Poslovna Matematika-Zbirka PDF

Cyan Magenta Yellow Black
ZBIRKA ZADATAKA IZ POSLOVNE MATEMATIKE • Doc. dr Dušan Joksimović

Doc. dr Dušan Joksimović rođen je
1966. godine u Beogradu.
Diplomirao je na Elektrotehničkom
fakultetu u Beogradu 1991. godine.
Na istom fakultetu je magistrirao 1995.
godine i doktorirao 2001. godine.
Učesnik je više domaćih i inostranih kongresa i
konferencija i ima preko trideset objavljenih radova u
domaćim i međunarodnim stručnim publikacijama.
Naučni je saradnik Instituta za fiziku, i docent na
Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta
primenjenih nauka za predmete Poslovna
matematika i Poslovna statistika.
Megatrend univerzitet primenjenih nauka,

ISBN 86-7747-102-2 Beograd, 2003.
Prof. dr Dušan Joksimović
ZBIRKA ZADATAKA
IZ POSLOVNE
MATEMATIKE
(treće izdanje)
Megatrend univerzitet primenjenih nauka

Beograd, 2004.
Prof. dr Dušan Joksimović
ZBIRKA ZADATAKA IZ POSLOVNE MATEMATIKE
(treće izdanje)
Recenzenti:
Prof. dr Šćepan Ušćumlić,
redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Goran Kilibarda,
vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu
Izdaje i štampa:
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, Makedonska 21
Za izdavača:
Nevenka Trifunović, izvršni direktor
Tehnički urednik: CIP - Katalogizacija u publikaciji

Prof. dr Dušan Joksimović Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Dizajn korica: 51-77:33(075.8)
Zoran Imširagić JOKSIMOVIĆ, Dušan

Zbirka zadataka iz poslovna matematika
Tiraž: / Dušan Joksimović. 3. izd. - Beograd :
500 primeraka Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
2004 (Beograd : Megatrend univerzitet
Copyright: primenjenih nauka). - 292 str. : graf. prikazi ;
© 2004 „Megatrend“ univerzitet 24 cm
primenjenih nauka - Beograd Tiraž 500. - Bibliografija: str. 263
Izdavač zadržava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ISBN 86-7747-138-3
ili celine ove publikacije
nije dozvoljena! a) Privredna matematika – Zadaci
ISBN 86-7747-138-3 COBISS.SR–ID 116782092
Odlukom Komisije za izdavačku delatnost Megatrend univerziteta

primenjenih nauka broj 91/35 (27.08.2004.) rukopis je odobren za štampu i
upotrebu u nastavi kao udžbenik.
Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
SADRŽAJ
1. ELEMENTI ALGEBRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.1 Osnovni pojmovi matematičke logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.2. Skupovi i operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .7
2.1 Nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.2. Redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
2.3 Neke osobine funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
2.4. Granična vrednost i neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
2.5. Prvi izvod i diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
2.6. Primena izvoda u rešavanju graničnih vrednosti funkcija jedne nezavisno
promenljive-Lopitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
2.7. Ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
3.1. Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . .129
3.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
4. INTEGRALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.1 Nalaženje neodređenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.2 Nalaženje određenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162
5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173
6. LINEARNA ALGEBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.1 Determinante i matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.2 Rešavanje sistema linearnih algebarskih jednačina pomoću determinanti i matrica
198
7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215
7.1 Procentni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215
7.2. Prost kamatni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223
7.3. Složen dekurzivan kamatni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .231
7.4. Amortizacija kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246
I
1. ELEMENTI ALGEBRE
1.1 Osnovni pojmovi matematiþke logike
Rešeni zadaci:
1.1.1. Dokazati da su sledeüe formule tautologije:
a) (p(qr)((pq) (pr)),
b) (p(qr)((pq) (pr)),
c) (p(pr)p,
d) (p(pr)p,
e) (pq)(qp).
Rešenje:
a) (p(qr)((pq) (pr))
p q r qr p(qr) pq pr (pq)(pr)
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 1 1 0 1
1 0 1 1 1 0 1 1
1 0 0 0 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 0 0
0 1 0 1 0 0 0 0
0 0 1 1 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.
1
b) (p(qr)((pq) (pr))
p q r qr p (qr) pq pr (pq) (pr)
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 0 1 1 1 1
1 0 1 0 1 1 1 1
1 0 0 0 1 1 1 1
0 1 1 1 1 1 1 1
0 1 0 0 0 1 0 0
0 0 1 0 0 0 1 0
0 0 0 0 0 0 0 0
Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.
c) (p(pr)p
p r pr p(pr)
1 1 1 1
1 0 1 1
0 1 1 0
0 0 0 0
Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je

dokazana.
d) (p(pr)p
p r pr p (pr)
1 1 1 1
1 0 0 1
0 1 0 0
0 0 0 0
Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je

dokazana.
2
e) (pq)(qp)
p q p q pq qp
1 1 0 0 1 1
1 0 0 1 0 0
0 1 1 0 1 1
0 0 1 1 1 1
Pošto su u ovoj tablici peta i šesta kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.
1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (p(qr))(r(pq))
Rešenje:
(p(qr))(r(pq))
p q r qr p(qr) r pq r(pq)

1 1 1 1 1 0 1 1
1 1 0 1 1 1 1 1
1 0 1 1 1 0 0 1
1 0 0 0 0 1 0 0
0 1 1 1 1 0 1 1
0 1 0 1 1 1 1 1
0 0 1 1 1 0 1 1
0 0 0 0 1 1 1 1
Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.
1.1.3. Dokazati da je formula (pq) (pq) kontradikcija.
Rešenje:
(pq)(pq)
3
p q pq pq (pq) (pq)(pq)

1 1 1 1 0 0
1 0 0 1 0 0
0 1 0 1 0 0
0 0 0 0 1 0
Pošto za sve vrednosti istinitosti formula (pq)(pq) dobija vrednost 0

(šesta kolona), zakljuþujemo da je ona kontradikcija.
Zadaci za vežbu:
1.1.4. Ispi tati da li su sledeüe formule tautologije:
a) ((p q) p)(pq)

b) ((qr)((pq)(pr))
c) (pq) pq
d) (p(((pq)r)((pq)r)))q
e) (pq)((pq)(qp))
1.2. Skupovi i operacije sa skupovima
Rešeni zadaci:
1.2.1. Dati su skupovi A=^1,2`, B=^^1,2,3`,^1,3`,1,2`. Da li su

relacije AB i AB taþne?
Rešenje:
Prva relacija nije taþna, druga je taþna.
1.2.2. Odreditit skupove: AB; AB; A\B; B\A,

ako je
a) A=^x~2<x<4`; B=^x~3dxd5`
b) A=^x~2<xd4`; B=^x~3dx<5`
4
Rešenje:
a) AB=^x~2<xd5`
AB=^x~3dx<4`
A\B=^x~2<x<3`
B\A=^x~4dxd5`
b) AB=^x~2<x<5`
AB=^x~3dxd4`
A\B=^x~2<x<3`
B\A=^x~4<x<5`
1.2.3. Naüi partitivni skup P(A) skupa A ako je:
a) A=^1,2,3` b) A=^3,^1,2``
Rešenje:
a) P(A)=^,^1`,^2`,^3`,^1,2`,^1,3`,^2,3`,^1,2,3``
b) P(B)=^,^3`,^^1,2``,^3,^1,2```
1.2.4. Neka su A,B,C proizvoljni skupovi. Dokazati sledeüe relacije:
a) (A\B)B= b) A\(BC)=(A\B)(A\C)
Rešenje:
a) (A\B)B=^x~x(A\B)xB`=^x~xAxBxB`=
b) A\(BC)=^x~xA(xBxC`
=^x~xA (xBxC)`
=^x~(xAxB)(xAxC)`= (A\B)(A\C)
5
Zadaci za vežbu:
1.2.5. Ako je A=^1,2,3` i B=^2,3,4` naüi AB, AB, (A\B)(B\A),

(A\B)(B\A)
1.2.6. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Dokazati sledeüe relacije:
a) A(BC)=(AB)(AC)
b) A (BC)=(AB) (AC)
c) (A\B=C)(A=BC)
d) (A=BCBC=)(A\B=C)
6
2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO

PROMENLJIVE
2.1 Nizovi
Rešeni zadaci:
2.1.1. Napisati opšti þlan za sledeüe nizove:
a) ^2, 5, 8, 11, 14,…`

1 1 1 1 ½
b) ® , , , , ¾
¯ 2 4 8 16 ¿
1 1 1 1 ½
c) ®1, , , , , ¾
¯ 2 3 4 5 ¿
1 1 1 ½
d) ® , , ,...¾
¯1 3 2 4 3 5 ¿
Rešenje:
a) xn=3n-1
1
b) xn
2n
(1) n 1
c) xn
n
1
d) xn
n (n 2)
2.1.2. Napisati nekoliko þlanova niza þiji je opšti þlan:
2n 1
a) xn
2n 1
7
3n 2 1
b) xn
5n 2 1
Rešenje:
1 3 5 ½
a) ® , , ,...¾
¯3 5 7 ¿
13 28 ½
b) ®1, , ,...¾
¯ 19 44 ¿
2.1.3. Ispitati monotonost i ograniþenost sledeüih nizova
n
a) xn
n 1
n
b) xn
n!
Rešenje:
a)
n
xn
n 1
n 1 n 1
x n 1
(n 1) 1 n2
n 1 n (n 1) 2 n (n 2) 1
x n 1 x n !0
n 2 n 1 (n 2) (n 1) (n 2) (n 1)
Iz prethodnog sledi da je xn+1>xn , odnosno da je niz monotono rastuüi.
Iz n<n+1 za n>0, sledi da je xn<1 za svako n>0.

