JOVAN NIKOL1Ć

NIKOLA BABIĆ

OSNOVE
ELEKTROTEHNIKE
I ELEKTRONIKE
ZA MAŠINSKE ŠKOLE

ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti
dr PETAR P R A V IC A , profesor Elektrotehničkog fakulteta, Beograd
dr M IL O R A D M A R JA N O V IĆ , Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
N IK O L A PASTU LO V IĆ. Elektrodiatribucija. Beograd

Urednik
đr M IL O R A D M A R J A N O V IĆ

Odgovorni urednik
NEBOJŠA JO V A N O V IĆ

Zfl izdavača
prof, dr RADOŠ LJL'ŠIĆ,
direktor i glavni urednik

Ministarstvo presvete Republike Sibije odobrilo je upotrebu

ovog udžbenika svojim reSeryem broj PS 6 5 0 -0 2 -3 /2 0 0 0 -0 3
od 7. 03. 2000. godine

ISBN 97S-86-17-1407bS
 SA DRŽAJ
P R E D G O V O R ...................................................3
I U V O D ...................................................................7
I . ! . Razvoj i značaj elektrotehnike................. 7
Р И а ц ја ................................................... 9
2. E L E K T R O S T A L KA ..................................... 10
2.1. N aclektr i sanje. K uIonov zakon ............ 10
2.2. Električno polje. Potencijal ................... 12
2.3. Provodnici i izolatori u
elckirostaličkom p o lju ............................. 15
2.4. Električna kapacitivnosf i kondenzatori 18
P itanja .......................................................19
3. JE D N O S M E R N E S T R U J E .......................... 20
3.1. Električna struja. Prvi Kirhofov zakon .20
3.2. Ornov zakon. Električna otpornost . . . .23
33 Džulov zakon. Električni rad i snaga . .28
3.4. Električni generator i elektromotorna
sila ................................................... 30
3 3 . Složeno kolo. Drugi Kirhofov zakon . .32
3.6. Elektroliza. Elektrohemijski generatori 34
3.7. Termojonska emisija. Termoelcktrične
i fotuelektrične p o ja v e ...................39
P itanja ......................................................42
4 E L E K T R 0 M A Q N E T 1 Z A M ........................ 44
4 . 1. Elektromagnetna sila i magnetna
in d u k c ija ............... .44
4.2. Ampcrov zakon. Magnetni fluks i
magnetno k o lo ............................... 48
4.3. Magnetna svojstva i primana
magnetnih m a te rija la ............................. 53
4.4. Faradcjev zakon elekttomagnefne
indukcije
Samoi ndukcija i međusobna indukcija .58
4 3 . Elckiromignclni i elektrodi nam iČk i
instrumenti. Metenje struje, napona i
snage...........................................................64
Pitanja ................................................. 69
5. N A IZ M E N IČ N E S T R U J E .............................70
5.1. Osnovni pojmovi. Trenutna, maksimalna
i efektivna vrednost .....................70
5.2. Učestanost i fazni s ta v ............................ 74
5.3. Otpori u kolu naizmenične s tru je ......... 78
5.4. Im p e d a n u ................................................. 82
53. Snaga u kolu naizmenične struje.
Faktor snage ................................. 85
5.6. Naponska rezonansa ..............................90
5.7. Trofazne naizmenične struje. Veza
navoja generatora u trougao i zvezdu . .91
5.8. Snaga trofazne naizmenične struje .96
P i t a n j a ...................................................... 97
6. P R O IZ V O D N JA I PRENOS E L E K T R IČ N E
E N E R G IJE ................................................... .99
6. i . Proizvodnja električne energije.
E lektran e.......................................... 99
6.2. Razvodna postrojenja .......................... 104
6.3. Električne mreže visokog i niskog
napona ...................................... . .106
P itanja .................................................... 116
7. E L E K T R IČ N E M A Š I N E .............................117
7.1. P rig u ln ic e ............................................... 117
7.2. Transform atori........................................ 118
73. Asinkroni m o to r i................................... 125
7.4. Puštanje u rad. regulacija brzine i
pramena smera obrtanja asinkronog
m o to ra ............................................. 130
7.5. Jednofazni asinhi on i m o t o r .................133
7.6. Dvofazni arinhrcni motori i obrtni
transformator................................. 135
7.7. Sinhrorie maline ....................................137
7.8. S c ls in i......................................... 140
7.9. Generatori jednosmeme s tru je ............ 14)
7.10. Tahometri ............................................. 145
7 . 11. Malinski pojačavači ...........................145
7.12. Motori jednoMneme struje................... 146
7.13. Servom otori........................................... 150
7.14. Koračni m o to r ...................................... 151
P itan ja .................................................... 152
8. E L E K T R O M O T O R N I P O G O N I.............. 154
8.1. Struktura električnih pogonskih
sistema. Radni mehanizmi i maline . .154
8.2. Vrste pogona električnih malina.
Mehanika elektromotornih pogona . . .155
8.3. Daljinsko upravljanje i prekidači.
Dalanderova sp reg a......................159
8.4. Automatsko upravljanje
elektromotornim pogonom
(sa primenom povratne sprege] .162
4 J. N 1K 0L IĆ / N. BABIĆ

8 5 Dcjitvo električne struje na 10.8. Tiristori .............................................. 204

Čoveka i zaStiUi od udara struje .......... 164 10.9. Integrirana kola ................................. 205
8 .6. Stepen (vrste) mehaničke
10.10. Isp ravljači.......................................... 2 0 7
za ili te električnih uređaja ....................167
10.11 ■ Stabilizatori napona ....................... 209
P itanja .................................. 169
9. E L E K T R IČ N I A P A R A T I I PO M O Ć N I 10.12. Pojača v ič i .........................................211
U R E Đ A JI ............... 170 10.13. Pri men a pojača vaČa .........................215
9.1. Uređaji za prekidanjestrujnih kola ..1 7 0 10.14. Elektronski generatori...................... 216
9.2. Mehaničke kočnice / (spojnice) ка
10.15 Tranzistor kao prekidač................... 2 1 9
elekinčmm otpuštanjem........................ 178
9.3. Tahogcncratori. Optički i 10.16. Osnovna logička kola u automatic)
induktivni davači p o z ic ije .......... 181 i računarskoj te h n ic i.............. 221
9.4. Simboli i le m e ........................................ 182 10.17. Memorije ........................................... 223
P i t a n j a .................................................... 186 10.18. M ikroprocesori..................................225
10. E L E K T R O N IK A ......................................... 187 10.19. Primena mikroprocesora................. 226
10.1. Kretanje elektrona kroz vakuum u
10.20. Osnovne smetnje i njihovo
električnom i magnetnom polju . . . .187
otklanjanje ...............................228
102. Katodna c e v ......................................... 190
103. Pol up ro vo d n ici.................................... 192 1021. Industrijski računati ........................ 230
10.4. PN-spoj ................................................194 1022. Regulatori servo p o g o n a............... 2 3 2
10.5. D io d e .....................................................196
Pitanja ..............................................235
10.6. Tranzistori ........................................... 198
10.7. Fct i m o ife t..........................................201 Literatura................................... 237
 PREDGOVOR

Ovaj udžbenik napisan je prema zahtevima novog nastavnog plana i programa

predmeta Osnove elektrotehnike i elektronike u području rada maŠinstvo i obrada
metala. Udžbenik je namenjen učenicima П ili III razreda obrazovnih profila četve­
rogodišnjeg trajanja obrazovanja.
C ilj ovog nastavnog predmeta je upoznavanje konstrukcije, rada i namene
električnih i elektronskih mašina, uređaja i opreme koja se primenjuje u pomenutim
područjima rada, kao i upoznavanje sredstava za napajanje mašina električnom ener­
gijom.
Iako se radi o nastavnim sadržajima koji se ostvaruju sa dva časa nedcljno, i
koji u ovim područjima rada nisu matični, težilo se da se oni ne izlažu isključivo na
enciklopedijskom nivou. U traženju kompromisa često je rad pojedinih električnih i
elektronskih komponenti i uređaja objašnjavan, pre svega, pomoću Fizičkih pojava,
uz uprošćene sheme i korišćenjem jednostavnijih matematičkih izraza. S obzirom na
značajnu ulogu električnih mašina i elektronskih sklopova u tunkcionisanju ostalih
mašina u industriji, praksa zahteva od stručnjaka, koji će raditi na njihovoj eksploa­
taciji, da upoznaju i ove elemente. Da bi se razumeli principi rada i mogućnosti
primene, prethodno je potrebno upoznati osnovne pojave i zakonitosti iz elek­
trotehnike. Takođe je potrebno upoznati i načine merenja osnovnih električnih
veličina, pošlo su mnogi instrumenti, koji se koriste i za merenja neelektričnih
veličina, u osnovi električni.
Poglavlja: Uvod (I), Elektrostatika (П). Jednosmeme struje (III), Elektromag-
netizam (IV ) i Elektronika (X ) napisao je Nikola Babić; Naizmenične struje (V),
Proizvodnja i prenos električne struje (V I), Električne mašine (VTI), Elektromotorni
pogoni (V III) i Električni aparati i pomoćni uređaji (IX ) napisao jc Jovan N ikolić.
A utori su veoma zahvalni recenzentima na korisnim sugestijama koje su dopri-
nele da neki delovi udžbenika budu jasniji.
Autori
 1. U V O D

Elektrotehnika je grana nauke i tehnike koja se bavi proučavanjem i tehničkom

primenom elektriciteta. Elektrotehnika, kao grana tehnike, obuhvata pet osnovnih
oblasti: clektroenergetiku, telekomunikacije, računarsku tehniku, elektroniku i auto-
matiku.
Elektroenergetika obuhvata proizvodnju, pronos i korišćenje električne energije.
Telekom unikacije obu hvataju pronos, predaju i prijem električnih signala na
daljinu.
Računarska tehnika se bavi primenom, obradom i Čuvanjem informacija pomo­
ću elektronskih računara. Računarska tehnika zajedno sa telekomunikacijama, elek-
troakustikom, signal nom i električnom mernom tehnikom čini informacionu elek­
trotehniku.
Elektronika se bavi građenjem električnih sastavnih delova i njihovom prime­
nom u sklopovima i uređajima.
Automatika obuhvata električnu upravljačku i regulacionu tehniku. Autom ati-
ka povezuje informacionu elektrotehniku i elektroenergetiku i služi, kao i elektro­
nika, u mnogim drugim granama tehnike.

1.1. RAZVOJ I ZNAČAJ ELEKTROTEHNIKE

Prva saznanja o električnim i magnetnim pojavama potiču iz antičkog doba.

Još je pre dva i po milenijuma velikim grčkim filozofim a bilo poznato da se obe
pojave ispoljavaju delovanjem mehaničkih sila, odbojnih ili privlačnih. A li. tek u
X V I I I veku fizičari Čine prve ozbiljnije pokušaje da objasne ove pojave.
Engleski naučnik V . Džilbert je, u svojoj knjizi „О magnetu" 1600. godine,
opisao sve do tada poznate električne i magnetne pojave i prvi upotrebi© reČ „elek­
trični". Am erički naučnik B. Frenklin 1752. godine otkriva električnu prirodu munje
i groma i pronalazi gromobran. Francuski naučnik Š. Kulon 1785. godine utvrđuje
zakon elektrostatičke interakcije.
Vezu između električnih i magnetnih pojava otkriva 1819. godine danski
fizičar H. Ersted (skretanje magnetne igle u blizini provodnika sa strujom). V eć
1820. godine francuski fizičar A. Am per otkriva složene kvantitativne odnose elek­
tričnih i magnetnih pojava, predvidevši d a je magnetno polje stalnih magneta posle-
dica kretanja naelektrisanih čestica.
Osnovu modernih shvatanja elektrotehnike postavlja veliki engleski fizičar
M . Faradej. On otkriva zakon elektromagnetne indukcije (1831), uvodi pojam fiz i­
čkog elektromagnetnog polja, otkriva zakone elektrolize, dijamagneiizam i para-
magnetizam. Engleski fizičar D ž. Maksvel 1864. godine, na osnovu Faradejevih
8 J. N IK O L IČ / N. B A B IČ

shvaranja, razrađuje opštu teoriju elektromagnetskih pojava, uvodeći pojam elektro-

magnetnih talasa i objašnjavajući njime i samu prirodu sveliosti. Maksvclova teori­
ja je potvrđena 1887. godine kada nemački fizičar H. Herc, ekspcrimentišući sa
oscilatornim kolima, otkriva elektromagnetne talase.
Tokom X IX veka, nizom značajnih pronalazaka, postavljeni su temelji elek-
iroenergetici i telekomunikacijama. Ove oblasti elektrotehnike će u X X veku zajed­
no sa elektronikom biti motorna snaga daljeg tehničkog progresa i bez njih bi život
suvremenog čoveka teško bio zamisliv. U clektroenergetici to su: generator jedno-
smerne struje - dinamo (1866, Simens), elektromotor jednosmerne struje (1873,
Pačinoh), sijalica (1879, Edison), asinkroni motor (1887, Tesla). U telekomunikacija­
ma to su: telegraf (1837, Mors), telefon (1876, Bel), principi emitovanja radio-signala
(1897-1898, Tesla). Među najznačajnijim na oba polja istraživanja su i pronalasci
našeg velikog pronalazača Nikole Tesle (1856-1943), a na polju telekomunikacija i
pronalasci M ihajla Pupina (1854—1935).
O samoj suštini elektriciteta više se saznalo tek po otkriću strukture atoma na
osnovu radova engleskog fizičara E. Radeforda 1911. i danskog fizičara N. Bora
1913. godine.
Doba elektronike nastupa početkom X X veka. Engleski naučnik Dž. Fleming
1904. godine pronalazi elektronsku cev diodu, upotrebivši je za prijem radio-talasa.
Am erički naučnik L. de Forest, dodavanjem upravljačke elektrode, dobij a 1907. go­
dine triodu. Ovaj pronalazak omogućuje brz razvoj radio-tehnikc, radio-telefonije i
radio-tclcgrafije (1915-1920. godine), televizije (1939. godine) i radara (1935. godi­
ne), kao i drugih grana informacione elektrotehnike.
Pravu revoluciju u elektronici izaziva otkriće tranzistora 1948. godine, što je
omogućilo prelaz na m inijaturizaciju i tehniku izrade integrisanih kola. Time je
otvoren put spektakularnim ostvarenjima u oblasti kosmičkih istraživanja, kao Što je
lansiranje telekomunikacionih satelita („Telstar’*. 1962. godine), kao i u oblasti raču­
narske tehnike (primena mikroprocesora).
Značaj elektrotehnike u savremenom svetu je ogroman. Ovladavanje atom­
skom energijom, upoznavanje svemira i kosmička putovanja predstavljaju dostignu­
ća koja označavaju značajne datume u istoriji Čovcčanstva. Međutim, sva ova ostva­
renja ne bi bila moguća bez mnogobrojnih memih, računarskih i upravljačkih elek­
tronskih uređaja. Pošto je ČoveČanstvu već dala radio, radar i televiziju, a telegrafiji
i telefoniji pružila nove mogućnosti, elektronika je prodrla u sve oblasti ljudske
delatnosti, fizičke i intelektualne - počev od upravljanja mašinama-alatkama, preko
reŠavanja najsloženijih matematičkih, logičkih i jezičkih problema, do registrovanja
moždanih talasa. Istovremeno, električna energija neprekidno povećava relativno
učešće u primarnoj energiji, je r se jedina može preneti na ogromne udaljenosti i
tamo upotrebiti. Ona će i dalje pokretati mašine u fabrikama, električne lokomotive,
tramvaje i trolejbuse, osvetljavati trgove, ulice, stanove i radne prostorije i koristiti
na razne načine u električnim aparatima i uređajima u svakom domaćinstvu.
Pomcnimo, na kraju, da sc u elektrotehnici afirmisao M K S A (metar, kilogram,
sekunda, amper) sistem kao deo internacionalnog sistema jedinica (označava se sa SI).
 UVOD

PITANJA

1. Šla je elektrotehnika I koje osnovne oblasti obuhvata?

X Od kada datiraju prva saznanja u električnim pojavama?
3. Kako se zovu dva naša najveća pronalazača na polju elektrotehnike?
4. Kakav značaj ima elektrotehnika danas?
5. Koja je električna jedinica osnovna jedinica internacionalnog sistema?
 2. E L E K T R O S T A T IK A

Elektrostatika je deo nauke o elektricitetu koja proučava naelektrisana tela u

m irovanju, njihova uzajamna dejstva i fizičke procese u okolnom prostoru.

2.1 NAELEKTRISANJE. KULONOV ZAKON

Svojstvo ćilibara i vunene tkanine da, nakon uzajamnog trenja, privlače lake
deliće materije bilo je poznalo još u antičkom dobu. Tek su brojna otkrića u X V II i
X V III veku omogućila brz razvoj nauke o elektricitetu. Ogledi su pokazali da se uza­
jamno dejscvo naelektrisanih tela uvek i spoljava pojavom mehaničkih sila, koje
mogu biti privlačne i odbojne. Ovo se tumači postojanjem dve vrste elektriciteta, po­
zitivnog i negativnog. Električki neutralna tela obe vrste sadrže u jednakim ko lič i­
nama, pa se njihova dejstva poništavaju.
Isto kao ćilibar i vunena tkanina, i drugi m aterijali, k o ji se nazivaju izolatori ili
dielektrici, mogu se naelektrisati tre n je m i d o dirom . Ovde je bitan dodir, a trenjem
se samo ostvaruje b o lji kontakt i veće naelek tri sanje. Dodirom sa naelekirisanim te­
lim o mogu se, osim dielektrika, naelektrisati i drugi m aterijali koji se nazivaju pro­
vodnici i puluprovodnici.
Tela se mogu naelektrisati i bez neposrednog dodira, putem elektrostatičke
indukcije. Elekirostatička indukcija je pojava razdvajanja pozitivnog i negativnog
elektriciteta u nenaelektrisanom telu
pod uticajem naelcktrisanog tela koje
se nalazi u njegovoj blizin i. Pomenuto
svojstvo ćilibara objašnjava se tako što
indukcija u lakim delićim a materije
izaziva razdvajanje (polarizaciju) na-
elcktrisanja suprotnog znaka. U pozna­
tom ogledu (slika 2.1) metalni listići
elektroskopa se šire kada se naelek­
trisana loptica bez dodira unese u unu­
trašnjost metalne čaše, postavljene na
kontaktnoj pločici elektroskopa. Usled
elektrostatičke indukcije ja vlja se ra­
zdvajanje suprotnih vrsta elektriciteta.
A ko bi kuglica dotakla dno Čaše, došlo
bi do ncutralisanja elektriciteta na ku­
g lici i unutrašnjoj strani, a preostao bi
SI. 2.1. Elektroskop elektricitet na spoljašnjoj sirani Čaše.
 ELEKTROSTATIKA 11

Krajem X I X i početkom X X vcka - otkrićem sastava ato m a i upoznavanja

svojstava elementarnih Čestica: elektrona, protona i neutrona - potvrđena je elek­
trična priroda materije. Dok protoni i neutroni ulaze u sastav jezgra atoma, elektroni
kruže oko njega Čineći tako ljusku atoma. Elektron i proton su naelektrisane čestice
i nose najmanje negativno odnosno pozitivno naelektrisanje koje se može naći u
prirodi, jednako po apsolutnoj vrednost i. Zbog toga se ta količina naziva elem en­
ta rn i k v a n t n a ele ktrisa n ja. Potpun atom se ponaša u odnosu na svoju okolinu elek­
trički neutralno, pošto sc sastoji od jednakog broja elektrona i protona. D o naelek­
trisanja tela dolazi kada sc ova ravnoteža poremeti.
Svaka količina naelektrisanja Q t pozitivnog ili negativnog, koja se može naći
u prirodi, može se iskazati kao cclobrojni umnožak elementarnih količina elek­
triciteta:

2 = ±W e, (2.1)

gde je e apsolutna vrednost naelektrisanja elektrona.

Jedinica količine naelektrisanja dala je u čast francuskog fizičara Šarla Kulona
i naziva sc ku lo n . Označava se sa C i iznosi:
10 6,242 • 10 l g e. (2.2)
Eksperi men tišu ći sa naclektrisanim telima veoma malih dim enzija, tzv. točka­
stim naelek (pisanjima, Kulon je (1785. god.) zaključio da je sila međusobnog dejstva
srazmerna proizvodu količina elektriciteta oba tela, a obrnuto srazmema kvadratu
njihovog rastojanja. Sila deluje duž linije koja najkraćim putem spaja tela, privlačna
je ako su naelektrisanja suprotnog znaka (slika 2.2a), a odbojna ako su naelektrisa­
nja istog znaka (slika 2.2b). U matematičkoj formi K u lo n o v zakon ima oblik:

(2.3)
r
gde je k konstanta proporcionalnosti koja zavisi od sredine i najveća je za vakuum
(ko = 9 • IO 9 N m 2/C 2 ). Približno istu vrednost im a i konstanta vazduha. Umesto ove
konstante Često se upotrebljava izraz:

* = -!-. (2 .4)
4ле

SI. 2.2. Kulonove sile između dva tifkusia naelektrisanje: a) suprotnoj i b) istog znaka
12 J N IK 0 L 1Ć / N BA BIĆ

u kome je £ d ie le k t r ič n a k o n s ta n ta . Za vazduh. odnosno vakuum ona približno

iznosi:

€o = 8,85 ♦ IO-12 C 2/N • m 2 . (2.5)

2.2. ELEKTRIČNO POLJE. POTENCIJAL

Uzajamno delovanje naelektrisanih tela ostvaruje se kroz vakuum ili drugu

materijalnu sredinu koja ih okružuje. Ku tonove sile se ne javljaju neposredno i
trenutno (teorija dejstva na daljinu), već posredstvom kvalitativno izmenjene sredine
u okolini naelektrisanih tela. T o naročito fizičko stanje u okolini naelek(risanog tela,
koje se vidno manifestujc dejstvom sile na drugo naelektrisano telo, naziva se ele k ­
trično polje. Ako potiče od naelektrisanja u stanju mirovanja, polje se naziva elek -
tro s ta tič k o
Jačina električnog polja E m ože se izračunati na osnovu veličine elektrosta-
tiČke sile F koja u dntoj tački polja dejstvuje na probnu količinu elektriciteta Q p . Pro­
bno naelektrisanje je pozitivno, tačkasto i dovoljno malo da sopstvenim poljem ne
remeti ispitivano. Vektor jačine električnog polja definiše se kao količnik K ulonove
sile kojom polje dejstvuje na probno naelektrisanje i sam og tog naelektrisanja:

(2.6)

Vektor jačine električnog polja ima pravac i smer sile, a intenzitet mu je broj­
no jednak sili koja del uje na jedinično probno naelektrisanje.
Jačina električnog polja, kao fizička veličina koja opisuje električno polje u
nekoj tački, postoji nezavisno od prisustva i veličine probnog naelektrisanja.
Primera radi, jačina polja E točkastog naelektrisanja Q , na udaljenosti r iznosi:

(2.7)
r2 p 4тав r 2

U ovom slučaju jačina polja, kao i Kulo nov a sila, opada sa kvadratom udaljenosti od
naelektrisanja.
Jedinica jačine električnog polja je:

Flt njutn £
(2.8)
kulon C ’

mada se u praksi upotrebljava ekvivalentna jedinica:

volt _ V
(2.9)
metar m
 KUEKTROSTATIKA 13

SI. 2.3. Radijalno elcktnčno polje: SI. 2.4. Homogeno električno

a) pozitivnog i b) negativnog uCkastog nadeklrisanja Polje

Električno polje se m ože predstaviti na očigledan način pomoću linija polja.

L i n ij e p o lja su zamišljene linije, orijenlisane u pravcu vektora polja, kojima je vek­
tor polja u svakoj tački tangenta (slika 2.5). Polje je najjače lamo gde su linije polja
najgušće. Na slici 2.3 nrikazan je izgled r a d ija ln o g električnog polja koje se javlja
u slučaju usamljenog točkastog naelektrisanja, pozitivnog (slika 2.3a) ili negativnog
(slika 2.3b).
Električno polje koje u svakoj tački ima isti intenzitet, pravac i smer naziva se
h o m o g e n o električno polje. Ovakvo polje postoji između dve ravne ploče koje su
međusobno paralelne, na malom rastojanju i raznoimeno naelektrisane (slika 2.4).
Najčešće se sreće nehom ogeno električno polje. Ako polje potiče od više
naelektrisanih tela. rezultujuće polje se određuje principom superpozicije (zbir vek­
tora pojedinačnih polja). Na slici 2.5a dat je spektar polja dva jednaka tačkasla
naelektrisanja istog (pozitivnog) znaka, a na slici 2.5b spektar polja dva tačkasla
naelektrisanja suprotnog znaka jednaka po apsolutnoj vrednosti.
Linije električnog polja se nikada ne seku.
Probno naelek tri sanje uneto u neku tačku električnog polja poseduje potenci­
jalnu energiju W. Ono će se pod dejstvom Kulonovc sile, F =■ Q p E, kretati, pri čemu

SI. 2.5. Spektar polja dva jednaka tačkasla naelektrisanja:

a) istoj i b) suprotnog znaka
14 J. N IK 0 L 1 Ć / N. 3 A B IĆ

sc njegova potencijalna energija smanjuje upravo za rad dobijen delovanjem sile F

Ukoliko spoljašnja sila, pn pomeranju probnog opterećenja, vrši rad savlađujući
delovanje sile električnog polja, na račun uloženog rada povećavaće se potencijalna
energija probnog naelektrisanja. Ako se neka od tačaka polja uzme kao referentna,
onda se sve druge tačke mogu energetski opisati skalarnom veličinom, nezavisnom
od probnog opterećenja, koja se naziva potencijal posmatrane tačke u odnosu na
referentnu:

w
V = - . (2.10)

gde je W potencijalna energija probnog naelektri sanja računala u odnosu na refe­

rentnu tačku polja.
Jedinica potencijala je:

W
K » ^ = ^J = volt = V. (2.11)

Potencijal neke tačke električnog polja brojno je jednak radu koji bi izvršile
električne sile pri pomeranju jediničnog opterećenja iz te tačke u referentnu.
R azlik a potencijala između dve različite tačke električnog polja A i B naziva
sc napon:

= ^ - V, = =a .
Vo (2.12)

gde je sa A označen rad koji izvrše električne sile pri pomeranju tela naelektrisanja
Q p iz tačke A u tačku B.
Izborom druge referentne tačke (tačke nultog potencijala), potencijali svih
tačaka menjaju se za isti iznos. T o znači da razlika potencijala između dve tačke, od­
nosno napon, ne zavisi od izbora referentne tačke. Ovo se može lako razumeti
pomoću sledeće analogije: ako se nivo svetskib mora poveća za jedan metar, sve
visinske kote će se smanjiti za jedan metar, ali će zato sve razlike između pojedinih
kota ostati nepromenjene.
Iz relacije 2.12 sledi:

= (2.13)

Л = е „ ( / АЛ. (2.14)

Iz poslednjeg izraza i iz izraza 2.8 F a = Q u E , može se odrediti jedinica jačine

električnog polja:

Qt№a = * F a • /и = Qa • Е н * (2.15)

odakle je:
 ELEKTR0STAT1KA 15

= ^ = X
(2.16)
/м m

Pošto potencijal i napon imaju istu prirodu, jedinica napona je volt (V). Napon
od jednog volta postoji između dveju tačaka polja ako pri pomeranju količine naelck-
trisanja od jednog kulona iz jedne u
drugu tačku električne sile izvrše rad
od jednog džula. Ovaj rad ne zavisi od
izbora i oblika putanje, već od veličine
naelektrisanja koje sc pomora i položa­
ja krajnjih tačaka.
Raspodela potencijala električ­
nog polja može se predstaviti na oči­
gledan način pomoću ekvipotencijal­
nih površina. To su takve površine u
električnom polju čije sve tačke imaju
isti potencijal.
Preseci ekvipotencijalnih povr­
šina i neke proizvoljne ravni nazivaju
se ekvipotcncijalne linije. Na slici 2.6
prikazane su ekvipotcncijalne linije u
istoj ravni u kojoj se nalazi i tačkasto
opterećenje. To su koncentrični kru- si. 2.6. Ekvipotcncijalne linije taCktsiog nalek-
govi č iji je centar naeleklrisano telo. tiiunja
Linije su odabrane tako da između dve
susedne linije bude uvek ista razlika potencijala. Linije polja su normalne na ekvjpo-
tcncijalne površine, odnosno na ekvipotcncijalne linije. Ekvipotencijalne površine
tačkasiog opterećenja su koncentrične sfere.

2.3. PROVODNICI 1 IZOLATORI U ELEKTROSTATIČKOM POLJU

U provodnicima, i kada nisu naelcktnsani. postoje slobodne naelektrisane če

stiče. U metalnim provodnicima to su
elektroni, po pravilu, oni koji su pri­
padali spoljašnjim orbitama, ali su se,
već na uobičajenim temperaturama,
oslobodili uticaja jezgra atoma. Kod
nekih drugih vrsta provodnika, kao što
su, npr . elektroliti, slobodna naelektri­
sanja mogu b ili i joni.
Ako sc neopterećen provodnik
unese u strano polje, doći će do prera-
spodcle slobodnih elektrona i usposta­
vljanja novog ravnotežnog stanja.
Površina provodnika prema kojoj su SI. 2.7. Provodnik u elekcrostatičkom polju
16 J H IK O L IĆ / N B AB IĆ

ori je utišane linije polja bide naelcklrisana negativno (višak elektrona), a udaljenija
površina pozitivno (manjak elektrona). Ovu pojavu smo već nazvali clektrosta-
tičkom indukcijom.
Polje tndukovanih opterećenja i strano polje se u unutrašnjosti provodnika
poništavaju. Linije rezultujućeg polja sa spoljašnjc strane provodnika moraju ulazi­
ti, odnosno izlaziti, pod pravim uglom na površinu provodnika zato što je ona ekvi-
potencijalna (vidi sliku 2.7).
Pošto u unutrašnjosti punog provodnika nema ni polja ni viška naelektrisanja,
spektar rezultujućeg polja biće isti i za Šupalj provodnik (slika 2.7). Šupalj provod­
nik predstavlja idealnu elektrostatičku zaštitu od prodora stranih polja. Na ovaj način
se u praksi štite osetljivi uređaji i instrumenti. Često se zidovi prave od tanke me­
talne mreže (Faradcjev kavez).
Raspodela opterećenju naclektrisanog provodnika uvek jc površinska i bitno
zavisi od geometrijskog oblika površine provodnika, a i od načina na koji je naelek-
trisan (opterećenjem ili indukcijom). Posmatrajmo provodnu sferu sa slike 2.7, u
odsustvu stranih polja, opterećenu količinom elektriciteta Q. Količina elektriciteta Q
ravnomerno je raspoređena po površini lopte.
Površinska gusti na naelektrisanja sfere biće:

(2-17)
S 4nR 2

Iz izraza 2.17 može se zaključiti da će od dve sfeme površine različitih polu-

prcčnika, a naclekuisane istom količinom elektriciteta Q, veću gustinu naelektrisa­
nja imati lopta manjeg poluprcčnika.
Iz prethodnih razmatranja, po analogiji, sledi zaključak: najednom provodniku
nepravilnog oblika, gustina elektriciteta je veća na onim defovima površine koji ima­
ju manje polupreČnikc, odnosno gde su krivine površina veće.
Jačina polja i gustina naelektrisanja su najveći na šiljcima. Jačina polja na
šiljku (slika 2.8) može dostići tako velike vrednosti da počne jonizacija vazđuha u
njegovoj blizini i započne proces „isticanja0 elektriciteta iz šiljka. Ovo svojstvo šilj­
ka da vrši naglo električno pražnjenje naelektrisanog provodnika na kome se nalazi,
kao i onih koji se nalaze u njegovoj blizini, naziva se efekat šiljka. On nalazi pri­
menu u otklanjanju statičkog elektrici­
teta sa pokretnih traka i folija od izola­
cionih materijala (proizvodnja tekstila,
plastičnih masa, papira, i si.). Na ovom
principu zasniva se i dejstvo gromo­
brana.
Izolatori, za razliku od provodni­
ka, imaju zanemarljivo male količine
slobodnog elektriciteta pri normalnim
uslovima. Naime, raznoimena naelek­
trisanja su međusobno vezana jakim
Kulonovim silama, kako na atomskom
st. 1 8 . Efekat Šiljka tako i na molekulskom nivou. Zbog lo-
 ELEKTROSTATIKA 17

g a je pomeranje pozitivnih i negativnih čestica iz položaja ravnoteže u siranom elek­

tričnom polju ograničeno na veoma mala odstojanja. Opisana pojava naziva se
polarizacija dielektrika.
Prema tipu polarizacije, dielektrici se dele u dve grupe. Kod dielektrika sa ne-
polarnim niolekulim a elektronski omotači atoma se, pod dejstvom sila električnog
polja defonnišu u pravcu električnog polja, tako da se njihovi ekvivalentni električni
centri pomere u odnosu na pozitivna jezgra. Tako stvoreni dipoh orijentiru se u prav­
cu i smeru polja (vidi sliku 2.9a).
Neki dielektrici (npr., voda) u normalnom stanju imaju polarne m olekule, koji
su haotično usmereni, pase ukupan efekat polarizacije poništava. Pod dejstvom stra­
nog polja dipoli teže da se orijendŠu u pravcu polja. Kod oba tipa dielektrika jačina
polarizacije srazmernajc jačini polja.
U unutrašnjosti polarizovanog dielektrika u homogenom električnom polju
(slika 2.9a) uticaj svaka dva kraja dipola međusobno se kompenzuje, jer sadrže iste
količine raznoimenih naelek tri sanja. Nekompenzovana naelektrisanja ostaju samo
na površini dielektrika i nazivaju se polarizaciona naelektrisanja.
Polarizaciona naelektrisanja uspostavljaju unutar dielektrika električno polje
E ft koje je suprotnog smera u odnosu na polje Eo (slika 2.9b) koje bi stvarale naelek-
trisane ploče u odsustvu dielektrika, dakle u vazduhu, odnosno vakuumu. Zbog toga
dolazi do smanjenja polja:
E = £ o - £ p. (2.19)
Smanjenje polja u dielektriku može se prikazati i izrazom:

(2.20)

u kome Zr predstavlja relativnu dielektričnu konstantu. Za vakuum je e, = 1, dok je

za ostale izolacione materijale e,. > 1. Dielektrična konstanta izolatora utoliko je v e ­
ća ukoliko je veća sposobnost polarizacije, pa izraz:
E = e, Eo (X21)
predstavlja apsolutnu dielektričnu konstantu.
U tabeli 2.1 date su vrednosti г г za neke materijale.

Tabela 2 . 1. Vrednotf i relativne

di električne konatanie u neke t♦ » i
materijale

dielckirik E, 000000
vakuum
vazduh
1
1,00059 000000
staklo
liskun
2 -1 6
4 -8 000003
porculan
voda RO
c
(a)
SI. 2.9. Polarizacija dielektrika u homogenom električnom
polju
18 /. N1KOLIĆ ! N BABJĆ

2.4. ELEKTRIČNA KAPACITIVNOST I KONDENZATORI

Između naelektrisanja usamljene provodne lopte (sfere) i njenog potencijala,

računatog u odnosu na referentnu tačku u beskonačnosti, postoji linearna zavisnost.
Do ovog zaključka može se lako doći na osnovu sledećeg razmatranja: već smo
videli da su ekvipotencijalne površine tačkastog opterećenja koncentrične sfere (vidi
sliku 2.6). a pošto je i sama površina sfere takva ekvipotencijalna površina, elek­
trično polje van sfere ima istu strukturu kao da je celokupno naelektrisanje skon-
centrisano u njenom centru, dakle kao i kod punktualnog naelektrisanja. S obzirom
d a je jačina električnog polja E srazmerna naelektrisanju Q (vidi izraz 2.7), a samim
tim i Kulonova sila F = EQ p t onda će i rad W (dejstvo sile duž puta) dobijen delo-
vanjem K u tonove sile pri pomeranju probnog opterećenja iz referentne tačke do
površine sfere, kao i potencijal V (vidi izraz 2.10) bili srazmeran Q. Zavisnost
između naelektrisanja Q i potencijala V je linearna i kada elektroda nema loptast
oblik. Naime,

Q = C V. (2 22)
Koeficijent proporcionalnosti C naziva se električna kapacitivnost usamlje­
nog provodnika. D efiniše se kao količnik naelektrisanja i potencijala:

c = y (2-2 3 )

Jedinica kapacitivnost! naziva sc farad i obeležava sim bolom F:

См = ~ » farad « F. (2.24)

Sistem od dva provodnika razdvojena dielektrikom naziva se kondenzator.

Zavisno od oblika elektroda, može biti pločasti, cilindrični i sfem i, a zavisno od
vrste dielektrika - vazdušni, keramički, papirni itd.
Na slici 2.10 prikazane su oznake u električnim shemama kondenzatora stal­
ne (a) i promenljivc (b) kapacitivnosti.
Kapacitivnost kondenzatora definiše se količnikom:

c - g . (2.25)

gde je Q opterećenje jedne od elektroda (druga se optereti sa - C ) , a U napon izm e­

đu elektroda.
Kapacitivnost pločastog kondenzatora (slika 2.11) srazmerna je površini ploča
S, a obrnuto srazmerna njihovom rastojanju d.
Сђ = e 0 4 - (2.26)
a
Ako se između ploča nalazi dielektrik, kapacitivnost kondenzatora će se
uvećati onoliko puta kolika je vrednost relativne dielektrične konstante:
 ELEKTR0STAT1KA 19

C = er C0 = € “ . (2.27)

Upotrebom dielektrika postiže se veća kapacitivnost kondenzatora. Čvrsti di-

elektrici omogućavaju da se elektrode kondenzatora, sečene od tankih metalnih fo li­
ja, postave na vrlo malom rastojanju, bez mogućnosti direktnog dodira. Male dimen­
zije kondenzatora dobijaju sc kada sc opisani sistem smota u rolnu.
Osim tehničkih izvedbi kondenzatora, kao kondenzatori ponaŠaće sc i svi me­
talni delovi odvojeni izolacijom ako između njih postoji razlika potencijala.
Iz izraza 2.26 može se izvesti jedinica za dielektričnu konstantu (s obzirom da
je odnos S/d dimenziono dužina):
F
E., = — = farad po metru, (2.28)
m
koja sc češće upotrebljava od njoj ekvivalentne C 2/N m 2 .

(a)

SI. 2.10. Oznake kondenzatora: i ) stalna i SI. 2 .11. Pločasti kondenzator

b) promenljive kapac Kivnosti

p it a n j a

1. Kakva je razlika Između naelektrisavanja tela trenjem I putem etcklroatatlčke Indukcije?

2. Sta treba učinili su rastojanjem između dva točkasta naelcklrisanja da bi sc Kulouova sila
povećala devet puta?
3. Kako sc dcfin isc vektor jačine električnog polja?
4. Kakav je geometrijski odnos linija polja i ckvlpotcncijaiaih linija, posmatranib u istoj
ravni?
5. Od čega zavisi rad sila u elektr ostat ičkoen роЏи?
6. Ako sc referentna tačka premesti u novu lačku koja je imala potencijal od -3 0 V, koliko
će biti potencijal bivše referentne Učke?
7. Kakva je razlika između polarnih i nepolarnib dielektrika?
8. Šla će biti sa kapadtivnošću vazdušnog kondenzatora ako se između elektroda unese
liskun?
9. Kako sc izračunava kapacitivnost pločastog kondenzatora?
 3. JE D N O S M E R N E S T R U JE

FJeklnokineiika je deo nauke o elektricitetu koja proučava ustnerena kretanja

električnih opterećenja, odnosno električne struje, kao i dejstva koja ta kretanja iza­
zivaju u električnim kolima i van njih. Vremenski konstantne električne struje krađe
se nazivaju jednosmeme ili stalne struje.

3.1. ELEKTRIČNA STRUJA. PRVI KIRHOFOV ZAKON

Svako usmeieno kretanje naelektrisanih Čestica naziva se električna struja.

Prema vrsti pokretljivih opterećenja, može biti elektronska (u metalnim provodnici­
ma) i jonska (u elektrolitima i gasovima). Za nastanak i održavanje jednosmeme
struje u provodnicima mora postojati stacionarno električno polje. Ono se razlikuje
od elek trostatičkog upravo po tome Što deluje i u unutiašnjosti provodnika. Na
primeru opterećenog pločastog kon­
denzatora može se pokazati da elektro-
statičko polje izaziva samo kratkotraj­
no proricanje elektriciteta (slika 3.1).
Ako se elektrode kondenzatora
spoje provodnikom (šrafirana površi­
na), u njemu će se javiti električna stru­
ja. Ali. pri svakom prelasku elekuona
sa negativne na pozitivnu ploču, razli­
ka potencijala i električno polje slabe,
struja se smanjuje i potpuno prestaje
teći kada se ploče razelektrišu.
Da bi struja bila stalna, potrebno
je održavati stalnu razliku potencijala i
stalno električno polje. To se postiže
priključivanjem kondenzatora na elek­
trični uređaj koji, nasuprot silama sta­
cionarnog električnog polja, sve pri-
spele elektrone sa pozitivne vraća na
negativnu elektrodu. Ovakav uređaj
naziva se strujni izvor, odnosno gene­
rator.
Veličina koja kvantitativno karak-
terišc električnu struju naziva se jačina
SI. 3.1. Kolo Malne električne struje struje i obeležava simbolom /. Jačina
 JEDNOSMERNE STRUJE 21

struje brojno je jednaka količini elektriciteta koja protekne kroz poprečni presek
provodnika u jedinici vremena:

/ = 2. (3.1)
I
To je skalama veličina kojoj se pripisuje i određeni smer u odnosu na provod­
nik. Konvencijom jc usvojeno da smer struje u provodniku bude od kraja na višem
(pozitivnom) potencijalu ka kraju na nižem (negativnom) potencijalu, dakle suprot­
no stvarnom kretanju elektrona.
Pomoću jedinice jačine struje:
I u = amper - A, (3.2)
osnovne jedinice internacionalnog sistema jedinica (SI), o Čijoj definiciji će bili reći
kasnije, definite sc jedinica količine naelektrisanja (vidi izraz 3.1):
- /„ = A s = C. (3.3)
Kulon je količina naelektrisanja koja protekne u jednoj sekundi kroz poprečni pre­
sek provodnika sa stalnom strujom jačine jednog ampera.
Brzina usmerenog kretanja slobodnih elektrona u metalnim provodnicima je
veoma mala (na primer, u bakarnom provodniku preseka I mm 2 pri jačini struje od
1 A prosečna brzina jc oko 7 • 10“5 — ), ali je brzina uspostavljanja struje jednaka
brzini svetlosti.
Pored jačine struje Često se u elektrotehnici koristi i gustina električne struje,
označava se sa J. Ona je brojno jednaka jačini struje protekle kroz jedinični poprečni
presek provodnika, lj. dobija se kao količnik jačine struje I i preseka provodnika S:

Jedinica za guslinu struje u internacionalnom sistemu jc amper po kvadratnom metru

(A/m 2 ). S obzirom na vrlo male preseke provodnika koristi se jedinica amper po
kvadratnom milimetru (A/m m 2 ).
Postojanje struje u provodniku ne može se neposredno posmatrati, ali sc mani-
festuje nizom različitih pojava koje struja izaziva u samom provodniku i u okolnom
prostoru. Najvažnija dejstva struje su:
- toplotno. koje se uvek ispoljava u z agrc vanju provodnika kroz koji teče
struja;
- m agnetno, koje se ispoljava u pojavi magnetnog polja u blizini provodnika
(jedan od najznačajnijih magnetnih efekata jc mehaničko dejstvo elektromagnetnih
sila);
- hem ijsko, koje sc ispoljava u pojavi elektrolize pri proricanju struje kroz
elektrolite: i
- svetlosno dejstvo kao posledica drugih fizičkih procesa.
U električnim mrežama Često sc najednom mestu granaju tri ili više provodni­
ka. Za takvo m cslo, koje se naziva čvor, važi zakon održanja količine naelektrisanja
22 J. N IK O L IC / N BABJĆ

koji kaže đa ukupna količina naelek-

l ns anja koja u nekom vremenu pritek-
пе u čvor mora bili jednaka ukupnoj
količini naelektrisanja koja za isto vre-
me islcknc iz čvora. Za čvor na slici
3.2 m ože se napisati:
Qi = <?2 + (2з. (3.4)
Ako se relacija 3.4 podeli sa vre­
SI. 3.2. Čvor aa Lri grane
menom t, dobija se:
Ц = /2 + / v (3.5)
To znači da je zbir struja koje imaju smer ka čvoru jednak zbiru struja koje
imaju smer od čvora. Relacija 3.5 Češće se piše kao:
/2 + /3 - / ) « 0. (3.6)
Odnosno u opštem slučaju čvora sa л provodnika:

± / . = о.
(3.7)
*=l
Ovaj izraz predstavlja p r v i K ir h o f o v z a k o n , koji, iskazan rečima, glasi: alge­
barski zbir jačina struja koje se sustiču u nekom čvoru jednak je nuli. Pri tome se
jačine struja Čiji su referentni smerovi od čvora unose sa pozitivnim, a one čiji su re­
ferentni smerovi ka čvoru sa negativnim znakom. Referentni smer je pretpostavljeni
smer, u odnosu na koji računata jačina struje može biti i negativnog znaka. To znači
d a je stvarni smer takve struje suprotan referentnom smeru.
Za m e r e n je ja č in e e le k tr ič n e s tr u je upotrebljavaju se instrumenti koje nazi­
vamo ampermetrima. Postoji više vrsta ampermetara, zavisno od toga na kom

SI. 3 3 . Oznaka (a) i

uprošćen izgled шлрег-
a b meira (b)
 JEDNOSMERNE STRUJE 23

dejstvu struje se zasniva princip njihovog rada, ali su najčešće korišćcni oni koji rade
na dejstvu elcktromagnetne sile, o čemu će biti više reči kasnije. Da bi se u nekom
preseku strujnog provodnika izmerila jačina struje, on se na tom mestu mom ra­
skinuti, kako bi ampermetar bio vezan redno, tako da struja koja se meri prolazi kroz
njega. Krajevi ampermetra su obično obeleženi sa + i pri čemu se priključak +
vezuje na kraj provodnika koji je na višem potencijalu. Ampermetar sc konstruiše
tako da svojim prisustvom što manje remeti jačinu struje koju meri. U električnim
shemama ampermetar se označava kružićem u kome je upisano slovo A (slika 3.3a).
Na slici 3.3b dat jc uprošćen izgled jednog ampermetra sa više memih domašaja.

3.2. O M O V Z A K O N . E L E K T R IČ N A O TPO R N O ST

Da bi jačina struje u nekom me­

talnom provodniku bila stalna (slika
3.4) potrebno jc na njegovim krajevi­
ma održavan razliku potencijala, odno­
sno nepromenjen napon. Ako bi se
vrednost napona menjala, srazmerno bi
se menjala i jačina struje. Linearnu za­
SI. 3.4. Stroja kroz provodnik
visnost jačine struje i napona datu re­
lacijom:

(3.8)

odnosno ekvivalentnim relacijama:

U=RI i * = (3.9)

je eksperimentalnim putem utvrdio nemački Fizičar Om, pa se ona naziva Omov

zakon. Veličina R naziva sc električna otpornost.
Jedinica otpornosti jc na osnovu izraza 3.9:

= ^U - = —
V = om = £i. (3.10)
A R

Otpornost od jednog oma ima onaj

provodnik kod koga struja jačine jed­
nog ampera stvara napon između nje­
govih krajeva od jednog volta.
Dobri provodnici električne stru­
je, čija je otpornost zancmarljiva u
odnosu na otpornosti drugih elemena­
ta, označavaju se u električnim shema­
ma izvučenim punim linijama. Ele-
SI. 3.5. Simboli otpornika
24 J. N IK O L IC / N B AB IĆ

SI. 3.6. Sirukiura (a) i

oznaka vol {metre (b)

menu sa izraženom otpomošću R nazivaju se otpornici i predstavljaju jedan od

sledeća tri simbola, na slici 3.5.
N a Omovom zakonu zasniva sc mere nje napona pomoću voltmetra. Najčešće
se volimetar gradi od redne veze veoma osctljivog ampermetra (tzv. galvanometra)
i otpornika velike otpornosti (slika 3.6a). Veza između napona koji se meri i struje
na koju reaguje instrument je:

l , = к,.
~, (3.11)

gde je R r ukupna otpornost dodatog otpornika i galvanometra. Skala instrumenta se

baždari po naponu U.
U električnim šemama voltmetar sc označava bez dodatog otpornika kružićem
u kome je upisano slovo V (slika 3.6b) jer se podrazumcva da se otpornik Rv nalazi
u voltmetru. Voltmetar se priključuje paralelno elementu na Čijim krajevima se meri
napon i da bi ga što manje remetio, potrebno je da otpornost voltmetra bude što veća.
K raj voltmetra obeležen sa + priključuje se na lačku koja je na višem potencijalu
(slika 3.6b).
Otpornost žičanog provodnika pri stalnoj temperaturi srazmema je njegovoj
dužini /, a obrnuto srazmema površini poprečnog preseka S:

R = P j. (3.12)

gde je koeficijent srazmemosti p fizička veličina koja zavisi od vrste provodnog ma­
terijala i naziva se specifična električna otpornost. Iz izraza 3.12 može se izvesti
jedinica specifične otpornosti:

p tt = Q m . (3.13)
Specifična otpornost metalnih provodnika u ograničenom temperaturnom po­
dručju najčešće linearno raste sa porastom temperature;

p = po [1 + Oo г о)Ј’ (3-14)
gde je ct0 temperaturni koeficijent otpornosti. Na tabeli 3.1 prikazane su specifične
otpornosti po i temperaturni koeficijenti eto najčešće upotrebljavanih materijala u
elektrotehnici na uobičajenoj temperaturi To = 20°C.
 j e d n o s me r n e s t r u j e 25

Tabela 3.1. V re d n o ti specifične otpornosti i temperaturnog koeficijenta nekih materijala

Mater цж! Specifična otpornost Temperaturni koeficijent

П m ir c
Srebro 1J • IC " 0.0038
Bakar 1.7 • IQ-* 0.004
Aluminijum 2,6 ■10"в 0.004
GvoŽđe 10 -1 0.005
G rafit 3500 10* -0.0005
Konstantan 49 ■|0 л 0.000002
Mangan in 44 ■IO ” 0.000000

U poslednje vreme se puno eksperimenti šc sa materijalima kod kojih otpornost

pada na nulu na temperaturama nešto većim od apsolutne nule (~273°C ili 0 K). Ova
pojava se naziva superprovodljivost.
Relacija 3.8 koja predstavlja Oinov zakon često se piše u obliku:
I^ G U . (3.15)
Veličina G naziva se električna provodnost i jednaka jc recipročnoj vrednosli elek­
trične otpornosti:

G= l. (3.16)

Jedinica električne provodnosli je simens i obeležava se sa S:

G K = — = simens = S. (3.17)
Q
Recipročna vrednost specifične otpornosti je specifična električna provod­
nost.

(3.18)

a jedinica joj je S/m.

O tpornici su elementi konstruisani lako da u električno kolo unose određenu

otpornost, koja je velika u odnosu na otpornost provodnika za vezu. Na slici 3.5 dati
su simboli otpornika Čija je otpornost
stalna. R eostatim a nazivamo otpor**
nike čija se otpornost može po volji .
menjati i oni se na šcmama označavaju ______ r *------ 1 ______
jednim od simbola na slici 3.7. Grade --------------- '
se tako što je otporna Žica gusto namo­
tana na cilindru od keramike. Jedan X
priključak predstavlja kraj otporne Ži- --------- 1 / I--------------
ce, a drugi se nalazi na pokretnom x

klizajućem kontaktu. S L 1 7 > S ir o b o |i

26 J. N IK O L IĆ / N B A B tĆ

9X100Q 9x100 9 x 1 0
Umesto reostata mogu se upotre­
bni i dekadne kutije sa otpornicima, pri
Čemu svaka dekada sadrži devet otpor­
nika Čije su otpornosti umnošci brojeva
od 1 do 9 i osnovnog otpora dekade
koji može biti 1,10, 100 ili 1000 Q. Na
slici 3.8 dat je pojednostavljen šcmal-
ski prikaz dekadne kutije sa tri dekade
i osnovnim otporom dekade od 1 П .
Nacrtani položaj pneklopnika. kojim je
moguće odabrali bilo koju vrednost
otpornosti od 1 Q do 1000 odgovara SI. 3.8. Šcmalski prikaz dekadne kutije u otpor­
nicima
vređnosti od 236 П (uključena 2 otpor­
nika od 100 П, 3 otpornika od 10 0 1 6
otpornika od po 1 П ). Temperaturne nezavisni otpornici grade se od legura kon-
stantana i mangani na čiji je temperaturni koeficijent blizak nuli (vidi tabelu 3.1).
Od materijala sa negativnim temperaturnim koeficijentom (grafit, pclu-pro-
vodnici), kod kojih otpornost opada sa porastom temperature, izrađuju se N TC -ot-
pomici.
U električnim kolima otpornici se često vezuju u grupe. Te veze mogu biti red­
ne (serijske), paralelne (otočne) i mešovite.
Kroz sve elemente redne veze otp o rn ika (slika 3.9) prouče struja iste jačine.
Prema Omovom zakonu, napon na krajevima svakog otpornika je:

U t = R il, U 7 = R 2 f ..... ил = Е Ј . (3.19)

Ukupan napon na krajevima redne veze je:

U = Uj + + ... + U n » (/?] + R 2 + + ЛЈ (3.20)

Redna veza otpornika može se zameniti jednim ekvivalentnim otpornikom,

ekvivalentne otpornosti R = č///, odnosno:

R = Ri + R 2 + ... + Rh . (3.21)

Napon na krajevima svih elemenata paralelne veze otpornika (slika 3.10) je

isti. Prema Omovom zakonu, jačina struje kroz pojedini otpornik je:

SI. 3.9. Redna veza

otporniki
 JEDNOSM ERNk STRUJE 27

SI. 3.10. Paralelna veza

otpornika

/ 2 = ^ - ........
1
(3.22)
л, «2 л.

Prema prvom Kirhofovom zakonu, ukupna jačina struje jc:

(3.23)

Recipročna vrednost otpornosti, odnosno piovodnost ekvivalentnog otpornika

koji zamenjujc paralelnu vezu jc:

l = -L + _L + ... + _L . (3.24)
Л /?i R2 R*
Najjednostavniji primer m ešovite veze otpornika prikazan je na slici 3.11.

RJ

SI. 3.1 i. MeSovita veza otpornika

Kako je:

-L , J _ + J_= (3.25)
R R2

ekvivalentna otpornost ove veze je:

R = R, + R' = R, + K Z%—. (3.26)

«2 +

Za direktno m erenje otpornosti upotrebljava se instrument koji se naziva

ommetar i čija je principska šema prikazana na slici 3.12. Otpornik čija se otpornost
meri priključuje se na krajeve redne veze strujnog izvora, otpornika promenljive
28 J. N IK O L IĆ I N. B A B IĆ

otpornosti R i ampermetra baždarenog

u omima.
Jačina struje u kolu:

/ = —— , (3 27)
r + Rt

zavisi od otpornosti koja se meri R K i

najveća jc kada se priključci a i b kra­
tko spoje (/?t - 0). Pomoću promen-
Ijivog otpornika podešava se maksi­
malni otklon kazaljke O va metoda je
direktna zato Što se merena otpornost
R t ne izračunava već neposredno oči­
tava sa skale instrumenta, pošto je uti-
caj poznate vrcdnosti najjona U i unu­
trašnje otpornosti R iz relacije (3.27)
uzet u obzir pri baždarenju instrumenta.
Za taČnija merenja otpornosti
upotrebljavaju se različite merne me­
tode, a najjednostavnija se zasniva na
primeni Omovog zakona, tzv. metoda
ampermetra i volt metra (slika 3.13).
Rezultat merenja će biti utoliko
tačniji ukoliko je unutrašnja otpornost
ampermetra R a manja od otpornosti
koju merimo R što se vidi iz relacije
SI. 3.13. Merenje otpornosti pomoću ampenneini i 3.27. Ako je merena otpornost rela-
voitmetni tivno mala, rezultati će biti tačniji uko­
liko se vollmetar priključi ispred am­
permetra (umeslo iza ampermetra).
U praksi se često upotrebljava univerzalni instrument ili avom etar koji se sa­
stoji od galvanometra i odgovarajućih kola za merenje jačine struje, napona i otpor­
nosti. Vrsta merenja bira se preklopnikom Ova metoda merenja je direktna.

3.3. DŽULOV ZAKON. ELEKTRIČNI RAO I SNAGA

V eć je spomenuto da jc jedno od veoma važnih đejstava električne struje njeno

toplotno dejstvo, odnosno zagrevanje provodnika kroz koji protiče struja. Pojava se
može fizički objasniti tako što se slobodni elektroni, koji se na određenoj tempera­
turi kreću haotično, na račun rada sila električnog polja dodatno usmeravaju i ubrza­
vaju, povećavajući svoju kinetičku energiju. Prilikom sudara sa jonima kristalne re­
šetke, dco ove energije se transformišc u toplotnu energiju provodnika.
Mcreći oslobođenu toplotnu energiju kal on me trom, engleski fizičar DŽul je
eksperimentalno pokazao d aje ona srazmerna kvadratu jačine struje i vremenu u ko­
me se proces posmatra. kao i električnoj otpornosti provodnika, odnosno:
 JEDNOSMERNE STRUJE 29

W, - R l 2 (. (3 28)
Do ove relacije, poznate kao Džulov zakon, može se doći polazeći od izraza
za rad sila električnog polja (vidi 2.14):

A = UQ = U h = R l l t = — t = Wj.

To znači da se u slučaju otpornika kao prijemnika praktično sav električni rad

transformiše u toplotu.
Prim ena toplotnog dejstva električne struje je raznovrsna. U domaćinstvima
se konste mnogi termički uređaji, kao što su: električni štednjak. reŠo. grejalica, boj­
ler, termoakumulaciona peć, mašina za pranje rublja ild.
Radi zaštite od pregrevanja provodnika i topljenju izolacije, u električnim koli­
ma se ugrađuju topljivi osigurači. Njihova uloga je da kod kritičnih vrednosti jačine
struje, us led Džulovog efekta, izazovu kontrolisan prekid strujnog kola (topljenje
osigurača).
Brzina kojom se transformiše električna energija u toplotu. odnosno rad u je ­
dinici vremena, predstavlja električnu snagu (snaga Džulovog efekta), pa iz relacije
(3.29) sledi:

P = — = U l = R l1 = — . (3.30)
t R
Jedinica za električnu snagu je vat (W ), ali se na osnovu izraza 3.30 u nekim
slučajevima koristi ekvivalentna jedinica volt-ampei (V A ). Isto tako, umesto jedini­
ce za energiju i rad džul (J) upotrebljava se ekvivalentna jedinica vatsekunda (Ws),
a u distribuciji električne energije i kilovatčas:
I kWh = 3,6 IO6 J. (3.31)
Za merenje snage Često se koristi već pomenuta metoda ampcrmeira i volt-
metra (vidi sliku 3.13). Ova metoda jc indirektna, jer se snaga izračunava pomoću
relacije P - UL Snagu stalne jednosmeme smije moguće je moriti i direktno,
pomoću instrumenta koji se naziva vatmeiar. Vatmetar objedinjava u sebi funkcije

SI. 3.14. Oznaka i priključivanje vatmetra SI. 3.15. Spoljažni izgled vaunetra
30 J N IK O L 1 Ć / N. B A B IĆ

voltmetra i ampermctra, što znači da mu jc skretanje kazaljke srazmerno i naponu i

struji, dakle proizvodu U • /. Instrument se priključuje u m em o kolo tako što se struj­
ni par priključaka vezuje na red, a naponski par priključaka - paralelno potrošaču.
Oznaka u električnim šemama i način priključivanja instrumenta prikazani su
na slici 3.14, a njegov spoljašnji izgled na slici 3.15 O principu rada i konstrukciji
vatmetra biće više reči u poglavlju o električnom metenju.

3.4. ELEKTRIČNI GENERATOR I ELEKTROMOTORNA SILA

Električni izvori odnosno generatori imaju svojstvo da u zatvorenom elek­

tričnom kolu na svojim priključcima održavaju stalnu potencijalnu razliku, om ogu­
ćavajući na taj način postojanje stacionarne električne struje. Ovi uređaji pretvaraju
neku drugu vrstu energije (mehaničku, hemijsku, toplotnu i svetlosnu) u električnu
energiju. Sile unutar generatora vrše pomeranje pokretljivih opterećenja nasuprot
silama stacionarnog električnog polja na račun jedne od pomenutih vrsta energije.
Veličina koja kvantitativno karakteriše sposobnost generatora da vrši pre­
tvaranje drugih vidova energije u električnu naziva se elektrom otorna sila, ili skra­
ćeno: cm s, a obetežava se simbolom £ . Elektromotorna sila se definiše kao količnik
izvršenog rada A pri transformaciji energije i količine elektriciteta Q koja pri tome
protekne kroz generator. Po veličini, ona je jednaka razlici potencijala između pozi­
tivnog i negativnog priključka generatora kada je ovaj u praznom hodu, to jest kada
nisu priključeni električni prijemnici:

E = UPN ~ (3.32)

Elektromotorna sila je skalama veličina kojoj je pripisan smer orijentisan kroz

generator od negativnog ka pozitivnom priključku.
Na električnim Šemama smer elektromotorne sile obeležava se strelicom, uz
grafički simbol generatora (usmerenom od N ka P priključku), ili oznakom + uz po­
zitivan priključak (slika 3.16).

St. 3.16. G rafički simboli idealnog (■) i realnog generatora (b)

 JEDNOSMERNE STRUJE 31

Snaga generatora predstavlja brzinu transform!sanja drugih vidova energije u

električni rad i jednaka je proizvodu ems E i jačine struje kroz generator:

P = E I. (3.33)
Druga važna karakteristika generatora je njegova unutrašnja otpornost RK koja
se definite kao količnik snage Džulovog efekta (toplotni gubici u generatoru) PJ t i
kvadrata jačine struje:

(3.34)

U koliko uz oznaku generatora (slika 3.16a) nije upisana vrednost unutrašnje

otpornosti, smatra se d aje ona zancmarljiva, a takav generator se naziva idealan. Na
slici 3.16b prikazan je Češći oblik predstavljanja generatora sa izdvojenom unu­
trašnjom otpornošću R K .
Kada sc na priključke generatora P i N veže prijemnik otpornosti R (slika
3.17), dobija se prosto električno kolo. Prema zakonu o održanju energije, rad gene­
ratora (A = P t s= E 1 1 ) pretvara se u toplotu u otporniku i u generatoru:

E h ~ R p t + R *I 2 t. (3.35)
Posle deljenja ove jednaČine sa h sledi:

£ = R/ + R /, (3.36)
odnosno:
£
(3.37)
R + Rt

Poslednji izraz predstavlja Omov zakon za prosto kolo. Iz relacije 3.36, prime-
njujući Omov zakon, dobija se i izraz za napon generatora u prostom kolu:

h> - V/v = « R7 = E - R / . (3.38)

Napon na krajevima generatora manji je

od elektromotorne sile generatora za
pad potencijala (pad napona Rr f) na
unutrašnjoj otpornosti Rr Najveći jc i
jednak ems Uru = £ u režimu praznog
hoda, tj. kada je generator neopterećen.
Najmanji je i jednak nuli Ur» = 0 u re­
žimu kratkog spoja, tj. kad se kratko ve­
žu priključci generatora P i N. Jačina
struje kratkog spoja jc najveća struja u
kolu i iznosi:

(3.39)
R<

pošto je tada R = 0. SI. 3.17. Prosto električno kolo

32 J. N IK 0 U 1 Ć / N. B A B IĆ

Prosio električno kolo može da

sadrži više generatora i otpornika veza­
nih na red. Jačina struje u kolu, prika­
zana na slici 3.18, iznosi:

I -- . ( 3 4 0 )
«Г, + * , > + * . + « 2 ’

Ovaj izraz predstavlja uopšteni

Omov zakon za prosto električno kolo
i može se dati u opštijoj formi, kao:
SI. 3.18. Prosto električno kolo и v ile elem entu
(3-41)

Jačina struje u prostom kolu srazmerna je algebarskom zbiru elektromotornih

sila, a obrnuto srazmerna ukupnoj otpornosti kola. Ako deluju u smeru struje, ems
sc uzimaju sa pozitivnim, a ako deluju suprotno sa negativnim znakom.
Analogno izrazu 3.38, i ovde se napon U ab može izračunati kao algebarski zbir
električnih sila, idući od tačke B ka tački A , preko otpornika /?( i prvog generatora,
ili preko otpornika R2 1 drugog generatora:

U AB = -/? ,/ + Ej - R K ,/ = R J + /?Л2/ + E j, (3.42)

Iz ove jednačinc dobija se:
- E 2 - (Л Х | R 2 ) I - 0. (3.43)
odnosno:
£ E - E R / = 0. (3.44)
U opštem slučaju algebarski zbir svih električnih sila u zatvorenom električ­
nom kolu jednak je nuli.

3.5. SLOŽENO KOLO. DRUGI KIRHOFOV ZAKON

U praksi češće se sreću složene

veze izvora ems i otpornika koje se
nazivaju složenim električnim kolima
(električnim mrežama). Na slici 3.19
prikazano jc jedno složeno kolo.
Mesta u kolu gde se spajaju naj­
manje tri provodnika nazivaju se Čvo­
rovi, a redna veza elemenata, koja po­
vezuje dva čvora i kroz koje teče ista
struja, naziva se grana. Kontura (pe­
tlja) je zatvorena putanja duž grana
SI. 3.19. Složeno električno kolo
 JEDNOSMERSB STRUJE 33

kola. Složeno kolo na slici 3.19 ima dva Čvora (A i B), tri grane (sa strujama Ц, l 2 *
/5) i tri konture (1, П i Ш).
Drugi K lrhofov zakon ekvivalentan je relaciji 3.44 primcnjcnoj na jednu od
kontura složenog kola, i glasi: algebarski zbir svih električnih sila u jednoj konturi
složenog kola jednak je nuli. Matematički se iskazuje kao:

Z E - E E Z = 0. (3.45)
Za razliku od izraza 3.44, u ovom izrazu struja ne mora imati istu jačinu.
Prilikom pri mene drugog Kirhofovog zakona treba se pridržavati sledećih pra­
vila. Na odabranoj konturi proizvoljno sc izabere smer obilaženja i označi strelicom.
Elektromotorne sile treba unositi sa pozitivnim algebarskim znakom ako im se sme-
rovi podudaraju sa smerom obilaženja, odnosno sa negativnim znakom ako su im
smerovi suprotni. Napone na pojedinačnim otpornicima treba unositi sa pozitivnim
algebarskim znakom ako su referentni smerovi struja suprotni smeru obilaženja, od­
nosno sa negativnim znakom ako im sc smerovi podudaraju. Ista pravila važe i pri­
likom određivanja napona između dve tačke u složenom kolu (npr., (/дв)-
Kada su svi elementi složenog kola poznah, rešavanje tog kola svodi se na na­
laženje jačina struja u svim njegovim granama. Jedna od metoda za rešavanje slože­
nih kola jeste i primena prvog i drugog Kirhofovog zakona. Broj nezavisnih jeđna-
Čina treba biti jednak broju grana u kolu.
Broj jednačina koje se pišu po prvom Kirhofovom zakonu za jedan je manji od
broja čvorova. Preostale jednačine pišu sc po drugom Kirhofovom zakonu. Prilikom
odabiranja kontura treba vodili računa da svaka sadrži makar jednu granu koja ne
pripada drugim konturama.
Za kolo na slici 3.18 prvo su postavljeni referentni smerovi struja u granama.
Posle toga proizvoljno jc odabran jedan od dva čvora - Čvor A za koji se piše jed­
načina po prvom Kirhofovom zakonu:

A) /3 - / | - / 2 = О. (3.46)
(Istovetna jednačina bi se dobila i za čvor Đ, pa je jasno zbog čega se izostavlja jedan
čvor.)
Od tri konture samo dve su nezavisne, pa su proizvoljno izabrane i orijentisane
konture I i II, za koje se pišu jednačine po drugom Kirhofovom zakonu:

! ) £ , - / ? , / ( + K 2 / j - E j = 0.

