nudi alatke za kreiranje bogatih dinamičkih obrazaca namenjenih
štampanju, elektronskoj distribuciji i prikupljanju podataka. Povezan je sa programom Microsoft Office
Outlook, pomoću kojeg možete slati obrasce elektronskim putem ili direktno. Ovo je idealno rešenje za rad
sa Microsoft Office InfoPath Forms Services.
Microsoft Office Project 2007
Ovaj program nudi seriju alatki za upravljanje i organizaciju projekata. Pogotovo ga možete iskoristiti u
školstvu za održavanje školske agende, upravljanje i organizaciju ljudskih resursa i finansija, školskih
projekata ili održavanje nastave. Pregled finansijskog stanja projekta vam omogućava da postignete bolju
produktivnost iz perspektive upravljanja projektom, a zahvaljujući deljenju informacija bolju produktivnost
članova tima. Zahvaljujući integraciji sa poznatim programima sistema Microsoft Office, ovo je program koji
nudi efikasne opcije za kreiranje grupa i planiranje.
Microsoft Office Groove 2007
Ova nova funkcija je namenjena radu u timu i u osnovi razrešava sinhronizaciju podataka među članovima
tima. Da biste sinhronizovali podatke, treba vam samo pristup Internetu. Sinhronizacija se može
uspostaviti bilo kada. Jednostavna komunikacija i brzina prenosa informacija među članovima radnog
prostora značajno ubrzavaju radni proces.
18 Septembar 2008
Microsoft Office Visio 2007Microsoft Office Visio 2007
Microsoft Office Visio 2007 je prvenstveno namenjen realizaciji različitih vrsta procesa, struktura i tokova.
On omogućava prikazivanje podataka pomoću dijagrama i predstavlja kompleksne informacije ili sistemske
procese grafičkim putem. Idealan primer kako u školama koristiti program Microsoft Office Visio 2007 je
jasno grafičko obeležavanje školske računarske mreže.
Pregled različitih izdanja sistema Microsoft Office System
Slika 1
Kao deo ugovora sa više licenci (MS Select ili MS School Agreement) u školama su dostupna sledeća
izdanja:
 Microsoft Office Standard 2007.
 Microsoft Office Professional Plus 2007.
 Microsoft Office Enterprise2007.
Novi korisnički interfejs

Novi korisnički interfejs sistema Microsoft Office System 2007 vam omogućava da lakše i brže pristupate
vama potrebnim funkcijama. Ne morate da izvršavate složenu pretragu veza koje su skrivene u traci sa
alatkama. Operacije su usredsređene na rad sa određenim objektima i samim tim mnogo pristupačnije za
rad.
Sledeći programi imaju novi korisnički interfejs:
 Microsoft Office Word 2007.
Septembar 2008 19
 Microsoft Office Excel 2007.

 Microsoft Office Access 2007.
 Microsoft Office PowerPoint 2007.
 Microsoft Office Outlook 2007.
Zašto novi korisnički interfejs?
Nove funkcije i svojstva su se vremenom dodavale novim izdanjima svakog od programa sistema Microsoft
Office System 2007. Kao primer navešćemo razliku u broju funkcija koje su bile u sastavu programa
Microsoft Office Word. Jedna od prvih verzija programa za uređivanje teksta (Word 1.0) je imala samo oko
100 komandi. U to vreme moglo je prilično lako i brzo pronaći sve funkcije u glavnom meniju. Dok program
Microsoft Office Word 2003 sadrži preko 1.500 komandi i mnoge od njih ne možete tako lako pronaći i
koristiti. Moguće je da će Microsoft, radi boljeg razumevanja i efikasnijeg korišćenja većeg broja funkcija,
nastaviti sa ovakvim suštinskim promenama korisničkog interfejsa.
Traka (The Ribbon)