1 1
Prvi þlan niza je x1 , pa je x n 1 , odnosno niz je
2 2
ograniþen.
8
b)
n
xn
n!
n 1
x n 1
(n 1)!
n 1 n n 1 n (n 1) 1 n2
x n 1 x n 0 za n ! 1
(n 1)! n! (n 1)! (n 1)!
što znaþi da je niz monotono opadajuüi poþev od n=2.
Pošto je x1=1 i xn>0 za svako n>1, zakljuþujemo da važi 0<xnd1.
1
2.1.4. Dat je niz x n i pozitivan broj H. Odrediti pozitivan
n2 n 1
ceo broj N(H) tako da je ~xn~<H za svako ntN(H).
Rešenje:
Kako je
1 1
xn za n>1
n n 1 (n 1) 2
2
uslov ~xn~<H je ispunjen ako je
1 1 1
2
H (n 1) 2 ! n ! 1 .
(n 1) H H
ª 1 º
Dakle, za N(H) dobijamo N (H ) 2 « » gde je sa >D@ obeležen celi
¬ H¼
deo realnog broja D.
9
2.1.5. Pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazati da je:
1
a) lim 0
n ov n
3n 2
b) lim 3
n ov n 1
Rešenje:
Da bi pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazali da niz

^xnòa kad nov, potrebno je pokazati da se za svako H>0 može naüi
prirodan broj N(H),(koji zavisi od H), takav da je ~xn-a~<H, za svako n>N(H).
a) Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je
1 1 1
xn 0 H n!
n n H
Pošto po definiciji N(H) mora biti prirodan broj uzmimo da je

ª1º 1
N (H ) « H » (najveüi prirodan broj koji je manji ili jednak broju H ).
¬ ¼
1
Utvrÿujuüi postojanje broja N(H) dokazali smo da je lim 0
n ov n
b) Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je
3n 2 5 5 5
xn 3 3 H n ! 1
n 1 n 1 n 1 H
ª5 º 3n 2
Sada je dakle, N (H ) « H 1» što znaþi da je lim 3
n ov n 1
¬ ¼
10
2.1.6. Koristeüi se definicijom graniþne vrednosti, dokazati
2n 2 3 2
lim
n ov 3n 2 4 3
Rešenje:
Neka je H>0. Važi sledeüe
17
2
2n 3 2 3 3n 2 4 1
H H !
3n 2 4 3 3n 2 4 17 H
3
Za n>2 važi:
17 1 12H 7
3n 2 4 ! 9Hn 2 ! 12H 17 n !
3H 3 H
ª 1 12H 7 º
Sada je dakle, N (H ) « » , þime smo dokazali da je
«¬ 3 H »¼
2n 2 3 2
lim 2 .
n ov 3n 4 3
n
lim 0
2.1.7. Dokazati da je nov 2 n
Rešenje:
Po binomnoj formuli važi sledeüe
11
§n· § n· n n2 § n· n2
2n (1 1) n 1 n ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ ... 1 1 ¨¨ ¸¸ ... 1 !
© 2¹ ©3 ¹ 2 2 ©3 ¹ 2
1 2 n 2
odnosno 0 n
2 0 n .
2 n 2 n
2
Pošto za nov važi o 0 imamo da po Teoremi 2.2.3. iz udžbenika
n
važi
n
lim 0
n ov 2n
2.1.8. Dokazati da je niz xn=qn gde je ~q~<1 nula niz.
Rešenje:
Neka je H>0.
Iz ~q~<1 sledi da je ~q~-1 >1, odnosno može se uzeti da je

1
1 D gde je D>0. Važi sledeüe:
q
1 §n· n 1
n
(1 D ) n 1 nD ¨¨ ¸¸D 2 ... D n ! 1 nD q
q ©2¹ 1 nD
Ako izaberemo n tako da je 1+nD >H -1 time još pre važi
n 1
q H.
1
H
Dakle za n takvo da važi 1+nD >H -1, odnosno za
12
ª1 º
« H 1»
n ! N H « »
« D »
¬« ¼»
važi da je ~q~n <H, þime je dokazano da qno0, kada nov, za ~q~<1.
2.1.9. Dokazati da je
v ......(k ! 0) ½
k ° °
lim n
n ov
®0...........(k 0)¾
°1............( k 0 °
¯ ¿
Rešenje:
Neka je k>0, a M proizvoljan pozitivan broj.
Da bi dokazali pomoüu definicije graniþne vrednosti niza, da nkov

kad nov treba pokazati da se može naüi prirodan broj N takav da je nk>M za
svako n>N.
Dakle, pošto je n k ! M n ! k M , pa za N može uzeti bilo koji

prirodan broj N ! k M , þime je dokazano da nkov kad nov, za k>0.
1
Neka je k<0. Tada je k= -m, gde je m>0 pa je tada n k n m .
nm
Pošto je malopre dokazano da nmov, kada nov, za m>0, po Teoremi
1
2.2.1.2.(f). iz udžbenika, sledi da m o 0 , odnosno nko0 kada nov, za k<0.
n
Ako je k=0, onda su svi þlanovi niza jednaki 1, pa je to i njegova

graniþna vrednost.
13
2.1.10. Naüi graniþnu vrednost niza þiji je opšti þlan
a 0 n p a1 n p 1 a 2 n p 2 ... a p
xn kada nov,
b0 n q b1 n q 1 b2 n q 2 ... bq
gde je a0 ,b0 z0.
Rešenje:
Važi sledeüe:
a1 a 2 ap
p
a 0 n a1 n p 1
a2 n p2
... a p n p (a 0 2 ... p )
lim x n lim lim n n n
q q 1 q2
n ov n ov b0 n b1 n b2 n ... bq n ov b b b q
n q (b0 1 22 ... q )
n n n
c
S obzirom da je lim 0 za it1, gde je c proizvoljna konstanta,
n ov n i
dobijamo:
½
° v .......( p ! q) °
a0 °° °°
lim x n lim n p q ®0............( p q ) ¾ (videti prethodni zadatak)
n ov b0 nov °a °
° 0 ..........( p q)°
°¯ b0 °¿
2n
2.1.11. Naüi lim .
nov n!
Rešenje:
Važi sledeüe:
14
n 2 2 n n
2n 2 2 2 2 §2· §3· §2· 9 §2·
0 ... d 2 ¨ ¸ 2¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸
n! 1 2 3 n ©3¹ ©2¹ ©3¹ 2 ©3¹
Dakle, važi:
n
2n 9 § 2 ·
0 d ¨ ¸ .
n! 2 © 3 ¹
n
§2·
Kako je lim¨ ¸ 0 (zadatak 2.1.8) onda po Teoremi 2.2.3. iz
n ov 3
© ¹
2n
udžbenika sledi da je lim 0.
n ov n!
2.1.12. Naüi sledeüe graniþne vrednosti:
2 n 1
§ 1·
a) lim¨1 ¸
n ov
© n¹
n
§ 5·
b) lim¨1 ¸
n ov
© n¹
n 3
§ n ·
c) lim¨ ¸
n ov n 1
© ¹
2 n 1
§ 6n ·
d) lim¨ ¸
n ov 6 n 5
© ¹
Rešenje:
a)
2 n 1 2n 2
§ 1· § 1· § 1· § 1· §§ 1 ·n ·
lim¨1 ¸ lim¨1 ¸ ¨1 ¸ lim¨1 ¸ lim¨ ¨1 ¸ ¸ 1 e2 e2
n ov
© n¹ n ov
© n¹ © n¹ n ov
© n ¹ nov¨© © n ¹ ¸¹
b)
15
Uvedimo smenu n=5t, gde važi tov kada nov.
Sada je :
n 5t 5
§ 5· § 1· § § 1 ·t ·
lim¨1 ¸ lim¨1 ¸ lim¨ ¨1 ¸ ¸ e5
t ov ¨ ¸
n ov
© n¹ t ov
© t¹ ©© t ¹ ¹
c)
n3
§ ·
n 3 ¨ 1 ¸
§ n · 1 1
lim¨ ¸ lim¨ ¸
n 3
e 1
n ov n 1
© ¹ n ov¨ 1¸ § 1· § 1· e 13
¨1 ¸ lim¨1 ¸ lim¨1 ¸
© n¹ n ov
© n ¹ nov© n ¹
d) Važi sledeüe:
2 n 1
§ ·
2 n 1 ¨ 1 ¸
§ 6n ·
lim¨ ¸ lim¨ ¸
n ov 6 n 5
© ¹ n ov¨ 5 ¸
¨1 ¸
© 6n ¹
5
Uvedimo smenu , n t gde važi tov kada nov.. Sada je:
6
2 n 1
§ ·
¨ 1 ¸ 1 1 1 1 1
lim¨ ¸ lim 5t

n ov¨ 5 ¸ t ov 1 5t § 1· 3
e5 e 3 e2
¨1 ¸ § 1· 3 § 1· lim¨1 ¸
© 6n ¹ ¨1 ¸ lim ¨1 ¸
3
t ov
© t¹
© t¹ t ov
© t¹
16
2.1.13. Naüi graniþnu vrednost lim n 2 n n .