П) Ej - Ej / j + - E 3 = 0. (3.47)
(Sabiranjem ove dve jednačine dobila bi se jednačina za konturu Ш, pa jc jasno zbog
Čega nije nezavisna.)
Prcostajc da sc reši sistem od tri jednačine sa tri nepoznate.
Neka je u ovom slučaju: E | = 6V, E 2 = 12V, Еу = 9V , = IO, /?2 = 3D i

Posle unošenja ovih vrednosti sistem jednačina biće:

Л - Л - / 2 =О.
34 J, N IK O L IĆ / N. P A B tć

—/ 1 + 3 /2 —6 = 0,

- 3 / ј —4 / ј + 21 = 0. (3.48)
Zamenom Л = / , + Л iz prve jednačine. u treću dobij a se sistem od dve jed-
načine:
- / i + 3 / 2 - 6 = 0,

—4 / | —7 /2 + 2 1 = 0 . (3.49)
MnoŽeći prvu jednačinu sa —4 i dodajući drugoj, dobija se:

-1 9 /2 + 45 = 0,
odnosno
/2 = g = 2 ,3 7 A.

Unoseći ovo rešenje u drugu jednačinu sistem a 3.48, dobija se:

- / i + 1,11 = 0 ,
odnosno:
Z| = 1,11 A.
Unoseći oba rešenja u prvu jednačinu sistem a, dobija se:
/ , = 3,48 A.

3.6 E L E K T R O L IZ A . E L E K T R O H E M U S K I G E N E R A T O R I

Tečni rastvori kiselina, baza i soli dobro provode električnu stroju i nazivaju se
elektroliti. Pokretljiva opterećenja u elektrolitima su joni nastali u procesu elektroli-
tiČke disocijacijc, odnosno razlaganja izvesnog broja polarnih molekula. Na primer,
neutralni molekul NaCl (kuhinjska so) u vodenom rastvoru razlaže se na pozitivan
jon natrijuma, Na*, i negativan jon hlora, СГ,
NaCl -> Na* + С ћ. (3.50)
Polamost m olekula NaCl posledica je prelaska jedinog valentnog elektrona
natrijuma u elektronski omotač hlora koji ima sedam valentnih elektrona. Za razliku
od metalnih provodnika, kod kojih kretanje elektrona nije praćeno nikakvim hemij-
skim promenama, u elektrolitima su takve promene neizbežan pratilac proticanja
električne struje. Zbog loga se elektroliti nazivaju i provodnicima druge vrste. Speci­
fična provod nos i elektrolita raste sa temperaturom (povećava se disocijacija, a srna*
njuje viskoznost), pa im je temperaturni koeficijent otpornosti negativan.
Ako se u posudu sa elektrolitom, tzv. vol tame tar, urone dve metalne ili grafit ne
elektrode i priključe na izvor električnog napona (slika 3.20), pod uticajem
uspostavljenog električnog polja nastaće kretanje jona u elektrolitu. Pozitivni joni se
kreću u pravcu i smeru polja - prema negativnoj elektrodi, odnosno katođi, pa se
nazivaju katjoni (joni metala ili vodonika). Negativni joni se kreću u suprotnom
 JEDNOSMERNE STRUJE 35

smeru - prema pozitivnoj elektrodi,

odnosno anodi, pa se nazivaju anjoni
(radikal i). Ova pojava se naziva elek-
troliza.
Po dolasku na anodu anjoni pre­
daju višak elektrona i prelaze u neutral­
ne atome. Po dolasku na katodu katjoni
se neutrališu oduzimanjem slobodnih
elektrona. U slučaju kuhinjske soli,
biće:
С Г -» С 1 + е ’,
Na+ + e - - > N a . (3.51)
Konačan rezultat je izdvajanje na
elektrodama natriju ma i hlora. SI. 3.20. Etektroliza
U nekim slučajevima, na primer,
kod sulfata bakra CuSO< —» Cu** +
+ SO4 “". neutralizovani joni stupaju u sekundarne hemijske reakcije sa elektrodama
ili elektrolitom:
C u ~ + 2e- -> Cu,
SO4 ““ —> SO4 + 2e". (3.52)
Dok je elektroliza bakra završena, radikal SO4 je hemijski veoma aktivan i stu­
pa u hemijsku reakciju sa anodom od bakra:
SO4 + Cu CuSO4 , (3.53)
stvarajući pri tome sulfat bakra i održavajući tako njegovu koncentraciju u elektro­
litu. Лко bi anoda bila od grafita, radikal SO4 stupa u hemijsku reakciju sa vodenim
rastvaračem:
SO. + H2 O - > H3SO4 + 1 Ог. (3.54)

Faradej je ustanovio, eksperimentalnim putem, dva osnovna zakona elektro-

lize. Prvi Faradejcv zakon glasi: masa supstance /п, koja se izdvoji na bilo kojoj
elektrodi, srazmema je količini elektriciteta (Q), koja protekne kroz elektrolit:
m =KQ. (3.54)
gde je K konstanta srazmernosti i naziva se elektrohemijski ekvivalent. Prema rela­
ciji 3.54, jedinica elektrohemijskog ekvivalenta je K„ = kilogram/kulon = kg/C.
Drugi Faradejev zakon glasi: elektrohemijski ekvivalent elektrolizom izdvo­
jenih supstanci K srazmeran je njihovim hemijskim ekvivalentima A/z:

F i ’ (3.55)
gde je konstanta srazmernosti l/F ista za sve supstance i jednaka recipročnoj vred-
nosti tzv. Faradejeve konstante: F = 96500 C. Hemijski ekvivalent je odnos relativne
atomske mase A, i valencije atoma elementa ili atomske grupe.
36 J. N1KOLIĆ / N BABiČ

Oba Faradejeva zakona mogu se dali u jednoj relaciji, ako se (3.55) unese u
(3.54):
m = - ^ . (3.56)

Pri istoj protekloj količini elektriciteta, mase izdvojenih elemenata odnose se

kao njihovi hemijski ekvivalenti:
A. А
m x .m 2 = —L : —*г (3.57)
*1 -2

Tabela 3.2. Vrednosli elektrohcmijukih ekvivalentnu atomskih masa i valencija nekih elemenata

Elem enti Л t K (k g /C )

Vodocik 1.008 1 I.04S I0-«

Kiseotiik 16,000 2 8.293 IO-*
Hlor 35,46 1 3,675 IO ' 7
Bakar 63,57 2 3,294 10-7
Srebro 107.9 1 M I R - IIT *

U tabeli 3.2 dati su elektrohemijski ekvivalenti, atomske mase i valencije za

nekoliko elemenata.
P rim en a elektrohem ijskog dejstva struje odnosno elektrolize u tehnici je
široka. Pomcnućemo najvažnije.
G al vanop lastika je postupak izrade metalnih otisaka reljefnih modela od vo­
ska ili parafina. Površina modela se pokrije slojem grafitnog praha i uroni u elektro-
litičku kadu. Elektrolizom će se nataložiti reljefan sloj metala.
G alvanostegija jc postupak kojim se. pomoću clektrolize, na površinu metal­
nih predmeta nanosi tanak sloj drugog metala (pozlata, cinkovanjc, ni kl ovanje, hro-
miranje, i dr.).
Prečišćavanje m etala jc postupak kojim se sa anode, izrađene od metala sa
primesarna i uronjene u elektrolitički rastvor soli istog metala, čist metal, posred­
stvom elektrolize, taloži na katodi izrađenoj od istog metala bez primesa (vidi primer
prečišćavanja bakra 3.52).
E le k tro m e ta lu rg ija je postupak dobijanja nekih metala (alum inijum , natri-
jum , mangan, i dr.) elektrolizom rastopljene rude. Elektroliza se vrši na visokoj tem­
peraturi, koja se održava samom strujom clektrolize.
E le k tro litič k i kondenzatori imaju veliku primenu u elektrotehnici zbog rela­
tivno velike kapacitivnosii. Papirna folija natopljena u elektrolit stavlja se između
dve folije od aluminijuma. Kada se priključi radni napon, anoda se zbog elektrolize
prekrije veoma tankim slojem aluminijevog oksida, koji je odličan izolator. Prilikom
ugradnje važno je usaglasiti polaritet priključaka.
Rad elektroh em ijskih generatora zasniva se na pojavi, koju je uočio L. G al­
vani, da se između metalne elektrode i elektrolita, u koji je ova potopljena, spontano
 j e d n o s me r n c s t r u j e 37

javlja razlika potencijala. Potencijal elektrode u odnosu na elektrolit naziva se elck-

trohemijski potencijal i on zavisi od vrste metala i elektrolita, temperature i koncen­
tracije jona. Pojava se objašnjava hemijskom reakcijom između disociranih jona u
elektrolitu i atoma na površini metalne elektrode. Kod jedne grupe metala (kalijum.
natrijum, magnezijum. aluminijom, cink, gvožđe, olovo, i dr.) elektroda se naelck-
triše negativno pošto pozitivni joni metala prelaze sa elektrode u rastvor.
Kod druge grupe metala (zlato, platina, srebro, bakar, živa, i dr.) elektroda se
naelektriše pozitivno pošto se pozitivni joni metala skupljaju na njenoj površini.
Prvi elekuohemijski generator načinio je 1800. godine A. Volta, stavljajući u
razblaženu sumpornu kiselinu anodu od bakra i kalodu od cinka. Potencijalna razli­
ka, odnosno elektromotorna sila, jednaka je razlici elektrohemijskih potencijala obe
elektrode i kod Voltinog elementa iznosi oko 1 V . Radni vek ovog elementa je
kratak zbog pojave polarizacije, odnosno skupljanja vodonika oko anode. Što utiče
na smanjenje cms i povećanje unutrašnje otpornosti. Zbog toga se kod većine osta­
lih elektrohemijskih generatora (nazi­
vaju se i galvanski elementi) pozitivna
elektroda oblaže vrlo aktivnim depo-
larizatorom, koji izdvojeni vodonik
prevodi u vodu.
N a slici 3.21 prikazana je jedna
varijanta Leklanšeovog elementa, tzv.
su vi element, koji se dosta upotreblja­
va. Negativna elektroda je valjkasta
posuda od cinka u koju je nasut vodeni
rastvor arnonijevog hlorida, N H 4 C1
(tzv. nišador), pomešan sa brašnom da
sc spreči izlivanje elektrolita. Pozitivna
elektroda jc grafit ni štap obložen pre­
sovan im prahom manganovog super-
oksida (М п О 2 ), koji služi kao depola-
rizator. Lončić je zaliven smolom, a na SI. 3 .2 1. Suvi Leklanšeov element
vrh grafttne elektrode stavljena metal­
na kapa. Elektromotorna sila suvog elementa je oko 1,5 V .
M olckul NH4CI disocira u N H 4 * i С Г . Negativni jon hlora, pri proricanju stru­
je. stiže do cinkane elektrode, predaje elektron i vezuje se sa atomom cinka u cink-
-hlorid (Z nC l).
Pozitivni jon H N 4 * stiže na pozitivnu elektrodu, neutrališe se uzimajući jedan
elektron, i raspada na amonijak i vodonik:

NH4 = N H 3 + H. (3.58)
Pošto je manganov superoksid jak oksidator, stupice u reakciju sa vodonikom dajući
vodu j manganov oksid:

M n O 2 + 2H » M n O + H 2 O. (3.59)
Tako mehurići vodonika na grafttnoj elektrodi neće polarizovati generator.
38 J. N 1K 0L IĆ / N. BABIĆ

Često se tri suva elementa vezuju na red u „bateriju" kako bi se utrostručila

em s (4,5 V), ali će i unutrašnja otpornost biti trostruko veća.
Suvi element spada u tzv. primame elektrohemijske izvore, pošto su hemijski
procesi u njemu bespovratni Kada istroši svoju hetnijsku energiju, ne mogu se vrati*
ti u prvobitno stanje propuštanjem struje u prvobitnom smeru.
A kum ulatori spadaju u tzv. sekundarne elektrohemijske izvore, pošto se u
njima odvijaju reverzibilni hemijski procesi. Napunjen (kaže se još i pol ari zov an)
akumulator u procesu pražnjenja troši hemijsku energiju, pretvarajući je u električni
rad. Priključenjem ispražnjenog akumulatora na izvor električne struje, odvija se
proces elektrolize (punjenje) i on se u hemijskom i energetskom pogledu dovodi u
prethodno stanje.
U praksi se najčešće upotrebljavaju dve vrste akumulatora: olovni i čelični ili
Edisonov akumulator.
O lovni akum ulator ima elektrode od olova potopljene u vodeni rastvor sum­
porne kiseline (H 2 SO 4 ). Pod dejstvom kiseline ubrzo se obe elektrode prevuku slo­
jem olovosulfata (PbSO 4 ). Priključenjem izvora, na anodu će stizati di soci rani nega­
tivni joni SO 4 " ", a na katodu pozitivni H+ joni. Zbog toga dolazi do polarizacije
elektroda, odnosno takvih hemijskih reakcija da se na anodi izdvaja olovo-oksid
(PbO 2 ), a na katodi čisto olovo (Pb) (slika 3.22). Pri tome se obrazuju molekuli
sumporne kiseline, što znači da se u procesu punjenja povećava koncentracija elek ­
trolita. Elektromotorna sila olovnog akumulatora je nešto veća od 2 V , dok mu je
unutrašnja otpornost veoma mala.
U procesu pražnjenja smer struje je suprotan i javljaju se obrnute hemijske
reakcije:

PbO 2 + 2H 2 SO 4 + Pb ■> PbSO , + 2H 2 O + PbSO 4

(3.60)
A (+ ) K (-) A (+) K (-)

U praksi se ploče izrađuju tako da im je aktivna površina što veća, a na ano­

51. 3.22. Olovni akumulator
dama je nanet gotov sloj oksida. Pri
pražnjenju može se iskoristiti do 85%
od rada električne struje koji je utrošen
prilikom punjenja. Proces pražnjenja
treba prekinuti kada napon akumulato­
ra opadne ispod 1,85 V.
Č elični akum ulator ima anodu
od nikla, a katodu od gvožđa, potoplje­
ne u vodeni rastvor kalijum-hidroksida
(KOH). Prednosti Čeličnog, ili Ediso-
novog alkalnog akumulatora u odnosu
na olovni su. manja mu je težina i ma­
nja osetljivost na opterećenja i mehani­
čke udare. Nedostaci su: manja mu je
elektromotorna sila (1.5 V) i veća unu­
trašnja otpornost.
 JEDNOS.MERNE STRUJE 39

U alkalne akumulatore spada i kadmijumov, ili Ni-Cd akumulator. Ovaj aku­

mulator se razlikuje od čeličnog samo po tome Sto mu je katoda od kadmijuma.
Pored napona, važna karakteristika je i kapacitet akumulatora (Q), koji je jed­
nak proizvodu jačine struje, koju akumulator daje sve dok mu napon ne padne na
donju granicu, i odgovarajućeg vremena:
Q = /r. (3.61)
Kapacitet se izražava u amperčasovima (Ah). Akumulator koji ima kapacitet od
45 Ah m ože održavati struju od 10 ampera punih 4,5 časova.
Da bi se povećao kapacitet akumulatora i smanjila unutrašnja otpornost, para­
lelno se veže više ćelija u bateriju. Rednim vezivanjem više baterija dobija se veći
radni napon.

3.7. T E R M O JO N SK A E M ISIJA . T E R M O E L E K T R IČ N E I
FO T O E L E K T R IĆ N E PO JA V E

Ako se blizu pozitivno naelektrisane kontaktne pločice elektroskopa prinese usi­

jani komad metala, nastupiće pražnjenje elektroskopa, utoliko brze ukoliko je viša tem­
peratura metala. Metali, a naročito oksidi nekih metala, kada se zagreju, emituju elek­
trone. Ova pojava se naziva termoelektronska emisija, a elektricitet dobijen na ovaj
način - term oelektricitet. Rad koji su izvršili elektroni koji su napustili metal, tzv.
izlazni rad. dobijen je na račun termičke energije. Zbog gubitka negativnog elektricite­
ta. metal postaje pozitivno naeleklrisan, sprečavajući svojim poljem da se oblak elektro­
na udalji. Ako se u blizinu usijanog metala postavi pozitivna anoda, izazvaće se kreta­
nje elektrona odnosno električna struja.
Ako usijani metal nije čist, pri vi­
šim temperaturama se u izvesnoj meri Izgled Šematska
javlja i emisija jona koji se nazivaju ter-
mojoni. T erm ojonska em isija je na­
ročito izražena kad usijani metali sadr­
že pnm cse alkalnih metala.
Termojonska emisija našla je zna­
čajnu prim enu u tehnici, a posebno u
elektronici. Najprostija elektronska cev
(dioda) konstruisana je tako što je si­
stem: usijana katoda - anoda ugrađen u
stakleni balon iz koga je izvučen va-
zduh (slika 3 23). Dodavanjem u među­
prostor između katode i anode jedne ili
više novih elektroda, kojima se m ože
uticati na oblik linija električnog polja,
a time i na sam elektronski mlaz, dobi-
jene su cevi sa više elektroda (trioda,
pentoda itd.). O vo otkriće om ogućilo
je brz razvoj radio-tehnike, televizijske $]. 3.23. Izgled (a) i IcnvHska oznaka elektronske
tehnike i elektronskih računara. diode (b)
40 J N IK O L IĆ / S. B A B IĆ

Posle otkrića tranzistora i drugih pol upro vodniČkih komponenti, m noge vrste
elektronskih ccvi su istisnute iz upotrebe. Međutim, neke elektronske ccvi posebne
konstrukcije, kao Što je katodna ccv, imaju i danas veliki značaj. Katodna cev, o ko­
joj će biti više reći u okviru poglavlja iz elektronike, ima Široku primenu u me moj
tehnici kod katodnog osci los kopa, a u nešto složenijoj izvedbi kao deo radara, TV-pri­
jemnika i monitora elektronskih računara.
Volta je ustanovio da se pri dodiru dva različita metala između njih javlja do­
dirna ili kontaktna elektromotorna sila. Njen nastanak se m ože objasniti prelaskom
slobodnih elektrona iz jednog u diugi metal na mestu njihovog dodira. Naime, na
bilo kojoj temperaturi jedan broj slobodnih elektrona ima dovoljnu kinetičku energi­
ju. odnosno brzinu da napusti metal. Najmanja energija potrebna za udaljavanje slo­
bodnog elektrona iz metala naziva se izlazni rad. Ovi elektroni obrazuju „elektronski
oblak** koji ostaje uz površinu metala zbog privlačne sile pozitivnih jona u metalu
nastalih njihovim oslobađanjem. K ontaktne pojave nastaju kao posledica nejed­
nakih vrednosti izlaznog rada i različitih koncentracija elektrona u različitim metali­
ma i uspostavljanja novog ravnotežnog stanja na mestu dodira. Ove pojave se javljaju
i kod nemetala i njima se m ože objasniti naelek tri sanje tela dodirom.
Ako se dva različita metala (npr., bakar i gvožđe) spoje u zatvoreno električno
kolo, kao na slici 3.24, ampermetar neće pokazivati nikakvu struju ukoliko su oba
spoja na istoj temperaturi. Tada su dodirne em s jednake, a suprotnog su smera.
Međutim, ako se jedan spoj zagrcva, u kolu će se javiti električna struja, pošto se
zbog razlike napona dodira javlja nekompenzovana elektromotorna sila. Razliku
napona dodira izaziva kretanje elektrona od toplijeg ka hladnijem spoju gde je ter­
mičko kretanje elektrona manje. Kao posledica pretvaranja toplotne energije u elek­
tričnu nastaje termoelek tromo tor na sila i termoelektrična struja. Ovakav spoj dva
metala naziva se termoelement ili termopar. Tennoelektromotorna sila zavisi od vr­
ste metala u lermoelcmentu i srazmema je razlici temperatura između spojeva 7\ i T2 :

E = a (T, - T2 ). (3.62)
gde je a konstanta koja karakteriŠe vrstu termopara.
Elektromotorna sila lermoclemcnta obično se računa po jednom stepenu tem ­
peraturne razlike i (a veličina, odnosno količnik se naziva m oć termoelementa. U
tabeli 3.3 date su vrednosti za termoelektričnu m oć nekih spojeva metala.

SI. 3.24. Tcrmoeiemenat

 IEDNOSMERMB STRUJE 41

Tabela 3.3. VređnoMi lermoclckiriCne moći nekih spojeva metala

Spoj M oć termoelementa
(u p V /’C )

Konstantan - hromnikl 56,2

Konstantan - gvožđe 54,0
Konstantan - bakar 42,8
Niki - hromnikl 38.5
Platina - srebro 7.2

Termoelcmcnti se najčešće koriste za m eten je te m p eratu re . Kod lermoelek-

tričnog termometra topli spoj termoelementa ugrađen je u metalnu zaštitnu cev sa
keramičkom izolacijom . Hladni kraj
termoelementa je razdvojen i priklju­
čen na osctljivi galvanometar Čija je
skala baždarena u stepenima Celzijusa
ili u K clvinim a (slika 3.25). Pri mete­
nju temperature poredbena temperatu­
ra (0 °C ), tj. temperatura hladnog kraja,
mora biti Što stalnija i najčešće je
termostatski rcgulisana. Granične po­
gonske temperature zavise od vrste
termoelementa. Tako termopar gvo-
žđe-konstantan im a graničnu temperaturu od samo 800°C , ali je vrlo osetljiv i na
njoj daje napon od oko 5(1 m V . Termopar volfram -volfram molibden daje mogućnost
mcrcnja do 3000°C.
F o to e lek tričn i efekat je pojava kada neki metali i poluprovođnici cmituju
elektrone pod dejstvom svetlosnc energije. Fotoelektrični efekat može biti unutrašnji
i spoljašnji. Kod unutrašnjeg fotoelektričnog efekta dolazi do oslobađanja vezanih
elektrona u unutrašnjosti svetlom obasjanih materijala (selen, silicij um, i dr.) čime
se menj a njihova unutrašnja otpornost. Električna otpornost osvetljenog selenskog
fo to o tp o rn ika je oko 50 puta manja u odnosu na otpornost kada je fotootpomik u
mraku. Kod spoljašnjeg fotoelektričnog efekta svetlosna energija je u stanju da viši
izlazni rad. odnosno emisiju elektrona iz materijala kao što su alkalni metali (kali-
ju m , natrij um . rubidijum , cezijum i li lij um) i oksidi nekih metala. N a slici 3.26 pri­
kazana je jedna vrsta fotoemisione diode, tzv. fotoćelija, sastavljena od fotokatode
i anode smeštenih u evakuisanoj staklenoj cevi. D a bi došlo do kretanja oslobođenih
elektrona, odnosno električne struje, fotoćeliju, kao i fotootpomik. treba priključiti
na spoljašnji napon, tj. izvor struje.
Kod fbtoelem enata oslobođeni elektroni neposredno izazivaju nastanak elek­
tričnog napona, odnosno fotoelektromotome sile. Fotoelektrični efekat nastaje na
graničnom sloju između poluprovodnika i metalne podloge, na primer, bakar-oksi-
da (C u 2 O ) na bakru, selena (Se) ili silicijuma (S i) na gvozdu. N a slici 3.27 prikazan
je fotoelement sa prednjim graničnim slojem koji nastaje između bakar-oksida i
izvanredno tanke prozirne prevlake od bakra. Svetlost nesmetano prodire u polu-
provodnik. emitujući iz njega elektrone na prednjem ali i na zadnjem graničnom
sloju prema podlozi. M eđutim , elektromotorna sila na zadnjem sloju, koja je suprot-
42 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

nog smera, znatno je manja od ems na prednjem sloju, pa je rezultujući napon takvog
smera da kontaktni prsten na bakarnom filmu predstavlja negativan, a bakarna
podloga pozitivan po! ovog fotogalvanskog elementa. Fotonapon je reda veličine
nekoliko stotina mV i raste sa porastom jačine osveđjenosti. On zavisi od vrste
fotoelementa, ali ne i od njegovih geometrijskih dimenzija. Unutrašnja otpornost
fotoelcmenta opada sa jačinom osvctljenosti, ali i sa povećanjem njegovih geometrij­
skih dimenzija.
Dok se foiooipomici primenjuju uglavnom u prostim električnim kolima, u
mernoj i signalnoj tehnici - fotoćelije, pored ovoga, imaju znatno Siru prim enu:
automatsko zaustavljanje mašina i uređaja, automatsko paljenje i gašenje uličnog
osvetljenja, brzo prebrojavanje predmeta, automatska zaštita, kontrola kvaliteta ma­
terijala itd.

SI. 3.26. Fotoćelip SI. 3.27. Fotoelemenat

Zahvaljujući relativno visokom stepenu iskorišćenja (oko 15%), fotoelementi

se sve više primenjuju i kao alternativni izvori električne energije.

PITANJA

1. Šla je električna struja?

2. Koja je osnovna razlika između etektroelatičkug i stacionarnog električnog polja?
X Kuja su najvažnija dejstva električne struje?
4. Kako glasi prvi Klrhofov zakon?
5. Sta je otpornost, a šla specifična otpornost provodnika?
6. Na šta se udnosl i kako glasi Omov, odnosno uopšteni Omuv zakon?
7. Kolika je ekvivalentna električna otpornost redne veze tri jednaka otpornika?
S. Kolika je ekvivalentna električna otpornost paralelne veze tri jednaka otpornika?
9. Šta predstavlja Džulov zakon?
10. Čemu služe i kako se vezuju u kolo: ampcrmelar, voltmeter, odnosio vatmetar?
11. Kako se može izmeriti električna otpornost?
12. Sta je električni generator I koje ga veličine karakternu?
 JEDMOSMERNE STRUJE

13. Od čega zavisi napon na krajevima generatora?

14. Kaku glasi drugi Kirhofnv zakon?
15. Kako se rešavaju električna kola neposrednom primenom Kirhofavih zakona?
16. Sta je clektroiizji?
17. Kaku glasi prvi, a kako drugi Faradcjev zakon ciektrolizc?
18. Koje su najvažnije primene clcktruhi-mijskog dcjslva struje?
19. Na čemu se zasniva rad elektruhemijskih generatora?
20. LI čemu je razlika u radu između primarnih i sekundarnih clektrohemyskih generatora?
21. S taje lcrmojanska emisija i gdc se primenjuje?
22. S u s u termoclementl i gdc м pri me nj uju?
23. §ta su (o tool parnih, fotoedija i fotuckmeat i gde м prime nj uju?
 4. ELEKTROM A G N E T IZ AM

Elcktromagnetizam jc dco nauke o elektricitetu koji proučava svako kretanje

elektriciteta (makroskopsko i mikroskopske), uzajamna dejstva elektriciteta u kre­
tanju i fizičke procese u okolnom prostoru. Za razliku od elektrostatike, koja se bavi
statikom odnosno jednosmernom strujom u kojoj se izučava kinetika, elcktromag-
netizam proučava dinamiku elektriciteta.

4 1. ELEKTROMAGNETNA SILA I MAGNETNA INDUKCIJA

Još u staroj Grčkoj bilo je poznato da komadi gvozdene rude magnetita

(FcjO«), nazvane prema nalazištu u blizini maloazijskog grada Magnezije, privlače
sitnije komade gvozda. Kasnije je primećeno da neki metali (čelik, nikal, kobalt) i
njihove legure koji su bili u blizini ili u kontaktu sa ovim, prirodnim magnetima i
sami pokazuju magnetne osobine, tj. ostaju namagnelisani. Prirodni il i veštački mag­
neti u obliku Šipke odnosno igle, koja se može slobodno okretati oko vertikalne cen­
tralne ose, spontano zauzimaju pravac sever-jug. Kraj magneta koji se uvek okrene
prema sevemom polu Zemlje, nazvan je sevemi, a suprotni kraj - južni pol magne­
ta. Sevemi magnetni pol označava se simbolom N, a južni sa S. Ova pojava, isko-
riŠćena kod osnovnog navigacionog instrumenta, kompasa, omogućila je velika
pomorska putovanja i otkrića novih kontinenata.
Magnetni polovi dva i više magneta međusobno deluju mehaničkim silama
tako Što se istoimeni polovi odbijaju, a raznoimeni privlače. Međutim, sečenjem
magneta uvek se dobijaju novi magneti sa oba pola.
Danski fizičar H. Ersted je 1819. godine primetio da na provodnik sa strujom
u blizini magneta deluje mehanička sila. Nešto kasnije francuski fizičar A. Amper
otkriva da cleklromagnetne sile deluju i između dva provodnika sa strujama i po­
stavlja smelu hipotezu da magnetna svojstva stalnih magneta potiču od kretanja
elektriciteta unutar magneta. Danas znamo da su sve magnetne pojave izazvane kre­
tanjem elementarnih naelekuisanih Čestica.
Mehaničke sile uzajamnog dejstva dva provodnika kroz koje teku jednosmerne
struje nazivaju se elektrodinam ičke sile. Ogled sa dva tanka veoma duga paralelna
provodnika, postavljena na malom rastojanju, kroz koje protiču jednosmerne struje
jačine i / 2 , pokazuje da su mehaničke sile odbojne ako je smer struja suprotan
(slika 4.1a), odnosno privlačne ako su struje istog smera (slika 4.1b). Intenzitet sile
kojom provodnik sa strujom deluje na dužini /2 drugog provodnika srazmeran je
proizvodu jačina obe struje, a obrnuto srazmeran rastojanju a između provodnika:
 EL EKT ROM A G NET IZ AM 45

(4.1)
2ха
gde je po koeficijent srazmernosu koji se naziva magnetna permeabilnosl (propu-
stljivost) vakuuma. Za vakuum, a vrlo približno i za vazduh, magnetna permeabil-
nost iznosi:

Цо (4.2)

Jedinica N /A 2 sledi neposredno iz relacije (4.1) (ali se Češće koristi njoj ekvi­
valentna jedinica henri po metru, H/m).
Na osnovu zakona elcktrodinamičke sile (4.1), definisana je osnovna jedinica
internacionalnog sistema - amper. Amper je jačina stalne električne struje koja, pri
prolazu kroz dva paralelna pravolinijska provodnika i neograničene dužine, kružnog
preseka neznatne veličine, a koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od
1 m, izaziva silu od 2 • 10"1 njutna po metru dužine provodnika.
Uzajamno delovanje dva provodnika sa strujom ostvaruje se kroz materijalnu
sredinu koja ih okružuje. Elektrodinamičke sile se ne javljaju neposredno i trenutno,
već posredstvom kvalitativno izmenjenog prostora u okolini provodnika sa strujom.
To naročito fizičko stanje u sredini u kojoj se provodnik sa strujom nalazi, koje se
manifestuje pojavom sile na drugi provodnik sa strujom, naziva se magnetno polje.
Uvodeći po analogiji pojam probnog strujnog elementa l lfl p dovoljno malog da
svojim poljem ne remeti ispitivano (vidi izraz 2.6), može se definisati osnovna
veličina koja opisuje magnetno polje u nekoj tački prostora. Ta veličina naziva se
magnetna indukcija, a obeležava se simbolom B. Intenzitet vektora magnetne in­
dukcije jednak je količniku:

SI. 4 .1. Elektrodinamičke sile: odbojne (a) i pri v lične (b)

46 J. N 1 K 0 L IĆ / N B A B IČ

gde jc najveća vrednost elektromagnetne, odnosno elektrodi namičke sile koja

deluje na probni strujni element.
Zamenjujući u izrazu (4.1) I 2 l2 sa magnetna indukcija pravo! inijs kog
provodnika sa strujom Ц = /. u nekoj tački na rastojanju a od provodnika, prema
(4.3), iznosi:

S = g o -L
2n a (4.4)
Ova jednačina predstavlja Bio-Savarov zakon, koji je prvobitno otkriven ekspe­
rimentalnim putem. Bio-Savarov zakon pokazuje da je magnetno polje beskonačnog
(vrlo dugog) pravolinijskog strujnog provodnika srazmerno struji, a obrnuto sra-
zmerno rastojanju tačke od provodnika.
Jedinica magnetne indukcije - tesla, dobila je naziv u Čast nažeg pronalazača
svetskog glasa Nikole Tesle. Na osnovu relacije 4.3, dobija se:
F =
N = т (4 5 >
Id s A ■m

Magnetno polje se može predstaviti na očigledan način pomoću magnetnih li­

nija. To su zamišljene linije, orijentisanc u smeru vektora magnetne indukcije, koji­
ma jc pravac vektora u svakoj tački tangenta. Usvojeno jc da smet i pravac vektora
magnetne indukcije pokaže mala magnetna igla kada se unese u odgovarajuću tačku
prostora. Smer scvem og magnetnog pola igle uzet je kao smer ovog vektora (sli­
ka 4.2a).
Spektar polja dugačkog pravolinijskog provodnika sa strujom I čini skup kon­
centričnih krugova sa centrom u osi provodnika u ravni upravnoj na pravac provod­
nika (slika 4.2b). Iz izraza (4.4) vidi se da je intenzitet vektora magnetne indukcije
B u svakoj tački poluprečnika a isti, a opada sa povećanjem rastojanja. Promenom
smera struje u provodniku menja se i orijentacija linija polja. Smer vektora mag-

Sl. 4.2. Magnetno polje

pravolinijskog provodni­
ka i vektor magnetne
indukcije u prostora (a) i
 ELEKTROMAGNETIZAM 47

SI. 4.3. Spektar linija magnetnog polja navojka (a) i solenoida (b)

nctne indukcije poklapa se sa smerom okretanja desnog zavrtnja, ako se smer napre­
dovanja za vrtnja poklapa sa smerom struje.
Ako provodnik sa strujom ima kružni oblik, naziva se strujna kontura ili navo-
jak (zavojak). Spektar linija magnetnog polja u ravni koja preseca krug duž centralne
o se ima oblik prikazan na slici 4.3a. Ovde se pravilo desnog zavrtnja primcnjujc tako
što će smer njegovog napredovanja pokazati smer vektora magnetne indukcije, uko­
liko se okreće u smeru sttuje. Na slici 4.3b dat je spektar polja spiralno namotanog
solenoida (kalema). Povećanjem broja navojaka i smanjenjem rastojanja između
njih, magnetno polje u unutrašnjosti solenoida postaje praktično hom ogeno. Na slici
4.3a smer struje je prikazan konvencionalnim oznakama koje liče na vrh dolazeće,
odnosno pero odlazeće strelice.
Linije vektora magnetne indukcije nemaju ni početak ni kraj, već su to uvek
zatvorene linije koje se zahvataju sa provodnicima kao susedne karike na lancu.
Uzrok tome je sto u prirodi nema „mag­
netnih opterećenja" koja bi bila ana­
logna električnim opterećenjima.
Iz dcfinicione jednačine za mag­
netnu indukciju (vidi 4.3) proizlazi da
je najveća vrednost elektrodinam ike
sile F koja deluje na provodnik sa stru­
jom / jednaka:
F = B 11. (4.6.)
gde jc / dužina provodnika, a B inten­
zitet vektora magnetne indukcije na
mestu provodnika. Ako se provodnik
sa strujom nalazi u polju stalnog mag­
neta indukcije B, sila koja deluje na
njega naziva se elektrom agnetna sila.
48 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Ako posmairamo drugi provodnik na slici 4.1, zaključujemo da se promenom smera

indukcije menja i smer sile (isto se dešava ako se promeni smer struje u provodniku).
Takođc vidimo daje pravac sile upravan na ravan koju obrazuju vektor 3 i pravac
provodnika dužine /, a smer određuje napredovanje desnog zavrtnja postavljenog
upravno na tu ravan, a koji se okreće tako Što se provodnik, orijentisan u smeru stru­
je, najkraćim putem poklopi sa vektorom B (slika 4.4). U opštem slučaju, provod­
nik m ože u odnosu na vektor B zaklapati bilo koji ugao 0, pa će intenzitet sile biti:

F = B 1 1 sin 0. (4 7)

4.2. AM PERO V ZAK O N. M AG NETNI FLUK S 1 M A G N E T N O K O LO

A m perov zakon. - Za opisivanje magnetnog polja pogodno je uvesti nov vek­

tor, kolinearan vektoru magnetne indukcije, a definiše se kao:
a . l .

(4.8)

Vektor /7 naziva se jačina m agnetnog polja. Jačina magnetnog polja H u

nekoj tački na rastojanju a od pravolinijskog provodnika sa strujom / (slika 4.2), na
osnovu izraza (4.4) i (4.8), biće:

B = I 1
(4.9)
Ho 2 ju ? / ’

gde je I = 2ita dužina magnetne linije (obim kruga) poluprcčnika a.

Jedinica jačine magnetnog polja je prema (4.9) amper po metru:
Н .- ^ - = — . (4.10)
l„ m

Iz relacije (4.9) sledi:

Н / = /. (4 .П )
Ovaj rezultat predstavlja poseban izraz A m pcrovog zakona. U opštem slučaju
Amperov zakon, koji kaže da je cirkulacija vektora H po nekoj zatvorenoj konturi
jednaka ukupnoj jačini električne struje obuhvaćene konturom, zahteva primenu
složenog matematičkog proračuna. Međutim, u jednostavnijim primerima visokog
stepena simetrije, kod kojih magnetno polje ne menja jačinu duž zatvorene linije,
primenom Amperovog zakona lako se određuje jačina magnetnog polja.
Primer a): U unutrašnjosti solenoida prikazanog na slici 4.3b sa gusto i ravno-
memo namotanim navojcima, kod koga je dužina mnogo veća od poluprečnika, / » a,
 ELEKTROMAONETtZAM 49

magnetno polje je homogeno. Pošto je magnetno polje van solenoida mnogo slabije
i praktično zanemarljivo u odnosu na polje H u unutrašnjosti, prema Amperovom
zakonu je:
H l * N I, (4.12)
gde je N broj navojaka obuhvaćen zatvorenom konturom. Jačina magnetnog polja u
solenoidu je:

Primer b): Homogeno magnetno polje postoji i u unutrašnjosti gusto motanog

torus a (slika 4.5) ako je srednji poluprečnik torusa r mnogo veći od poluprečnika
poprečnog preseka tela torusa a, r » a. Linije vektora magnetnog polja Д su kru­
govi sa centrom u osi torusa. Zbog male debljine tela torusa, dužine ovih linija se
međusobno malo razlikuju, pa se može smatrati da su jednake obimu srednjeg kruga
torusa / = 2лг. Iz Amperovog zakona:

H l = N l. (4.14)
sledi d a je jačina magnetnog polja u torusu:

(4J5)
I 2nr
Jačina magnetnog polja van torusa je neznatna i praktično je jednaka nuli.
A ko se u blizini krajeva solenoida. prikazanog na slici (4.3b), nađe provodnik
sa strujom (npr.. strujna kontura), magnetna igla ili komadić gvožđa, na njih će delo-
vati elektrodinamička, odnosno clektromagnetna sila, ukoliko kroz navojke solenoi­
da pioličc električna struja /. A ko se u unutrašnjost solenoida unese jezgro od čistog
gvoŽđa (naziva se i meko gvožđe), privlačno dejstvo solenoida biće mnogo snažni­
je. Kako je elektrodinamička odnosno clektromagnetna sila srazmema magnetnoj
indukciji B (vidi izraz 4.3), može se zaključiti da se stavljanjem jezgra u solenoid
povećala vrednost B. Do povećanja magnetne indukcije moglo je doći samo zato što

SI. 4.5. Magnetno polje

loniM
50 J. N IK O L IĆ / N. DABIĆ

je magnetna permeabilnost p jezgra veća od permeabilnosti vakuuma (vazduha) p>

Naime, prema Amperovom zakonu, jačina magnetnog polja H ostaje nepromenjena,
jer se nije menjala ni jačina električne struje /. Magnetna indukcija u vakuumu,
prema relaciji (4.8), iznosi:
= (4.16)
a u prisustvu mekog gvožđa (ili nekog drugog materijala):
fi = pH. (4.17)
KoliČnik B/Bq koji pokazuje koliko puta je elektromagnetna sila u prisustvu
nekog materijala veća nego u vakuumu, naziva se relativna m agnetna perm eabil­
nost i označava se pr :
g r = A = -H_. (4.18)
fin Hn

Relativna magnetna permeabilnost рл je neimenovan broj koji pokazuje odnos

vrcdnosti magnetne permeabilnosti neke sredine p prema magnetnoj permeabilnosti
vakuuma po- (O vrednostima рл za razne materijale govori se u temi 4.3.)
M agnetni fluks i m agnetno kolo. - Za svaku ravnu površinu 5 m ože se defi-
—•
nisati vektor površine 5 . Ovaj vektor je upravan na površinu, a intenzitet mu je jed­
nak samoj površini S. Smer vektora površine određuje se pravilom desnog zavrtnja,
pri čemu se najpre odredi referentni smer obilaženja po graničnoj konturi. Na slici
4.6 dala je jedna takva orijentisana površina 5 u hom ogenom magnetnom polju
indukcije B.
Fluks vektora magnetne indukci-
je fi kroz zatvorenu površinu S ili
kraće m agn etn i fluk s Ф definite se
kao proizvod svoje kom ponente nor­
malne na površinu 5 kroz koju prolazi
i same površine, tj.:

Ф = В 5 с о 5 0, (4.19)

gde je 0 ugao između vektora B i S .

SI. 4.6. OrijentiufM povrt ina u homogenom mag
ncinom polju Fluks bi bio maksimalan Фи = B 5,
kada bi ugao 0 bio 0°, jer je:
Ф„ = B S cos 0° = B S. (4.20)
Jedinica magnetnog fluksa je veber:
Фи = 5 Л = Т т 2 = ^ . (4.21)

Magnetni fluks od 1 Wb postoji kroz ravnu površinu od 1 m 2 , kada se ona nala­

zi u homogenom magnetnom polju indukcije od 1 T i upravna je na vektor B ,

 ELEKTROMAGNET1ZAM 51

Magnetno polje se može predstaviti tako da broj magnetnih linija po jedinici

normalne površine odgovara brojnoj vrednosti jačine magnetne indukcije na lom
mostu. U tom slučaju magnetni fluks kroz neku površinu S jednak je ukupnom broju
magnetnih linija koje prodiru kroz tu površinu.
Magnetni fluks je jedna od najvažnijih veličina u elektrotehnici, jer se sve elek­
trične mašine projektuju na osnovu vrednosti fluksa. N a osnovu poznate vrodnost i
magnetnog fluksa Ф , lako se određuje vrednost magnetne indukcije B.
M eko gvožđe i drugi feromagnetni materijali imaju mnogo veću magnetnu рег-
meabilnost od okolnog vazduha i ostalih materijala (vidi izraz 4.18). Kod raznih
električnih mašina i memih instrumenata potrebno je ostvariti visoke vrednosti fluk-
sa i indukcije i kanalisati ih po određenom putu, a kolo kojim se to postiže, građeno
od feromagnetnih materijala, naziva se magnetno kolo.
Idealan primer magnetnog kola predstavlja torusni namotaj (slika 4.5), pogo­
tovo ako u torusu postoji jezgro od feromagnetika. Tada će se skoro sve linije mag­
netne indukcije i celokupan fluks lokalizovali u unutrašnjosti jezgra i kada je mag-
netizacioni namotaj postavljen samo najednom del u tomsa (slika 4.7a). Samo mali
dco ukupnog magnetnog fluksa se zatvara kroz vazduh oko magnetizacionog namo-
taja i on se naziva rasipni fluks. Odnos rasipnog i ukupnog fluksa neznatno će se
povećati ako kolo sadrži i vazduŠni procep (međugvožđe), pod uslovom da je duži­
na međugvožđa mala u odnosu na dimenzije poprečnog preseka torusa.
Z a jednostavniji slučaj torusa, bez međugvožđa, magnetno polje u jezgru dato
je izrazom (4.15):

» = 2 « .'" , (4.21)
I

a intenzitet vektora magnetne indukcije izrazom (4.17):

B = pH. (4.22)

A ko je S površina poprečnog preseka jezgra, onda je fluks vektora B u jezgru

torusa:

Ф = flS = (4.23)
• к м

gde je:
F f, » N I (4.24)

magnetomotoma ili magnetopobudna sila.

Jedinica za magnetopobudnu silu F M je amper, odnosno amper-navoj ak. Izraz:

<4-25)
52 J N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

SI. 4.7. Magnetno kolo lorusa sa feromagnetikom (a) i analogna električna tema (b)

predstavlja magnetnu otpornost lorusa i ona zavisi od dimenzija magnetnog kola (S

i /) i od vrste materijala (//p), dakle, isto kao što od odgovarajućih veličina zavisi i
( I I'
električna otpornost
R= p~ .
V >
Umesto magnetne otpornosti često se upotrebljava magnetna provodnost:
I
Rm ' (4-26)
pa relacija (4.23) dobija oblik:

Ф= = AFj (4.27)
Ли
JednaČina (4.27) predstavlja Kap-Hopkinsonov zakon, koji se još naziva i
Omov zakon za magnetno kolo, zbog sličnosti sa Omovim zakonom za prosto
električno kolo:
I = - - = Ge E. (4.28)
R,
Fluks Ф odgovara jačini struje / u električnom kolu.
Za slučaj torusa sa međugvožđem (slika 4.7a). analogna električna šema
prikazana je na slici 4.7b. Ovde je magnetni otpor znatno veći:

^мс ж ^ mf + ^мо a — ~ + 77^7» (4-29)

 ELEKTROMAGNET1ZA M 53

jer jedan deo kola sačinjava vazduh. Zbog toga će magnetni fluks Ф biti manji za
istu vrednost magnetopobudne sile:

Ф = _&_ = __ HL__ (4.30)

Књ + *Mo
A ko je data vrednost magnetnog fluksa Ф iz ove relacije, može se, nakon izra­
čunavanja magnetne otpornosti odredili magnetopobudna sila = NI.

4.3. MAGNETNA SVOJSTVA 1 PRIMENA MAGNETNIH MATERIJALA

M agnetna svojstva m ate rija la. - Prema vrednosti relativne magnetne perme-
abilnosti, svi m aterijali se dele u iri grupe;
- dijamagnetne, kod kojih je ji r < 1;
- paramagnetne, kod kojih je p, > !; i
- feromagnetne, kod kojih je p, » 1.
Većina materijala su dijamagnetici i paramagnetici. Kod njih se relativna mag­
netna permeabilnost neznatno razlikuje od jedinice i ne zavisi od jačine magnetnog
polja. Magnetni efekti ovih materijala su zanemarljivi, pa se u praksi uzima pr = 1.
Malobrojnu ali u elektrotehnici značajnu grupu materijala čine feromagnetici,
a to su: gvožđe, kobalt i neke njihove legure. Feromagnetici se odlikuju veoma
velikim vrednostima ji,, koje kod nekih specijalnih legura premašuju vrednost i od
100 000. Kod feromagnetika magnetna permeabilnost zavisi ne samo od jačine mag­
netnog polja u trenutku posmatranja već i od ranijih vrednosti, odnosno .Jstorije
magnećenja*. Ova pojava se naziva histerezis i jako je izražena kod tzv. tvrdih, a sla­
bije kod tzv. mekih feromagnetika.
Magnetna svojstva materijala nedeljiva su od električnih svojstava i potiču, pre
svega, od atomske, ali i od molekularne strukture materijala. Kako je svako kretanje
naelektrisanih čestica uzrok nastanka magnetnog polja, zbog kruženja elektrona oko
atomskog jezgra, i obrtanja oko sop-
stvene ose (spin - elektrona), svakom
atomu se mogu pripisati dve vrste ma­
gnetnih momenata: orbitni i spin mo-
menat. Oba kretanja elektrona predsta­
vljaju elementarne mikrostrujc, tzv.
Ampcrove struje Čiji je smer, kao Što je
poznato, suprotan kretanju elektrona.
Smer magnetnih momenata određen je
pravilom desnog zavrtnja i dat je na s li­
ci 4.8.
Rezultujući magnetni momenat
na nivou atoma zavisi od međusobne
raspodele m ikropolja svih elektrona u
ljusci atoma.
SI. 4.8. Magnetni momenti u atomu
54 J. N IK O L IĆ / N . B A B IĆ

Kod dijamagnetika, u odsustvu stranog polja, rezultujući magnetni momenat

atoma jednak je nuli pošlo orbite elektrona imaju takvu raspodelu da se uzajamno
poništavaju (kompenzuju) orbitni momenti, kao i momenti spina. Dijamagnetni efe-
kal nastaje u prisustvu stranog magnetnog polja, koje izaziva pojavu malih mikro-
polja suprotnog smera, čime se ukupno polje u dijamagnetiku smanjuje (slika 4.9a).
Naime, pri uspostavljanju stranog polja, usled promene fluksa, dolazi do promena
kretanja elektrona i pojave rezultantne struje na nivou atoma koja se suprotstavlja
delovanju polja. Ova pojava, koja se naziva elcktromagnetna indukcija, kasnije će
biti detaljnije objašnjena. Dijamagnetni rfekat je mali, pa jc relativna magnetna per-
meabilnosl dijamagnetika neznatno manja od jedan. Za bizmut, kod koga je naj­
izraženiji, pr = 0,99984, a za bakar pr = 0,99999. U ovu grupu materijala spadaju još
srebro, cink, grafit, kadmijum, voda, i dr.
Kod paraniagnetika kompenzacija orbitnih momenata i spinova nije potpuna,
pa svaki atom predstavlja elementarni magnet. Međutim, usled haotičnog termičkog
kretanja, elementarna magnetna polja atoma orijenlisana su u svim pravcima pod­
jednako. Usled toga jc rezultujuće magnetno polje materijala, makroskopski gledano,
jednako nuli. Pod uticajem spoljaŠnjeg magnetnog polja ovi elementarni magneti,
poput malih magnetnih igala, orijentišu se u pravcu i smetu stranog polja (slika
4.9b). Time se ukupno magnetno polje neznatno pojačava. Relativna magnetna per-
meabilnost je neznatno veća od jedan. Za paladijum, kod koga je paramagnetni efe-
kai najizraženiji, pr = 1,00078, dok je za vazduh p, = 1,00000036. U paramagnetike
spadaju još platina, aluminij um, mangan, i dr.
Kod ferom agnetika, u procesu kristalizacije, formiraju se velike kompaktne
grupe atoma (oko 1015 atoma) sa istom orijentacijom magnetnih momenata, koje se
nazivaju domeni. Svaki domen predstavlja jedan mali stalni magnet. Ako feromag-
netni materijal nikada nije bio u stranom magnetnom polju rezultujući magnetni
momenti domena, koji su orijentisani u različitim pravcima, uzajamno se poništava­
ju. Dclovanjem stranog magnetnog polja, magnetna domena sc delimično usme-
ravaju u pravcu stranog polja i ukupno polje se znatno pojačava (slika 4.9c). Do mag­
netnog zasićenja dolazi kada su svi domeni potpuno orijentisani u pravcu polja, pa
dalji rast polja H ne dovodi do znatnijeg povećanja magnetne indukcije iznad

SI. 4.9. Magnetni materijali u odsustvu i prisustvu magnetnog polja: dijamagnetici (a),
paramagnetic i (b) i fcromagnetici (c)
 e l ek t r o ma g net i za m 55

SI. 4.10. Prvobitna kriva magncđenja i hudcrezi- SI. 4.11. HislcrEzisni ciklus mekih (a) i tvrdih (b)
snt cikiил feromignctika

Kod feromagnctnih materijala relativna magnetna permeabilnost p, je znatno veća

od jedan i ima vrednosli između 102 i IO6 . Ona zavisi od jačine polja, ali i od tem­
perature.
Kada se feromagnetik, koji je prethodno bio razmagnetisan, izloži dejstvu
m agnetizacionog polja H koje postupno raste do H w , rast magnetne indukcije neće
biti linearan. Izgled prvobitne krive magnećenja prikazan je na slici 4.10 odsečkom
0 -1 . Kod postupnog smanjenja polja na vrednost nula magnetna indukcija ne
iščezava, već zadržava izvesnu vrednost Br koja se naziva remanentna indukcija.
Tek izmcnom smera struje, odnosno magnetizacionog polja i njegovim povećanjem
na vrednost Hc (deo krive 2 -3 ), magnetna indukcija postaje jednaka nuli. Jačina
polja Hc naziva se koercitivno polje. Posto se feromagnetici često nalaze u promen-
Ijivom magnetnom polju, kriva magnećenja B = f (H) postaje zatvorena simetrična
kriva koja se naziva ciklus histerezisa. Uzak i uspravan ciklus histerezisa karakteriše
tzv. meke feromagnetike koji se lako namagnetišu, ali i Jako razmagnetišu. Širok
histerezisni ciklus karakteriše tvrde feromagnetike koji imaju veliku remanentnu in­
dukciju Br i veliko koercitivno polje, pa su pogodni za izradu stalnih magneta. Na
slici 4.11 prikazane su histerezisne petlje mekih (a) i tvrdih (b) feromagnetika.
Prim ena m agnetnih m aterijala. - Prirodni magneti, poput gvozdene rude
magnetita (Fe 3 O 4 ), zbog relativno slabe magnetne indukcije, nemaju u tehnici
nikakav praktičan značaj. Jedino Zemlja, kao veliki prirodni magnet (slika 4.12),
om ogućava primenu kompasa, a ima i uticaja na druga veštački stvorena magnetna
polja.
56 J NI KOLIĆ / N. BABIC

SI. 4.12. Zemlja kao

prirodni magnet

Stalni magneti dob ijaju se na veštački način dodirom sa drugim stalnim mag­
netom ili magnelisanjem u jakom magnetnom polju stvorenom električnom strujom.
Grade se od tvrdih feromagnetnih materijala, najčešće u vidu Šipke, okruglog ili
pravougaonog prošeka i u obliku potkovice (slika 4.13a i b). Međutim, magnetima

SI. 4.13. Stalni magnet u obliku: Ktpke (a) i potkovice (b)

 t-LEKTROMAGNBTiZAM 57

se mogu dati najrazličitiji oblici, kao što su: pločice, prstenovi itd. Najčešće prime-
njivani tvrdi feromagnetici su specijalni čelici ~ kobaltni i volfram ovi i alnico legure
(legure alum inijom a A l, nikla Ni i kobalta Co). Dok čelici imaju remanentnu induk­
ciju reda 1 T i koercitivno polje od oko 5000 A/m , alnico legure pri nešto manjoj re-
manentnoj indukciji imaju oko 7 puta veće koercitivno polje.
Osim kod kompasa, stalni magneti se koriste kod clektromagnetnih instrume­
nata, jednostavnijih električnih mašina, zvučnika, i dr.
Nestalni veštački magneti nastaju kada se meki feromagnetni materijali nađu u
polju ili stalnog magneta ili provodnika sa strujom. M eki feromagnetici sc lako mag-
nelisu, dobijajući velike vrednosti magnetne indukcije. Zbog malih vrednosli koerci-
tivnog polja (reda nekoliko do nekoliko desetina A/m), brzo i lako se razmagnetišu.
Najčešće primenjivani meki feromagnetici su: Čisto gvožđe, gvožđe sa dodat­
kom silicijurna, tzv. dinamolim i legure gvožđa i nikla - hipem ik i permaloj. M ak­
simalna relativna permeabilnost kreće se od 7000 (kod dinamolima) do 250 000 (kod
Čistog gvožđa). Za upotrebu na visokim učestanostima naročito su pogodni feriti,
koji se dobijaju presovanjem praha oksida gvožđa (Fc2O 5) sa oksidima drugih metala.
Osim kod magnetnih kola, meki feromagnetici se koriste i kao nastavci polova
stalnih magneta. N jim a se vrši oklopljavanje osctljivih instrumenata i drugih uređaja
radi zaštite od stranih polja (magnetni Štit). Feromagnetni materijal kod magnetnih
diskova i traka omogućava upis podataka u računarskoj tehnici, kao i u tehnici tona
i slike. Ipak, najvažniju primenu meki feromagnetici nalaze kod elektromagncta.
Svaki namotaj sa jezgrom od mekog feromagnetika naziva sc elektrom agnet.
Tako i solenoid (prikazan na slici 4.3b) postaje elektromagnet ako sc u njegovu unu­
trašnjost unese jezgro od Čistog gvožđa. Magnetno dejstvo elektromagneta mno­
gostruko (р г puta) je jače od dejstva samog namotaj a i traje samo dok kroz namotaj
teče struja. Spektar magnetnog polja elektromagneta ne razlikuje se od spektra stal­
nog magneta (vidi sliku 4.13a).
Elektroni agneti imaju vrlo veliku primenu u elektrotehnici i tehnici uopšte.
Tako, na primer, upotrebljavaju se u električnim mašinama, električnim memim in­
strumentima, telegrafiji (Morzeov telegraf), telefoniji (elektromagnctno rele), radio-
tehnici, signalnim uređajima, i dr. Osnovni element električnog zvona je potkovi-
Časti elektromagnet. Elektromagnet se primenjuje i kod glava za upis, očitavanje i
brisanje magnetnih traka. Snažnim elektromagnetima vrši se ubrzanje naelcktrisanih

SI. 4.14. Neki oblici elektromagnet*

58 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Čestica (ciklotron), ili elektromagnelni otklon (skretanje elektronskog mlaza kod ka’
todne cevi TV prijemnika).
Neki oblici elektromagneta prikazani su na slici 4.14.

4.4. FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE.

SAMOINDUKCIJA I MEĐUSOBNA INDUKCIJA

Zakon clcktromagnetne indukcije otkrio je 1831. godine, eksperimentalnim

putem, engleski fizičar Majki Faradej. EksperimentiŠući sa kalemom žice, Čiji su
krajevi vezani za osetljiv galvanometer u polju stalnog magnete (slika 4.15a), ili u
polju drugog kalema napajanog strujom iz galvanskog elementa (slika 4.15b), on
otkriva da će kazaljka galvanomelra registrovati pojavu kratkotrajne struje u sle-
dećim slučajevima: (1) ako se menja relativni položaj kalema sa instrumentom i stal­
nog magneta; (2) ako se menja relativni položaj kalema sa instrumentom i drugog
kalema; i (3) ako se prekida ili menja jačina struje u drugom kalemu, pri čemu oba
kola miruju.
Analizirajući na prvi pogled različite okolnosti pod kojima dolazi do pojave
elektromagnetne indukcije, Faradej izvodi zaključak da je uzrok indukcije u svim
slučajevima promena magnetnog fluksa kroz zatvorenu konturu, a da je intenzitet
indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa.
Indukovana struja je posledica indukovane elektromotorne sile, koja postoji i
u slučaju kada kontura nije zatvorena. Faradcjcv zakon elektromagnetne indukcije
glasi: Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj konturi srazmerna je brzini
promene fluksa. Ako vremenski promcnljivu indukovanu ems obeležimo malim slo­
vom e, kao i druge promenljive veličine, matematički oblik zakona biće:
ДФ (4.31)
e - --------
ZV

SI. 4.15. Faradejcv

eksperiment sa stalnim
magnetom (a) i elektro-
magnetom (b)
 ELEKTROMAGNETIZAM 59

K o ličn ik , u kome je АФ promena (priraštaj) fluksa, a Ar odgovarajući

Af
vremenski interval, predstavlja brzinu promcne fluksa.
Znak „m inus” na desnoj strani izraza predstavlja matematički iskaz Lencovog
pravila, koji glasi: indukovana cms ima uvek takav smcr da u zatvorenoj provodnoj
konturi stvara struju koja se svojim poljem suprotstavlja promeni fluksa, koji je iza­
zvao indukciju. Tako, na primer, ako se kalem sa strujom na slici 4.15b primiče
zatvorenoj konturi, ili se u njemu rcostatom pojačava struja, raste fluks kroz zatvo­
renu konturu. Indukovana struja čc im ali takav smer da sopslvenim magnetnim po­
ljem sprečava promenu fluksa. U slučaju da se kalem sa strujom odmiče, indukovana
struja ima suprotan smer, tj. svojim poljem podržava pobudno polje, sprečavajući
smanjenje fluksa.
U prethodnom primeru opisana je tzv. statička indukcija, za koju je bitno da se
oko nepokretne konture magnetno polje menja u vremenu. Na ovakvoj elektromag-
netnoj indukciji zasniva sc princip rada transformatora. Rad generatora za jedno-
smemu il i naizmeničnu struju zasniva se na dinamičkoj indukciji. Ona nastaje kada
sc zatvorena kontura kreće u magnetnom polju, prcsccajući linije vektora magnetne
indukcije B Na slici 4.16 prikazan je pravolinijski provodnik dužine /, koji se pod
dejstvom spoljaŠnje sile F s kreće upravno na pravac lin ije homogenog magnetnog
polja indukcije B, konstantnom brzinom v. U toku vremenskog intervala Af provod­
nik se pomerio za rastojanje vAf i prebrisao površinu: AS = ZvA/. Magnetni fluks
vektora B kroz prebrisanu površinu iznosi:
ДФ = BAS = B/vAr. (4.32)
Intenzitet indukovane ems prema Faradejevom zakonu je:

c = ДФ _ 5 Л Д / _ B lv (4.33)
А/ Ar

SI. 4.16. Elcktrocnagnctna

indukcija u pravolinij-
skom provodniku
60 J N IKO LIC I N. BABIĆ

Smer indukovane struje je takav daje indukovano magnetno polje s lcve strane
provodnika suprotnog smera od vektora Bt a smer elektromagnetne sile koja deluje
na provodnik sa strujom u magnetnom polju suprotan smeru spoljašnje sile. Ako je
vektor brzine kolinearan vektoru magnetne indukcije odnosno ako provodnik,
krećući se, ne preseca magnetne linije, neće doći do pojave elektromagnetne induk­
cije. U opštem slučaju indukovana ems zavisi od sinusa ugla između v i B , tj.:

e = e /v s in ( v B ) (4.34)

i najveća je kada vektor brzine v, vektor magnetne indukcije B i pravac provod­

nika dužine I stoje pod uglovima od 90°.
Indukovana ems i struja javiće se u svakom masivnom provodniku, ako je izlo­
žen promenama magnetnog fluksa. Sti uje koje nastaju pod dejstvom indukovanog
električnog polja nazivaju se vihorne ili vrtložne struje. Kao posledica tih struja,
dolazi do zagrevanja feromagnetmh materijala, pošto sa porastom temperature gubi
sposobnost magnećenja, da bi se potpuno izgubili na kritičnoj, tzv. K irijevoj tempe­
raturi.
Gubici u magnetnim kolima električnih mašina i njihovo beskorisno zagreva-
nje biće manje ako se smanji jačina vrtložnih struja. To se postiže tako što se umesto
masivnog jezgra koristi jezgro od tankih, međusobno izolovanih limova. Najčešće se
upotrebljava dinamolim debljine 0,1 т 0,5 mm. Još bolji rezultati, posebno na viso­
kim učestanostima, postižu se primenom feritnih jezgara kod kojih su feromagnetna
zrnca međusobno izolovana vezivnim dielektričnim materijalom.
Kod lameli ranih jezgara srednja snaga Džulovih gubitaka, usled vrtložnih stru­
ja, data jc izrazom:
P = 1.64-)O2 V / 5 B i, (4 3 5 )

gdc je:
у - specifična provodnost materijala,
а - debljina lima,
V - zapremina jezgra,
učestanost promene fluksa,
В,л - maksimalna vrednost magnetne indukcije.
Dejstva vrtložnih struja mogu se i korisno upotrebiti. Kod indukcionih peći
Džulovi gubici zagrevaju i tope masu od provodnog materijala. Provodni materijal
se ubacuje u unutrašnjost velikih kalemova, kroz koje, radi postizanja snažnog efek­
ta zagrevanja protiču promenljive struje visokih uČestanosti. Kod indukcionog bro­
jila . instrumenta ko ji meri potrošnju električne energije, rotor elektromotora (alu-
m inijum ski disk) okreće se pod dejstvom vrtložnih struja.
Svaka zatvorena strujna kontura poseduje sopstveni magnetni fluks ko ji potiče
od sopstvenog polja. Prema Kaphopkinsonovom zakonu (Ф = A F M = ЛЈУГ), ovaj
fluks je srazmetan sopstvenoj struji /, pa se može napisati:

Ф = £ /. (4.35)
 ELEKTROMAGNETIZAM 61

Koeficijent srazmernosti između fluksa i struje koja ga je izazvala naziva se

induktivnost kola i označava se sa L. Pošto je iz izraza (4.35):

L= —, (4.36)

jedinica za induktivnost biće henri:

U = 7«- = ^ = H (4.37)
*u
Induktivnost od 1 H ima kolo čiji sopstveni fluks iznosi 1 Wb pri struji u kolu
od 1 A.
Induktivnost solenoidnog ili torusnog namotaj a lako se može odrediti polazeći
od izraza za jačinu polja u jezgru (vidi izraze 4.13 i 4.15):

(4.38)

Fluks kroz jednak navojak Ф] biće:

Ф, = В5 = Ц -у -5 . (4.39)

a ukupan fluks. pošto kalem ima N navojaka, N puta veći;

= = U. (4.40)

Induktivnost L solenoidnog ili torusnog namotaja je:

(4.41)

Iz poslednje relacije pokazuje se da je jedinica za magnetnu permeabilnost

z ij '
henri po metru I = — I. Jasno je da razlomak na desnoj strani relacije dimen-
\ п>/
ziono predstavlja dužinu (odnos površine i dužine pomnožen neimenovanim bro­
jem) pa mu je jedinica metar (m). a jedinica induktivnosti (ceo izraz) je henri (H).
Ako je u kolu struja promenljiva. tada će i sopstveni fluks kola bili vremenski
promenljiv. pa će u kolu indukovati električnu silu, a pojava je nazvana satno in­
dukcija. Indukovana ems samoindukcije je vremenski promenljiva veličina određe­
na Faradejevim zakonom:
ДФ(0 _ . Ai’(f) (4.42)
— ------ ™ — L. '
62 J. N IK O L IC / N BABIĆ

LR L R

b) ——/ T P Q Q C V — SI. 4.17. Oznake realnoj

* V V V (a) i idealnog (b) kalema

pod uslovom da je karakteristika magnetnog materijala linearna. lj. p konstantna

(kod fcromagnetika uslov je približno ispunjen samo za male promenc polja).
Iz izraza (4.42.) sledi d aje cms samoindukcijc srazmema brzini promene sop-
stvene struje sa promenjenim znakom. Znak (-) prema Lencovom pravilu znači da
je smer indukovane cms takav da se protivi rastu, ali i opadanju struje u kolu (su­
protan smeni struje kad ona raste, a istog smera kada opada). Koeficijent srazmere
jc induktivnost kola, pa se L naziva i koeficijent samoindukcijc.
Kada kroz kalem protičc jednosmerna struja, onda jc Д /(0 = 0, pa je e L - 0, ta­

ko da postoji samo otpornost žice kalema, R = , a ona najčešće ima malu vred-

nost. Međutim, u kolu naizmenične struje, zbog pojave ems samoindukcije e L , ka­
lem unosi u kolo neku induktivnu otpornost.
Kao elem ent električnih kola, kalem ima veliku primenu u elektrotehnici.
Velike induktivnosti dobijaju se motanjem velikog broja navojaka ili umetanjem fe-
ritnog jezgra. Na slici 4.17 pokazane su oznake realnog (a) i idealnog (b) kalema ko­
je se koriste u električnim Šemama.
Pojava m eđusobne indukcije nastaje kada se dva kola sa promcnljivim stru­
jama uzajamno nalaze u polju onog drugog. Na slici 4.18 prikazana su dva kalema
na malom rastojanju, za koja kažemo da su induktivno spregnuta. Ukupan fiuks dru­
gog kalema Ф 2 sastoji se od sopstvenog fluksa koga stvara struja / 2 , i među-

Sl. 4.18. Induktivno

spregnuti кз lemovi
 EU’KTROMAGNETtZAM 63

sobnog fluksa Ф 21 , koji zajedno sa rasipnim fluksom čini sopstveni fluks prvog kale­
ma, a koji zavisi od struje Л

Ф? —Ф22 + Ф21 s Lq Ij + ^21Л- (4.43)

Parametar L 2 j c sopstvena induktivnost drugog kola i ona je nezavisna od
prvog kola. L2 i Јс međusobna induktivnost koja pokazuje koliki je uticaj struje prvog
kola na fluks u drugom kalemu. Međusobna induktivnost zavisi od sredine, oblika
oba kola, njihovog uzajamnog položaja i rastojanja.
Analogno jednačini (4.43), može se napisali i izraz za ukupan fluks prvog ka­
lema:
Ф ј = Ф| I + Ф | 2 = £ |/ , + L i2 l 2 . (4.44)
Parametri L f2 > ^21 su međusobno jednaki, pa se međusobna induktivnost
označava sa Af, tj.:
tu = = Lj, = = Af. (4.45)
л л
Huks Ф2 | biče;
Ф2 1= BtN2S = ц ^ N 2 S. <4 4 6 >

pa je prema izrazu (4.45):

r£21 = Ф21L = P —“
-T f
S (4-47)
ч 1

Analogno tome, biće:

Ф 12 = B2 N l S = g ^ 2- ^ S, (4.48)

pa je:
,
L . ф <г _ и В Д ? (4.49)
n - i - Н <\
/о
dakle, isto kao i Д2 | (vidi 4.47).
Kako su sopstvene induktivnosti L\ i jednake:

(4.50)
/
lako se pokazuje da je:
(4-51)

Zamenjujući vrednosti £ | i L? u navedeni izraz dobija sc:

(4.52)
1
64 j N iK O i.ić i n' b a s i c

Sto je jednako izrazima (4.47) i (4.49) za međusobne induktivnost! L2 i i L n , a prema

izrazu (4.45) i za M.
U praksi, zbog magnetnih rasipanja, međusobna induktivnost M je nešto manja
i iznosi:
M » k y jL iL i. (4 5 3 )

gde je k tzv. koeficijent (sačinilac) induktivne sprege. Koeficijent k je pozitivan

neimenovan broj manji od jedan (k < 1). a zavisi od međusobnog rastojanja i položa­
ja induktivno spregnutih kola.
A ko su struje u relaciji 4.45 promenljivc. biće promenljivi i međusobni fluk-
scvi Ф 12 i <X»2b 1Ј :

đ>i2 = M i 2 ; Фјј = M r j , (4.54)

pa odgovarajuće ems međusobne indukcije u prvom i drugom kolu iznose:

емо = - М ^ - : = - л А (4.55)

Međusobna induktivnost kola M naziva se i koeficijent međusobne indukcije.