Traka (Ribbon) je osnovna nova funkcija najnovijeg skupa programa sistema Microsoft Office System
2007. Originalna traka sa alatkama i menijima je sada zamenjena sa dinamičkim interaktivnim karticama, i
prilikom rada sa datim objektom otvara se odgovarajuća kartica na kojoj se nalazi funkcija neophodna za
postojeću operaciju.
Slika 2
Traka (Ribbon) je jedna od glavnim funkcija programa Microsoft Office Word 2007, Excel 2007, Access
2007 i PowerPoint 2007. Interesantna opcija Trake (Ribbon) su kontekstualne kartice. Kada želite da
umetnete sliku u dokument ili radite sa prepiskom ili uređujete tabelu, možete primeniti datu funkciju.
Nakon pokretanja, prikazuje se kontekstualna alatka (kartica) koja se odnosi na određeni objekat, na
primer, slika, pogledajte Sliku 3, ili tabela. Međutim, čim počnete da radite sa tekstom, Traka (Ribbon) će
se prebaciti na drugu aktivnu karticu.
Slika 3
Kada želite da pripremite tabelu i umetnete sliku u tabelu, formiraju se dva vezana objekta. U tom slučaju
Traka (Ribbon) nudi opcije prelaza iz kontekstualne trake Slike (Picture Ribbon) u onu za tabelu.
Pogledajte Sliku 4.
Slika 4
I u drugim programima ćete se susresti sa sličnom kontekstualnom Trakom (Ribbon). Na sledećoj Slici
vidite kontekstualnu karticu Traku i postavke grafikona u programu Microsoft Office Excel 2007.
20 Septembar 2008
Slika 5
Pregled
Traka (Ribbon) je dobro dizajnirana i iz korisničke perspektive je u potpunosti nova funkcija. Iako se radi o
suštinskoj izmeni po pitanju korisničke navigacije, trebaće vam minimum vremena da se naviknete na ovu
efikasnu funkciju. Sigurno ćete biti zahvalni što je Microsoft načinio ovu važnu izmenu.
Dugme Office (Office Button)
Radi se o osnovnom elementu koji povezuje sve

programe sistema Microsoft Office. Dugme Office
(Office Button) suštinski zamenjuje prvobitni meni
Datoteka (File). Tu ćete pronaći standardne tipove
funkcija koje su vam potrebne za rad sa
programom, kao što su: Otvori (Open), Sačuvaj
(Save), Odštampaj (Print) i druge.
Među novim funkcijama napomenimo Priprema

(Prepare), Pošalji (Send) i Objavi (Publish). One
se odnose na nove funkcije kao što su, na primer,
opcija uspostavljanja veze sa uslugom SharePoint
Services, koje omogućavaju objavljivanje
informacija na Webu.
Traka (Ribbon) se ne može menjati. Pogledajte

sliku 6.
Slika 6
Pored Dugmeta Office (Office Button) nalazi se

traka Trenutni pristup (Instant Access), na kojoj
možete smestiti dugmad najčešće korišćenih
komandi, slika 7.
Slika 7
Minijaturna traka sa alatkama (Miniature tool bar)
Radi se o korisnoj minijaturnoj traci sa alatkama koja sadrži funkcije za oblikovanje. Glavna prednost je,
bez sumnje, automatski prikaz prilikom oblikovanja teksta, ne samo u programu Microsoft Office Word
2007. S lakoćom ćete moći iskoristiti ovu traku, na primer, prilikom kreiranja prezentacije i oblikovanja
teksta u snimku.
Traka se pokreće kada mišem označite tekst koji
treba oblikovati. Potom treba da izaberete neku
komandu koja se nalazi na okviru i da oblikujete tekst.
Slika 8
Vežba – Minijaturna traka sa alatkama
Zadatak
Kao razredni nastavnik treba da pripremite bilten za roditelje vaših učenika sa informacijama o školskom
Septembar 2008 21
događaju. Treba da dobijete pisanu saglasnost od nastavnika.
Redosled izvršavanja zadatka
Prilikom kreiranja dokumenta, treba da oblikujete zaglavlje teksta. Pokušajte da koristite traku sa alatkama
da biste oblikovali zaglavlje teksta.
1. Otvorite program Microsoft Office Word 2007.
2. Na praznoj stranici napišite u zaglavlju Spisak učenika (Student List).
3. Mišem označite zaglavlje teksta.
4. Pored označenog teksta pojaviće se Minijaturna traka sa alatkama.
5. Tu možete oblikovati tekst na sledeći način. (Font Arial, veličina 14, tip podebljano, boja plava.)
Slika 9
XML oblici
Otvori XML format (Open XML format) je jedna od glavnih novih funkcija sistema Microsoft Office 2007.
XML je komprimovan format zasnovan na (izvedeno iz njegovog imena) XML jeziku. Ovi formati
omogućavaju potpuno nove mogućnosti, kao što su, na primer, zadaci sa različitim izvorima čuvanja
podataka ili opcije automatskog dovršavanja obrazaca.
Prvobitni binarni formati datoteka iz prethodnih verzija programa Microsoft Office 2007 sada su u
potpunosti zamenjeni sa ovim novim rešenjem. Datoteke sačuvane u XML formatu su 70% više
komprimovane u poređenju sa originalnim binarnim formatom i njihova struktura odgovara strukturi
standardnih XML formata.
Kompresovani format može biti od koristi prilikom slanja e-poruka velikog formata ili prilikom deljenja
dokumenata ili tabela. Na ovaj način se mnogo manje informacija prenosi te ćete stoga čekati mnogo
manje vremena da biste došli do informacija koje vam trebaju. Manje datoteke zahtevaju mnogo manje
prostora za skladištenje.
Čuvanje datoteka u XML formatu
XML format je podrazumevani format programa Microsoft Office Word, Excel i PowerPoint 2007. Čuvanje
datoteka u ovom novom formatu je veoma jednostavno. Sve što treba da uradite je da pokrenete ovu
funkciju kada zaželite da sačuvate dokument ili tabelu u kojoj će vam se ponuditi nova verzija formata.
22 Septembar 2008
Slika 10
Slovo x je sada Microsoft Office Word 2007 docx dodato oznaci tipa
datoteke. Microsoft Office Excel 2007 xlsx
Microsoft Office PowerPoint 2007 pptx
Kompatibilnost formata
Binarni formati su, naravno, u potpunosti čitljivi u sistemu Microsoft Office System 2007. Pregledanje
datoteka u XML formatu u prethodnim verzijama sistema Microsoft Office System je bilo moguće jedino
pomoću instaliranog paketa za kompatibilnost (Compatibility Pack), koji možete preuzeti na Internetu.
Preporučujemo Web lokaciju http://www.modernivyuka.cz/, na kojoj u odeljku modern administrator, možete
pronaći niz zanimljivih uslužnih programa. Sledeći dijagram potvrđuje kompatibilnost verzija.
Office verzija Korišćenje novih formata
Podrazumevani XML formati