n ov

Rešenje:
Važi sledeüe:
lim( n 2 n n) lim
n 2
n n n 2
n n lim
n2 n n2
n ov n ov
n
n n 2
n ov
n 2
n n
n n 1
lim lim .
n ov
n 2
n n n ov §
1 · 2
n¨¨ 1 1¸¸
© n ¹
Zadaci za vežbu:
3n 4 2n 6 3n 4 2n 6
a) lim b) lim
n ov 4 n 4 2 n 6 n ov 4n 5 2 n 6
3n 5 2n 6 2n 3
c) lim 4 d) lim
n ov 4 n 2 n 6 n ov
n2 1
n 3 n 1 3
e) lim f) lim
n ov n ov 5 3 n
n2 n n
17
2.2. Redovi
Rešeni zadaci:
v
1 1 1 1
2.2.1. Dokazati da je harmonijski red ¦k
k 1
1 ... divergentan.
2 3 4
Rešenje:
Važi sledeüe:
1 1 1 1
! 2
3 4 4 2
1 1 1 1 1 1
! 4
5 6 7 8 8 2
1 1 1 1 1
.... ! 8
9 10 16 16 2
.
.
.
1 1 1 1 1
m 1
m 1
... m
! 2 m 1 m
2 1 2 2 2 2 2
Dakle, zakljuþujemo da je za n=2m:
n
1 1 §1 1· §1 1 1 1·
Sn ¦k
k 1
1 ¨ ¸ ¨ ¸ ...
2 ©3 4¹ ©5 6 7 8¹
§ 1 1 1 · 1
¨ m 1 m 1 ... m ¸ ! 1 m
© 2 1 2 2 2 ¹ 2
1
Odnosno S n ! 1 m za nt2m , odakle sledi:
2
18
nov mov 1+m/2ov, a pošto je Sn>1+m/2, sledi

Snov, tj. harmonijski red je divergentan.
v
1
2.2.2. Izraþunati sumu reda S ¦ n n 1
n 1
Rešenje:
Za opšti þlan ovog reda važi sledeüe:
1 1 1
pa je dakle suma S jednaka
n n 1 n n 1
m m
1 §1 1 · 1 §1 1· §1 1 · 1
Sm ¦
n 1 n n 1
¦ ¨© n n 1 ¸¹
n 1
1 ¨ ¸ ... ¨
2 © 2 3¹
¸ 1
© m m 1¹ m 1
§ 1 ·
Na osnovu ovoga je S lim S m lim ¨1 ¸ 1.
m ov m ov
© m 1¹
v
2.2.3. Naüi sledeüu sumu S ¦ aq
k 1
2 k 1
gde je ~q~<1.
Rešenje:
v
aq
S ¦ aq 2 k 1
aq aq 3 aq 5 ...
aq 1 q 2 q 4 ...
k 1 1 q2
jer je (videti primer 2.2.3.1. iz udžbenika)
1
1 q 2 q 4 ... 2
(smena q2=t).
1 q
19
2.3 Neke osobine funkcija
Rešeni zadaci:
2.3.1. Naüi oblast definisanosti sledeüih funkcija
x 1
a) y=x5-3x2+x+6 b) y c) y x2 x 2
x2 4
x2 x 2 x
d) y
x 2 4x 3
e) y ln
3 x
f) y
ln x 2 x 2
Rešenje:
a) Oblast definisanosti funkcije (u daljem tekstu üemo je obeležavati sa
D, kao skraüenica od domen) y=x5-3x2+x+6 je skup realnih brojeva R,
odnosno D=^x~xR`. Ovo se može napisati kao x( -v, v).
x 1
b) Funkcija y je definisana na skupu R osim u taþkama u
x2 4
kojima je x2-4=0, odnosno osim u taþkama x1= -2, i x2=2. Dakle, domen ove
funkcije je odreÿen sa
x(-v, -2) (-2, 2) (2,v).
c) Oblast definisanosti funkcije y x 2 x 2 se odreÿuje iz

nejednaþine
x2-x-2t0 þije je rešenje -v<xd -1 2d x<v . Dakle, domen ove

x(-v, -1@ >2,v).
x2 x 2
d) Oblast definisanosti funkcije y se odreÿuje kao
x 2 4x 3
zajedniþko rešenje nejednaþine x2-x-2t0 i nejednakosti x2-4x+3z0.
20
Kako je rešenje nejednaþine x2-x-2t0 dato sa x(-v, -1@ >2,v) , a rešenje

nejednakosti
x2-4x+3z0 je xz1 xz3, zajedniþko rešenje, tj. presek ova dva rešenja je
x(-v, -1@ >2,3)(3, v), što je u stvari i domen date funkcije.
x
e) Oblast definisanosti funkcije y ln je skup svih realnih
3 x
brojeva koji zadovoljavaju nejednaþine
x
! 0 i 3-xz0.
3 x
Rešenje ovih nejednaþina je interval x(0,3), što je istovremeno i oblast

definisanosti funkcije.
f) Oblast definisanosti funkcije ln(x2-x-2) je skup svih realnih brojeva

koji zadovoljavaju nejednaþinu
x2-x-2>0 þije je rešenje -v<x< -1 2< x<v . Dakle, domen ove

x(-v, -1) (2,v).
2.3.2. Odrediti nule sledeüih funkcija:
x 2 3x 2
a) y b) y x 3 x 2 3x 2
x2 2
c) y
x 2 9 e x 3 d) y
ln x 2 3 x 3
e) y=1+lnx
21
Rešenje:
a) Iz y=0 x2+3x+2=0 x1= -1 , x2= -2 (uobiþajeno nalaženje nula
kvadratne jednaþine). Dakle, taþke x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije.
b) Iz y=0 x+3=0 x2+3x+2=0 x1= -3 , x2= -1 , x3 = -2. Dakle,

taþke x1= -3, x2= -1 , x3 = -2 su nule funkcije.
c) Iz y=0x2-9=0 (jer je funkcija ex razliþita od nule za svako x)

x1=3, x2=-3. Ove taþke su nule funkcije.
d) Iz y=0x2+3x+3=1 (jer je lnx=0 za x=1) x2+3x+2=0 x1= -1 ,

x2= -2. Dakle, taþke x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije.
e) Iz y=01+lnx=0lnx= -1 x=e-1. Dakle taþka x=e-1 je nula

funkcije.
2.3.3. Naüi inverzne funkcije i njihove oblasti definisanosti sledeüih funkcija:
3 x
a) y=3x+5 b) y 1 x3 c) y ln
2
Rešenje:
1
a) y 3x 5 x y 5 pa je inverzna funkcija
3
1
y x 5 koja je definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva.
3
Dakle, domen je x(-v ,v).
b) y 3
1 x3 x3 1 y3 x 3
1 y 3 pa je inverzna
funkcija y 3 1 x 3 (odnosno funkcija je inverzna sama sebi) koja je
definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle, domen je
x(-v ,v).
x
c) y ln x 2e y pa je inverzna funkcija y=2ex koja je
2
definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle, domen je
x(-v ,v).
22
2.3.4. Ispitati parnost i neparnost sledeüih funkcija:
x2 4 2 ln x
y y xe x 2
y
a) x2 3 b) c) x
Rešenje:
a)
( x) 2 4 x2 4
f ( x) f ( x)
( x) 2 3 x2 3
dakle funkcija f(x) je parna.
b)
2 2
f ( x) ( x )e ( x ) 2
xe x 2
f ( x)
dakle funkcija f(x) je neparna.
c)
ln( x) ln( x)
f ( x) f ( x) z f ( x) f ( x) z f ( x)
x x
dakle funkcija f(x) nije ni parna ni neparna.
2.3.5. Ispitati monotonost sledeüih funkcija:
a) f(x)=x2+4 na intervalu x(1, +v)
1
b) y na intervalu x(-8, -4)
x 1
c) y=ex-2 na intervalu x ( - v, + v)
23
d) y=ln(x+4) na intervalu x(-2, 6)
Rešenje:
a) Za proizvoljno x1 , x2(1, +v) takvo da je x2>x1 važi:
f ( x 2 ) f ( x1 ) x 22 4 ( x12 4) x 22 x12 ! 0 za x1 , x2(1, +v), pa

je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.
b) Za proizvoljno x1 , x2(-8, -4) takvo da je x2>x1 važi:
1 1 x1 x 2
f ( x 2 ) f ( x1 ) 0 za x1 , x2(-8, -4),
x 2 1 x1 1 x 2 1 x1 1
pa je funkcija monotono opadajuüa na tom intervalu.
c) Za proizvoljno x1 , x2(-v, +v) takvo da je x2>x1 važi:
1 x2
f ( x 2 ) f ( x1 ) e x2 2 e x1 2
e 2

e e x1 ! 0 za x1 , x2(-v, +v), pa
je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.
d) Za proizvoljno x1 , x2(-2, 6) takvo da je x2>x1 važi:
x2 4
f ( x 2 ) f ( x1 ) ln( x 2 4) ln( x1 4) ln ! 0 jer je
x1 4
x2 4
za x1 , x2(-2, 6) ! 1,
x1 4
pa je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.
24
Zadaci za vežbu:
2.3.6. Naüi oblasti definisanosti sledeüih funkcija:
1
a) y x b) y 2 x x2
3 x
2 x x2 4
c) y ln d) y
2x x 2 5x 6
2 x
x 3
x2 4
e) y e f) y
3
x 2 5x 6
2.3.7. Odrediti nule sledeüih funkcija:
a) y=x4-10x2+9 b) y=(x2-4x+3)ex-1
2x x2 1
c) y ln d) y
1 x 2x
ln
1 x
2.3.8. Ispitati parnost i neparnost sledeüih funkcija:
x 2 5 x 25
a) y x 3 x 3 b) y
x3
x
2 ln( 2)
x 3 x 1
c) y ln d) y
x4 2 x8
25
2.4. Graniþna vrednost i neprekidnost funkcija
x2 1
a)
x o3

lim x 2 3 x 6 b) lim
x o1 x 2 3x 2
c) lim (2 x x 3 x 5 ) d) lim (2 x x 3 x 5 )
x o v xov
Rešenje:
Na osnovu teorema 2.5.1. i 2.5.2. iz udžbenika važi:
a) lim( x 2 3 x 6) lim x 2 lim 3 x lim 6 32 3 3 6 6

x o3 x o3 x o3 x o3
b) Pošto je lim( x 2 1) lim( x 2 3 x 2) 0 ne možemo

x o1 x o1
direktno primeniti teoreme 2.5.1. i 2.5.2. iz udžbenika,(dobijamo oblik