Suština uzajamne indukcije je u prenošenju električne energije iz jednog kola
u drugo posredstvom zajedničkog magnetnog polja. D a bi sc sprečila rasipanja kod
transformatora, oba kalema su namotana na zajedničko feromagnetno jezgro u obli­
ku ratna. Na elektromagnctnoj indukciji zasniva se rad većine električnih mašina.

4.5. E L E K T R O M A G N E T N I1 E L E K T R O D IN A M IĆ K I IN S T R U M E N T I.
M ERENJE STR U JE, N A P O N A I S N A G E

Instrument sa kretnim kalemom je elektrom agnetni instrum ent, jer mu se

princip rada zasniva na delovanju elektroniagnetnih sila. Ovaj instrument ima Široku
pri men u kao ampermetar, voltmetar, ommctar, ali i kao indikator mnogih drugih
instrumenata.
M enu sistem instrumenta, prikazan na slici 4.19, sastoji se od stalnog magne­
ta, koji u međugvožđu (između polnih nastavaka i valjka od mekog gvoŽđa) obrazu­
je jak o , homogeno, radijalno magnetno polje indukcije B i kalema od N navojaka
tanke bakarne žice. Na osovini se nalaze kazaljka i dve spiralne opruge kuje služe za
dovod i odvod struje i za stvaranje upravljačkog (otpornog) momenta M„, koji se
suprotstavlja kretnom momentu kao i vraćanju kazaljke na nulu. Skala in­
strumenta ravnomemo je izbaždarena prema jedinicama mercne veličine. Elektro-
magnetne sile deluju samo na strane navojka u međugvožđu, obrazujući spreg sila
(s lik a 4.20). Momenat sprega po navojku jednak je:

M \~ F a = B l l a - B IS , (4.56)
a ukupan kretni momenat N puta veći:

= NBS1 ^ k L (4.57)
 ELEKTROMAGNETIZAM 65

SI. 4.19. Elcktromagnetni uvurument SI. 4.20. Spreg sila clektromagnclnog instrumenta

Konstanta k = NBS određena je konstrukcijom instrumenta. Treba uočiti da kremi

momenat teži da postavi kalem u položaj maksimalnog fluksa.
Obrtanjem osovine i kalema, zatežu se spiralne opruge stvarajući upravljački
momenat srazmeran uglu skretanja kazaljke a:
M v = k| a . (4.58)
gde jc ki konstanta opruge.
Ugao skretanja kazaljke dobij a se izjednačavanjem momenata = M tl), tj.:

k / = *i<x. (4.59)
odakle je:
<x = — / = *,/• (4.60)
ki
Pošto je otklon kazaljke srazmeran jačini struje, instrument m ože da meri samo
jednosm em u struju, pa su mu priključci označeni sa znacima + odnosno - .
Na slici 4.21 prikazan je instrument sa kretnim gvožđem koji takođe spada u
elektromagnetne instrumente, a m ože da meri i naizmeničnu struju. Prolaskom stru­
je kroz nepokretni kalem u njegovoj unutrašnjosti javlja se jako polje indukcije B
srazmerno jačini struje /. Dejstvoin ovog polja, kremo meko gvožđe, koje se takođe
namagnetiŠe srazmerno jačini struje, skreće
srazmerno kvadratu jačine struje pod dej-
stvom elektromagnetne sile F = B ll = к Ш =
« / T2 . Biće:
a -k l 1 (4.61)
Što znači da će ..skretanje" biti pozitivno
za ± I,
Ovaj instrument jc manje precizan od
prethodnog, ali zbog robusnosti i jedno­
stavne konstrukcije Često se upotrebljava.
SI. 4.21. Instrument м kretnim gvožđem
 J. N iK O L IĆ / N. B A B IĆ

NJ, Elektrodinamički instrument se

sastoji od dva kalema pravougaonog ili
kružnog oblika: nepokretnog od /V,
navojaka sa strujom /, i pokretnog od
N 2 navojaka sa strujom / 2 (slika 4.22).
Na kretni kalem deluje spreg elekuo-
dinamičkih sila, čiji se kretni momenat
može izračunati analogno izrazima
(4.56) i (4.57):
SI. 4.22. Eleklrodinamićkj instrument = N 2 Bi S 2 l 2 . (4.62)
Jedina razlika je što homogeno polje B t , umesto stalnog magneta, stvara nepo­
kretni kalem, pa je (vidi izraze 4.13 i 4.18):

(4.63)
<1

Unošenje ove vrcdnosti u kretni momenat (4.62) biće:

Mi = N2 p~q S2 l 2 k I[I 2 . (4.64)

»i
Odavde sledi izjednačavanjem sa upravljačkim momentom M„ - k t a da je
ugao skretanja kazaljke srazmeran proizvodu jačina obe struje, odnosno:
к Ц /^ к ^ (4 6 5 )

a = k ili I2 (g d e j e * ,= A -). (4.66)

k\
Skala instrumenta nije linearna,
jer krak sila zavisi od cos a (polje nije
radijalno).
Ako se oba kalema vežu na red,
dobija se elektrodinamički amperme-
tar. Tada je, zbog I } = / 2 = I'
(4.67)
Ipak, instrument se češće koristi
kao vatmetar (slika 4.23). Nepokretni
kalem (strujni) vezan je na red sa pri­
jemnikom (/] = /). a pokretni kalem
(naponski), paralelno prijemniku
f/2 = "
SI. 4.23. Eleklrodinami&i viimeur , paje:

(4.68)
 ELEKTROMAGNfiTIZAM 67

Znamo đa se osnovne električne veličine struja, napon i snaga mere odgovara*

jućim električnim mernim instrumentima: ampermetrom, voltmetrom. odnosno vat-
metrom. Njihov rad se najčešće zasniva na dejstvu mehaničkih sila koje kremi
sistem instrumenta, zajedno sa kazaljkom, zakreću za određeni ugao. Taj ugao pred­
stavlja meni vrednosti merene veličine.
Osnovni pokazatelj kvaliteta nekog instrumenta je njegova klasa tačnosti. To
je broj, najčešće upisan pored skale instrumenta, koji pokazuje njegovu procentual­
nu grešku. Klasa tačnosti etalonskih instrumenata je 0,05 i 0,1, preciznih ili labora­
torijskih 0,2 i 0,5, a pogonskih 1,0 do 5,0. Pored toga na skali su i znaci za vrstu
instrumenta, vrstu struje za koju je instrument izrađen, način postavljanja. Neki od
ovih znakova dati su na sledećoj tabeli.

Tabela 4.1. Znaci na instrumentima

Karakterističan podatak Znak

1m iru me ni sa kretnim kalemom o
Instrument ад kretnim gvožđem
Elektrodu) antički instrument ф
Jednostnema struja
NoizmcniČru struja
Jednosmema i naizmenična struja
Instrument za upotrebu u vertikalnom položaju л
Instrument za upotrebu u horizontalnom položaju u

Instrument sa kretnim gvožđem pogodan je za izradu pogonskih ampermetara

i voltmetara, jer je robustan, jednostavne konstrukcije, a neposredno meri i jedno-
smernu i naizmeničnu struju. Kod njega, kao i kod elektrodinamičkog instrumenta,
otklon zavisi od kvadrata struje (videli izraze 4.61 i 4.67) i pozitivan je i kada stru­
ja promeni smer.
Instrument sa kretnim kalemom puno jc osetljiviji pa je pogodniji za izradu
preciznih instrumenata. Pošto reaguje samo na jednosmemu struju, naizmeničnu
m ože meriti tek kada se ona prethodno ispravi (najčešće pomoću diodnog usmerača).
Pošto kroz tanki provodnik kretnog kalema ne m ože teći jača struja, nije m o­
guće direktno meriti struje veće jačine.
To se postiže lako Što se paralelno
Ro
instrumentu (galvanometru) veže ot­
pornik male otpornosti, kao što je pri­
kazano na slici 4.24. U zavisnosti od
odabrane vrednosti otpora otoke (naziva
se i Šant) R i njenog odnosa prema
otpornosti galvanometra R e , kroz in­
SI. 4.24. Proširenje memog domašaja ampcrmcira
strument teče samo deseti, stoti itd. deo
glavne struje koja se meri.
Za razliku od ampermetra, kod voltmetra se memi domašaj bira promenom
vrednosti zaštitne otpornosti R y (vidi sliku 3.6a).
Za merenje malih vrednosti struja koriste se posebno osetljivi ampermetri, tzv.
miliampermetri i mikroampermetri koji se označavaju sa m A, odnosno pA. S druge
68 J N IK O L IĆ I N. BABIĆ

SI. 4.25. Spoljažni izgled instrumenta za ugradnju SI. 4.26. Univerzalni instrument

strane, pored voltmetara, za male napone koriste se milivoltmetri mV, a za velike

kilovoltmetri kV.
Na slici 4.25 dat je spoljašnji izgled instrumenta za ugradnju koji može da se
koristi za merenje struje ili napona. Na slici 4.26 prikazan je prenosivi univerzalni
instrument ili avometar koji pored na­
pona i struje men i otpornost.
Merenje struje ili napona nepo­
sredno pomoću odgovarajućeg instru­
menta predstavlja direktnu metodu me-
renja. Pored direktnih metoda merenja
često sc koriste i različite indirektne
(posredne) metode. Kod njih sc do re­
zultata merenja dolazi indirektnim
putem pomoću različitih memih kola i
instrumenata. Obično se odlikuju veli­
kom tačnošću.
SI. 4.27. Kompenzaciona metoda ia merenje struje ^.27 prikazana je kom-
penzaciona metoda za merenje struje.
Najpre se pomoću reostata R podesi struja u glavnom kolu na vrednost od 1 A (ili
OJ A), što se utvrđuje pokazivanjem ampermetra A. Struja / prolazi kroz etalonski
otpornik otpornosti od 1 Q tako da je pad napona Л(7 na njemu brojno jednak
jačini struje. Sada sc klizačem poten-
ciometra struja u mernom kolu dovodi
na nultu vrednost sve dok otklon indi­
katora ne dođe u nulti položaj. To zna­
či da se napon koji se uzima sa poten-
ciometra izjednačio sa meremm (Up =
=*Л1Г) pošto su u opoziciji, odnosno su­
protnog smera. Brojno pokazivanje po-
tenciometra kroz kojeg proriče struja
od 1 A jednako je brojnoj vrednosti
SI. 4.28. Vezivanje strujnih i naponskih priključaka
valmetra merenog napona, odnosno struje.
 ELEKTROMAGNETIZAM 69

Kompenzator sa slike 4.27 može se u potrebi ti i za metenje napona. Napon koji

se meri dovodi se umesto napona ДС/, s tim što etalonski otpornik treba ukloniti.
Kod direktnog metenja snage vatmetroin potrebno je obratili pažnju na pravil­
no vezivanje strujnih i naponskih priključaka (si. 4.28).
Za metenje malih snaga koriste sc osjetljivi m ilivatm etri koji se označavaju sa
m W . Kada je strujni ili naponski memi opseg vat metra za jednosmernu struju suviše
mali, proširuje se na sličan način kao i kod ampemictra, odnosno voltmetra, tj. doda­
vanjem paralelnog otpornika i predotpomika.
Pored klasičnih elektromehaničkih instrumenata za metenje struje, napona i
snage konste se i odgovarajući elektronski instrumenti koji, pored analognih (po­
moću kazaljke), mogu im ali i digitalne pokazivače.

p it a n j a

1. Kako je deflnlsana osnovnu jedinica Si - amper?

X Koja osnovna veličina opisuje magnetnu polje u nekoj tački prostora? Kako se definite?
3. O čemu govori Amperu* zakon?
4. Štu pokazuje relativna magnetna permeabilnost?
5. Šta je magnetno kolo?
6. Kako glasi Kap-Hapkinsonov zakon?
7. Kako se dele materijali prema magnetnim svojstvima?
8. Kakva su magnelna svojstva feromagnetlka?
9. Gdc se prime nj u] u tvrdi, a gde meki feromagnelici?
10. Staje elektroraagnet i gdc se primenjuje?
11. Kako dolazi do pojave elektrumagneinc indukcije?
IX Kako glasi Faradcjcv zakon eleklromagnctnc indukcije?
13. Kako glasi Lencovu pravilo?
14. Šta jc Induktlvnost, a Ata međusobna induktivnost?
15- Šta je samolndukcija?
16. Na kom principu rade elektruniagnetni instrumenti?
17. Kako radi instrument sa krctaim kalanom?
18. Na kom principu radi ekktrodinamlčki instrument?
19. Kakva je razlika između elektromagnetne i dektrodUumičke sile?
20. Šla pokazuje klasa tačnusti instrumenata?
21. Kako se proširuje merni domašaj kod ampermetra?
XX Kako se podešava kompenzator?
23. U kakvom odnosu su otpornosti R I Rt u kolu na slici 4.23 ako Je odnos / / / f « 10s ?
 5. N A IZ M E N IC N E S T R U JE

5.1. OSNOVNI POJMOVI. TRENUTNA, MAKSIMALNA I EFEKTIVNA

VREDNOST

O snovni pojm ovi i veličine. - Na si. 5.1a prikazano je homogeno magnetno

polje polova magneta NS, u kome se kreće na vojak stalnom ugaonom brzinom ш. U
njemu se javlja indukovana elektromotorna sila, jer on seče linije magnetnih sila:

e = -N АФ
м -----.

U položaju 1 aktivni delovi navojaka, ij. oni koji stoje normalno na pravac magnetnog
polja, ne presccaju linije fluksa, pa je indukovana elektromotorna sila po vrednosti
jednaka nuli. Okretanjem navojka na položaju 2, broj prcsečenih linija se povećava,
te indukovana elektromotorna sila raste i najveća jc u položaju 3 (+ E m ). Daljim
okretanjem navojka opada do nule (u položaju 5), menja smer i raste u suprotnom
smetu do najveće vrednosti suprotnog znaka ( - Em ) u položaju 7, potom opet pada
do vrednosti nula (u položaju 9). Smer indukovane elektromotorne sile u aktivnim
delovima navojka određen je pravilom desnog zavrtnja.

SI. 5.1. Indukovana elektromotorna sila u homogenom magnetnom polju

 N A IZM ENIĆN E STRUJE 71

Indukovana elektromotorna sila E u pravom provodniku dužine / koji se kreće

brzinom v u magnetnom polju indukcije B, dala je obrascem: E = Blv. S obzirom na
to da navojak ima dva provodnika, obrazac dobija oblik E = B • 21 • v, a kako je
obimna brzina v * R to - D/2 • cd. fluks Ф = BS i površina navojka S = /£>, dali
obrazac se transformiše:
E„ = B • 21D/2 • co = B I D (0 = BS - to = Ф„,со.
Dakle, indukovana elektromotorna sila je srazmema fluksu Ф т i brzini okre­
tanja navojka. Ako se okreće snop od N navojaka (kalem), indukovana elektromo­
torna sila biće:
Ел = ЛГ.ф ж а). (5.1)
Treba utvrditi kako se obrtanjem menja elektromotorna sila u navojku đ, a kako
fluks kroz njega Ф, kada je magnetno polje homogeno. U ravni normalnoj na pravac
linija fluksa na si. 5.2 projekcija površine navoja 5 menja se od 5 do nula. Pošto je
gustina B fluksa Ф stalna, vrednost fluksa kroz navoj zavisi od vrednosti promenlji-
ve projekcije s površine 5 (šrafirane), odnosno od vrednosti promenljive projekcije
širine navoja d f pri čemu je dužina I = const. Odatle proizilazi d aje obuhvaćeni fluks
u bilo kom položaju navojka (tj. ugla a), njegova trenutna vrednost data izrazom:
$ = B s = B l d * B l d = B I - D cos a = B • / D • cos a =
= B • S cos a = Ф т cos a .
Znači da sc promena fluksa kroz navoj,
dok se on obrne u magnetnom polju,
odvija po trigonometrijskoj funkciji ko-
sinusa.
Promena indukovane elektromo­
torne sile u navojku, dok sc on obrće u
magnetnom polju, poznata je po op-
štem obrascu: E = B/v * sin (vB), uko­
liko sc menja ugao između pravca brzi­
ne i magnetnog polja (a), tako da se za
sliku 5.2 može napisati: E = B/v • sin a .
Znači da sc promena indukovane elek­
tromotorne sile u navojku, dok se on
okrene u magnetnom polju, odvija po
trigonometrijskom zakonu sinusa.
Iz ova dva zaključka o promena-
ma fluksa kroz navoj i indukovane
elektromotorne sile u navoju, može se
izvesti zaključak o njihovom međusob­
nom odnosu: Indukovana elektromo­
torna sila je pozitivna za sve vreme dok
fluks opada (si. 5.1b, od a do b), a ne­
gativna za sve vreme dok fluks raste
(od b do c), Što se slaže sa I-cncovim
zakonom. SI. 5.2. Aktivna povriina navoja
72 I N IK O L IĆ Z N. BABIĆ

a b

SI. 5.3. Kretanje elektrona kroz provodnik: a) kod jcdnosmemc i b) naizmentčne struje

Suština promene fluksa kroz navoj (koja se odvija po trigonometrijskoj prome-

ni kosinusa) i promene indukovane elektromotorne sile u navoju (koja se odvija po
trigonometrijskoj promeni sinusa), iste je prirode: kada kosinusoidu (si. 5.1b) pome-
riino udesno za Četvrtinu periode, dobijemo sinusoidu. U stvari, sve zavisi od toga
kog se trenutka m en ugao, tj. vreme. Bitno je da su ove promene harmonične oscila­
cije trigonometrijskih funkcija, te se utoliko olakšava njihovo izučavanje.
Jedan od načina predstavljanja ovih promenljivih naizmeničnih veličina je
analitički način - kada se predstavljaju pomoću trigonometrijskih funkcija. Drugi
način njihovog predstavljanja je grafički - kada se upotrebljavaju grafici ovih trigo­
nometrijskih funkcija. Treći način prikazivanja je pomoću obrtnih vektora, tj.
fazorski način.
Napon naizmenične prirode menja tokom vremena svoj smer, pa je i struja
naizmenična i menja smer, te i elektroni harmonično osciliraju između dva krajnja
položaja u oba smera (si. 5.3b), slično oscilovanju klatna.

T renutna, m aksim alna i efektivna vrednost. - Da bismo došli do matema­

tičkog prikaza harmonične oscilacije struje, uzećemo vektor stalne vrednosli 7 koji
se obrće oko tačke 0 stalnom ugaonom brzinom ш. Projekcija njegovog vrha har­
monično osciluje po ordinati pravouglog koordinatnog sistema između +/ i -7 Kada
se obim kruga 2л prenese na apscisu, dobija se sinusoida koja predstavlja harmo­
ničnu oscilaciju vrha vektora 7Ж. Ordinata od apscisne ose do sinusoidc predstavlja
vrednost projekcije vektora 7m pomerenog za ugao a od svog polaznog položaja. Taj
ugao istovremeno predstavlja i odstojanje od 0 do mosta na kome je podignuta ordi-
nata od apscisne ose. M ože se napisati: i ~ sin a = Д а ). Posle < obrtaja oscilacije
sc ponavljaju k puta, pa se može napisati: i = 7W • sin(a + 2лк). S obzirom na to da je
pri obrtanju vektora stalnom ugaonom brzinom to, a - со/, izraz za struju m ože da
ima oblik:
i = 1„ • sin(ov + 2Jbt). (5.2)
Najveća vrednost projekcije i odgovara veličini vektora / ж i nastaje kad je vek­
tor 7 pomercn od polazne ose za ugao a = п/2 (+ / w ) odnosno za ugao a = Зтс/2 (~ZW).
O ve vrednosti se nazivaju amplitude oscilacije / ж . Vreme dok je vektor I načinio
jedan obrt, kada nastaje jedna ćela oscilacija, zove sc period oscilacije T. Broj
ovakvih perioda oscilacije T u jednoj sekundi naziva se učestanost/ , l j . / = l/T.
Ovakvi obrtni vektori u ravni nazvani su fazorima, da bi se razlikovali od vek­
tora kojima se prikazuju vektorske veličine u mehanici. Da bi se pri pisanju fazori
razlikovali od vektora, ispod njihovih slovnih oznaka stavlja se crtica.
Pošto se iz prethodnog izlaganja uočava promena indukovane elektromotorne
sile u navojku, dok se obrće u homogenom magnetnom polju, harmonična trigono-
 NAIZMENIČNE STRUJE 73

mctrijska funkcija sinusa, a i struje kao njene posledicc, proizilazi da se naizmenična

(harmonična) elektromotorna sila i struja mogu prikazivati fazorima.
Poceg (OA) od kojeg počinje merenje ugla a , odnosno vremena t (u mehanici
je a = (đf), naziva se fazna osa, a dijagram fazorski dijagram. Na grafiku trigonome­
trijske funkcije apscisna osa zove se vremenska osa, a sam grafik - vremenski dija­
gram. />, predstavlja maksimalnu vrednost naizmenične struje, dok je i trenutna
vrednost. Po analogiji jc E„, maksimalna vrednost naizmeničnog napona, a e jc tre­
nutna vrednost koja ima oblik:
e = E,n >sin(cN + 2кл), (5.3)
i isto tako se m ože prikazati fazorom.
Naizmenične veličine su promenljive tokom vremena, a jedina stalna vrednost
koja se ponavlja 2 puta u jednoj periodi je maksimalna vrednost. Zbog toga je uve­
den pojam srednje i efektivne vrednosti naizmeničnih veličina.
Srednja vrednost struje je nula za cclu periodu, pa se zato srednja vrednost de­
finite za polovinu periode. Srednja vrednost naizmenične struje je stalna vrednost
struje pri kojoj, za vremc od jedne polovine periode, protekne kroz poprečni presek
kola ista količina elektriciteta, kao i pri posmatranoj promcnljivoj naizmeničnoj stru­
ji. Površina između apscise i polovine perioda sinusoiđe (si. 5.4) predstavlja količinu
elektriciteta Q , jer ordinata predstavlja količinu elektriciteta promenljivu struju i
apscisa vreme t, a zna se da je Q = i • t. Kada se povuče prava paralelna sa apsci-
som, tako da su dve površine između polovine sinusoide i te linije jednake površini
između lc linije (unutar sinusoide) i polovine sinusoide, - ta linija u poluperiodi
7/2 predstavlja srednju vrednost struje: naime, količina elektriciteta koja protekne
pri toj srednjoj vrednosti struje /„ • T/2 (tj. površine pravougaonika između linije
i dužine T/2 apscise) jednaka je količini elektriciteta naizmenične struje (tj. površini
ispod polovine sinusoide ograničene dužinom T/2 apscise). Matematički sc dokazu­
je da je:
= 2/к • / w .
Na isti način je:
E v = 2/к • E „ (5.4)

SI. S.4. Određivanje srednje vrednosti struje SI. 5.5. Određivanje efektivne vrednosti snuje
74 J. N IK 0 L 1 Ć I N. B A B IĆ

Efektivna vrednost struje se definite kao stalna vrednost struje pri kojoj se za
vreme od jedne periode proizvede ista količina toplotc kao i pri posmatranoj naizme-
ničnoj struji (si. 5.5).
Trenutna toplotna snaga koja se pojavljuje u otporu R biće, prema Džulovom
zakonu, p = Ri 2 = R l 2 sin 2 cw. Pošto je R stalna veličina, snaga p se mcnja onako
kako se mcnja: i2 = I 2 sin 2 aw. Promcne funkcije i2 dobijaju se lako što se svaka ordi-
nata funkcije i, pozitivna ili negativna, diže na kvadrat. Stoga toplotna snaga ima uvek
pozitivnu vrednost, tj. proizvedena toplota ne zavisi od smera struje. Funkcija i 1
osciluje oko nove ose х', a srednja vrednost ove funkcije (si. 5.5) je očigledno l 2/! .
Toplota proizvedena naizmemčnom strujom tokom jedne periode biće:

W = R ■ • 7 \ a ista količina toplote, proizvedena stalnom strujom efektivne

vrednosti /, biće:
W = R t 2 T. (5.5)
Ove dve količine toplote moraju biti jednake prema definiciji efektivne vređ-
»2 f
nosti naizmeniČnc struje: R ■— = R / 2 7 \ odakle se dobija / - = 0 ,7 0 7 /-,.
2T V2
Po analogiji, efektivna i maksimalna vrednost indukovane elektromotorne sile biće:
E U
E - , odnosno napona U - .

Instrumenti za naizmeničnu struju i napon mere njihove efektivne vrednosti.

5.2. U Č E ST A N O ST I F A Z N I ST A V

Frekvencija se zove i učestanost. Jedna ćela oscilacija naizmeniČnc struje na­

staje kada navoj načini jedan obrtaj u magnetnom polju između polova N i S u ma­
šini koja ima jedan par polova p. si. 5.6. Лко mašina ima 2, 3 ,4 para polova, za je­
dan obrtaj navoja struja načini 2, 3 ,4 oscilacije (si. 5.7). Za istu mehaničku ugaonu
brzinu w učestanost f je tada veća, pa je električna ugaona brzina, tj. kružna

SI. 5.6. Indu kov arta elektromotorna sila kod jednopdne maline
 NA1ZMENIČNE STRUJE 75

SI. 5.7. Indukovana elektromotorna sila kod dvopolne maline

SI. 5.8. Izgled indukovanc elektromotorne sile kada Je početna faza a) 0. b) 4* i c) -* ¥

 r N 1 K 0 L IĆ i N. BA BIĆ

učestanosi: ш = pw. Električna ugaona brzina definite se isto kao i mehanička:

co - a/r i meri se radijanima u sekundi.
Tokom jedne oscilacije biče kružna učestanosi; co = ct/t = 2n/T = 2itf, pri Čemu
je učestanost

f = ®Ј2к = pwf2n = P. ^nZ7 - пп/(& i meri se hercima (Hz).

2л-6О
Vidi se da učestanost naizmenične struje zavisi od para polova p i od brzine
obrtanja navojka (л) u magnetnom polju.
U trenutku početka metenja vremena (r - 0) dosad je fazor naizmenične veli­
čine bio u faznoj osi (a = 0), pa je sinusoida počinjala od koordinatnog početka. ln-
dukovana elektromotorna sila je imala izraz c = Em sin ftX i bila je 0 za t = 0
(si. 5.8a). Ako merenje počne od trenutka kada trenutna vrednost posmatrane na­
izmenične veličine nije 0, znači da je fazor Em (si. 5.8b i c) pomerena od fazne ose za
ugao у , pa je trenutna vrednost (za t = 0) е$ = Ет sin у . Uopšte za ovakve slučajeve iz­
raz za trenutne vrednosri električne sile je e = E„ • sin (ом + у), ili c - • sin (tor - v)-
Ugao cor + predstavlja položaj fazora prema faznoj osi u trenutku t i zove sc fazni
ugao, fazni stav ili faza, a ugao ц/ zove se početna faza. Mogu postojati tri naizme­
nične veličine iste prirode amplitude i učestanosti, ali raznih faza. Ovakav slučaj je
kod trofaznog generatora i motora gdc se u 3 različita navoja i dovodna provodnika
nalaze naponi istih amplituda i frekvencija, ali raznih faza. U slučaju dve razne faze
(si. 5.9) trenutne vrednosti struja imaju izraze:
sin(cw + igi) i «2 = 4.2 sin (<вг + vft), (5.6)
razlika njihovih uglova zove se fazna razlika
= (<w + Vi) - ( о у + V2) ~ Vi - V2
Za fazore na si. 5.9 (levo) kaže se daje fazor / f pomeren unapred od fazora / 2 *
Kada se posmatraju promenc ovih naizmeničnih veličina tokom vremena (si. 5.9, b),

S). 5.9. Fazno pemerene struje predstavljene a) fazorima i b) sinusoidama

 n a i z me n i ć n e s t r u j e 77

SI. 5.10. Karakteristični fazni odnosi niizmeničnih veličina: a) tp = 0, b) lp « х/2 i c) lp ■ х

kaže sc da struja Ц prednjači struji, i obratno za / 2 - Naizmenične veličine su u fazi,

kada je fazna razlika među njima ip = 0 (si. 5.10a).
N a p o m e n a : Prilikom sabiranja i oduzimanja naizmeničnih veličina koje se
prikazuju fazorima, ovi fazori se sabiraju i oduzimaju po pravilima koji se odnose
na vektore i vektorske veličine. Iz takvih geometrijskih crteža, primenom poznatih
obrazaca iz geometrije i trigonometrije, vrše sc potrebni proračuni.
78 I . N IK O L fĆ / N. B A B IĆ

5.3. O TPO RI U K OLU N A IZ M E N IČ N E ST R U JE

T erm ogena, induktivna i kapacitivna otpornost. - U kolu naizmenične stru­

je, pri stalnom naponu, električna energija koja se pretvara u toplotnu ili u neku
drugu korisnu energiju (mehanički rad) ima uvek smer od izvora električne energije
ka prijem niku. Električna energija električnog i magnetnog polja osciluje između
izvora struje i prijemnika, srazmemo učestanosti. Elementi u kojim a se ove pojave
jako ispoljavnju su:
a) term ogeni o tp o rnik, u kome se električna energija pretvara u toplotnu
nepovratno. To je aktivni element č ija je karakteristika termogeni otpor

f R = p—
I s)

b) induktivni navoj, u kome se električna energija pretvara u magnetnu i obra­

tno; proces je povratan. T o je reaktivni element čija je karakteristika induktivnost

v) kondenzator, u kome se električna energija pretvara u elektrostatičku; pro­

ces je povratan. T o je reaktivan element Čija je karakteristika kapacitet

Na si. 5 .11 date su šematske oznake ovih elemenata: a) termogeni otpor, b) in ­

duktivni navoj; v) kondenzator.

SI. 5.11. ŠemaUke оллакс pozivnih elemenata: ■) termogeni otpor, b) induktivni navoj I c) kondenzator
 NAIZMENIČNE STRUJE 79

SI. 5.12. Kolo sa savršenim icrmogenim SI. 5.13. Vremenski dijagram napona i siluje u
otpornikom kolu sa savršenim temwgeniin otpornikom

K o lo sa sa savršenim term ogenim otpornikom . - A ko se napon naizmenične

prirode u = • sin tor priključi na kolo koje ima samo termogcni otpor R (si. 5.12),
kroz kolo prolazi naizmenična struja i. Trenutna vrednost ove struje, prema Orno-
vom zakonu, biće:

i = u! R = s in o v ss ^B -sin <or = l m sin to r

R R

Iz dobijenog izraza može se zaključiti da je struja u fazi sa naponom, što je

prikazano na dijagramu na si. 5.13. Na dijagramu je prikazana i elektrootporna sila
er = - R i koja postoji u kolu, pa je po II Kirhofovom zakonu: u + er = 0. Primenom
efektivnih vrednosti, biće U + E r = 0 tj. iz ove jednačine dobija se / = U!R. M ože se
zaključiti da se u ovom slučaju naizmenična struja dobija po Omovom zakonu
upotrebom efektivnih vrednosti, kao i za jednosmemu struju. Prema tome, i pad na­
pona biće po Omovom zakonu R I, kao i snaga toplote R I 2 , po Džulovom zakonu.
Stoga se ovaj otpor zove aktivan. Struja / je u fazi sa naponom, te su i fazori napona
i struje kohnenmi.
K olo sa sa savršenim in d u k tiv n im navojem . - A ko se naizmenični napon
U * V „ • sin out priključi na savršeni induktivni navoj (Л = 0) induktivnosti (si. 5.14),
u kolu će se pojaviti naizmenična stnija
i. Ova struja stvara unutar navoja i van д
njega promcnljivi magnetni fluks Ф , a ОПППППО
kao posledica u navoju će se pojaviti in - Uv v V v V

indukovana elektromotorna sila samoin-

dukcije: eL = čija će /
Д/ ш
efektivna vrednost biti E = - Nco<t>. џ

Određenoj struji I kroz navojak

odgovara određen magnetni fluks Ф . a s , 5 ,4 K o |o „ M v r le lim м т о јм п
kroz N navojaka ^ Ф . Za određeno mag-
80 J. N 1 K O L IČ / N. BAB1Ć

netno kolo odnos magnetnog fluksa МФ i struje /, koja ga stvara, je stalan i zove se
sačinilac indukcije L. Dakle, biće L = /УФ, tj. Л Ф = £/. Zamenom ЛГФ u izraz za efek­
tivnu vvednost indukovane elektromotorne sile samoindukcije, dobiće se izraz
R = - eLl. (5.7)
Znak - objašnjava da se sila suprotstavlja promeni struje, tj. ima reaktivan ka­
rakter, Stoje izraz Lcncovog zakona. U kolu postoje samo dve električne sile: napon
U i kontraelektromotoma sila samoindukcije. Primenom II K irh ofovo g zakona,
dobija se: U + E L = Q gdc je E L - - w L /, pa je U - ш £/ = 0 i U = (a U tj. / =
Upoređujući ovaj izraz sa onim za Om ov zakon, primenjen za lermogcni otpor
I = UIR t može se zaključiti da co£ predstavlja veličinu koja jc po prirodi ista kao
električni otpor R. Ona se zove in d u ktivn i otpor i predstavlja ulicaj indukovane elek­
tromotorne sile samoindukcije eL t X L = co£. In d u ktivn i otpor je direktno srazmeran
kružnoj učestanosti <o, tj. frekvenciji f = со/2д.
Međusobni vremenski odnos napona i struje može se u tv rd ili pomoću vremen­
skog dijagrama na si. 5.15. Indukovana elektrom otorna sila samoindukcije c L suprot­
na je stalno naponu u, a to jc prikazano pomoću dve sinusoide. Ona je posledica
promene magnetnog fluksa Ф koga stvara prom enljiva struja /. Kada ova struja raste,
tada po Lencovom zakonu indukovana elektrom otorna sila eL im a suprotan smer, a
kada ova struja opada, indukovana elektrom otorna sila ima isti smer da bi je podr­
žala. V idim o da u prvoj i trećoj četvrtini periode, kada indukovana elektromotorna
sila raste od 0 do struja i ima isti smer i opada od do 0. U drugoj i četvrtoj
četvrtini periode, kada indukovana elektrom otorna sila opada od Е ^ do 0, struja i
ima suprotan smer i rasle od 0 do l m . Na osnovu ovoga prikazana je promena struje
na dijagramu si. 5.15. Dakle, u kolu sa savršenim induktivnim navojem odnosno sa re­
aktivnim otporom X L = oiL struja 1 zaostaje za naponom U za četvrtinu periode T/4.
Fazorski dijagram efektivnih vrednosti si. 5.16 može sc nacrtati na osnovu vre­
menskog dijagrama si. 5.15. V id i se da jc fazor struje pomeren unazad za n/2 od fa­
znog napona U. Fazor magnetnog fluksa Ф je u fazi sa fazorom struje /, je r struja i

SI. 5.16. Fazorski dijagram efektivnih vrednosti

SI. 5.15. Vremenski dijagram električnih veličina električnih veličina u kolu sa savršenim induk­
u kolu sa savršenim induktivnim navojem tivnim navojem
 NAIZMENlĆNfe STRUJB 81

stvara ovaj fluks. Fazor indukovane elektromotorne sile pomeren je unazad od

fluksa za nf2.
Kolo sa savršenim kondenzatorom. - Ako se naizmenični napon u - • sin
priključi na savršen kondenzator kapaciteta C, javiće se naizmenična struja i
(si. 5.17). Pri promcni smera i vrednosti napona, kondenzator se stalno puni i prazni.
Na vremenskom dijagramu (si. 5.18) prikazane su sinusne promene napona. Naponu
u se svakog trenutka protivi isto tolika „elektromotorna’4 sila kondenzatora = ~q!C
prikazana na dijagramu: pri punjenju kondenzatora ona je konlraeleklromotoma, a
pri pražnjenju - elektromotorna, a njena efektivna vrednost je:
= -e /C (5.8)
Pri punjenju kondenzatora napon na njegovim oblogama raste od 0 do С/, a
raste i količina elektriciteta na njima od 0 do Q, dok struja opada od / do 0. te ima
isti smer kao i napon prijemnika. Pri pražnjenju kondenzatora napon opada na 0, kao
i količina elektriciteta na oblogama Q. dok struja raste od 0 do I ali u suprotnom
smeru. Prema ovom razmišljanju nacrtane su krive promene struja i napona na si. 5.18:
zaključujemo da u kolu sa savršenim kondenzatorom struja / prednjači naponu U za
četvrtinu periode 774.
Fazorski dijagram efektivnih vrednosti (si. 5.19) može se nacrtati na osnovu
vremenskog dijagrama 5.18. Vidi se da je fazor struje pomeren unapred od fazora
napona U za ugao л/2.

SI. 5.17. Kolo sa savršenim kondenzatorom II pražnjenje

SI. 5.18. Vremenski dijagram električnih veličina

u kolu sa savrlentni kondenzatorom

Struja je data izrazom Z = Q/t> a

SI. 5.19. Fazorski dijagram efektivnih vrednosti
električnih veličina u kolu sa savrlentm konden­
zatorom
količina elektriciteta kondenzatora Q =
= i/C , gde je C kapacitet kondenzatora.
Iz dijagrama 5.18 vidi se da je vrcme
pražnjenja odnosno punjenja kondenza­
tora jednako Četvrtini periode T/4. Sa
slike 5.18 izdvajamo deo koji se odnosi
82 J. N IK O L IĆ / N. BAB1Ć

na prvu četvrtinu periode i nacrtajmo

si. 5.20. Površina ograničena apsci-
som, ordinaiom i krivom promene stru­
je i, predstavlja količinu elektriciteta,
pošto je ordinata struja i, a apscisa
vreme i (a q = <7). Ako ovu površinu
pretvorimo u pravougaonik (dužine
774, a visine / s), čija je površina jedna­
ka loj površini koja predstavlja količi­
nu elektriciteta, taj pravougaonik ima
površinu:
= 1, ■T/4 = (7И ■V it) ■774 =
= 4 • 772л.
To je količina elektriciteta kojom
se kondenzator napunio, a to je upravo
maksimalna vrednost količine elek­
triciteta na krivoj q u trenutku kada se
punjenje završilo. Iz poslednje jedna-
SI. 5.20. Vremenski dijagrami električnih veličina čine dobijamo izraz za struju: Im = Qm •
u vreme punjenja navršenog kondenzatora • 2it/T = Qm - Kf =a>- Q„ = a C U ^
Efektivna vrednost struje biče:
U
l= < t£U
l/m C ’
Može se zaključiti, prema Omovom zakonu, daX f = 1/coC predstavlja veličinu
koja ima prirodu otpora. To je kapacitivni otpor kondenzatora koji ima prirodu reak­
tivnog otpora. Kapacitivni otpor je indirektno srazmeran kružnoj učestanosti co = 2V
odnosno frekvenciji.

5.4. IMPEDANSA

Redna veza termogenog otpornika i induktivnog navoja. - U stvari, svaki

navoj ima pored induktivnog o t p o r a = još i termogeni otpor R = p-^, a uzima
kJ
se da su vezani na red (si. 5.21). Ako se naizmenični napon priključi na ovakvu rednu
vezu induktivnog i termogenog otpora, kroz oba elementa će proći naizmenična stru­
ja /. Pored napona «, u kolu postoji elektrootpoma sila e« = -R I i elektromotorna sila
eL - -L&il&h čije su efektivne vrednosti: U t Ел = -R l t i EL = -X L l = Ako se pri-
meni П Kirhofov zakon na ovo kolo, dobija sc izraz:
£Z’bfo = £t = IZ-LGf -IZt = O
 NAiZMENIČNE STRCJE 83

SI. 5.21. Redna veza termogcnog otpornika i SI. 5.22. Fazorskt dijagram efektivnih vrednosti
induktivnog navoja električnih veličina kod redne veze termogenog
otpornika i induktivnog navoja

Iz ove jednačine se vidi da je priključeni napon U jednak fazorskom zbiru

napona Un i UL . U faznoj osi se ocrta fazor struje, jer je struja zajednička kroz oba
otpora. U odnosu na fazor struje, crtaju sc fazori odgovarajućih električnih sila pre­
ma dosad iznetim pravilima (si. 5.22). To znači da je fazor napona UR u fazi sa
fazorom struje, a fazor napona za л/2 ispred fazora struje. Zatim se fazori napona
Ин Ul fazorski saberu i dobije se trougao napona (si. 5.22). Hipotenuza tog pravo-
1

uglog trougla predstavlja fazor priključenog napona (/, a ugao cp faznu razliku
između fazora napona U i struje Z Fazor struje £ je pomeren unazad za ugao <p od
fazora napona ££. Ovakva pojava se sreće kod stvarnih navoja električnih mašina i
transformatora i drugih kalemova. Priključeni napon U ima dve komponente:
aktivnu Uh i reaktivnu UL . - Problem je na ovaj način rešen grafičkom metodom.
Analitičko rešenje daje impedansa brojne vrednosti pojedinih veličina prime-
nom pravila matematike na trougao napona, pa će bili:

U = ^ u l + u i = 7 ( /У ) 2 +(<1>U)2 = l^ R 2 + ( o £ ) 2 .

gde je
l — -u — .
7л2 +(<b l )2
Ovaj obrazac daje Omov zakon za ovo kolo gde izraz u imeniocu predstavlja
veličinu koja ima prirodu otpora, a zove se prividni otpor ili impedansa sa reaktiv­
nim otporom Z = ^ R 2 + (ш £)^ , odnosno 7 = U/Z.
Ako se stranice trougla napona (si. 5.22) podclc sa strujom 7, dobija sc trougao
otpora (si. 5.23) predstavljenih u nekoj srazmeri. Fazna razlika između napona U i
struje / može da se dobije iz trougla napona ili iz trougla otpora: sin <p = U JU =
= X J Z cos ф = uJ U - RfZ tan ф = UJU h = XJR, pa zatim treba pronaći q>iz trigono­
metrijske tablice.
Otpori u kolu naizmenične struje: aktivni R, reaktivni X i prividni Z su para­
metri kola ili konstante. Njihove recipročne vrednosti su provodnosti.
84 L N IK O L IĆ I N. B A B IĆ

SI. 5.23- Trougao otpora kod redne veze ter- SL 5.24. Redna veza termogcnog otpornika i kon­
mogenog otpornika i induktivnog navoja denzatora

Posle dobijanja rešenja, grafičkom i analitičkom metodom, mogu se napisati

analitički izrazi za trenutne vrednosti napona i struje:
«= sin (о у + ф) i i = l m * sin (см).
Redna veza termogenog otpora i kondenzatora. - Ako se naizmcnični
napon u priključi na rednu vezu termogcnog otpornika otpora R i kondenzatora
kapaciteta C (tzv. RC prijemnici), kroz oba elementa će poteći naizmenična struja i
(si. 5.24). Pored napona w, u kolu postoji elektrootpoma sila eR = -R i i elektromo­
torna silu kondenzatora ec = -Q JC =
=-L7c- Ako se primeni П Kirhofov
zakon na ovo kolo, debija sc izraz:

U + Er + E c = U - UK - Uc = 0
tj. U = u* + u &
Iz ove jednačine se vidi da je
priključen napon U jednak fazorskom
zbiru napona (Ц л i £4). U faznoj osi se
crta fazor struje, jer je struja zajednička
kroz oba otpora (si. 5.25). U odnosu na
fazor struje, crtaju se fazori odgovara­
jućih električnih sila prema dosad izne-
tim pravilima. To znači da je fazor
napona u fazi sa fazorom struje, a
SI. 5.25. FazorJci dijagram efektivnih vrednosti
fazor napona L t za л/2 iza fazora stru­ električnih veličina kod redne veze aermogenog
je. Zatim se napon i Ul fazorski cMpomtka i kondenzatora
saberu i dobija sc trougao napona (si.
5.25). Hipotenuza tog pravouglog tro­
u g h predstavlja fazor priključenog na­
pona </, ugao (<p) faznu razliku između
fazora napona £/ i struje Д Fazor struje
Z je pomeren unapred za ugao <p od
fazora napona £Z. Priključeni napon U SI. 5.26. Trougao otpora kod redite veze ter-
mogenog otpornika i kondenzatora
 NAIZMENIČNE STRUJE 85

ima dve komponente: aktivnu i reaktivnu U q . Problem je na ovaj način rešen gra­
fičkom metodom.
Analitičko resenje daje brojne vrednosti pojedinih veličina primenom pravila
matematike na trougao napona, pa će bili:
U = ЈП ј + + ( / - l / t o C ) 2 = -j7?2 + (1 /< о С ) 2 / 2 ,

gde je

л/л 2 + ( 1 / « C ) 2

Ovaj obrazac daje Omov zakon za ovo kolo gđe izraz u imeniocu predstavlja
veličinu koja ima prirodu otpora, a zove se prividni otpor ili impedansa sa kapacitiv-
nim reaktivnim otporom:

Z = -J/?2 + (1/соС ) 2 , tj. / = U/Z.

Ako se stranice trougla napona (si. 5.25) podele sa strujom / , dobija se trougao
otpora (si. 5.26) predstavljenih u nekoj razmeri. Fazna razlika između napona i stru­
je / može da se dobije iz trougla napona, ili iz trougla otpora:

cos<p = R i z = -7 — — = U K IU
2
■JR + (1 /< о С ) 2

Posle dobijanja rešenja grafičkom i analitičkom metodom mogu se napisali

analitički izrazi za trenutne vrednosti napona i struje:
i = / м • sin ccr u = Um - sin (cw - ф).

5.5. SN A G A U KOLU N A IZM ENIČNE ST R U JE . FA K TO R SN A G E

Snaga kola naizmenične struje dobija se množenjem trenutnih vrednosti na-

izmeničnog napona i struje: p - ui. Ovo se najlakše postiže crtanjem krivih napona
i struje, pa se njihove ordinate pomnože i dobija se opet sinusoida koja predstavlja
promenu snage tokom vremena. Ovo je trenutna snaga. U praksi se računa sa nekom
srednjom snagom. Promena snage naizmenične struje tokom vremena zavisi od
parametara kola.
Snaga u kolu sa term ogenim otporom . - Ako na termogeni otpornik pri­
ključimo naizmenični napon; u - Um • sin tor, u kolu će teći naizmenična struja
i= • sin tor, a promena snage kola tokom vremena dobiće se njihovim množe­
njem:
p = ui = U m - sin a x U m • sin ох = U m l m ♦sin 2 ам =

= *sin 2 (dl = 2UI • sin 2 OX.

 SI. 5.27. Vremenski dija­
gram mage u kolu sa ler-
mogenim otporom

Iz trigonometrije je poznato da je:

sin 2 0« = L j r a f o r
2
pa je
p = ui = U ! — U l • cos 2ax.
A nalitički grafik ove promene dal je na si. 5.27. V id i se da je snaga p smusno
prom enljiva funkcija vremena koja osciluje dvostrukom uČeslanosli 2cd oko neke
srednje vrednosli U I. odnosno menja se po sinusnom zakonu od 0 do 2U I. Srednja
snaga je:

šrafirane površine na si. 5.27 prikazuju energiju zato Što je dobijena množe­
njem snage p koja je prikazana po ordinati i vremena t koje je prikazano po apscisi
e = pi. Trenutna snaga je stalno pozitivna, što znači da energija stalno dolazi smerom
do izvora energije. Međutim, prijemnik dobija snagu neravnomemo u impulsima
frekvencije dva puta vođu od one za napon i struju. Srednja snaga P se zove aktiv­
na, a sva njena energija se pretvara u toplotu u aktivnom otporu, i to nepovratno, pa
je otuda i naziv za termogeni otpor.
Snaga u kolu sa savršenim induktivnim navojem. - Ako na savršeni induktivni
navoj priključimo naizmenični napon u = sin tor, u kolu će teći naizmenična stru­
ja i = Лп * sin (ох - л/2), a promena snage kola tokom vremena dobiće se njegovim
množenjem:

p ~ ui = U m sin ох ■I„ ■sin (cot - n/2) = - U J m ■sin ом • cos cot.

. ... . . . e
sin 2ov , ...
Iz trigonometrije je poznato da je sinov cos ах — -— , pa ce biti:
 NAIZMEN1ČNE STRUJE 87

SI. 5.28. Vremenski dija­

gram snage u kolu sa
siviienitn induktivnim
navojem

p - - U m • I m ' sin (Di • cosov = -Ć /V 2/V 2 • — * * -U l • sin 2ov.

2
Grafik ove sinusne funkcije prikazan je na si. 5.28. Može se zaključiti da snaga
osciluje dvostrukom učestanosti oko vremenske ose između maksimuma ± t//, pri
čemu jc srednja snaga nula: P = 0. Pozitivnost snage znači da energija ima smer od
izvora ka prijemniku, a negativnost - da energija ima smer od prijemnika ka izvoru.
Dakle, između izvora i prijemnika vrše se oscilacije energije, proces je povratan, a
nema aktivne energije. Ovde osciluje samo energija koja se u tom procesu u odre­
đeno vreme pretvara u prijemniku u magnetnu energiju, a njena vrednost za četvr­
tinu periode iznosi

И<| = = U 2. (5.9)

Ovo je energija magnetnog polja kojoj odgovara neka srednja snaga:

pa će biti:

= у-Жс ^ = и ’ .2чГ=и1<в= / <аС / = СТ.

7

Ovo je reaktivna snaga i to induktivna.

88 ). NIKOLIČ / N BASIC

Snaga u kolu sa savršenim kondenzatorom . - Ako na savršen kondenzator

priključimo naizmenični napon u = U,„ • sin ov, u kolu će poteći naizmenična struja
i = f m sin (<or + л/2), a piomcna snage kola tokom vremena dobiće se njihovim
množenjem:
p =ш= • sin шг • sin (uv + к/2) = Ш sin 2(W.
Grafički prikaz ove zavisnosti dat je na slici 5.29, iz koje se m ože zaključiti:
aktivna snaga je nula P = 0, snaga oscilacije između izvora i prijemnika dvostrukom
učestanosti 2(0 oko vremenske ose je između 0 i f//, a proces je povratan. Ova
energija je prikazana šrafirano i predstavlja elcktrostaiičku energiju kondenzatora: to
je reaktivna energija
CU1 ?
W = ^ = - = CU2 .
1 2

Ovoj elektrostatičkoj energiji odgovara neka srednja snaga:

P„ = Л • J • £ = Wc ~ = C U 2 • 2 v f = C U 2 to = U<aCU = U l.

Ovo je reaktivna snaga i to kapacitivna.

Snage dobijene prim enom fazorskih dijagram a — Ako se fazor struje 1
postavi u faznu osu, ukupni napon pri rednoj vezi lermogcnog i induktivnog otpora
biće fazno ispred struje (za ugao <p). Iz dosadašnjeg izlaganja videli sm o da se ukup­
ni napon U sastoji iz dve komponente: aktivne U r i reaktivne UL . Komponente

SI. 5.29. Vremenski đija*

gram snage u kolu sa
savTicmm kondenza­
torom
 NAIZMENIČNB STRUJE 89

napona se (ada mogu izraziti ovako: aktivna Ua = U • cos ф i reaktivna Ur - U sin (p.
Aktivna komponenta je u fazi sa strujom, dok se reaktivna nalazi pomcrcna unapred
za п/2 od fazne ose (si. 530).
Ako se fazor napona U postavi u faznu osu, onda će struja u kolu pri rednoj
vezi termogenog i induktivnog otpora biti pomerena unazad za ugao ф. Komponente
struje su: aktivna I a je u fazi sa naponom i nalazi se u faznoj osi, a reaktivna/,pom e­
rena je za тг/2 unazad od fazne ose. One su l a - 1 cos ф i /, = / sin ф (si. 531).
A ko se tri napona na dijagramu na slici 530 pomnože zajedničkom strujom /,
ili tri struje sa si. 531 pomnože zajednički naponom U, dobiju se dijagrami snage
(si. 532). Iz tog dijagrama se dobijaju izrazi za snage: aktivna snaga P - U J =
= UJ cos ф; reaktivna snaga ? , = ( / / = (// sin ф; i prividna snaga Ps = UJ.
Iz dijagrama sa si. 5.32 dobija se dijagram snaga (si. 533), a iz njega izrazi:
Ps = Ј Р * + Р$ i cos ф = P/P x .

SI. 5.30. Dijagram naporni kod redne veze ter­

mogenog i induktivnog otpora

SI. 5.3 I . Dijagram struja kod redne veze 1ст- SI. 5.32. Dijagrami snage dob ije ni preko trough
mogenog i induktivnog otpora napona (a) i trough struje (b)

Faktor snage. - Aktivna snaga P

je osnovna karakteristika električnih pri-
P, = UJ sin Ф jemnika u kojima se ona pretvara u neku
drugu korisnu energiju: toplotnu, meha­
ničku, hemijsku. Sa druge strane, ukupna
struja / stvara u provodniku pad napona
P = UJ cos ф
po Omovom zakonu i snagu gubitaka po
SI. 5.33. Trougao snage kod redne veze ter­ Džulovom zakonu, pri čemu fazno po-
mogenog i induktivnog otpora meranje struje prema naponu ne igra
90 J. N 1 K O L IĆ / N. B A B IĆ

nikakvu ulogu. Ova činjenica će se najbolje razumeti kroz sledeći primer: električna
peć ima karakteristiku: U\ = 220 V, Ц = 10 A. cos ф = 1, a električni motor: U2 =
= 220 V, / 2 = 10 A, cos ф = 0,5, a njihove aktivne snage su: P, =
= (/j/i cos ф = 220 * 10 • 1 = 2200 W i P 2 = U2I2 cos ф = 220 • 10 • 0,5 = 1100 W.
Oba prijemnika uzimaju istu struju Ц = / 2 , pa su gubici u mreži isti, iako je aktivna
snaga peći dvostruko veća od one kod motora. Stoga su termički prijemnici bolji za
mrežu od motornih, kod kojih je cos ф lošiji. Zato je cos ф takođe važan karakte­
ristični podatak uz aktivnu snagu motora.
Osnovna karakteristika električnih izvora naizmenične struje (generatora i
transformatora) je prividna snaga. Razlog ovome je laj što fazno pomeranje struje od
napona opterećenog generatora ili transformatora zavisi od pomeranja struje od
napona svih priključenih prijemnika i od aktivnog i reaktivnog otpora svih vodova.
Tokom rada električnog sistema prijemnici se isključuju i uključuju, pa se menja i
snaga opterećenja generatora, a sa njom fazni stav struje prema naponu generatora.
Za generator i transformator je samo važno da struja ne pređe nominalnu vrednost
bez obzira na njen fazni stav prema naponu, tj. bez obzira na cos ф.

5.6. NAPONSKA REZONANSA

Naponska rezonansa je moguća u specijalnom slučaju redne veze tennogenog

otpornika, induktivnog navoja i kondenzatora (si. 5.34).
Ako se na naizmenični napon u priključi na red navedena tri elementa, kroz
kolo će poteći naizmenična struja i = l m sin (Uf. Tada će na krajevima svakog od ova
tri elementa biti napon: uR = URm sin со/, uL = sin (coz + л/2) i uc ■ Ucm sin (ux-
- л/2), a njihove efektivne vrednosti biće:
UK = RL UL = X J ,
Uc = Xcl = I /( X .
Ako se primeni II Kirhofov zakon za ovo kolo, može se pisati u = ur + uL + uc ,
tj. za efektivne vrednosti: U = Ur + UL + C/c . Kod fazorskog dijagrama za ovo kolo,
fazor struje je pometen unazad za ugao od napona ako previađuje induktivni karak­
ter kola. Ako pre vladuje kapacitivni karakter kola, fazor struje je pometen unapred
za ugao ф od fazora napona. Vidi se da zajednički napon ima dve komponente:
aktivnu UK = IR \ reaktivnu Ux = Xl = (XL -Х с ) I.

SL 5.34. Redna veza ter-

mogenog otpornika,
induktivnog navoja i kon­
denzatora
 NAKMENtČNE STRUJE 91

Iz trough otpora dobije se prividni otpor z « ^ R 2 + X 2 = ^ R 2 + (ca L - 1/<оС)2

gde je X = coA - 1/coC reaktivni otpor kola. Ako je coL < 1/coC, struja će prednjačiti
naponu. Ako je > 1/coC, struja će zaostajati za naponom. Ako je = 1/coC, stru­
ja ćc biti u fazi sa naponom. U ovoj fazi elemenata, prema Omovom zakonu, efek­
tivna vrednost struje je I = - — —■— ,■ -■, fazna razlika je cos <p = Z?/Z =
V/?2 + ( cdL - 1 / coC ) 2
D
ss — , a naizmenični napon je u = U* * sin (cor ± (p).
2
«J/? + ( oj L - 1 / cdC ) 2

Dakle, struja jc u fazi sa naponom ako je coL = 1/coC, a reaktivni otpor je tada
X = uxL - 1/coC = 0. pa je prividni otpor kola Z = y/R 1 + (cat - 1 /соС) 2 = 4r 2 = R.
Prividni otpor ima tada najmanju moguću vrednost, pošto je uvek Z > Л, pa struja
tada dobija najveću vrednost i u fazi je sa naponom cos <p = RIZ = 1, a zavisi samo
od otpora R. Fazorski dijagram dobija oblik kao na si. 5.35a. Naponi na krajevima
kondenzatora i induktivnog navoja su jednaki i suprotni: kaže se da je u kolu naponska
rezonansa. Ako je R - 0, struja je vrlo velika, a naponi na krajevima kondenzatora i
induktivnog navoja veliki i onoliko
veći koliko je = Х с veće od R
(si. 5.35b).
Izraz X = cut - 1/<оС = 0 je osno­
va za pojavu naponske rezonanse u
kolu. Ovaj uslov se može ostvariti na
tri načina: (1) za stalno ш i L, ako C
dobije vrednost Co = 1/ent; (2) za stal­
no co i C, ako L dobije vrednost Ц =
= l/ti^C; (3) za stalno L i C. ako co do-
bye vrednost <o0 = \ N L C odnosno
SI. 5.35. Fazorski dijagram za kolo sa sJ. 5 3 4 pri
rezonansi: za realno R (a) i kada je R = 0 (bj
ako dobije /о =

To je rezonantna učestanost oscilacije, čija je perioda oscilacije To = l / / 0 =

= 2nV Z c a obrazac se zove Tomsonov obrazac koji ima veliku primenu u tehni­
ci slabe struje.

5.7. T R O FA Z N E N A1ZM ENIČNE ST R U JE . V E Z A N A V O JA

GENERATORA U TROUGAO I ZVEZDU

Naizmenična struja koja je dosad objašnjena je jednofazna naizmenična struja,

čija je glavna prednost pred jednosmemom strujom u mogućnosti podizanja i spušta­
nja vrednosti napona. Trofazne naizmeniČne struje jc otkrio Nikola Tesla 1887. go-
92 J. N JK O L IĆ / N B A B IĆ

dine, a prednost pred jednofaznom strujom je mogućnost stvaranja obrtnog mag­

netnog polja i pojava motora naizmenične struje, kao i ekonomičan prenos električne
energije vodovima.
Trofazne naizmenične struje se dobijaju tako što se na rotoru generatora
postave tri fazna navoja, prostorno pometena kod dvopolne mašine za trećinu punog
ugla 2тс/3 (si. 5.36). Svaka faza ima svoj početak (A . B. C) i kraj (X , Y , Z). Ako se
rotor obrće stalnom ugaonom brzinom u svakom navoju se indukujc po jedna
sinusna elektromotorna sila iste maksimalne vrednosti i učestanosti. Međutim, ove
indukovane elektromotorne sile biće vremenski međusobno pometene za 773 zato
što su fazni navoji međusobno prostorno pometem za 2nZ3. Trenutne vrednosti ovih
elektromotornih sila su:
e f = E m sin

e2 - E w sin (cor - 2л/3)

= E m sin (cor + 2x/3).

Na si. 5.37 prikazane su graficima ove sin usne funkcije (graficima i fazorima).
Iz fazorskog dijagrama vidi se da važi zavisnost:

St. 5.36. Dobtjanje trofaznih naizmoućnih struja Si. 5 3 7 . Fazorski i vremenski dijagram induko-
vanih trofaznih elektromotornih sila

Da bi se obrazovao trofazni sistem naizmenične struje, trofazni navoji genera­

tora vezuju se međusobno u trougao (si. 5.38a), ili u zvezdu (si. 5.38b). U vezi u
trougao faze su nadovezane jedna na drugu, a u zvezdi su zajedno spojeni krajevi ili
počeci faza u jednu Učku, tzv. zvezdište. Pozitivni smerovi faznih napona uzimaju
se prema početku navoja (si. 5.38). a isto tako i struje. Na crtežu fazorskih dijagra­
ma fazor napona prve faze postavlja se usmercn nagore, a prema njemu druge dve
faze (si. 5.39).
 NAIZMEN1ČNE STRUJE 93

SI. 5.38. Veza navoja generatora u trougao (a) i zvezdu (b)

SI. 5.39. Fazorski dijagram faznih napona SI. 5.40. Veza navoja generatora u trougao

Veza navoja generatora u trougao. - Veza u trouglu tri fazna navoja gene­
ratora prikazana je na slici 5.40 sa odgovarajućim smerovima napona i struje. Između
krajeva svakog navoja je fazni ili prost napon Uf , a u svakom navoju fazna il i prosta
struja //. Između lin ijs k ih provodnika je lin ijs k i ili složeni napon U, a u lin ijs k im
provodnicim a je linijska ili složena struja /. Prijem nici se vezuju na faze 1,2 i 3.
Na slici se vid i da su pri vezi u trougao lin ijski naponi U jednaki sa odgovara­
ju ćim faznim naponima Uf : = U ^, U 2 = U ^ Uy = Ujy.
A k o se na sva tri čvora primeni I K irhofov zakon, dobija se da su pri vezi u
trougao linijske struje jednake fazorskoj razlici dveju faznih struja:

(л “ Ifi ~ I i ~ 0 i I \ ~ If\~ I

Ifi - 1 “ Л = 0 i Ii- I /i- If \

I fi- If i- I y - ^ 1 6 = / /3 “ (p-

Iz fazorskog dijagrama faznih struja ($1. 5.41), primenom dobijenih jednačina,

dobija se fazorski dijagram linijskih struja za uravnotežen sistem. V id i se da su i l i ­
nijske struje simetrične i međusobno pomercne za 2n/3. Da bi se našao odnos lin ij­
ske i fazne struje, form ira se dijagram (na slici 5.42). U trouglu Čije su strane 7p, /р
94 J. N 1K O L IĆ / N. B A B IĆ

SI. 5.41. Fazonki dijagram faznih struja SI. 5.42. Fazonki dijagram odnosa linijske i
fazne snuje

i 7, a koji je jednakokrak. ugao između i je 120°, a oštri uglovi su mu po 30°.

U njemu je 7/2 jednaka sa visinom trougla koja je iz geometrije jednaka kraku

pomnoženom sa . Dakle, bide L ~ tj. / = 2 ■I L - 1 1 = 7 з / Za-

2 2 v 2 ’ 2 '
ključaj em o da je linijska struja I za V3 puta veća od fazne struje If.
Veza navoja generatora u zvezdu. - Veza u zvezdu tri fazna navoja genera­
tora prikazana je na slici 5.43, sa odgovarajućim smerovima napona i struja. Vidi se
da su pri vezi u zvezdu fazne struje If jednake sa odgovarajućim smerovima linijskim
suujama I I\ - If\, lp = Ii, h - lp> Zajednička tačka 0 tri fazna namotaja je neu­
tralna tačka ili zvezdište. Ako se iz njega izvede još jedan vod, on se zove nulti ili
neutralni vod. Između svakog faznog i nultog voda je prosti ili fazni napon: Uf\, Ufi,
Up. Između dva fazna voda su linijski ili složeni naponi 7/j, (/ 2 , Uy koji su jednaki
fazorskoj razlici dva fazna napona, što se dobija primenom П Kirhofovog zakona (si.
5.44):
i U ^U p -U p
i =
=° i U ^U p -U p
Sasvim je jasno da između faznog i linijskog napona pri vezi u zvezdu postoji
isti odnos kao između fazne i linijske struje pri vezi u trougao: U = V3ty.
Veza u zvezdu je u prednosti pred vezom u trougao. jer
sadrži dva napona: fazni i linijski, tj. za jednofazne i trofazne prijemnike.
 NAI2M&N1ČNE STRUJE 95

SI. 5.44. Fazorski dijagrami linijskih i faznih napona

SI. 5.45. Trofazni prijemnik (motor) vezan u trougao (a) i zvezdu (b)
96 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Si. 5.46. Fazni i linijski naponi i struje kod prijemnika vezanog u trougao (a) i zvezdu (b)

Napomena: Trofazni električni prijemnici (motori) imaju tri jednaka navoja

vezana u zvezdu ili u trougao (si. 5.45), pa se tri slobodna kraja vezuju na mrežu na
tri linijska provodnika. Međusobni položaj faznih navoja i smer faznih napona je isti
kao kod generatora (si. 5.46). Za prijemnik važe isti obrasci kao i za generator.

5.8. SNAGA TROFAZNE NAIZMENIČNE STRUJE

Ako se saberu snage sve tri faze, dobija se snaga trofazne naizmenične struje;
P = P\ + P2 + Ру = gde su p, u i i trenutne vrednosti. Ako su pri­
jemnici tennogeni, a opterećenje simetrično, snage pojedinih faza su prikazane na
slici 5.47. One osciluju dvostrukom učestanosti oko nove ose х i uvek su pozitivne.
Ako se saberu ove snage pojedinih faza, dobija se trofazna snaga koja je stalna u vre­
menu (prava paralelna sa х osom). Ako su prijemnici induktivni simetričnog optere-

Sl. 3.47. Vremenski dijagram snaga simetrično opterećenog trofaznog sistema termogenim prijemnikom
 NMZMENiĆNE STRUJE 97

ćenja, a prikaz struje i napona fazorima efektivnih vrednosti (na si. 5.48), snaga tro­
faznog sistema biće:
P= cos q>i + l/p /д cos ф2 +
+ f/p/p COS фд = 3 Цг/yCOS ф.
Ako je veza faza prijemnika u
trougao, snaga će bili:

P = 3 UjlfZGs Ф = 3 cos ф =
3
= V i UI cos ф,
a za vezu u zvezdu: SI. 5.48 Fuzorxki dijagram struja i napona
si me inč no opterećenog trofaznog sistema induk­
P = 3 UflfCos ф = 3-y₽ I cos ф = tivnim prijemnikom

= V3 UI cos ф,
pa je izraz za snagu u oba slučaja

P - V3 UI cos ф.
gdc su U i I linijski napon i struja.