2007 System Mogućnost čitanja i uređivanja datoteka iz prethodnih
verzija sistema Microsoft Office Systems
Podrška za uređivanje i čitanje XML formata sa dodatno

2003 i XP
instaliranim paketom Compatibility Pack
Office 2000 i Za čitanje i uređivanje datoteka mora se koristiti eksterni

ostale verzije konverter.
Septembar 2008 23
Otvaranje XML strukture
Na Slici 11 možete videti strukturu jednog docx formata.
Svaki deo dokumenta u XML formatu, bez obzira da li se

radi o tabeli, je odvojen objekat. Možete uređivati ili ponovo
raditi sa svakim od delova.
Ovu opciju možete koristiti, na primer, kada želite da

sačuvate najvažnije informacije (osnovni tekst) u
oštećenom dokumentu.
Slika 11
Vežba – rad sa XML formatima
Zadatak:
Treba ručno da načinite promene u XML datoteci, zato što je jedan njen deo oštećen. Da biste mogli da
pregledate dokument, treba da ga konvertujete u komprimovan format.
Redosled izvršavanja zadatka:
Cilj ove vežbe je potvrda da je XML format zaista komprimovan. Kao prvo, treba da preimenujete datoteku
koja ima oznaku tipa datoteke docx, i da izaberite opciju ZIP kao novu oznaku. Nakon toga ćete otvoriti
datoteku i biće vam ponuđeno da pogledate strukturu XML datoteke. Možete potom načiniti izmene ili
ispravki u datoteci.
1. Otvorite program za obradu teksta.

2. Napišite rečenicu Prvi dan u školi (First day of school).
3. Sačuvajte dokument kao dan.docx (day.docx) u fascikli Dokumenti (Documents).
4. Zatvorite program.
5. Otvorite fasciklu Dokumenti (Documents) i preimenujte datoteku dan (day.docx) u dan.zip.
Objavljivanje datoteka u PDF formatu

U prethodnim verzijama programa Microsoft Office System ste imali priliku da se susretnete sa operacijom
objavljivanja dokumenata ili datoteka u PDF formatu. Međutim, ova funkcija je zahtevala podršku eksternog
softvera pomoću kojeg možete sačuvati ili odštampati dokument u PDF formatu.
Sada je proces čuvanja datoteke u PDF formatu mnogo jednostavniji. Pomoću funkcije Čuvanje datoteke
u PDF formatu (Saving file to PDF) i standardne procedure moguće je dobiti kopiju originalne datoteke u
ovom formatu.
Prvi susret sa PDF datotekom
Funkcija za čuvanje datoteke u PDF formatu se nalazi na Dugmetu Office (Office Button) u odeljku
Sačuvaj kao (Save As). Kada to uradite, treba samo da izaberete stavku u meniju PDF ili XPS (PDF or
XPS). Pogledajte na slici 12.
Ovu funkciju ne možete pokrenuti nakon instalacije sistema Microsoft Office 2007. Da biste je pokrenuli,
treba da preuzmete i instalirate alatke za podršku. Zatražiće se od vas da je automatski pokrenete prilikom
prvog korišćenja.
24 Septembar 2008
Datoteke u PDF formatu možete pregledati, na