§0·
limesa ¨ ¸ ), veü üemo izvršiti sledeüe transformacije:
©0¹
lim
x2 1
lim
x 1x 1 lim
x 1
2 .
x o1 x 2 3x 2 x o1 ( x 1)( x 2) x o1 x2
c)
2 1 1
x o v

lim 2 x x 3 x 5 lim x 5 (
x o v x 5
4 2 1)
x x
( v ) x ( 1) v
d)
2 1 1
lim(2 x x 3 x 5 ) lim x 5 ( 5
4 2 1) v (1) v
x ov x ov x x x
26
3
2 x 2 3x 5 § x 3 3x 2 4 ·
a) lim 2 b) lim¨¨ ¸
x ov 3 x 3 x 4 x ov 2 x 3 x 2 ¸
© ¹
3x 2 2 x 6
c) lim d) lim 3 x( x 2 1 x)
x ov 4 x ov
x 3x 1
Rešenje:
3 5
2 x 2 (2
2)
2 x 3x 5 x x 2
a) lim lim
x ov 3 x 2 3 x 4 x ov 2 3 4 3
x (3 2 )
x x
3
§ 3 4 ·
3 ¨ x 3 (1 3 ) ¸ 3
§ x 3 3x 2 4 · x x §1· 1
b) lim¨¨ ¸ ¨ lim ¸ ¨ ¸
x ov 2 x 3 x 2 ¸ ¨ 1 2 ¸
© ¹ x ov
x 3 (2 2 3 ©2¹ 8
¨ ¸
© x x ¹
2 6
2 x 2 (3 )
3x 2 x 6 x x2 3
c) lim lim 3
x ov 4 x ov
x 3x 1 2 3 1 1
x 1 3 4
x x
d)
3 x( x 2 1 x)( x 2 1 x) 3x 3
lim 3 x( x 2 1 x) lim lim
x ov x ov
x2 1 x x ov
1 2
x( 1 1)
x2
27
x 2 3x 2 x4
a) lim b) lim
x ov x3 2 x ov x 3 3 x 2 x 5
x a
c) lim d) lim( x 3 x )
xoa xa x ov
Rešenje:
3 2
2 x 2 (1 )
x 3x 2 x x2 1
a) lim lim lim 0
x ov x3 2 x ov 2
x 3 (1 3 )
x ov x
x4 x4
b) lim lim lim x v
x ov x 3 3 x 2 x 5 x ov 3 3 1 5 x ov
x (1 2 3 )
x x x
c)
x a ( x a )( x a )
lim lim
xoa xa ( x a)( x a )
xoa
xa 1 1
lim lim
xoa
( x a)( x a ) xoa x a 2 a
d)
( x 3 x )( x 3 x ) x 3 x
lim( x 3 x ) lim lim
x ov x ov
x3 x x ov
x3 x
3
lim 0
x ov
x3 x
28
x x
§ 1· § 3 ·
a) lim¨1 ¸ b) lim¨1 ¸
x ov
© x¹ x ov
© 5x ¹
x 2 x 5
§ x 1· § x 3·
c) lim¨ ¸ d) lim¨ ¸
x ov x 1 x ov x 2
© ¹ © ¹
Rešenje: Imajuüi u vidu Primer 2.5.1. iz udžbenika važi:
1 § 1·
a) Uvedimo smenu t ¨x ¸ x ov t o 0
x © t¹
x 1
1
§ 1· § 1
· 1
lim¨1 ¸ lim1 t t ¨ lim 1 t t ¸ e 1 .
x ov
© x¹ t o0 © t o0 ¹ e
3 § 3·
b) Uvedimo smenu t ¨x ¸ x ov t o 0
5x © 5t ¹
3
x 3
§ 3 · 3
§ 1
1 t ·¸
5
lim¨1 ¸ lim1 t 5t ¨ lim t e5
x ov
© 5x ¹ t o0 © t o 0 ¹
x
1 § 1·
x x (1 ) xx lim¨1 ¸
§ x 1· x x ov
© x¹ e 1 1
c) lim¨ ¸ lim x
x ov x 1
© ¹ x ov x 1
x (1 ) x § 1· e e2
x lim¨ x ¸
x ov
© x¹
d)
2 x 5 2x 5
§x 3· § 3· § 3·
2 x5 x ¨1 ¸ lim¨1 ¸ lim ¨1 ¸
§ x 3· x¹ x ov x ¹ xov© x¹
lim¨ ¸ lim © 2 x 5
©
2x 5
x ov x 2 x ov
© ¹ § 2· § 2· § 2·
x x ¨1 ¸ lim¨1 ¸ lim¨1 ¸
© x¹ x ov
© x ¹ xov© x¹
29
5 5
§ 3· § 2·
Važi: lim¨1 ¸ lim¨1 ¸ 1
x ov
© x¹ x ov
© x¹
3 2
Uvedimo smene t , odnosno t , gde kada xov onda to0.
x x
Dobijamo:
2x 5 6
§ 3· § 3· § 1
·
lim¨1 ¸ lim¨1 ¸ ¨ lim 1 t t ¸
x ov
© x¹ x ov
© x¹ © t o0 ¹ e6
2x 5 4
e2
§ 2· § 2· § 1
· e4
lim¨1 ¸ lim¨1 ¸ ¨ lim 1 t ¸
t
x ov
© x ¹ xov© x¹ © t o0 ¹
2.4.5. Naüi levu i desnu graniþnu vrednost funkcije:

1
x
a) y u taþki x=1 b) y e x u taþki x=0
x 1
Rešenje:
a) Levi limes: Uvedimo smenu x=1-h, gde je h>0, i kada xo1

tada ho0.
x 1 h 1 h
lim lim lim v
x o1 x 1 ho0 1 h 1 ho0 h
Desni limes: Uvedimo smenu x=1+h, gde je h>0, i kada xo1 tada
ho0.
x 1 h 1 h
lim lim lim v
x o1 x 1 ho0 1 h 1 h o0 h
b) Levi limes: Uvedimo smenu x=0-h, gde je h>0, i kada xo0

tada ho0.
30
1 1
1 1
lim e x lim e h
0
x o0 h o0 1
h
ev
lim e
h o0
Desni limes: Uvedimo smenu x=0+h, gde je h>0, i kada xo0 tada
ho0.
1 1
lim e x lim e h ev v
x o0 h o0
2.4.6. Ispitati neprekidnost funkcija:
1
a) y xe x b) y
x
Rešenje: a)
Priraštaj ove funkcije 'y iznosi:
'y x 'x e ( x 'x ) xe x xe x e 'x 'xe x e 'x xe x

xe x e 'x 1 'xe x e 'x
pa je
lim 'y
'x o0 'x o0

lim xe x e 'x 1 'xe x e 'x 0 pa je funkcija neprekidna za
svako x.
b) Oþigledno da ova funkcija ima jedan prekid u taþki

x=0, jer tu nije definisana. Ispitajmo njenu neprekidnost u taþkama xz0.
Za xz0 važi:
1 1 'x
'y pa je
x 'x x x( x 'x)
'x
lim 'y lim 0 , što znaþi da je funkcija neprekidna u svim
'x o 0 'x o0 x ( x 'x )
taþkama xz0.
31
Zadaci za vežbu:
x 6 64 x3 x 7
a) lim b) lim
x o 2 x 2 4 x o v 6 x2
x 9 3 x2 4
c) lim d) lim
x o0 x 16 4 x o2 6 x 2
x 3x 4
e) lim f) lim
x ov x o v 3 x 4
3x 3 x 2 1
1
2 x
§3 x· § 100 x · x
a) lim¨ ¸ b) lim¨ ¸
x ov
© x ¹ x o0
© 100 ¹
x2
§ x2 9 ·
c) lim¨¨ 2 ¸ d) lim x 1 3 x
x ov x 9 ¸ x ov
© ¹
2.4.9. Naüi levu i desnu graniþnu vrednost funkcije u taþki x=2,
° x 2 3,....x ! 2½°
f ( x) ® x2 ¾
°̄e ,.....x 2 °¿
2.4.10. Odrediti vrednost parametra p tako da data funkcija bude neprekidna:
e x ,...x 0
a) f ( x) ®
¯ x p,...x t 0
32
1
°
b) f ( x) ®
1 x x ,...x z 0
°̄2 p 7,...x 0
2.5. Prvi izvod i diferencijal funkcije
Rešeni zadaci:
Nalaženje prvog izvoda po definiciji.
2.5.1. Naüi po definiciji prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija:
1 1
a) y x2 , b) y , c) y x, d) y .
x2 x
Rešenje:
a)
y ,
lim
f ( x 'x ) f ( x )
lim
x 'x x 2
2
lim
x 2 2 x'x 'x x 2
2
'x o 0 'x x o0 'x 'x o0 'x

lim 2 x 'x 2 x.
'x o0
b)
1 1

x 'x x 2 x 2 2 x'x 'x
2 2
, f ( x 'x) f ( x) x2
y lim lim lim
'x x 2 x 'x
2
'x o 0 'x 'x o0 'x 'x o 0
2 x 'x 2
lim .
x 2 x 'x
2
'x o0 x3
33
c)
f x 'x f ( x) x 'x x x 'x x
y, lim lim lim
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x x 'x x
1 1
lim .
'x o0 x 'x x 2 x
d)
1 1

f x 'x f ( x) x 'x x x x 'x
y, lim lim lim
'x o 0 'x 'x o 0 'x 'x o0
'x x x 'x
x x 'x 1
lim lim
'x x x 'x
'x o0 x x 'x 'x o0
x x 'x x x 'x
1 1
3.
2x x
2x 2
Nalaženje prvog izvoda algebarskog zbira funkcija.\
2.5.2. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija:
c
a) y ax 6 bx 3 d ln x a, b, c, d R.
x2
5 3 2
b) y x3
x x
c) y x x x
x3 x
d) y 4 a ! 0, a R
a
e) y sin x 3 cos x 2tgx 4ctgx.
34
Rešenje:
a)
,
, § 6 3 c · 2c d
y ¨ ax bx 2 d ln x ¸ 6ax 5 3bx 2
© x ¹ x3 x
b)
, ,
§ 3 2· § 15
1
· 1 5
4