Reaktivna trofazna snaga biće: Pr = л/З UI sin ф, a prividna snaga Ps = V3 UI.

PITANJA Ц Ш иШ № В № В О 1Ш Л Ж Н ввВ Ш Ж >Ш Ж В В Н В М И П № КИ Ш И МП1

1. Generator koji ima 12 polova obrće se brzinom 500 ubJrnm; traži se eć extan ost struje kojn
proizvodi (S0 Hz).
2. O kvirn i navoj sa N = 100 navojaka, Širine 10 cm I d u ll ne 15 cm okreće se puhcadjocn
ш = 314 rad/sec н homogenom magnetnom polju. Naći kolika je u čest an ost / , maksimalna
v red nosi E m i trenutna vred nost e u trenutku t = 0,045 sce!
X NaizmeniČni napon u čest an usti / - S0 Hz, menja se po zakonu u - U m sin (сш - 2лУЗ). Posle
koliku vremena će r\jcgova vrednost biti prvi put 0?
4. Na napon u х 280 sin 461 t priključenu je kolo sa A, a ampermetar u kolu pokazuje stru­
ju / = 12 A. Kolika je ućestanost / i otpor Л?
5. Koliku Induktivnog! mora imati navoj da bi pri učeslanosti / s 50 s H z Imao induktivni
otpor X , = 20100 fi?
6. Kondenzator kapaciteta C ® 10 pF priključen je na napon U = 220 V ućestanostl f ■ 50 Hz.
Kolika struja teče kroz kondenzator?
7. K ro z induktivni navoj termogenog otpora R = 10 O i induktivnu*!! L = 76,4 m H teče stru­
ja 1 = 2^5 A učestanusti/ - 50 Hz. Naći koliki je priključen napon U 1 kolika jc fazna ra­
zlika?
8. Termogeni otpornik R = 10 Q i kondenzator kapaciteta C = 100 pF vezani su na red u
kolu. Izračunati prividni otpor z a / « 10, 100, 1000 Hz?
98 J. N IK O L IĆ / N BAB1Ć

9. Na napon U ■ 120 V, učestanusli f 50 Hz vezani su na red leriuogeni otpornik Л a 1 Ц

Induktivni navoj L ° 0,035 H I kondenzator kapaciteta C = 100 pF. Nađi vrednu&t struje
i pojedine napone.
10. Za induktivni navoj Čije su karakteristike: R = 10 Q, L = 0,2 H, priključen na napon U
- 220 V , / = 50 Hz, nac'i prividnu, aktivnu i reaktivna snagu.
11. Izračunaj prividnu, aktivnu i reaktivnu snagu motora koji ima ove podatke: V = 220 V.
1 = 15 A, cos фк 0,8.
12. Koliku struju uzima iz mreže jednofazni motor koji ima sledece karakteristike:
P a 0 3 KS, U = 220 V, cns ф - 0,75 i stepen iskorištenja 0,87?
13. Na linijske napone U = 380 V priključena su tri jednaka aktivna otpora od po 50 Q,
vezana: a) u truugao, b) u zvezdu. Izračunaj fazne i linijske struje u oba slučaja.
14. Trofazni generator vezan u zvezdu napaja trofazni motor vezan u trougao pod naponom
U « 5000 V. Motor ima podatke: P - 800 KS, cos цг= 0,9 i л = 0,9. Nađi fazne struje gene­
ratora i motora!
 6. P R O IZ V O D N JA I PR E N O S
E L E K T R IČ N E E N E R G IJE

6. L PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE. ELEKTRANE

Proizvodnja električne energije. - Prema zakonu o održanju energije, ona

može da se pretvara iz jednog vida u drugi. Energiju nije moguće uništiti niti jc ni iz
čega proizvesti Poznati su načini pretvaranja hemijske energije elektrolita u elek­
tričnu (Sto se vrši u akumulatorima), zatim pretvaranje hemijske energije uglja ili
nafte u toplotnu energiju vode ili pare (Sto se vrSi u kodovima raznih vrsta), a zatim
pretvaranje ove toplotne energije u mehaničku (upotrebom turbina). Poznali su i
načini pretvaranja mehaničke energije prirodnih vodenih tokova u mehaničku ener­
giju posredstvom hidrauličnih turbina. U novije vreme se grade uređaji za pretva­
ranje nuklearne energije čestica pogodnih materijala u toplotnu energiju vode ili
pare, a zatim se ova toplotna energija pretvara u mehaničku (upotrebom turbina).
Mehanička energija raznih vrsta turbina može da se pretvori u električnu energiju
pomoću raznih vrsta električnih generatora, što se vrši u objektima nazvanim elek­
trane. Elektrane su prvi i osnovni element elektroenergetskog sistema, a u njima se
energija raznih vidova pretvara u mehaničku i konačno u električnu energiju.

SI. 6 .1. Principska shemi proizvodnje, prenoia i razvoda električne energije

100 J NIKOLIĆ I N- BABIĆ

Elektrane (sL 6.1), kao objekti u kojima se dobija električna energija, sagrađe­
ne su na mestima gdc se nalazi primarna energija, koja se turbinama i generatorima
(2) elektrane pretvara u električnu energiju: one su na pogodnim mestima na tokovi­
ma гска, na nalazištima uglja ili nafte, na mestima bezbednim za rad nuklearnih
elektrana, i si. Naselja u kojima se nalaze industrijski objekti kao glavni potrošači
električne energije najčešće su udaljena od elektrana, ali su u blizini osnovnih sirovi­
na koje upotrebljava industrija, na važnim saobraćajnicama, u središtima privrednih
regiona, itd. Stoga je potrebno električnu energiju, neophodnu za pokretanje uređaja
privrednih pogona, dopremiti na mesta potrošnje, kao i do većih i manjih naselja gde
se koristi u uređajima u domaćinstvima ili za razne potrebe u naseljima (npr., za
gradsko ulično osvedjenje). U tu svrhu se električna energija kvalitativno priprema
za prenos radnim pravcima ka mestima potrošnje. Ova priprema se vrši u trafo-stani-
cama (3), gde se električna energija dovodi na visok napon, pogodan za njen prenos,
a to se vrši posredstvom transformatora i ostalih uređaja u trafostanicama. Trans-
formatorske stanice su drugi element elektroenergetskog sistema. One mogu biti
postavljene uz elektranu ili smeštenc u istom objektu gde i uređaji elektrane koji
služe za dobijanjc električne energije.
Treći element elektroenergetskog sistema čine električni dalekovodi (4) koji­
ma se pod visokim naponom prenosi električna energija od elektrane i trafo-stanica
ka mestima potrošnje. Oni se sastoje od dalekovodnih stubova, raznih vrsta, o čije
izolatore su obešeni goli provodnici kojima se neposredno prenosi električna energi­
ja do mesta potrošnje. Na mestima potrošnje, tj. u naseljima ili većim industrijskim
objektima, ponovo se postavljaju tral'o-stanice (5), koje ovde služe za snižavanje na­
pona prcnelc električne energije na vrednost pogodniju za razvođenje po naseljima
i za korišćenje u industriji.
Pošto se iz elektrane odnosno trafo-stanice vodi električna energija obično u
više mosta potrošnje, potrebno je postaviti električna postrojenja (4a), kojima je
osnovni zadatak da omoguće usmeravanje prenosa električne energije u razne
pravce pomoću više posebnih dalekovoda. Ovakva električna postrojenja nazivaju se
razvodna postrojenja, a predstavljaju Četvrti osnovni element elektroenergetskog si­
stema. Razvodna postrojenja se sastoje uglavnom od prekidača i rastavljača kojima
se uspostavlja i prekida prenos električne energije za pojedine dalekovode; tu se
nalaze sabirnice, instrumenti za električna merenja, uređaji za obezbeđivanje ispra­
vnog i bezbednog prenosa električne energije dalekovodima, uređaji za rukovanje i
upravljanje radom sistema prenosa energije dalekovodima, itd.
Mesta potrošnje električne energije su najčešće u većim naseljima (9), ili su to
veći industrijski objekti (11), saobraćajna sredstva (železničke električne mreže)
(10), i si. U njima se nalaze transformatorske stanice za snižavanje napona prenete
električne energije na vrednost pogodniju za razvođenje kroz naselja i industrijske
objekte do mesta neposredne potrošnje (si. 1-6,7, 8). Uz ove trafo-stanice, koje slu­
že za snižavanje napona dalekovoda, nalaze se obično i razvodna postrojenja nižeg
napona, pošto se ova energija sniženog napona usmerava u razne pravce ka mestu
neposredne potrošnje. Za prenos energije od trafo-stanice (odnosno od njihovih
razvodnih postrojenja) do mesta neposredne potrošnje služe vazdušne električne
mreže i podzemni kablovi (12), koji se postavljaju kroz ulice, naselja odnosno izme-
 PROIZVODNJA 1 PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 101

đu fabričkih hala industrijskog kompleksa. Ove vazdušne električne mreže i pod­

zemne mreže (kablovi) Čine peti osnovni element elektroenergetskog sistema.
Mcsta neposredne potrošnje su postrojenja fabričkih hala (11), električni apa­
rati i uređaji u stambenim zgradama (9), javna električna rasveta ili sredstva elek­
trične vuče (10). Vodovi električne vazdušne mreže, odnosno podzemni električni
kablovi dovode električnu energiju do mesta neposredne potrošnje, gde su postavlje­
ne priključne električne mstalacione table: one predstavljaju šesti osnovni element
elektroenergetskog sistema. Na njima su električni instrumenti, prekidači i osigurači
za pojedine električne vodove koji sa Lih instalacionih tabli prenose električnu ener­
giju do samih električnih uređaja, tj. prijemnika postavljenih na krajevima ovih vo­
dova. To su: električni motori, peči, sijalice, radio ili TV prijemnici, iid. U jednoj
zgradi, fabričkoj hali, na lokomotivi i si., skup ovakvih vodova koji pod normalnim
naponom više napajanje električnih uređaja odnosno prijemnika (a postavljeni su po
određenim propisima) čine električnu instalaciju log objekta. Električna instalacija
niskog napona je završni element elektroenergetskog sistema, kojim se napajaju
električni prijemnici raznih vrsta.
Elektrane su delovi elektroenergetskog sistema u kojima se energija raznih vi­
dova. pomoću odgovarajućih tehničkih uređaja, pretvara u električnu energiju. Pre­
ma vrstama energije koje se pretvaraju u električnu, kao i prema načinu na koji se
vrši to pretvaranje, elektrane sc dele na; hidroelektrane, termoelcktianc (parne i
dizel-elektrane), aero-elektrane i nuklearne elektrane.
U hidroelektranama se potencijalna energija razlike nivoa vode pretvara u ki­
netičku energiju vodenoga mlaza koji pokreće vodnu turbinu; njena mehanička ener­
gija koristi se za pokretanje električnog generatora, u kome se ova mehanička ener­
gija pretvara u električnu.
U termoelektranama se hemijska energija goriva (uglja, gasa ili nafte) pretvara
u odgovarajućim uređajima (kotlovi i turbine, gasni ili dizel-motori) u toplotnu ener­
giju, pa zatim u mehaničku; ona se koristi za pokretanje električnog generatora.
U aero-elektranama se kinetička energija vetrova odgovarajućim uređajima
dovodi do električnog generatora, u kome se pretvara u električnu.
U nuklearnim elektranama se energija Čestica urana ili srodnih elemenata po­
moću reaktora pretvara u toplotnu energiju; ona se u odgovarajućim turbinama pre­
tvara u mehaničku energiju, koju električni generatori pretvaraju u električnu.
Jedna od mnogobrojnih Šema parne elektrane sa parnom turbinom kao
pogonskom mašinom data je na slici 6.2. Pomoću nje biće opisan ceo proces dobi-
јапја električne energije u parnoj elektrani.
U ložištu na rešetki (1) sagoreva ugalj, pa proizvedena toplota zagreva kotao
(2), a sagoreli gasovi, čiji je tok označen, dolaze u dimnjak, pri čemu se njihova
toplota koristi i u druge svrhe. Da bi sagorevanjc bilo intenzivnije i potpunije, sa Što
manje gubitaka, stvara sc veštačka promaja; u ovu svrhu ventilator za vazduh (3)
ubacuje pod rešetku vazduh, prethodno zagrejan u zagrevaču vazduha (4).
Da bi se potpuno osušila, proizvedena vodena para u gornjem kotlu pregreva
se u pregrejaču pare (5). pa ovako pregrejana odlazi u parnu turbinu (6), koja okreće
električni generator (7), a ovaj daje električnu energiju.
102 J. N IK O L IĆ / N. BAB1Ć

kotlarmca odeljenje crpki mašinska skala

SI. 6.2. Shema pune elektrane

Iskoiišćcna vodena para kondenzuje se u parnom kondenzatoru (8) u vodu,

koju crpka za kondenzator (9) ubacuje u rezervoar kotlovske vode (10), pa se tako
ova ista voda preko crpke za napajanje kotla (11) ubacuje u kotao, prethodno zagre-
jana u zagrevaču vode (12). Kako se u toku procesa jedan deo kotlovske vode gubi,
u kotiovski rezervoar treba stalno dosipari prečišćenu (omekšanu) vodu. U ovu svrhu
služe prečistač vode (13) i crpka za dopunsku vodu (14).
Para sc kondenzuje u parnom kondenzatoru pomoću hladne vode koja se crp­
kom za hlađenje (15) potiskuje kroz cevi kondenzatora.
Ovo su bili glavni delovi uređaja za pretvaranje toplotne energije goriva u elek­
tričnu energiju, a postoji još čitav niz drugih pomoćnih uređaja. Međutim, da bi se
parna elektrana sagledala u celini, treba imati u vidu da većina njih troši ogromne
količine uglja, a isto tako i velike količine vode. Zbog toga treba da se obezbede do­
voljne količine uglja i vode, što upućuje na to da parne elektrane treba graditi u blizi­
ni rudnika uglja, ali i u blizini гска. U pomenute uređaje spadaju i prostorije za dalji
razvod električne energije, što će biti ukratko izloženo.
O električnom delu parne elektrane biće kasnije više reči.
Princip rada hidroelektrane znatno je jednostavniji od principa rada termoelek­
trane; njena izgradnja zahteva obimne zemljane, hidrotehničke i građevinske radove,
pa su investicioni troškovi znatni, dok su troškovi pri eksploataciji vode neznatni.
Dispozicija tzv. derivacione hidroelektrane prikazana je na slici 6.3. Potreban
vodeni pad H ostvaren je tako Što je tok reke pregrađen branom, zbog Čega se nivo
vode ispred brane uzdiže. Na taj način se postiže i viši nivo i dovoljna količina vode.
Posebnim kanalom voda se pod malim padom odvodi do razvodnika vode, a često
se ispred ovoga nalazi i vodostan. Odavde sc odvodi cevima pod pritiskom do glavne
zgrade, u kojoj sc nalaze hidraulične turbine sa električnim generatorima, kao i osta­
le prostorije za dalji električni razvod. Voda koja dolazi u turbinu mora biti meha­
nički Čista, pa se ispred kanala nalazi gruba rešetka, iza nje taložnik za pesak, a na
 PROIZVODNJA I PR ENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 103

SI. 6.3. Dispoziciju dcrivacione hidroelektrane

kraju kanalu, na meslu gdc ulazi voda u ccv, još i fina rešetka. Višak vode se preko
brane ili kroz naročite otvore pušta u reku.
Na slici 6.4. dat je dispozicioni plan manje hidroelektrane sa dva agregata.
Voda sc dovodi kroz ccv (1) u Francisove turbine (2). pa, kad u njoj izvrši rad, odlazi
kroz sifon (3) do nivoa donje vode (4). Turbine su povezane mehanički sa električ­
nim generatorima (5). Princip rada hidroelektrane je, dakle, vrlo jednostavan: ona u
glavnoj zgradi ima samo mašinsku salu, uz koju se nalaze komandno i razvodno
odeljenje. O električnom delu biće govora u sledećem tekstu.
U procesu pretvaranja raznih vrsta energije u električnu, u svim vrstama elek­
trana (izuzev dizel-clektrana), bitan deo Čini turbina, na čijem se vratilu dobija
mehanička energija. Drugi važan deo svih elektrana jeste električni generator, u ko­
me se mehanička energija pretvara u električnu.
Sve turbine primenjene u elektranama mogu se podelili na parne i hidraulične.

SI. 6.4. Dispozicioni plan manje hidroelektrane м dva agregati

104 J. N 1K O L IĆ / N. BAB1Ć

U mašinskoj bali svake elektrane nalaze se turbine i električni generatori U

odvojenim prostorijama postave sc transformatori za svaki generator i za njih vežu
električnim vodovima. Ovakve transfonnatorske stanice, ugrađene u samoj elektrani,
služe za podizanje napona dobijene električne energije, kako bi ona pod povoljnijim
uslovima mogla da se iz elektrane prenosi na udaljena mesta potrošnje. Isto tako, u
sklopu objekta elektrane postoje i razvodna postrojenja koja omogućuju usmeravanje
prenosa električne energije u razne pravce pomoću više posebnih dalekovoda.
U svakoj elektrani postoji posebna prostorija iz koje se upravlja radom turbina,
generatora i postrojenja elektrane: puštaju se u rad i zaustavljaju generatori i turbine,
pomoću instrumenata, kontroliše se ispravnost njihovog rada, kontroliše se kvalitet
dobijene električne energije, njeno odašiljanje preko razvodnog postrojenja i daleko­
voda u razna mesta potrošnje, itd.

6.2. RAZVODNA POSTROJENJA

Razvodnim postrojenjima nazivaju se uređaji koji služe za razvođenje elek­

trične energije odnosno za njeno usmeravanje u razne pravce preko dalekovoda. M o­
gu da sc nalaze u sklopu elektrane, trafo-stanice (si. 6.5) ili posebno. Smeštaju se u
posebne zgrade ili se grade na otvorenom prostoru (ako se razvodi energija po viso­
kim naponima) da bi se uštedelo na izgradnji velikih zgrada.
Na slici 6.6 prikazano je jednostavno razvodno postrojenje od 30 kV u zgradi,
koje ima jedan dovod i dva odvoda na osnovnim elementima: rastavljači (1), preki­
dači (2), memi transformatori (3' naponski i 3 strujni) za priključak kontrolnih
instrumenata i sabirnica (4). Pored slike vertikalnog preseka zgrade razvodnog po­
strojenja (a), data jc i električna soma (b) sa oznakama elemenata (kao kad bi se še-
ma električnog razvoda zgrade posmalrala u horizontali sa vrha zgrade). Osim na­

š i. 6.5. Razvodno postrojenje u sklopu tnifo-sumice

 PROIZVODNJA I PRENOS ELEKTRIČNE ENERGUE 105

ponskih i strujnih memih transformato­

ra na dovodu i pojedinim odvodima,
postoje instrumenti za kontrolu rada:
voltmetri, ampermetri, vatmetri, broji­
la električne energije.
Između delova zgrade u kojima
su postavljeni elementi razvodnog po­
strojenja pojedinih odvoda ili dovoda
nalaze se pregradni zidovi koji onemo­
gućavaju Širenje električnog luka pri­
likom pojave kvara. Oni formiraju tzv.
ćelije razvodnog postrojenja. SI. 6.6. Jednostavno razvodno postrojenje od 30 kV
Sabirnice (si. 6.5) su bakarni pro­
vodnici pravouglog ili okruglog preseka, a mogu biti i šuplji - radi boljeg hlađenja.
Pričvršćene su na nosače sabirnica koji svojim porculanskim postoljem vrše i elek­
tričnu izolaciju sabirnica.
RaslavljaČi se obično postavljaju na svakom dovodu i odvodu sa sabirnica
ispred i iza prekidača voda. Otvaranjem rastavljača prekidač se razdvoji od ostale in­
stalacije razvodnog postrojenja, pa se na njemu u slučaju kvara mogu nesmetano
vršiti popravke.
Prekidači su elementi razvodnog postrojenja kojima se prekida struja dovoda i
odvoda. Električni kontakti prekidača pokreću se ručno, hidraulično ili elekuom o-
tornim pogonom. Ručno (mehanički) pokreću se delovi sa kontaktima kod prekidača
za manje snage i struje, hidrauličnim pogonom - kod prekidača za veće stiuje i snage
prekidanja; delovi sa kontaktima kod prekidača mogu da se pokreću elektromotori­
ma kojima se upravlja sklopkama pomoću upravljačkog tastera. Pošto se prilikom
prekidanja strujnog kola javlja u prekidaču električni luk, raznim konstrukcijama
predviđeno je da se ovaj luk brzo gasi. Postoje razne vrste prekidača za razvodna po­
strojenja: uljni, vodeni, sa malo ulja, sa zbijenim vazduhom, i dr.
M em i transformatori (naponski i strujni) imaju zadatak da visok napon i veliku
struju na pojedinim dovodima i odvodima smanje na 100 V odnosno (1 4-5 A). Da bi
se to om ogućilo, građeni su voltmetri,
ampermetri i vatmetri, koji služe za
očitavanje napona, struja i snaga u ra­
zvodnim postrojenjima. U normalnim
slučajevima odnos sniženja napona i
struje na memom transformatoru (na­
ponskom i strujnom) treba da je jednak
onome koji zahteva memi instrument.
Najčešći oblik mernog strujnog trans­
formatora je štapni (si. 6.7), kod koje­
ga ulogu navojka primara ima provod­
nik kao deo voda Čija se struja meri, a
prolazi kroz gvozdeno jezgro trans­
formatora. Sekundarni namotaj Struj- SI. 6.7. Memi strujni transformator
106 J. N IK O L IC / N. B A B IĆ

SI. 6.8. M e m i naponski transformator za zatvore- SI. 6.9. M e m i naponski transformator za otvorena
na razvodna postrojenja naponski postrojenja

nog transformatora obavijen jc oko istog gvozdenog jezgra, a njegovi krajevi name-
njeni za priključak instrumenata izvedeni su napolje, do priključnih zavrtnjeva. Svi
delovi ovog transformatora smešteni su u provodni Šuplji porculanski izolator.
M emi naponski transformatori za zatvorena razvodna postrojenja mogu da se grade
sa sudovima koji su bez ulja za izolaciju, a napon se uvodi u transformatorske delove
kroz provodne izolatore posude (si. 6.8); obično su jednofazni. Memi naponski
transformatori za otvorena razvodna postrojenja grade sc kao jednofazni, smešteni u
šuplji izolator (si. 6.9), gde metalna kapa na poklopcu i dnu suda služi za uvod i
odvod visokog napona. Izlazni krajevi niskog napona provode se kroz manje pro­
vodne izolatore na donjoj kapi. Za dobijanje tri složena napona potrebna za m ete­
nje upotrebljavaju sc dva jednofazna moma transformatora za složeni napon vezana
u V vezi.
Osigurači visokog napona služe da se njima zaštite od kratke veze i preoptere*
ćenja manje opterećeni vodovi visokog napona, razni aparati, manji naponski trans*
formatori. Uglavnom se proizvode u obliku porculanskih ili staklenih cevi sa metalnim
Čahurama na oba kraja koje sc uglavljuju u odgovarajuće kontakte postolja. U cevi-
ma su provodne trake raznih oblika koje se tope pri pojavi struje veće od dozvoljene.

6.3. ELEKTRIČNE MREŽE VISOKOG I NISKOG NAPONA

N adzem ne m reže. —Vodovi i mreže kojima se povezuju mesta potrošnje elek­

trične energije mogu biti izrađeni ili kao nadzemni (vazdušni) ili kao podzemni
(kablovi). Prednost vazdušnih vodova nad kablovskim je u ccni, mogućnosti otkri­
vanja i otklanjanja kvaiova; mane su im: mogućnost oštećenja spoljmm dejstvom
 pr o iz v o d n j a i pr e n o s e l e k t r ič n e e n e r g ij e 107

Si. 6.10. Izolator od porculana SI. 6 . 11. Ka pesti Član kasti izolator

(vetar, led, grom), mogućnost namemog oštećenja (naročito u uslovima rata), estet­
ska strana. Nadzemni vodovi i mreže napona višeg od 1 k V nazivaju se dalekovodi.
Nadzemni vodovi i mreže sastoje se iz stubova i vodova sa opremom.
Vodovi za nadzemne mreže mogu biti: bakarni, aluminijumski, Čelično-al umi -
nijumski i bronzani.
Preseci vodova za vazdušne mreže izrađuju se prema standardizovanim dimen­
zijam a preseka kojima odgovaraju određene struje opterećenja, prema uslovima za-
grevanja odnosno hlađenja vodova.
Vodovi se postavljaju na stubove pomoću izolatora za vazdušne vodove. V o ­
dovi pod naponom do 10 k V najčešće se postavljaju na potporne izolatore od por­
culana (si. 6.10), koji se mehanički pričvršćuju na konzole sluhova ili pojedinačno
na stub. Vodovi pod naponom od 15 k V i višim najčešće se pričvršćuju na stubove
pomoću Član kas tih izolatora, i to upotrebom kapastih Člankastih izolatora (si. 6.11).
Članak kapastog izolatora jc od porculana, pogodnog spoljnog oblika. Na red se

transformatorska Bnijski stub krajnji stub

stanica

SI. 6.12. Vazdušni vod u člankastim izolatorima

108 J N tK O L lĆ I N B A B IĆ

mehanički poveže onoliko članaka kapa-

stih izolatora ko liko iziskuje ukupan na­
pon dalekovoda.
N iz Član kas tih izolatora postavlja
se kao viseći ili kao zatezni. N a viseći
niz člankastih izolatora (si. 12), koji nor­
malno ima vertikalni položaj, okači sc
vod. A ko se vod prekine s jedne strane
stuba, niz izolatora se iskosi prema ne­
oštećenoj strani dalekovoda sa druge stra­
ne stuba. Čime mu se smanji naprezanje.
N a jednom stubu mogu biti najmanje
dva niza člankastih izolatora, posta­
vljenih kao zatezni (si. 6.12), svaki zako-
беп u pravcu svoje strane dalekovoda, a
delovi dalekovoda su međusobno pove­
zani posebnim komadom voda.
S obzirom na namenu, svi stubovi
vazdušnih vodova grade se kao: linijski,
SI. 6.13. Vazdutai vod м (Uterem.m Mubovtm. u g a o n i i krajn ji. L in ijski stu-

bovi (si. 6.12) nose viseće nizove Član­

kastih izolatora, a ovakvih stubova u vodu im a najviše. Rasteretili stubovi (si. 6.13)
postavljaju se na svakih nekoliko kilometara duž voda, im aju zatezne Člankaste izo­
latore. a predstavljaju Čvrste tačke dalekovoda. Ugaoni stubovi postavljaju se u

S I. 6.14, VazduŠni vod sa drvenim siubovim i SI. 6.15. Refietkasti stub

 PROIZVODNJA 1 PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 109

tačkama gde dalekovod menja svoj

pravac, a krajnji stubovi na nekoliko
metara ispred zgrada razvodnog postro­
jenja; i jedni i drugi imaju niz zateznih
izolatora.
Stubovi za vazdušne mreže mogu
b ili: drveni, cevni, rešetkasti i betonski.
Drveni stubovi (si. 6.14) impregnisani
su i grade se obično za vodove do
10 kV, jer nisu pogodni za vodove veće
visine i ugiba, kao ni za one koji zahte-
SI. 6.16. Montažne krive
vaju veće zatezanje. Cevni i rešetkasti
stubovi (sl. 6.15) prave se od gvožđa.
zahtevaju izradu postolja od betona i održavanje češćim bojenjem. Betonski stubovi
Često se upotrebljavaju za dalekovode, ne zahtevaju posebno održavanje, ali se teško
transportuju i postavljaju.
Za vodove su propisana najniža odstojanja od zemlje, kao i odstojanja među
fazama, zavisno od napona dalekovoda i drugih uslova. Isto tako, postoje montažne
krive (dijagrami, sl. 6.16) koje daju podatke o tome koliki treba da jc najveći ugib
voda između sluhova pri određenoj spoljnoj temperaturi, kao i kolika treba da je tada
sila zatezanja voda. Prilikom izrade ovog dijagrama vodi se računa o svim mehanič­
kim opterećenjima koje jedan vod može da podnese: težina samog voda, sila vetra,
leda, i sl.
Podzemne mreže. - Za podzemne električne mreže upotrebljavaju sc kablovi
ko ji u svojoj konstrukciji imaju mehaničku i električnu zaštitu, kao i provodnik za
provođenje električne struje. Kao provodnik se upotrebljava bakarni vod standardi-
zovanih dimenzija, kojim a odgovaraju normirane struje opterećenja kablova za
određene uslove hlađenja (postavljanja). Bakarni vod je obično užast, radi meha­
ničkih prednosti koje se ispoljavaju pri njegovoj
upotrebi. Kao osnovna električna izolacija za kabl
upotrebljava se guma, polivinil, impregnisana har-
tija, ulje, bitumen, i sl. Kao mehanička zaštita od
prodiranja vlage koriste se polivinilski. olovni ili
aluminijumski omotači, a kao mehanička zaštita od
udara - omotači od Čel ične trake ili oplet Žice. Kao
zaštita od korozije čeličnih zaštitnih delova služi
omot od jute.
Provodnik sa svojom električnom odnosno
mehaničkom zaštitom čini žilu kabla. Izrađuju se
jednožilni, dvožilni, trožilni i Četvorožilni kablovi
raznih vrsta za jaku struju, a za razne normirane
vrednosti struje i napona. Za više napone izrađuju
se energetski kablovi sa pojačanom osnovnom izo­
lacijom od impregnisane harlije ili sa p o livin il-
SI. 6.17. Tro h i na kablovska glava skom izolacijom.
110 J. N tK O L lć / N. BABIĆ

SI. 6.18. Kablovska

spojnica

Kablovi sa izolacijom od impregnisane hartije imaju: električnu izolaciju od har-

tije, izrađenu u više slojeva oko svake žile, materijal za ispunu između žila na bazi
impregnisane hartije, zajednički olovni omotač oko svih Žila kao mehaničku zaštitu od
vlage, sloj hartije kao zaštitu olova od korozije, dva sloja suprotno namotane Čelične
trake kao glavnu mehaničku zaštitu i, konačno, sloj jutenog opleta za opštu zaštitu
Čelične trake. Izrađuju se i kablovi čija svaka žila ima posebnu zaštitu, svojim olovn-
im omotačem, Čime je poboljšano električno naprezanje izolacije svake žile. Na sličan
način prave se i kablovi koji za osnovnu izolaciju svake žile i ccline imaju polivinilske
materijale.
Kablovi sa izolacijom od impregnisane hartije za svoje završetke dobijaju tzv.
kablovske glave, kojima se obezbeđuje da vlaga ne prodre u impregnaciju izolacije
kabla. Glava može biti sa izvodima za sve tri kablovske žile (si. 6.17), a može biti
posebna glava za svaku kablovsku Žilu, što se najčešće primenjuje za visokonapon­
ske kablove: tada gomji deo glave obično ima provodni porculanski izolator. U oba
slučaja prilikom izrade glave prethodno se oslobode krajevi tri kablovske Žile i
provedu kroz gomji zaptiven izlazni otvor, a u donjem delu glave se olovni omotač
osloni na metalni deo glave. Metalni deo glave, sa kojim se olovni omotač kabla po­
veže posebnim provodnikom, uzemlji sc jer se sa kablovskog provodnika indukci­
jom prenese na njega do 1% energije u vidu gubitaka. Kroz poseban otvor u glavi
sipa sc bitumenska masa ili ulje, koji služe kao zaštita od ulaska vlage u impregni-
sanu hartiju kabla.
Na mestu spoja dva kabla, iz istih razloga kao i kod postavljanja kablovske gla­
ve, nameŠtaju se kablovske spojnice koje zadovoljavaju osnovne zahtevc kao i ka­
blovska glava (si. 6.18). Postoje posebne kablovske glave i spojnice za kablove koji
imaju osnovnu izolaciju od polivinila, ali one se ne ispunjavaju ispunom, pa su jed­
nostavnije konstrukcije.
Električne instalacije niskog napona. - Električna instalacija omogućuje pri­
ključivanje električnih prijemnika na električnu mrežu niskog napona. Osnovne ka­
rakteristike svakog električnog prijemnika određene su njegovom snagom i napo­
nom pod kojim radi. Električne instalacije treba da izdrže taj napon, pa se zato grade
za određene vrednosti napona. Snaga i napon prijemnika određuju njegovu struju, a
instalacija treba da je u stanju da provede tu struju bez oštećenja, a naročito da se ne
pregreje. Prema jugoslovenskim standardima postoje dve vrste električnih instalaci­
ja: električne instalacije jake struje su pod naponom prema zemlji od 50 do 250 V,
 PROIZVODNJA 1 PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 111

pri kojim a se mogu pojaviti jake struje opasne po Život i opremu, i električne insta­
lacije slabe struje do 50 V prema zemlji koje nisu opasne po život i imovinu. Insta­
lacije jake struje služe za dovod električne energije do prijemnika osvctljenja,
termičkih prijemnika i motornog pogona, a instalacije slabe struje za napajanje tele­
fona« uređaja signalizacije i upravljanja.
Prema načinu namene prostorija, upolrebljenom instalacionom materijalu i
načinu izvođenja, električne instalacije niskog napona mogu biti:
- u ccvima ispod maltera, sa provodnicima bez cevi ispod mahera, sa izolo-
vanim provodnicima iznad maltera.
Svaka zemlja ima svoja uputslva za izradu električnih instalacija i eieklromate-
rijala da bi se zaštitili ljudi koji se njima služe (jugoslovenski standardi JUS). Postoje
i propisi zaštite na radu od udara električne struje. U lom cilju za razne električne
prijemnike dozvoljavaju se određena odstupanja primljenog napona od normalnog.
Dozvoljena odstupanja od mesta priključka za električnu mrežu niskog napona do
mesta priključenju prijemnika najviše su 5% normalnog napona: za termičke pri­
jem nike i sijalice dopušta se na mestu priključka pad napona od 2% a za elektromo­
tore do 4% .
Instalacioni m aterijali. - U električnim instalacijama postoje goli i izolovani
provodnici, vodovi slični kablu i kablovi (si. 6.19). Goli i izolovani provodnici kao
i vodovi slični kablu postavljaju se nad zemljom ili na neku podlogu, a kablovi ispod
zemlje ili nekih drugih materijala. Provodnici su izrađeni od pune ili užaste žice, od
bakra, aluminijuma ili njihovih legura. Električna zaštita izolovanih provodnika i
kablova ostvaruje sc poli vini Iskim ili gumenim omotačem, svilenim ili pamučnim
opletom i papirnom trakom. Mehanička zaštita izolovanih provodnika i kablova
izvodi se olovnim omotačem, čeličnom trakom, opletom Čelične žice, kao i julenim
ili tekstilnim omotačem. Električna zaštita postavlja se na provodnicima prema visi­
ni normalnog napona provodnika, pa se dele na izolovanc provodnike za energetiku

Energetski ka bal sa izo­

lacijom od PVC mase i kon­
centričnim prv od nikom PP42.
Nazivni napon 0.6/1 kV

Instalacioni provodnik sa izo­

lacijom i plastom od PVC
mase PP 3 X 1 .5 mm 2 . Nazivni
napon 500 V
Instalacioni provodnik sa raz­
maknutim žihm ji sa izolaci­
jom i plastom od PVC mase
PP/R 3X2.5 mm 2 . Nazivni
napon 380 V
Samoći osi vi provodnik sa izo­
lacijom i plastom od PVC
PP/O 4 x 6 mm 2 . Nazivni
napon 500 V
Signalno-komandni kab.il sa
izolacijom i placom o PVC
mase i arnuituorm o pocinko
vane pljosftaie čelične žice.
Nazivni napon 500 V
SI. 6.19. lustalacioni provodnici i kablovi
112 J. N IK O L IC / N B A Đ 1Ć

SL 6.20. Deo insula-

cionog pribore: a) spojni
ca (obična i redukciona).
b) jednostruka lu li,
v) uvođnica. g) nčvasia
spojnica, d) cevno
koleno. đ) 1 - luk za
oklopnu cev, 2 - luk za
„PeŠelove’* cev i i e) oboj-
mica i odxtojru obojm ici

i one za telekomunikacije; kablovi se dele na isti način. Kablovi za energetiku izrađuju

se kao papimo-olovni, gumeni, polivinilsko-olovni i polivinilski; postoje provodnici
slični kablu koji se ne postavljaju pod zemlju.
Prema jugoslo venskim standardima postoje posebne slovne oznake za provod­
nike i kablove raznih izolacija, zaštite i mesta upotrebe. Preseci provodnika su stan-
dardizovani. Dozvoljene struje izolovanih provodnika i kablova zavise od načina
polaganja, broja provodnika u vodu ili u cev i ma. a to su istovremeno i nazivne stru­
je osigurača kojima se ovi vodovi osiguravaju. Postoje tablice dozvoljenih struja
opterećenja provodnika. Za instalacije u cevima upotrebljavaju se cevi koje mogu
biti nemetalne (sa limenim plastom i bez njega) i čelične (sa izolacionom postavom
i bez nje). Pribor čine: razvodne kutije, spojnice, kolena, uvodne lule i obujmice
(si. 6.20). Spojnice služe (a) za nastavljanje cevi, lule (b) ili uvodnicc (v) za za­
vršetak cevi, račve (g) za račvanjc, kolena (d) ili lukovi (đ) za promenu pravca, a
obujmice (e) za utvrđivanje cevi na zidu. Razvodne kutije (si. 6.21) služe za grana-

a b c

SI. 6.21. Razvodne kutije SI. 6 22 a) Razvodne kutije za ugradnju na zid

stepen zaitile IP 55 -3 8 O V / 16 A - 2,5 mm 2 , b)
montažna kutija 0 60 od lermoplastike JUS N.
E l 122. c) montažna kurija 0 60 JUS N. E l . 122
tip C

SI. 6.23. Razvodne kutije za

vlažne prostorije
 PROIZVODNJA 1 PRENQS ELEKTRIČNE ENERGIJE 113

nje vodova, a montažne kutije (si. 6.22)

SI. 6.24. Sijalično grlo
se postavljaju gde se završavaju vodo­
vi, kao npr., na prekidačima ili priključ-
nicama. Čelične cevi bez Šava imaju
sličan pribor, teže izrade. Instalacije sa
provodnicima sličnim kablovima, koji
se izrađuju na zidu, imaju svoj pribor
teže izrade; njihove razvodne kutije za­
štićene su od vlage (si. 6.23).
Sijalična grla (si. 6.24) postoje
normalne izrade za priključak sijalica
do 200 W i golijat za veće sijalice, a
izrađuju se za razne napone (6. 12, 24,
48. 110. 250 V).
Priključne naprave služe za pri­
ključivanje na napon prenosnih prijem­
nika u domaćinstvu i u industriji. Imaju
priključnicu koja se ugrađuje u insta-

Sl. 6.25. Priključnice:

a) obične, b) sa zaititnim
kontaktom i c) sa
zaluiom od prskajuče
vode

laciju i ulikač koji se postavlja na kraju prenosnog voda

prijemnika. Na si. 6.25 prikazane su obične priključnice
(a) i priključnice sa zaštitnim kontaktom (b) koji služi za
uzemljivanje prijemnika. Postoje priključni uređaji za
vlažne prostorije (si. 6.26a)
koje imaju dobro zaptivene
priključne kutije da bi se spre-
Čio prodor vlage na mesto pri­
ključne viljuške. Priključni
uređaji za male napone izra­
đuju se tako što se njihovim
oblikovanjem obezbeduje na­
ponska nezamenljivost. Posto­
je i priključni uređaji za grube
pogone (si. 6.26b). SI. 6.26a. Prikljućnica u SI. 6.26b. Priključni uređaj
vlažne prostorije za grube pogone
114 J. N IK O L IC / N. B A B IĆ

SI. 6.27. Prekidači za osvetljenje

Osigurač je uređaj koji prekida strujno kolo ako nastane opterećenje veće ođ
dozvoljenog za vod kroz koji teče struja ili nastane struja kratke veze. Više reči o
njima dalo je u odeljku 9.1.
Prekidači služe za prekidanje struje električnog kola (voda), a postoje instala-
cioni (za struje do 10 A) i motorni (jednofazni i trofazni, za struje preko 10 A). Pre­
ma mestu upotrebe, instalacioni prekidači mogu biti , za suve prostorije (i ti za po­
stavljanje na zid, u zid, na razvodnoj tabli), za vlažne prostorije, za grube pogone.
Instalacioni prekidači za osvetljenje prema načinu rukovanja, mogu biti (si. 6.27):
okretni, pregibni, potezni, pritisni. Instalacioni prekidači za osvetljenje, prema svo­
joj funkciji, mogu biti: obični (si. 6.28). redni (si. 6.29), koji uspostavljaju strujno

SI. 6.28. Kolo rasvete sa običnim prekidačem SI. 6.29. Kolo rasvete sa rednim prekidačem

SI. 6.31. Ručni prekidači: I - pokretni kontakt.

SI. 6.30. Kolo rasvete sa naizmenlčnim 2 - osovini, 3 — nepokretni kontakt, 4 - poluga,
prekidačima 5 - opruga
 PROIZVODNJA I PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 115

kolo za jednu, za drugu grupu sijalica, pa za obe istovremeno: grupni koji usposta­
vljaju kolo jedne ili druge grupe sijalica; naizmenični prekidač (si. 6.30) ko ji može
sa jednog mesta da uspostavi strujno kolo za sijalicu, a drugi sa drugog mesta preki­
da to strujno kolo. Prekidači za motore mogu b iti ručni (polužni i valjkasti, si. 6.31)
i automatski (si. 6.32). Automatski prekidači imaju ugrađene relejc za tri smetnje:
kada nastane velika struja, u dejstvo stupa maksimalni relej kada jača struja od
nominalne traje duže, ona del uje na bimetalnu traku koja se izvija i delujc na si­
stem za odizanje zuba; pri nestanku napona đeluje m inim alni relej M m čime se obe-
zbeđuje da pri kasnijoj pojavi napona motor ne krene nepripremljen.
Električna brojila (indukciona) registruju upolrebljenu električnu energiju i
postavljaju se ispred instalacije za utrošak energije. Sem običnog brojila upotreblja­
va se i dvotarifno Čiji se brojčanik pomoću posebnog satnog mehanizma prebacuje
sa dnevne na noćnu tarifu (jeftiniju).
Izra d a e le ktrične instalacije. - Kućni priključak (ko ji može b iti vazdušni ili
kablovski) služi za spajanje instalacije sa električnom mrežom niskog napona, a on
se vođom spaja sa glavnom razvodnom tablom (si. 6.33) koja nosi glavne osigurače
i brojila, a zatim sa razvodnom tablom (si. 6.34) koja nosi osigurače strujnih krugo­
va na koja su razdeljeni svi prijem nici električne instalacije.
E lektrični provodnici u instalaciji biraju se tako što im se presek određuje
prema tablicama dozvoljenog zagrevanja za usvojenu vrstu provodnika. Ove tablice
sadrže dozvoljeno strujno opterećenje, imajući u vidu struju koju koriste prijem nici
vezani za vod. Prema dozvoljenoj struji na osnovu tablica za ovako izabran vod bira
se podnožje i umetak osigurača. Potom se proverava pad napona za vod prema

SI. 6.32. Automatski

prekidač
116 J. N IK O L IC / N. BAB1Ć

obrascima dalim u prethodnom izlaganju

„ 2 1 0 0p £ . , ,, . .
u % = -- ------- uzimajući u obzir snage

prijemnika (p) i njihova odstojanja od

početka voda (£). Ovaj pad napona ne
sme da bude veći od 2% za instalacije
osvetljenja i 5% za instalacije elektro­
motora.

SI. 6.33. Glavna razvodna tabla

SI. 6.34. Glavna razvodna tabla - mernt ormarić ча trofaznim brojilom, oklopnim autom i osiguračima
(450 X 640 X 200)

PITANJA

1. Koji suosnovui deki vi elektroenergetskog sistema?

2. Navcdl osnovne vrste elektrana I opiti ih.
3. Čemu služe i gde se grade razvodna postrojenja?
4. Koji je osnovni zadatak rasla vtjača u razvodnom postrojenju?
5. Kako radi prekidač snage i koja mu jc uloga?
6. Koji je osnovni zadatak m rruih transformatora?
7. Od kojih m aterijala se izrađuju vodovi za nadzemne mreže?
8. Koje se osnovne vrste izolatora upotrebljavaju prilikom poetavljanja na štabove?
9. Kakvi štabovi se grade s obzirom na njihovu na men u u mreži?
10. Kakvu zaštitu pružaju kablovima m aterijali ud kojih m i izrađeni?
11. Koji mi osnovni konstruktivni defovi kabla sa izolacijom od impregnirane hartije?
12. Čime se završavaju i nastavljaju kablovi?
13. Šta su električne instalacije i kakvih ih ima prema JUS-u?
14. Od čega se grade električni provodnici i kablovi, i kakve zaštite imaju?
15. Šla su priključne naprave i kakvih ih ima?
16. Šta su prekidači i kakvih ih ima?
17. Šta je kucni priključak I kakvih ima razvodnih tabli?
 7. E L E K T R IČ N E M A Š IN E

7.1. PRIGUŠNICE
PriguŠnice su induktivni namoiaji većeg induktiviteta L. Pravljeni su bez gvo­
zdenog jezgra ili sa njim od trafo limova. Kroz namotajc lečc veća struja optere­
ćenja, pa su namoiaji relativno većeg pre se ka. U clektroenergetici sc upotrebljavaju,
uglavnom, za zaštitu od zemljospoja u trofaznim mrežama i za predotporc za pušta­
nje u rad većih kratkospojnih sinhronih motora.
Prigušnice kao zaštita od zemljospoja - Kada u trofaznom vodu sa izolovanim
zvezdištem jedan od provodnika dobije spoj sa zemljom, nastaje zcmljospoj koji može
da prouzrokuje smetnje u pogonu. Pri normalnom pogonu u trofaznom vodu sva tri
fazna provodnika imaju prema zemlji jednake fazne napone. Zvezdište mreže je na
potencijalu nule. Kapaciteti vodova prema zemlji su spojeni u zvezdu Čije jc zvezdište
zemlja (si. 7.1a). U ovom slučaju zvezdište mreže i zvezdište kapaciteta prema zemlji
imaju isti potencijal nula. Usled faznih napona koji su međusobno jednaki, teći će u
svakom kapacitetu prema zemlji jednaka struja koja prethodi svom naponu za 90 ste-
peni: Uf&CJ* gdc jc Uf fazni napon voda, C t kapacitet voda prema zemlji,
/ je dužina voda. Zbir ovih struja je jednak nuli + / т = 0. Kada neki od faznih
provodnika dobije spoj sa zemljom (T), napon u toj fazi pada na nulu, dok u ostalim
dvema fazama poraste na visinu linijskog napona (si. 7.1b). Zvezdište mreže u ovom
slučaju dobija napon C/o koji je po visini jednak faznom naponu, ali je suprotnog smera.
Kroz kapacitet faze T neće više teći struja prema zemlji, jer je napon jednak nuli, dok
su struje ostale dve faze za л/3 puta veće radi povećanja napona sa faznog na linij­
ski: Л? ~ h = ''fiu ft& C .l. Obe struje proticaće kroz mesto kvara (si. 7.1b). Njihov
zbir predstavlja struju zemljospoja L = + lj. S obzirom da jc fazna razlika među
njima 60 stepeni, zbir ovih struja iznosi / . = 2ЈЛ cos 30 = ЗириСЈ.

SI. 7.1. Prigusnica kao zaštita od zemljo spoji: a) normalni pogon trofaznog voda, b) zcmljoepoj jednog
faznog provodnika i c) zaštita prigušnicom
118 J N tK O L IČ / N. B A B IĆ

Da bi se smanjila struja zemljospoja, tako da se luk ugasi sam od sebe, može

se primeniti kompenzacija struje zemljospoja. To se ostvaruje prigušnicom nazvanom
petersenka, koja se postavlja u zvezdište transform atorskog namotaja (si. 7.1c).
Struja koja teče kroz pnguSnicu i mesto kvara jeste induktivna i zaostaje za naponom
faze koja ima zemljospoj približno za 90 stepeni. Struja zemljospoja jc kapacitivna
i prethodi naponu za 90 stepeni. Ove dve struje na mestu kvara se uzajamno
poništavaju. Kroz mesto kvara teče samo mala struja koja je u fazi sa naponom. Ona
iznosi oko 5% struje zemljospoja i premala je da upali luk.
Za puštanje u rad većih kratkospojnih asinhromh motora priguŠnlce se upo­
trebljavaju kao pred otpor i koji će izazvati pad napona pri polasku motora i uma­
njiti napon koji stiže na motor pri puštanju u rad, pa smanjiti polaznu struju. Upotre­
bljava se names to omskog otpora radi smanjenja termičkih gubitaka. Po završenom
puštanju vezuju se kratko i isključuju iz pogona.

7.2. TR A N SFO R M A T O R I

Princip rada. - Zadatak transformatora (si. 7.2) jeste da primljenu električnu

energiju pod jednom vrednošću napona transformiše u električnu energiju druge
vrednosti napona i prenese jc dalje u električnu mrežu. Tokom ove transformacije
napona u transformatoru dolazi do gubitaka malog dela primljene energije, i ona se
pretvara u toplotnu energiju.
Osnovni delovi transformatora, pomoću kojih se obezbeđuje promena napona
od jedne vrednosti na mestu prijema električne energije na drugu vređnost na mestu
predaje energije u mrežu, jesu: magnetno kolo, navoj primara i navoj sekundara,
namotani oko magnetnog kola transformatora (si. 7.3). Kada se na primarni navoj
transformatora, koji ima N' navojaka.
dovodnim vodom dovede napon primara i
potečc primarna Г struja, ona će, pri neop­
terećenom sekundarnom navoju, proizve­
sti magnetni fluks Ф kroz magnetno kolo
transformatora, prema Kap-Hopkinsono-
N 'l
vom zakonu, Ф = —— . Ovaj magnetni

fluks Ф, kao i struja primara koja ga je

izazvala zaostaju vremenski, tj. fazno
iza napona primara tT zbog velike induk-
tivnosti primarnog navoja (i to za 90 elek­
tričkih stepeni). Ovaj magnetni fluks Ф
prolazi i kroz primami i kroz sekundarni
navoj transformatora, i to malo umanjene
vrednosti, jer se jedan njegov deo raspe.
Rasipanje nastaje zato što se neke mag-
Sl. 7.2. Transformator
_____________________________________ ELEKTRIČNE MAŠINE 119

netske linije sila zatvore kraćim putem

kroz vazđuh, a ne kao većina kroz sve
namotaje navoja. Magnetni fluks je
naizmenićan kao i struja koja ga stvara.
Promenljivi magnetni fluks Ф, koji
prođe kroz primarni navoj, indukuje u
svakom od njegovih na vojak a istu
dФ
električnu silu = - — (efektivne
SI. 7.3. Shematski prikaz osnovnih d elo vi transfor­
vrednosti E ,) koja zaostaje vremenski, matora
tj. fazno iza fluksa (za 90 električnih
stepeni). Ukupna efektivna vrednost ove električne sile u navoju primara, koji ima
ЛГ navojaka, jeste E* - Ona je u opoziciji sa dovedenim naponom na primami
navoj U' (tj. za njim zaostaje za ukupno 180 električnih stepeni). što objašnjava
Lencov zakon indukcije. Po njemu, ova električna sila se suprotstavlja primarnom
naponu kao uzroku svog postanka: to je kontraelektromotorna sila. Ona znatno više
ograničava jačinu primame struje nego otpori primarnog navoja.
Isti promenljivi magnetni fluks prolazi i kroz sekundarni navoj, pa i u svakom
• . . . d<P
njegovom navojku indukuje istu vrednost električne sile e i -------, efektivne vred­

nosti Ej. Ako je broj navojaka sekundarnog navoja ЛГ, onda će ukupna efektivna
vrednost indukovane električne sile sekundara biti E* = N^E { . Ova električna sila E*
u sekundaru neće biti kontraelektromotorna, jer se u sekundaru nije direktno uveo
nikakav napon; dakle ona će biti elektromotorna i kao takva predaje se dalje iz trans­
formatora u vod i dovodi do prijemnika.
Ako se na sekundarni napon transformatora U" priključi neki prijemnik, struja
prijemnika Г teći će kroz zatvoreno kolo sekundara.

Prenosni odnos transform atora m predstavlja odnos po kome se kroz trans­

formator menja vrednost primljenog primarnog napona u onaj odat sekundaru, tj.

t /* £* ЛГЕ. Г
m = — = — = -— 1 = — .
U' E' ЛГЕ, N
Iz ove relacije se m ože zaključiti da se promena napona odnosno prenosni
odnos nalazi u istoj srazmeri kao broj navojaka od kojih su izrađeni navoji. To znači
da je prenosni odnos napona u istoj srazmeri kao broj navojaka sekundara prema
broju navojaka primara. Na osnovu ovog principa izrađuju se transformatori odno­
sno brojevi navojaka njihovog primarnog i sekundarnog navoja.
Ako se uzme d aje snaga (prividna) koju transformator primi u primar približno
jednaka onoj koju oda iz sekundara transformatota (tj. da su gubici u transformatoru

zanemarijivi), m ože se napisali U T = СГ7*, tj. . Zaključuje se da se

u navojima transformatora struja menja obrnuto prenosnom odnosu napona u navo-

120 J. N IK O L IĆ / N. BAB1Ć

jima, odnosno obrnuto odnosu navoj aka sekundara i primara. Iz ovog zaključka sledi
da presek (debljina) provodnika navoja sekundara i primara nije jednak, već je veći
kod navoja sa manjim brojem navojaka. koji je pod manjim naponom a sa većom
strujom.

G ubici u transform atoru nastaju iz dva osnovna razloga. Proticanjem struje

Г kroz navoj primara koji ima svoj otpor R', prema Džulovom zakonu, dolazi do
DŽulovih gubitaka električne snage, = R T 2 . koji se pretvaraju u top iotu. Slično
ovom nastaju gubici električne snage u navoju sekundara Р^, - R 'T 2 . Oba ova gubit­
ka (koja nastaju iz istog razloga) nazivaju sc Džulovi gubici snage u navojima trans­
formatora Pl u . Drugi razlog nastanka gubitaka snage u transformatoru je usled pro-
mene natztneničnog fluksa koji i u gvožđu magnetnog kola transformatora indukuje
struje (tzv. vihomc struje). Prolazeći kroz gvožđe magnetnog kola, koje ima svoj
otpor, ove struje prouzrokuju gubitke u obliku Džulove toplote u gvožđu magnetnog
kola transformatora (tzv. gubitke usled vihomih struja). Osim toga, promenljivi
naizmeničm fluks izaziva strukturalne promene materijala magnetnog kola, odnosno
promenc položaja sitnih magnetnih dipola, što takođe ima kao poslcdicu zagrevanje
magnetnog kola (tzv. gubitke usled histerezisa magnetnog kola).
Pošto je napon primara, koji prima transformator, približno stalne vrednosti,
indukovana kon traelek tromo toma sila primara takođe ima približno stalnu vrednost
pa i njen uzročnik - efektivna vrednost magnetnog upliva Ф. Dakle, magnetni fluks
ima približno stalnu efektivnu vrednost koja ne zavisi od struje opterećenja trans­
formatora. Stoga su i gubici u magnetnom kolu, usled vihomih struja i histerezisa,
približno stalni i nezavisni od strujnog opterećenja. Međutim, gubici u navojima
transformatora zavise od kvadrata jačine struje, što znaci da su vrlo mnogo zavisni
od struje opterećenja.
Stepen iskorišćenja transformatora je odnos između odate električne snage

transformatora na sekundara P* i primljene na primaru P*, tj. т| = . Pošto je pri­

marna snaga transformatora jednaka sekundarnoj, uvećano za ukupne gubitke snage

P*
u transformatoru Р^, može se reći da je т| = — — — . Vidi se da stepen iskorišćenja

transformatora zavisi od gubitaka u transformatoru P x , i to prvenstveno od dela

gubitaka koji potiču od DŽulovih gubitaka toplote u navojima transformatora.

Pad napona kroz transformator i promena napona na sekundaru. - U pri­

marnom navoju transformatora, dovedenom naponu U uglavnom se suprotstavlja
indukovana kontraelektromotorna sila E*, ali i'omski i induktivni otpor navoja u vidu
pada napona P T i X T . Induktivni pad napona nastaje zbog magnetnog rasipanja
usled čega se ne indukuje određena električna sila (koja predstavlja pad napona). Na
isti način će i indukovana elektromotorna sila u navoju sekundara E* biti umanjena
za iznos omskog i induktivnog pada napona u navoju sekundara, R 'T i Stoga
će napon sekundara transformatora U* biti manji za iznos ovih padova napona kroz
 ELEKTRIČNE MAŠINE 121

navoj sekundara. Induktivni pad napona u primaru i sekundaru nastaju zbog pojave
rasipanja magnetnog fluksa, zbog Čega se umanjuje indukovana električna sila za
vrednost koju bi indukovao rasuti fluks. Pošto ovi padovi napona kroz navoj trans­
formatora zavise od struje opterećenja, znači da će sekundarni napon transformato­
ra zavisiti od struje opterećenja. Sekundarni napon transformatora U " biće manji ako
je struja opterećenja Г veća. tj. ako je pad napona kroz transformator veći. Ove vari­
jacije izlaznog napona tiansformatora u zavisnosti od opterećenja nazivaju se
promene napona transformatora.

K o n stru ktivn i sastav transform atora. —Naizmenični magnetni fluks, na isti

način kao u navojima primara i sekundara, indukujc električne sile i struje i u
provodnom materijalu gvozdenog magnetnog jezgra. Ove tzv. vihorne struje pri pro­
lasku kroz gvozdeni materijal magnetnog kola, koji ima svoj električni otpor,
proizvode po DŽulovom zakonu toplotne gubitke. Da bi se smanjili toplotni gubici
usled vihomih struja, treba presecati tok vihomih struja u magnetnom kolu i na taj
način umanjiti ove struje i njihove gubitke. Ovo se postiže izgradnjom magnetnog
kola od limova koji su međusobno izolovani lakom, hartijom ili vodenim staklom.
Lim ovi imaju u svom sastavu silicijuma - radi povećanja električnog otpora koji
smanjuje jačinu vihomih struja.
Magnetno kolo savremenog jednofaznog transformatora ima dva uspravna
stuba, izrađena od magnetnih limova, a nazivaju se jezgra ili stubovi transformato­
ra; magnetno kolo ima, osim toga, i dva horizontalna dela, sagrađena isto tako od
limova, kojima sc zatvara magnetno
kolo, a nazivaju se jarmovi. Lim ovi se
slažu u jezgra i jaram na posebne na­
čine, koji obezbeđuju najbolju magnet­
nu provodljivost, i istovremeno su po­
godni za brzo sklapanje i rasklapanje.
Na slici 7.4 prikazanje način sastavlja­
nja jezgra i jarmova ukrŠtanjem lim o­
va. O blik preseka jezgra prilagođen je
obliku navoja, koji su. najčešće, kružni
(slika 7.5).
Kod trofaznih transformatora se
magnetno kolo pravi sa tri jezgra i sa
navojima svake faze na po jednom je ­
zgru (si. 7.6). Da bi se objasnio tok
magnetnog fluksa kod trofaznog trans­
formatora, najlakše je posmatrati tre­
nutak kada je struja u jednoj fazi mak­
simalne jačine u jednom smeru, a u
druge dve je upola manje jačine su­
protnog smera. Tada je takav tok mag­
netnog fluksa i u tri jezgra magnetnog
kola transformatora, pošto struje pojc- SI. 7.4. Ukriumje limova kod transformatora
122 J. N IK O L IC / N BAB1Ć

dinih faza stvaraju odgovarajuće fluk-

seve u svojim jezgrima. Prema tome,
nije potrebno nikakvo posebno jezgro
za povratno zatvaranje magnetnog kola
(si. 7.6b).
Hlađenje transformatora se pre­
dviđa da bi se toplotni gubici transfor­
matora pogodnim sredstvima preneli u
okolni prostor i da bi se sprečilo njego­
vo prcgrcvanjc. Načini hlađenja trans­
formatora mogu se podelili u dve gru­
pe: hlađenje vazduhom i hlađenje uljem.
Pri hlađenju vazduhom uglavnom se
koristi prirodno strujanje vazduha, koje

SI. 7.6. Trofazni tramformator

se sastoji u tome da zagrejan vazduh okoline transformatora, kao redi, teži da se

penje i da ustupa mesto hladnijem (si. 7.7). Hlađenje uljem sastoji se u tome da se
transformatorsko magnetno kolo sa navojima stavi u transformatorski sud u kome se

SI. 7.7. Hlađenje transformatora vazduhom SI. 7.8. Hlađenje transformaioni uljem
 ELEKTRIČNE MAŠINE 123

ulje zagreva i cirkuliše slično vazduhu (si. 7.8). Spoljni vazduh na isti ovakav način
prirodno struji sa spoljne strane suda transformatora i raznosi toplotu u okolni pro­
stor. Primenjuje se i prisilno hlađenje velikih transformatora, kod kojih se zagrejano
ulje pumpama uvodi kroz cevi u bazen sa hladnom vodom, odakle se ohlađeno vraća
u transformatorski sud.

Vrste transform atora. - Transformatora ima jednofaznih i trofaznih. U tro ­

fazn im transform atorim a primami odnosno sekundarni navoji mogu biti vezani u
zvezdu ili u trougao, a ima i drugih mogućnosti vezivanja. Kod trofaznih trans­
formatora obeležavaju se ulazi u navoje pojedinih faza sa X, Y, Z (za visoko­
naponske navoje) i sa х, у, z (za niskonaponske), a izlazi navoja transformatora sa
A, B, C (za visokonaponske navoje) i a, b, c (za niskonaponske), Sto se vidi na
slikama 7.9 i 7.10, na kojima su Šematski prikazane dve od više mogućih veza navo­
ja trofaznih transformatora.
U električnom merenju se upotrebljavaju m erni jed no fazn i i trofazni trans­
fo rm a to ri koji se primenjuju u merenjima struje, napona, snage, energije itd., a po­
znati su pod nazivom strujni i naponski memi transformatori.
Regulacioni transform atori se upotrebljavaju u električnim postrojenjima i
elektranama, a imaju izvode sa pojedinih dolova navoja pomoću kojih može da se
podešava vrednost napona (si. 7.11).

SI. 7 J . Shematski prikaz

veze navoja trofaznog
transformatora (sprega
zvezda - zvezda)
124 J. N IK O L IČ I N. B A f ilC

SI. 7.10. Shematski

prikaz veze navoja tro­
faznog transformatora
(sprega trougao - zvezda)

A utotransform atori imaju na magnetnom jezgru samo jedan navoj (si. 7.12):
to je, u stvari, primar, sa primamim brojem navojaka М , na koji se dovodi primarni
napon U*. Jedan deo ovoga navoja, sa V* navojaka, predstavlja sekundar, sa kojeg se
odvodi sekundarni napon (J* I ovde važi odnos transformacije 1 — = — = .
U* E" N"
Pošto je sekundarna struja /* uvek suprotnog smera od primame u zajedničkom
delu navoja teče razlika ove dve struje (/" - Г) u smeru struje /*. Presek provodnika
u zajedničkom delu navoja određuje se prema ovoj razlici struja, tj. presek jc rela­
tivno mali, pa i gubici snage u ovim navojima. To znači: sa istim magnetnim kolom
autotransformator ima veću snagu nego obični transformator. Nezgoda je Što su
navoji niskog i visokog napona u električnoj vezi, pa postoji opasnost da se visoki
napon javi i u sekundaru. Upotrebljava se samo onda kada se primami i sekundarni
napon mnogo ne razlikuju, odnosno za fino podešavanje napona.

SL 7 .1 1.Regulacicni tnutiformetor SI. 7.12. Autotranaformator

 ELEKTRIČNE MARINE 125

7.3. A S IN K R O N I M O T O R I

Konstruktivni sastav i vrste. - Asinhroni motor (si. 7.13) sastoji se iz dva

dela: statora (a) i rotora (b). Stator je u vidu gvozdenog šupljeg valjka, na čijem su
unutrašnjem omotaču žlebovi, a u njima su postavljeni navoji (v) od izolovanih
bakarnih provodnika koji se priključuju na dovod sa električne mreže. Rotor, u vidu
gvozdenog valjka, smešten je u šupljinu statora. a sa svojim vratilom (g) oslanja se
u dva nepokretna ležišta, postavljena u prednjem i zadnjem poklopcu. U žlebovima
rotora, ko ji su postavljeni duž rotorovog omotača, nalaze se navoji rotora, izrađeni
od izolovanih bakarnih provodnika, č iji se krajevi dovode do Lri međusobno izolo-
vana mesingana prstena (d) na rotoru, ko ji „nose" ugljene dirke. Umesto ovih navo­
ja, u žlebove se smeštaju i provodni štapovi, koji se kratko spajaju metalnim
obručima sa obe strane. Prema izgledu navoja rotora, asinhroni motori se stoga dele
na one sa namotanim rotorom (ili sa prstenovima) i na one sa kratko spojenim
rotorom (bez prstenova) (đ). OŽlebljeni de lovi asinhronog motora, kako statora tako
i rotora, izrađeni su od ižlebljcnih limova, međusobno izolovanih, ko ji su s jedne
strane oslonjeni na venac (e) ili ogrlicu (e), a sa prednje strane stegnuti su prstenom.
Na vratilu rotora odnosno na oklopu statora lim ovi su pričvršćeni navlačenjem na
vodice. M otor je smešten u oklopu (c) od livenog gvožđa, a spolja ima rebra radi
povećanja površine hlađenja; ovaj oklop služi i kao držač dva poklopca od livenog
gvožđa, u kojima su ležišta rotora. Oklop nosi sa donje strane stope pomoću kojih se
motor učvršćuje na postolje. Na gornjem delu oklopa je prsten kojim se motor

SI. 7.13. Asinhroni motor

126 J. N IK 0 L 1 Ć / N B A B ld

prenosi. U oklopu je ventilator, utvrđen na vratilu, koji pomoću svojih peraja izazi­
va strujanje vazduha i tako odnosi toplotu sa površine motora.
Na oklopu motora se nalazi čelična pločica sa osnovnim podacima o motoru, a
to su: priključni napon, učestanost dovoda mreže, nominalna snaga motora (tj. nje­
gova mehanička snaga), nominalna struja na dovodu, nominalna brzina obrtanja mo­
tora.
Zatvoreni motori upotrebljavaju se u prostorijama gde ima prašine i gasova,
koji mogu da oštete izolaciju. Motori otvorene izrade koriste se gde nema vlage, pra­
šine i gasova. Poluotvoreni motori grade se sa takvim oklopom i poklopcima da
voda koja kaplje ne može da uđe u motor.
Navoji. - Trofazni navoji asinhronih motora postavljeni u žlebovima statora
izrađeni su prema zamisli našeg naučnika Nikole Tesle. Kada se kroz njih propuste
trofazne naizmenične struje, one proizvode T eslino obrtno m agnetno polje.
Osnovno pravilo za izradu ovakvog namotaja je da širina svakog navojka bude
približno jednaka širini pola, a da ulazi (tj. počeci) svakog faznog namotaja budu
međusobno pometeni za trećinu širine para polova (tj. dvostrukog polnog koraka
X = 2i) (si. 7.14). Ovo znači da kod mašine koja ima samo jedan par polova (p = l)
treba predvideti najmanje šest ž.icbova, po dva za svaki fazni namotaj; osim toga,
ulazi (počeci) svakog faznog namotaja (označeni su U , V, W) treba da su pomereni
za po dva žleba. tj. da su u svakom drugom žlebu. Izlazni krajevi svakog faznog
namotaja označavaju se sa X, Y, Z. Ako mašina ima dva para polova (2X = 4т), treba
postaviti najmanje još jednu ovakvu vezu, tj. neophodno je najmanje 12 žlebova, kao
Što se vidi sa slike 7.14. Ovde je prikazan namotaj onako kako je realno postavljen
na statoru (kružna Šema), a data je i tzv. razvijena šema, koja se dobija ako se zamis­
li da je statorov valjak isečen po jednoj izvodnici i zatim razvijen u jednu ravan
zajedno sa namotajem. Ako u jedan par žlebova ne mogu da stanu svi navojci namo­
taja, potrebna su za isti broj navojaka još dva para Žlebova, neposredno pored prva
dva, pa se kaže da namotaj ima pojas od m = 2 žleba. Postoje namotaj i kod kojih širi-

SI. 7.14. Navoji xtatora trofaznog aambronog motora *a dva para polova
 ELEKTRIČNE MAŠINE 127

na navoja nije jednaka Širini pola (mercno brojem žlcbova po polu), već je nešto
veća ili manja. To su tzv. namotaji sa mešovitim pojasima, jer se kod njih u istom
pojasu nalaze navoji raznih faza (si 7.15).
Kao što je opisano, širina svakog navojnog dela trofaznog T eslinog namotaja
približno je jednaka širini pola, a ulazi svakog faznog namotaja su međusobno po­
meteni za trećinu širine para polova (tj. dvostrukog polnog koraka). Kroz njih teku
trofazne struje kod kojih treba uočiti tri karakteristična trenutka, kada je u svakom
pojedinom faznom namotaju struja maksimalne jačine, a u druga dva upola manje, i
suprotnog smera od prve. Ovo jc prikazano na slici 7.16 fazorima 1 ,2 , 3. Ove struje u
svojim navojima proizvode odgovarajuće jačine magnetnog iluksa B m kod kojih se
uzimaju u obzir njihove sinusne (harmonične) komponente, raspoređene po slatoru.
Što je takođe prikazano na slici upotrebom linija u tri razne debljine. Ukupna jačina
m agnetnog polja sve tri faze takođe je sinusna harmonična funkcija amplitude
a dobija se sabiranjem ordinata sve tri harmonične funkcije magnetnog polja koje
potiču od sve tri faze. O vo sabiranje je izvršeno u sva tri posmatrana karakteristična
trenutka na slici 7.16. M ože se uočiti da se ovo ukupno (zbirno) magnetno polje B ^,
pometa duž statora, što se može utvrditi prema pomeranju mesta njegove amplitude
B ^ r Dakle, magnetno polje se, u stvari, obrće (imajući u vidu da je stator valjkast),
tj. na ovaj način je dobijeno T cslino obrtno magnetno polje amplitude čija je
jačina raspodeljena po obimu statora prema sinusnoj funkciji.
P rin cip rada. - Ako motor ima jedan par polova (p = 1), obrtni magnetni
fluks (tj. polje) učini ceo krug za vreme jedne periode naizmenične struje. Ako
motor ima dva para polova (p = 2), obrtno polje učini 1/2 kruga za vreme jedne peri­
ode, a ako ima p pari polova, učini 1/p kruga za vreme jedne periode. Ako u jednoj

SI. 7.15. Namotaji sa

mešovitim poj ai ima
128 J N 1 K 0 L IĆ / N BA BIĆ

sekundi naizmenična struja ima / perioda, onda će obrtno magnetno polje učiniti u
jednoj sekundi nf = — obrtaja, dok će broj obrtaja magnetnog polja u jednoj minu­

ti biti «' = 6 0 ^ , Ova brzina obrtanja obrtnog magnetnog polja je stalna i naziva se

sinhrona brzina. Za našu mrežu učestanosti/ = 50 Hz ona iznosi kod dvopolne mašine

л* = = 3000 obrtaja u minuti, kod četvoropolne n = 1500 o/min, kod

šestopolne n' = 1000 o/min, itd.

