es ey Eta ae Pay De OPHODENJA S LJUDIMA vas IZDAVAC bala N Coes i] blagonaklonost, poverenje, prijateljstvo i poStovanjeNasiov originala ‘Les Giblin ‘Still With People Copyright: © 2001. by Leslie T. Giblin Autorska prava za Srbiju i Crnu Goru Branislav Mariti¢ Tedavat FINESA, Rada Konéara 1a, Beograd ‘Tel/fax: 011/24-34-107; 34-45-015; 3444-953; 064/113-00-88 www finesa.edu.yu ‘Za izdavata Branislav Maritié Urednik Branislav Marigig Prevodilec Branislav Marigié Tebnitko uredenje Finesa Lektura i korektura Zorica Mariti¢ Stampa Caligraph, Beograd Tired 1000 primeraka ISBN 86-82683-54-7 Les Giblin Vestina ophodenja s ljudima Beograd, 2006,Rekdi su 0 knjizit Neprestano sluam pride o:uspefu od judi koji su nausili i primenili tehnike i strate- aijc opisane t ovoj knjizi. Neki od njih su ih na- utili tek nedavno na.nekom od mojih seminara, ok ih drugi kotiste ves duze vreme. Te tehnike stvamo-daju rezultate! Zato vam predlazem da ‘vide puta protitate ovu kajigu sve dok ne upije- te sve informacije. Svakodnevnom primenom ve8tine op- hodenja s fjudima, steti ete veliki broj prijate- ja i saradnika. Sandor Matis, Marketing Manager, Prva Zlatna palma u Evropi, CCaliVita International U minulim vremenima Ijudi su se borili matevima, Mateve su danas zamenile redi. Ko eli da bude uspefan mora da saviada vestinu upotrebe redi. Kao Sto mat sam po sebi ne od- reduje umeSnost matevaoca, jer je vaina brzi- nna, snaga i ravnoteta, tako iu kotmunikaciji ni- je dovoljno samo biratireéi, ved je vaino pro- nadi savrien tempo, boju glasa, pogled... Sve to mofete nautiti iz ove knjige koju vam iskteno preporutujem, ‘Viadimir Popovié, Diamond, Potpredsednik organizacije za razvoj lidera, PLANET PROGRAM Izvanredno! Ova kajiga do savSenstva obraduje jedan od najvaznijih prinoipa u komu- —v— nikaciji uspenih Ijudi bilo kojoj oblastiZivo- ta, Kada je provitate i primenite savremena sa- znanja Kojima obiluje, ueinili ste prvi znatajan kkorak ka lignom uspebu. Olga Viajié Senior Executive Director ORIFLAME, Natural Swedish Cosmetics ‘Nae odrastanje i naSa postovna karijera ‘vezani su za odnose sa Ijudima. Uspeh u poslu kojim se bavimo zavisi od toga kakve éemo od- nose izgraditi, kako vodimo dijalog, kako i na ‘koji natin saopStavamo svoje misli. Ova knjiga, sa dosta praktitnih primera, saZela je i obuhva- tila teme koje ée svakom pojedincu biti od po- ‘moti bez obzira time se u Zivotu bavi. Preporu- igemo je svojim saradnicima kao deo obave- ‘me literature u Network Marketingu. Radmila i Sretoje Svraka Independent Senior Executive Directors ORIFLAME, Natural Swedish Cosmetics Ova knjiga potrebna je svima koji Zele da prevazidu prosetnost jer poznavanje opho- enja s Ijudita u mrenom marketingu predsta- vija osnovu za uspeSnu saradnju i timski rad: Od stca vam preporutujemo da kajiga bude ne- prestano uz vas i da ste’eno znanje redovno pri- ‘menjujete u praksi. Sigumi smo da u tom sluts fuuspeh nege izostati! Veronika i Stevan Lomjanski ‘Trinaesti Diamond Managers u svetu, Forever Living Products Sasvim smo sigumi da éete ova knjigu Stati vide puta i da éete usvojiti imete tebnike i Strategije. Neophodno je da one postanu deo vas —veLes Giblin vvaeg sta, vate suite, Tada ete postistizvan- redan uspeh na litnom i profesionalnom planu. Irena i Goran Dragojevié, Safit Managers, Forever Living Products Kajigu »Ve8tina ophodenja s Ijudima” Lesa Giblina od srea preporuéujem svakom ko %eli da postigne uspeh na lignom i finansijskom planu. Sa2eta je, jasua, precizna i prakditna, Na Jednom mestu ofekuje vas veliki broj korisnih i lako primenljvih saveta. dir Marija Karabatevié Izuzetna kajigal Nosite je sa sobom, ti tajte je svaki dan i preporuéujie drugima. Bez umeine i judske komunikacije nema uspeha u bilo kojoj oblast tivota, bez obzira da li se radi ‘0 detetu osnovne Skole ili predsedniku drZave !!! dr Jovan Vojinovié, profesor Univerziteta Zadivijujuée jednostavne vestiné u op- hhodenju s Ijudima i lako primenijive u svako- dnevnom Zivotu, Ovo zaista funkoioni8e! Budi- te upomi u svakodnevnoj primeni tehnika izne- tih u knjizi i sasvim sigurno éete u pozitivaom smeru promeniti ne samo svoj Zivot nego i Bivo- te Ijudi u vasem Radia Dobrodolac, autor knjige »Vodis kroz mrezni marketing” Fantastitina knjiga s neverovainom upo- trebnom vredno8éu. Nju nije dovolno imati uw ‘knénoj biblioteci, vee je, bez obzira na znaiije 1 —w— Vetina ophodenja sGudimna iskustvo u oblasti kommunikacija, treba dobro ee i izvanredne savete, an Giblina sva- ydnevno primenjivati u praksi. Sala Ljuboja Autor knjige Od straha do usp. ‘u Network Marketingu” ‘Ako ne koristite osmeh, lite na tovel ja milion cela bbe at nema Belov. ‘mu kajificu. U svakoj prilici ne propustte da se finellate, to je prvi preduslov da stenete nar Klonost Ijudi. A ona vam je itekako potrebna da biste bili uspefni u svakodnevnom Bivotu. Na- rotito u prodaji, Drugi presudan faktor je da paz Ivo staat, Tred, da postavijate prava pitanja. ‘Ukoliko Keatetho OVO ,,Sveto ger onda ne- Ge biti va Sem pees ‘we'd Pear Kotovie ‘Marketing Manager ECOTEH, Beograd U ovoj maloj ali divnoj knjizi Les Giblin nam otkriva tajne kako da komuniciraano na ra~ zumljiv, elegantan i obostrano prihvatjiv