4
,
y ¨¨ 5 x 3 ¸¸ ¨ x 3 x 3 2 x 1 ¸ x x 3 2 x 2
x x¹ ¨ ¸ 5
© © ¹
1 1 1 2
2.
5 x
5 4 3
x 4 x
c)
, , ,
, § 3 ·
§ 3
· § 74 · 7 4
3
74 3
y , §¨ x x x ·¸ ¨x x2 ¸ ¨x x4 ¸ ¨x ¸ x x .
© ¹ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ 4 4
© ¹ © ¹ © ¹
d)
, , , ,
§ x3 x · 1 §¨ 4 · 1 §¨ 4 3 ·¸
1 4 1 2
¸ 1 §¨ 3 ·¸ 1
y, ¨ 4 ¸ x x3 x x x 3
¨
©
a ¸
¹
4
a©¨ ¸
¹
4
a ¨© ¸
¹
4
a ¨© ¸¹ 34 a
1 1
.
34 a 3 x 2
e)
2 4
y, sin x 3 cos x 2tgx 4ctgx , cos x 3 sin x .
cos x sin 2 x
2
35
Nalaženje prvog izvoda proizvoda funkcija.
a) y x 3e x b) y ax 2

bx c ln x c) y 3x e x
d) y x 2 x 2 ln x 6 e) y sin x cos x .
Rešenje:
a)
y, x e x e
3 x , 3 , x

x3 e x
,
3x 2 e x x 3 e x x 2 e x (3 x)
b)
y, ax 2
ax
bx c ln x
, 2
,

bx c ln x ax 2 bx c ln x ,
2
bx c
2ax b ln x ax
x
c)
y, 3 e 3 e
x x , x , x

3x e x
,
3 x ln 3 e x 3 x e x 3 x e x ln 3 1
d)
,
§ 52 · 3 5
y ,
x 2
x 2 ln x 6
,
¨ x 2 ln x 6¸
¨ ¸
5 2
2
x 2 ln x 6 x 2
2
x
© ¹
3
x 5 ln x 17
2
e)
y, sin x cos x , sin x , cos x sin x cos x , cos 2 x sin 2 x.
36
Nalaženje prvog izvoda koliþnika funkcija.
x2 x 1 1 x 1 ex
a) y b) y c) y
2 x2 x 1 1 x 1 ex
1 ln x sin x cos x
d) y e) y .
1 ln x sin x cos x
Rešenje:
a)
y , § x2 x 1 ·
¨¨ 2 ¸¸
,
x 2

,

x 1 2x 2 x 1 x 2 x 1 2x 2 x 1
,
© 2x x 1 ¹ 2 x 2
x 1 2
2 x 1 2 x 2 x 1 x 2 x 1 4 x 1 3x 2 2 x 2
.
2 x 2
x 1
2
2 x 2
x 1 2
b)
y ,
§1 x ·
¨ ¸
,
1 x 1 x 1 x 1 x
, ,
¨1 x ¸
© ¹ 1 x 2
§ 1 ·
1
2 x
1 x 1 x ¨¨ ¸¸
1
1
© 2 x¹ x
1 x 2
1 x x 1 x 2 2
37
c)
y , §1 ex
¨¨
·
¸¸
,
1 e 1 e 1 e 1 e
x , x x x ,

ex 1 ex 1 ex ex
©1 e
x
¹ 1 e x 2
1 e
x 2
2e x
1 e
x 2
d)
y,
§ 1 ln x · 1 ln x , 1 ln x 1 ln x 1 ln x ,
¨ ¸
© 1 ln x ¹ 1 ln x 2
1 § 1·
1 ln x 1 ln x ¨ ¸
x © x¹ 2
.
1 ln x 2
x 1 ln x
2
e)
,
, § sin x cos x ·
y ¨ ¸
© sin x cos x ¹
sin x cos x , sin x cos x sin x cos x sin x cos x ,
sin x cos x 2
cos x sin x sin x cos x sin x cos x cos x sin x
sin x cos x 2
cos x sin x 2 sin x cos x 2 2
sin x cos x 2
sin x cos x 2
Nalaženje prvog izvoda složenih funkcija.
x 1
a) y 3x 2
4x 2
4
b) y 1 2 ln x 5 c) y
x 1
38
x 2
4 x 8
d) y ln 4 x e) y ln f) y e3x
1 x3
1
g) y ex h) y 54x i) y ln tgx
Rešenje:
a)
y, 3x 2
4x 2
4 ,

3
4 3x 2 4 x 2 3x 2 4 x 2 ,

4 3 x 2 4 x 2 6 x 4 3
b)
y, 1 2 ln x 5 ,
5 1 2 ln x 1 2 ln x
4 ,
2 10
5 1 2 ln x 1 2 ln x
4 4
x x
c)
, 1
,
§ x 1 · 1 § x 1· 2 § x 1·
y ,
¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸
¨ x 1 ¸ 2 © x 1¹ © x 1¹
© ¹
1

1 § x 1· 2

x 1, x 1 x 1 x 1,
¨ ¸
2 © x 1¹ x 12
1

1 § x 1· 2 2 1 1
¨ ¸
2 © x 1¹ x 1 2 1
( x 1) ( x 1)
2
3
2 (1 x) x 2 1
d)
4 3
y, ln x
4 ,
4 ln 3 x ln x
,
x
ln x.
39
e)
y , §
¨ ln
x ·
,
1 x3 § x ·
¨
,

1 x 3 1 x 3 3x 2 x 1 2 x3
.
3 ¸ ¸
© 1 x ¹ x © 1 x3 ¹ x
1 x3
2

x 1 x3
f)
y, e 3 x 2 4 x 8
,
6 x 4 e3 x 4 x8
2
g)
1
, ,
§ 1x · 1
§1· ex
y, ë ¸ e ¨ ¸
x
2
¨ ¸ ©x¹ x
© ¹
h)
1 1 1 1
y, lntgx , tgx
,

tgx tgx cos 2 x sin x cos x
y, 5 4x ,
5 4 x ln 5 4 x
,
4 ln 5 5 4 x
Nalaženje prvog izvoda složenih funkcija oblika y f ( x) g ( x ) u oblasti

gde su f(x) i g(x) diferencijabilne funkcije i gde je f(x)>0.
NAPOMENA: Imajuüi u vidu da je f ( x) g ( x ) e g ( x )ln f ( x ) sledi da je
40
f ( x) eg ( x) ,

g ( x )ln f ( x ) ,
e g ( x )ln f ( x ) g ( x) ln f ( x)
,

e g ( x )ln f ( x ) g ( x) ln f ( x) g ( x) ln f ( x)
, ,

§ g ( x) ·
f ( x) g ( x ) ¨¨ g ( x) ln f ( x)
,
( f ( x)) , ¸¸.
© f ( x) ¹
a) y xx b) y x x
c) y x
x d) y cos x sin x
x
§ 1·
e) y ¨1 ¸ f) y x sin x
© x¹
Rešenje:
a)
§ x ,·
y, x x ,
x x ¨ ( x) , ln( x) x ¸
x
x x ln x 1
© ¹
b)
§ ,·
y, x x
,
x x
¨¨ x ln x
,
x
x
x ¸¸
© ¹
1 1
x § ln x 1 · x
§ ln x · x § ln x ·
x ¨¨ ¸¸ x x 2
¨ 1¸ x 2
¨ 1¸
©2 x x¹ © 2 ¹ © 2 ¹
41
c)
§ 1 ·
§ 1x ·
, 1¨ 1 , ¸ 1
y ,
x
x
,
¨x ¸
¨ ¸
x¨ § ·
¨© x ¹
x
x ¨ ¸ ln x x ¸
x
,
¸
§ 1 ln x ·
x ¨ 2 2 ¸
x
© ¹ ©x x ¹
¨ ¸
© ¹
1
2
xx 1 ln x
d)
y, cos x sin x ,
cos x sin x §¨ sin x , ln(cos x) sin x cos x , ·¸
cos x
© ¹
2
§ x·
cos x sin x ¨¨ cos x lncos x sin ¸
© cos x ¸¹
e)
§ ·
x , ¨x ,¸
§§ 1 · · § 1· ¨ , § 1· x § 1·
y, ¨ ¨1 ¸ ¸ ¨1 ¸ ¨ x ln¨1 ¸ ¨1 ¸ ¸
¨©
© x¹ ¸
¹ © x¹ © x¹ § 1· © x¹ ¸
¨ ¨1 ¸ ¸
© © x¹ ¹
x 2 x
§ 1· § § 1· x § 1 ·· § 1· § § 1· 1 ·
¨1 ¸ ¨¨ ln¨1 ¸ ¨ 2 ¸ ¸¸ ¨1 ¸ ¨¨ ln¨1 ¸ ¸
© x¹ © © x ¹ x 1 © x ¹¹ © x¹ © © x ¹ x 1 ¸¹
f)
§ sin x ,· § sin x ·
y, x sin x ,
x sin x ¨ sin x ln x
,
x
x ¸ x sin x ¨ cos x ln x
x ¹
¸
© ¹ ©
42
Nalaženje diferencijala funkcije.
NAPOMENA: Diferencijal prvog reda funkcije y=f(x) u taþki x, u oznaci dy,

jednak je proizvodu prvog izvoda te funkcije i diferencijala nezavisno
promenljive x, odnosno dy f ' ( x) dx.
2.5.7. Naüi prvi diferencijal u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija:
ln x tgx
a) y x 3 2 x ln x e x b) y c) y x 2 e x d) y
x x
Rešenje:
a)
dx x
dy x 3