Obrtni magnetni fluks amplitude Ф б menjaće se u jednom navoju statora tokom
vremena t po harmoničnoj funkciji i u njemu će indukovati električnu silu
дф >
e a — N . koja vremenski zaostaje za fluksom . a isto tako je harmonična funk­

cija vremena. Indukovana električna sila m ože se grafički predstavili sinusnom

funkcijom vremena, e'. Prema Lencovom zakonu, indukovana električna sila u na­
voju primara je kontraclcktromotoma, tj. suprotna po smeru od napona dovedenog
primaru СГ, i predstavlja glavno ograničenje protoku prekom em e struje kroz bakarni
namotaj primara. Njena efektivna vrednost je £*.
S obzirom na to što je kontraclektromoloma sila nešto manje vrednosti od
napona mreže, u navoju primara pojaviće se statorska struja Г.
Pod dejstvom obrtnog magnetnog fluksa Ф 8 i u navoju rotora indukovaće se
električna sila E* iz istog razloga kao u navoju statora, sam o što ona nije kontra-
elcktromotoma nego je jedina električna sila u rotoru, tj. ona je elektromotorna. Pod
njenim dejstvom u rotoru se javlja rotorska struja Г . Pošto se provodnici rotora sa
strujom Г nalaze u magnetnom polju В б fluksa Ф 8 , na njima se javlja dejstvo clek-
tromagnelnih sila F* = //*, čiji se smer određuje pravilom tri prsta desne ruke
(si. 7.17). One su uzrok obrtanja rotora asinhronog motora ugaonom brzinom Q u
smeru obrtanja obrtnog m agnetnog polja. Ako bi brzina obrtanja rotora Cl bila jed ­
naka brzini obrtanja magnetnog polja Q', magnetno obrtno polje ne bi bilo preseca-
lo provodnik rotora. Tada se ne bi indukovala električna sila u provodnicima rotora
£*, te se ne bi pojavila ni struja rotora Г . Stoga ne bi bilo ni elektromagneine sile
rotora F* = B 8 l f t pa ni obrtanja rotora. Dakle, brzina obrtanja rotora Q mora da je
manja od brzine obrtanja magnetnog polja Q '. a razlika ove dve brzine naziva se
klizanje: = Q' - pa je 2 71/1
—— - = 2
tj. л* = n - n. Klizanje se obično
60 60 60
izražava u procentima u odnosu na brzinu obrtanja obrtnog m agnetnog polja:

s = — 1 0 0 » i u praksi iznosi 4 ч- 9%, tj. 0,04 ч- 0.09. Klizanje je najveće kad

n'
motor polazi, jer je tada n = 0, tj. <r = 1.
 ELEKTRIČNE MAŠINE 129

SI. 7.16. Prikaz dobijanji Tesltnog obrtnog magnetnog polja

130 J. N IK O L IĆ i N. BABIĆ

7.4 PUŠTANJE U RAD, REGULACIJA BRZINE I PROMENA SMERA

OBRTANJA ASINHRONOG MOTORA

Puštanje u rad. - UČestanost indukovane električne sile rotora E * biće, prema

izloženom, f * = = P— $ = f's> o d n o s n o /" - s f ' . M ože

7 60 60 60 60
se zaključiti daje učcstanost električne sile i struje rotora vrlo mala pri normalnom
radu, je r jc mala UČestanost u rotoru. UČestanost rotora jednaka je učestanosti stalo-
га pri polasku motora, jer tada klizanje iznosi 1, pa j e / * = f '
Pošlo indukovana električna sila u navoju rotora nastaje iz istog razloga kao i
indukovana električna sila u navoju statora, to je i prikaz tc električne sile isti kao
kod statora: E* = ЛГД Ф $/Д г Pri polasku asinhronog motora, kada jc UČestanost elek­
trične sile najveća, odnosno jednaka s ta to ro v o j,/* = / ' , pa je i klizanje j najveće
( j = 1), indukovana električna sila navoja rotora je najveća E q ". Ona direktno zavisi
od klizanja. Stoga se može napisali E * = s E ^ . Dakle, pri normalnom radu induko­
vana električna sila rotora je s puta manja od one pri puštanju, tj. iznosi 0,04 v 0,09
vrednosti električne sile pri normalnom radu. O vo znači da i struja ro to ra/" pri radu
iznosi 0,04 - 0,09 vrednosti struje rotora koja sc javlja pri puštanju u rad motora.
Prema tome, potrebno je ograničiti polaznu struju rotora koja je nekoliko puta veća
od normalne radne struje rotora. O va velika polazna struja rotora može se ograničiti
ili smanjenjem vrednosti indukovane električne sile rotora E o " u trenutku puštanja ili
vezivanjem otpora u kolo rotora E " pri istoj vrednosti E o *.
Puštanje u rad asinhronog motora sa namotanim rotorom i rotorskim prsteno-
vima, do kojih su dovedeni krajevi rotorskog navoja tri faze, moguće je rotorskim
otpornikom (si. 7.18). To je trofazni otpornik vezan u zvezdu, sa izvodima i obrtnim
pipcima za odabiranje delova odnosno izvoda otpornika. Ovakav otpornik vezuje se
preko odgovarajućih priključnih zavrtnjeva na rotorske prstenove koji nose klizne
četkice. Pri puštanju u rad motora, u kolo rotora se uključi najveća vrednost rotor­
skog otpornika, pa sc pri povećanju brzine rotora, odnosno pri smanjenju klizanja,
smanjuje vrednost otpora onako kako se smanjuje indukovana električna sila u navo­
ju rotora.
Smanjenje indukovane električne sile rotora E " u trenucima puštanja motora u
rad primenjuje sc kod kratkospojnih asinhronih motora gdc nije moguće vezivanje
otpornika za puštanje u rad, u kolu rotora.
Mogućnost smanjenja indukovane električne sile u navoju rotora zasnovana je
na tzv. iransformatorskom ponašanju asinhronog motora. Obrtni magnetni fluks
inđukuje u statorovom navoju indukovanu električnu silu E* = f ' t f Ф л , a u navo­
ju rotora pri njegovom polasku (ili kad je ukočen) električnu silu E o * = A T /' ЛГ Фо*.

M edu ovim električnim silama postoji stalni odnos m i koji odgo-

vara odnosu broja navojaka navoja rotora /V* i statora N ' (korigovan za odnos koefi­
cijenata A2). Dakle, odnos električnih sila približno odgovara odnosu broja navo-
 ELEKTRIČNE MAŠINE 131

SI. 7.17. BlcktromagnciiK sile roton SI. 7.18. Puštanje u rad asinhronog motori
rotorskim otpornikom

jaka rotora i statora, što je slično prenosnom odnosu transformatora. S druge strane,
ovo znači da se promena napona statorovog navoja £Г odražava u istom iznosu i na
pramenu vvednosti indukovane električne sile u rotoru.
Ako je potrebno da se pri polasku motora smanji vrednost struje rotora Г
smanjenjem indukovane električne sile rotora £ 0 *, onda se, na osnovu transform a-
torskog ponašanja asinhronog motora, to postiže smanjenjem napona svakog faznog
navoja statora (£* = l f ) . U praksi, kod trofaznih navoja statora, vezanih pri normal­
nom radu u trougao, ovo se postiže njihovom vezom odnosno prevezivanjem u zve-
zdu u vreme polaska. Tada se na krajevima svakog faznog navoja smanjuje napon
za VŠ puta. Ovo puštanje se vrši prebaci vačem zvezda - trougao.

M omenat motora. - Primljena električna snaga elektromotora Рв - V3W cos ф

najvećim delom se prenosi na rotor posredstvom obrtnog magnetnog polja brzine Cl'
i momenta elektromagnetnih sila M . Ta snaga je P ob = ЛЛТ. U elektromotora postoje
i gubici dovedene električne snage, i to: u gvožđu P ^ u vidu gubitaka usled pojave
vihornih struja i usled magnetnog histerezisa, i u bakarnom provodniku navoja Pca>
prema Džulovom zakonu.
Gubici u gvožđu su P ^ = r/Z? 2 i nezavisni od struje opterećenja. Pošto je uČe-
stanost rotora vrlo mala pri radu motora, glavni gubici energije u gvožđu javljaju se
u statora.
Prcncta snaga obrtnim poljem na rotor je P ob = MCI', dok je mehanička snaga
rotora koji se obrće brzinom Q nešto manja i iznosi P MCI. Razlika ove dve snage
je P* = - P = ЛЛГ - = M (£Г - Q ) = ЛШ* = AfsQ* = s P * . tj. P* = $Р *.
Pošto su gubici u gvožđu rotora vrlo mali, ova razlika prenete snage na rotor i roto-
rove mehaničke snage koja se odaje može biti jednaka jedino gubicima u bakarnim
130 J. N IK O L IĆ i N. BABIĆ

7.4 PUŠTANJE U RAD, REGULACIJA BRZINE I PROMENA SMERA

OBRTANJA ASINHRONOG MOTORA

Puštanje u rad. - UČestanost indukovane električne sile rotora E * biće, prema

izloženom, f * = = P— $ = f's> o d n o s n o /" - s f ' . M ože

7 60 60 60 60
se zaključiti daje učcstanost električne sile i struje rotora vrlo mala pri normalnom
radu, je r jc mala UČestanost u rotoru. UČestanost rotora jednaka je učestanosti stalo-
га pri polasku motora, jer tada klizanje iznosi 1, pa j e / * = f '
Pošlo indukovana električna sila u navoju rotora nastaje iz istog razloga kao i
indukovana električna sila u navoju statora, to je i prikaz tc električne sile isti kao
kod statora: E* = ЛГД Ф $/Д г Pri polasku asinhronog motora, kada jc UČestanost elek­
trične sile najveća, odnosno jednaka s ta to ro v o j,/* = / ' , pa je i klizanje j najveće
( j = 1), indukovana električna sila navoja rotora je najveća E q ". Ona direktno zavisi
od klizanja. Stoga se može napisali E * = s E ^ . Dakle, pri normalnom radu induko­
vana električna sila rotora je s puta manja od one pri puštanju, tj. iznosi 0,04 v 0,09
vrednosti električne sile pri normalnom radu. O vo znači da i struja ro to ra/" pri radu
iznosi 0,04 - 0,09 vrednosti struje rotora koja sc javlja pri puštanju u rad motora.
Prema tome, potrebno je ograničiti polaznu struju rotora koja je nekoliko puta veća
od normalne radne struje rotora. O va velika polazna struja rotora može se ograničiti
ili smanjenjem vrednosti indukovane električne sile rotora E o " u trenutku puštanja ili
vezivanjem otpora u kolo rotora E " pri istoj vrednosti E o *.
Puštanje u rad asinhronog motora sa namotanim rotorom i rotorskim prsteno-
vima, do kojih su dovedeni krajevi rotorskog navoja tri faze, moguće je rotorskim
otpornikom (si. 7.18). To je trofazni otpornik vezan u zvezdu, sa izvodima i obrtnim
pipcima za odabiranje delova odnosno izvoda otpornika. Ovakav otpornik vezuje se
preko odgovarajućih priključnih zavrtnjeva na rotorske prstenove koji nose klizne
četkice. Pri puštanju u rad motora, u kolo rotora se uključi najveća vrednost rotor­
skog otpornika, pa sc pri povećanju brzine rotora, odnosno pri smanjenju klizanja,
smanjuje vrednost otpora onako kako se smanjuje indukovana električna sila u navo­
ju rotora.
Smanjenje indukovane električne sile rotora E " u trenucima puštanja motora u
rad primenjuje sc kod kratkospojnih asinhronih motora gdc nije moguće vezivanje
otpornika za puštanje u rad, u kolu rotora.
Mogućnost smanjenja indukovane električne sile u navoju rotora zasnovana je
na tzv. iransformatorskom ponašanju asinhronog motora. Obrtni magnetni fluks
inđukuje u statorovom navoju indukovanu električnu silu E* = f ' t f Ф л , a u navo­
ju rotora pri njegovom polasku (ili kad je ukočen) električnu silu E o * = A T /' ЛГ Фо*.

M edu ovim električnim silama postoji stalni odnos m i koji odgo-

vara odnosu broja navojaka navoja rotora /V* i statora N ' (korigovan za odnos koefi­
cijenata A2). Dakle, odnos električnih sila približno odgovara odnosu broja navo-
 ELEKTRIČNE MAŠINE 131

SI. 7.17. BlcktromagnciiK sile roton SI. 7.18. Puštanje u rad asinhronog motori
rotorskim otpornikom

jaka rotora i statora, što je slično prenosnom odnosu transformatora. S druge strane,
ovo znači da se promena napona statorovog navoja £Г odražava u istom iznosu i na
pramenu vvednosti indukovane električne sile u rotoru.
Ako je potrebno da se pri polasku motora smanji vrednost struje rotora Г
smanjenjem indukovane električne sile rotora £ 0 *, onda se, na osnovu transform a-
torskog ponašanja asinhronog motora, to postiže smanjenjem napona svakog faznog
navoja statora (£* = l f ) . U praksi, kod trofaznih navoja statora, vezanih pri normal­
nom radu u trougao, ovo se postiže njihovom vezom odnosno prevezivanjem u zve-
zdu u vreme polaska. Tada se na krajevima svakog faznog navoja smanjuje napon
za VŠ puta. Ovo puštanje se vrši prebaci vačem zvezda - trougao.

M omenat motora. - Primljena električna snaga elektromotora Рв - V3W cos ф

najvećim delom se prenosi na rotor posredstvom obrtnog magnetnog polja brzine Cl'
i momenta elektromagnetnih sila M . Ta snaga je P ob = ЛЛТ. U elektromotora postoje
i gubici dovedene električne snage, i to: u gvožđu P ^ u vidu gubitaka usled pojave
vihornih struja i usled magnetnog histerezisa, i u bakarnom provodniku navoja Pca>
prema Džulovom zakonu.
Gubici u gvožđu su P ^ = r/Z? 2 i nezavisni od struje opterećenja. Pošto je uČe-
stanost rotora vrlo mala pri radu motora, glavni gubici energije u gvožđu javljaju se
u statora.
Prcncta snaga obrtnim poljem na rotor je P ob = MCI', dok je mehanička snaga
rotora koji se obrće brzinom Q nešto manja i iznosi P MCI. Razlika ove dve snage
je P* = - P = ЛЛГ - = M (£Г - Q ) = ЛШ* = AfsQ* = s P * . tj. P* = $Р *.
Pošto su gubici u gvožđu rotora vrlo mali, ova razlika prenete snage na rotor i roto-
rove mehaničke snage koja se odaje može biti jednaka jedino gubicima u bakarnim
132 J N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

provodnicima navoja rotora P Cu = 3/?* Z*2 Dakle, biće F* = sMQf = 3 Z"2 , oda­
kle se nalazi

Regulacija broja obrtaja asinhronog motora sa namotanim rotorom može se

izvesti otpornikom R koji se veže u kolo rotorovih navoja, a vrednost njegovog otpo­
ra se regulišc. Ako jc vratilo motora mehanički opterećeno momentom Af, motor
uzima iz mreže određenu struju, pri čemu je struja rotorovog kola Г. Iz zavisnosti

za moment M » -& •• zaključujemo da se otporom kola rotora može me njali

klizanje $ za određene vrednosti vučnog momenta M i struje rotora Г . Ako se poveća
otpor kola rotora R~, toliko isto se povećava klizanje j odnosno smanjuje broj obr­
taja rotora n. Dakle, promenom otpora kola rotora asinhronog motora srazmerno se
menja broj obrtaja rotora.
Upotreba asinhronih motora proizlazi iz njegovih radnih karakteristika i
odlika: kratkospojni asinhroni motor ima navoje samo na statoru, a rotor je jedno­
stavne konstrukcije, bez navoja, bez kolektora i četkica. Prema tome, konstrukcija
mu jc jednostavna i lako se održava. Stoga se kratkospojni asinhroni motor masovno
upotrebljava, i to naročito kod mašina i uređaja gde nema veće automatike i regu­
lacije. Regulacija broja obrtaja asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom vrši se
promenom broja pari polova, jer nije moguće u pogonu uticati na otpor /?" kola roto­
ra. Mogućnost regulacije broja obrtaja kratkospojnog asinhronog motora promenom
broja pari polova (tzv. Dalanderova sprega) objašnjena je detaljnije u jedinici
8.3. Asinhroni motor sa namotanim rotorom ima veće mogućnosti za regulaciju
brzine, pa se koristi za kransku i dizaličnu vuču, i si.
Promena smera obrtanja asinhronog motora postiže se izmenom veze dva
statorska navoja sa dovodom električnog napona. Na slici 7.19a prikazani su fazni

SI. 7.19. Promena xmerv obrtanja asinhronog motora

 ELEKTRIČNE MAŠINE 133

navoji označeni sa U, V, W, U, V, W, a faze trofaznog električnog izvora su označene

prirodnim redom brojeva 1,2, 3, 1,2, 3. Kada su navoji U u spoju sa dovodom faze
1 (si. 7 .19a), navoji V sa 2, navoji W sa 3, amplituda obrtnog polja pomera sc iz ose
u osu navoja u smetu 1,2, 3, koji je na slici obeležen strelicom sa oznakom Q. Ako
se ukrste veze dva fazna navoja sa električnim dovodom (si. 7 .19b), tako što navoj
V dođe u vezu sa dovodom faze 3, a navoj W sa fazom 2, amplituda obrtnog polja
biće najpre kod faze U, zatim kod faze W, pa kod V. Polje će se obrtati u suprotnom
smeru (1 ,2 , 3), označenom strelicom kod □ (si. 7.19b).

7.5 .JEDNOFAZNI ASINKRONI MOTOR

Stator jednofaznog asinhronog motora ima jednofazni navoj, a rotor trofazni

navoj kod većih motora, odnosno kratkospojni kod manjih motora. Jednofazni navoj
statora izrađuje se na isti način kao i trofazni. Na slici 7.20 predstavljen je jednofa­
zni dvopolni navoj sa 18 žlebova, od kojih je iskorišćeno 12, odnosno 2/3 ukupnog
broja žlebova. Magnetno polje Bm t koje stvara struja !m prolazeći kroz navoj statora,
nije obrtno voć je statičko t pulzirajućc: ono duž iste ose menja jačinu i smer tokom
vremena. Naučnik Leblan jc dokazao svoju teoriju, po kojoj ovakvo pulzirajuće
magnetno polje može da se rastavi na dva, upola manje jačine, koja sc obrće
2
sinhronom brzinom raznim smerovima: njihov zbir u svakom trenutku daje vrednost
pulzirajućeg magnetnog polja. Grafički dokaz Leblanove teoreme je na slici 7.21.
Pulzirajući magnetni fluks Фм indukuje u navojima rotora električnu silu koja
u kolu rotora stvara struju Г . Magnetno polje koje se obrće u jednom smeru stvara
&
elektromagnetnu silu F = ——U" u jednom smeru. Magnetno polje koje sc obrće u
suprotnom smeru stvara elektromagnetnu silu takođe suprotnog smera. Posledica je

SI. 7 2 0 . Jednofazni dvopolni navoj staiora

134 J. N IK O L IĆ / N. BABIĆ

H
|"
»
O

SI. 7 .2 1. G ra ftA i dokaz Leblanove teoreme

 ELEKTRIČNE MAŠINE 135

da rotor motora stoji. A ko se rotoru, spoljnom mehaničkom silom, pomogne da

krene u sincru jednog obrtnog polja, nastavi će da se obrće kao motor koji ima jedno
obrtno polje i svoju indukovanu električnu silu rotora E~, učestanosti f ” - s f . Tada
će drugo obrtno polje koje se obrće suprotnim smcrom indukovati u navojima istog ro­
tora drugu električnu silu E , / (tzv. invcrznu), vrlo velike učestanosti ~ (2 - j )
je r je klizanje veliko i iznosi 2 - s. O va električna sila kasni za 90 električnih
stepeni iza ovog drugog obrtnog polja. Pošto je induktivni otpor = co" L =
= 2itf in "L = 2л (2 - $ ) / ' Z / vrlo velik zbog velike učestanosti / / , struja koja
potiče od ovog drugog obrtnog polja, zaostajaće za sledećih 90 električnih stepeni.
T o znači da će struja zaostajati za 180 električnih stepeni od drugog obrtnog
polja. Magnetno polje koje stvori struja / <л* takođe će biti u opoziciji onom drugom
obrtnom polju, pa će ga skoro i poništiti. Stoga se praktično oseća dejstvo samo
prvog obrtnog polja: motor se ponaša kao da postoji samo ovo polje, pa će stoga da
se okreće samo tim smerom, prouzrokujući moment koji je m alo umanjen dejstvom
drugog polja.
Jednofazni asinhroni motori obično se izrađuju kao mali i sitni motori za ure­
đaje koji se priključuju za jednofazne instalacije. Ovde spadaju i motori za neke ure­
đaje u domaćinstvu.

7.6. D V O F A Z N I A S I N H R O N I M O T O R I O B R T N I T R A N S F O R M A T O R

A ) Dvofazni asinhroni motor

Dvofazni asinhroni motori se najviše koriste u automatici za upravljanje pogo­

nom, pa će se stoga ovde razmatrati ovi tzv. upravljivi dvofazni asinhroni motori. T o
su uglavnom motori malih snaga (od 1 W do nekoliko stotina W ). Osnova konstruk­
cije (na si. 7.22) spoljašnji stator (s) je kao kod svakog asinhronog motora sastavljen
od statorskih lim ova sa Žlebovima za namotajc. Rotor (4) je od Šupljeg, tankog
nemagnecnog provodnog m aterijala
(najčešće A l). ko ji je naglavljen na vra­
tilo i lako je pokretljiv. N a vratilo
ispod rotora je naglavljen unutrašnji
stator od magnetnih lim ova da pobolj­
ša magnetnu provodnost stvorenog
fluksa. U staiorskim Žlebovima su dva
namotaja izrađena po pravilim a namo-
tavanja faze asinhronih motora, ali m e­
đusobno pometena za 90 stepeni (si.
7.2 3 ) jedan namotaj, tzv. pobudni (P N )
priključuje sc na mrežu stalnog napona
a na drugi tzv. upravljački namotaj
SI. 7.22. Dvofazni uinhroni motor
136 ). N1KO LIĆ / N. ĐABIĆ

SI. 7.23. Dijagram rada

dvofaznog asmhronog
motora

(UP) dovodi se promenljiv upravljački napon U* sa upravljačkog napona. Svaki od

dva namotaj a stvara svoj magnetni fluks. a zajedno obrtni magnetni fluks. Pro-
menom veličine (amplitude) pomoću upravljačkog uređaja (UU) menja se obrtni
magnetni fluks, pa i obrtni moment motora i njegova brzina (a i snaga motora na
vratilu). Stoga postoje tri vrste upravljanja radom dvofaznih asinhronih motora:
amplitudno, fazno i amplitudno-fazno. Upotrebljavaju se u regulacionoj tehnici
raznih zahteva.

B) Obrtni transformator

Asinhroni motori sa namotanim rotorom mogu da rade sa zakočenim rotorom,

a zovu se indukcioni regulatori u koje spadaju obrtni transformatori i selsini.
Naročitim uređajem moguće je ukočiti rotor u odnosu na stator. Na mrežu se može
priključiti bilo statorov ili rotorov namotaj. Ako se statorov namotaj priključi na
mrežu, on stvara obrtni magnetni fluks koji u primaru indukuje kontraelcktro-
motomu silu £* = 2,22 a u rotoru elektromotornu silu = 2,22 k"f~N~
iste učestanosti / ' = / * , pa je odnos preobražaja napona E?!E" - k*N7k*V* kao kod
transformatora. Ako motor u odnosu na stator bude pomercn za ugao a (manji od
ugla koji odgovara polu) u rotoru se indukuje sila u sinusnoj zavisnosti od ugla za­
kretanja E* = E* sin a . Dakle, zakretanjem rotora dobiju se razni sniženi naponi na
 ELEKTRIČNE MAŠINE 137

sekundaru obrtnog transformatora. Ovo se upotrebljava za puštanje asinhronih mo­

tora u rad, a i za razne potrebe regulacionc tehnike.

7.7 S IN H R O N E M A Š IN E

Konstruktivni sastav. - Sinhrone mašine imaju stalor i rotor. Stator je po kon­

strukciji sličan slatoru asinhrone mašine. On ima šuplji valjkast oklop u koji su uti­
snuti slatorski limovi, koji sa svoje unutrašnje strane grade žlebovc. U njima su
smešteni trofazni navoji, izrađeni po istim principima kao kod asinhronih motora.
Postoje dve osnovne konstrukcije rotora sinhronih mašina: sa isturenim i sa neistu-
renim polovima. Rotori sa isturenim polovima izrađeni su od punog gvozdenog
materijala u vidu šupljeg valjka, kroz koji je provučeno i pričvršćeno vratilo. Po
spoljnom omotaču valjka pričvršćeni su istureni gvozdeni magnetni polovi sa mag­
netnim nastavcima, napravljeni od svežnja limova. Namotaj im je konccntrisan i
nalazi se oko polova. Rotor sa neisturcnim polovima izrađen je od limova, koji su
navučeni i pričvršćeni za vratilo. Oni grade žlebove na spoljnjem omotaču rotorskog
valjka u koje se postavlja navoj, koji (kao i kod jednofaznih asinhronih motora)
zaprema 2/3 zlebova valjka i namotava se na isti način. Sporohodne sinhrone mašine
imaju rotore sa isturenim polovima (si. 7.24) i pnmenjuju se kao alternatori za hidro*
turbine; brzohodne sinhrone mašine imaju rotore sa neisturcnim magnetnim polovi­
ma, a primenjuju se kao turbogeneratori uz parne turbine.
Sinhrone mašine su inverzne mašine, tj. mogu da se upotrebe i kao sinhroni
generatori za pretvaranje mehaničke energije u električnu, a mogu da se koriste i kao
sinhroni motori za pretvaranje primljene električne energije naizmenične struje u
mehaničku energiju. Upotrcbljcnc kao sinhroni generatori, one mogu da imaju ili
horizontalno vratilo (najčešće kod turboallematora) ili vertikalno postavljeno vrati­
lo (najčešće kod alternatora za hidro-
turbinc).

Princip rada. - Sinhrona ma­

šina, s obzirom na rad, predstavlja
poseban slučaj asinhrone mašine.
Rotor asinhrone mašine zaostaje
brzinom obrtanja iza sinhrone brzi­
ne obrtnog magnetnog polja, a fre­
kvencija indukovane električne sile
rotora ima utoliko veću frekvenciju
ukoliko je razlika ove dve brzine
manja. Ako se razlika ovih brzina
svede na nulu, pa se rotor obrće sin-
hronom brzinom, struja u navoju
rotora imaćc frekvenciju jednaku
nuli, tj. struja je jednosmema. Tro­
fazna struja navoja siatora formira
obrtno magnetno polje, a rotor sa SI. 7.24. Sinhrona mašina
138 J. N IK O L IC / N. B A B IĆ

navojem kroz koji teče jednosmerna struja stvara stojeće magnetno polje. Međutim,
obrtno polje proizvodi se obrtanjem rotora odnosno stojećeg magnetnog polja, pa se
na taj način mehanički stvara obrtno magnetno polje rotora.
Rotor smhronog generatora Čiji su polovi napajani jednosmernom strujom po­
kreće turbina ili dizel-motor. Ovakvo obrtno polje indukuje u trofaznim navojima
statora električnu silu kao kod asinhronih motora, E* = Frekvencija u sta-

toru je stalna, i u našoj mreži iznosi 50 Hz, je r pogonska mašina obrće

rotor istom sinhronom brzinom л'. Stator sinhronog generatora odaje struju pod
dejstvom indukovane električne sile E', a ona zavisi od prirode prijem nika p rik lju ­
čenih na priključke navoja statora. Pošto u navoju statora nastaje induktivni i omski
pad napona, na izlaznim priključcima statorovih navoja postoji napon U nešto manji
od indukovanc električne sile statorovih namotaja E'. Struja koju uzimaju prijem ni­
ci u fazi je sa ovim naponom kada su priključeni termički prijem nici. Ona nešto
fazno zaostaje za ovim naponom kada su priključeni motori, jer oni, osim aktivne
komponente struje, uzimaju i reaktivnu komponentu. Jasno je da će takva struja fa ­
zno da zaostaje iza indukovanc električne sile.

K arakteristike sinhronog generatora. - Induktivna struja opterećenja 7j koja

teče kroz navoj statora (si. 7.25) proizvodi svoj obrtni magnetni fluks Ф 2 , ko ji
dejstvuje, prema Lcncovom zakonu, nasuprot magnetnog fluksa koji stvaraju obrtni
magnetni polovi rotora Ф г Magnetni fluks Ф 2 , ko ji stvara struja opterećenja statora
/ 2 , indukuje u navoju statora električnu silu E2 . koja - po Lencovom zakonu -
dejstvuje u smislu smanjenja električne sile E'. indukovane magnetnim poljem obrt­
nih polova rotora (si. 7.25). Posledica ovoga je da se smanjuje napon na priključcim a
krajeva navoja na statoru, U = E' - E 2 . Kapacitivna struja opterećenja navoja stato­
ra, suprotno induktivnoj, prouzrokuje povećanje napona na priključnim krajevima
navoja na statoru.
Aktivna struja / 2 , koju uzimaju termički prijem nici, u fazi je sa naponom V na
priključcima navoja statora (si. 7.26), Pri praznom hodu, kada je struja/ 2 = 0, napon
U na priključcima navoja statora jednak je samoj indukovanoj električnoj sili E',
koju u navojima statora indukuju obrtni magnetni polovi rotora. Kada aktivna stru­
ja opterećenja / 2 poteče kroz navoj statora, on proizvede svoj obrtni magnetni fluks
Фј , a ovaj indukuje u navoju statora kontraelektromotomu silu Е^. Ova električna
sila E j predstavlja razliku indukovanc električne sile E' i napona U, tj. U = E' - E j.

Ako generator ra d i paralelno sa mrežom stabilnog napona U, ovaj napon

mreže teško će moći da se menja pri raznim opterećenjima. Pošto se pri opterećiva­
nju generatora nije menjala jednosmerna struja navoja polova rotora, nije se menjala
ni indukovana električna sila E ' u navoju statora. Međutim, pojavila $c indukovana
kontraelektromotoma sila u navoju statora E 2 , proizvedena magnetnim fluksom Ф 2
aktivne struje / 2 opterećenja statora. Pri nepromenjenoj vrednosti stabilnog napona
mreže U i nepromenjenoj električnoj sili E', indukovanoj magnetnim fluksom obrt­
nih polova rotora, indukovana kontraelektromotoma sila E j može da utiče samo na
 ELEKTRIČNE MAŠINE 139

pramenu faznosti 0 električne sile £* u odnosu na stabilan napon U generatora i mre­

že (si. 7.26). Znači, u procesu indu kovanja obrtnim magnetnim polovim a, koji se
obrću stalnom sinhronom brzinom, moraće da dođe do vremenskog prednjačenja
ove električne sile. O vo jc m oguće samo onda ako pogonska mašina, dodatnim
„energetskim punjenjem*1 (na primer, turbina vodom ili parom), ubrza u intervalu
vremena i pokretanje obrtnih magnetnih polova rotora za ugao 0. Zatim, rotor na­
stavlja da se okreće sinhronom brzinom. Pojava ugla zakretanja rotora 0 je merilo
aktivne električne snage koju odaje generator u mrežu.
Sinhroni generatori sa istaknutim polovima ili sa navojima pobude smeštenim
u Žlebovima jesu glavne mašine u elektranama pomoću kojih se iz mehaničke ener­
gije turbina (vode ili pare) dobija električna energija u obliku naizmenične struje.

K arakteristike sinhronog m otora. - Ako sinhroni generator, pokretan nekom

pogonskom mašinom, npr. turbinom, radi paralelno sa drugim generatorima, ugao
zakretanja 0 njegovog rotora je merilo odavanja aktivne struje i snage prijemnicima
priključenim na mrežu. Kada se generator rastereti odavanja aktivne struje i snage u
mrežu, smanjiće se ugao zakretanja (lj. prednjačenja) rotora 0, a ind okovan a elek­
trična sila u navoju statora £*, koja je nastala obrtanjem magnetnih polova rotora,
podudariće se, odnosno biće u fazi sa naponom mreže U. Ako se potpuno isključi
pogonska mašina za pokretanje sinhronc mašine, energija potrebna za savlađivanje
trenja kretanja rotora dobijaće se iz mreže. Rotor zaostane za ugao 0 u suprotnom
smeru od onog kada je mašina radila kao sinhroni generator. Indukovana električna
sila £* u navoju statora (akođe će zaostali za naponom mreže. Taj ugao 0 je merilo
m ehaničkog opterećenja rotora ove sinhronc mašine koja radi kao motor. Ako se
rotor sinhronog motora više mehanički optereti, zaostaće prema sinhronom broju
obrtaja za nešto veći ugao 6.
Iz ovog razmatranja rada sinhronc mašine kao motora vidi se da jc potrebno da
rotor motora dostigne sinhroni broj obrtaja pre nego Što se mehanički optereti i počne
da radi kao motor. Stoga sc stnhrona mašina pušta u rad posredstvom neke druge
m ašine koja treba da ubrza rotor sa magnetnim polovim a do sinhrone brzine. Tada

SI. 7.25. Fazoraki dijagram električnih veličina SI. 7.26. Fazorski dijagram električnih veličina
sinhronog generatora pri induktivnom opterećenju sinhronog generatora pri aktivnom opterećenju
140 J. NIKOL1Ć ! N. B ABIC

indukovana električna sila E* u navojima sratora dostiže vrednost napona mreže U,

kao i njegovu frekvenciju, pa se onda m ože priključili na napon mreže U. Statori ne­
kih sinhronih motora mogu odmah da se uključe na napon mreže, čim e se om ogu­
ćuje stvaranje obrtnog magnetnog polja stator a. Ovi motori imaju na rotoru još i
kratko spoj ne sprovodnikc u obliku „vcveričnog kaveza** kao kod kratkospojnog
asinhronog motora. Stoga ovaj motor kreće kao asinhroni motor sa kratkospojmm
rotorom. Kada rotor dostigne približno sinhroni broj obrtaja, pusti se jednosinerna
stroja u navoje magnetnih polova rotora i od tog trenutka motor nastavlja rad kao
sinhroni.
Sinhroni motori najčešće se upotrebljavaju za pokretanje mašina i uređaja koje
treba okretali istom brzinom pri raznim opterećenjima (npr., kompresori, pumpe, itd.).

7.8. SE L SIN I

Selsini su u osnovi obrtni transformatori koji u slatoni imaju jednofazni (tzv.

pobudni) namotaj (si. 7.27), a u rotoru trofazni sekundarni namotaj sa prstenovima i
četkicama. Selsini se obično upotrebljavaju u regulacionoj tehnici za prenos
ugaonog pomeraja na daljinu bez mehaničkih veza. Tada treba upotrebiti dva selsi-
na međusobno vezanih rotora kao na si. 7.28. a statorski namotaji su im vezani za
istu mrežu dovoda: to se zove električna osovina.
U trofaznom namotaju rotora oba selsina indukuju se različiti naponi zavisno
od položaja rotora prema stator u. Ako su uglovi pomeraja rotora prema statoru jed
naki, bic'e i indukovani naponi oba rotora jednaki, struje među dva selsina neće biti
i selsini sc neće pomerali. Ako je pomeraj rotora jednog selsina u odnosu na njegov
stator različit od ugla pomeraja rotora drugog selsina u odnosu na njegov stator,
indukovani naponi u rotorskim namotajima dva selsina ć e se razlikovati, i pojaviće
se struja izjednačenja među rotorskim namotajima oba selsina i oni će se pokrenuti:
ugao pomeraja jednog selsina (tzv. davača) biće na taj način prenet drugom selsinu
(tzv. prijemnom) i ovaj će se zakrenuti za isti ugao kao davačev. Dakle, na ovaj na­
čin je prenet ugao pomeraja na daljinu.

SI. 727. SeUmi SI 7.28. Scbini

 ELEKTRIČNE MAŠINE 141

7.9. GENERATORI JEDNOSMERNE STRUJE

Generatori i motori jednosmerne struje (si. 7.29) imaju, u suštini, isti kon­
struktivni sastav. To su reverzibilne mašine, tj. generatori jednosmerne struje mogu
se upotrebni kao motori, i obratno. Mašine jednosmerne struje imaju na statoru
magnetno kolo od gvožđa u obliku šupljeg valjka. Na magnetnom kolu su pričvr­
šćeni magnetni polovi, izrađeni od punog gvožđa, a na njihovim krajevima su na­
stavci polova, napravljeni od snopova magnetnih Limova. Oko polova su navoji sa N
navojaka kroz koje se propušta jednosmerna struja J. Ovi ampcr-navojci NJ zavisno
od magnetnog otpora 0,н , stvaraju, prema Kap-Hopkin son ovom zakonu, magnetni
NJ
fluks Ф = •— . Rotor se sastoji iz snopova magnetnih limova koji su sa unutrašnje

strane pričvršćeni na njegovu osovinu, a sa spoljne su ižlebljeni. U žlebovima roto­

ra, koji su paralelni njegovom vratilu, smešteni su navoji mašine za jednosmemu
struju. Širina jednog navojka približno je jednaka delu obima rotora koji je izložen
dejstvu jednog pola statora, tj. širina navojka približno ima širinu polnog koraka
rotora. Rotorski navojni delovi međusobno se vezuju na dva osnovna načina, gradeći
omčast ili talasast navoj. Omčast navoj (si. 7.30) pravi se lako što se na red povežu
navojni delovi koji se nalaze na uzastopno susednim mestima jednog para polova, pa
zatim sledećeg para. Talasast navoj (si. 7.31) izrađuje se tako što se na red vežu navoj­
ni delovi koji se nalaze na istim mestima svih parova polova mašine, pa zatim na
svim ostalim uzastopno susednim mestima. Svaki navojni deo vezan je sa po jednim
delom (lamelom) kolektora.
Kolektor je Šupalj valjkast deo, izrađen od mesinganih delova (lamela), ugla­
vljen na posebno izrađen valjkast gvozdeni deo koji je pričvršćen na vratilo motora.
Svaka lamela je izolovana od susednih provodnih delova, kao i od susednih lamela.

St. 7.29. Macina jednosmerne struje (a), rotor (b) i delovi (c)
142 J. N 1K 0LIĆ / N. BAB1Ć

Princip rada kolektora mašine

za jednosmernu struju, kao i same ma­
šine, m ože vrlo lako da sc objasni na
jednoj vrsti dvopolne mašine, Čiji su
navoji rotora namotani na prstenu roto­
ra koji ima oblik šupljeg valjka (si.
7.32). Ako se rotor okreće brzinom v
naznačenim smerom između polova
N -S , odnosno u magnetnom polju B
prikazanom na slici, u provodnicima
navojaka, dužine /, indukovaće sc elek­
trična sila e = IvB čiji je smer određen
SI. 7.30. Omčasi navoj rotora pravilom tri prsta leve ruke. M ože se
zaključiti da će električne sile svih
provodnika koji se nalaze pod jednim
polom imati isti smer, a pod drugim - smer suprotan prvom. Isto tako, vidi se da se
sve električne sile istog smera pod jednim polom sabiraju. Njihova zbirna vrednost
može se utvrditi na tzv. Četkicama (izrađenim od grafita posebne vrste) koje naležu
na lamele kolektora, a označene su sa + i - Ova električna sila imaće najveću vred­
nost ako su četkice postavljene na središnjoj liniji između dva pola, u tzv. neutralnoj
osi. Zbirna vrednost električne sile indukovanc u delu navoja pod jednim polom
imaće jedan smer, a pod drugim polom drugi smer. Stoga će zbir ukupne električne
sile jedne i druge polovine navoja pod parom polova biti jednak nuli unutar tog
navoja kao cclinc. Međutim, te dve električne sile indukovane u dve polovine navo­
ja pod parom polova stoje u opoziciji u odnosu na četkice. O vo znači da te dve elek­
trične sile deluju paralelno u odnosu na neki prijemnik koji se veže paralelno na
četkice. Može se zaključili da se struja, koju uzima neki prijemnik vezan za napon
četkica, deli pod parom polova mašina u dva dela, koji teku u dve paralelne grane
navoja mašine.
U navojku koji se nalazi u neutralnoj osi magnetni fluks ima najveću vrednost
pa je, prema Lencovom zakonu, indukovana električna sila u njemu jednaka nuli.
Međutim, u navojku koji se nalazi ispod sredine pola magnetni fluks je jednak nuli.

SI. 7 3 l . T a l a m t navoj rotora

 ELEKTRIČNE MAŠINE 143

pa je stoga, po Lencovom zakonu, in-

dukovana električna sila maksimalne
vrednosti. Ako se posmatra kretanje
jednog istog navoja od trenutka kad se
nalazi u neutralnoj zoni, pa dok pono­
vo ne dođe u neutralnu zonu posle pro­
laska ispod ose pola, vidi se da se vred­
nost električne sile indukovane u
njemu menja, počevši od nule pa preko
maksimalne vrednosti ponovo do nule.
Dakle, indukovana električna sila i stru­
ja u navoje ima mašine za jednosmernu
struju su naizmeničnc prirode. Upravo
kolektor ima zadatak da od naizme- I I
nične električne sile i struje u navojima ♦ s♦
generatora jednosmemc struje izvede u
spoljno električno kolo prijemnika jed- SI. 7.32. Generator jednoKmeme struje
nosmemi napon i struju.
O vo se postiže i tako što se Četkice na kolektoru stalno drže na istom položaju
u neutralnoj osi. One uvek primaju najveću vrednost zbirne električne sile navoja
koji se u datom trenutku okretanja rotora nalazi ispod pola. Ako se kod generatora
jednosmemc struje zakrenu četkice u smeru obrtanja rotora, u polovini navoja
mašine koja daje četkicama zbirnu vrednost električne sile nalaze se i navojci koji
su pod drugim magnetnim polom, pa imaju električne sile suprotnog smera. Stoga
se smanjuje zbirna vrednost električne sile polovine navoja. Ako se četkice mašine
ne pričvrste na određeno mesto u odnosu na kolektor, već se električki vežu za dva
određena mesta na navoju rotora, one se tada obrću sa njim. Natežući na dva mesin-
gana prstena, dobro izolovana od gvozdene mase, među prstenovima sc dob ija na-
izmenična jednofazna električna sila, tj. mašina postaje jednofazni generator na-
izmenične struje.
Pošto je brzina rotora v proporcionalna broju okretaja n, a jačina magnetnog
polja B magnetnom fluksu Ф, indukovana električna sila koja se oseća na četkicama
mašine (e = IvB), može se prikazati kao E = k n Ф, gde je k - konstanta zavisna od
konstruktivnih podataka mašine. Pošlo je napon (7, koji generator odaje u mrežu pre­
ko Četkica, približno jednak indukovanoj električnoj sili, njegova vrednost je zavisna
od broja obrtaja i od magnetnog fluksa polova. Kod generatora jednosmemc struje
opterećenog strujom prijemnika f napon se razlikuje od indukovane električne sile za
vrednost pada napona pri prolasku struje I kroz otpor navoja rotora R t tj. U = E ~ R L
Vrste i karakteristike generatora jednosm erne struje. - Prema načinu stva­
ranja magnetnog fluksa Ф u polovima statora, generatori jednosmerne struje dele se
na četiri vrste Pri tome se uglavnom ima u vidu način dobijanja struje kroz navoje
smeštenc oko polova statora, odnosno način dobijanja tzv. pobudne struje J (si. 7.33).
G e n e r a to ri sa n ezavisn o m p o b u d o m dobijaju pobudnu struju J iz nezavisnog
izvora jednosmemc struje (si. 7.33.1). Generatori sa paralelnom , ili otočnom pobu­
d o m imaju paralelno vezane pobudne navoje polova sa četkicama rotora (3), tj. sa
144 J N IK O L IC / N. B A B IĆ

navojem rotora odnosno sa naponom generatora U. Pobudna struja zavisi od napona

U i vrednosti otpora /?* u kolu pobude. Navoji su Tanki i imaju velik broj navojaka,
da bi otpor navoja pobude bio veći, te da bi mogao da se veže za veće vrednosti
napona U. Otpornikom R' u kolu pobudnog navoja stalora može da se smanjuje
pobudna struja J, pa sa njom i magnetni fluks Ф. Na taj način se, prema jednačini
U = E - El = kn Ф - Rl, menja izlazni napon U na Četkicama,
Ako pokretačka mašina (na primer, dizcl-molor) pokreće rotor otočnog genera­
tora stalnim brojem obrtaja л, a pobudna struja J održava se na istoj vrednosti, pa sa
njome i fluks Ф, indukovana električna sila u navoju rotora E ima stalnu vrednost.
Napon na četkicama rotora U = £ - / ? / imaćc sve manju vrednost ukoliko je veća
jačina struje opterećenja 1 koju uzimaju prijemnici. Zavisnost U koja se nazi­
va karakteristika opterećenja, prikazana je na slici 7.33.3. Ovi generatori se često
primenjuju kao veći izvori jednosmerne slnije, a upotrebljavaju se i kao izvori jed-
nosmerne struje na vozilima (dinamo).
Generatori sa rednom pobudom (si. 7.33.2) imaju navoj polova redno vezan
sa navojem rotora. Pošto kroz ovakve navoje polova prolazi ćela struja opterećenja
prijemnika /, oni se izrađuju od debljih provodnika. Tada je, prema Kap-Hopkin-
N!
sonovom zakonu ф = -— , za stvaranje potrebnog magnetnog fluksa Ф dovoljan

mali broj navojakaN. Kada generator pokreće pogonska mašina stalnim brojem obr­
taja л, indukovana električna sila E = kn Ф u navojima rotora nema pri svim struja­
ma opterećenja / istu vrednost. Razlog ovome je što fluks ovakve mašine zavisi od
struje opterećenja /, koja ovde ima ulogu i pobudne struje, tj. I = J. Kada jc mašina
neopterećena (/ = 0), fluks Ф je vrlo mali, jer ima vrednost zaostalog magnetizma u
gvoždu. Ukoliko je struja opterećenja I veća, utoliko je veći i magnetni fluks Ф, pa
i indukovana električna sila. Porast električne sile usled struje opterećenja /. pa
prema tome i promena karakteristike U * f (£), odvija se po zakonitosti zasićenja
gvožđa, tj. po funkciji magnećenja gvožđa. Pošto je napon ovog generatora vrlo
promcnljiv pri pnomeni struje opterećenja /, a prijemnici se izrađuju za jedan odre­
đen napon mreže, ovakav generator je skoro neupotrebljiv u praksi.

SI. 7.33. Gencraur jednesmeme struje ка nezavisnom (1), rednom (2). paralelnom (3) i složenom (4)
pobudom
 ELEKTRIČNE MAŠINE 145

Generator sa složenom pobudom (si. 7.33.4) ima oko magnetnih polova dve
vrste navoja: veći broj tanjih navoja, vezanih paralelno sa navojem rotora (otočna
pobuda) i manji broj debljih navoja, vezanih redno sa navojem rotora (redna pobu­
da). Smer struje opterećenja / kroz redno vezane navoje podesi se lako da ona poja­
čava magnetni fluks polova Ф, pa i indukovanu električnu silu E. Ovakav način
podešavanja struje radnih navoja polova značajan je kada se povećava struja opte­
rećenja /, kada dođe do tendencije porasta pada napona/? / u navojima rotora. Iz za­
visnosti U = £ - / ? / vidi se da povećanje vrednosli električne sile i pada napona
obezbeđuje da se napon na Četkicama U skoro ne promeni. Karakteristika U
generatora složene pobude prikazana jc na slici 7.33.4. Ovi generatori se u praksi
vrlo često upotrebljavaju.

7.10. TAHOMETRI

Tahometri su generatori malih snaga koji pretvaraju mehaničke pomeraje,

odnosno obrtaje vratila u električnu veličinu tj. napon kao izlaznu veličinu: to su
električni rnerni uređaji broja obrtaja. Postoje tahometri jednosmemc i naizmenične
struje. - Tahometri jednosmemc struje su mali generatori jednosmemc struje male
snage sa nezavisnom pobudom ili sa stalnim magnetima. Indukovana elektromotor*
na sila u namotaj im a rotora tahogeneratora jednosmeme struje pri stalnom magnet­
nom fluksu prema zavisnosti E = сФп - kn, zavisi samo od broja obrtaja vratila i to
linearno.
Tahometri naizmenične struje su mali sinhroni generatori naizmenične struje
male snage. U rotoru tahogeneratora naizmenične struje su stalni magneti, a na sta-
toru su jednofazni ili trofazni namotaji. U namotaju statora se indukuje elektromo­
torna sila pri stalnom magnetnom fluksu dala izrazom

F = 2,22 Г ^ Ф 0 |, = 2,22 ГЛГФ p ~.

60
odnosno £* = kn. Dakle, indukovana elektromotorna sila (tj. napon statorovog namo-
taja tahogeneratora) zavisi od broja obrtaja л. Međutim, zavisnost izlaznog napona
sinhronog tahogeneratora od broja obrtaja rotora nije linearna pošto struja
opterećenja namotaja rotora zavisi i od frekvencije u tom namotaju koja nije stalna,
već zavisi i od broja obrtaja.

7.11. MAŠINSK1 POJAČAVAĆI

Ima ih za naizmeniČnu i jednosmemu struju, ali jc mnogo poznatiji za jedno-

smemu struju, nazvan amplidin (si. 7.34). On je konstruktivno isti kao i svi genera­
tori jednosmeme struje, samo Što na rotorskom kolektoru ima dva para četkica: one
normalne na liniju polova (t-t) koje su kratko spojene i one poduž linije polova (1-1)
koje su vezane sa prijemnikom (R). Statorov namotaj polova prima tzv. ulazni
146 J. N 1 K 0 L IĆ / N . B A B IĆ

pobudo i napon Uнр iz spoljašnjeg izvora i može se regulisati. Pobudna struja / |ф

stvara uzdužni pobudni magnetni fluks
Ф^, koji indukuje u rotorovim namota-
jima napon Et = кФ нр п koji deluje me­
đu kratkospojnim dirkama. On u tom
kratkospojenom kolu uzrokuje pojavu
velike jačine su uje / м pod Čijim dej-
stvom nastaje jak poprečni magnetni
fluks Ф,. Ovaj poprečni fluks indukuje
u namotajima rotora jaku električnu
silu E { - кФ,п koja deluje između
podužnih dirki u kolu spoljnjeg prijem­
nika R gdc se javlja struja opterećenja
1F = EJR.
Am plidin se može posmatrati i
kao dvostepeni pojačavač snage ko ji se
nalazi u jednoj mašini: prvi slepen po­
jačanja predstavlja pobudni upravlja­
čki namotaj statora i poprečno kolo
indukta = Р ЈР ^ = Ц Ј^.
Drugi stepen pojačanja je poprečno kolo indukta i uzdužno (spoljnje) kolo indukta
kp2 = PilP( Ukupni sačinilac pojačanja je kp = кр \кр 2 . U automatic! se upo­
trebljavaju u sistemima gdc mehanizmi mogu da prouzrokuju nagla pieopterećerya
koja treba savladati.

7 12. M O T O R I JE D N O S M E R N E STR U JE

Princip rada. - M otori jednosmjerne struje imaju istu konstrukciju kao gene­
ratori jeđnosmerne struje: motor i generator jednosmemc struje su reverzibilne
mašine, tj. ista mašina se može upotrebiti i kao motor i kao generator. M otor jedno-
smeme struje mora da se priključi na izvor struje potrebnog napona U, k o ji obično
daje neka električna mreža odnosno instalacija jeđnosmerne struje. Jednosmema
struja prolazi kroz navoje rotora motora; to je struja opterećenja /. Isto tako, prolazi
i jednosmema struja pobude J, koja napaja navoje polova statora motora i stvara
magnetni fluks Ф polova. Kada provodnicima navoja rotora / prolazi struja optere­
ćenja /, a oni se nalaze u magnetnom polju jačine B, na provodnike deluje elektro-
magnetna sila F = B I 1, č iji se smer određuje pravilom tri prsta desne ruke. Prema
smetovima struje I i magnetnog polja B na slici 7.35, smer sile jc određen i označen
onako kako je prikazano na pomenutoj slici. Može se konstatovati da elektromag-
netne sile F na provodnicima rotora ispod jednog pola, gde struja ima jedan smer,
elektromagnetne sile F imaju smer suprotan od onog prvog. Svaki par sila na
provodnicima, na odstojanju a, gradi obrtni moment motora Čija je ukupna vrednost
M = Fa (gde je F = EF ।). Obrtni moment motora M = Fa = B I la može se prikaza­
ti kao M = C Ф /, s obzirom na to što jc jačina magnetnog polja B proporcionalna
 ELEKTRIČNE MAŠINE 147

magnetnom fluksu (Ф = B SfJ), pri če­

mu je C konstanta motora koja zavisi
od konstrukcije motora (dužine navoja,
površine polova, itd.). Pod dejstvom
obrtnog momenta, rotor motora se obr­
će brzinom obrtaja n, savlađujući me­
haničko opterećenje na svom vratilu.
Kada se motor obrće brojem obr­
taja n u smem obrtnog momenta M y u
provodnicima navoja rotora /, koji se
obrću istom takvom brzinom u mag­
netnom polju jačine B t indukujc se kao
kod generatora električne sile E = IvB,
odnosno E = кпФ. Njen smer se odre­
đuje pravilom tri prsta leve ruke, ozna­
čen oznakama + i - van kružića na slici
7.35. Vidi se da indukovana električna SI. 7.35. Motor jednosmerne struje
sila u svakoj polovini navoja rotora
ima smer suprotan smeru struje optere­
ćenja, prikazanom unutar kružića koji označavaju provodnike rotora. Dakle, induko­
vana električna sila je kontraelektromotoma i suprotstavlja se naponu mreže 6/, ali
do te mere koja omogućava prolazak struje opterećenja / kroz navoje rotora otporom
R. Stoga će naponska jednačina za rotorsko kolo biti: U = E+R odnosno U = kn Ф +
+ /? /.
V Rl
Ako se iz druge zavisnosti nađe л. dobiće se izraz « = - , ■- . Ovaj izraz,
кФ
kao i izraz za moment motora M = C Ф E daje objašnjenje karakteristike rada moto­
ra jednosmerne struje: za određeno mehaničko opterećenje na rotoru motora M koje
motor treba da savlada, iz zavisnosti za vučni moment motora M. ~ C Ф /, proizlazi
da će motor uzimati određenu struju opterećenja I (pri određenom magnetnom flu k­
ey ~~ RJ
su Ф). Iz zavisnosti n • — — — sjedi da za određeno opterećenje I (odnosno M) i
кф
odleđeni magnetni fluks Ф, broj obrtaja n zavisi upravo od napona i to tako da će
se pri manjoj vrednosti dovedenog napona dobiti manji broj obrtaja motora.
Regulacija brzine motora za jednosmemu struju može se obaviti na više
načina.
Jedan od načina da se smanji dovedeni napon na motor, a sa njim i broj obrtaja,
jeste da se pri određenom opterećenju / stavi ispred motora predotpor (si. 7.36).
Kad struja Z, koja kod motora zavisi jedino od mehaničkog opterećenja rotora М У
prođe kroz predotpor Ro , izaziva pad napona kroz predotpor u, te na priključke navo­
ja stigne za toliko umanjen napon mreže. Ovo prouzrokuje smanjenje brzine moto-
U —R!
ra. Iz zavisnosti brzine n = -----—— vidi se da se za određeno opterećenje 1 (odno-
 148 I. NIKOLIĆ / N. BAB1Ć

sno mehaničko opterećenje M na vra­

tilu motora) i za određen napon mreže
U broj obrtaja n može povećati i sma­
njenjem vrednosli magnetnog fiuksa
Ф , odnosno smanjenjem pobudne stru­
je J. Pošto se upravo prema načinu
đobijanja pobudne struje J motori dele
na razne vrste, promena brzine motora
promenom pobudne struje vrši se na
razne načine, prema vrsti motora.
SI. 7.36. Regulacija brzine motora jednosmeme
Mnjje
Vrste m otora i njihove ka ra k­
teristike. - Kao i generatori jedno-
smemc struje, tako se i motori jednosmerne struje dele prema načinu stvaranja stru­
je kroz pobudne navoje polova motora: na motore sa nezavisnom, otočnom, rednom
i složenom pobudom. Motori sa nezavisnom pobudom dobijaju pobudnu struju iz
nezavisnog izvora, pa je sloga tokom rada bez regulacije brzina njihov magnetni
fluks nepromenljiv (Ф = const.). Povećanjem momenta opterećenja, motor uzima
veću struju opterećenja (M = C Ф I = C J). Povećanjem struje opterećenja malo se
smanjuje broj obrtaja motora n zbog pada napona kroz navoje rotora R /, tj. tada je
n ~ ~ • Ove karakteristike motora sa nezavisnom pobudom prikazane su na
slici 7.37a.
Motori sa otočnom pobudom dobijaju pobudnu struju navoja polova J iz
mreže, pošlo je njihov pobudni navoj polova paralelno vezan za napon mreže U t kao
i navoj rotora. Pošto se pobudna struja vrlo malo inenja pri raznim strujama optere­
ćenja/, tj. pošto je Ф = const., zavisnost struje opterećenja / od momenta opterećenja
M - f \ (Г), kao i zavisnost brzine od struje opterećenja n = /2 (D kod ovog motora su
skoro iste kao kod motora sa nezavisnom pobudom (si. 7.37a). Kod ovih motora sc
brzina lako regulišc promenom magnetnog fiuksa, tj. pobudne struje J, pa se upotre­
bljava u industriji kod savremenih mašina, gde sc zahteva regulacija brzine tokom rada.
Motori sa rednom pobudom imaju struju pobude navoja polova J jednaku
struji opterećenja /.je r sc navoj pobude polova redno vezuje sa navojem rotora kroz
koji teče struja opterećenja. Stoga kod ovog motora magnetni fluks zavisi od struje
opterećenja /, tj. Ф = d /. Zavisnost struje opterećenja od momenta mehaničkog opte­
rećenja je Л/ = С Ф / = С Ј / / = k J 2 , gde je ko - konstanta mašine koja zavisi od kon­
struktivnih podataka motora (si. 7.37b), Zavisnost brzine od struje opterećenja
Јс : л = =~ ~ ~ -------------- ~ ~ “ ■Zavisnost л = A (Л Је hiper-
кФ kdl kdl * ,/ Jt,
bolična, odnosno broj obrtaja opada za veće vrednosti struje opterećenja /. Kod ovih
motora zavisnost brzine sa opterećenjem n = A (Л, U- n ~ f i (M ) onakva je kakvu
zahteva električna železnička i tramvajska vuča, pa se ovi motori upotrebljavaju u
 ELEKTRIČNE MAŠINE 149

električnoj vuči. Osim toga, iz zavi­

snosti M ~ k j 1 zaključuje sc da pri
dvostrukoj vrednosti potrebnog meha­
ničkog momenta vuče struja optereće­
nja treba da je veća samo za -JŽ =
1,41 puta. Ovo je pogodno za vuču, jer
se za velike promene vučnog momenta
zahteva relativno malo povećanje stru­
jnog opterećenja električne mreže. Ovi
motori sc primenjuju i na vozilima koji
imaju motore sa unutrašnjim sagore-
vanjem, i to kao clektropokretači (anla-
seri za automobile).
Motori sa složenom pobudom
imaju osnovni pobudni navoj kao oto­
čni motori, paralelno vezan sa navojem
rotora i sa mrežnim naponom U t a ova
pobudna struja malo se menja sa op­
terećenjem 7. Redni navoj pobude je
redno vezan sa navojem rotora, i to
najčešće tako da struja opterećenja i
kroz redni navoj pobude polova sma­
njuje fluks (motori sa diferencijalnom SI. 7.37. Karakteristike motora jednosmerne smije
pobudom), jer deluje suprotno od otoč­ sa: a) nezavisnom i otočnom, b) rednom i
nih navoja pobude. Usled ovakvog c) složenom pobudom

smanjenja fluksa Ф sa opterećenjem 7,

U -R I
doći će, prema zavisnosti n = , do povećanja broja obrtaja, koji kod otočnog
кФ
motora teže da se smanjuju sa povećanjem struje opterećenja l. Dakle, može se
postići približna stalnost broja obrtaja za sve vrednosti struje opterećenja /, tj. za sve
vrednosti mehaničkog opterećenja (si. 7.37c). Ako je redni navoj pobude redno
vezan sa navojem rotora, ali tako da struja opterećenja i kroz redni navoj pobude
polova povećava fluks (motori sa aditivnom pobudom), onda redni navoji pobude
deluju saglasno otočnim navojima pobude. Usled ovakvog povećanja fluksa Ф sa
U - R1
opterećenjem 7 doći će, prema zavisnosti n = , do još većeg smanjenja broja
АФ
obrtaja nego kod otočnog motora kad mu se povećavalo opterećenje 7. Zavisnosti M
= /] (7) i n = f 2 (7) slične su kao kod motora sa rednom pobudom (si. 7.37b). Motori
sa složenom pobudom imaju široku primenu kod savremenih radnih mašina sa
150 J. N IK O L 1 Ć / N. B A B IĆ

većim stepenom regulacije i automatizacije, jer mogu da imaju odlike motora redne,
otočne i složene pobude.
Puštanje u rad motora jednosmerne struje najčešće se vrši rotorskim predot-
porom. Pri određenom vučnom momentu M = C Ф /, tj. pri određenoj struji optere­
ćenja /, motor jednosmerne struje vezan za određen napon U, pri polasku (n - 0) ne
razvija u rotoru nikakvu kontraelektričnu silu, E = kn Ф - 0. Tada jednačina napon­
skog stanja U = E + RJ ima oblik U = /?/, tj. struju I = VIR određuje samo otpor kola
rotora R. Da bi struja opterećenja rotora I imala potrebnu vrednost, ona se podešava
rotorskim predotporom R. Dejstvom vučnog momenta M raste broj obrtaja л, kao i
indukovana kontraelekuomotoma sila E = kn Ф, pa se može postupno smanjivati
vrednost otpora kola rotora R. Ovo se vidi iz jednačine naponskog stanja kola roto­
ra: U = E + R! = kn Ф + Rl. Dakle, motor jednosmerne struje pušta se u rad regula-
cionim otpornikom u kolu rotora.
Komutatorske mašine. - Komutatorski motori su motori sa kolektorom na
rotoru i navojem rotora napravljenim po principima namotavanja motora za jedno-
smemu struju, sa polovima i njihovim navojima na statoru, ali se napajaju na-
izmeničnim naponom i strujom. Mogu biti jednofazni i trofazni.
Jednofazni redni komutatorski motor razlikuje se od sličnog za jednosmemu
struju po tome Što je statorsko magnetno kolo izrađeno od limova, zbog postojanja
naizmeničnog magnetnog fluksa. Kao i kod rednog motora za jednosmernustruju, i
kod ovog motora obrtni moment zavisi od struje opterećenja M = С Ф / - k J ,
sno pri određenom mehaničkom momentu na vratilu uzima određenu struju opte­
rećenja iz mreže. Iz naponske zavisnosti u rotoru, koja uzima u obzir efektivne na-
izmenične vrednosti U = E + Rl = кпФ + RE vidi se da usled promene napona ,
pri određenom mehaničkom momentu, M (tj. struji 7) može da dođe do smanjenja
broja obrtaja л. Zbog rada sa naizmeničnom strujom, kod ovog motora se pojav ju-
jc varničenjc na četkicama kolektora. Utvrđeno je da se ovo vamičenje smanjuje
kada motor radi sa manjim naponima, pa sc on zato napaja preko regulacionog trans­
formatora za smanjenje napona. Ovaj transformator služi i za regulaciju brzina, ao
i za puštanje u rad. Ovakav način regulacije je fin i jeftiniji. Ovi motori se upo­
trebljavaju u električnoj vuči.