natin. Umemost omnia jo sutinskog mata a za uspostavijanje uspefnih odnosa med {ju- ‘Hine Des obaire de Ir su u pliaju relacje'v ‘okvira porodice iti na profesionalnom fa Mirtig Diamond Director ORIFLAME, Natural Swedish Cosmetics Ovu knjigu sam titao 18 meseci svake vetter i preispitivao sebe Sta sam iz nje prime- nio a bent Samo zabvaljujuéi tome sam ispeo u Network Marketingu. Mitch Salla, (Crown Ambasador ~vwi—Les Giblin Posto je PR oko, uvo i nos organizacije, a iz ,Vettine ophodenja $ Ijudima”, ‘ames ostalog; saznajem da tak 97,5 odsto informaci- ja primamo yo ovim Gulima, sasvim je pri- Todtio da Giblinova knjiga bude obavezno Stivo za sve koji se bave poslovnim komunikacijama. Osim 8to je svojevrstan prirutnike za pregovara- nije, ona je i PR trener u malom Koji ée Vam po- modi da shvatite kako se svet ne vrti oko Vas, veé Vi treba da prepoznate, razumete i uvadite taj svet da biste, na kraju, poentirali ~ ako ne novcem, onda makar pozitivnim imid2om. Cvijetin Milivojevié, Direktor PR agencije Pragma ‘Trindest godina se bavim mrezuim mar- ‘ketingom tj. UMETNOSCU KOMUNIKACUE, ‘Nisam imala pritodni talenat ,2a sklapanje pri- Jateljstva", no pomodu ovog praktilaima, koji istovremeno uti i inspirige, svako moe da po- ftage usnemlk portsVanja plagje 1 SLUSA- NIA odgovora, a ta umetnost omoguéuje nam da obogadujemo svoj i tude Zivote. Ova knjiga Je neophodan prirutnik svakom preduzetnilea i ‘dobronamemiku! Hvala Finesi za jo8 jedan neprocenjiv doprinos za stvaranje boljeg svetal Prim. dr Irena V. Radojevié ‘TSPM CaliVita International ‘Svim pozitivaim Judima, iudima koji ele da poboljsaju kvalitet svog Hivota i svi, drugih Koji su im dragi, od srca preporuéujem ovu kajigu, jezgrovitu i toplu, pun izvanrednih saveta za efikasmu i efektnu korounikaci Marija Nakié, Senior Manager, Forever Living Products ecco Vettna opbodenias Undies U yremenima ,ribara Ijudskih du3a”, opite politizacije, ,tabloidiotizacije” i svi costalih deijih bolesti — tranzicije, ova knjiga ‘Les Giblin-a je w najmanju ruku pravo osveze- nije i podseéanje na pomalo zaborav\jene axhiti- pove koji su danas w postmodernistitkom i post- informatitkom drustvu ~ aksiom i preduslov svake uspetne komunikacije. Lako, pitko i nt- dasve praktigno Stivo neophodno svima onina koji kroz komunikacionu praksu ostvaryju bilo: ‘edukaciju, profit, ili socijalizaciju... Od PR-a, medijskih poslenika do ljudi iz sveta biznisa. Jo uvek (na Zalost) prisutni ~ monolozi, nepomitljivost, isprazne rasprave i ratobomosti = vape za receptima koje nam ova knjiga nudi. Povratak osmeha, umede paZliivog sluSanja dra- gi, pobvala pre kritike (ions uvek sa argumen- tacljom), entuzijazam i pozitivaa energija, wz tuvek neophodnu te8ku srpsku ret - izvinite, sa- mo su delié onoga sto autor afirmise kao povra- tak = Ijudskosti! Koja ne samo da ne iskljutuje -veé, naprotiv, podrazumeva i - uspetnost! Zato je najiskrenije preporusujem ne sa- ‘mo mladim generacijama svojih sadaSnjih i biv- ‘ih studenata, ved i svima onima koji pretendy- da usavrdavaju razlitite oblike koraunikacije ali ne i na radun sopstvenog identiteta i digni- feta, Jer parafrazirajuci autora kredibilitet bez promene nema nikakvu vrednost. A koligina ‘anja uvek odreduje i kolitinu vaSe sigumnosti. Ova kajiga prusige vam dajdzest tog specifit- nog a tako neophoduog znanja. i zato, za svaku eventualnost, uvek je imajte pri ruci. Siguran am da ée Vami ~ zatrebati Mr Veselin Kljajié Fakultet polititkih nauka Univerziteta u Beo- gradu i predsednik UO Vision Communication K‘Vat razvo) i sazrevanje odvija se u soci jalngj interakeiji, to nije ni jednostayno ni Ia- ko. Zato se testo deSava da zbog nerazvijene tendencije za uspostavijanje kontakata mnogi bivaju eliminisani na startu, a mnogi otefano funkcionigu i ne uspevaju. Ova knjiga ée vam pomoéi u tome. Dr Marija Ratkovié, Cvetko Ratkovié, psiholog ‘Safir Managers, Forever Living Products Dobrodotli! Vestina ophodenja s \judima je najdra- goceniji od svih tovekovih talenata. ‘Va8a vettina ophodenja s Ijudima odre- uje kvalitet vaSeg poslovnog, poroditnog i druktvenog Zivota. Znanje i tehnike izlozene u ovoj knjizi u velikoj meri Ge unaprediti valu veitinu op- hodenja s Yjudima, Pritnenite ih! Pritinjava mi veliko zadovoljstvo Sto éu vam pomoki u ovoj veoma zitaéajnoj obla- sti, Sreéno! Les GiblinSADRZAJ HREM ne wp AS oe 2 Rowe Uvid u Ijudsku prirodu #1 ‘Uvid u ljudsku prirodu #2 Uvid u Ijudsku prirodu #3 Razumevanje ljudi i Ijudske prirode Kako razviti vedtinu vodenja razgovora s Ijudima .. Kako da utinite da se drugi judi osete vaznim Kako da uspetno usaglasite miS}jenje s dragim judima Kako razviti umeée patti sluSanja fiudi Kako da pozitivno utigete na fjude . Kako uspeino uveriti jude Kako umeno preobraziti mi8ljenje ljudi Kako vesto zadobiti simpatije judi . Kako pravilno pobvaliti jude ..... 