,
2 x ln x e x dx 3x 2 dx 2dx
x
e dx
b)
§1 ·
, ¨ x ln x ¸
§ ln x · ¨x ¸dx dx ln x
dy ¨ ¸ dx dx
© x ¹ ¨ x2 ¸ x2 x2
¨ ¸
© ¹
c)
dy x e dx 2 xe
2 x , x

x 2 e x dx 2 xe x dx x 2 e x dx
d)
§ 1 ·
, ¨ x tgx ¸
§ tgx · 2
¨ cos x ¸dx dx tgx
dy ¨ ¸ dx 2 dx
© x ¹ ¨ x2 ¸ 2
x cos x x
¨ ¸
© ¹
43
Zadaci za vežbu:
3
3 3 7 4 1
a) y x x 2
7 x 10

5 5
x7
3 x 5
2x 2 1
b) y x 5 e x ln x c) y ln
2x 2 1
2 3 x x2 6
d) y ln e) y
2x § x2 2 ·
2
2
x 2 ¨¨ ¸¸
© 4x ¹
2 x
f) y xx g) y xx
2.6. Primena izvoda u rešavanju graniþnih vrednosti funkcija jedne

nezavisno promenljive-Lopitalovo pravilo
Rešeni zadaci
0 v v v v
Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika , , , , .
0 v v v v
2.6.1. Naüi graniþne vrednosti funkcija
x4 1 x4 1
a) lim b) lim
x o1 x 3 3 x 2 x o1 x 3 3 x 2
5
x 5 a a x 1
c) lim d) lim
xoa xa x o0 x
2
ln x x
e) lim f) lim x
x ov x x ov e
44
x 3 5x ex
g) lim h) lim
x o v 3x x ov ln x
Rešenje:
x4 1 4x3
a) lim lim v
x o1 x 3 3 x 2 x o1 3 x 2 3
x4 1 4x3
b) lim lim v
x o1 x 3 3 x 2 x o1 3 x 2 3
4
1 5
5 x
x 5 a 1
c) lim lim 5
xoa xa xoa 1 55 a 4
a x 1 a x ln a
d) lim lim ln a
x o0 x x o0 1
1
ln x
e) lim lim x 0
x ov x x ov 1
x2 2x 2
f) lim x lim lim 0
x ov e x ov e x x ov e x
x 3 5x 3x 2 5
g) lim lim v
x o v 3x x o v 3
ex ex
h) lim lim lim xe x v
x ov ln x x ov 1 x ov
45
Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika 0 v , 0 v , v v .
§ 1x · § x 1 ·
a) lim x ¨ e 1¸
x ov ¨ ¸ x o0

b) lim x ln x
2
c) lim¨
x o1 x 1
¸
ln x ¹
© ¹ ©
Rešenje:
1
1 1
§ 1x · 2 ex 1
¨ ¸ e 1
x
x
a) lim x ¨ e 1¸ lim lim lim e x 1
x ov
© ¹
x ov 1 x ov 1 x ov
2
x x
1
ln x x2
b)
x o0

lim x 2 ln x lim 2 lim x 3 lim
x o0 x x o0 2 x x o0 2
0
c)
1
x ln x 1
§ x 1 · § x ln x x 1 · x
lim¨ ¸ lim¨¨ ¸¸ lim
x o1 x 1
© ln x ¹ x o1
© x 1 ln x ¹ x o1
ln x
x 1
x
1
ln x x 1
lim lim
x o1 1 x o1 1 1 2
ln x 1
x x x2
46
Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika 0 0 , v 0 ,1v.
a) lim x x b) lim x x c) lim x 1 x

x o0 x ov x o1
Rešenje:
a) lim x x lim e xln x

x o0 x o0
Pošto je
1
ln x
lim x ln x lim lim x lim x 0
x o0 x o0 1 x o0 1 x o0
2
x x
onda je
lim xln x
lim x x e xo0 e0 1
x o0
1 ln x
x x x
b) lim x lim x lim e
x ov x ov x ov
Pošto je
1
ln x
lim lim x 0
x ov x x ov 1
onda je
47
ln x
lim
lim x x e x ov x
e0 1
x ov
d)
1 ln x
lim x 1 x lim e 1 x
x o1 x o1
Pošto je
1
ln x
lim lim x 1
x o1 1 x x o1 1
onda je
1 ln x
lim 1
lim x 1 x e x o11 x e 1
x o1 e
Zadaci za vežbu
2.6.4 Naüi graniþne vrednosti funkcija
1
e x ex e 1 x x
b) lim 1 x
ln x
a) lim c) lim
x o0 ln(1 x ) x o0 x o0 x
1 1 3
d) limln x x
x ov
e) lim 1 x 2
x o0
x f) lim x 4 ln x .
x o0
48
2.7. Ispitivanje funkcija
Rešeni zadaci:
2.7.1. Konstruisati grafike sledeüih funkcija:
x2 2x 2 x
a) y b) y 2
x 1 §x·
1 ¨ ¸
©2¹
x4 3 2
c) y d) y x2
x x
x 2 2x 3 x3
e) y f) y
x 2 2x 2 x 1
2
Rešenje:
a)
1. Oblast definisanosti
x 2 2x 2
Oblast definisanosti funkcije y je
x 1
x-v , 11 , v .
2. Nule funkcije i taþke prekida funkcije
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x2-2x+2=0.
Kako ova jednaþina nema realnih rešenja,jer je diskriminanta ove jednaþine

x 2 2x 2
manja od nule, zakljuþujemo da funkcija y nema realnih nula,
x 1
odnosno da grafik ove funkcije nema preseka sa x osom.
Taþka prekida funkcije je x1 = 1.
49
3. Parnost, neparnost
S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetriþna u odnosu na

koordinantni poþetak, zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.
4. Stacionarne taþke, taþke u kojima prvi izvod nije definisan,

intervali i karakter monotonosti
Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y , 0. Važi
,
y ¨¨ ¸
,

§ x 2 2 x 2 · 2 x 2 x 1 x 2 2 x 2 x x 2
0
© x 1 ¸¹ x 12 x 12
x x 2 0 x 2 0 x3 2
Dakle, stacionarne taþke su x2 = 0 i x3 = 2, a prvi izvod nije definisan

u taþki x1 =1, odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.
Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog

izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.a.1.. Da bismo odredili znak
prvog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak prvog
izvoda u bilo kojoj, po volji odabranoj, taþki svakog intervala.
x (-v , 0) (0 , 1) (1 , 2) (2 , v)
y‘ >0 (+) <0 (-) <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija funkcija funkcija funkcija

monotono monotono monotono monotono
raste opada opada raste
Tabela 2.7.1.a.1.
50
5. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma
Analizom Tabele 2.7.1.a.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija

diferencijabilna postoje dve taþke ekstremuma i to za:
a) x2 = 0 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(0) = - 2

b) x3 = 2 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(2) = 2.
Dakle, taþka M(0, -2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije, a taþka N(2, 2) je
taþka lokalnog minimuma funkcije.
U taþkama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma, jer se
te taþke poklapaju sa taþkama u kojima funkcija nije definisana.
6. Nule drugog izvoda, taþke u kojima drugi izvod nije definisan, intervali
konkavnosti i konveksnosti, prevojne taþke
2 x 2 x 12 2x 1 x 2 2 x
,
§ x 2 2x ·
y ,,
y
, ,
¨ ¸
¨ x 12 ¸
© ¹ x 14
x 1 x 2 2 x
2
2
2
x 13
x 13
Dakle, drugi izvod je razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti
funkcije.
Drugi izvod nije definisan u taþki x1=1, odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije
definisana.
Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.a.2.. Da bismo odredili znak
drugog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak drugog
51
x -v , 1) (1, v)
y'' <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna
Tabela 2.7.1.a.2.
7. Asimptote
a) Vertikalna asimptota
Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida

funkcije, odnosno u ovom sluþaju u taþki x1 = 1.
Kako je
x 2 2x 2
lim v
x o1 x 1
2
x 2x 2
lim v
x o1 x 1
to je prava x = 1 vertikalna asimptota funkcije.
b) Horizontalna asimptota
Kako je
x 2 2x 2 2x 2
lim lim v
x ov x 1 x ov 1
x 2 2x 2 2x 2
lim lim v
x o v x 1 x o v 1
zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu
52
c) Kosa asimptota
Kako je
x 2 2x 2
x 1 x 2 2x 2 2x 2 2
lim lim lim lim 1
xorv x xorv x2 x x orv 2 x 1 x orv 2
zakljuþujemo da funkcija ima i desnu i levu kosu asimptotu.
Kako je
§ x 2 2x 2 · § x 2 2 x 2 x x 1 ·
lim ¨ x ¸¸ lim ¨ ¸¸
x o r v¨ x 1 x o r v¨ x 1
© ¹ © ¹
§ x 2·
lim¨ ¸ 1
xorv
© x 1 ¹
zakljuþujemo da je prava y=x – 1 i leva i desna kosa asimptota

funkcije.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.a.
y=x-1
5
N (2, 2) 4
3
2
2 1
x 2 x 2
x 1 4 3 2 11 0 1 2 3 4 5 6 7 8
2
3
4 M(0, -2)
5
x 2 2x 2
Slika 2.7.1.a. Grafik funkcije y
x 1
53
b)
x
Oblast definisanosti funkcije y 2
je
§x·
1 ¨ ¸
©2¹
x-v , v .
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x = 0, odnosno

funkcija seþe x osu u taþki x1=0, tj. prolazi kroz koordinatni poþetak.
Ova funkcija je neprekidna.
Kako je
x x
f ( x) 2
2
f ( x)
§ x· § x·
1 ¨ ¸ 1 ¨ ¸
© 2 ¹ ©2¹
zakljuþujemo da je funkcija neparna, odnosno da je njen grafik

simetriþan u odnosu na koordinatni poþetak (0, 0).