7.13. SERVOMOTORI

U najopšlijem smislu pod servomotorom se podrazumeva uređaj koji neki sig­

nal male snage, tzv. upravljački signal, pretvara u mehanički pokret za oji je
potrebna veća snaga. U reguiacionom kolu servomotor! su jedinice koje upravljački
signal iz regulatora još jednom pojačavaju i daju mehaničku snagu za po
izvršnog organa (si. 7.38). Deo naziva „motor"4 ne treba shvatili u uskom smislu koji
je uobičajen kada sc govori o elektromotorima. Servomotori sc razlikuju prema iz­
voru pomoćne energije i mogu biti, na primer, hidraulični, pneumatski i ele tn m.
sa mnoštvom konstrukcijskih rušenja. Izvor pomoćne energije (na p n m c r, u Jn a
hidraulična pumpa, kompresor za vazduh, itd.) neophodan je da bi se obezbe i o na­
pajanje izvršnog organa.
 ELEKTRIČNE MAŠINE 151

Servom otori jednosmerne stru- — ј=ј------------------------ |_

je. - Ovi motori sc upotrebljavaju kao — — >-Ф
izvršni motori u sistemima automatike ♦U ___________ Г
i to kao motori jednosmerne struje sa i'
nezavisnom pobudom ili sa stalnim П<лсд ула Gog
magnetima, i induktom koji se u piin- ири&иском
cipu ne razlikuje od mo l 0 ra jednosmer- S1 7 3 s H W llu lie n , O TVOnM W r
nc struje. Međutim, same konstrukcije
rotora su prilagođene raznim potreba­
ma automatike, pa ih ima nekoliko vrsta, - Kod servomotors sa glatkim induktom
nema žlebova već sc namotaj postavi direktno na indukt i pritegne izolacionim veza­
ma. - Servomotori sa Šupljim induktom (si. 7.39) imaju indukt u obliku čaše posta­
vljene između unutrašnjeg statora (5) i polova (3) pri Čemu je unutrašnji stator
navučen na cilindrični dco poklopca motora (6). Namotaj indukta je postavljen na
cilindričnu osnovu i zaliven plastičnom izolacijom. - Motori sa Štampanim in­
duktom imaju Štampani namotaj indukta postavljen na plastičnom disku. Imaju vrlo
mali moment inercije i brzo stupaju u dejstvo.
Servom otori naizmenične struje su u stvari dvofazni asinhroni motori. Dvo­
fazni asinhroni motori se najviše koriste u automatic! za upravljanje pogonom, o
njima je bilo ieči u poglavlju 7.6. Šcma namotaju statora asinhronog motora sa
šupljim nemagnetnim rotorom data je na slici 7.39.

7.14. KORAĆNI MOTOR

Konačni motor je višefazni motor naizmenične struje sa q faza. Ove q faze. tj.
q namotaj i su ravnomerno raspoređeni po statoru. pa je korak tih namotaja 2n/q.
Rotor se sastoji od jednog para polova koji mogu b ili pobuđeni (aktivni) ili
nepobuđeni (pasivni). Uprošćena skica koračnog motora data je na si. 7.40. Posebni
elektronski uređaj daje naponske impulse koje prima navoj statora. Ovim uređajima
se upravlja rad motora preko statorovog namotaja koji prima komande u obliku digi­
talnih podataka. Ako se na fazne namotaje 1.2, 3.... q navoja statora motora dovode
po redu jednopolni impulsi napona, rotor
će se zakretati za 2njq dola obima stato-
ra, tj. koraka i zauzimaće q stabilnih po­
ložaja.
Da bi se udvostručila jačina ovog
elektromagnetnog dejstva istovremeno »— i
se impulsi dovode na po (bar) dva fazna </• j
navoja, pa će kretanje proizvesti rezul-
tantni magnetni napon koji je očigledno \ /
veći. - Ako se naizmenično uključuje 0 |
paran i neparan broj faznih navoja (1-2, ' т________l f
2, 2-3, 3.... <7- 1). broj stabilnih položa- a b
ja je dvostruk (2q), a korak je 2nJ2q = SI. 7.39. Šema namota sralora asinhronog motora
= riq . sa Šupljim nemagnetnim rotorom
 8. E L E K T R O M O T O R N I P O G O N I

8.1. STR U K TU R A ELEK TRIČNIH PO G O NSK IH SIST EM A . RADNI

M EH ANIZM I I M AŠINE

Struktura električnih pogonskih sistema. - Svaka radna mašina predstavlja

sistem mašinskih elemenata (zupčanika, kaišnika. spojnica itd.) koji obavljaju odre­
đen koristan rad. Završni deo radne mašine nalazi se na mestu vršenja korisnog rada.
Elektromotor je na odgovarajući način povezan sa sistemom elemenata mašine ili
mehanizma koji, u osnovi, predstavlja mehanički prenos, Elektromotor dobij a ener­
giju iz električne mreže, a predaje je mehaničkom pronosu radne mašine ili meha­
nizma u vidu mehaničke energije. Da bi elektromotor mogao da pokreće radni meha­
nizam ili mašine onako kako to zahteva tehnologija rada radnog mehanizma na
mestu korisnog rada, postavlja se upravljačka aparatura za upravljanje radom moto­
ra i mašine ili mchanizma.To je, u stvari, instalaciona tabla zatvorenog ili otvorenog
lipa koja u sebi sadrži sistem međusobno povezanih elemenata: vremenskih releja,
prekidača hoda, raznih prekidača, kontrolera, otpornika, kondenzatora, elektromo­
tornih elemenata, itd. Dakle, elektromotorni pogon se sastoji iz tri osnovna dela:
mehaničkog prenosa radnog mehanizma ili mašine elektromotora i upravljačke
aparature motora.
Da bi se odabrali elementi mašinskog prenosa neke mašine ili mehanizma, po­
trebno je najpre da se poznaje tehnologija rada na mestu korisnog rada. Za određeni
mašinski prenos i za određenu tehnologiju rada na mestu korisnog rada, bira se elek­
tromotor i njegove radne karakteristike. Najpre treba odrediti snagu elektromotora.
Pošto je snaga funkcija momenta i broja obrtaja, treba, znači, odrediti da li moment
motora odgovara potrebama momenta radne mašine ili mehanizma. Isto tako, da bi
se dobila željena brzina na mestu korisnog rada mašine ili mehanizma, određuje se
potrebna brzina motora.
Jedan od osnovnih kriterijuma za izbor mehaničkog prenosa radne mašine ili
mehanizma i za izbor elektromotora je ekonom ičnost Prilikom izbora mehaničkog
prenosa i elektromotora treba vodili računa i o takozvanim uslovima prelaznih rad­
nih slanja, odnosno o uslovima polaska i kočenja tog pogona.
Upravljačka aparatura elektromotornog pogona pre svega služi za prilagođa-
vanje osnovnih karakteristika elektromotora uslovima rada koje zahteva tehnologija
rada radne mašine ili mehanizma. Osim uslova rada pri polasku i pri kočenju, ovde
sc ubrajaju razne vrste regulacija uobičajmih radnih ražima mašine ili mehanizma i
elektromotora. Pri vršenju regulacije upravljačkom aparaturom treba voditi računa o
mnogim uslovima, na primer: o granicama regulacije, o njenoj kontinualnosti, uslo­
vima koje zahteva radna mašina ili mehanizam pri regulaciji, itd.
 ELEKTROMOTORNI POGONI 155

R adni m ehanizm i i m ašine. - Najjednostavniji oblik motornog pogona jeste

grupni elektromotorni pogon, kod koga jedan veliki elektromotor pokreće mehanič­
ko transmisiono vratilo. Ovim vratilom, preko kaišničkih prenosa, pokreće se više
posebnih radnih mašina, dakle, veća ili manja grupa radnih mašina. Ovi oblici mo­
tornog pogona su se najpre pojavili i danas se vrlo relko koriste.
Pojedinačni pogon je druga vrsta elektromotornog pogona, kod koje svaka radna
mašina ima poseban elektromotor. Ovaj pogon je investicione jeftiniji i omogućava
raspored mašina saglasno postupku proizvodnje, kao i napajanje pokretnih radnih
mašina (dizalica i si.). Pojedinačni pogon omogućuje promenu smera rada mašine elek­
tromotorom, što pojeftinjuje konstrukciju radne mašine. Ova vrsta pogona, upotrebom
upravljačke aparature, omogućuje bolje prilagođavanje karakteristike motora tehnolo­
giji rada radne mašine. Njom se omogućuje uvođenje raznih sistema regulacije.
ViŠemotomi pogon je treći oblik elektromotornog pogona. Na radnoj mašini
nalazi se više motora za pokretanje raznih defova te mašine. Pokretanja tih defova us-
lovno su povezana. U nekim slučajevima za rukovanje ovakvim mašinama u pojedinim
operacijama učestvuje radnik, pa se takav pogon naziva poluautomatizovan. Tada
umesto radnika, pojedine funkcije upravljanja obavljaju određeni defovi upravljačke
aparature elektromotora. Uvođenjem elektronike u upravljačke aparature skoro celo-
kupno upravljanje je preneto na elemente upravljačke aparature. Ovo su automatizo-
vani elektromotorni pogoni. Danas postoje ćeli pogoni sa većim brojem višemotornih
elektromotornih pogona koji su povezani u jedinstven, složen automatizovan sistem.

8.2. V R ST E PO G O N A EL EK T R IČ NIH M A ŠIN A . M E H A N IK A

EL EK T R O M O T O R N IH PO G O NA

V rste pogona električnih m ašina. - Za pokretanje mašine koja vrši određene

radne postupke najčešće sc u industrijskim pogonima koristi elektromotor. On se u
radu ponaša onako kako to zahteva mašina da bi izvršila predviđene radne operaci­
je koje motoru nalažu električni i drugi komandni uređaji saglasno zahtevima radne
mašine. Prema zahtevima mašina, sve vrste opterećivanja elektromotora mogu se
podeliti u tri osnovne grupe.
Prva vrsta opterećivanja elektromotora snagom je ona kada se od elektromoto­
ra traži da za sve vreme trajanja radnog procesa mašine bude opterećen približno
istom snagom. Ovako su opterećeni motori koji pokreću ventilatore, pumpe, itd.
Dijagram rada predstavljen je ne slici 8.1a.
Druga vrsta opterećivanja elektromotora snagom je ona kada se od elektromo­
tora traži da za vreme trajanja radnog procesa mašine bude opterećivan snagom
različite vrednosti. PonajčcŠće se promene vrše u pravilno ponavljanim jednakim
vremenskim intervalima (periodima), na primer kod brusilice (si. 8.1b).
Treća vrsta opterećivanja elektromotora snagom jc ona kada se od elektromotora
traži da radi sa prekidima kada je motor određeno vreme neopterećen, to jest isključen
sa mreže. Ovako rade elektromotori za pokretanje rendisaljke, lifta (si. 8.1c).
Za opterećenje elektromotora stalnom ili promenljivom snagom tokom cclog
radnog procesa, bez prekida rada, koriste se motori opšte namene, predviđeni za tra-
156 J N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

SI. H I . Dijagram rada elektromotora: a) sa stalnom snagom, b) sa snagom različite vrednoMi i c) sa

prekidima snage

jan rad. Za rad sa isprekidanim opterećenjem koriste se motori specijalne izrade,

namenjem za isprekidani rad odnosno za takozvani intermitirani pogon. Oni su po
dimenziji manji od motora istog tipa, konstrukcije, snage i broja obrtaja predviđenih
za trajan rad, pa se može zaključiti da se ovi motori za intermitirani pogon izrađuju
iz ekonomskih razloga. Ovi motori mogu lako da se prepoznaju po oznakama na
svojim tablicama; te oznake se sastoje iz brojčanih procenata, i to: 15%, 25%, 40%
i 60%. Sa 100% se označava vreme posmatranja radnog procesa u normiranom tra­
janju od 10 minula, kada bi motor sve vreme radio nominalnom snagom. Međutim,
na tablice motora koji su predviđeni da trajno rade ne unosi se podatak 100%. Kada
na tablici motora stoji oznaka 15%, znači da jc motor predviđen da radi 1,5 minuta
na 10 minuta posmatranja radnog procesa, a kada stoji podatak 25%, znači da je
motor predviđen da radi 2,5 minuta na 10 minuta posmatranja radnog procesa, itd.
Ako motor određene snage i oznake trajanja rada, na primer 40%, radi opterećen
svojom snagom duže od 4 minuta na 10 minuta posmatranja radnog procesa, oseti-
lo bi se povećano zagrcvanje toga motora, Što nije dozvoljeno. Stoga pre nabavke
motora treba pravilno oceniti koliko u celokupnom radnom procesu mašine ili me­
hanizma za koju se nabavlja elektromotor traje radni proces pri kome je motor
opterećen svojom nominalnom snagom.
M ehanika elektrom otornih pogona. - U procesu rada elektromotora i mašine
razlikuju se dva radna slanja. Jedno je ustaljeno, pri kome ne dolazi do ubrzavanja i
usporavanja, a drugo je prelazno, pri kome dolazi do ubrzavanja odnosno uspora­
vanja, uglavnom pri puštanju elektromotornog pogona u rad ili pri njegovom za­
ustavljanju.
Pri izboru elektromotora za pogon neke mašine treba voditi računa i o tako*
zvanom vremenu trajanja polaska i zaustavljanja (f). odnosno o vremenu trajanja
puštanja i vremenu trajanja kočenja uređaja motor-mašina. Ovo se m ože zaključiti
iz osnovne kinem atske jednačine kretanja (D ’Alamberove) koja važi za pre lažna
stanja ubrzavanja, odnosno usporavanja. Primenjena na ciektromašinski pogon, ona
glasi:

Ovde je:
M m ~ moment pri polasku odnosno kočenju elektromašinskog uređaja u vre­
menu prelaznog stanja kretanja, sveden na vratilo motora;
- moment elektromotora u tom istom vremenskom intervalu;
 ELEKTROMOTORNI POGONI 157

До> - priraštaj ugaone brzine motora;

Дг - pome nulo vremc trajanja polaska odnosno zaustavljanja;
J - moment inercije pokretnih masa rotora motora i mašine radilice; svedeno
na osovinu motora.
Moment M „ t naziva se statički otporni moment ili statičko opterećenje, a potiče
od raznih otpornih sila radne mašine na mestu korisnog rada i u mašinskom prono­
su. Proizvod (inercije i ubrzanja)

naziva se dinamički moment ili dinamičko opterećenje, a ima vrednost različitu od

nule kada postoje promene brzine
Pri postavljanju ove jednačine treba vodili računa o znacima momenata sa leve
strane jednačine i o tome kako se u određenom radnom stanju motora i mašine
ponaša (otporni) moment mašine u odnosu na clektrodinamički moment motora
i kako se ponaša smer obrtanja (ugaona brzina) elektromotora prema smeru
dejstva elektrodinamičkog momenta motora.

U izrazu - (+Л/«.) = moment elektromotora M #* i mače (+ )

pozitivan znak ako motor radi u svom uobičajenom motorskom opsegu. Ako je
određenom akcijom nikovaoca izazvana promena smera elektrodinamičke sile, i ova
od vučne postala kočna, onda znak postaje negativan, dakle pa jednačina
dobija oblik:

(-M e .)-(+ M m) = y i = ^ . tj.

Znak mehaničkog otpornog momenta mašine М т određuje se iz uporednog

sagledavanja smerova dejstva mehaničkog otpornog momenta mašine M m i smera
brzine obrtanja elektromotora (co). Ako je smer dejstva mehaničkog otpornog mo­
menta mašine isti kao smer obrtanja mašine (motora), onda je znak momenta mašine
negativan (znači „nije otporan*'); ako su smerovi dejstva mehaničkog momenta
mašine i smera obrtanja motora suprotni, znak momenta mašine je pozitivan (znači
„otporan je “).
Moment mašine određen je svojstvima same mašine, a isto tako i ugaona
brzina co, odnosno broj obrtaja n motora (za ovo mašinski konstruktor daje dija­
gram). Polazni moment elektromotora ne može biti veći od najvećeg kod
asinhronog motora, a i kod svih ostalih motora određen je u izvesnim granicama
izborom snage i lipa motora. Z a određenu razliku - М „ u prolaznom radnom
stanju i za odleđenu vrednost brzine co, tj. za određeni broj obrtaja motora п ^ vra­
tne trajanja polaska odnosno kočenja, Дг, biće zavisno od momenata inercije.
Prema definiciji, moment inercije dat jc izrazom:
158 J. N IK O L IĆ / N BAI31Č

j - mp 2 = _ = AGO’ .
S *g
Ovde je m zamajna masa, p, poluprečnik inercije, D x preČnik inercije. G teži­
na, a D prcčnik rotora. Izraz G D * naziva se zamajni moment i predstavlja neopho­
dan podatak a poznavanje svojstva elektromotora. On se za svaki motor daje pored
podataka za snagu, broj obrtaja, napon, slepen iskorišćenja, faktor snage i vreme
radne uključenosti.
Kod elektromotora, za datu figuru prcseka rotora, može đa se po pravilima
mehanike nađe poluprečnik inercije. Za obične motore poluprečnik inercije D x
iznosi približno 70% preČnika rotora, odnosno D x = (0.6 - 0,8) D. Tada je:
К = ± .0 ,7 =
56
Ako je GD 2 za motor određene snage veće, biće veći i moment inercije Д pa
se iz mehaničke jednačine za prelazno radno stanje vidi da će biti duže vreme pola­
ska odnosno kočenja Д/, i obratno.
Sagledavanjem težine elektromotora za razne snage P i brojeve obrtaja л utvr­
đen je odnos G - P I kn, tj. težina G direktno zavisi od snage P, a obrnuto od broja
obrtaja n.
Moment inercije J proporcionalan je izrazu GD 2 ; stoga za istu težinu motora
(rotora) G i istu zapreminu, tj. prema izrazu G = PIKn za istu snagu P i broj obrtaja
л, mogu biti različiti tipovi motora (za raznu namenu) sa različitim momentima iner­
cije J, odnosno zamajnim momentima G D 2 . Ako se napravi motor većeg preČnika
rotora, a manje dužine, tako da zapremina i njegova težina G ostane ista, iz izraza za
GD 2 vidi se da će za isto G biti izraz GD 2 veći, odnosno biće veći i moment inerci­
je J. Za istu snagu motora P, a za razne vrednosti momenta inercije J, mogu se dobiti
razna vremena trajanja polaska Az (za određenu vrednost razlike momenata -
A/m ). Stoga se i prave namenski motori, na primer motori za dizalice sa dužim
rotorom manjeg preČnika (sa manjim izrazom GD 2 , tj. zamajnim momentom G D . 2 )
koji su pogodni za brze prolaske i brzo zaustavljanje. Ovakvi namenski motori imaju
i druga elektromehanička svojstva različita od motora uobičajenog niza, na primer,
preopterećenost, otpor na mehaničke udare, itd.
Za izabran namenski motor sa određenim momentom inercije J, odnosno za
određeni zamajni moment G D 2 , koji je primenjen na određenom elektromotornom
pogonu, a koji traži da se pogon ubrza od 0 do određene ugaone brzine co, odnosno
broja obrtaja л. potiebno vreme tp za ubrzavanje pod dejstvom određenog momenta
M elektromotora naći će se prema obrascu koji se dobija iz osnovne kinematske
jednačine pokretanja:

M = J— м =
t

r\ b i u л kfiD ^ n . . , 2k
Dakle, biće r_ » —! . gde je *i s —
' M 4
 ELEKTROMOTORNI POGONI 159

Ako je G D ? dato u Nm 2 , broj obrtaja u 1/min, a moment u Nm, koeficijent k\

iznosi 1/375, pa će vremc trajanja polaska dato u sekundama biti:

p
= -zr-GD? — [s],
375 M

8.3 DALJINSK O U PRA V LJA N JE I PREK IDAČI. D A LA N D E R O V A

SPR EG A

D aljinsko upravljanje prekidačim a za puštanje u rad m otora. - Za ostva­

rivanje upravljanja motorima za obrtanje jednim ili drugim smetom postoje tri
načina međusobnog vezivanja dva prekidača i tastera sa tri dugmeta. Na slici 8.2
prikazane su Šeme ova tri načina vezivanja. Redosled faza odnosno polariteta na
glavnim kontaktima dva prekidača je različit, a promenom redosleda faza koje su
priključene na motor lako se menja smer obrtanja motom.
Za svaku od ove tri Some potrebna su dva prekidača za daljinsko komandova-
nje sa elektromagnetnim namotajima i jednim tasterom sa tri prekidač ka dugmeta.
Na šemi 1 i 3 (si. 8.2) prekidači treba da sadrže dva para pomoćnih kontakta za upra­
vljačko kolo, a na šemi 2 prekidačima je potreban jedan par pomoćnih kontakta.
Međutim, dupli tasteri potrebni su za šemu 2, gdc je za prekidače dovoljan jedan par
pomoćnih kontakta. Za Šemu 1 potrebni su jednostruki tasteri, a prekidači treba da
su sa duplim pomoćnim kontaktima. Za šemu 3 potrebni su dupli kontakti i tastera i
prekidača.
Za sve tri šeme predviđa se jedno od tri dugmeta tastera za prekidanje kola
komande. Prekidanje kola vrši se onim kontaktima koji se vezuju na red ispred druga
dva tasterska kontakta. Dugme za prekidanje obično je drugačije obojeno. Druga dva
tastera dugmeta služe za uključivanje elektromagnetnog namotaja jednog ili drugog
prekidača. Ovde je predviđeno takozvano pogonsko blokiranje, i to u šcmama 1 i 3 (si.
8.2), a sastoji se u tome Što jedan elektromagnetni namotaj jednog prekidača ne može
da se uključi u rad ako je uključen elektromagnetni namotaj drugog prekidača.

SL 8 2 . šeme vezivanja prekidača i tastera za daljinsko komandovanjc sa I - poganskom blokadom,

2 - polaznom blokadom i 3 - pogonskom i polaznom blokadom
160 J. N IK O L IC / N. B A B IĆ

Pogonska blokada ostvarena je u Semi I pomodnim kontaktima u prekidaču.

Ako sc pritisne dugme tastera za uključivanje jednog elektiomagnetnog namotaja, a
već je uključen drugi prekidač, neće moći da se ostvari komanda, jer je otvoren
pomoćni kontakt uključenog prekidača, te ne može da se uspostavi zatvoreno elek­
trično kolo.
Scma 2 obezbeđuje takozvanu polaznu blokadu (a nedostaje pogonska). Za
ovu šemu dovoljno je da prekidač ima po jedan par pomoćnih kontakata. Blokada se
obezbeđuje preko tasierskih kontakata. Da bi se zatvorilo kolo jednog clektromag-
netnog namotaj a. ono najpre mora da se zatvori preko tasterskih kontakata, čije dug­
me služi za zatvaranje kola elektromagnetnog namotaja drugog prekidača. Polazno
blokiranje u trenutku polaska sastoji se u tome što ako, u trenutku polaska pritisne­
mo dva dugmeta istovremeno, nije moguće da se zatvori kolo nijednog od dva elek-
tromagnetna namotaja. Prema tome, u slučaju pogrešne komande, motor neće krenu­
ti. Ako se da istovremena komanda na dva dugmeta u Semi 1, može se desiti da oba
prekidača uključe svoje glavne kontakte i da se izazove kratak spoj na priključnim
zavrmjima prijemnika.
Šema 3 omogućuje i pogonsku i polaznu blokadu. Upotrebijeni su daljinski
prekidači sa dva pomoćna kontakta, a i dupli tasteri komande. Veza obezbeđuje spe­
cifičnosti i iz Seme 1 i iz Seme 2. Veza je nešto komplikovanija i skuplja, ali je zato
najbezbednija.
Daljinski prekidači zvezda—trougao. - Prekidač se sastoji od dva odvojena
elektromagnetna sklopa (si. 8.3) sa svojim glavnim kontaktima za uključivanje
glavnog strujnog kola motora, i sa svojim pomoćnim kontaktima za uključivanje

SI. 8.3. Daljinski prekidač zvezda - trougao

 ELEKTROMOTORNI POGONI 161

elektromagnetnih namotaja, odnosno za obezbeđivanjc blokade. Prvi prekidački si­

stem služi za uspostavljanje veze glavnog strujnog kola prijem nika za vezu u zve-
zdu. Drugi prekidački sistem služi za uspostavljanje veze u trougao, i istovremeno
za prekidanje veze zvezde. Ovaj drugi prekidački sistem ima dve grupc glavnih kon-
lakata za prekidanje glavne struje prijemnika: kada elektromagnetni namotaj ovog
sistema nije pod naponom, onda je jedna grupa glavnih kontakata zatvorena i omo­
gućuje vezu prijem nika u zvezdu. a druga grupa glavnih kontakata je otvorena. Kada
je elektromagnetni namotaj ovog sistema pod naponom, onda se otvara grupa
glavnih kontakata koja razdvaja vezu prijemnika u zvezdu, a druga grupa glavnih
kontakata se zatvara i pre vezuje prijem nik u vezu trough.
Dalanderova sprega omogućuje regulaciju brzine kratkospojnog asinhronog
motora promenom broja pari polova.
B ra n a obrtnog magnetnog polja trofaznog namotaj a motora zavisi od
učestalosti struje, a obrnuto je zavisna od broja pari polova elektromotora. Obrascem
se ova zavisnost pokazuje na sledeći način:

n = 60//р,
gde je /u če sta lo st mreže merena u herc im a a p je broj pari polova. A ko se broj pari
polova koje form ira trofazni namotaj može povećati, onda se za isto to liko smanju­
je broj obrtaja n. Dakle, ako se broj pari polova poveća za dvostruko, smanjiće se
dvostruko broj okretaja elektromotora.
Obično se izrađuju takvi kratkospojni asinhroni m otori kod kojih se na tri
priključna zavrtnja dovode krajevi namotaja faza motora. M eđutim , ima i takvih
kratkospojnih asinhronih motora kod kojih, osim pomenuta tri priključna zavrtnja
postoje druga tri do kojih su dovedeni izvodi sa polovina namotaja svake faze stato-
ra. Pri svemu ovom je namotaj ovakvih motora tako urađen da pre vezivanjem veza
na ovih Šest priključnih zavrtnja motora mogu da se ostvare dve brzine motora: pri
jednoj vezi motor ima jedan broj pari polova, a posle prevezivanja - drugi broj.
Dakle, pri jednoj vezi motor ima jedan broj obrtaja, a pri drugoj vezi — drugi broj
obrtaja. Ovakvi motori nazivaju se dvobrzinski asinhroni motori.
Kod dvobrzinskih asinhronih motora prcvezivanje može da se ostvari na dva
načina. Kod jedne vrste dvobrzinskih asinhronih motora pre vezivanje se može
ostvariti iz veze zvezde faznih namotaja u vezu dvostruke zvezde (K - YY). Kod
druge vrste dvobrzinskih asinhronih motora moguće je da se ostvari prcvezivanje iz
veze tro u g h faznih namotaja u vezu dvostruke zvezde (Д ~ YY), Obe vrste dvo-
brzinskih elektromotora imaju veći broj obrtaja pri vezi faznih namotaja u dvostruku
zvezdu nego pri vezi u zvezdu odnosno trougao.
Na slici 8.4 dat je šcmatski prikaz kako se kod nekih kratkospojnih asinhronih
motora iz veze trou g h može dobiti veza dvostruke zvezde prevezivanjem namotaja.
Pored tri priključna zavrtnja 1/л И/д do kojih su izvedeni krajevi po dve faze (teme-
na veze trougla), postoje јоб tri priključna zavrtnja (t/yy. Ууу. do kojih su izve­
deni izvodi sa sredina svakog od tri fazna namotaja vezana u trougao. Pri obe veze
napajanje se vrsi sa priključaka koje čine temena veze namotaja u trougao.
M eđutim , pri vezi u dvostruku zvezdu treba nakratko spojiti priključke krajeva
162 J. N IK O L IĆ / N. B A B IC

Ovi dvobrzinski motori poveziva­

SI. 8.4. šcmaliki prikaz Dalandcrove
sprege Д - Y Y
njem (A - YY), pri obe vrednosti broja obr­
taja odaju istu snagu, pa se nazivaju motori
stalne snage. Ovakav zahtev pri promeni
broja obrtaja imaju najčešće mašine i ure­
đaji u industriji, pa se tamo i koriste.
Osim dvobrzinskih proizvode se i
višebrzinski elektromotori, i to sa p rib li­
žno stalnom snagom ili sa približno stal­
nim momentom. Takvi asinhroni motori
grade se tako što im se izrađuju veći pre-
Čnici statora i rotora za određenu snagu, sa
većim žlebovima u koje sc stavljaju po
dva odvojena dvobrzinska namotaj a. pa sc
tako dobija četvoiobrzinski namotaj mo­
tora. Ako se u iste žlebove postavi jedan
dvobrzinski namotaj i jedan jednobrzin-
ski. dobija se trobrzinski motor. Raznim
kombinacijama ove vrste dobijaju sc peto-
brzinski i šestobrzinski asinhroni motori.

8.4. AUTOMATSKO UPRAVLJANJE ELEKTROMOTORNIM

POGONOM (SA PRIMENOM POVRATNE SPREGE)

Automatsko upravljanje elektromotornim pogonom sadrži osnovne ele­

mente kao i svako drugo automatsko upravljanje. Blok-Šema takvog automatskog
upravljanja prikazana je na slici 8.5. Objekt upravljanja je elektromotor koji pokre­
će neku radnu mašinu. Izlazna, upravljačka veličina х (r), je brzina obrtanja ovoga
motora, a ulazna, upravljačka veličina u (r), je na primer, pobudna struja otočnog
elektromotora za jednosmemu struju koji pokreće radnu mašinu. U povratnoj grani
je memi element (na primer, lahometar), koji prima na svom ulazu upravljenu pro-
menljivu х (0 i transformiše je u električnu veličinu у (t) (napon). Ovaj izlazni sig-

SI. 8.5. Blok-бстпа sutonut&kog upravljanja

 e l e k t r o mo t o r n i p o g o n i 163

nal у (/) sc dovodi do detektora (komparatora), koji upoređivanjem utvrđuje grešku

/ (0 kao razliku između izlaznog signala mernog elementa у (z) i zadane vrednosti
signala r (0, koji ne mora daje električna veličina. Signal greške / (0 daje podatke
o tome da li se rad upravljanja odvija pravilno, a dovodi se do regulatora. To je upra­
vljačka jedinica koja može da vrši više funkcija, da bude složena iz više uređaja:
uređaja za pretvaranje oblika signala greške, za pojačanje tog signala, uređaja za
obezbeđivanje upravljačkog signala u (i) dovoljno velike snage da utiče na motor
kao upravljani objekt da bi odavao po želji brzinu obrtanja kao upravljane promen-
Ijive л (/). U regulatorskom sklopu može da se nalazi neki mali pomoćni motor, regu-
lacioni otpornik i tome slično.
Na slici 8.6 prikazana je šema za regulaciju brzina otočnog motora za jedno-
smemu struju (Mx ) kojom sc obezbeđuje da brzina obrtanja motora ne pređe
određenu gomju vrednost. Dakle, upravljani objekt je elektromotor koji pokreće ne­
ku radnu mašinu (MR) na Čijem mestu korisnog rada mogu da se jave tzv. poreme­
ćaji / ( 0 kao uzroci promene brzine obrtanja motora. Upravljana veličina х (0 je br­
zina obrtanja elektromotora.
Šema predviđa samo mašine i uređaje za njihovo upravljanje, poznate kao
osnovni elementi tehnike upravljanja elektromotornim pogonom (tahometar G b
elektromagnetni prekidači P lf P 2 , otpornici u pobudnom kolu Rp i , Rp2 * Sa
tačke gledišta automatskog upravljanja primenjena je tzv. povratna sprega za regu
laciju upravljane promcnljive. Kolo povratne sprege počinje sa tahometrom (G) koji
ima ulogu mernog pretvarača, što brzinu obrtanja (л) otočnog motora (Л/г ) pretvara
u izlaznu veličinu u obliku napona tahometra. Napon tahometra upravo zavisi od
brzine okretanja elektromotora.
Ulogu detektora (tj. komparatora) greške imaju clekuomagnetni prekidači (P|,
P$) koji primaju transformisani signal brzine (kao upravljane veličine) u obliku
izlaznog napona tahometra у (0. Zavisno od vrednosti brzine obrtanja koju prima
tahogenerator, odnosno od njegovog izlaznog napona (UG r \ mogu uzastopno da se

SI. H.6. šema regulacije

brzine otočnog motora u
jcdno.tmemu struju
164 J. N IK O L IC / N. B A B IĆ

uključuju elektromagnetni prekidači Ovakav redos led uključivanja preki­

dača omogućuju njihovi elektromagnetni namotaji k o ji su izrađeni da uključuju svoj
mehanizam pri vrednostima napona (tahogeneratora) koje su jedna od druge veće za
određen procenat. Svojim uključenjem prekidači premošćuju određene delove otpora u
pobudnom kolu motora: Л р 1 , /?р 2 , Rp y , povećavajući pobudnu struju. Otpornici Rp i , Rp 2 ,
Rp \ u pobudnom kolu motora predstavljaju u semi automatskog upravljanja sa povrat­
nom spregom regulator upravljanja, kojim sc rcgulišc pobudna struja koju prima glavni
motor, a ova predstavlja upravljačku promcnljivu u (t) sistema. Zavisno od toga da li
se ova pobudna struja glavnog otočnog motora povećava ili smanjuje, smanjivaćc
se ili povećavati brzina obrtanja toga motora kao objekta upravljanja, a preko njega i
mašine radilice. Napon pobude up dobija se iz poznatog izvora.

8.5. DEJSTVO ELEKTRIČNE STRUJE NA ĆOVEKA I

ZAŠTITA OD UDARA STRUJE

Napon dodira. - Raznim ispitivanjim a i merenjirna utvrđeno je da struja

15 4- 100 m A , tj. 0,015 -r 0,1 A koja prođe kroz mišiće, a naročito kroz srce i pluća,
izaziva njihovo grčenje. Ovo može da prouzrokuje prestanak rada srca i pluća, nepo-
kretnost mišića, odnosno smrt unesrećenog. Isto tako, merenjima je utvrđeno da je
prosečna vrednosl prolaznog otpora pri dodiru provodnika rukama oko 2000 da
je otpor čovečjeg leta zancmarljivo m ali, a prosečna vrednost prelaznog otpora dodi­
ra nogu kroz obuću na vlažnu zemlju lakođe jc oko 2000 £2: proizilazi da je prosečan
dodirni otpor čoveka oko 4000 £2. A ko
sc prema Omovom zakonu (u d = R ^ j)
primene ove vrednosti struje (0,015 A )
i otpora dodira (4000 £2), dobija se
napon dodira ud = 4000 • 0,015 «= 60 V.
Ovaj napon može da bude opasan po
Život, kao i sve vrednosti veće od ove.
Stoga propisi određuju graničnu dozvo­
ljenu vrednost naponom dodira ud =
= 50V. pri čemu se smatra da su opasne
po život sve ostale vrednosti napona
prema zem lji veće od ove, je r izaziva­
ju jačine struje opasne po Život.
Zaštita od udara struje. - Za­
štita Čoveka od udara struje obezbeđuje
se na pet načina: zaštitnim izolovanjem,
primenom napona manjeg od 50 V ,
uzcmljavanjem električnih uređaja, nu-
lovanjem električnih uređaja i upotre­
bom zaštitnog prekidača od dodirnog
napona.
Zaštita od udara struje zaštitnim
SI. 8.7. Zaštita od udara struje zaštitnim uzemljenjem izolovapjem vrši se upotrebom izola-
 ELEKTROMOTORNI POGONI 165

cionih sredstava koja imaju ulogu da odvoje čoveka od uređaja pod naponom. Ovo
se postiže upotrebom zaštitnih izolovanih rukavica, kecclja, obuće, izolacionih
podmetača, izolovanih alatki, izolovanih ručica za rukovanje uređajima pod
naponom, upotrebom ograda za razdvajanje čoveka od uređaja pod naponom, i si.
Zaštita prim enom napona m anjeg od 50 V, svodi se na upotrebu ovog napo­
na za napajanje alatki koje rade pod naponom, kao što su ručne radioničke svetiljke,
ručne električne bušilice, lcm ilicc, i si. Ovi uređaji i alatke obično se napajaju napo­
nom vrednosti 24 ili 48 V, koji se dobija iz posebnih transform atora. Ovi transfor­
matori imaju odvojeno urađen primar, a odvojeno sekundar, čim e se izbegava m o­
gućnost direktnog dodira Čoveka sa višim naponom primara transformatora.
Zaštita Čoveka zaštitnim uzemljavanjcm električnih uređaja pred uzi ma se u c i­
lju stvaranja dovoljne jačine struje zcmljospoja koja će, pri pojavi kratke veze sa ma­
som delova uređaja pod naponom, istopiti nit topljivog osigurača kojim jc osiguran
vod (si. 8.7). Na taj način prekidom električnog kola koji je u kvaru nestaje i opa­
snost od udara struje za rukovaoca. Ovo se postiže uzem ljavanjcm metalnih delo­
va uređaja koji nisu pod naponom, tzv. zaštitnim uzemljenjem m alog prelaznog
otpora (praktično od nekoliko oma). Na vrednost struje zemljospoja, koja treba da
otopi topljivu nit umetka osigurača, utiču, osim vrednosti napona prema zemlji Uf,
još i otpor zaštitnog uzemljenja uređaja R l t kao i otpor uzemljenja zvezdišta trans­
formatora R f . Pri tome treba imati u vidu kolo struje zemljospoja na koje se prime-
U,
njuje Omov zakon: L = ------. Odavde proizlazi da treba redovno proveravati i
Л, + Л ј
održavati nisku vrednost prelaznog otpora uzemljenja uređaja i transformatora.
Zaštita od udara struje nuiovanjem izvodi se tako što se metalni delovi uređaja
koji nisu pod naponom vežu sa nultim vodom trofazne mreže, koji treba dobro uze-

Sl. 8.8, Zaštiti od udara struje milovanjem

166 J. N IK O L IĆ / N. B A B IČ

mljiti i na početku i na kraju (si. 8.8). Pri nastanku kratkog spoja sa masom dolova
uređaja, koji nisu pod naponom, u kolu kratke veze postoje samo vrlo male vrednosti
otpora faznog Rf \ nultog Ro provodnika. Napon ima vrednost faznog napona mreže
Uf . .
koji je dovoljno velik. Stoga, prema Omovom zakonu G ж ~ n a s t a j e velika
Л/ + «o
struja kratke veze koja brzo topi nit umetka topljivog osigurača, pa se prekida opa­
sna kratka veza. Preporučuje se da se uzemlji kako nulti vod tako i masa priključe­
nog uređaja jer. pri eventualnom prekidu nultog voda, struja kratke veze nulovanja
biće zamenjena strujom ktatke veze uzemljavanja. Na taj način će se obezbediti
dejstvo zaštite od udara struje. Da bi se obezbedila sigurnost delovanja zaštite puto­
vanjem, ne dozvoljava se osiguravanje nultog provodnika, a on treba da ima isti pre-
sek kao i fazni.
Zaštita od udara struje upotrebom zaštitnog prekidača za dodirni napon
izvodi se pomoću posebnog prekidača (si. 8.9). Čiji je osnovni element jedan clck-
tromagnet (1). On privlači pokretni deo svog magnetnog kola (2) već pri prolasku
struje od oko 0,05 0,15 A kroz njegov navoj. Tada pokretni deo magnetnog kola
oslobađa oprugu (4) koja isključuje kontakte prekidača (5), a ovi prekidaju dovod
struje za uređaj u kvaru. U stvari, jedan kraj navoja elektromagneta zaštitnog preki­
dača vezuje se za masu uređaja (6), a drugi kraj za pomoćni uzemlji vač tog uređaja
(7). Otpor tog uzcmljivača ne mora da se održava na maloj vrednosti, jer i mala stru­
ja zemljospoja može da aktivira zaštitni prekidač. Da bi se i najmanja struja zemljo-
spoja navela u kolo elektromagneta prekidača, posebnim izolacionim podmetačem

SL 8.9. Zašli 1a od udara struje zaštitnim prekidačem za dodirni napon

 ELEKTROMOTORNI POGONI 167

iz o lu jc se e le k tričn i uređaj u odnosu na

zem lju. Radi pro vere rada zaštitnog
prekidača i pre nastanka zem ljospoja,
pritiskom na taster dovodi se etektro-
m agnetni navoj prekidača (preko je d ­
nog otpornika) u vezu sa vodom za na­
pajanje uređaja. Tada kroz navoj prođe
struja koja treba da a k tiv ira prekidač,
što je znak da jc prekidač ispravan.
U z e m ljiv a č i mogu b iti: radni, za­
štitni i pomoćni. Radni uzem ljivači slu­
že za uzemljavanje zvezdišta transfor­
matora; z a š titn i-z a uzemljavanje me­
talnih del ova uređaja ko ji nisu pod napo­
nom, a pomoćni uzem ljivači služe za
uzemljavanje elektromagnetnog navoja
zaštitnog prekidača od napona dodira.
U zem ljivači se grade od bakra ili
od pocinkovanog gvožđa, a po obliku
mogu b iti pločasti, ccvasti i trakasti.
Pločast uzem ljivač (si. 8.10) izrađuje se
od gvozdene ploče, površine 1 m 2 , koja
se postavi vertikalno u zem lju; ccvasti SI. 8 .1 0 . P ločasti u zem ljivač
uzem ljivači se izrađuju od pocinkovane
gvozdene cevi I -? 2,5", dužine 3 5 m; trakasti uzem ljivač se izrađuje od bakarne ili
gvozdene trake, Širine 25 m m , dužine 15 -r 100 m, a postavlja se u zem lju gde se ne
može vršiti ukopavanje ploče ili cevi. Kao uzem ljivač može da ko risti i vodovodna
mreža, za čije cevi se spaja zem ljovodni provodnik pomoću obujm ice od bakarnog l i ­
ma. U tom slučaju se premošćuje vodomer u Šahtu bakarnim užetom, prošeka najma­
nje 16 m m 2 , da bi sc izbegao prekid uzemljenja usled eventualnog skidanja vodomera.

8.6. STEPEN (VRSTE) MEHANIČKE ZAŠTITE ELEKTRIČNIH

UREĐAJA
Z avisno od namene m otora i radne mašine konstrukcije motora su različite , što
se može vid e ti iz slcdećeg:
- u svakoj nacionalnoj e le ktro in d u striji izrađuju se najpre jedinstvene n o r­
m alne serije ob ičn ih m otora, prikla dnih za veći broj raznih grana industrije, i nor­
m alne uslove rada spoljne sredine;
- zatim se izrađuju specijalne vrste m otora, k o ji su p rikla d n i za pojedine grane
industrije i pojedine radne mehanizme (namenski m oto ri), pri norm alnim uslovim a
rada spoljne sredine;
- osim ovih, izrađuju sc ugrađeni m o to ri u pojedine mašine sa ko jim a čine
celinu, na prim er, m oto ri za ventilatore, pumpe, za velike brzine, itd.;
- posebnu grupu čine m otori na ko jim a su već izrađeni zupčanički prenosi i
smeŠteni u is ti o klop , takozvani reduktori. T o su reduktorski m otori.
168 J. N tK O LIĆ / N. BABIĆ

Izgradnjom motora sa manjim brojem obrtaja povećava se težina, pa i njihova

cena proizvodnje; u eksploataciji ovi motori rade sa manjim stepenom korisnosti i sa
lošijim faktorom snage. Što poskupljuje njihov rad. Iako je za motore sa većim bro­
jem obrtaja, koji su jeftiniji, potreban veći redukcioni mehanički sistem (radi rela­
tivno malih brzina radnih mašina na mcsiu korišćenja), ekonomske analize pokazuju
da je za motore manjih snaga ekonomičnije ići na veće brzine motora sa ugrađenim
reduktorskim mehanizmom. Ovo stoga što su kod manjih motora sa manjim brojem
obrtaja loši cksploatacioni uslovi: mali slepen iskorištenja i faktor snage. Zato se
serijski izrađuju reduktorski motori manje snage, do 6 kW, sa brzinama motora od
750 o/min, pa naviše.
U postavljenim okvirima izrade elektromotora raznih konstrukcija ubraja se i
pitanje izrade motora konstruisanih da rade u sredinama koje mogu da štete nji­
hovom normalnom radu i veku trajanja. Tako, osim otvorenih motora, postoje
zaštićeni i zatvoreni, kao i motori sa zaštitom protiv eksplozije. Mehanička zaštita
motora klasifikuje se prema preporukama elektrotehničke međunarodne komisije
(IEC) i označava slovima IP, iza kojih sledi dvocifreni broj. Prva cifra označava nivo
zaštite od dodira dolova pod naponom i od prodora stranih tela. Postoji 7 nivoa, od
0 (bez zaštite) do 6 (potpuna zaštita). Druga cifra označava zaštitu od prodora to­
čnosti, u 9 nivoa, od 0 (bez zaštite) do 8 (zaštita od vode pod pritiskom).
1. Zaštićeni motori imaju takvu konstrukciju koja štiti namotajc i druge delove
pod naponom od slučajnog dodira ili prodiranja stranih tela u unutrašnjost motora,
ali se ne sprečava slobodan prolaz vazđuha za hlađenje. O vo se postiže tako što otvo­
reni poklopci motora imaju jedan paok više, koji treba da bude Širi. Ako se pak Želi
zaštita od sitnih delova, poklopci se izrađuju sa otvorima koji se prekrivaju mrežom.
Ove konstrukcije ne otežavaju mnogo hlađenje, a cene su im za 5-15% veće, jer im
je i težina za toliko veća (pri Čemu se niži procenti odnose na manje motore).
U posebnu vrstu zaštićenih motora spadaju oni sa konstrukcijom koja one­
mogućava ulazak tečnosti i prašine sa gornje strane. O vo se m ože postići primenom
žaluzina na poklopcima motora.
Ako se želi izbeći oštećenje motora od prodiranja vlage bilo sa koje strane, ili
preko vazduha, onda jc najbolje koristiti motore sa pojačanom izolacijom namolaja
naknadnim potapanjem u lak pod pritiskom, u ulje ili asfalt. Ovo povećava cenu za
5-15% . Ako je rcč o motorima koje treba zaštititi od korozivnih gasova u hemijskoj
industriji, a nisu zatvorene izrade, namotaj treba d a je premazan lakovima otpornim
na kiseline.
Zatvoreni m otori nazivaju se tako iako, opŠte uzev, nisu hermetički zatvoreni,
jer poklopci dopuštaju prolaženjc vazduha kroz motor, mada je skoro potpuno
onem ogućeno ulaženje većih i manjih stranih tela u motor. Ako je čitava sredina u
kojoj je motor takva da postoji opasnost da sa vazduhom prodru u motor tela opasna
po njegov rad, onda se uporebljavaju zatvoreni ventilirani m otori. Oni se hlade vaz­
duhom ili nekim inertnim gasom, koji se dovodi cevim a do unutrašnjosti motora.
Uslovi hlađenja se pogoršavaju, pa se i snaga motora smanjuje za 10-15% zbog ter­
mičkih uslova.
Zbog skupe instalacije hlađenja i ventilatora, prave se zatvoreni motori sa košulji­
com za hlađenje pomoću ventilatora. Unutrašnjost motora jc potpuno zatvorena, a
 ELEKTROMOTORNI POGONI 169

preko njega se nalazi metalna košuljica. Jedan ventilator, koji jc postavljen na osovinu
motora, (era hladan spoljašnji vazduh između košuljice motora i unutrašnjeg oklopa, a
drugi, unutrašnji, nieša unutrašnji vazduh motora. Snaga zatvorenih motora ne ra­
zlikuje se mnogo od snage otvorenih motora iste veličine (manji su za oko 20%).
Postoje i potpuno zatvoreni motori (hermetički), kod kojih je zatvoren ceo
motor u oklop. Motor može da izdrži pod vodom nekoliko Časova a da za to vreme
vlaga ne prodre u unutrašnjost. Ovakvi motori se upotrebljavaju, na primer, u meta­
lurgiji. Uslovi hlađenja ovih motora su veoma otežani; snaga im za isti gabarit opada
na 50% snage motora otvorene izrade, pa im cena dostiže dvostruku vrednost cene
otvorenih motora. Oni se ne izrađuju za velike snage. Ako su za pogone potrebni
zatvoreni motori velike snage, ekonomičnije je resiti problem pogona motorom
otvorene izrade koji je jeftiniji, ali ih treba smestili u posebnu čistu prostoriju pored
mašinskog odeljenja.
S obzirom na zaštitu od spoljne sredine, prekidači su otvorene i zatvorene
izrade. Otvoreni prekidači koriste se u komandnim ormarima za upravljanje i regu­
laciju raznim mašinama i uređajima. Daljinski prekidači zatvorene izrade mogu biti
u limenom kućištu i koriste se u normalnim prostorijama. Kada su u bakelitnom
kućištu koriste se za vlažne prostorije. Mogu biti u livenim kućištima i tada se kori­
ste u prostorijama u kojima postoji opasnost od udara. Uvodi u prekidače predviđeni
su za razne vrste instalacija zavisno od mesta primenc.
Tasteri su takođe otvorene i zatvorene izrade, raznih oblika i materijala kućišta.
Mogu biti sa jednim, dva ili više dugmadi, tj. pari kontakata. Ako ispod jednog dug­
meta ima po dva para kontakata, nazivaju se dupli tasteri.

PITANJA

1. Od kojih bitnih delova se sastoji električni pogonski sistem?

2. Kakvih ima obli a elektromotornih pogona?
3 ОрШ vrste pogona $ obzirom na trajanje opterećenja.
4. Objasniti osnovnu Jeđnačinu kretanja motornog pogona.
5. Šta je zatnajni momenat i njegova uloga u trajan ju puštanja pogona?
6. Objasnili rad šeme daljinskog upravljanja prekidačima za puštanje u rad motora u oba
smera.
7. Objasniti rad daljinskog prekidača zvezda-trvugaa
8. Objasniti princip upravljanja motora sa Dulanderovom spregom.
9. Objasniti zaštitu od udara struje izdavanjem t m anjim naponom.
10. Objasniti zaštitu od udara strpje nulovanjem I uzemljenjem.
11. Objasniti zaštitu ud udara struje zaštitnim prekidačem.
12. Objasniti vrste mehaničke zaštite električnih uređaja.
 9. ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI

9.1. UREĐAJI ZA PREKIDANJE STRUJNIH KOLA

Rastavljač jc najjednostavniji aparat za zatvaranje ili otvaranje strujnih kola.

Na slici 9.1 prikazana je najjednostavnija konstrukcija jednopolnog rastavljala. Kon­
taktni no?, (1), obično izrađen od legiranog bakra, uključuje se delovanjem preko
izolovane ručice (2) u kontaktne Čeljusti (3). Sa zadnje strane postolja (4) nalaze se
priključci (5) za provodnike (6) strujnog kola. Rastavljačima se obično rukuje kad
kroz kolo ne protiče struja, a maksimalno dozvoljenu jačinu struje koja se rasta-
vljačem može i srne prekidati propisuje proizvođač, o čemu se mora voditi računa.
Rastavljač sa dodatnim prekidnim noževima prikazan jc na slici 9.2. Osim
osnovnih delova, koji su prikazani na slici 9.1, ovaj rastavljač je snabdeven joS i
dopunskim nožem (7), vezanim za osnovni nož Sarkom (8) i oprugom (9). Pri isklju­
čenju iz kontaktnih čeljusti (3) najpre se izvlači glavni nož (1), a prekidni nož (7)
ostaje u čeljustima (3) sve dok sila opruge toliko ne poraste da nadjača silu trenja
između noža i Čeljusti. U tom trenutku dopunski rastavni nož naglo prekida kolo.
Ovakvim rastavijačem može da se prekida normi nalna struja za koju jc rastavljač
izgrađen, jer se prekidanje obavlja brzo, čime se ubrzava gašenje električnog luka.
Električni luk se obrazuje prilikom prekidanja električnog strujnog kola (kroz koje

SI. 9 .1. Konstrukcija jednopolnog rastavljala SI. 9.2. Rastavljač sa dodatnim prekidnim noževima
 ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI LREOAJI 171

SI. 9.3. Telo sklopnog elementa paketnog prekidača SI. 9.4. Pakctni prekidači

protičc struja). Treba ga Sto brže gasiti jer zbog visoke temperature luk otapa mate­
rijal i jako razara kontakte na mestima dodira sa materijalom.
Otvoreno postavljanje nastavljača je opasno i zbog toga se može naći samo na
razvodnim tablama niskog napona koje su smeštene u električnim pogonskim pro­
storijama; ove prostorije se zaključavaju i u njih imaju pristup samo kvalifikovana
lica. Najčešće se ugrađuju u unutrašnji deo polja razvodnih ormara, sa ručicama
izvedenim na prednjoj strani i polužnim prenosom do rastavljača.
Pakctni prekidači (grebenaste sklopke) primenjuju se u istu svrhu. Savre-
meni prekidači ovog lipa, osim toga šio uključuju i isključuju glavna strujna kola,
mogu da posluže i za direktno uključivanje i isključivanje jednofaznih i trofaznih
motora, električnih peci, aparata za zavarivanje, raznih aparata u domaćinstvima i
slično, a u pomoćnim strujnim upravljačkim, signalizacionim i meinim kolima
mogu da se sklapaju prema zahtevima koji se postavljaju u Šemama.
Osnovni element paketne sklopke (si. 9.3) je telo sklopnog elementa (1), u koje
se smeštaju svi pokretni i nepokretni delovi kontakata (3 i 4) i oblikovani prsten (2)
sa grebenima koji pokreću kontakte prilikom zakretanja osovine (6) na čijem je kraju
ručica. Više takvih sklopnih elemenata mogu da se sastave i čvrsto povežu zavrtnji-
ma. Na slici 9.4 prikazan je pakctni prekidač za ugradnju na tablu.
Pakctni prekidači se proizvode sa 4 do 12 položaja ručice i čak do 12 paketa, za
različite jačine struje koja može da sc prekida. Na primer, na slici 9.5 prikazan je
jcdnopolni prekidač (1 paket (a)), dvopolni prebacač (b) sa nultim položajem izrađen
iz dva paketa, kao i jedan prekidač sa tri paketa i sedam položaja (v). povezan sa volt-
metrom, tako da može da meri sve fazne i linijske napone trofaznog sistema. Na slici
je prikazana i prednja ploča prekidača sa oznakama položaja ručice i šema spoja.
U katalozima proizvođača mogu da sc nađu svi potrebni podaci o trajnosti kon­
takata. mogućnostima korišćenja paketnih prekidača u razne svrhe, vrednostima
struje prekidanja za različita opterećenja. Daljinski elektromagnetni prekidač (si. 9.6)
ima magnetno kolo. Čiji je jedan deo pokretan. Elektromagnetni namotaj postavljen
172 J. N IK O LIĆ / N BABIĆ

SL 9 3 . Jednopolni prekidač (a), dvopolni prekidač (b) i prekidač м in paketa (c)

je na jednom deiu magnetnog kola, a priključuje se na komandni napon jednosm em e

ili naizmenične stmje. Tasterski kontakt služi za zatvaranje ovog komandnog kola.
Taster je poseban dco koji ima par finih kontakata, normalno uvek otvorenih, a za­
tvaraju se mehaničkom silom pritiska prsta na izolovano dugme (si. 9.7), Kad se prst
odigne, kontakti tastera se razdvoje dej sivom opruge koja podiže dugme. Taster
može da ima i još jedan dragi par normalno zatvorenih kontakata.

SI. 9.6. Daljinski elektroniagnecni prekidač

 e l e k t r ič n i a p a r a t i i p o mo ć n i u r e đ a j i 173

Kada se uključi taster kroz na­

motaj elektromagneta potečc struja pre­
ma Om ovom zakonu J = UfZ. Kada kroz
namotaj elektromagneta sa N navojaka
prođe struja J, u magnetnom kolu mag­
netnog otpora 9 pojavi se, po Kap-Hop-
kinsonovom zakonu, magnetni upliv
Ф = Л7/0. Ovo magnetno kolo sastoji se
od nepokretnog i pokretnog dela izrađe­
nog od gvožđa, i od vazdušnog procepa.
Sl. 9.7. Taster (a) i shematska oznaka (b)
A ko se elektromagnetni namotaj napaja
naizmeničnom strujom, ukupni rnagnet-
ni fluks kroz N navojaka elektromagneta prikazuje sc izrazom:

Izraz s — :------- predstavlja induktivnost elektromagneta. Za gotov preki-

dač sa određenim brojem navojaka elektromagneta № i određenim dimenzijama

magnetnog kola i SFe , induktivnost elektromagneta zavisi samo od magnetne pro-
puslljivosti, jj, (to jest L = K ■ p, gde je K konstrukciona konstanta), odnosno od
specifične magnetne otpornosti magnetnog materijala L = K/Q. A ko se ovakva zavi­
snost magnetne induktivnost! zameni u Omovom zakonu primenjenom na elektroma­
gnetni namotaj prekidača, dob i će se zavisnost struje pri radu gotovog prekidača:

U_ = U_ _ U a U = ć/e = к G
Z w L ~ 2 n fL “ 2 n fK n 2 v fK

Dakle,
/ = к ов.
Može se zaključili da će naizmenična struja kroz elektromagnetni namotaj b ili
veća kada je specifična magnetna otpornost veća a to je upravo u trenutku uključenja
prekidača. Kada se prekidač zatvori i nestane vazdušnog procepa, smanji se mag­
netna otpornost kola, pa i jačina struje kroz elektromagnetni namotaj. A ko se pri
radu prekidača pokvari mehanička konstrukcija, pa vazdušni proces ostane uneko­
lik o veći, jačina struje kroz elektromagnetni namotaj nc smanjuje sc dovoljno. Tada
elektromagnetni namotaj radi stnijno preopterećen, izolacija se oštećuje, i može da
nastane kratki spoj u elektromagnetu.
Kod prekidača jednosmerne struje nema naizmenične struje, pa ni induktivnog
otpora elektromagneta; prema tome, jačina struje kroz namotaj ne zavisi od mag­
netne otpornosti magnetnog kola. Da bi se smanjila jačina struje elektromagneta kod
prekidača č iji se namotaj napaja jednosmemom strujom, otpornost koja smanjuje
174 J. NIKOLIĆ / N BABIĆ

jačinu struje elektromagneta, posle uključenja prekidača vezuje se na red sa elektro-

magnetnim namotajem.
Kada se otpusti taster, prekida se struja u kolu namotaja elektromagneta i
prekidač se otvara. Da bi se sprečio prekid struje u kolu namotaja elektromagneta,
ulogu tastera preuzima jedan pomoćni kontakt koji sc uključuje kada se uključe
glavni kontakti prekidača. On jc vezan paralelno sa tasterom i preko njega se, po
otpuštanju tastera održava kolo namotaja elektromagneta zatvorenim, pa se naziva
samodržački kontakt.
Siimodržački kontakti su kod daljinskog prekidača pomoćni kontakti, koji su
otvoreni i kada su glavni kontakti prekidača takođe otvoreni. U prekidačima su
ugrađeni i drugi pomoćni kontakti, a mogu da budu ili otvoreni ili zatvoreni u vreme
kad su glavni kontakti otvoreni. Služe za zatvaranje raznih pomoćnih strujnih kola
(radi zadataka blokiranja, signalizacije itd.). Razni daljinski prekidači imaju različit
broj otvorenih, odnosno zatvorenih pomoćnih kontakata, a mogu se koristiti i po
Želji. Tasteri se obično izrađuju sa dva dugmeta, odnosno dva para kontakata: jedan,
normalno otvoren, služi za uključivanje, a drugi. Čiji su kontakti normalno zatvoreni,
služi za isključivanje kola. Taster za uključivanje i isključivanje vezuje se međusob­
no na red. Ako se predviđa komandovanjc sa dva razna mesla, onda se kontakti
tastera za uključivanje međusobno vezuju paralelno, a kontakti tastera za
isključivanje vezuju se međusobno na red.
Prekidači se izrađuju kao dvopolni i tropolni, a rede i kao jednopolni, i to za
standardni niz struja: 10, 15, 25, 40, 60, 80 i 100 A.
Osim osnovnog podatka o nominalnoj struji, za prekidače je važno da se po­
znaje broj uključivanja na čas koji mogu da izdrže pod normalnim uslovima. Svaki
prekidač može obično da izdrži 30 uključivanja na čas. Potreban broj uključivanja
na čas zavisi od pogona pokretanog elektromotora. Ima pogona koji zahtevaju veli­
ki broj uključivanja prekidača na Čas. Stoga se prekidači izrađuju za razne brojeve
uključivanja na čas: 60, 120, 240, 600, 1000. Oni se zovu kontaktori. Glavni kon­
takti ovih prekidača, kao i elektromagneini namotaj i, potrebno je da sc šire dimen-
zioniŠu imajući u vidu veći broj uključivanja na čas. Takođe, ovakvi prekidači treba
da budu i mehanički dovoljno izdižljivi. Pre nabavke prekidača treba proceniti oče­
kivani broj uključenja prekidača na čas. Prema uputstvima proizvođača, za pogone
koji zahtevaju veći broj uključivanja na Čas, moguće jc upotrebili i prekidač pred­
viđen za manji btoj uključivanja. Tada se, prema fabričkom prospektu, odredi sma­
njena snaga prekidača u poređenju sa onom koja je bila predviđena za uobičajen broj
uključivanja na čas.
Kontaktori za Jednosm em u struju. - Na slici 9.8 prikazana je konstrukcija
kontaktora za jednosmernu struju. Na nosaču (1) montirano je jezgro (2) sa namota­
jem elektromagneta (3). Pokretna kotva (4) nosi polugu sa pokretnim kontaktom (5).
Nepokretni kontakt (6) i pokretni (5) nalaze se u komori za gašenje luka (7). u kojoj
sc nalaze i polovi namotaja za gašenje luka. Kotva nosi i pomoćne kontakte koji se
koriste u kolima upravljanja, a koji nisu prikazani na slici.
Kada se kroz namotaj (3) propusti struja, u njemu sc stvori jako magnetno
polje, koje privuče kotvu (4). Pokretni kontakt se spaja sa nepokretnim zatvarajući
 ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI 175

SI. 9.8. Konstrukcija kontaktom u Jednosnemu SI. 9.9. Delov anjc uređaja za magnetno gaženje
struju luka

glavno strujno kolo. Istovremeno se zatvaraju (ili otvaraju, zavisno od toga kako su
izvedeni) pomoćni kontakti.
Kada se isključi pobudna struja elektromagneta, kotva otpada, kontakti se
otvaraju i javlja se električni luk. Delovanje uređaja za magnetno gašenje (oduva-
vanjc) luka prikazano je na slici 9.9.
Namotaj za gašenje luka (1) obuhvata jezgro (2). izolovano od namotaja izola­
cionom čahurom (3). Sa obe strane jezgra pričvršćeni su čelični polni nastavci (4).
Namotaj za gašenje luka ima samo nekoliko navojaka koji su vezani na red sa kon­
taktima. Magnetno polje koje se stvara u jezgru zatvara se preko polnih nastavaka
kroz prostor u koine su kontakti. Na slici je to polje označeno krstićima (upravno je
na ravan crteža). Električni luk između kontakata stvara svoje magnetno polje, čiji
smer je na crtežu prikazan tačkama, i krstićima u kružićima. Vidi se daje polje iznad
luka oslabljeno, a ispod luka ojačano što prouzrokuje intenzivno kretanje luka
naviše, zbog Čega se on rasteže, prelazi na rog 5 i gasi. Komora za gašenje luka u
gornjem delu je sužena, tako da se luk u dodiru sa hladnim zidovima komore do­
punski hladi i još brže gasi.
Za kontaktore naizmeniČne struje karakteristične su sledećc osobenosti,
1) Namotaj kontaktora napaja se naizmeničnom strujom, zbog Čega fluks u
magnetnom kolu kontaktora periodički prolazi kroz nulu. Posledica toga je brujanje
i snažno vibriranje magnetnog sistema i nemogućnost savlađivanja otpora opruga
kontaktnog sistema. Da bi ovakav elektromagnet uopšte mogao da radi, jezgro se
178 1 N I K O L I C / N . B A B IĆ

SI. 9.14. Relejna

zaftite od
preoptereoenja

Na slici 9.13 prikazan je princip rada termičkog releja. Savijanjem bimeialnc

pločice 1 usled zagrcvanja grejačem 2 pomora se zub 3, koji oslobađa zakačku 4,
Čime se deluje na mehanizam za isključenje automata. Automat može da se uključi
tek pošto se pritiskom na dugme 6 pomori zakačka 4, i zub 3 vrati na mesto.
Isključenje automata pri delovanju velikih struja kratkog spoja ostvaruje se
delovanjem releja maksimalne struje, Čiji je namotaj vezan u glavnom kolu (si.
9.14). Kotva ovog releja 1 pokrene zakačku 4 (si. 9.14 - princip rada tropolnog
automatskog prekidača) oslobađajući kontaktni sklop 5, koji se pod dejstvom opruge
6 naglo otvara. Podnaponski rclej 7 deluje na isti način, samo što on otpušta kotvu
kada se napon smanji ispod određene vrednosti. Podnaponski relej može da se isko­
risti za daljinsko isključenje automata tasterom 8.

9.2. MEHANIČKE KOČNICE (SPOJNICE) SA ELEKTRIČNIM

OTPUŠTANJEM

Spojnica je svaki uređaj pomoću koga se predaje obrtno kretanje sa jednog

vratila (vodećeg) spojenog sa izvorom energije na drugo (vođeno), vezano sa meha­
nizmom koji se pogoni. Iz mnoštva mehaničkih spojnica - krutih, elastičnih i ra-
stavnih. treba izdvojiti i upoznati rastavne spojnice sa električnim upravljanjem. Ove
elektromagnetne spojnice, koriste se u električnim pogonima i upravljačkim
uređajima za brzo uključenje i isključenje pogonjenog mehanizma, a u pojedinim
slučajevima elektromagnetne spojnice mogu da posluže i za regulisanje brzine obr­
tanja i ograničenje momenta koji se predaje pogonjenoj mašini.
Prema konstrukciji, elektromagnetne spojnice mogu biti sa:
- mehaničkom vezom (tzv. frikcione spojnice),
 ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI 179

- feromagnetnim prahom,
- vezom preko elektroniagnetnog
polja.
F rike ione spojnice. - Najjedno­
stavnija elektromagnetna frikciona spoj
nica je izvedena prema slici 9.15 na
sledeći način: na vodećem vratilu čvr­
sto je nasađen jaram torusnog oblika,
koji sadrži namotaj za jednosmernu
struju i prstenove za napajanje namola-
ja. Kotva je na vratilu pogonskog me­
hanizma, pokretna je aksijalno duž vo­
dica i po svom obodu nosi prsten od
materijala sa većim koeficijentom trenja Sl. 9.15. Elektromagnetna frikciona spojnica
(materijal koji se koristi za kočnice ili
specijalne plastične mase) Između jar-
ma i kotve obezbeđuje se neznatan zazor, što odgovara neaktiviranom stanju spoj­
nice. Kada se kroz namotaj propusti struja, ostvarena elektromagnetna sila privlači
disk kotve, čime se stvara veza između prsten ova na jarmu i kotvi. Zbog trenja
počinje da se obrće vratilo pogonjenog mehanizma. Kada se isključi struja, prestaje
delovanje elektromagneta, kotva se odvaja od jarma, a pogonjem mehanizam se
zaustavlja brže ili sporije, zavisno od kočenja.
Koriste se znatno kompli kovanije konstrukcije elektroni agnetnih frikcionih
spojnica sa više diskova i nekoliko površina trenja.
Osim spojnica predviđenih za jedan smer obrtanja, primenjuju se i rcverzione
spojnice (za oba smeta), ali su one konstrukcijski još komplikovanije.
Spojnice sa feromagnetnim prahom. - U principu, spojnice sa feromagnetnim
prahom sastoje se od dva diska (bubnja) između kojih se nalazi zazor napunjen fero-
magnetnim prahom. Ovaj prah služi za vezu između diskova (bubnjeva) u trenutku
kada se podvrgne dejstvu magnetnog polja. Dok nema magnetnog polja u zazoru,
feromagnetni prah je rastresit i ne sprečava
slobodno obrtanje pokretnog diska (bubnja)
u odnosu na nepokretni. Kada se prah pod­
vrgne dejstvu magnetnog polja, viskozitet
praha naglo poraste i vođeni disk (bubanj) po­
činje da prati kretanje vodećeg diska (bubnja).
Feromagnetni prah se sastoji od oksida
gvožđa ili gvožđa legiranog većim procen­
tom silicij uma ili ugljenika.
Na slici 9.16 prikazana je jedna spojni­
ca sa feromagnetnim prahom. Na vodećoj
osovini (1) čvrsto je nasađeno telo spojnice,
izrađeno od feromagnetnog materijala. Telo
spojnice (2). poklopac (3) i namotaj (4) obra­
zuju spoljni bubanj, na kome se nalaze pri- Sl. 9.16. Spojnica м feromagnetnim prahom
180 J. N IK O L IĆ t N. BAB1Ć

čvršćcni i prstenovi (5) za dovod struje namotaju (4). Telo spojnice i poklopac
obrazuju zazor (6). koji ima veliki magnetni otpor, tako da kada kroz magnetno polje
koje obrazuje namotaj pro tiče struja, mora da se zatvara preko unutrašnjeg bubnja
(7). Bubanj (7) čvrsto je spojen sa osovinom (8). U zazoru između spoljnog i
unutrašnjeg bubnja nalazi se feromagnelni prah. Unutrašnji bubanj počinje da se
okreče kada se kroz namotaj propusti jednosmerna struja zbog naglog povećanja
viskoznosti i trenja praha o zidove bubnjeva. Kada se struja isključi i prestane delo-
vanje magnetnog polja, spojnica se „razdvaja" i unutrašnji bubanj zaustavlja.
Ova spojnica takođe može da se izvede sa nepokretnim namotajem, tj. bez kon­
taktnih prstenova.
Namagnetisavanje praha u radnom zazoru dovodi do njegovog „stvrdnjavanja"
i spoljnji bubanj 4 počinje da se obrće zajedno sa pogonskim bubnjem 3, Čime se
pokreće osovina 8 pogonjenog mehanizma. Ako se otporni moment mehanizma
poveća preko neke određene veličine, magnetne veze obrazovane u prahu „pucaju"
i spojnica proklizava Čuvajući mehanizam od loma.
Spojnice sa elektromagnetnim poljem. - Po principu delovanja, spojnice sa
elektromagnetnim poljem mogu se razvrstati na spojnice sa indukcionim i histerezi-
snim delovanjem.
Po principu rada indukciona spojnica podseća na asinhroni motor. Vodeći deo
spojnice obrazuje in doktor, koji je sastavljen od niza isturenih polova, dok je vođeni
deo ili u obliku diska ili u obliku veveričinog kaveza. Zahvaljujući ovakvoj kon­
strukciji, obrtanje induktora proizvodi u provodnim delovima vođenog dela elektro­
motornu silu koja proizvodi struju u ovom kratkospojenom namotaju. Ta slruja i
obrtno polje vodećeg dela međusobno deluju tako Što vođeni deo spojnice počinje
da se obrće pokrećući mehanizam brzinom koja je nešto manja od brzine vodećeg
dela (za veličinu klizanja, kao kod asinhronog motora).
Konstrukcija takve spojnice prikazana je na slici 9.17a. Na vodećem vratilu 1
pričvršćen je induktor sa isturenim polovima 2. Kotva 3, u obliku veveričinog
kaveza, vezana je sa vratilom 4 pogonjenog mehanizma. Jednosmerna struja za
napajanje namotaja dovodi $c preko kontaktnih prstenova 5.
Spojnice na bazi histerezisa. za razliku od indukcionih, imaju kotvu načinjenu
od tvrdih magnetnih materijala, koji se koriste za izradu stalnih magneta. Pri obr­
tanju pobuđenog induktora delovi kotve naspram polova se namagnetišu i prate obr-

Sl. 9.17. Spojnice sa elcklromagnetnim poljem: a) indukciona i b) histerezisna

 ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI 181

tanje inđuktora. Na slici 9.17b Sematski jc prikazana konstr ukcija ovakve spojnice.
A ko moment za određenu spojnicu nc ргетаба neku određenu viednost, obrtanje će
biti sinhrono. a ako je otporni moment veći, spojnica počinje da proklizava (prelazi
na asinhroni režim).