55 Kako razviti pravi model Jaritikovanja Ijudi Kako spretno zabvaliti judima .... Kako ostaviti dobar prvi utisak ... Kako znalatki odréati govor Zavtine misli o kojima treba da razmislite Ventina ophodena sbucimia ‘UVID U LIUDSKU PRIRODU #1 KAKO UCIMO IPRIMAMO INFORMACUE 83% PUTEM CULA VIDA 11% PUTEM CULA SLUHA 34% PUTEM CULA MIRISA 14% PUTEM CULA DODIRALes Giblin UVID U LIUDSKU PRIRODU #2 KAKO ZADRZAVAMO- INFORMACUE ONOGA STO. PROCITAMO. ONOGA $10 CUSEMO ONOGA $TO VIDIMO ONOGA 8TO VIDIMO 1CUJEMO ONOGA STO IZGOVORIMO- UTOKU RAZGOVORA ONOGA STO IZGOVORIMO Vetiina opbodenia s lindaRAZUMEVANJE LJUDI F LIUDSKE PRIRODE Pi ko» pope spre ko- municiranja $ Ijudima (uspeSni me- duljudski odnosi) sastoji se u tome da pra~ vilno razumete jude i njihove prirodu. Kada istinski razumete Ijude i Ijudsku prisodu — kada spoznate zbog Sega Ijudi &i- ne one stvari koje éine — kada shvatite kako i zaito [judi reaguju pod izvesnim okolno- stima — tada i samo tada éete modi da posta- nete Govek Koji znalatki njima'upravija. | ti onakvim kakvi biste vi Zeleli da oni budu. A kakvi su oni? _—v—Les Gillin LJUDI SU, PRE SVEGA, OBUZETI SOBOM, A NE VAMA! Formulisimo ovu misao drugetije — drugi ljudi su deset hiljada puta vise zainte- resovani za sebe nego za vas. 1 obrmuto! Vama je vike stalo do vas sa- mil nego do bilo koje druge osobe na sve- tu. ‘Zapamtite da se drugi judi u svojim po- stupcima uvek rukovode mi8lju 0 sebi io sopstvenom interest. Ovo obelezje je kod Ijudi izrazeno w tolikoj meri da je sustinska ideja dobrotinstva zapravo satisfakeija ili ‘zadovoljstvo koje dobrovinitelj osega usled samog tina darivanja, a ne blagodeti koje ée drugima taj dar doneti. Ta stvar po znagaju dolazi na drugo mesto! ‘Ne morate da iznalazite izgovore niti da se oseéate neprijatno 2bog spoznaje da su Ijudi po prirodi sebitni. To je oduvek tako bilo i tako ¢e biti dokde god postoji sveta na Zemalji. Svi smo mi sliéni u tom pogledu. Senos Veitina opbodenjaslindima Ovo saznanje, da su Ijudi pre svega obu- zeti sobom, pruza vam polaznu pretpostav- kau u pogledu toga kako treba da se ophodi- te sa njima. To vam takode uliva snagu i Gini vas umesnim u nadina ophodenja s drugima. U naredaim poglavijima dete se upoznati sa tim Koliko uspegnih tehnika proizilazi iz ovog razumevanja, Od Yivotnog je znataja da shvatite da je judima, pre svega, stalo do njih samih, a ne do vas. — peKAKO RAZVITI VESTINU VODENJA RAZGOVORA $ LJUDIMA ada razgovarate s Ijudima, odaberi- +e najinteresantniju tema na svetu 0 kojoj éete prigati. Koja tema im je najinteresantnija? jima razgovarate 6 njima sami- ‘ma, oni ée biti duboko zainteresovani i pot- puno fascinirani. Zbog toga ¢e o vama ima- ti dobro misljenje. Kada s drugima priate o njima sami- ana, vi uspostavljate pravi kontakt. Postupa- te u skladu Ijudskom prirodom. A kada s Ijudima prigate o sebi, uspostavljate kontakt za pogreSan natin, jer radite protivno zako- nima Ijudske prirode. os gp esLxbacite ove detiri reti iz svog retnike: Ja, mene, moje, moj” Ove setiri revi zamenite jednom ret- ju, najmoénijom redju koju tovek Uopite moze izgovoriti — ,,vi” To jest, ,,ovo je z8 VAS”, ,,Ako VI budete to uradili, VI éete profitirati”, ovo ée pritiniti ‘zadovoljstvo VASOS porodici”, ,,VI éete od toga imati dvostrula korist”, itd. UKRATKO ~ Ako V1 budete prestali da pronalazite zadovoljstvo u tome da priate o SEBI SAMIMA, i to upravo ono zado- voljstvo koje ste VI osedali dok ste izgova- rali Je, mene, moje, moj”, VI éete postati daleko efikasniji, uticajt i moéniji kao litnost, Mora se priznati da to nije nimalo lako, za to je potrebno predano vezbati i rezultati ée biti vredni truda. age Veltina ophodenja s judima Drugi dobar metod primene ove optte zainteresovanosti judi za same sebe, tokom razgovora, sastoji se u tome da ih ohrabrite da pridaju o sebi, Otkaigete da judi radije pritaju o sebi nego o bilo kojoj drugoj temi. Ako izvrsite manevar tako da navedete jude da pritaju o sebi, veoma dete im se dopasti. A to dete postiéi zapitkujuéi ih stva- 110 njima samima, kao na primer: Dion, kako je va8a porodica?” {Kako se vai sin snalazi u vojsci?” ‘»Gde ivi vaa kéerka otkako se udala?” jXoliko dugo ste radili za tu kompani- je? a li ste se rodili u ovom gradu, go- —~?" vt mislite 0 ~---—, gospodine == ia Da li je to slika va8e porodice?” Da li ste lepo putovali?” Meri, da li i va’a porodica ide s va~ ma?” Veéina nas nije efikasna zato Sto smo isuvige preokupirani sobom i neprestanom potrebom da pritamo o sebi. Ono Sto treba stalno da imate na umu jeste to da nije u to- likoj meti bitno da li se vama dopadaju va- =aLes Giblin ke primedbe ili teme, veé kako se one dopa- daju vatim sluSaocima. Dakle, kada pritate s drugima, pritajte o njima, I ohrabrite ih da pri- taju o sebi. __. Upravo na taj natin moete postati naj- {nteresantniji sagovornik! —ue KARO DA UCINITE DA SE DRUG! LJUDI OSETE VAZNIM. Najuniverzalnije obelezje Ijudi — obe- Jedje koje i sami posedujete i koje krasi sve ostale Ijude ~ toliko je duboko ukorenjeno da Gini da se Ijudi ponaSaju onako kako se ponaSaju, lepo ili ruzo — jeste Zelja da bu: iu _vazni, priznati i poStovani. Zato, da biste uspeSno komunicirali s drugim Ijudims, potrudite se da se osete va- anim. Zapamtite da ée se judi prema vama_ ophoditi upravo onoliko lene koliko bude- te Ginili da se oni osete vaznim i postova~ nim, Svako Zeli da se drugi Ijudi prema nje~ ‘mu ponaSaju keo prema vainoj litnosti. Na tome se zastiva navika Azijata da bi treba- lo ,,guvati obraz”. Niko ne Zeli da bude tretiran sa nipoda- Stavanjem; i onda kada oseti da ga drugi ig- =eLes Giblin noritu ii pritaju sa visine, i sam uzvrada istiom merom. Imajte na urn ~ druge osobe su sebi va- Ine isto toliko Koliko ste vi vazni samom sebi. Ophodenje'u skladu sa ovim sazua- njem je jedan od kamena temeljaca uspe- nih meduljudskib odnosa. Evo saveta u vezi sa tim kako Ijudima ukszati posebno poStovanje i doprineti to- me da se oseéaju znatajnim: 1, Skitjo i (ogledate poglavio V .Ka- Ko maevitumotepavog sana: Ukoliko odbijete da sastuSate druge Iju- de, to predstavlja upravo najsigurniji natin da wtinite da so oseéaju manje vrednim i zak da ih tretirate sa nepottovanjem. Naj- bolji nagin da ih udinite vaznim jeste da ih patljivo slufate. 