54
,
§ ·
¨ ¸
,
y ¨
¨ x
,

¸ § 4x · 4 4 x 2 2x 4x 4 x 2 16
0
¸ ¨ 4 x2 ¸
¨ 1 §¨ x ·¸
2
¸ © ¹ 4 x22
4 x
2 2
¨ ¸
© ©2¹ ¹
4 x 2 16 0 x1 2 x 2 2
Dakle, stacionarne taþke su x1 = 2 i x2 = -2. Prvi izvod je definisan na

celom skupu realnih brojeva.
izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.b.1.. Da bismo odredili znak
x (-v , -2) (-2 , 2) (2, v)
y‘ <0 (-) >0 (+) <0 (-)
Zakljuþak funkcija monotono funkcija monotono funkcija monotono

opada raste opada
Tabela 2.7.1.b.1.
Analizom Tabele 2.7.1.b.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija

a) x1 = -2 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(-2) = -1

b) x2 = 2 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(2) = 1.
Dakle, taþka M(-2, -1) je taþka lokalnog minimuma funkcije, a taþka N(2, 1) je
taþka lokalnog maksimuma funkcije.
55
y ,,
, ,
y ¨ ¸
§ 4 x 2 16 · 8 x 4 x 2 2 2 4 x 2 2 x 4 x 2 16

¨ 4 x2 2 ¸
© ¹ 4 x2
4

8 x 4 x 2 4 x 4 x 2 16 4 x 2 x 2 24
0

4 x2
3
4 x2 3

4 x 2 x 24
2
0 x3 0 x4 2 3 x5 2 3
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u taþkama x3 0 , x4 2 3 , x5 2 3.
Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva.

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.b.2.. Da bismo odredili znak
x v,2 3 2 3, 0 0,2 3 2 3, v
y ,, <0 (-) >0 (+) <0 (-) >0 (+)
y funkcija je funkcija je funkcija je funkcija je

konkavna konveksna konkavna konveksna
Tabela 2.7.1.b.2.
Dakle, prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer
pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. U ovim taþkama vrednost
funkcije je:
56
f x3 0 0 (taþka L(0, 0)),

§ 3·

f x4 2 3 2
3
(taþka P¨¨ 2 3 , ¸)
2 ¸¹
©
§ 3·

f x5 2 3
2
3
(taþka Q¨¨ 2 3 ,
2
¸)
¸
© ¹
7. Asimptote

funkcije. Pošto ova funkcija nema konaþne taþke prekida, ona nema ni
vertikalnu asimptotu.
Kako je
x 1
lim 2
lim 0
x ov x ov x
§ x·
1 ¨ ¸
©2¹
x 1
lim 2
lim 0
x o v x o v x
§ x·
1 ¨ ¸
©2¹
zakljuþujemo da je prava y = 0 horizontalna asimptota.
c) Kosa asimptota
Kako je
57
x
2
§x·
1 ¨ ¸
©2¹ 1
lim lim 2
0
xorv x xorv
§ x·
1 ¨ ¸
©2¹
zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.b .

N
P
2
1
x
ª § x ·2º
« 1 ¨ ¸ » 10 8 6 4 2 0 2 4 6 8 10
¬ ©2¹ ¼
1
2 L
Q
x
M
x
Slika 2.7.1.b. Grafik funkcije y 2
§x·
1 ¨ ¸
©2¹
58
c)
x4 3
x
x-v , 00 , v .
Kako jednaþina x4 + 3 = 0 nema realnih rešenja, zakljuþujemo da

x4 3
funkcija y nema realnih nula, odnosno da grafik ove funkcije nema
x
preseka sa x osom.
Kako je
f ( x)
x 4 3
x4 3
f ( x)
x x
zakljuþujemo da je funkcija neparna.

§ x 4 3 · 4 x 3 x x 4 3
,
, 3x 4 3
y ¨¨ ¸¸ 0
© x ¹ x2 x2
3 x 4 3 0 x 2 1 x3 1
59
Dakle, stacionarne taþke su x2 = -1 i x3 = 1, a prvi izvod nije definisan

u taþki x1 = 0, odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.

izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.c.1.. Da bismo odredili znak
x (-v , -1) (-1 , 0) (0 , 1) (1 , v)
y‘ >0 (+) <0 (-) <0 (-) >0 (+)

raste opada opada raste
Tabela 2.7.1.c.1.
Analizom Tabele 2.7.1.c.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija

a) x2 = -1 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(-1) = -4

b) x3 = 1 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(1) = 4.
Dakle, taþka M(-1, -4) je taþka lokalnog maksimuma funkcije, a taþka N(1, 4)
je taþka lokalnog minimuma funkcije.
60
y ,,
y
, , § 3x 4 3 ·
¨¨ ¸¸
,

12 x 3 x 2 2 x 3 x 4 3 6x 4 6
2
© x ¹ x4 x3
Kako jednaþina 6x4+6=0 nema realnih rešenja, zakljuþujemo da je drugi izvod

razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.
definisana.

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.c.2.. Da bismo odredili znak
x -v , 0) (0, v)
y'' <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna
Tabela 2.7.1.c.2.
61
7. Asimptote

Kako je
x4 3
lim v
x o0 x
4
x 3
lim v
x o0 x
Kako je
x4 3 4x3
lim lim v
x ov x x ov 1
x4 3 4x3
lim lim v
x o v x x o v 1
c) Kosa asimptota
Kako je
x4 3
x4 3 4x3 12 x 2
lim x lim lim lim v
xorv x xorv x2 xorv 2 x xorv 2
62
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.c
10
9
8
7
6
5
4
3
2
4 1
x 3
x 3 2 1 1 0 1 2 3
2
3
4
5
6
7
8
9
10
x
M
x4 3
Slika 2.7.1.c. Grafik funkcije y
x
d)
2
Oblast definisanosti funkcije y x2 je
x
x-v , 00 , v .
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3+2=0,

odnosno taþkom x 2 3 2 3 2 .
3
Dakle, grafik seþe x osu u taþki x 2 2 3 2 .
63
S obzirom da nule funkcije nisu simetriþne u odnosu na koordinantni

poþetak, zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.

,
§ 2· 2 2x3 2
y ¨ x2
,
¸ 2x 0
© x¹ x2 x2
2x3 2 0 x3 1
Dakle, stacionarna taþka je x3 = 1, a prvi izvod nije definisan u taþki

x1 =0, odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.

izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.d.1.. Da bismo odredili znak
x (-v , 0) (0 , 1) (1 , v)
y‘ <0 (-) <0 (-) >0 (+)

opada opada raste
Tabela 2.7.1.d.1.
64
Analizom Tabele 2.7.1.d.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija

diferencijabilna postoji taþka ekstremuma:
x3 = 1 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(1) = 3.
Dakle, taþka M(1, 3) je taþka lokalnog minimuma funkcije.
6 x 2 x 2 2 x 2 x 3 2
,
§ 2x3 2 ·
y ,,
y
, ,
¨¨ 2
¸¸
© x ¹ x4
2x3 4
0 2x3 4 0 x4 3
2 3 2 x2
x3
Dakle, drugi izvod je jednak nula u taþki x 4 3 2 , odnosno u taþki preseka

funkcije sa x osom.
definisana.

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.d.2.. Da bismo odredili znak
65
x v, 2
3
3
2, 0 (0, v)
y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija je funkcija je funkcija je

konveksna konkavna konveksna
Tabela 2.7.1.d.2.
Dakle, prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer pri
prolasku kroz nju drugi izvod menja znak. U ovoj taþki vrednost funkcije je

f x 3 2 0 (taþka L(3 2 , 0) ).
7. Asimptote
d) Vertikalna asimptota

Kako je
§ 2·
lim ¨ x 2 ¸ v
x o0
© x¹
§ 2·
lim ¨ x 2 ¸ v
x o0
© x¹
e) Horizontalna asimptota
Kako je
66
§ 2·
lim¨ x 2 ¸ v
x ov
© x¹
§ 2·
lim ¨ x 2 ¸ v
x o v
© x¹
f) Kosa asimptota
Kako je
2
x2
x § 2 ·
lim lim ¨ x 2 ¸ rv
xorv x xorv
© x ¹
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.d.
M
20
16
12
8
4
2 2
x
x 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5
4
8
12
16
L 20
2
Slika 2.7.1.d. Grafik funkcije y x2
x
67
e)
x 2 2x 3
x 2 2x
x-v , 0(0 , 2)2 , v .
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x2-2x-3=0,

odnosno taþkama x3 = -1 , i x4 = 3.
Taþke prekida funkcije su x1 = 0 i x2 = 2.


2 x 2 x 2 2 x 2 x 2 x 2 2 x 3
,
, § x 2 2x 3 ·
y ¨¨ ¸¸
2
© x 2x ¹ x 2
2x
2
2 x 1 x 2 2 x x 2 2 x 3 6 x 1
0
x 2x
2 2
x 2
2x
2
6 x 1 0 x5 1
Dakle, stacionarna taþka je x5 = 1, a prvi izvod nije definisan u

taþkama x1 =0 i x2 = 2, odnosno u taþkama u kojima i funkcija nije
definisana.
68

izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.e.1.. Da bismo odredili znak
x (-v , 0) (0 , 1) (1 , 2) (2 , v)
y‘ >0 (+) >0 (+) <0 (-) <0 (-)

raste raste opada opada
Tabela 2.7.1.e.1.
Analizom Tabele 2.7.1.e.1 zakljuþujemo da u taþki x5 = 1 funkcija ima

lokalni maksimum koji iznosi f(1) = - 4.
Dakle, taþka M(1, -4) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
69
,
§ 6 x 1 ·
y ,,
y
, , ¨
¨ x 2 2 x 2
¸
¸
© ¹
6 x 2 2 x 2 x 2 2 x 2 x 2 6 x 1
2
x 2
2x
4
6 x 2 2 x 12 2 x 2 4 x 2 63 x 2 6 x 4
x 2
2x
3
x 2
2x
3
Kako jednaþina 3x2 - 6x+4 = 0 nema realnih rešenja, zakljuþujemo da je drugi

izvod razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.
Drugi izvod nije definisan u taþkama x1 =0 i x2 = 2, odnosno u taþkama u

kojima i funkcija nije definisana.