9.3. TAHOGENERATORI. OPTIČKI I INDUKTIVNI DAVAČI

POZICIJE

Tahogeneratori su uređaji kojim se meri broj obrtaja raznih mašina i uređaja.

To su generatori malih snaga koji pretvaraju mehaničke pomeraje, tj. obrtaje vratila
u električnu veličinu tj. napon kao izlaznu veličinu (o njim a je govoreno u poglavlju
7.10).
Postoje tahometri jednosmerne i naizmenične struje. - Tahometri jeđnosmerne
struje su mali generatori jednosmerne struje male snage sa nezavisnom pobudom ili
sa stalnim magnetima. Indukovana elektromotorna sila u namotajima rotora taho-
generatora jednosmerne struje pri stalnom magnetnom fluksu prema zavisnosti E «
C 0 n = kn zavisi samo od broja obrtaja vratila i to linearno.
Induktivni pretvarači zasnovani su na promeni induktivnosti namotaju sa
gvozdenim jezgrom i vazdušnim zazorom pri promeni položaja kotve. O vi pre­
tvarači imaju nekoliko dobrih osobina: jednostavne su izrade, nemaju kliznih коп-
takata, veoma su pouzdani u radu, mogu da rade na industrijskoj učestanosti, rela­
tivno im je velika odata električna snaga pa mogu često da se direktno koriste u
regulacionim kolima. Nedostatak im je zavisnost od frekvencije, tako da pri vari-
ranju frekvencije ispoljavaju znatne netačnosti.
Na slici 9.18 prikazan je induktivni pretvarač za mala pomeranja kotve.
Na slici 9.19 prikazan jc diferencijalni transformator za veliko pomeranje jez­
gra. Dva sekundarna namotaja odvojeno su motana od primara, a vezani su tako da
je, pri simetričnom položaju jezgra, napon na krajevima jednak nuli. Kada se jezgro
pomeri, izlazni napon se menja i po veličini i po fazi, pa je to, u stvari, mera pome­
ranja.

SI. 9.18. Induktivni pretvarač za mala pomeranja SI. 9.19. Diferencijalni transformator za velika
pomeranja
182 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Optički davač pozicija sadrži fo*

toelement, koji pod uticajcm svetlosti
menja clektrootpornost ili stvara ele­
ktromotornu silu.
Postoje sledeći tipovi fotoeleme-
nata:
- ccvni. koji mogu biti vakuum-
ski - elektronski, i gasom punjeni - jon­
ski;
- poluprovodnički, koji mogu biti
fotootpornički i ventilski (fotodiode i
fototranzistori).
Na slici 9.20 dala jc Šema jednog
jednostavnog fotorelej a sa fotodiodom
i tranzistorom u čijem je kolektorskom
kolu relej R<.
Dioda je spojena u nepropusnom smetu, tako da kroz kolo kolektora i relej
proriče neznatna struja. Kada se fotodioda osvetli, otpor joj se smanji, baza tranzi­
stora dobija prednapon i zbog toga poraste jačina struje kroz relej koji se aktivira.
Fotoreleji mogu da sc iskoriste kao granični prekidači koji se aktiviraju bez
neposrednog dodira (mehaničkog) sa mehanizmom ili pokretnim dclom (predme­
tom). Da bi fotorelej delovao. dovoljno je preseći svetlosni snop koji osvetljava
fotoelement.
U livnicama se na fotorelej može delovati neposredno sve tlom rastopljenog
metala.

9.4. SIM BOLI IŠ E M E

Da bi se na jednostavan način pokazalo kako su povezani pojedini elementi

nekog automatizovanog pogona, uređaja ili instalacije, crtaju se električne šeme.
Osim načina povezivanja, iz električnih šema se može pročitati i kako poneki pogon
funkcioniše, koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi mogao da radi, koja oprema i
elementi su primenjeni, itd. Iz šeme se može videci i kako su pojedini delovi
grupisani u ormarima, u kojim tačkama i kojim provodnicima su povezani sa drugim
delovima opreme u okviru ormara i izvan ormara, koji kablovi povezuju raznu elek­
tričnu opremu, itd. Bez poznavanja Šema radniku nije moguće da se snađe čak i u
slučajevima veoma jednostavnih automatizovanih pogona. Da bi se moglo služiti
šemama, treba znati kako se one čitaju i tumače. Šeme sc crtaju tako da budu jasne
i pregledno.
Oprema koja se sastoji od mnoštva najrazliČitijih elemenata, oznaka - gra­
fičkih sim bola. Mada se leži da u međunarodnim razmerama budu primenjeni isti
simboli u svim zemljama, još uvek ima dosta razlike u prikazivanju i obeležavanju
u različitim zemljama. Kako su kod nas, pored naših projekata i dokumentacije iz
elektrotehnike, zastupljeni projekti, dokumentacija i oprema stranog porekla, u
tabeli 9.1 prikazani su najčešće korišćeni simboli po JUS-u (jugoslovenski stan-
 ELEKTRIČNI APARAT! 1 POMOĆNI UREĐAJI 183

SI. 9.21. Blok-tema elek­

trotehničkog postrojenja

dard), prema nemačkim normama DIN (Deutche Industrichc Norm - ncmačke

industrijske norme) i po propisima GOST (ГосударствсннвЈЛ обш есокпнии
стандард - Svesavezni državni standard).
Podela rada na izradi elektrotehničkih postrojenja uslovila je usvajanje neko­
liko vrsta šema. Pomoću blok-Šema prikazuju se principi uzajamnog delovanja ele­
menata bez ikakvih detalja primenjene opreme. Jednostavna blok-Šema prikazana je
na slici 9.21. Računske šeme služe za šematsko prikazivanje vrednosti otpora.
induktivnosti, kapacitivnosti vodova i mašina u nekom kolu, u kome na osnovu datih
podataka i vrednosti priključenog napona treba izračunati ostale potrebne električne
veličine, kao struje, padove napona i slično. Takva jedna Šema. radi primera, prika­
zana je na slici 9.22. Razvijena Šema delovanja (principijelna, elementarna, funkcio­
nalna), pored montažne, predstavlja najčešće korišćenu Šcmu. Razvijena Šema delo­
vanja može biti Šema napajanja, Šema
glavnih strujnih kola, šema upravlja­
nja, zaštite, automatike, signalizacije,
merenja itd. U razvijenim Šemama ele­
menti za upravljanje i drugi povezuju
se tako da se na najprcglcdniji način
dobije predstava o funkcionisanju, od­
nosno povezuju se jednostavna strujna
kola sa što manje ukrštanja linija, pri
Čemu se ne vodi računa o tome gde se
fizički stvarno nalaze pojedini elemen­
ti. Tako će se u istom strujnom kolu
naći kontakt tastera (koji se fizički na­
laze na pultu upravljanja), namotaj ko-
ntaktora (koji je u komandnom or­
maru) i krajnji prekidač (koji se nalazi
na mehanizmu). Primer jednostavnije
šeme dat je na slici 9.22. Za izvođenje se
koriste montažne šeme (si. 9.23) u koji­ SI. 9.22. Jednostavnija šema elektromotornog
ma je pregledno dat stvarni raspored pogona
 1
Tabela 9.1. Simboli u elektrotehničkim lemanu 8
4

Simbol Simbol
Br Naziv Br Naziv
JUS D IN G O ST
JUS D IN GOST

1 Osigurač, opbii simbol < 17 —

j 1—
a
Otpor, otpornik —{ j— —4 )—

Pnguinica, induktivni otpor.

2 Sklopka, opSn simbol 18
namotaj

3 Trupolna sklopka
н-ч 4 -
|O
19 Kapacitet. kondenzator
Hh
1 ""^]
HF
4 Талег 20 Promenljivi otpornik I ]

s 1 ♦ j.
Rastavljaj 21 Unkač i priključnima
4 4 N
8 Uklopni kontakt f Г 22 Signalna svetiljka
0 0 —
iK
O

7 I sklopni kontakt
L l‘ >41* 23 Zvono, zujalica
H)K1 =0 =0 4) ЧЈ
L
ĆI

8
Prcklopm kontakt sa
prekidanjem
Vi \0 24 Truba
/
N

•
Preklopm kontakt bez
prekidanja Vi 8^ 0
%• 25 Mehanički spoj 1 II
—
•••
B
A
B

10
Prcklopni kontakt sa sred­
njim položajem ‘I
I '* I
•

1 * 1
1’ •|
1 * I
26 Smer sile ili kretanja
■ IĆ

11 Namotaj releja. opiti nmbol 27 Ručno upravljanje 1~~ж

i У i
12 Relej sa jednim namotajem [ I f f 1 28
Pneumst ili hidrauličko upravij. 1•
sa dvostrukim delevanjem

13 Relej sa dva namotaju t I I \ 1 1 Uzemljenje

29 •
14
Namotaj releja sa usporenim •
isključenjem
д * I д * I и* I
30 Grebenasto upravljanje
т
d r-
Namotaj teleja sa usporenim N * I и * I
15 31 Spoj sa masom
uključenjem
f - L -j
18 Namotaj polartzovanog releja i i 32 Kvar (opasnost) л _
 ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI 185

opreme (recimo u komandnom ormaru) sa tačno obeleženim međusobnim vezama,

žalim šeme spoljnih veza sa naznačenim vezama različitih skupina opreme ili eleme­
nata (si. 9.24), pa popisi kablova sa naimenovanjem vrste, polaznog i krajnjeg mosta,
dužine i, ponekad, načina puta polaganja svakog kabla, itd. Često se crtaju i Šeme ras­
poreda opreme, sa međusobnim kablovskim vezama, tako da se sa takve šeme debija
uvid u ćelo postrojenje, bez detalja, ali sa korisnim podacima na kojim crtežima se
mogu naći detaljno obrađeni pojedini elementi.
Elektrotehnički crteži i šeme dopunjuju se nizom pisanih objašnjenja. To mogu
b ili tekstovi o uslovima rada postrojenja, opisi funkcionisanja pojedinih složenih
šema, uslovi i upurstva za montažu, uslovi i uputsiva za puštanje u rad, oslovi i
načini pogonskog održavanja, itd.
Grafički simboli korišćeni na šemama obeleŽavaju se slovima i brojevima,
tako da pojedini elementi istog aparata nose istu oznaku bez obzira na to gde sc na
šemi nalaze. Slovna oznaka daje podatke o kakvom se aparatu radi, dok brojevi
ispred i iza slovne oznake daju dalja objašnjenja o pripadnosti. Obično se na crteži­
ma u napomeni ili u posebnom opisu daje način obeležavanja.
Pri čitanju šema mora se uvek imati na umu da sc šeme crtaju u takozvanom
normalnom (beznaponskom) stanju, tj. kada su svi prekidači isključeni, namotaji
releja i kontaktora bez napona, tasteri neprilisnuti, kontroleri i paketni prekidači u
nultom položaju, itd.
U razvijenim šemama, radi lakšeg snalaženja, pojedina strujna kola obeležena
su brojevima. Numeracija strujnih kola olakšava opisivanje Šeme, a takođe omogu«

SI. 9.23. Montažna šema komandnog ormara SI. 9 2 4 . Montažna šema spoljnih veza
186 J. N IK O LIĆ / N. BABIĆ

ćuje da se u blizini namotaja releja ili kontaktora ispiše u kojim kolima se pojavlju­
ju njihovi kontakti, a u blizini kontakta u kom kolu je odgovarajući namotaj. Često
se razvijena šema crta na više listova pa numeracija kola olakšava snalaženje u ko-
mplikovanijim Šemama.

PITANJA

1. Koja je osnovna konstrukcija Instalaciunih ra s ta v lja ti i čemu služe?

2. Koja je bitna konstrukcija instalaciunih prekidača i čemu služe?
J. Koja je osnovna konstrukcija instolacionih (aslcra i čemu služe?
4. Kakva jc osnovna konstrukcija daljinskih prekidača i kako rade?
5. Kuja je osnovna konstrukcija kontaktora jednosmerne struje i kako rade?
6. Koja je osnovna konstrukcija kontaktora nalzmeoične struje i kaku rade?
7. Koja je hitna konstrukcija sklopki i kaku rade?
8. OpKl konstrukciju i rad bi metalnog r t Iej a i releja zaštite od preopterećeni a.
9. Šta su osigurači, kakvih ih ima i od čega se prave?
10. ОрШ konstrukciju i rad spojnica sa feromagnetnim prahom.
U. OpHi konstrukciju i rad spojnica sa clektrocnagnetnlni poljem.
11 O piii konstrukciju i rad laiiogencralora.
13. Opisi konstrukciju i rad induktivnog pretvarača.
14. OpiŠi konstrukciju i rad f<itorti«ja.
15. šta su i čemu služe simboli i Seme?
It S taje razvijena Šema defova nj a, a šta iu montažne teme I feme spoljnlh veza?
 10. E L E K T R O N IK A

Elektronika proučava pojave povezane sa kretanjem elektrona i drugih naelek-

trisanih čestica u vakuumu, gasovima, točnostima i po! upro vodnicima koje se deša­
vaju u elementima elektronskih kola, kao i pojave u samim elektronskim kolima.

10.1. K R ET A N JE ELEK TR O N A K ROZ VAKUUM U ELEK TR IČ NO M I

M AG NETNO M PO LJU

Kretanjem elektrona kroz vakuum u električnom i magnetnom polju bavi se

elektronska optika. Ovde će biti reči i o kretanju usamljenog elektrona u homoge­
nom polju, pošto je za opisivanje kretanja mlaza elektrona u nehomogenom polju.
Što je češći slučaj, potreban dosta slo­
žen matematički proračun.
Neka se u hom ogenom elektri­
čnom polju E kreće elektron sa poče­
tnom brzinom v0 u pravcu polja (slika
8.1). Na elektron će tada delovati Ku-
lonova sila F = eE prema zavisnosti
/Г
E = — (2.6) sa str. 13, gde j e e naelek-

trisanje elektrona (1,6 • 10“” C) prema

zavisnosti 1 C =■6,242 • IO18 e (2.2) sa
str. 12. Pod dejstvom te sile elektron će
se kretati ubrzano, duž linije i suprotno
SI. 10.1. Kretanje elektrona u preveo homogenog
smeru električnog polja.
električnog polja
Na osnovu drugog Njutnovog za­
kona, može se napisati:
F = ma = eE, (1 0 1 )
gde je m masa elektrona (9,1 * IO*3 ’ kg). Iz ovog izraza može se odrediti ubrzanje
elektrona a\

eE (10.2)
m ’

Prelaskom elektrona iz tačke s 0 u tačku njegova kinetička energija će

porasti, odnosno potencijalna energija opasti za vrednost izvršenog rada:
188 J. N IK O L IĆ / N. BABIĆ

A = đ i/ O i = e(Vo - Vi) = ~*m v ? - y m v o- (10-3)

Лш Лл

Ova relacija predstavlja jedan vid zakona o održanju energije.

U elektronskoj optici često se rad odnosno energija elektrona izražava u elek-
tron-voltima. To je rad koji izvrši električno polje kada jedan elektron pređe u tom
polju napon od jednog volta, tj.:
1 eV = 1.6 1(Г , 9 С - I V = 1,6- | 9 1 (10.4)
Drugi interesantan slučaj nastaje kada elektron uleti brzinom v0 normalno na pravac
linija homogenog električnog polja (slika 10.2). Odmah se vidi da će se elektron kroz
to polje kretati analogno kretanju horizontalnog hica u gravitacionom polju. Naime,
dok horizontalna brzina v0 ostaje nepromenjena, jer u tom pravcu nema uticaja, pod
dejstvom sile F - eE javiće se vertikalna komponenta brzine. Ova komponenta je
utoliko veća ukoliko se elektron duže nalazi u prostoru između naelektrisanih ploča:

v f = a t = — t. (10.5)
m
Vrcme prolaska elektrona kroz prostor između ploča određeno je dužinom ploča I i
početnom brzinom vq , tj.:

t = —. (10.6)
vo
Vertikalna brzina elektrona u trenutku napuštanja uticaja polja dobija se kada se
vreme t unese u izraz 10.5:

v, = (10.7)
mv0
Elektron se u prostoru između ploča kretao po paraboli, da bi po izlasku na­
stavio da se kreće pravolinijski. Ugao skretanja elektrona ( a ) određen je brzinom v,
i, prema izrazu 10.7, srazmeran je jačini polja E. Pošto između jačine polja i priklju­
čenog napona na pločama postoji sledeća veza:

SL 10.2. Kretanje elek­

trona normalno na pravac
homogenog električnog
polja
 ELEKTRONIKA 189

£ = ^ . (10 8)

gde je d rastojanje između ploča, jasno

je da jc ugao skretanja elektrona sra-
zmeran priključenom naponu.
Sila dejstva na kretanje elek­
trona u magnetnom polju, tzv. Loren-
cova sila, može se izvesti polazeći od
izraza za elektromagnetnu silu (vidi
izraz 4.6 na str. 54):
F = Bll, (10.9) SI. 10.3. Određivanje pravca Lorcncove elektro-
nugneine sile
gde je / dužina provodnika. Zamenju-
jući u ovaj izraz / = Qit dobija se:

F = B Q -, (10.10)
t
odnosno:
F - QvB t (10.11)

gde je v = у brzina proricanja naelektrisanja.

Analogno izrazu 10.11 može se napisati izraz za Lorencovu elektromagnetnu

silu koja deluje na jedno jedino naelektrisanje e, koje se u polju indukcije B kreće
brzinom v normalno na pravac linija polja:
F = evS. (10.12)

Pravac sile upravan je na ravan koju obrazuju vektori S i v . smer određuje napre­
dovanje desnog zavrtnja postavljenog upravno na tu ravan, a koji se okreće tako što
se vektor B najkraćim putem poklopi sa vektorom brzine v (si. 10.3).
Pošto je Lorencova sila upravna na pravac kretanja elektrona, ona neće
promeniti brzinu elektrona v kojom je elektron uleteo u homogeno magnetno polje,
već samo njen pravac. Zbog ravnomeme promene brzine, elektron će se kretati po
kružnoj liniji, gde je brzina v tangencijalna brzina, a sila F centripetalna sila (si. 10.4).
Ako se sa r označi poluprečnik kruga, ta sila će iznositi:

F = "mL. (10.13)
r
Iz jednačine:
гуВ = ^ (10.14)
r
sledi da je poluprečnik kružne putanje elektrona:
190 J. N IK O L tć / N. B A H IĆ

Г= — . (10.15)
eB
Ako je magnetno polje ograničeno
na manji prostor (si. 10.4b), elektron će
skretati samo za vreme prolaska, da bi
nastavio kretanje po pravolinijskoj
putanji kada taj prostor napusti. To zna­
či da se magnetnim poljem takođe mo­
že vršiti otklon elektronskog mlaza.
Razlika je samo u tome što se elektron
u prostoru delovanja magnetnog polja,
umesto po paraboli kreće po delu kru­
žne orbite.

SI. 10.4. Kretanje elektrona pod dejslvom 1лгел-

cove elektroniagnetnc site 10.2. KATODNA CEV

Katodna ccv je staklena ccv sa visokim vakuumom koja na jednom kraju ima
proširenje čija je unutrašnja površina prevučena fluorescentnim zastorom (ekran).
Ekran katodne cevi može biti kružnog ili pravougaonog oblika.
U suženom delu katodne cevi, prikazane na slici 10.5, smešten je elektrodni si­
stem koji se sastoji od elektronskog topa i sistema za otklon elektronskog mlaza.
Elektronski top sačinjavaju indirektno grejana katoda (K), upravljačka rešetka
(Vencltov cilindar, V) i cilindrične anode (A| i A 2 ). Dobijanje slobodnih elektrona
vrši se termojonskom emisijom sa katode (K) kada se ona zagreje prolaskom struje
kroz zagrevno vlakno (F). Upravljačka rešetka, koja sc nalazi ispred katode, svojim
negativnim potencijalom reguliše intenzitet elektronskog mlaza. Anode A] i A2 vi­
sokim pozitivnim potencijalom (oko 1 000, odnosno 10 000 V respektivno), ubrza­
vaju, a zajedno sa upravljačkom rešetkom i fokusiraju elektronski mlaz. Ovako
formiran elektronski mlaz na centru fluorescentnog zastora daje intenzivnu svetlu
tačku malih dimenzija.

SI. 10.5. Katodna cev

 ELEKTRONIKA 191

Elektrostatički otklonski sistem, koji se sastoji od dva para ploča, pomera elek­
tronski mlaz u bilo kom pravcu, dok iza njega na ekranu ostaje svetao trag. Dovo­
đenjem napona na X-ploče. mlaz će skretati u horizontalnom, a na Y-ploče - u ver­
tikalnom pravcu.
Elektronski mlaz se može skretati i magnetnim poljem. U tom slučaju se oko
ccvi stavljaju dva para kalemova kroz koje se propušta struja. Ta struja obrazuje ma­
gnetno polje usled koga elektronski mlaz skreće sa svoga puca.
Intenzitet mlaza, a time i intenzitet svctlog traga na ekranu, može se menjati
promenom malog negativnog napona na Vcneltovom cilindru. A ko je negativno
naelektri sanje Vencltovog cilindra u odnosu na katodu dovoljno veliko, prolaz elek­
trona može biti potpuno zaustavljen (blokiran).
Fokusiranje elektronskog mlaza vrši se promenom napona na anodi А н pri
čemu se zapravo menja oblik ekvipotenetjalnih linija električnog polja u prostoru
ispred i iza ove anode (tzv. elektronska sočiva).
Katodna cev nalazi značajnu prim enu kod katodnog osciloskopa, radara, u
televizijskoj i računarskoj tehnici.
Katodni osciloskop jc elektronski merni instrument pomoću koga se ispituje
talasni o blik napona. Ovaj napon se dovodi na Y-ulaz vertikalnog pojačavača, koji
ga prethodno pojačava, a zatim pojača­
nog odvodi na vertikalni otklonski si­
stem. Da bi oscilogram bio „razvučen"
po ekranu, odnosno da bi elektronski
mlaz uvek iznova išao po istom (ragu,
mora se sinhronizovano sa ispitnim
signalom dovesti na X-ploče napon te-
sterastog oblika, tzv. vremenska baza
katodne ccvi (si. 10.6). Ovaj napon na­ SI. 10.6. Vremenska baza katodne cevi
staje u posebnom elektronskom kolu,
koje se naziva relaksacioni generator.
Naravno i ovaj signal se prethodno pojačava horizontalnim pojačavačem, pa tek on­
da odvodi na horizontalni otklonski sistem.
Katodni osciloskop sa dva elektronska mlaza, tzv. duoskop, služi za istovre­
meno prikazivanje dva mema signala. Katodna cev ovog osciloskopa ima dva elek­
tronska topa i dva zasebna otklonska sistema.
Kod kolor TV prijemnika koriste se tromlazne katodne cevi. Svaki mlaz odgo­
vara jednoj od tri osnovne boje (crvena, zelena i plava) koje su nanete na ekranu
katodne cevi. Kod ovih cevi otklonska jedinica je najčešće elektromagnetna.
Katodna cev koja se koristi kod radara odgovara katodnoj cevi osciloskopa, a
katodna cev koja se koristi kod monitora elektronskih računara slična je katodnoj
cevi T V prijemnika.
Čvrsta tein uglavnom imaju kristalnu strukturu. To znači da u njima atomi
imaju poseban međusobni položaj koji karakteriše fiksno međusobno rastojanje i
raspored u vidu tzv. kristalne rešetke. Bez obzira na srodnost građe, čvrsti materijali
se međusobno znatno razlikuju prema električnim svojstvima. Dok jedni dobro pro­
vode električnu struju (provodnici), drugi pružaju vrlo veliki otpor proricanju elek-
192 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

trične struje (izolatori ili dielektrici). Između ove dve grupe nalaze se poluprovodni
materijali (poluprovodnici). Različita električna svojstva materijala zavise od speci­
fičnosti građe atoma od kojih sc sastoje. Najveći je uticaj valentnih elektrona u spolj-
nim orbitama atoma.
Elektron koji vrsi složeno kretanje oko jezgra svog atoma raspolaže izvesnom
kinetičkom i potencijalnom energijom. Ova energija je utoliko veća ukoliko je veći
poluprečnik orbite, odnosno ljuske u kojoj sc elektron nalazi. Iz fizike je poznato da
elektroni mogu zauzeti samo određene energetske nivoe, tj. mogu se naći samo na
nekim strogo određenim putanjama oko jezgra. Time se i objašnjava zbog čega se
na pojedinim energetskim nivoima definiše maksimalno mogući broj elektrona.
Tako na prvom energetskom nivou (označava se sa K), tj. u ljusci najbližoj jezgru,
može biti najviše dva elektrona, na drugom (L) - 8, trećem (M ) - 18 elektrona itd.
U poslednjoj, valentnoj, ljusci može biti najviše osam elektrona.

10.3. POLUPROVODNICI

Poluprovodnici su kristali čija se električna otpornost kreće u vrlo velikom op­

segu, od male, kada sc ponašaju kao provodnici, do velike, kada se približava otpor­
nosti izolatora. Njihova električna otpornost jako zavisi od spoljašnjih uticaja, na
primer, temperature, zračenja i pritiska, kao i od primesa koje sadrže u sebi. Najče­
šće korišćeni poluprovodnici su germanijum (Ge) i silicijum (Si), elementi četvrte
grupe koji u spoljašnjoj ljusci imaju četiri valentna elektrona.
U kristalima čistog germanijuma ili silicij uma valentni elektroni jednog atoma
grade kovalentne veze sa po jednim valentnim elektronom iz Četiri okolna atoma. Na
slici 10.7 dat je šematski prikaz kristalne rešetke Čistog poluprovodnika u ravni. Jez­
gro atoma zajedno sa elektronima unutrašnjih ljuski, koji ne učestvuju u električnim

SI. 10.7. Šcmaiski prikaz

kristalne rešetke {istog
slobodan elektron poluprovodnika u ravni
 ELEKTRONIKA 193

procesima u poluprovodniku, predstavljeni su ekvivalentnim jezgrom koje sadrži

četiri protona.
Na niskim temperaturama skoro svi valentni elektroni učestvuju u kovalentnim
vezama. Međutim, na normalnoj temperaturi (oko 20 e C), neki elektroni dobijaju
dovoljnu termičku energiju da mogu raskinuti kovalentne veze i postati slobodni.
Mesta na kojima su ranije bili oslobođeni elektroni ostaju nepopunjena i nazivaju se
šupljinama.
Atom kod koga je u valentnoj ljusci stvorena Šupljina postaje pozitivan jon. On
privlači slobodne elektrone koji su izgubili dco energije i neutralise se. ali se na dru­
gom mestu oslobađa druga Šupljina, itd. Iako šupljine fizički ne predstavljaju Česti­
ce, već samo nedostatak elektrona, one učestvuju u provođenju električne struje kao
slobodni nosioci pozitivnog naelektrisanja. One se kreću u smeru stacionarnog elek­
tričnog polja, suprotno kretanju slobodnih elektrona, brzinama koje su upola manje
od brzine kretanja elektrona. Razlika u brzinama objašnjava se razlikom u energet­
skim nivoima.
Kod čistog poluprovodnika broj slobodnih elektrona jednak je broju šupljina.
Sa povećanjem temperature njihov broj raste, povećavajući tzv. sopstvenu provod-
nost poluprovodnika.
Pro vod n ost poluprovodnika može postati velika ako mu se prilikom kristali­
zacije ravnomerno dodaju pogodne primese, odnosno nečistoće.
Petovalentne primese, kao što su arsen (As) i antimon (Sb) u germanijumu, a
fosfor (P) u silicijumu, imaju pet valentnih elektrona. Dok Četiri elektrona učestvuju u
kovalentnim vezama, peti elektron se, već na sobnoj temperaturi, oslobađa uticaja
atomskog jezgra i postaje slobodan. Koncentracija slobodnih elektrona praktično je
jednaka koncentraciji primesnih atoma. Poluprovodnik koji ima petovalentne
primese (si. 10.8a) provodi pomoću slobodnih elektrona i naziva se N -tipom polu­
provodnika, a primese, zato Što daju elektrone nazivaju se donori.
Trovalentne primese, kao što su galijum (Ga), indijum (In) i aluminijom (Al)
u germanijumu, a bor (B) i aluminijum u silicijumu, imaju samo tri valentna elek­
trona, pa se na njihovom mestu u kristalnoj rešetki stvaraju šupljine (si. 10.8b). One
lako zahvataju Četvrti elektron poluprovodnika. stvarajući na taj način slobodnu šu­
pljinu kod susednog atoma. Ovakve primese nazivaju se akceptorima, a polupro­
vodnik je P-tipa, jer su nosioci pozitivno naelektrisane šupljine.

$1. 10.8. N-tip (a) i

P-tip (b) potuprovodnika
194 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Donorski elektroni u N-tipu, odnosno akceptorske šupljine u P-tipu pol upro­

vodnika su glavni, a termički oslobođeni parovi elektron-šupljina čistog poluprovod-
nika, sporedni nosioci naelektrisanja.

10.4. PN-SPOJ

PN-spoj nastaje kada se nekim tehnološkim postupkom dve pločice kristala,

jedna P-tipa i druga N-tipa, spoje u jednu (si. 10.9). Ovakav potuprovodnik je izra­
zito nehomogen sa velikom koncentracijom akceptora i šupljina na P-strani, odno­
sno velikom koncentracijom donora i slobodnih elektrona na N-strani. Odmah po
spajanju dolazi do difuzije glavnih nosilaca sa mesta veće koncentracije ka mestu
manje koncentracije, tj. difuzije Šupljina iz P-tipa u N-tip poluprovodnika i difuzije
elektrona iz N-tipa u P-tip poluprovodnika. Kretanje glavnih nosilaca nastalo zbog
nejednakih koncentracija naziva se difuzna struja.
Usled difuzije i međusobne rekombinacije elektrona i šupljina na P-strani,
ostaju nekompenzovani negativno naelektrisani akceptori, a na N-strani pozitivno
naelektrisani donori. Oblast nekompenzovanih akceptora i donora naziva se prela-
zna oblast ili PN-spoj. U prolaznoj oblasti uspostavlja se električno polje, č iji je smer
od N ka P-strani spoja. Ovo polje se suprotstavlja difuziji glavnih nosilaca (difuzna
struja), ali ne sprečava, već naprotiv, izaziva kretanje sporednih nosilaca, i to Šuplji­
na iz N u P i elektrona iz P u N pol uprovodnik. Kretanje sporednih nosilaca nastalo
pod uticajem uspostavljenog električnog polja u prolaznoj oblasti naziva se i dri ft na
struja. Ravnotcžno stanje nastaje kada se difuzna struja izjednači sa driftnom stru­
jom, pa je ukupna struja jednaka nuli.
U prolaznoj oblasti, čija je Širina obrnuto srazmema koncentracijama akcepto­
ra i donora, potencija] opada od N ka P-strani, stvarajući potencijalnu barijeru,
odnosno kontaktnu razliku potencijala U k (si. 10.9).

prolazna
oblast i N

SL 10.9 PN-spoj
 ELEKTRONIKA 195

SI. i 0.10. Polarizacija PN-spoja: a) direktna i b) inverzna

PN-spojevi pokazuju izrazito usmeračko dejstvo, odnosno svojstvo da elek­

tričnu struju propuštaju samo u jednom smeru.
Polarizacija PN-spoja pomoću nekog izvora jednosmcme ems može biti direk­
tna (si. 10.10a), ili inverzna (si. 10.10b).
Kod direktne polarizacije PN-spoja (si. 10.10a) smanjuje se potencijalna bari­
jera Uk za vrednost priključene ems E pa Širina prolazne oblasti postaje manja. Zbog
smanjenja potencijalne barijere povećava se difuzna struja, odnosno struja glavnih
nosilaca naelektrisanja. Sa povećanjem priključenog napona jačina ove struje, koja
se naziva i direktna struja, eksponencijalno raste. Suprotno direktnoj struji, teče i
inverzna struja zasićenja PN-spoja koju čine sporedni nosioci. Uticaj ove struje je
mali zbog malog broja sporednih nosilaca naelektrisanja.
Kod inverzne polarizacije PN-spoja (si. 10.10b) povećava se potencijalna ba­
rijera, Čime se sprečava difuzija glavnih nosilaca. Kroz spoj će proricati samo inverzna
struja zasićenja, koju čine sporedni nosioci. Ova struja je malog intenziteta i prak­
tično nezavisna od veličine mverznog napona. Pri određenoj vrednosti napona [/r< ,
koja se naziva inverzni napon proboja,
jačina inverzne struje naglo raste i
dolazi do električnog proboja PN-spo­
ja. Proboj se sastoji u kidanju kova-
lentnih veza i stvaranju velikog broja
slobodnih elektrona i razaranja samog
PN-spoja. Tri su efekta koji samostal­
no ili združeni izazivaju proboj PN-
-spoja: Zenerov ili tunelski, lavinski i
toplotni efekt.
Zenerov proboj nastaje zbog po­
jave jakog električnog polja u barijeri.
Polje kida kovalentne veze stvarajući
tako veliki broj slobodnih elektrona i
Šupljina. SI. 10.11. Diodna karakteristika PN-spoja
196 J. N IK O LIC * / N BA B IČ

Lavinski proboj nastaje kada elektroni, ubrzani dejstvom jakog električnog po­
lja, prilikom sudara sa atomima kristalne rešetke, predaju kinetičku energiju novom
paru oslobođenih elektrona (udarna jonizacija). Ova dva elektrona će pri novom su­
daru osloboditi nova četiri elektrona, itd.
Toplotni proboj nastaje u kombinaciji lavinskog i Zcnerovog efekta, kada zbog
ubrzanog zagrevanja PN-spoja dolazi do termičkog oslobađanja velikog broja paro­
va elektron-šupljina.
Na slici 10.11 prikazana je diodna ili usmeračka karakteristika PN-spoja.

10.5. D IO D E

Poluprovodnička dioda je PN-spoj u odgovarajućem kućištu kome je dodat

anodni i katodni uvodnik. Prema svojstvima dioda, koja određuju i njihovu primenu,
diode se mogu svrstati u: tačkaste, slojne, Zener, tunclske i druge diode.
T a č k a s te diode su najranije primenjivana vrsta poluprovodničkih elemenata
(kristalni detektor, 1874. god.). One se sastoje od germanijumske pločice N-tipa na
koju je pritisnut šiljak od volframove žice (si. 10.12). U postupku formiranja, struj­
nim impulsima žica se zavari na pločicu, pri čemu se oko kontakta stvara uzana
P-oblast. Kućište od metala, keramike ili stakla štiti osetljivu germanijumovu diodu
od spoljnih uticaja. Kapacitivnost PN-spoja, zbog tačkaste prolazne oblasti je mala
(ispod 1 pF), pa se ove diode upotrebljavaju u prekidačkim kolima ili za detekciju i
meSanje struja najviših frekvencija (npr., kod radarskih prijemnika).
Slojn e d io d e ili diode sa površinskim spojem imaju PN-spoj veće površine
koji se dobija legiranjem ili difuzijom. U procesu legiranja poluprovodnik se zagre-
va do tačke topljenja zajedno sa elementom koji služi kao donor ih akccptor. Posle
hlađenja nastaje PN-spoj na granici legiranja dva materijala. Difuzija je proces pri
kome na povišenoj temperaturi atomi primese sa površine poluprovodnika prodiru
duboko u unutrašnjost, čim e sc uz samu površinu, zbog visoke koncentracije prime-
sa, dobija poluprovodnik suprotnog tipa od podloge.
Otpornost ovih dioda u inverznom smeru je vrlo velika, pa se dobro usmeračko
svojstvo koristi za ispravljanje velikih struja u ispravljačima. Silicijumske diode
imaju prednost u odnosu na germanijumske (veća maksimalna radna temperatura«
veći inverzni napon, bolje usmeračko svojstvo).

stakleno kućište

žica od volframa
germanijum N tipa

SI. 10.12. Tsčkuta dioda

 ELEKTRONIKA 197

Na slici 10.13 prikazan je presek

i Šematska oznaka slojne diode. Me­
talni nosač pločice N-tipa (anoda) masi­
van je i završava vijkom koji se uvija u
rebrasto rashladne telo. Telo kućišta,
metalno ili keramičko, zatvoreno je po­
klopcem kroz koji je provučen anodni
vodnik.
Zener (Cener) diode su posebna
vrsta silicijumskih dioda sa površin­
skim spojem. Njihovo područje rada je
u oblasti napona probijanja. Zbog izra­
zito strme karakteristike u oblasti
lavinskog ili Zenerovog proboja, koji
ovde nije destruktivan, velikim promc- SI. 10.13. Presek i .tematska oznaka slojne diode
nama inverzne struje odgovaraju male
promene napona, tj. napon je praktično
konstantan. Ove diode se najviše pri-
menjuju u stabilizatorima jednosmer-
nog napona (do 30 V) i u ograničava-
Čima napona. SI. 10.14. Oznake Zcncr diode
Na slici 10.14 prikazane su uobi­
čajene oznake Zenerove diode u električnim šemama.
Tunelske diode razlikuju se od drugih po tome što se u određenom naponskom
opsegu kod direktne polarizacije ponašaju kao otpornik sa negativnom otpomošću
(sa povećanjem napona struja opada).
Na slici 10.15 prikazana je karakteristika ove diode i njena oznaka u elek­
tričnim šemama. Tunelski efekat se javlja kod dioda sa velikom koncentracijom
prime sa i vrlo tankim PN-spojem. Pri
malom naponu direktne polarizacije
elektroni i Šupljine prolaze (tuneliraju)
kroz barijeru, iako im je energija manja
od visine barijere, ukoliko se na drugoj
strani mogu pojaviti sa istom energi­
jom. Tunclska struja veća je od difuzne
i raste dok napon ne dostigne vredno-
sti (7A , da bi zatim opadala (područje
negativne otpornosti) do napona
Zbog ovakve karakteristike tunclska
dioda se upotrebljava kod oscilatora i u
memorijskim jedinicama kod računara.
Za razliku od slojnih dioda, tunelske
diode provode i kada su inverzno pola-
risane, tj. imaju malu invertnu otpor­
SI. 10.15. Karakteristika i tematska oznaka
nost. lunelske diode
198 J. NIKOLIĆ / N. BABIĆ

Varikap-diode imaju izraženo

svojstvo da im se kapacitet smanjuje sa
porastom inverznog napona polarizaci­
je. Izrađuju se od silicijuma i upotre­
SI. 10.16. Šemalska oznaka vankap-diode bljavaju za automatsku regulaciju uče-
stanosli.
Na slici 10.16 data je šematska oznaka varikap-diode.
Pored navedenih, sve češće sc upotrebljavaju posebne vrste dioda kao što su:
fotodiode, kod kojih sc glavni nosioci naelektrisanja generišu delovanjem svetlosti;
elektroluminiscentne diode (LED), kod kojih električno polje prouzrokuje emisiju
svetlosti, i druge.

10.6. TRANZISTORI

Tranzistori su aktivni poluprovodnički elementi sa tri elektrode, koji u elek­

tronskim sklopovima pretežno služe za pojačanje, ali i za druge namene (kao preki­
dači). ReČ tranzistor je kovanica engleskih reči ..transfer resistor”, Što znači prenosni
otpornik. Uobičajena podela tranzistora je na bipolarne i unipolame. Kod bipolamih
tranzistora struju čine glavni i sporedni nosioci, a kod unipolarnih - samo glavni
nosioci naelektrisanja.
Postoje dva upa bipolamih tranzistora: PNP i NPN. Spajanjem dva PN-spoja
na N-stranc nastaje PNP, a sa P sirane NPN-tranzistor (si. 10.17). Na istoj slici
prikazani su simboli PNP (donji red) i NPN (gornji red) tranzistora sa oznakama
odgovarajućih slojeva (elektroda), i to:
E - emitor, B - baza i C - kolektor.
Tranzistori PNP i NPN rade na
istom principu, a razlikuju se po tome
Što struju kroz PNP-tranzistor najve­
ćim detom čini kretanje šupljina, a kroz
NPN-tranzistor kretanje elektrona.
Izvori napajanja priključuju se
tako da je emitorski spoj (spoj ba-
za-emitor) pol ari san u propusnom, a
kolektorski spoj (spoj baza-kolektor) u
nepropusnom smeru (si. 10.18).
Sl. 10.17. NPN i PN P-innzistor u oznakama
U emitoru PNP-lranzistora šu­
pljine su glavni nosioci naelektrisanja,
jer je emitorski PN-spoj direktno polarisan. Kako inverzna polarizacija kolektorskog
PN-spoja omogućava prolaz samo sporednih nosilaca, Šupljine koje su došle iz emi-
tora u bazu (N-oblast) nastavljaju put u kolektor tranzistora. Da bi se smanjila
rekombinacija šupljina i elektrona u bazi, baza tranzistora je male širine i sa nešto
slabijom koncentracijom primesa.
Budući da se struje sporednih nosilaca u emitoru i kolektoru mogu zanemariti,
vidimo da je struja kolektora manja od struje emitora za struju baze (struja rekom-
 ELEKTRONIKA 199

SI. 10 18. Po lir i zacija

tranzistori м dva izvora
napajanja

binacije). Primenjujući I Kirhofov zakon za čvor na slici 10.18, za date smerove

struja važi:

Kako jc struja baze vrlo mala, odnosno / b « Zc , to jc struja emitora vrlo pri­
bližno jednaka struji kolektora: / в ~ - / c .
Tranzistori se ugrađuju u elektronske sklopove tako da im je jedna elektroda
zajednička, tj. pripada i ulaznom i izlaznom kolu. Osim toga, kolektor, kojim proriče
izlazna struja, uvck je u izlaznom kolu. U praksi se primenjuju tri osnovna spoja
tranzistora, i to: spoj sa zajedničkom bazom, spoj sa zajedničkim emitorom i spoj sa
zajedničkim kolektorom (si. 10.19a, b i c respektivno). Najčešći je spoj sa zajed­
ničkim emitorom.
Da bi se uštedeo jedan od izvora napajanja, polarizacija tranzistora se najčešće
vrši pomoću tzv. razdelnika napona koji se sastoji od redne veze dva otpornika sa
izvodom u središnjoj tački (slika 10.20). Vrednost otpornosti Л] i R 2 odabrana je
lako đa jc struja baze zanemarljiva u odnosu na struju koja kroz njih proriče. Jed-
nosmemi napon polarizacije baze dobija se na otporniku R 2 i on se pojednostavljeno
izračunava na sledeći način:

и * = л 2 / = л2 — .

Na slici je prikazan samo spoj sa zajedničkim emitorom kao najčešći.

Zavisno od vrste spoja, postoje tri vrste koeficijenata strujnog pojačanja: a , za
stepen sa zajedničkom bazom, p, za stepen sa zajedničkim emitorom i у, za stepen
sa zajedničkim kolektorom.

SI. 10.19. Osnovni spoje­

vi tranzistora: a) spoj sa
zajedničkom bazom,
b) spoj sa zajedničkim
emitorom i c) spoj м
zajedničkim kolektorom
200 J. N l K O L l ć / N. B A B IĆ

Za spoj sa zajedničkom bazom

koeficijent strujnog pojačanja pred­
stavlja količnik proinena kolektorske i
emitorske struje pri konstantnom na­
ponu kolektora:

a = U cb = const. (10.17)
ДЛ
Koeficijent a je nešto manji od jedan
(zbog rckombinacije manjeg dela nosi­
laca u bazi tranzistora) i kreće se od
0,95 do 0,999.
Koeficijent strujnog pojačanja ste-
pena sa zajedničkim cmitorom definite
se kao:
SL 10.20. PolarizKija tranzixtoro pomoću razdetm- o А /. r f ,
C O n S t'
/ i1n i 1o8 \)
ka napona P = = < °’

Kako je iz izraza 10.16 l b = - l e - Ict odnosno Д/А = - Д/г - A/r , zamenjujući to u

izraz 10.18 dobij a se:

в = AZC = Д/, _ Д/, и _ a _ (10.19)

Д4 - Д /< - Д / с t t Д/г ” l - a '

Л/е
Koeficijent p kreće se u granicama od nekoliko desetina do nekoliko stotina.
Analogno ovom, za stepen sa zajedničkim kolektorom dobija se:

(10.20)

Zavisnost izlazne struje (misli se na stepen sa zajedničkim emitorom kao

najčešći) od izlaznog napona pri konstantnoj struji baze, tj.:
4 = const., (10.21)
naziva se izlazna statička karakteristika tranzistora. Na slici 10.21 data je familija
izlaznih karakteristika za različite vrednosti parametra 4 Mada proizvođači tranzi­
stora daju i druge vrste karakteristika, ove, prikazane na slici 10.21, su najvažnije.
Ova familija krivih može se podeliti u tri oblasti: oblast zasićenja, oblast zako-
čenja i radna oblasL Oblast zasićenja je levo od ,,kolena“ karakteristika i u njemu su
emitorski i kolektorski spoj direktno polarisani. Oblast zakoče nj a počinje ispod
karakteristike l h = 0, pa sve do prestanka struje kolektora. U njoj je emitorski PN-
 ELEKTRONIKA 201

oblast SI. 10.21. Familija

zakočen ja izlaznih karakte­
ristika tranzistora

-spoj inverzno pol ari san. Radna oblast ograničena je sa prve dve i hiperbolom snage
Лпал = < k izvan koje može doći do pregrevanja tranzistora.
Tačka M u radnoj oblasti, određena naponom između kolektora i emitora U L., i
strujom kolektora 1{ . odnosno strujom baze naziva se radna tačka tranzistora.
Prema tehnologiji izrade, bipolarni tranzistori mogu bili: legirani, mesa, pla-
narni i epi taksijalni planami tranzistori. Legirani i mesa tranzistori dobijaju se od
pločice germanijuma N-tipa postupcima legiranja, odnosno difuzije (mesa) koji se
konste i kod slojnih dioda. Prvi tip se primenjuje na nižim a drugi na višim uČe-
stanostima.
Planami tranzistori se dobijaju od pločica silicij uma N-tipa uzastopnim po­
stupcima oksidacije i difuzije. Na mcstima gde se vrši difuzija prethodno treba
skinuti sloj oksida SiO 2 -
Kod epitaksijalnih planarnih tranzistora planami postupak je kombinovan sa
epitaksijalnim rastom monokristala. Primenaovih tranzistora je u prekidačkim kolima.
Tranzistori se ugrađuju u kućišta od metala i plastike. Tranzistori snage, radi
boljeg hlađenja, izrađuju se najčešće tako da je kolektor direktno spojen na samo ku­
ćište koje se može Fiksirati za rashladne površine.

10.7. FET I MOSFET

Fet i mosfet su unipolami tranzistori kod kojih struja teče posredstvom glavnih
nosilaca, a njome se upravlja električnim poljem. Zbog toga se unipolami tranzistori
nazivaju i tranzistori sa efektom polja ili fet (engleska surečenica za Field Effect
Transistor).
Fet se sastoji od polupro vodnika N ili P-tipa, pravougaonog preseka, na Čijim
krajevima se nalaze dve elektrode: uvod (sors) i odvod (drejn) i obeležavaju sa S i
D. Sa gornje i donje strane pločice (si. 10.22) nalazi se po jedan PN-spoj, upravlja-
202 J N IK O L IĆ i N. B A O IĆ

SI. 10 22. Fet

čka elektroda (gcjt) koja se obeležava sa G suprotnog tipa provodnosti od pločice

postavljene sa lcve i desne strane pločice.
Pod ulicajem negativnog napona na gejtu, PN-spoj se inverzno polariše. Usled
inverzne polarizacije proširuje se prolazna oblast PN-spoja, te se sužava kanal kroz
koji protiče struja usled pozitivne polarizacije odvoda. Sužavanjem kanala povećava
se njegova otpornost, pa sa porastom negativnog napona gejta opada struja kroz N-
-kanalni fe t Na taj način ulaznim naponom (napon gejta) reguliše se izlazna struja
odvoda.
Kako je PN-spoj između gejta i kanala inverzno polarisan, ulazna otpornost
feta je vrlo velika. Posebna odlika feta je manja zavisnost struje od promena tem­
perature u odnosu na bipolarne tranzistore.
Grafički simbol N-kanalnog feta dat je na slici 10.23a, a P-kanalnog feta na
slici 10.23b.
Kao i kod bipolamih tranzistora, i kod feta mogu biti tri spoja, a najčešće se
primenjuje spoj sa zajedničkim uvodom.
Fet ima široku oblast primene a najvažnija je u prekidač kim kolima i za poja­
čanje malih signala.
Mosfet je fet sa metal-oksidnim (izolovanim) priključkom upravljačke elek­
trode (engleski: Metal-Oxidc-Semiconductor) i može biti bez ugrađenog kanala ili
sa stalno ugrađenim kanalom. Na slici 10.24 prikazan je mosfet bez ugrađenog ka­
nala (P-tip) u preseku. Upravljačka elektroda (gejt), sačinjena od tankog sloja alu-
mimjuma, naneta je na vrlo tanak sloj
silicijum-dioksida zbog čega je ulazna
otpornost vrlo velika, reda 10 13 Q.
Ispod metalnog priključka uvodne (S) i
odvodne (D) elektrode nalaze se dve
oblasti P-tipa, tako da se između ove
dve elektrode zapravo nalaze dva PN-
-spoja. Ako se između gejta i elektrode
osnove (bulk, oznaka B) priključi ne­
gativan napon L/g s . elektroni ispod gejta
če se udaljiti a povećaće se koncen­
SI. 10.23. Grafički simbol N-kanalnog (a) i
tracija sporednih nosilaca - šupljina.
P karulnog (b) ftU
 ELEKTRONIKA 203

S G D

SI. 10.24. M o s ta P-tipa

bez ugrađenog kanala

Povećanjem ovog napona po apsolutnoj vrednosti, dolazi do formiranja P-kanala

pod efektom polja. Napon UClS = Up pri kome je kanal formiran i omogućava protok
šupljina između uvoda i odvoda naziva se napon praga.
Kod mosfeta se stalno ugrađenim kanalom, kanal postoji i kad je napon na
gcjtu f/ GS = 0. Zato je na električnim simbolima P-kanal ucrtan punom linijom, za
razliku od mosfeta P i N-tipa bez ugrađenog kanala (si. 10.25a i b).
Kod unipolamih tranzistora najviše se koristi izlazna statička karakteristika:

SI. 10.25. Simboli tnoefeu bez ugrađenog kanala P (a) i N-dpa (b) i sa ugrađenim kanalom P (c) i
N-Uptt (d)

/d = A ^ d s) f/ GS = consL (10.22)
Na familiji izlaznih karakteristika prikazanih na slici 10.26, razlikuju se dva podru­
čja: triodno područje, gdc struja 7D naglo raste sa porastom t/ DS i područje zasićenja,
gde je ZD skoro neovisno od C/D S . Na kraju područja zasićenja nastaje proboj feta.
Mos tehnologija omogućava veliku gustinu pakovanja (velik broj komponenti
u jedinici prostora), pa jc pogodna za izradu integralnih kola, posebno mikroproce­
sora. Nedostatak ove tehnologije jc relativno mala izlazna snaga i osetljivost na
statički elektricitet.
204 J, N iK O L IĆ / N. BABIĆ

SI. 1026. Familija

izlaznih karakteristika
unipolamog tranzistora

T iristori su četvoroslojne diode strukture PNPN sa tri PN-spoja: dva krajnja

su PN, a središnji NP. Ako je anoda u odnosu na katodu pozitivno polarisana
(si. 10.27a), oba krajnja spoja su direktno, a središnji inverzno polarisan. U odsustvu
napona na gejtu, tiristor se ponaša kao inverzno polarisana dioda. Pri izvesnoj kri­
tičnoj vrednosti struje gejta tiristor počinje naglo da provodi. Što se objašnjava lavin-
skim efektom kroz inverzno polarisan spoj ili proširenjem prolazne oblasti ovog
spoja i dodirom sa anodnim PN-spojem. Treba uočili da dovođenjem pozitivnog na­
pona na gejt dolazi, s jedne strane do veće direktne polarizacije donjeg PN-spoja
gcjt-kolcktor i povlačenja nešto veće struje iz kolektora, a s druge strane do sma­
njenja inverzno polarizacije središnjeg NP-spoja. Pri određenoj vrednosti napona,
odnosno struje gejta uticaj ovog inverzno polarisanog spoja nedovoljan je da spreči
nastanak efekta naglog provođenja upravo zbog uticaja inverzno polarisanog sre­
dišnjeg NP-sloja. Tada tiristor iz stanja velike otpornosti prelazi u stanje male otpor­
nosti, a velika struja čini da anodni napon naglo pada. Na izlaznoj statičkoj karak-

Sl. 10.27. T iristo r *) struktura. b) simbol i c) izlazna karakteristika

 ELEKTRONIKA 205

SI. 10.28. T rijik : a) struktura, b) simbol i c) izlazna karakteristika

leristici tiristora (si. 10.27c) anodni napon, pri kojem je došlo do tzv. paljenja tiris-
tora, označen je sa U p .
Tiristor se najčešće pali dovođenjem pozitivnog napona ili impulsa na gejt
Struja anode uspostavljena pobudom na gejtu više se ne može prekinuti delovanjem
na gejt, već samo smanjenjem anodnog napona.
Simbol tiristora dal je na slici 10.27b.
Prebacivanje tiristora u provodno stanje može se izvršiti i temperaturom ili
osvetljavanjem (svetlom upravljani tiristor). odnosno zračenjem. Bitno je da se u in-
veranom spoju generišu parovi elektron - šupljina i da anodna struja dostigne kriti*
čnu vrednost.
T r i ja k je simetrični tiristor (odnosno kao da su dva tiristora u opoziciji vezani
paralelno) čiji je Šematski prikaz i električni simbol dat na slici 10.28a i b. Njegova
izlazna karakteristika je simetrična (si. 10.28c), Što znači da propušta struju u oba
smera.
D ija k je simetrički tiristor koji se gradi kao i trijak, ali bez upravljačke elek­
trode. Zbog toga se, za razliku od tiristora i trijaka, kod njega ne može regulisaii na­
gib karakteristike i napon paljenja Up , Električni simbol dijaka dobij a se kada se
simbolu trijaka ukloni priključak gejt (G).
Tiristori se grade od silicijuma, relativno su malih dimenzija i ugrađuju se u
kućišta koja se mogu postaviti na rashladna tela.
Tiristori imaju veliku primenu u rcgulisanim ispravljačem kolima, u kolima za
kontinualnu regulaciju brzine motora, za tiristorsko paljenje kod automobila, i dr. Stru*
je kojima upravljaju dostižu jačinu i do 1000 A, a anodni napon može preći 1000 V .

10.9. INTEGRISANA KOLA

Otpornici, kondenzatori i kalemovi su linearni elementi električnih kola pošto

su im karakteristike (zavisnost struje od priključenog napona), zbog konstantnih
vrednosti parametara R, C i L, linearne. To je i razlog što se Često jednim imenom
206 J. N IK O L IĆ / N. BAB1Ć

zovu pasivne komponente. Za razliku od njih poluprovodničkt elementi imaju neli­

nearne karakteristike, u kolima aktivno utiču na vrednosti izlaznih veličina, zbog
Čega se i Često nazivaju aktivne komponente.
Integrisana kola sadrže veći broj aktivnih i pasivnih komponenti na istoj po­
dlozi i u jednom kućištu, pri Čemu su sve komponente izrađene u poluprovodničkoj
tehnologiji.
Prema načinu rada i načinu upotrebe, integrisana kola se dele na analogna (li­
nearna) i digitalna integrisana kola. Analogna integrisana kola su ona kod kojih kon-
tinualna promena ulazne veličine (struja, napon) izaziva kontinualnu promenu izla­
zne veličine. Ta kola mogu biti različite namene, kao što su: pojačavači, elektronski
generatori, modulator i, demodulator!’, i dr.
Digitalna integrisana kola su ona kod kojih kontinualna promena ulaznih veli­
čina prouzrokuje diskontinualnu promenu izlazne veličine. U digitalnim integrisa-
nim kolima tranzistori i diode rade kao prekiđački elementi, tj. nalaze se ili u oblasti
zasićenja ili u oblasti zakoČenja. Tipične vrste ovih kola su: logička kola, brojači, re­
gistri, memorije, mikroprocesori itd.
Analogno-digitalni pretvarači, A/D-konvertori, služe za pretvaranje analognih
signala u digitalne, a digitalno-analogni - D/A-konvertori, za pretvaranje digitalnih
u analogne signale.
Prvo integrisano kolo proizvedeno je 1961. godine u američkom preduzeću
Fairchild Semiconductor.
Prema tehnologiji izrade, integrisana kola sc dele na hibridna i monolitna.
H ib rid n a integrisana kola prethodila su monolitnim, a naziv su dobila po
tome Što predstavljaju kombinaciju pasivnih elemenata (R ili RC mreža) izrađenih
tehnologijom tankog ili debelog filma i diskretnih pol uprovod niČkih elemenata (tzv.
hibridi).
Tehnika tankog filma sastoji se u uzastopnom nanošenju naparivanjem na
keramičkoj osnovi vrlo tankih slojeva (od 0,5 do 5 pm) metala (aluminijum, zlato,
tantal) ili izolatora (oksidi). Za razliku od nje, u tehnici debelog filma koriste se
provodne i izolacione paste u slojevima debljine od 10 do 50 pm, koje se nakon na­
nošenja peku.
Na ovako pripremljenu podlogu, kojoj je dodata i mreža spojnih puteva, ugra­
đuju se poluprovodničke komponente, izrađene po odvojenom postupku i sečene u
male pločice, tzv. čipove (engleski chip znači iver).
M onolitna integrisana kola izrađuju se u planamoj tehnologiji kombinova-
njem tehnike epitaksijalnog rasta i difuzije. Difuzijom se na pločici silicijuma P-tipa,
debljine oko 150 pm, kroz otvore u veoma tankom sloju oksida (SiO 2 ) lokalizuju po­
dručja N-tipa na mestima gde su predviđeni pojedini elementi kola. U poslednjoj
fazi vrši se aluminijumska mctalizacija električnih veza, i ugradnja u standardizo-
vana kućišta sa određenim brojem priključaka. Na slici 10.29a, prikazan je deo mo­
nolitnog integrisanog kola koji sadrži jedan kondenzator, tranzistor i otpornik. Ekvi­
valentna električna šema veza i odgovarajući priključci dati su na slici 10.29b.
Prvi elemenat kola sa slike je kondenzator sa uvodnom elektrodom od alumi-
nijuma, dielektrikom od silicijumdioksida i drugom elektrodom od poluprovodnika
N*. Ovaj, drugi izvod kondenzatora u dodiru je sa priključkom (2) baze tranzistora
 ELEKTRONIKA 207

SI. 10.29. Deo monolitnog integrisanog kola (a) i njegova ekvivalentna električna tema (b)

(P-tipa) kod koga su i emitor (5) i kolektor (4) N*-tipa. Kolektor tranzistora je u
provodnoj vezi sa jednim, a izvod (3) sa drugim krajem lokalizovanog oksidnog
sloja.
U analognoj tehnici monolitna integrisana kola sadrže ili bipolarne tranzistore,
ili kombinovano bipolarne tranzistore i fetove.
U digitalnoj tehnici najviše sc рп menjuju tranzistorsko-tranzistorska kola
(TTL) sa bipolamim tranzistorima i MOS kola sa mosfetovima.
Osim što sadrže veliki broj komponenti na malom prostoru, integrisana kolaše,
zbog m alog broja kontakata, odlikuju velikom pouzdanošću rada. Prema složenosti,
razlikuju sc integrisana kola malog stepena integracije (SSI, do 100 komponenti),
kola srednjeg stepena integracije (MSI, od 100 do 1000 komponenti) i kola velikog
stepena integracije (LSI, preko 1000 komponenti). Ova poslednja mogu da sadrže i
nekoliko hiljada komponenti na 1 mm 2 površine.

10.10. ISPRA V LJA Č I

U loga ispravljača (usmerača) je pretvaranje naizmeniČnog, najčešće mrežnog

napona u jednosmemi.
Kao ispravljačld element, po pravilu se koristi poluprovodnička dioda, koja ima
svojstvo da zatvara strujni krug sa vrlo malim otporom (oko 10 Q), kada je direktno
pol ari san a, odnosno sa velikim otporom (oko 1 MH) kada je inverzno pol ari san a. U

>

SI. I0 J 0 . Jednostrani upravljač (a) i ispravljeni napon (b)

208 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

(a) (W (c)

SI. 10.31. Dvostrani ispravljač u) sa đvc diode, b) sa Grecovim spojem i c) ispravljeni napon

analizi kola realna dioda se može zameniti idealnom koja ima zanemarljivo mali
otpor u propusnom, a beskonačno velik u nepropusnom smeru.
Najjednostavniji je, ali i najlošiji, jednostrani (polutalasni) ispravljač prika­
zan na slici 10.30a. Dioda propušta samo pozitivne poluperiode naizmeničnog
napona koji se javlja na sekundaru transformatora. Ispravljeni napon dat je na slici
10.30b. Srednja vrednost ispravljenog napona iznosi (prema obrascu 5.4 na str. 76)
Up = 0,318 Umt gde je Um maksimalna vrednost napona na sekundaru transformato­
ra. Pošto je dioda pri negativnoj poluperiodi inverzno polarizovana, napon Um mora
bid manji od probojnog napona diode.
Znatno bolja svojstva ima dvostrani ispravljač sa dve diode (si. 10.31a), ili sa
četiri diode u Grecovom spoju (si. 10.31b), pošto je srednja vrednost ispravljenog
napona (si. 10.31c) dvostruko veća, tj. U„ = 0,637 Um . Za vreme pozitivne polupe-
riodc u Grecovom spoju provode diode 6] i D2 , a za vreme negadvne poluperiode
D3 i D4.
U svim ovim ispravljačima uz jednosmernu komponentu ispravljenog napona
javlja se i naizmenična komponenta. Talasnost ispravljenog napona smanjuje se pri-
menom električnih filtara.
Dodavanjem kondenzatora paralelno (si. 10.32a) ili kalema na red sa prijem­
nikom (si. 10.32b), dobija se najjednostavniji kapacitivni (RC), odnosno indu­
ktivni (RL) filtar. Zbog jednostavnosti filtriranje je prikazano kod jednostranog is­
pravljača, ali se još bolji rezultat postiže kod dvostranog. Kondenzator koji se brzo
puni za vreme pozitivne poluperiode, polako se prazni preko otpora prijemnika za
vreme negativne poluperiode „poravnavajući** tako ispravljeni napon (si. 10.32c).
Sličan je i uticaj kalema (naziva se i prigušnica, a sadrži jezgro od mekog gvozda).

SI. 10.32. Jednostrani ispravljač sa kapacitivnim (a) i induktivnim (b) filtrom i ispravljeni napon (c)
 ELEKTRONIKA 209

SI. 10.33. Jednostrani ispravljač sa LC-filtrom (a) i L C -filu r sa dve ćelije (b)

s tim Što se struja u kolu za vreme negativne poluperiodc održava na račun magnetne
energije elektromagneta.
Slaba strana ovih filtara je potreba za velikim vrednostima kapacilivnosti, od­
nosno induktivnosti, pa se to otklanja upotrebom L C -filta ra sa jednom ili dve LC-
-ćelijc (si. 10.33a i b).
Kod nekih elektronskih sklopova potrebno je da ispravljeni jednosmemi napon
ima stalnu vrednost bez obzira na moguća odstupanja napona gradske mreže ili
promene otpornosti prijemnika. Da bi se to postiglo, рп me nj uju se stabilizatori jed-
nosmemog napona.
Regulacija ispravljene struje, a time i promena jednosmernog napona u širem
opsegu može se vršiti pomoću tiristora. Tiristorska regulacija ima prednost u odno­
su na potenciometarsku jer se praktično vrši bez gubitaka. Najjednostavniji regu-
lisani jednosm erni ispravljač dobio bi se od jednostranog ispravljača (vidi sliku
10.30a), ako se dioda zameni tiristorom. Tiristor će početi da provodi struju tek kada
na upravljačkoj elektrodi dobije odgovarajući strujni impuls, a ne za vreme čitave
pozitivne poluperiodc. Ovaj impuls se dobija iz posebnog elektronskog sklopa uz
mogućnost njegovog faznog pomeranja.
Oblast pritnene ispravljača je vrlo Široka. Najviše se koriste za napajanje ra­
znih elektronskih uređaja pošto elektronski sklopovi sadržani u njima zahtevaju
napajanje iz izvora jednosmernog napona. Takođe služe za punjenje akumulatora i
u svim postrojenjima gde se odvijaju procesi elektrolize. Regulirani ispravljači služe
za elektromotorne pokretanje (električna vuča), itd.

10.11. STABILIZATORI NAPONA

Stabilizatori napona su uređaji (sklopovi) koji na izlazu daju napon stalne vred-
nosti. Kod uređaja za napajanje do promene izlaznog napona dolazi uglavnom iz dva
razloga: zbog promene ulazne veličine (npr., kod ispravljača zbog promene mrežnog
napona ili kod alternatora zbog promene broja obrtaja turbine) i zbog promene
opterećenja, odnosno jačine struje koju daje izvor prijemniku. Dobar stabilizator na­
pona treba da ima malu unutrašnju otpornost.
Stabilizatori napona se dele na stabilizatore jednosmernog napona i na stabi­
lizatore naizmeničnog napona.
210 J N 1 K O L IĆ / N . B A B IČ

Stabilnost napona može se oceniti pomoću koeficijenta stabilizacije, koji je

jednak količniku promene ulaznog napona A t/U| i promene napona na izlazu stabi­
lizatora Д(/ 1Х:

AU
(10.23)
M J*
Kod idealnog stabilizatora faktor stabilizacije bi bio beskonačno veliki.
Oselljivost izlaznog napona MJ a na promene izlazne struje Д / и definite se kao
njihov odnos, a predstavlja izlaznu otpornost stabilizatora:

. Ač/,x
(10.24)

Kod dobrih stabilizatora ova otpornost je mala.