2. Pobvalite ih upuéujte im komplimente. Uvek kada to zasluZe! U tome budite potpuno iskreni. —%e Veltina ophodenjas ldima 3. Obra¢ajte im se imenom i opisujte ih Sto je tebe mognée, Obraéajte se Ijudima po njiiovom ime- nu i opisujte ih — i oni ée vas jednostavno zavoleti 4. Napravite pauzu pre nego Sto im odgo- vorite, To unjima stvara utisak da ste promisli- lio onome Sto su vam ispritali i da je to ne- Sto Sto smatrate vrednim razmi8ljanja. 5. Koristite njihove reti — vi? | vat, Ane: ,Ja, meni, moje, moj.” 6. Zabvalite udima koji Sekaju da se sa- ‘stamu sa vama. Ako moraju da sagekaju, dajte im do zanja da ste svesni toga i da ih molite da vas saéekaju. To je gest kojim pokazujete da ih uvazavate, 7. Obratite painju na svakog u grupi. Ne obragajte pa2nju samo na lidera ili govornika-te grupe. Grupa se sastoji od vite ¢lanova! _—y—KAKO DA USPESNO USAGLASITE MISLIENJE $ DRUGIM LJUDIMA edan jedini i najvatniji korak koji mozete preduzeti kako biste uspe3- no komunicirali s drugima jeste da ovladate umegem da budete pomirljivi. Istina, ovo je jedan od bisera mudrosti naSeg doba, Verovaino vam u Zivotu nista neée toliko pomoti kao ova lako primenlji- va tebnika pomirljivosti Nemojte nikada u Zivotu da zaboravite da samo budala moze da bude sve vreme nepomirljiva sa drugim |judima. Potrebao je da Yovek bude mudar, razborit i pun razu- mevanja da bi se slotio s mi8ljenjem druge osobe — posebno u onim situacijama kada ta osoba nije u pravu. Umeée pomitljivosti sastoji se iz Sest koraka: Saig9, casLes Giblin 1, Nautite da budete pomurijivi, da se slatete s Hudima. Dovedite sebe u takvo psihitko stanje - razvijte pomirljiv stav. Razvijte pomirljivu prirodu. Spontano izra%avajte svoj pominljiv stav. 2. Recite Ijudima kada se slazete s nji- ma. Nije dovoljno da budete samo pomitlji- vi sa ljudima. Dajte im do znanja da se slazete s njima. Klimnite glavom ,,da” dok im budete gledali u oti i recite — Ja se slazem sa va- ‘ma” ili vi ste u pravu”, 3. Nomojte reéi ljudima da so ne slaze~ te 8 njima osim u shuaju kada je to apsohut- ‘no neophodno. ‘Ako ne motete da se slozite s Ijudima, Sto vam se moze desto deSavati, nemojte im to saopititi osim u slutaju ako je to zaista ‘neophocino. Bigete zadivijeni koliko retko dete se naéi u toj situae(ji, 4, Primajte kada niste u pravu. Kad god niste u pravu, izgovorité to na- las ~ ,Gretim”, ,Pogredio sam”, itd. 30 Vestine ophodeniasGndima Potrebno je da tovek smogne snage da postupi na ovaj natin. Ljudi se dive svakom ko uspe da to uradi. Prosetna osoba ée lagati, poricati svoju gresku ili smisljati alibi. 5. Unirtite se od raspravijanja. Najslabija poznata tebnike u ljudskim odnosima je raspravijanje. Cak i ako ste u pravu, ne raspravijajte se. ‘Niko ne moze raspravijanjem da pobije argumente niti da nadmudri druge, 6. Na pravi natin izadite na kraj sa rato- bomnim usesnicima rasprave. Ratoborni wsesnici rasprave Zele samo jedno — borbu. Najbolja tehnika pomoéu koje éote uspetno izadi na kraj s njima jeste da odbi- jete da uéestvujete u borbenoj raspravi, Oni 6e protestovati, gneviti se i na kraju ée odus- tati. Razlozi koji se kxiju iza umeta pomirji- ‘vosti: a. Ljudi vole one koji se slazu s njima. ap ==Les Giblin b. Ljudt ne vole one koji se ne slazu s njima, ¢. Ljudi ne vole one koji im protivrete. — 4 ee KAKO RAZVITI UMECE PAZLIIVOG SLUSANJA LIUDI vile budete sluSali, to éete posta- tniji, omiljeniji i efika- Padljiv sluSalac éesto u pogledu osvaja anja simpatija drugih judi prevazilazi do- brog sagovornika. To se de’ava zbog toga Sto pazljiv sluSalac uvek dopuita ljudima da sluSaju njihovog omiljenog govornika - njih same. Postoji malo stvari u Zivotu koje | é¢ vam vide pomodi od toga da posta- Medutim, do toga da postanete patljiv sluSalac ne dolazi se slutajno. Evo pet pra- vila koja odlikuju dobrog slusaoca: asaslufate, viedan je itogp da ga wlan, _ 2. Nagnite se prema sagovornika i shu- ga patijivo. Ontvite ssa da ao 2elite da propusti- te nijedau jedinu njegovu reb. 3. Postavijajte pitanja, To kod osobe koja govori stvara-utisek daje slusate, Postavjanje pitanja je daleko efikasnije od laskanja. 