primer, u programu Adobe Reader.
Vežba – čuvanje datoteke u PDF formatu
Zadatak
Pripremate dokument o tipovima podataka za čas programiranja. Želite da postavite ovaj dokument na
školsku Intranet lokaciju i da ga pošaljete nekim učenicima kao e-poruku. Konvertovaćete ovaj dokument u
PDF format.
Kreiraćete dokument u PDF formatu, koji ćete potom poslati poštom ili distribuirati pomoću drugih
sredstava. Da biste ga konvertovali u PDF format, koristićete funkciju konvertovanje u druge formate.
1. Otvorite program
Slika 12 Microsoft Office Word 2007.
2. Napišite tekst (temu). Konvertovaćete ovaj dokument u PDF dokument.
3. Oblikujte tekst po potrebi.
4. Kliknite Dugme Office (Office Button) – stavku Sačuvaj kao (Save as) – opciju PDF ili XPS.
5. Sačuvajte datoteku u fascikli Dokumenti (Documents) pod imenom tipovi podataka.pdf“.
6. Kako gotova datoteka izgleda, možete proveriti pomoću programa Adobe Reader.
Dokument koji je konvertovan u PDF format možete pogledati, na primer, u programu Adobe Reader.
Pogledajte sliku 13.
Slika 13
Nedavno korišćeni dokumenti (Recent Documents)

Sigurno se sećate ove funkcije iz prethodnih verzija programa Microsoft Office. Recimo da treba opet da
radite sa dokumentom koji ste prethodno sačuvali. U meniju ste mogli izabrati stavku Datoteka (File) i
pronaći veze ka četiri dokumenta sa kojima ste poslednje radili. U nekim programima postoji funkcija koja
omogućava da se ovaj broj popne na 9.
Ova interesantna funkcija je naravno uključena i u novu verziju sistema Microsoft Office 2007. Poboljšana
Septembar 2008 25
je pogotovo po pitanju broja prikazanih nedavno korišćenih dokumenata. Čim kliknete mišem na Dugme
“Office” (Office Button), otvoriće se lista sa 17 nedavno korišćenih dokumenata u obliku veza koje
možete iskoristiti kako biste im što pre pristupili.
Lista se menja u skladu sa izborom datoteka sa kojima trenutno radite. Šta više, ovde je moguće prikačiti
bilo koju datoteku sa liste koja će biti trajno prikazana, bez obzira na postojeće stanje.
Kod svih datoteka se u desnom uglu liste nalazi sivo dugme za prikačinjanje. Kada se ova opcija pokrene,
dokument će se zaključati, dugme će se promeniti u zelenu pribadaču (pushpin) koja se smešta u gornji
deo dokumenta, i biće smeštena među nedavno korišćenim datotekama, sve dok je ponovo ne otkačite.
Vežba – Nedavno korišćeni dokumenti (Recent documents)
Zadatak
Kao razredni nastavnik, na početku školske godine treba da kreirate spisak učenika. Pored rada sa ovom
datotekom, treba da radite i sa drugim tabelama. Ne želite stalno na disku da tražite spisak učenika i želite
da joj odmah pristupite.
Prikačićete dokument među nedavno korišćene dokumente na način prikazan na ponuđenoj listi.
1. Otvorite, na primer, program Microsoft

Office Excel 2007.
2. Kreirajte tabelu pod nazivom Spisak
učenika u razredu (List of students in the
class).
3. Sačuvajte tabelu u fascikli Dokumenti
(Documents) pod nazivom Spisak učenika
u razredu.xlsx (List of students in the
class.xlsx).
4. Zatvorite datoteku.
5. Kliknite na Dugme “Office” (Office
Button) i pogledajte nedavno korišćene
dokumente.
6. Među njima ćete pronaći dokument Spisak
učenika u razredu .xlsx (List of students in
the class.xlsx).
7. Kliknite na sivu čiodu koja se nalazi u
desnom uglu sa nazivom datoteke. Slika 14
8. Dugme će promeniti boju u zelenu
pribadaču koja se nalazi gore.
Datoteka Spisak učenika u razredu.xlsx (List of students in the class.xlsx) će se od sada stalno
pojavljivati prilikom pregleda liste nedavno korišćenih dokumenata do momenta dok ponovo ne otkačite
datoteku. Pogledajte Sliku 14.
Prečice na tastaturi – interventni tasteri (hotkey)