Elektronski stabilizatori se, po pravilu, grade kao stabilizatori jednosmemog
napona, pa će ovde o njima biti više reći.
Najjednostavniji je stabilizator napona sa Zener-diodom prikazan na slici 10.34.
Pošto dioda radi u oblasti proboja, ona će u slučaju porasta ulaznog napona U povući
jaču struju, ne menjajući bitno napon na svojim krajevima: (Јг = Up . Nedostatak
ovog stabilizatora je mali opseg naponske stabilizacije i veliki gubici na otporniku
R i Zener-diodi.
Bolji rezultat sc postiže primenom tranzistora u paralelnom ($1. 10.35a) ili
rednom stabilizatoru napona (si. 10.35b). U oba slučaja Zenerova dioda služi sa­
mo za stabilizaciju napona baze tran­
zistora.
Kod paralelnog stabilizatora je
Up = U, + U ^, pa bi svako eventualno
smanjenje napona Up (ili usled sma­
njenja otpornosti Rp , ili usled smanje­
nja mrežnog napona), zbog konstant-
nosti U- uticalo na smanjenje Zbog
ovog smanjuje se struja kroz tranzistor
SI. 1034. Jednostavan stabilizator naponi s i Zener
diodom

SI. 10.35. Paralelni (a) i redni (b) stabilizator naporu

 ELEKTRONIKA 211

/<. a usled toga i pad napona na otporniku /?, pa se napon Up vraća na prethodnu
vrednost.
Kod rednog stabilizatora gubici su smanjeni, jer je eliminisan otpornik u red­
noj grani /?. Pošto je ovde U p = U t - U ^ t svako eventualno smanjenje Up povećalo
bi napon čim e bi se i struja kroz tranzistor povećala. Povećanje struje kroz tran­
zistor / р uticalo bi na povećanje napona jer je Up - R^p.
Pored stabilizatora jednosmernog napona« Često se koriste i stabilizatori na-
izm eničnog napona, koji se obično nazivaju magnetni stabilizatori. Kod njih je isko-
rišćena nelinearnost karakteristike magnećenja feromagnetnih elemenata (prigušnica
i transformatora).
Naime, posmatranjem karakteristike magnećenja mekih feromagnetika (vidi
sliku 4.11 a) uočava se da pri velikim vrednostima magnetnog polja dolazi do zasi­
ćenja, odnosno da magnetna indukcija B više ne raste ranijim tempom. Magnetni sta­
bilizatori rade u oblasti zasićenja u kojoj relativno konstantna magnetna indukcija
održava stabilnim vrednost fluksa, a time i indukovanog napona.

10.12. PO JA Č AV A Č I

Pojačavači su elektronska kola koja pojačavaju ulazni električni signal: struju,

napon ili snagu. Osnovni pojačavački element jc bipolarni ili unipolami tranzistor.
Osim pode Ic prema vrsti signala, pojačavači se dele i prema učestanosti na jed-
nosm em e, nisko frekventne, visokofrekventne, širokopojasne i selektivne pojača-
vaČc. M oguća jc podela pojačavača i prema vrsti spoja tranzistora u osnovnom ste-
penu (zajednička baza, zajednički emitor, zajednički kolektor), kao i vrsti sprege
između pojačavačkih stepeni kod višestepenog pojačavača (direktna. RC, transfor-
matorska).
Važna podela pojačavača je i prema položaju radne tačke mirovanja tranzisto­
ra (tačka koja je na dijagramu izlaznih karakteristika tranzistora određena sa Č/„, /<.
i I b u odsustvu ulaznog signala). U vezi s tim postoje pojačavači klase A, B, C i me-
đuklase AB.
U klasi A radna tačka je postavljena na sredini između oblasti zasićenja i
oblasti zakočenja tranzistora, a kolektorska struja teče u toku ćele periode signala.
U klasi B radna tačka se nalazi na granici oblasti zakočenja (/>> = 0), pa struja
teče kroz tranzistor samo za vreme jedne poluperiode signala. U klasi AB radna ta­
čka se nalazi između odgovarajućih položaja u klasama A i B.
U klasi C radna tačka se nalazi u oblasti zakočenja, pa struja kroz tranzistor
teče samo u delu jedne poluperiode pobudnog signala, dakle u impulsima.
Pojačanje struje A„ napona A n i snage G definite se kao odnos odgovarajućeg
izlaznog i ulaznog signala, tj.:

A , = tz -, Л .= ^ - i G » a » - A n A ,. (10.25)

Znak minus u izrazu Pj = - U J i dolazi otuda što je po konvenciji izlazna struja ori-
jentisana ka tranzistoru (vidi sliku 10.18). Pošto kod pojačanja naizmeničnih signala
212 J. N IK O L IČ / N. BABIĆ

struja i napon na izlazu odnosno ulazu

u tranzistor imaju, pored jednosmerne i
naizmeničnu komponentu, treba voditi
računa da se kod pojačavača naizme-
niČnih signala U t I odnose na efek­
tivne vrednosti.
Kao osnovni stepen u pojačava-
čima napona i snage niskih učestanosti
koristi se stepen sa zajedničkim cm i-
torom (si. 10.36). Kondenzatori za
spregu C | i C?, kao i kondenzator Ce ,
služe za razdvajanje naizmeničnog sig­
nala od jednosmerne komponente i
praktično predstavljaju, zbog relativno
SI. 1036. Osnovni pojičavački tiepen u velikih kapacitivnosri, kratak spoj za
zajedničkim emiLurum naizmeničnu struju. Otpornici R\ i /?2
služe za polarizaciju baze i zajedno sa
otpornikom određuju položaj radne tačke tranzistora. Kod pojačavača napona
najviše se koristi klasa A, jer su izobličenja signala najmanja.
Pomoću otpornika R e vrši se temperaturna stabilizacija radne tačke. Naime,
zbog povećanja temperature povećava se struja kolektora / t ., pa se time povećava i
jednosmerni pad napona na ovom otporniku, Čime se smanjuje direktna polarizacija
diode baza-emitor. Tim e se utiče na smanjenje struje kolektora / г .
Red veličine naponskog i strujnog pojačanja (prema 8 18 A x - |J) kod ovog ste-
pena jc IO2 , a pojačanja snage IO4 . Ulazna otpornost R^ je dosta mala, jer je spoj
baza-emitor direktno polarizovan, i iznosi oko I kQ, pa je to najveći nedostatak
ovog stepena.
Unipolarni tranzistori imaju vrlo veliku ulaznu otpornost zbog inverzne polari­
zacije spoja gejt-uvod, pa se za pojačanje malih signala koristi stepen sa zajedni­
čkim uvodom. U električnoj Šemi pojačavača prikazanoj na slici 10.36 bipolarni
tranzistor m ože se zameniti mosfetom.
Za postizanje vrlo velikih pojača­
nja koriste se višestepeni pojačavači.
Ukupno pojačanje višestepenog poja­
čavača jednako je proizvodu pojačanja
svakog pojedinog pojačavača, bez ob­
zira na to da li se radi o pojačanju
napona, struje ili snage. U većini sluča­
jeva za pojačanje malih signala prvi
stepen je sa unipolamim, a sledeći ste-
peni sa bipolamim tranzistorima.
Za pojačanje jednosmernih sig­
nala koriste se jed n osm ern i pojačava­
či. Sprega pojačavačkih stepena izvodi
se direktno, bez upotrebe kondenzatora
SI. 1037. Dvostepeni jednosmerni pojaCavač i transformatora, pa se ovi pojačavači
 ELEKTRONIKA 213

SI. 10.3«. Blolc-Hema

poj »davača .u povratnom
aprcgom

zovu i pojačavači sa direktnom spregom. Na slici 10.37 prikazan je dvostepeni jed-

nosmerni pojačavač. V e lik i problem kod ovih pojačavača predstavlja nestabilnost
(„klizanje*') radne tačke zbog promena temperature, napona napajanja, pa i samih
karakteristika tranzistora tokom vremena. Zbog toga se posebna pažnja posvećuje
stabilizaciji napona napajanja i temperaturnoj stabilizaciji. Problem pomeranja
radne tačke pri promeni temperature može se ublažiti postavljanjem, na odgovara­
juća mesta u pojačavaču, temperatumo zavisnih elemenata i pomoću negativne
povratne sprege.
Negativna povratna sprega postiže se vraćanjem dela izlaznog signala na
ulaz pojačavača, ali sa suprotnim smerom delovanja. Na slici 10.38 dala je blok-še-
ma pojačavača, Čije pojačanje bez reakcije iznosi A i kola povratne sprege Čije je
pojačanje p (p je uvek manje od jedan pošto se kolo reakcije gradi od pasivnih ele­
menata), a pojačanje sa reakcijom je А г . Kako je:

U\ = U i + U „ (10.26)
deobom sa CZ2 dobija se:

(10.27)
i/2 = u2 и2 '
u U. . u
gde je 7 “2 = A
—- = Л2 ; 2
= лp. odnosno:
Ui t/| ur

(10.28)

M noženje ove relacije sa AA r i sređivanjem sledi da je pojačanje sa reakcijom je d ­

nako:
A, = - Л - . (10.29)
i -р д

Pošto je kod negativne reakcije izlazni napon reakcije negativan u odnosu na

napon ulaza č /j, tj. U r < 0, a tim e i јЗА < 0, jasno je da je pojačanje A r < A.
M eđutim , nijednom od navedenih metoda, klizanje radne tačke sc ne može
sm anjiti znatno ispod 1 m V , pa se za pojačanje vrlo m alih signala koriste jedno-
214 J. N iK O L IĆ / N BAB1Ć

SI. 10.39. Blok-Jem * je -

dnosmcmog pojačavati
sa pretvarač ima

smcmi pojačavači sa pretvaračima. Kod

ovih pojačavača, pojačavač sa direkt­
nom spregom zamenjen je pojačava-
Čem naizmcničnog signala. Prelaskom
na naizmeničan signal iskon Seena su
dobra svojstva naizmeničnog pojača­
vača, kako u pogledu stabilnosti rada,
tako i zbog praktično zanemarljivog
uticaja klizanja radne tačke na vređnost
pojačanja. Na slici 10.39 prikazana je
SI. 10.40. Operacioni pojačavač
blok-Šema ovog pojačavača. Najpre se
jednosmemi signal pomoću preki-
đačkog kola, modulatora M pretvori u
naizmeničan U2 * pojača naizmeničnim pojačavačem P. Pojačan signal U3 se pono­
vo pretvori u jednosmeran U4 pomoću demodulatora D. Sklop G predstavlja gene­
rator pravougaonih impulsa koji određuju modulišuću učestanost i upravlja radom
modulatora i demodulatora.
Vrlo široku pri menu ima operacioni pojačavač realizovan kao linearno inle-
grisano kolo, čiji je simbol prikazan na slici 10.40. Operacioni pojačavač ima dva
ulaza: invertujući (-) i neinvertujući (+) i jedan izlaz. Signal koji se pojačava može
da se dovede ili između priključka (-) i mase, ili između priključka (+) i mase. U
prvom slučaju izlazni i ulazni napon su fazno pomereni za 180°, a u drugom slučaju
su u fazi.
Pojačanje i ulazna otpornost idealnog operacionog pojačavača su beskonačno
veliki, a izlazna otpornost jednaka nuli. Kod stvarnih operacionih pojačavača, bez
kola za povratnu spregu, pojačanje se kreće od IO4 do 1(A ali se relativno brzo sma­
njuje sa porastom učestanosti. Ulazna otpornost standardnog operacionog pojačava­
ča kreće se između 100 kQ i nekoliko MQ, odnosno i preko toga ako se u ulaznom
stepenu nalaze fetovt. Izlazna otpornost je vrlo mala i kreće se između 10 Q i I kH.
Da bi se ostvarilo konstantno pojačanje u širem opsegu učestanosti i nezavisno
od temperature, u operacionom pojaČavaČu je izvedena snažna negativna povratna
sprega. Uzimajući u obzir da je рЛ < 0, odnosno po apsolutnoj vrednosti I ЦА I » 1,
izraz 10.29 postaje:
A A = 1 (10.30)
1+lftAI ” PA ~ 3 ’
 ELEKTRONIKA 215

tj. zavisi samo od kola reakcije. Naravno, pojačanje se znatno smanjilo, ali će biti još
uvek dovoljno veliko ako je p « 1.

10.13 PRIMENA POJAČAVAĆA

Mogućnost pojačanja električnih signala, uz veliku tačnost i brzinu reagovanja,

doprinela je brzom razvoju elektronike i njenoj primeni u drugim granama tehnike.
Pojačavači su najčešće primenjivani elektronski sklopovi, i to ne -samo u telckomu-
nikacionim i elektronskim memim uređajima već i u industrijskoj i energetskoj elek­
tronici, i dr. Raznovrsnost i značaj primene pojačavača može se dobro sagledati na
opštem prikazu regulacionog kola (si. 10.41).
U svakom od tri osnovna dela regulacionog kola: mernom pretvaraču, regula­
toru i izvršnom organu pojačavač može biti veoma važan elemenat.
Mcmi pretvarač služi da pojedine parametre (izlazna veličina у) procesa izmeri
i pretvori u električni signal pogodan za dalju obradu. Pošto je ovako dobijen elek­
trični signal najčešće malog napona i snage, prethodno ga treba pojačati. Za jeđno-
smeme i sporopromenljive signale koriste se jednosmerni pojačavači velike ulazne
otpornosti i strujnog pojačanja, kao što su stepeni sa zajedničkim cm i torom i fetom
u prvom pojačavačkom stepenu (tzv. pretpojačavaču). Za signale ispod 1 mV naj­
pogodniji su pojačavači sa pretvaračima, odnosno sa transpozicijom učestanosti sa
kontaktnim vibratorskim prekidačima.
Obrada električnih signala dobijenih merenjem izlaznih procentnih veličina je
ključni posao u automatskom upravljanju. Zadatak regulatora je da utvrdi odstupanje
parametara sistema od Željenih (zadatih) v red nos ti i da d<L nalog izvršno-korekcio-
nom organu da utiče na sistem da se utvrđena greška ispravi. U stepenu za obradu
(regulatoru) se koriste, po pravilu, operacioni pojačavači. Operacioni pojačavači su
i dobili ime zato što su se najprc počeli primenjivati u analognim računskim maši­
nama za različite operacije, kao Što su: sabiranje, množenje, integracija itd.
Na slici 10.42 prikazana je primena operacionog pojačavača kao komparatora,
koji na svom izlazu daje pojačan signal greške:
=A (10.31)
kada mu se na neinvertovani ulaz dovodi signal iz memog pretvarača a na
invertovani ulaz referentni signal zadate (željene) vrednosti
U zavisnosti od vrste upotrcbljenih elemenata u kolu povratne sprege opera­
cionog pojačavača, mogu se ostvariti različite matematičke operacije (različite vrste

SI. 10.41. Blok-iem a re­

gulacionog kola
216 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

elektronskih regulatora sa proporcio­

SI. 10.42. O pencioni pojafrvać k io (comparator
nalnim P, integrirajućim I i diferencira-
jućim D delovanjem i njihovim kombi­
nacijama, itd.).
Izvršni organi imaju zadatak da
otklone uočene nepravilnosti rada si­

si. 10.43. Izlazni

pojaćavaf snage u
(irisiorom

sterna. Pored funkcije automatske regulacije, ponekad se od njih zahleva i signali­

zacija, automatska blokada i zaštita, i dr. Kao izvršni organi najčešće sc upotrebljava­
ju elektiomagnelni ventili i spojke, servomotori, itd.
Budući da izlazna snaga signala iz regulatora obično nije dovoljna za upravljanje
izvršnih organa, potrebno jc upotrebni izlazne pojačavače snage. Pored magnetnih
pojačavača, koji se odlikuju velikom pouzdanošću, koriste sc i elektronski pojačavači,
pogotovo ako se zahteva velika brzina delovanja. Tranzistorski izlazni pojačavač
snage gradi se kao spoj sa zajedničkim emitorom. Ako snaga jednog tranzistora nije
dovoljna, moguć je spoj nekoliko tranzistora paralelno. Pošto ovđe tranzistori naj­
češće rade u prekidačkom režimu, odnosno klasi C, moguće jc uključivanje korisne
snage višestruko veće od dopuštenih vlastitih gubitaka (disipacije). Za uklapanje
većih snaga od 100 W u izlaznom kolu pojačavača koriste se često upravljive
usmeračke triode - ti ris tori (si. 10.43). NaizmcniČna struja izvora velike snage upra­
vlja radom elektromagnetnog ventila Z preko tiristora u trenutku kada ovaj dobije
pobudni signal iz pojačavača.

10.14. E L E K T R O N S K I G E N E R A TO R I

Elektronski generatori su kola koja pretvaraju jednosmemu struju iz izvora

napajanja u naizmeničnu. Često se nazivaju i oscilatorima.
Važna svojstva oscilatora su učcslanost, opseg promene učestanosii i njena sta­
bilnost, oblik i amplituda izlaznog signala i korisna snaga. Prema obliku izlaznog
signala, elektronski generatori se dele na: generatore sinusnih oscilacija niskih i
visokih učestanosti (NF i VF generatori), generatore funkcija (trougaonog, pravo-
ugaonog i drugih oblika signala) i impulsne generatore (pojedinačnih ili povorke
impulsa).
Elektronski generatori su pojačavači sa pozitivnom povratnom spregom. Pošto
je u tom slučaju 0A > 0, iz izraza za pojačanje sa reakcijom:
 ELEKTRONIKA 217

д
(10.32)
1 —рА
vidi se da ono može postati veoma veliko, kada je:
pA = 1. (10.33)
Da bi došlo do samooscilovanja. mora biti zadovoljen uslov daje proizvod pA, tzv.
kružno pojačanje, jednako jedinici. Takođc, deo vraćenog signala sa izlaza na ulaz
pojačavača treba da bude u fazi sa ulaznim signalom (vidi relaciju 10.26).
Oscilatori kod kojih se kolo reakcije sastoji od RC-clemenata, proizvode stru­
je i napone sinusnog oblika niskih učestanosti. Na slici 10.44 prikazana je električna
šema RC-oscilatora sa faznim pomeranjem, mada postoji više oscilatora koji se zas­
nivaju na ovom principu. Kolo reakcije sastoji se od tri RC-Člana koja unose ukupan
fazni pomeraj od 180° (60° po članu). Ovoliki fazni pomeraj je potreban zato što i
pojačavač unosi fazni pomeraj od 180°. Analiza kola pokazuje da je učestanost
oscilovanja određena izrazom:

a uslov oscilovanja:

A = 1 = -29. (10.35)
P
Promena učestanosti ovog oscilatora ostvaruje se promenom otpornosti R, odnosno
kapacitivnosti C.
Na višim uČestanostima grade se oscilatori koji u kolu povratne sprege sadrže
LC-parametre. Proizvedeni sinusni signali imaju mala izobličenja. Jedan od najjed­
nostavnijih oscilatora ovog tipa je Kolpicov oscilator prikazan na slici 10.45.

SI. 10.44. RC-oscilalor sa

faznim pomerajem
218 J. N IK O L IĆ I N. B A B IĆ

SI. 10.45. Kolpicov

oscihux

Sprega između izlaznog i ulaznog kola ostvarena je kapacitivnim razdelnikom

napona Cj i Cj. Analiza kola pokazuje da je učestanost oscilovanja dara izrazom:

(10.36)

gde je C = — —— . a uslov oscilovanja:

(10.37)
ft

Stabilnost učestanosti Kolpicovog oscilatora može se povećati upotrebom

kristala kvarca (SiO 2) umesto kalema L. Kristal kvarca ima tri karakteristične ose:
optičku, mehaničku i električnu, po kojima ispoljava različite efekte. Mehaničku i
električnu osu karakteri še piezoelektrični efekat. On se manifestuje lako da promene
pritiska u pravcu mehaničke ose izazivaju pojavu naelektrisanja na površinama nor­
malnim na električnu osu. Kod oscilatora se koristi reverzibilna pojava. Naime,
promcnljivo električno polje deluje u smeru električne ose, izazivajući elastične me­
haničke vibracije pločice kvarca vrlo stabilne učestanosti.
Od generatora funkcija nesinusoidalnog talasnog oblika najčešće se koriste
generatori pravougaonih talasnih oblika. Primer primene takvog generatora ranije je
prikazan kod pojačavača jednosmeme struje sa pretvaračima.
Najjednostavniji način dobijanja kvadratnih talasnih oblika je pomoću kola za
uobličavanje napona prikazanog na slici 10.46a. Sinusni signal se prethodno dovolj­
no pojača, a zatim se ograniči sa obe strane poluperiode, tzv. dvostranim ograničava-
Čem napona sa Zcner-diodama. Talasni oblik napona na izlazu iz ograničavača dat
je na slici 10.46b. Veća strmina prednje i zadnje ivice dobija se ako se signal pono­
vo pojača pa dvostiano ograniči.
 ELEKTRONIKA 219

SI. 10.47. Astabilni multivibrator (a) i Udarni oblici napona na kolektorima i bazama tranzistora (b)

B olji oblik pravougaonih napona ima stabilni multivibrator prikazan na slici

10.47a. Kondenzatori C| i C 2 se naizmenično pune i prazne, držeći naizmenično za­
kočenim tranzistore T j i T 2 . Talasni oblici napona na kolektorima i bazama oba tran­
zistora dati su na slici 10.47b.
Elektronski generatori su uz pojačavače jedno od najčešće primenjivanih elek­
tronskih kola u elektronici uopšte, a posebno u oblasti telekomunikacionih uređaja.
Kod katodnog osciloskopa primenjuje se generator trougaonih impulsa za horizon­
talni otklon elektronskog mlaza. Kao taktni generator nalazi se u kontrolnoj jedinici
svakog računara radi sinkronizacije procesnih koraka.

10.15. TRANZISTOR KAO PREKIDAČ

V ideli smo da na familijama izlaznih karakteristika bipolamih tranzistora (vidi

sliku 10.21) razlikujemo dve karakteristične oblasti: oblast zakočenja i oblast
zasićenja. Svojstvo bipolamog tranzistora da se može relativno brzo prebacivati iz
stanja zakočenja u stanje punog provođenja, omogućava upotrebu ovog tranzistora
kao prekidača. U elektronici prekidači obavljaju važnu ulogu uključivanja i
isključivanja različitih vrsta potrošača.
Na slici 10.48 dat je primer jednog elektronskog kola u kome bipolarni tranzi­
stor radi kao prekidač. Potrošač se nalazi u glavnom (izlaznom) kolu tranzistora i
220 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

SL 10,48. Bipolarni tranzistor kao prekidač SI. 10.49. Radnu prava prekidača

označen je kao otpornik Ovde jc primenjen spoj sa zajedničkim emitorom, ali se

koriste i druga dva spoja.
U odsustvu napona na ulazu struja baze je jednaka nuli. Tada tranzistor ne pro­
vodi jer mu je i struja kolektora jednaka nuli. Iz jednačine koja pokazuje vrednost iz­
laznog napona (izlazno kolo je zatvoreno preko izvora jcdnosmemog napona £ c )
Uc e =£c -* c' c (10.38)
sledi da u tom slučaju izlazni napon, odnosno potencijal kolektora, ima najveću
vrednost jednaku naponu izvora napajanja £f>
Na familiji izlaznih karakteristika prikazanih na slici 10.49 ova radna tačka
tranzistora označena je sa Đ.
Relacija 10.38 predstavlja jednačinu prave pa se zbog toga naziva radna prava
tranzistora. Ona je pored tačke B određena i tačkom preseka sa ordinatom A, koja se
dobija kada se u pomenutoj relaciji ČZCE zameni vrednošću UCE = 0 pa je / с = E<JRq .
Radna prava ucrtana je na dijagramu
datom na slici 10.49.
Sa uspostavljanjem pozitivnog
napona na ulazu, struje baze i kolekto­
ra počinju da rastu, a napon na izlazu
f/ 2 = da opada. Radna tačka će se
kretati ulevo duž radne prave dok ko-
lektorska struja nc dostigne svoju mak­
simalnu vrednost / с м (tačka M na slici
10.49). U ovom slučaju napon između
kolektora i emitora ima najmanju vred­
nost, obično manju od 0,5 V.
U slučaju da sc na ulaz tranzi-
storskog prekidača dovede povorka pra-
SL 10.50 Vremenski oblici električnih veličina kod vougaonih impulsa, kao Što je prikaza­
prekidača: a) ulazni napon, b) struja kolektora i no na slici 10.50a, vremenski oblik
c) izlazni napon
 ELEKTRONIKA 221

struje kolektora i izlaznog napona biće lakoće povorka impulsa data na istoj slici pod
b i c.
Upoređivanjem vremenskih oblika ulaznog i izlaznog napona uočava se
daje dobijcn inverzan, odnosno obrnut naponski oblik. Zbog toga se kolo prikazano
na slici 10.45 naziva i invertor.
Tranzislorski prekidači našli su veliku primenu u raznim vrstama prekidačkih
kola u elektronici i automatic!.

10.16. OSNOVNA LO G IČ K A KO LA U A U T O M A T IC ! I
RAČUNARSKOJ T E H N IC I

U automatic i i računarskoj tehnici najviše se koriste digitalna kola (najčešće

integrisana) koja imaju različite funkcije: računanje, upoređivanje, obavljanje logi­
čkih funkcija, odlučivanje, pamćenje, i dr. Njihov rad zasniva se na Bulovoj, odno­
sno prekidačkoj algebri, koja operiše samo sa dve vrednosti, jedinicom ( l) i nulom
(0). U digitalnim sistemima svi podaci prikazuju se pomoću kombinacija binarnih
cifara, tzv. bitova (bit, od engleskog binary digit).
U prekidačkoj algebri primenjuju se tri osnovne operacije: množenje (logička
funkcija I), sabiranje (logička funkcija ILI), i kom piemen tir anje (logička funkcija
NE). Pomoću njih mogu se predstavili sve složenije funkcije. U digitalnoj elektro­
nici osnovna logička kola sadrže kao prekidačke elemente diode i tranzistore (DTL
kola), ili samo tranzistore ('IT L kola). Na slici 10.51, u gornjem redu, prikazane su
električne šeme I, IL I i NE kola (tzv. invertora). Na istoj slici, u srednjem redu, dati

SI. 1 0 .5 1 .1, IL I i N E kolo: električne Jcmc (gornji red), grafički simboli (srednji red) i funkcionalne
tabele (donji red)
222 J. N IK O L IC / N. BAB1Ć

su odgovarajući grafički simboli, a u donjem redu funkcionalne tabele (zovu se i

tabele „istinitosti**) koje opisuju kako logičku operaciju tako i stanje električnih sig­
nala na ulazu i izlazu kola. Naime, logičkoj nuli odgovara nizak izlazni napon zasi­
ćenja, a logičkoj jedinici odgovara znatno viši pozitivan napon zakočenja. Npr., kod
I kola izlaz će biti u stanju logičke jedinice samo ako „postoje*4 svi ulazi. Ako je na
bar jednoj diodi ulazni napon jednak nuli, ta dioda provodi struju, pa je izlazni napon
nizak i odgovara logičkoj nuli. Kod ILI kola izlaz će biti u stanju logičke nule samo
ako su oba ulaza na nivou logičke nule, jer samo tada kroz otpornik R neće teći stru­
ja. Dovoljno je da samo jedan ulaz bude u slanju logičke jedinice, pa da se to slanje
„prenese** i na izlaz. Kod NE kola tranzistor je upotrebljen kao prekidač, odnosno
invertor i njegov princip rada objašnjen je u tematskoj jedinici 10.15.
Složenija kola dobijaju se odgovarajućim kombinacijama osnovnih. Ako se,
npr., na izlaz I - kola doda invertor, dobija se NI - kolo, kod koga je rezultat u funk­
cionalnoj tabeli invertovan (1 1 1 0). Iz grafičkog simbola ovog kola, koje se može
realizovati i pomoću dva tranzistora (si. 10.52), vidi se da NE - kolo u sastavu dru­
gih kola predstavlja kružićem. Kod NI kola sa slike 10.52 izlaz će biti u stanju logi­
čke jedinice ukoliko jedan ili oba tranzistora ne provode, a nule samo kada su na oba
ulaza logičke jedinice. Dobro svojstvo NI - kola je da se pomoću njega mogu ostva­
riti sve jednostavne i složene logičke funkcije. Osim toga, mogućnost opterećenja
kola sa tranzistorima mnogo je veća od kola sastavljenih od pasivnih elemenata -
dioda i otpornika.
Da bi se postigla što veća brzina rada logičkih kola, vreme prebacivanja dioda
i tranzistora treba da je Što kraće. Zato se prekidaČki elementi izrađuju po posebnoj
tehnologiji (Šotkijeve diode i tranzistori, i dr.).
Pomoću opisanih kola mogu se graditi najsloženije kombinacione, odnosno
prekidačke mreže. Zajednička im je karakteristika da ne mogu pamtiti podatke, po­
što je izlazna funkcija kombinacionog
logičkog kola zavisna samo od trenu­
tnog stanja ulaza.
Kombinacione mreže imaju veli­
ku primenu i ulaze u sastav skoro sva­
kog, pa i najmanjeg, digitalnog uređa­
ja. Prema funkciji koju obavljaju, dele
se na kodere i dekodere (pretvarači de­
cimalnih brojeva, slova i drugih znako­
va u binarne brojeve i obrnuto), komu-
tatore, komparatorc, sabirače, i dr.
Za izgradnju tzv. sekvcncijalnih
mreža koriste se memorijski elementi.
Memorijski element je prekidač koji
zadržava uspostavljeno stanje na izlazu
i po prestanku delovanja ulaznog sig­
nala. Međutim, kod njega stanje na
izlazu ne zavisi samo od trenutnog sta­
SI. 10.52. N l-kolo i njegov grafički simbol nja na ulazu, već i od prethodnog sta-
 ELEKTRONIKA 223

$1. 10-53. RS-flipflop: a) električna Serna, b) realizacija sa osnovnim logičkim kolima i c) oznaka

nja k o la. M em o rijsk i e le m e n ti im aju , d a k le, d v a sta b iln a stanja, p a se n a ziv aju b ista-
b iln a k o la , o d n o s n o flip flo p o v i.
N a jje d n o sta v n ije b ista b iln o k o lo j c R S -flip flo p p rik azan na s lic i 1 0 .5 3 a . T o je
b ista b iln i m u ltivib rator k oji se razlik u je o d a sta b iln o g p o to m e Što n em a k o n d e n z a ­
tore za sp reg u (v id i slik u 1 0 .4 7 a ), a na b azam a o b a tranzistora im a u la zn e p rik lju čk e
za r e s c io v a n je (p a d e fin ic iji p o sta v lja n je iz la za Q u stanje lo g ič k e n u le) R i se to v a n je
S. O v o k o lo s e m o ž e ostvariti i p o m o ć u d v a ILI - k o la sa in v erto rim a (tz v . N1LI -
k o la ) p rim en o m p o z itiv n e povratn e sp reg e (si. 1 0 .5 3 b ). R e sc io v a n je o v o g flip flo p a
vrši s e d o v o đ e n je m p o z itiv n o g im p u lsa na u la z R , Čim e se tranzistor T 2 d o v o d i u
o b la st z a sić e n ja . O zn ak a flip flo p a data je na s lic i 1 0 .5 3 c .
V iš e flip flo p o v a u lazi u sa sta v registara, o d n o sn o s k lo p o v a k o ji s lu ž e za pri­
v r em en o m e m o r isa n je . P rv en stv en a u lo g a registara j e da prihvate d e lim ič n e i U k o ­
n a čn e rezu lta te u p rocesu ob rad e podataka.
N a jv a ž n ije se k v e n e jja ln e m r e že su ra zličite v rste brojača. P ored fu n k cije bro­
jan ja, brojači p am te rezultat brojanja u b in arn om o b lik u . D o d a v a n jem d ek o d ersk e i
in d ik atorsk e je d in ic e , o v a j rezultat s e m o ž e i v iz u e ln o prikazati. P rim en a brojača je
v e o m a ra zn o v rsn a , k a o Što je , npr., brojanje fiz ič k ih je d in k i u ind ustrijskoj p r o iz v o d ­
nji. U m ern im in stru m en tim a brojači se k o riste za m eren je ra zličitih e lek tričn ih v e li­
č in a , n a jč e š ć e p o sr ed stv o m m eren ja p erio d e i u č e sta n o sti sig n a la . K la sič a n prim er
p rim en e b rojača s u sr e ć e s e u d ig ita ln im č a so v n ic im a .

1 0 .1 7 . M E M O R I J E

M em orije su b lo k o v i d igitaln ih uređaja, čija je u lo g a da prihvate i pam te

razn ovrsne podatke i instrukcije u binarnom ob lik u , radi n jih o v o g k a sn ijeg korišćenja.
M cm o rijsk a d ig ita ln a in form a cija izra žen a je u v r ed n o slim a lo g ič k e nu le ili
je d in ic e u m e m o r ijsk o m e le m e n tu , o d n o sn o m em o rijsk o j ć e liji. Jedan m em o rijsk i
e le m e n t m o ž e da prim i sa m o jed a n pod atak ili jed a n bit in fo rm a cije. P o p ravilu ,
m e m o r ije sa d rže v e lik i broj m e m o r ijsk ih e lem en a ta p ored an ih u o b lik u m a tričn o g
p olja. N a s lic i 1 0 .5 4 dat je prikaz o r g a n iz a c ije m e m o r ije o d N 1 6 -b itn ih registara.
O v a m em o rija m o ž e da pam ti N reči od 16 bita.
224 J. N IK O L IČ / N. BAB1Ć

Adrese
lokacija

Parametar koji karakter i$e veličinu memorije u pogledu količine informacija

zove se kapacitet memorije. Izražava se brojem bitova, često brojem reči, ili brojem
bajtova (1 bajt = 8 bita). Veće jedinice su kbajt (kilobajt), Mbajt i Gbajt. Ovaj kapacitet
je iskazan u binarnom sistemu, tako da k nema značenje l(P = 1000, već 2 10 = 1024.
Važna karakteristika memorije je i brzina rada, koja se definiše sa dva podat­
ka: vremenom pristupa (brzina pronalaženja lokacije) i vremenom prenosa (brzina
upisivanja ili očitavanja podatka).
Prema nameni, memorije mogu biti stalne, privremene, trajne i dugotrajne.
Kod stalnih memorija jednom uneti podaci mogu se samo očitavati neograničen broj
puta, ali se ne mogu uopšte, ili bar ne jednostavno menjati. Zbog načina rada ove
memorije se nazivaju čitačke, a označavaju sa ROM (Read Only M emory).
Privremene memorije prihvataju podatke na kraće vreme, pa se zato zovu re­
gistri. Za razliku od njih, trajne memorije čuvaju podatke i dobijene rezultate u toku
trajanja procesa obradc. Ove memorije sc nazivaju upisno-očitavajuće, a označavaju
sa RAM (R andom Access M emory).
Dugotrajne memorije služe za smeŠtaj velike količine podataka, pa se zovu
masovne ili arhivske.
Namena i način rada memorija opredeljujuće utiče na tehnologiju izrade, odno*
sno vrstu korišćenih memorijskih elemenata. ROM i RAM memorije se skoro isključi­
vo grade u poluprovodničkog tehnologiji. Izvode se sa direktnim pristupom, pa ih
odlikuje velika brzina rada. Za dugotrajne memorije koriste sc magnetni materijali u
obliku magnetnih diskova i traka, relativno su spore, ali su postojane i ekonomične.
Upisivanje i očitavanje podataka kod magnetnih diskova i traka (zovu se јоб i po­
vršinske magnetne memorije) vrši sc pomoću magnetnih glava. Magnetne memorije su
memorije sa sekvencijalnim pristupom ili SAM (Sequential Access Memory).
Memorije su našle široku primenu kod velikog broja digitalnih uređaja, ili u
digitalnim sklopovima ostalih aparata i uređaja, koji se sreću u mnogim delatnosti-
ma i svakodnevnoj primeni. Kao primere primene, navedimo sledećc: kalkulatori,
elektronski imenici i katalozi; uklopni časovnici i uređaji, elektronske vage i registar
kase; televizori, radio i video uređaji; programalori električnih aparata, npr. mikro-
talasnih peći; telefonski, telefaks i fotokopirni aparati i dr.
 e l e k t r o n ik a 225

Najvažnije polje primene mem orija je u računarskim sistem im a. Memorija jc

osnovni sastavni deo svakog računara pošto služi za pamćenje programa i podataka
za obradu. Ukupan memorijski prostor u računani podcljcn je na više mem orijskih
jedinica, sa takvom organizacijom odnosno memorijskom hijerarhijom, koja om o ­
gućava iskorišćenje najboljih svojstava pojedinih vrsta memorijskih elemenata. Na
višim nivoim a metnorijske hijerarhije nalaze se memorije manjeg kapaciteta, više
cenc i kraćeg vremena pristupa. N a pi vom (najvišem ) nivou, nalaze se registarske
m em orije (ili procesni registri), sm eštene u procesoru uz koje idu i tzv. keš m e­
morije (ultrabrza poluprovodnička memorija sa neposrednim pristupom). R egi­
starska memorija služi za privremeno pam ćenje, m eduiezultata. kom ponenata adre­
sa i dr. KcŠ-memorija služi za privremeno Čuvanje delova programa koji se izvršava,
kao radna memorija za aktuelne podatke koji sc obrađuju, kao i za usaglašavanje
brzine procesora i sporije operativne memorije.
N a sledećem nivou je radna (operativna, glavna) ili RAM memorija. U njoj se
m em orišu polazni podaci za obradu, mcđurezultali i konačni rezultati obrade i
insbukeije programa koji se izvršava. Ova, kao i prethodne dve m em orije skoro
isključivo se realizuje sa flip-(lopovim a kao memorijskirn elem entim a.
Na najvišem nivou nalazi se masovna (spoljna) memorija i to tvrdi disk kome se
može pridodati i CD-ROM disk (kompakt-disk). Služe za trajno čuvanje podataka i pro­
grama. Relativno spore magnetne trake koriste se uglavnom za arhiviranjc podataka.

10.18. M IK R O P R O C E S O R I

M ikroprocesor je integrisano poluprovodničko kolo ili popularno čip koji

m ože da vrši obradu podataka pod programskim upravljanjem. Po funkciji i nameni
odgovara centralnoj procesorskoj jedinici digitalnog računara. zbog čega s e i
ugrađuje u savrem ene računare.
Prvi mikroprocesor proizvela je, 1971. godine, firma Intel, koja ima vodeće
m esto u njihovom razvoju. Ovaj 4-bitni mikroprocesor sadržao je oko 2300 tranzi­
stora u kristalu, da bi 1989. godine Intel razvio 32-bitni mikroprocesor 80486 sa
preko m ilion tranzistora na jednoj kristalnoj pločici manjoj od kutije Šibica. 9 0 -Lih
godina proizveden je i Pentium. Dominantna tehnologija izrade mikroprocesora i
danas je CM O S tehnologija.
Na si. 10.55 prikazana je opšta struktura mikroprocesora. Najvažnije kom po­
nente mikroprocesora su: upravljačka jedinica, aritm etičko-logička jedinica (ALJ),
keš-m em orija i registri i unutrašnje magistrale.
Upravljačka jedinica služi za prepoznavanje komandi (instrukcija) koje treba
da se izvrše. Glavni dco svake upravljačke jedinice je dekoder pom oću koga se vrši
dešifrovanje instrukcija na osnovu njihovih kodova.
U aritm etičko-logičkoj jedinici obavljaju se aritmetičke i logičke operacije nad
celim brojevima. Savremeni mikroprocesori pored ove imaju obavezno i jedinicu za
brojeve sa pokretnom tnekom (kaže se i pokretnim zarezom). Ova jedinica služi za
izvođenje aritmetičkih operacija nad brojevima zapisanim u decim alnom obliku.
Registri Čine memorijski sklop mikroprocesora sa višestrukom nam enom . Neki od
njih su specijalizovani, sa unapred fiksiranim zadatkom, kao npr. pokazivač instruk­
cija« a neki su opšle nam ene, kao npr. akumulator, preko koga se realizuje većina
226 J. N IK O L IĆ / N. B A B IĆ

Magistrala Upravljačka Adresna

SI. 1055. O p fti strukturi

mikroprocesora

instrukcija. Zajedno čine registarsko polje mikroprocesora. Ovo polje je kod savre-
men ih mikroprocesora prošireno veoma brzim keš-memorijama, koje imaju ulogu
posrednika između spoljašnjc RAM memorije i ostalih komponenti mikroprocesora.
Ovaj blok sadrži dve vrste keš-memorija: keš-instrukcija i keš-podataka. Keš-me-
morije su omogućile povećanje brzine rada mikroprocesora uz istovremeno odvi­
janje različitih operacija (multiprocesorskt režim rada).
Unutrašnje magistrale povezuju sve komponente mikroprocesora u jednu cclinu.
Interfejs-magistrala obezbeđuje taČan unos podataka i instrukcija iz spoljne memorije
i upravlja svim unutrašnjim magistralama. Pošto su magistrale skup linija preko kojih
se prenose električni signali. Često sc koristi i ekvivalentan izraz sabirnice.
Rad mikroprocesora kontroliše generator takta, odnosno generator povorke
simetričnih pravougaonih impulsa. Takt-generator je najčešće integrisan na istom
Čipu zajedno sa mikroprocesorom, a spolja mu se dodaje samo kristal, koji je potre­
ban za rad oscilatora.
Mikroprocesorska industrija je jedna od najpropulzivnijih grana poslednje
decenije 20. veka, a najznačajniji njen proizvod je Intelova familija Pentium mikro­
procesora. Pentium II sadrži 7,5 miliona tranzistora. Ima 528 nožica i smešten je na
površini od 203 mm 2 . Unutrašnjoj memoriji od 32 Kb dodala je i spoljna keš-memo­
rija od 512 Kb i smeštena u zajedničko plastično kućište. Početna radna frekvencija
ovog mikroprocesora je 233 MHz. Velika brzina rada mikroprocesora omogućila je
kvalitetnu primenu multimedijalnih aplikacija kod obrade slike i zvuka.

10.19. PRIMENA MIKROPROCESORA

Mikroprocesori su znatno doprineli razvoju mnogih oblasti tehnike i našli

Široko polje primenc. To je posledica njegove velike fleksibilnosti, pouzdanosti,
 ELEKTRONIKA 227

male potrošnje, malih dimenzija, relativno niske cene prema tehničkim karakteri­
stikama. Primena mikroprocesora može se podelili na sledeće oblasti:
- računarski sistemi (kalkulatori, mikroračunari, miniračunari, računan opšte
namene i superračunari);
- industrijska postrojenja (automatska kontrola procesa, robolizovana postro­
jenja i si.):
- telekomunikacioni sistemi (modemi. VF predajnici i prijemnici, telefonske
centrale);
- profesionalni uređaji (alarmni i sigurnosni sistemi, medicinski uređaji i
pomagala, kao npr. skeneri. veŠlački ekstremiteti, elektronski merni uređaji kao npr.
elektronske vage, mullimetri i digitalni osciloskopi);
- proizvodi Široke potrošnje (radio, audio i video aparati, automobili, mašine
za pranje veša i dr.);
- sistemi posebne, odnosno vojne namene (radarski sistemi, automatsko
navođenje raketa, automatski pilot).
Na si. 10.56 prikazana je arhitektura mikroračunarskog sistema (mikrora­
čunala). U njegov sastav ulaze, pored mikroprocesora, kao centralne procesorske
jedinice (CPJ) još i: memorije ROM i RAM, magistrale (sistemska i interfejs) i ula-
zno/izlazni ili periferni uređaji (Štampač, video terminal i spoljne memorije: disk i
disketa).
Jednostavan i očigledan primer primene mikroprocesora sreće se kod elek­
tronske vage. Težina namirnice položene na tas vage deluje na merni pretvarač (npr.,
piezoelektrični), na čijem se izlazu javlja određena vrednosi električnog napona.
Amplitudu ovog napona A/D konvertor pretvara u binarnu kombinaciju pogodnu za
digitalnu obradu. Memorija sadrži ranije unetc podatke o cenama pojedinih proizvo­
da. Izbor odgovarajuće jedinične cene vrši se na osnovu šifre o vrsti proizvoda koja
se ukucava na tastaturi. Mikroprocesor množi težinu proizvoda sa jediničnom
cenom. a dobijeni rezultat se preko dekodera šalje na pokazivač cene.
Nešto složeniji bi bio primer korišćenja elektronske vage u sklopu hemijskog
kompleksa, kao što je doziranje komponenti koje čine sastav stneše. Na primeru

Memorije

Sistemska
magistrata

Interfejs (uri)
magistrala

Periferni (uri)
uređaji

St. 10.56. Arhitektura mikroračunara

228 J. N1KOL1Ć / N B A B IĆ

П, k«

atektr ćni

r i - eJeWronika vaga

SI. 10.57. Primena mikroprocesora ti sklopu upravljanja hcmijskim kompleksom

prikazanom na slici 10.57 mikroprocesor upravlja kretanjem pokretne trake, uspora­

vajući ili potpuno zaustavljajući njeno kretanje kada ambalaže zauzmu položaj ispod
silosa sa odgovarajućom komponentom. Na osnovu ranije programiranog sastava
smeše. unetog u memoriju mikroprocesora, sukcesivno se mori potrebna količina
komponenti, nakon Čega se automatski, na osnovu naredbe iz mikroprocesora, za­
tvaraju pojedini električni ventili. Čitav postupak na monitoru nadgleda jedan ruko-
valac. Ovo je пшočito pogodno u proizvodnji hemijski štetnih materija, kao što su
hemijska đubriva, itd.

10.20. OSNOVNE SMETNJE I NJIHOVO OTKLANJANJE

Iako veoma pouzdane u radu, elektronske komponente i sklopovi nisu imuni

od uticaja različitih smetnji. Kao posledica ovog uticaja uvek se u elektronskim koli­
ma i prenosnim sistemima javlja pored korisnog signala i štetni signal. Rezultat ove
superpozlcije je izmenjen talasni oblik informacionog signala. Najčešće to nema hit­
nijeg uticaja na detekciju, odnosno na kvalitet prenosa, ali ponekad, ovaj uticaj je
takav da sc signal ne može detektovati ili se pak detektuje pogrešno.
Prema poieklu, odnosno izvoru, osnovne smetnje se mogu pođeliti na unu­
trašnje i spoljašnje. Nastanak prvih leži u samoj strukturi poluprovodničkih materi­
jala i primenjene tehnologije izrade. Osnovna unutrašnja smetnja je termički Šum.
Šum je posledica termičkih vibracija jonizovanih atoma u kristalnoj strukturi polu-
pro vodnika ili provodnih veza i manifestu je se kao naizmenični napon šuma. Tala­
sni oblik napona šuma je nepravilan i veoma složen i pokriva širok frekventni spektar.
Drugi tip unutrašnjih smetnji nastaje zbog uticaja unutrašnjih kapacitivnosti između
ulaznih i/ili izlaznih elektroda i drugih provodnih veza. Navedene smetnje neće hit­
nije uticali na kvalitet obrade signala samo ukoliko je nivo signala znatno veći od
nivoa šuma (dobar odnos signal/Šum) i ukoliko je učestanost signala ispod granične
učestanosti određene tzv. parazitnim kapacitivnosti ma.
Spoljašnje smetnje nastaju dejstvom različitih fizičkih pojava. Na prvom mestu
to je temperaturni uticaj koji doprinosi, pre svega, povećanju nivoa Šuma, zatim
atmosferske smetnje i druga prirodna zračenja. Posebnu grupu Čine smetnje nastale
induktivnim uticajem pod dejstvom magnetnih i elektrostatičkih polja. Kod prenosa
 ELEKTRONIKA 229

signala dolazi i do pojave preslušavanja, odnosno indukovanja stranih signala iz

drugih kanala u kanal osnovnog signala. Smetnje mogu bili i posledica nestabilnog
napona napajanja elektronskih sklopova.
Nekim merama zašli te, npr. stabilizacijom napona napajanja i korištenjem m e­
talnih kućišta, odnosno oklopi javan jem i dr. moguće jc smanjiti uticaj nekih smetnji
(uglavnom spoljaŠnjih), ali na mnoge od njih se ne može uticati. Digitalna kola elek­
tronike i digitalni, pogotovo binarni, pronos signala, daleko jc „imuniji'* na smetnje
od analognih elektronskih kola i sistema prenosa. Kod binarnog koda važi logika
ima signala ( I) - nema signala (0), pa jc dovoljno obezbediti da nivo logičke jedini­
ce bude osetno veći od proseČnog nivoa smetnji. Problem nastaje pri prenosu binar­
no kodovanih informacija preko ma koje vrste prenosnih kanala i to iz razloga što
nivo signala opada sa dužinom prenosnog kanala, a nivo smetnji raste. Stoga se pri
projektovanju digitalnih sistema prenosa posvećuje velika pažnja kontroli kodova­
nih podataka, tj. zaštiti od smetnji, kao i detekciji i korekciji grešaka koje one
prouzrokuju.
Najjednostavniji melođ za detekciju grešaka sastoji sc u ponavljanju informa­
cije kako bi sc poređenjem na prijemnoj strani utvrdila eventualna greška. Mada
jednostavan i jeftin, ovaj postupak smanjuje brzinu prenosa na pola prvobitne vred-
nosti. Zbog toga sc češće koriste složenije metode, kod kojih je smanjenje brzine
prenosa manje. Kao primer, ovde je prikazan ARQ (Automatic Repeat Request) si­
stem (si. 10.58). On se zasniva na ponavljanju dela informacije, tek kada se (o zatraži
od prodajne strane posebnim, povratnim kanalom. Princip se sastoji u tome da je ćela
informacija podeljena na blokove kodnih reći, s tim da se svakom bloku dodaje kon­
trolni bit pomoću koga se može de tek to vati greška na prijemnoj strani. Ako je blok
kodnih reči primljen korektno, prijemnik to konstatuje i Šalje signal predajniku
preko povratnog kanala da nastavi sa predajom. Međutim, ukoliko je pri prenosu
nastala greška, prijemnik detektuje njeno postojanje i preko povratnog kanala zahte-
va ponavljanje celog bloka smeštenog u memoriji predajnika.
Najčešće se dodaje bit kojim se kontrolišc parnost svake kodne reči. Kodnoj
reči koja ima neparan broj binarih jedinica (1) dodaje se kontrolni bit (1), kako bi reč
postala parna. Nasuprot tome, kodnoj reči sa parnim brojem binarnih jedinica doda­
je se kontrolni bit (0). Ako sc jedan bit u nekoj reči primi pogrešno, sistem će re-
gistrovati grešku, jer će ta reč biti neparna.

SI. 1 0 3 8 . Uopšlena blok-

-šema A R Q sistema
230 J N iK O L IĆ / N. BAB1Ć

10.21 INDUSTRIJSKI RAČUNARI

Zbog potreba automatizacije u industriji proizvode se i široko primenjuju

računan specijalne namene, tzv. industrijski računan. Ovi računari se razlikuju od
standardnih digitalnih raČunara opšte namene po vrsti korišćenih perifernih uređaja
i što najčešće rade u On-linc režimu rada (rad u realnom vremenu). Nazivaju se još
i procesnim ili upravljačkim računarima. Prvi industrijski računar instalirala je firma
Texaco za upravljanje rafinerijskim postrojenjem u Port Arturu (SA D ) još 1959.
godine.
Na slici 10.59 prikazana je globalna blok-Šema industrijskog računara. Raču­
nar vrši upravljanje na osnovu podataka dobijenih preko A /D konvertora i programa
smeštenog u memoriji, koje zatim obrađuje u realnom vremenu i šalje podatke
upravljanja preko D/A konvertora prema izvršnim organima. Operater vrši kontrolu
preko monitora, a eventualne korekcije i izmene programa može uneti pomoću ta­
stature.
Dominantno područje primene industrijskih računara je u upravljanju automa-
tizovanim procesima proizvodnje, npr. u hemijskoj industriji i industriji nametala,
mctaloprcrađivačkoj i tekstilnoj industriji. Posredstvom senzoia i mernih pretvarača
pomoću računara se prate i regulišu različite procesne veličine: temperatura, protok
(smeše ili fluida), pritisak, nivo, vlažnost, debljina (folije), pome raj, težina. Na slici
10.60 prikazan je jedan način kontrole rada peći u kojoj se razvija visoka tempe­
ratura. Procesni računar kontroliše dotok goriva i ki saonika na osnovu informacija o
dostignutoj temperaturi i sastavu izlaznih gasova. Ukoliko neki parametri nisu zado­
voljavajući (npr. izlazni gasovi sadrže veću količinu ugljen-monoksida od dozvo­
ljene) menja se odnos kiseonika i goriva (npr. povećava se dotok kiseonika).
Navedimo i primer primene procesnog računara pri mešanju komponenti proi­
zvoda, odnosno pri doziranju smeše sačinjene od velikog broja sastavnih kompo­
nenti u promenljivim proporcijama. Ovo mešanje se ranije izvodilo diskontinualno,
prema sastavu u rezervoaru. Sastav je korigovan sukcesivnim dodavanjem i cirku­
lacijom kroz pumpe za mešanje dok se ne dobije željeni sastav. Mnogobrojno oso­
blje je i dalje bilo zaposleno na postavljanju pumpnih kola, na otvaranju i zatvaranju
ventila, uključivanju i isključivanju pumpi, zatim na proveravanju nivoa u rezer-

Spcljna memorija

Kontrola i izm ena

St. 10.59. Globalna blok-

-šecna industrijskog
računan
 ELEKTRONIKA 231

SI. 10.60. Kontrola rada

peci procesnim
ručunarom

voarima i izračunavanju proporcija smeša. Zahvaljujući brzim procesnim računan*

ma sve ove operacije su postale automatske i smeše se prave sa preciznošću većom
od najboljih laboratorijskih analiza. Što omogućuje da se gotovi proizvodi direktno
Šalju na izlazni terminal bez njihovog prethodnog ispitivanja. Ovo mešanje se vrši u
liniji, tj. na sastavu cevi kroz koje se pumpama potiskuju razni proizvodi, a ne u re­
zervoaru.
Svemu ovome treba dodati i automatsko metenje težine ili količine gotovih
proizvoda čiji je princip ranije izložen.
Veoma je rasprostranjena primena industrijskih računara za automatsku kon­
trolu rada alatnih mašina za obradu metala, tzv. CNC mašina (CNC engleska
skraćenica od Computer Numerical Control). Na slici 10.61 prikazan je CNC sistem
koji upravlja kombinacijom od tri alatne mašine, mada sve tri mašine mogu imati
svoj poseban automatski sistem i raditi nezavisno.
RaČunaroin se prethodno programira rad koji započinje izradom tehničkog
crteža i unošenjem velikog broja numeričkih podataka, odnosno instrukcija. One se
odnose na oblik predmeta obrade, tj. oblik konture koju opisuje sečivo alata, na ma­
terijal od koga se predmet izrađuje, vrstu alata i tehnološki proces obrade. Na taj
način dobija se program zapisan na
medij umu kao što je magnetna traka ili
disk.
Na osnovu pripremljenog progra­
ma, očitavanjem zadatih instrukcija,
računar upravlja radom izvršnih orga­
na alatne mašine, pa je kretanje alata
potpuno automatizovano. Čitav proces
je, dakle, automatizovan, s tim što je
započet konstruisanjem, a završen
izradom gotovog proizvoda.
Veliki doprinos industrijski raču­
nati su dali u industrijskoj robotic i.
Robot je u stvari reprogramabilni m e­
hanički manipulator velikog stepena
232 J. N IK 0 L 1 Ć / N. BAB1Ć

Robot

SI. 10.62. Blok-Jem« upravljanja robotom

pokretljivosti (npr. pokretna mehanička ruka). Može da zameni čoveka u obavljanju

raznih poslova, najčešće prenosa materijala, sklapanja delova, tačkastog i šavnog
zavarivanja itd. Na slici 10.62 prikazana je blok-šema računarski upravljanog indus­
trijskog robota sa 7 stepeni slobode (7 pokretnih ,.zglobova"). Računar preko TV
kamere i odgovarajućeg kontrolera analizira sliku položaja nikc robota i predmeta
koji se nalazi na pokretnoj traci. Posredstvom niza senzora ugrađenih u robot vrši se
kontinualna kontrola (preko kontrolera robota) položaja ruke i rada svih elektro­
mehaničkih i hidrauličkih sklopova sve dok hvataljka robota ne uhvati predmet i
ugradi ga na predviđeno mesto.

10.22. REGULATORI SERVO POGONA

Regulator je uređaj pomoću koga se ostvaraje proces automatske regulacije i

osnovni je elemenat regulacionog kola (vidi si. 10.41). Mada, često veoma složen
uređaj, regulator se šematski predstavlja jednim blokom (si. 10.63). Na ulaz regula­
tora deluju dve veličine: signal stvarne vrednosti regulisane procesne veličine y(r) i
zadate ili referentne vrednosti te veli-
čine л(0- Izla2 regulatora je upravlja­
x(t) čka veličina u(t) kojom se deluje na
izvršni organ.
Regulator Princip regulacije sastoji se u de-
lovanju na objekat regulacije tako da
se njegova izlazna veličina približava
SI. 10.63. Blok-.Unu regulatura
 ELEKTRONIKA 233

SI. 10.64. Veza regulatora i servomotor*: ж) jednosmeme struje i b) mizrnenične struje

zadatoj veličini. To delovanje je najčešće pomeranje nekog pokretnog dela, na

primer: nekog zatvarača za protok fluida, ili pokretnog dela radne mašine, bilo u
zadati položaj, bilo zadatom brzinom. Za realizaciju ovih kretanja, u većini
slučajeva, nisu potrebne velike mehaničke snage, ali je potrebna velika tačnost.
Ovim zahtevima odgovaraju svojstva servomotors, pa se u sklopu izvršnog organa
najčešće koriste servomotori jednosmeme struje, dvofazni asinhroni servomotor!, a
ne retko, i pneumatski i hidraulični servomotori.
Na slici 10.64a dat je prikaz veze regulatora i servomotora jednosmeme stru­
je. Upravljanje se vrši pomoću napona na krajevima rotora U. Pobudni napon Up je
konstantan. Ovaj servomotor je najpodesniji za upravljanje u uslovima promenljivog
opterećenja. Veza regulatora i dvofaznog asinhronog motora, kao scrvomotora na-
izmeniČne struje prikazana je na slici 10.64b. Jedan namotaj (C/j) se napaja elektri­
čnom energijom stalnog napona (obično iz električne mreže), a drugi namotaj (i/2 )
sc napaja iz regulatora. Pri tome se mora obezbediti fazni pomeraj od 90° između
ova dva napona. To je ostvareno dodavanjem na red kondenzatora C.
Regulator obavlja tri funkcije: poređenje ulaznih signala, dinamičku obradu
signala i pojačavanje snage upravljačkog signala. Zbog toga i sadrže tri funkcional­
na bloka, koji konstruktivno mogu predstavljati jedinstvenu celinu, ili biti odvojeni
sklopovi. Najčešće se koriste elektronski regulatori sa operacionim pojačavačima.
Operacionim pojačavačima se mogu ostvariti, osim poređenja i sve druge obrade

SI. 10.65. Diskontinualni elektronski regulator sa dva položaja (a) i njegova funkcija (b)
234 J. N IK O L IĆ / N. B A B lć

signala, izuzimajući pojačanje snage.

Zbog toga se kao izlazni deo elektron­
skog regulatora koristi tranzistorski
pojačavao snage.
Regulatori servo pogona, prema
zavisnosti izlazne i ulazne veličine
U. mogu biti linearni i nelinearni, a prema
tipu dinamičkih procesa, odnosno vrsti
-<л delovanja kontinualni i diskontinualni.
Navedena klasifikacija je univerzalna i
važi za sve regulatore.
SI. 10.66. Upravljačku funkcija IropoloZajnog regu­ Na slici 10.65 prikazan je elek­
latora
tronski diskonitinualni regulator sa dva
položaja (a) i njegova funkcija (b).
Izvršni elemenat ovog regulatora je elekcromagnetni relej u izlaznom kolu tranzisto­
ra. On se aktivira samo kada je pojačana vrednost napona greške veća od napona
aktiviranja releja. U tom trenutku upravljački napon servomotora prebacuje se sa
vrednosli 0 na radni napon Ur . Osim dvopoložajnog regulatora kod servo pogona se
koriste i tropoložajni regulatori. Tropoložajni regulator se može konstruktivno reŠiti
paralelnim vezivanjem dva regulatora sa prethodne slike tako da releji rade alterna­
tivno. Upravljački napon m ože osim vrednosti 0 imati i vrednost U r i - U r Ovaj re­
gulator omogućuje promenu smera obrtanja servomotora, a njegova funkcija prika­
zana je na slici 10.66.
Diskontinualni regulatori se odlikuju jednostavnošću konstrukcije i velikom
brzinom regulacionog procesa. Servomotor dobija konstantan napon napajanja u
toku regulacije i radi najvećom mogućom brzinom. Međutim, nemaju veliku tačnost
regulacije, zbog inercije servomotora, koji se ne m ože zaustaviti kada napon padne
na nulu, već će se kretati još izvesno vreme. Da nc bi došlo do pojave regulacionog
odstupanja u suprotnom smeru i aktiviranja servomotora Čas u jednom, čas u drugom
smetu, predviđena je izvesna zona neosecljivosti regulatora (mrtva zona).
Kontinualni regulatori omogućavaju dobro usklađivanje dinamike regula­
cionog delovanja sa dinamičkim karakteristikama regulisanog objekta iil procesa.
Koriste se, na primer kod alatnih mašina za kontumu obradu mašinskih delova,
pošto bi u slučaju skokovitog kretanja reznog alata u odnosu na predmet obrade,
m oglo doći do njegovog loma. Standardni oblici delovanja kontinualnih regulatora
su proporcionalno (P). integralno (I) i diferencijalno (D) delovanje. kako i njihove
kombinacije. Na slici 10.67 prikazane su principske šeme i prenosne funkcije P, 1 i
D regulatora (a, b i c respektivno), kada na njihovom ulazu imamo jediničnu od­
skočnu funkciju.
Idealno diferencijalno delovanje, kod koga je odziv na odskočnu ulaznu
funkciju teoretski impuls beskonačne amplitude i beskonačno male širine, nije mo­
guće fizički realizovati. Zbog toga se umesto D regulatora, upotrebljavaju regulatori
složenog delovanja, kao Što su PD i PID regulatori. Ovi regulatori, kao i PI regula­
tor, svojim delovanjem u znatnoj meri doprinose stabilizaciji sistema automatske
regulacije.
 ELEKTRONIKA 235

1. Šta proučava elektronika?

2. Kako se v rii skretanje elektrona električnim, a kako magnetnim роЦеш?
3. Kakvu ulogu ima elektronski tup katodne cevi?
4. Šta su doauri, a šta akcepturi?
5. U Čemu je razlika između N-tipa i P-tipa pol upro vodnika?
6. ŠLa se dečava pri direktnoj, a ita pri laverznoj polarizaciji PN-spoja?
7. Koji spoj tranzistora Je najčešći I kako м polar Be?
8. Kako se definišu koeficijenti strujnog pojačanja tranzistora?
9. Kakva je razlika u provođenju struje kod unipotarnih tranzistora u odnosu na bipolarne?
10. Šta su ti ris tor i I gde se primenjuju?
11. Kakva je razlika između digitalnih i analognih integriranih kola?
12. Kakva Je uluga ispravljača?
13. Četnu služe filtri u sastavu ispravljači?
236 J. N IK O L IĆ / N . B A B IĆ

14. Šia su stabilizatori?

15. Prema čemu se određuje klasa rada pojačavala?
16. Kakva svojstva ima operation! pojača vač?
17. Sta su elektronski generatori?
18. Kako se može popravili stabilnost osciluvunja Kulpkovog osrilatora?
19. Koja su osnovna logička kola i gdc se primenjuju?
20. Sta je flipflop?
21. Sta su memorije i kakva im je uloga?
22. Koje su osnovne vrste memorija i kakva su im svojstva?
23. Gdc se memorije primenjuju?
24. Navesti najvažnije komponente mikroprocesora.
25. Kakva su svojstva savremenih mikroprocesora?
26. U kojim oblastima se primenjuju mikroprocesori?
27. Kako izgleda osnovna struktura mlkroračunara?
28. Koje su osnovne smetnje u elektronici 1 šta su im uzroci?
29. Navesti neke mere zaštite od smetnji.
30. Šta je ARQ sistem i kako izgleda njegova strukturna blok*£ema?
31. Sta je kontrolni bit i kaku se koristi u kAdu sa kontrolom pa mosti?
32. Koja su osnovna svojstva industrijskih račun ara?
33. Navesti neke primere pri mene industrijskih računara u procesnoj industriji.
34. Šla su CNC ma&ine i kakva je uloga računam u njima?
35. Kako se pumodu račun ara upravlja industrijskim robotom?
36. Kakva je funkcija regulatora?
37. Kako se ostvaruje veza regulatora i servomotors jednosraerne i uaizmeničac struje?
38. Kakva funkciju ima dvopuloiajni, odnosno I rupo loza] ni regulator kod servo pogona?
39. Kakvi su standardni oblici delovanja kontinualnih regala tora?
 LITERATURA

I. Ž M H o v a n o v ić : OSNOVE e l e k t r o t e h n ik e . Zavod za izdavanje udžbenika SRS, Beograd,

1963.
2. D r B . P a v l o v ić - R . D e s p o lo v id : FIZIKA SA OSNOVAMA ELEKTROTEHNIKE, Naučna
knjiga, Beograd. 1986.
3. M . Pi ro ć u n a c : OSNOVE ELEKTROTEHNIKE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
1987.
4. D r J . S u r u t k a : OSNOVI ELEKTROTEHNIKE I- I V đco, Naučna knjiga, Beograd. 1979.
5. D r D . I v a n o v i ć - M . V u č i ć : FIZIKA II, ELEKTROMAGNETIKA I ОРПКа , Naučna knjiga,
Beograd, 1976.
6. S. Z d r a v k o v i ć . M . T o p a l o v i ć , F . P r e s e tn t k : DKHTALNA ELEKTRONIKA. Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.
7. Ž . T o Š ić . M . R a n đ e lo v ić : RAČUNARl. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1996.
8. D . P a n t ić - J. P e š ić : PRIMENA LINEARNIH INTEGRISANIH KOLA, Tehnička knjiga. Beograd.
1987.
9. D r V . C v e k i ć : ELEKTRONIKA I. POLUPROVOĐNIČK1 ELEMENTI, Naučna knjiga, Beograd,
1978.
10. Grupa autora: TEHNIČKA ENCIKLOPEDIJA, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1973.
11. J. N i k o l i ć : ELEKTRIČNO POKRETANJE SA А1ЛОМАТ1КОМ, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1987.
12. A . P o p o v : ELEKTRIČNO POKRETANJE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 1970.
13. J. N i k o l i ć : ELEKTROENERGETIKA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992.
14. V . P e tr o v ić - M . P e n d ić : ELEKTRIČNEMASlNE i TRANSFORMATORI. Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva. Beograd. 1987.
15. D . L i m a n n : ELEKTRONIKA NA LAK NAČIN, Tehnička knjiga. Zagreb, 1986.
16. N . B a b ić : ELEKTRONIKA. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.
17. J . N i k o l i ć - N . B a b ić : OSNOVI ELEKTROTEHNIKE I ELEKTRONIKE. Zavod u izdavanje
udžbenika. Novi Sad, 1990.
18. S . B r a n k o v ić : ELEKTRIČNE MREŽE 1 DALEKOVODI. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Beograd, 1990.
19. N . J u s tin i j a n o v i ć : ELEKTRIČNE INSTALACIJE, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1991.
20. S . T e fiić - D . V a s i l j e v iĆ : OSNOVI ELEKTRONIKE, Grasknjiga. Beograd, 1995.
19. M . H a jd u k o v i ć: ARHITEKTURA RAČUN ARA, Autorsko izdanje. Novi Sad. 1997.