4, Drtite se sagovotnikove teme i ne ‘prekidajte ga. ‘Ne menjajte temu osdbe sve dotle dok ne zavr8i izlaganje, bez obzira na'to Koliko ste obuzeti Zeljom da Zapotnete novu, 5. Upotrebite omiljene reti osobe koja ‘govori — vii vate”. Ako upottebite,,,a, mene, moje, moj”, vi prebacujete teziste sa sagovornika na se- be. To je razgovor, a ne shiBanje. —_—Hue Vestine ophodenia snd Zapaziéete da ovib pet pravila ne pred- stavijaju nigta vise osim uétivosti. Ali vam se ubtivost ni u jednoj drugoj situaciji neée toliko isplatiti kao kada budete padliivi sluSalac.KAKO DA POZITIVNO UTICETE WA LJUDE Pri espe sors poste tops de navedete jude da Gine one stvari koje vama odgovaraju jeste da saznate ta je to Sto de ih na to navesti (Sta oni Zele). Kada saznate Sta ih motivise, raspolaga- ete podatkom 0 tome kako da ih pokrene- te. Svi se mi razlikujemo. Volimo razliite stvari, Razlitito vrednujemo stvari. Nemoj- te pogreino da zakljuéite da se drugim Iju- dima dopada ono Sto se vama dopada ili da teze istim onim stvarima kojima vi tezite. Saznajte Kemu teZe, Sta im se dopada! ‘Tada mo%ete da ih pokrenets govoredi im ono Sto Sele da Suju. Jednostayno im po- atite kako mogu dobiti ono Sto Zele radeci ‘ono Sto vi Zelite da rade. aosLes Giblin Oyo je velika tajna uticajaih Ijudi. To zmadi da svojim retima pogadate meta, ali je prethodno, naravno, morate precizno od- rediti, Kao primer kako ovaj princip potinje da funkcioni8e, pretpostavimo da ste poslo- davac i da polkusavate da nagovorite nekog indenjera da prede da radi kod vas. Znate da mu je nekoliko drugih kompanija ponudilo isto radno mesto. Primenjujuéi princip, ;Saznajte ita judi Zele”, prvo dete odrediti Semu te2i dotiéni indenjer u okviru tog rednog mesta i kom- panije i Sta njemu najvi8e odgovara. Ako ste doSli do saznanja da je u pitanju prilika za unapredenje, ukazaéete mi na to kakva pri- lika za unapredeiie mu se tim radnim me~ stom pruza, Ako tragaju za sigumoSéu, onda éete pritati o sigumosti. Ako tragajy za daljim ‘brazovanjem i sticanjem iskustva, pritajte © tome. Stvar je u tome da bi trebalo da ot- kkrijete Sonm-te2e i potom im ilustrujete ka- ko bi do tog cilja mogli da dodu radeti ono Sto Vi Zdlite (to jest, da dou vaSu firm i rade za'vas). iat, Veitina ophodenjasGudima Da biste ovaj princip pokrenuli u su- protnoj situaciji, pretpostavimo da se prijav- Tjujete na konkurs za posao koji Zelite da obavijate, Prvo éete istraZiti neophodne sposobnosti, duznosti i odgovornosti kako iste mogli da im demonstritate da mozete da ispunite njihove potrebe i otekivanja. ‘Ako im je potrebua osoba koja treba da kontaktira sa musterijama putem telefona, trebato bi da im spomete da umete (ili da ste to veé radili) da poslujete sa muMterijama na taj natin. Nakon Sto saznate Sta trate od vas, umecete i da prilagodite svoj nai raZavanja tako da priate ono sto im najvi8e ‘odgovara i Sto Zele da Suju. Motod ’Saznajte Sta Ijudi ele’ prime- ajuje se tako Sto im se postavljaju pitanja, tako Sto so posmatraju i shufaju. Plus val nnapot da otkrijete potrebne informacije. aa gy asKAKO USPESNO UVERITI LJUDE U Ijudskoj je prirodi da {judi budu skeptitni u pogledu vase litnosti i svih onih stvari koje im govorite, a koje idu vama u prilog. Veliki deo sumnje iz svih tih sebignih iskaza (izjava koje idu vama u prilog) mo- Zete otkloniti tako Sto éete ih izloviti na dru- gatiji natin. Bolji metod da te izjave ne saopitite di rekto je da ih navodite kao citate nekih drugih osoba. Neka izjava nekog drugog s@- opiti vase misli, Zak i onda kada ta osoba nije prisutna, ‘Na primer ~ ako vas upitaju da li je pro- izvod koji prodajete dugotrajan, mogli biste da odgovorite, ,Moj prvi sused je isti taj proizvod koristio etiri godine i on mu i da- je dobro sluzi.” cageLes Giblin U stvari, vat prvi sused odgovara na to pitanje umesto vas, iako se ne nalazi u bli: Zin Na primer ako ste se prijavili za radno mesto i ako vas je potencijalni poslodavac upitao da li biste mogli da obavljate taj po- sno, trebalo bi da spomenete koliko su vama bili zadovoljni prethodni poslodavei, itd. Na primer ~ ako ste pokuSavali da iznaj- mite'svoj stan, ada su vas potencijalni za- kupei stana upitali da li je kod vas mirno i tiho, vi biste spomenuli da su prethiodni sta nari upravo zapazili koliko je bilo, tiho i miro u stanu. U svn ovim primerima, ne odgovarate vi na to Faspitivanje niti na pitanja: Ved'vaS ivi sused, vai prethodni poslodavei i va8i prethodni stanari odgovaraju umesto vas, Ljudi sa Kojima razgovarate && biti za- jniji nego da ste im vi dali direktan Zvuti pomaly tudno, ali judi nege malo sumajati u to da Ii je istinit taj vad in- ddirektan odgovor. Ali ée podozrevati ako im vi ligno date odgovor. sens he Veltina ophodenjns liudina Citirajte druge Ijude ~ povetite ih s pri- ama o uspehu = navodite Ginjenice i stati- stitke podatke. Krajnje iskreno.Nikad ne lazite! =e‘RAKO UMESNO PREOBRAZITI MISLJENSE LIUDI Pi srste7 ie mango vik od este ae 66, nagedanja ili dudi da biste ude naveli da kazu da”. ‘Umetnici u oblasti Ijudske Kormunikeci- jeraspolazu s nekoliko tebnika i metoda ko- jeu Velikoj meri poveéavaju njihove Sanse da im Ijudi odgovore potvrdno. (Navesti ih da vam kau ,da” jednostavno znati nave- sti ih da urade ono Sto vi Zelite.) Evo Setiri dobre metode: 1, Dajte Ijudima RAZLOGE da vam kat wa”, Sve je na ovom svetu uradeno s nekom svthom. Zato, kada Zelite da neko nesto uradi, navedite nm razlog zbog kojeg bi to trebalo da uradi. —g—Les Giblin Medutim, potrudite se da razlozi koje im dajete zapravo budu njihovi razlozi; ato znati razloge koji idu njima u korist. Pogrefan nagin bi se sastojao u tome da im prodite one razloge koji bi i8li Vama u prilog ili od kojih biste vi ligno imali korist. ‘Ukratko, recite Ijudima da ée litno pro- fitiratf radegi to Sto vi Zclite da urade. A ne da éete vi na taj nain imati liému korist. 