Funkcija Prečice na tastaturi (Keyboard shortcuts) je namenjena svim ljubiteljima takozvanih
interventnih tastera. Veliki broj korisnika se po korisničkom interfejsu programa kreće pomoću tastature, a
ne miša. Funkcija Prečice na tastaturi (Keyboard shortcuts) i dalje postoji, šta više, sada možete koristiti brz
referentni prikaz „interventnih“ tastera korišćenjem tastera ALT.
Ovu alatku možete koristiti u bilo kom programu sistema Microsoft Office 2007. Ukoliko, na primer, u
26 Septembar 2008
unakrsnoj tabeli (spreadsheet) treba da pokrenete funkciju za uslovno oblikovanje preko tastature, koristite
sledeću proceduru:
U unakrsnoj tabeli na Traci (Ribbon), pritisnite taster ALT, i prikazaće se struktura tasterskih prečica.
Pogledajte sliku 15.
Slika 15
Sada vidite da je taster T dodeljen ikoni na kartici Matična stranica (Home). Na slici 17 vidite kako se
pokreće taster T(ALT+ T).
Slika 16
Traka (Ribbon) je „otpakovala“ ostale tasterske

prečice. Kod uslovnog oblikovanja (Conditional
formatting) možete koristiti taster L, da biste
prikazali detalje funkcije Uslovno oblikovanje.
Pogledajte Sliku 17.
Možete nastaviti ovako do krajnih postavki.
Slika 17
Septembar 2008 27

PiL Bilten 2008 09

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PiL Bilten 2008 09

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elektronski časopis za

Microsoft© Partner u učenju nastavnike

Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.

Kreativna škola - Kako organizovati kooperativno učenje u učionici

„Učenje budi različite unutrašnje razvojne procese

Šta je kooperativno učenje?

Zašto kooperativno učenje?

O čemu treba voditi računa?

2. Izbor materijala i kreiranje sredine

3. Pozitivna međuzavisnost i podržavajuća interakcija

4. Praćenje napredovanja u učenju

Kako organizovati kooperativno učenje?

 kako da sprečimo da jedan ili dva učenika ne dominiraju u grupi?

Pomenuti preduslovi obezbeđuju zdravu motivaciju za inicijativu i dalje učenje.

Primeri za organizovanje grupne diskusije

Evo nekih predloga:

3 „ Slažem se – ne slažem se“

Mirjana Trkulja, spec, školske psihologije

Dušan Radović o udžbenicima

Mala škola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa

Odmori su prošli i nadam se da ste ih lepo proveli i odmorili se od svakodnevnih obaveza.

Apsolutno izbegavati upita tipa:

Klasa iz .NET-a koja implementira ove funkcionalnosti se zove OleDbDataReader, odnosno

 Kreiranje i definisanje objekta nad OleDbConnection klasom.

Napomena: gore navedene tačke važe i za SqlDbDataReader klasu.

Ime dugmeta je btnStart, ime liste je lstKupci.

U sekciji using, kao i u predhodnim primerma dopišite:

// kreiranje objekta OleDbConnection i parametara povezivanja

// kreiranje OleDbCommand objekta, tipa i SELECT upita ka bazi

// deklaracija OleDbDataReader objekta

// otvaranje konekcije - obavezno

// izvrsavanje ExecuteReader metode

// brisanje sadrzaja liste (ako postoji)

// unistavanje svih upotrebljenih objekata

Cilj našeg novog serijala je:

Šta treba da znate ili poznajete?

Šta je potrebno za rad?

Statičke Web strane

Na primer, ako imate Web stranu sa sledećim sadržajem:

Strana će u Web pretraživaču izgledati na sledeći način:

Zanimljivo je pogledati šta se dešava.

Dinamičke Web strane

Kod dinamičkih Web strana, proces je sledeći:

Web server je specijalizovani program koji opslužuje zahteve Web klijenata.

 ASP.NET je naziv za Microsoft tehnologiju koja se koristi za razvoj Web aplikacija.

U sledećem broju ćemo kreirati našu prvu ASP.NET aplikaciju.

Opšti pregled sistema Microsoft Office 2007

Uvod za Office 2007

Jirži Citil i Boris Citil

Opšti pregled sistema Office 2007

Pregled jedanaest klijentskih programa

Microsoft Office Excel 2007

Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Outlook 2007

Klijentski program za e-poštu je okruženje namenjeno sveukupnoj administraciji i organizaciji elektronske

Microsoft Office Access 2007

Microsoft Office OneNote® 2007

Microsoft Office Publisher 2007

Microsoft Office InfoPath 2007

Microsoft Office Project 2007

Microsoft Office Groove 2007

Microsoft Office Visio 2007Microsoft Office Visio 2007