2. Postavijajte pitanja na koja mogu da od- govore sa da” Kada pokuSavate da navedete Ijude da vam kazu ,jda", prvo ih’ dovedite u takvo psihi&ko stanje da vam odgovaraju potvrd- no. To éete postiéi postaviv8i im dva ili tri pitanja na koja ée vam odgovoriti sa ,da”, «Vi elite da vasa porodica bude sreéna, zar ne?” (Naravno da to Zele). Vi Zelite da imate ato vise novea, zar ne?” (Naravno da Zele). amas Veitina ophodenjaslndima Pitanje na koje se odgovata sa da” je pitanje na koje se jedino mo- %e odgovoriti sa ,da”. Ideja koja se krije iza pitanja na koja se odgovara sa ,da” sastoji se u tome Sto, on- da kada Ijude dovedete u takvo stanje uma u okviru kojeg daju potvrdne odgovore, po- veéavate Sansu da se sloZe sa vama, Medutim, budite sigumni da na ispravan natin postavite pitanja na koja se odgovara sa ,da”, To jest, POTVRDNO KLIMATE GLAVOM DA” DOK POSTAVLIATE PITANJA I SVAKO PITANJE ZAPOC- NETE RECIU VI’. aVi Zelite najbolji proizvod, zar ne?” (Klimajte glavom u znak potvrde). »Vi elite sigurau buduénost, zar ne?” (Klimajte glavom u znak potvrde). 3, Prutite Ijudima Sansu da biraju izmedu dva potvrdna odgovora.. To jednostavno znaéi da dopustite ljudi- ima da biraju da vam odgovore ,,da” na je- ms ggLes Giblin dan jli drugi natin, U oba slutaja, potvrdan odgovor je njihov izbor. Izuzetno je preporutijivo da im pruzite moguénost da biraju izmedu ,da”i ,ne”, Sto se defava onda:keda ih zamolite da ne8to urade, Da” znati da ée to uraditi. ,Ne” ozna- %ava da to nece uraditi. ‘Umese 0 sastoji u tome da im pruite da biraju izmedu onoga Sto vi elite da oni utine na ovaj ili onaj natin. Na primer, ako vi Zelite da se sastancto a go- »Da li bi vam odgovaralo danas popod- ne, gospodine Smit, ili vam vise odgovara sutra ujutru ili popodne?” (Vi gospodinu. Smitu pruzate moguénost da bira termin va- Seg susreta ~ izbor izmedu dva da”). Najncefikasniji natin bio bi da ga zamo- lite za sastanak. Na taj natin mu dajete San- su da bira izmedu ,da” (vi mozete imati sa- stanak) i ,ne” (vi ne modete da se sastane- te). —s2— Veltina ophodenja sIadima Primer: Da li Zelite crno ili belo?” (A ne, ,,Da li elite jednu od ovih bo- ia”), wDakle, vi Zelite da potnete da radite sutra ili u utorak?” (Anne, ,Da li Zelite da podnete da radi- te?”). Da li ovu robu Zelite da platite karti- com ili gotovinom?” (A ne, Da li Zelite da kupite ovu ro- bur"). Ovaj metod neée uvek funkcionisati, ali é6 biti delotvoran u velikom broju situacije, 1 funkeionisaée daleko bolje nego da Ijudi- ma date Sansu da biraju izmedu potvrdnog i nogativog odgovora. 4, OBekujte da vam Ijudi kau da” i dajte im do anja da od njih otekayete potvr- dan odgover. Kada od Ijudi ofekujete potvrdan odgo- vor, re8 je 0 samopouzdanju. Medutim, ovo i prevazilazi granice samopouzdanja idudi jedan korak dalje. Dajte im do znanja, zra- 5 ypcLes Giblin dedi kategoritnim stavom, da se od njih oBekitje da kazu da”. Gotovo svi ljudi zapodinju ,neutralnim” stavom tako da se njim moze upravijati. ‘Mnogi nikada ne dolaze u sumnju niti se kolebaju u pogledu toga da urade ono sto elite, kada im jednom pokatete da se to od ajih ofekuje. Ovo je izvanredna psihologija koja je vrlo lako primenijiva u praksi nakon prvih nekoliko uspeha. KAKO VESTO ZADOBITI SUAPATISE LJUDI o%ete utiniti da se istog momenta svidite devetorici od deset \judi! Za jedan jedini selund devet od deset judi mozete uéiniti uttivim, kooperativaim i prijateljski nastrojenim! (Pomoéu iste smagije”). Evo na koji natin: 1, Tako ito éete se setiti da prvih nekoliko sekundi bilo kojeg odnosa obitino odre- duje njegov ton i atmosferu. 2. Zatim éete primeniti drugi osnovni za- kon Ijudskog pona’anja — LJUDI SU VEOMA SKLONI TOME DA SPON- TANO REAGUIU NA PONASANIE DRUGI LJUDI. Da sa%memo to u resenicu: LIUDI SU VEOMA SKLONI TOME DA SPONTA- NO REAGUJU. a5 a.mtLes Giblin Dakle, u prvoj sekundi, onog momenta kad po prvi put uspostavite kontakt otima Sta de se dogoditi? Oni ¢e REAGOVA- ‘TI SPONTANO = UZVRATITI VAM OS- MEHOM | BITI PRUATNI. U svakom gestu u fjudskim odnosima ~ u kontaktu izmedu dve osobe ~ stvara se at- mosfera, raspolozenje, scena. ‘Umede se u ovom slutaju sastoji u tome da stvorite atmaosferu, raspolozenje i scenu, Atmosferu éete stvoriti ili vi ili druga oso- ba. Ako ste mudri, izgradiéete atmosferu u vasu korist. Jedna od tragitnih Sinjenica Ijudskih odnosa je u tome Sto Ijudi ne uspevaju da shvate, da im se upravo ono Sto pruzaju dru- gim Ijudima zapravo vra¢a, Ako zratite vedrinom i pozitivnotéu prema drugim ljudima, i oni ge vas obasjati istim tim vedrim i pozitivnim raspolozenji- ‘mia, Zratite li negetivnim i tmuraim raspo- Jofenjem, Ijudi ée vam uzvratiti istom me- rom. —— Vettina ophodenja + \indima K.jut se sastoji u osedaju za pravi trenu- tak. Osmeh bi trebalo da prethodi pauzi is- punjenoj ti8inom. To stvara jedmi toplu i prijateljsku atmosferu. ‘Vadai su i ton vaseg glasa iizraz lica, jer oni otkrivaju va8e duboke misli. Nemojte zaboraviti da se nasmetite oe isti natin kako to tine profesionalni zabav- Ijati i modeli tako Sto éete tiho (da ne cuje niko) izgovoriti Cuz” ‘To stvamo deluje! Ingovor engleske reti Cheese (sir) —a—KAKO PRAVILNO POHVALITI LJUDE Lf ite Bee same ad ble! tsto UB ako kao Sto je ljudima potrebna brana 2a telo, potrebna im je i duhovna hra- na, Motete li da se setite kako se osedate kada vam drugi upute lepu reé ili kompli- ment? Setite se koliko vas lepa ret i kompli- ment dine vedrim tokom celog dana ili ve~ teri? Sedate li se koliko traje to lepo rapolo- enje? Dobro, i drugi reaguju na isti na’in kao i vi, Zato recite neku lepu reé Koju Ijudi 2e- Ie da éuju. Oni ée vas voleti 2bog ti lepih reti koje ste im uputil, ai vi éete se oseéa- ti lepo Sto ste ih izgovorili. VELIKODUSNO HVALITE DRU- [a Foteatine aeaiae Th anew. trebalo da nagradite i onda to udinite.Les Giblin Ali... a. Pohvala mora biti iskrena. ‘Ako nije iskrena, onda je nemojte ni uputiti. », Pohvatite postupak, a ne osobu. Pohvalivsi postupak izbegavate nepri- jatnost i zbunjenost, Tekav Sin ima daleko iskrenifi prizvuk. Izbegava optutbe da favo- rizujete pojedince i stvara podsticajm at- mosferu da takvih uspeino obavljenih po- slova bude jo’ vite. Na primer, ,D¥on, izvanredno si oba~ vijao posao tokom prosle godine.” (A ne, »Dion, ti si dobar tovek.”). »Meti, sjajno si uradila godi8nji izve8taj krajem godine.” (Ane, .Meri, ti si sjajan radnik.”), »Gospodine Smit, va8 travnjek i vrt su Jednostavno predivni.” (Ano, ,Gospodine Smit; vi radite na- ."). maceang cas Veteina ophodenia s udima Utinite pohvelu specifignom za datu prilik ~ naglasite ono &to je jedinstveno za ti lope rei. Potom pratite kako se V1 | oseéate zbog tog gestal To je VASA formula sreée! Kada vidite sreéu, zahvalnost i zado- -voljstvo koje donosite drugima, i VI éete se osedati lepo. Veta je sreéa u davanju nego u primanju. Probajte! pitta gpaKAKO RA2VITI PRAVE MODEL KRITIKOVANJA LJUDI Ijué uspetne kritike lezi u samom ‘njenom dubu. Ako kritikujete uglavnom.da biste ,iz- ‘grdili osobu” ili da biste joj pokazali kako ‘Vi razmitljate”, ili da biste je ,stavili tamo _gde joj j¢ i mesto”, u tom shudaju od kritike svojoj zlovolji i uvrediti tu osobu, jer niko ne Voli kada ga kritikuju. Medutim, ako vas vike interesuje kon- struktivna kritika, rezultati, onda modete daleko vide da postignete ako druge budete kritikovali na ispravan natin, Evo nekih pravila koja de vam pomoéi da ispravno uputite krtiku, ‘Sedam obaveznih stvari za uspenu kri- 1, Kritika mora biti upuéena samo onda ada ste nasamo s tom osobom. = yoLes Giblin Zatvorite vrata, ne podidite ton, to niko ne treba da éuje. 2. Lepa ret ili kompliment treba da prethode kritici. Stvorite prijateljsku atmosferu — ublezi- te udarac. (Poljubite ih pre nego Sto ih no- keutirate). 3. Utinite da kaitika ne bude litna —kxi- tilkujte postupak, ne osobu. ‘Trebalo bi ‘xitikovati postupak, a ne ‘osobu. 4, Obezbedite odgovor. dgovor podrezumeva preporuku is- pravnog nabina rads, Kada nekome katete da neSto radi na pogre’an natin, takode bi trebalo da nm objasnite kako bi trebalo da obavija taj posao, 5. Zamolite za kooperaciju —nemojte to abtevati, Istina je da éete uspostaviti bolju sarad- nju sa ljudima ako ih za to zamolite nego kada to zahtevate. eit (gf na Vettina ophodenja s Gudima Zahtevanje je posledaje sredstvo. 6. Jedna kxitika po prekaaju. Najopravdanija kritike mode se uputit SAMO JEDNOM. 7, Zaveite kritika prijateljskim tonom, ZaviSite primedbom, mi smo prijatelji, refili smo nate probleme, a sad radimo za~ jedno i pomozimo jedan drugome.” A ne primedbom, ,,Dobio si prekor, a sad na posao.” ‘Ovo je najvaznije od svih sedam pravi- la, —_—aKAKO SPRETNO ZAHVALITI LJUDIMA je dovoljno samo da se oseéate za- Mi ivainim i ponim postovanja prema Tjudima, veé bi trebalo da iskazete tu zah- valnost i poStovanje onima koji ih zasluzu- ju. To bi trebalo da utinite zato Sto su ljudi irodi takvi wvaju zadovoljstvo ‘Oni reaguju tako 3to postaju sve bolji u obavljanju svog po- sla. Ako ste zahvalni Yjudima i ako im to i pokazete, gotovo uvek ée se d dedi put pokazati jo8 bolje rezultate i da ée se jo8 viSe truditi. Ako im ne iskazete za- hvalnost (Zak i ako to, u stvari, oseate), po- stoje velike Sanse da se nadalje ne¢e toliko i da cete morati da se zadovoljite slabijim rezultatima, vanja zahvalnosti u retima ,Hvala vam”. sigyeceeIskreno zahvalite ljudima. judi ée znati kada ste istinski zabvalni. Oni takode 2naju kada niste iskreni. 2, Recite to jasno i razgovetno, Kada zahvaljujete ljudima, nemojte Sa putati niti nejasno izgovarati revi. Recite hvala tako kao da vam je drago Sto to izgovarate. 3. Gledajte n oti Hude kojima se zahva- Aujete, Kada Ijudima gledate u oti dok im za- hhvaljujete, to poprima daleko vesi znséaj. Svako ko je vredan toga da mm zahvali- te vredan je i da ga pogledate u of. 4, Zaivalite se Yjadima po imenu, Cin zahvaljivanja uSinite litnim tako 3to dete se toj osobi obratiti imenom. sciligg: aaa Vetting ophodenja + Sindima Daleko je drugatije kada kadete ,,Meri, hvala ti”, od ,,hvala ti”. 5. Radite na tome da zahvaljujete ijudi- To znadi da tragate za prilikama u koji- ma éete jzratavati svoju zahvalnost. Proseéna osoba de s¢ zabvaliti za ono to je odigledo — natprosetna osoba ée to utiniti i za ono Sto nije tolike otigledno. Jednostavno poput gore navedenih pra~ vila, postoji tek nekoliko tehnike koje su vainije u ljudskim odnosima od sposobno- sti da se na prikladan nagin zabvalite judi- ma. ‘To ée postati vate dragoceno dotivotno umeée, can goneKAKO OSTAVITI DOBAR PRVI UTISAK aM iu velikoj meri kontroliSemo mi- Aljenja koje drugi |judi imaju o ne- ma. Mi smo svakome u podetku stranci i njihovo mi8ijenje o nama umnogome odre- duje nae ponaSanje, $ obzirom da nam je to poznato, to od nas iziskuje da se ponaSa- mo na takav natin da ostavimo dobar utisak nna te ljude. Ako 2elite da ljudi o vama imaju dobro miljenje, da se ugledaju na vas i da se tru- de da zaslute vate divijenje i postovanje, morate na njih da ostavite takav utisak da vi zasludujete takav rejting. To tinite prven- stveno time Sto pokazujete da podtujete i se- be i druge. radito. Nemojto se izvinjavati zbog svoje 2i- ‘votne situacije ili vas samih. Vi ste takvi ka- kvi jeste, zato zratite ponosom i samopo- Sovanjem. enLes Giblin Na primer ~kada vas judi upitaju ¢ime se bavite, veoms je vaino kako éete im od- govoriti. Pretpostavimo da prodajete osigu- tanje, u kojem sluéaju biste mogli da im od- govorite: Oh, ja sami samo jo8 jedan prodavac polisa osiguranja.” Oni svakako nege biti impresionirani ‘ama, jer ste im rekli da niste vredni njiho- vog divijenja, Upotrebljavajuéi ovo pravilo — zratite ponosom i samopostovanjem — recite: Imago sam tu sreéu da saradujem sa jed- nom od najuglednijih kompanija u zemlji, ‘The Blank Insurance Co.” Moiete da pretpostavite raziiku u vred- novanju druge osobe da je drugi odgovor bolji od onog prvog. Takode: 1, Budite iskreni. Klonite se ispraznog laskenja, praznih obetanja i beznaéajnih reti. Recite samo ono &to stvamno mislite. ‘Verujte w stvari koje izgovarate. cog aaa, Vebtina ophodtenja s ljudima 2. Ispoljite enturijazam. Od neprocenjive je vrednosti da posve- eno radite svoj posao i da verujete u njega. Entuzijazam je zarazan. Tek onda 3. Nemojte da budete prestradeni. U kontaktima s fjudima, izbegavajte da izgledate prestraSeni. Preterana boja2ljivost moze u Ijudima probuditi podozrevanje i sumnje. Ljudi su veoma skloni tome da naglo odbace svaku akeiju ukoliko osete da ste isuvise ,usplahiteni” da biste radili kod njih. Instinktivno ée podeti da suninjaju ili e'se teSko odlutiti da vas angazuju. Salaijte svoju 2abrinutost. Glumite, 4, Nenote ple da unten poniZavanjem drugib. eeLes Giblin Uvek drbite do sebe, ne pokutavajte da izgledate bolje tako Sto éete ponizavati dru- ge Ijude, ‘Usredsredite se na sebe. A to tinite on- da kada drzite do sebe i svoje vreduosti. Ka- da poniavate druge kako biste uzdigli sebe, stavijate naglasek na njih, a ne na sebe. ne treba da radite. Glavni razlog je u tomo ito se nipodattavanja i udarci vraéaju poput bumeranga i povreduju. onoga ko ih je uputio. Vetina opbodenia «Gdima 5. Ne upucujte drugima udsrac i ne ki~ tileyjte nit. ‘Ako ne motete da katete neto dobro, nemojte reéi nista, ‘Nipodastavanje otkriva samo Zovekovo unnutarnje bide. Budite mudri, uravnote%eni — ne upu- éuite udarce drugima. Rae FiteRAKO ZNALAGKI ODRZATI GOVOR Er et esvila koje ge vas, ako it malo bolje pogledate, uéiniti intero- santnim govornikom Ona stvaraju raziilca izmedu interesantaih i dosadaih govornika. 1. Treba tatino da znate Sta je to &to te lite da kaete, Ako ne znate tatno Sta Zelite da kazete, nemojte ustati, ne otvarajte usta. Govorite sa autoritetom, znalatki i sa- mopouzdano. A to mofete samo ako taéno zuate ta Zelite da kavete, 2. Revite ta imate i sedite, Budite kratki u svom izlaganju, preci- zno iznesite svoj stav i sedite, =iLes Giblin Zapamtite, niko nikeda nije bio kriti- | kovan zbog toga 8to je isuvise kratko | govorio. Ako drugi budu Zeleli da kazete jo’ ne- Sto, zamolige vas 2a to, Tzadite kao pobednik. 3, Gledajte u publiku dok govorite Znataj ovog pravila je teSko dovoljno naglasiti. Svako ko je vredan toga da rmu se obra- tite je vredan i toga da ga gledate. Upravo zato govornici koji ditaju svoje {ovore retko postizu puin efekat. 4. Govorite 0 onome Sto interesuje pu- blika, ‘Nije vaino to Sto vi Zelite da ka- ete, veé ono Sto publika Zeli da tuje. eye Vebtine ophodenias bindima Najvaznije je ono ato interesuje publi- ‘eu, a ne vas. Pouzdan metod da postanete uspedan i omiljen govornik sastoji se u tome da Ijudi- ‘ma govorite ono sto Zele da éuju. 5. No polattavajte da sastavite gover. ‘Ne pokuSavajte da drzite govorancije ~ to tek nekoliko njih ume. Umesto toga, raz- ‘govarajte. Budite prirodni, budite ono sto stvamno jeste, Upravo zato i razgovarate. Jednostavno, spontano recite to Sto ima- te. —s1—ZAVRSNE MISLI 0 KOJIMA TREBA DA RAZMISUTE Znanje samo po sebi nema nika- eva vrednost, veé ga njegova PRI- MENA CINI vrednim. Fomine ov ideju drugatije—2i- ‘vot ne dobija vrednost u pogledu to- ga Sta mozete da uradite. Zivot dobija vred- nost na osnovu toga sta uradite. Ovo saznanje je Kljué vaSeg boljeg 2i- vota, brojnijih prijatelja, veceg uspeha i sre- 6. Zato potnite od OVOG TRENUTKA da primenjujete ovo znanje tako da ono posta- ne delotvorno i za vas i vasu porodicu. ‘Nadam se da éete to udiniti. Sreéno!