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.e.2.. Da bismo odredili znak
x -v , 0) (0, 2) (2, v)
y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+)

Tabela 2.7.1.e.2.
70
7. Asimptote
g) Vertikalna asimptota

funkcije, odnosno u ovom sluþaju u taþkama x1 = 0 i x2 = 2.
Kako je
x 2 2x 3
lim v
x o0 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim v
x o0 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim v
xo2 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim v
xo2 x 2 2 x
to su prave x=0 i x=2 vertikalne asimptote funkcije.
h) Horizontalna asimptota
Kako je
x 2 2x 3 2x 2 2
lim lim lim 1
xorv x 2 2 x xorv 2 x 2 xorv 2
zakljuþujemo da je prava y = -1 horizontalna asimptota funkcije.
i) Kosa asimptota
Kako je
x 2 2x 3
2
lim x 2 x 0
xorv x
71
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.e.
2
2
x 2x 3
2 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8
x 2x
2
M
4
x 2 2x 3
Slika 2.7.1.e. Grafik funkcije y
x 2 2x
72
f)
x3
2 x 1
2
x-v ,-1) (-1, v .
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3 = 0, odnosno

funkcija seþe x osu u taþki x1=0, tj. prolazi kroz koordinatni poþetak.
Taþka prekida funkcije je x2 = -1.


,
§ x 3 · 3 x 2 2 x 12 4 x 1 x 3
, x 2 2 x 6
y ¨¨ ¸
2 ¸
0
© 2 x 1 ¹ 4 x 1
4
4 x 1
3
x 2 2 x 6 0 x3 3 x 4 0 x1
Dakle, stacionarne taþke su x3 = -3 i x4 = 0.
Prvi izvod nije definisan u taþki x2 = -1, odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije
definisana.
73

izvoda, kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.f.1.. Da bismo odredili znak
x (-v , -3) (-3 , -1) (-1, 0) (0, v)
y‘ >0 (+) <0 (-) >0 (+) >0 (+)

raste opada raste raste
Tabela 2.7.1.f.1.
Analizom Tabele 2.7.1.f.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija
diferencijabilna postoji jedna taþka ekstremuma x3 = -3, u kojoj funkcija ima

27
lokalni maksimum koji iznosi f(-3) = , i da u x1 = 0 funkcija ima prevoj.
8
27
Dakle, taþka M(-3, ) je taþka lokalnog maksimuma funkcije,
8
a taþka N(0, 0) je taþka prevoja funkcije.
74
y ,,
y , ,
§ x 2 2 x 6 ·
¨ ¸
,
16 x 2
2

12 x 4 x 1 12 x 1 2 x 3 6 x 2
3

¨ 4 x 13 ¸ 16 x 1
6
© ¹
3x
0 x1 0
x 14
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u taþki x1 = 0.
Drugi izvod nije definisan u taþki x2 = -1, odnosno u taþki u kojoj i funkcija
nije definisana.

izvoda , kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.f.2.. Da bismo odredili znak
x (-v, -1) (-1, 0) (0, v)
y ,, >0 (+) >0 (+) <0 (-)
y funkcija je funkcija je funkcija je

konveksna konveksna konkavna
Tabela 2.7.1.f.2.
Dakle, prevojne taþka je taþka N(0, 0).
75
7. Asimptote

funkcije, odnosno u ovom sluþaju u taþki x2 = -1.
Kako je
x3 x3
lim lim v
x o 1 2 x 12 x o 1 2 x 12
to je prava y = -1 vertikalna asimptota .
Kako je
x3
lim v
x ov 2 x 12
x3
lim v
x o v 2 x 12
zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu.
c) Kosa asimptota
Kako je
x3
2 x 1
2
1
lim
xorv x 2
zakljuþujemo da funkcija ima kosu asimptotu.
Pošto je
76
§ x3 1 · 2x 2 x
lim ¨¨ x ¸¸ lim 1
x o r v 2 x 1 2
2 ¹ xorv 2 x 1
2
©
1
zakljuþujemo da prava y x 1 predstavlja kosu asimptotu funkcije.
2
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.f .
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5
1
3
x
2
2
2 ( x 1)
3
N
4
1 5
y x 1
2 6
x
M
x3
Slika 2.7.1.e. Grafik funkcije y
2 x 1
2
77
x2
a) y x 3 3x 2 b) y
x2 2
4x 2 1 3
c) y d) y x 1 3 x 1
x
Rešenje:
a)
Oblast definisanosti funkcije y x 3 3x 2 se odreÿuje

iz uslova x 3 3 x 2 t 0 .
Važi
x 3 3 x 2 t 0 x 2 x 3 t 0 x 3 t 0 x t 3.
Dakle, oblast definisanosti funkcije je x>-3, v .
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3 + 3x2= 0,

odnosno taþkama x1 = -3 , i x2 = 0.
Taþke prekida funkcije je x1 = -3.
78


3 x x 2
y, x 3x
3 2
, 1 3x 2 6 x

2 x 3 3x 2

2 x 3 3x 2
.
Dakle, u taþkama x1=-3 i x2 = 0 prvi izvod funkcije nije definisan, dok

je u taþki x3 = -2 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taþka funkcije.
Primetimo da je u taþki x1=-3 funkcija definisana ali joj je to
istovremeno i taþka prekida, dok je u taþki x2=0 funkcija definisana i
neprekidna.
x (-3 , -2) (-2 , 0) (0 , v)
y‘ >0 (+) <0 (-) >0 (+)

raste opada raste
Tabela 2.7.2.a.1.
79
Analizom Tabele 2.7.2.a.1 zakljuþujemo da u taþki x3 = -2 funkcija ima

lokalni maksimum koji iznosi f(-2) = 2, a u taþkama x1=-3 i x2=0 lokalne
minimume koji iznose f(-3)=0 i f(0)=0.
Dakle, taþka M(-2, 2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije, a taþke N(-3, 0) i

L(0, 0) su taþke lokalnih minimuma.
,
§ 3 x 2 2x ·
y,,

y, ,
¨
¨2
¸
¸
© x 3 3x 2 ¹
2
2 x 2 x 3 3x 2 3 x 3 2 x 2 x 2 2 x

3 2 x 3x

2 x 3x 2
3

3 2 2 x 2 x 3 3 x 2 3 x 2 2 x

2
3

x 4 4x3
2
2 x 3 3x 2 x 3 3x 2
4 x 3 3x 2 x 3 3x 2
Drugi izvod nije definisan u taþkama x1 = -3 i x2 = 0.

Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (taþka x= -4
ne pripada oblasti definisanosti).

80
x -3 , 0) (0, v)
y'' <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija je funkcija je

konkavna konveksna
Tabela 2.7.2.a.2.
7. Asimptote

funkcije. Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana u taþki prekida x1 = -3,
onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
lim x 3 3 x 2 v
x ov
c) Kosa asimptota
Kako je
81
x 3 3x 2
lim lim x 3 v
x ov x x ov
8. Grafik funkcije
M 10
8
6
4
2
3 2
x 3 x 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5
2
4
6
8
N L
10
Slika 2.7.2.a. Grafik funkcije y x 3 3x 2
b)
Kako je x2+2>0 za svako xR , oblast definisanosti funkcije

x2
y je x(-v, v).
x2 2
82
Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x+2= 0,

odnosno taþki x1 = -2.
Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva.
S obzirom da nule funkcije nisu simetriþne u odnosu na koordinatni

poþetak, zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.

x
, x2 2 x 2
§ x2 · 2
x 2
y ,
¨ ¸
¨ 2 ¸ 2
x 2
© x 2 ¹
2 1 x
. 0 x2 1
x 2

2 x2 2
Dakle, u taþki x2 = 1 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taþka

funkcije, dok je prvi izvod definisan za svako x iz skupa realnih brojeva.

83
x (-v, 1) (1, v)
y, >0 (+) <0 (-)
Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada
Tabela 2.7.2.b.1.
Analizom Tabele 2.7.2.b.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 1 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(1) = 3 .
Dakle, taþka M(1, 3 ) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
, 3 1
y ,,
, ,
y
§
¨ 2 1 x ¸
· 2 x 2 2 2 3 x x 2 2 2 2 1 x

¨ x2 2 x2 2 ¸
© ¹ x2 2 3

4x 2 6x 4 2 1
5
0 4 x 6 x 4 0 x 3 x4 2
2
2
x 2 2
1
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u taþkama x3 , x4 2.
2
Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva.

84

x § 1· § 1 · 2 , v
¨ v, ¸ ¨ , 2¸
© 2¹ © 2 ¹
y ,, >0 (+) <0 (-) >0 (+)

Tabela 2.7.2.b.2.
Dakle, prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer
pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. U ovim taþkama vrednost
funkcije je:
§ 1· 1
f ¨ x3 ¸ 1 (taþka L( ,1) ),
© 2¹ 2
4 § 4 ·
f x 4 2 (taþka P¨¨ 2, ¸¸ ).
6 © 6¹
7. Asimptote

funkcije. Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana za svako x iz skupa
realnih brojeva, onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
85
x2 x2
lim lim 1
x ov 2 x ov
x 2 2
x 1 2
x
x2 x2
lim lim 1
x o v x ov
x2 2 2
x 1 2
x
zakljuþujemo da je prava y=1 desna horizontalna asimptota, a prava y= -1

leva horizontalna asimptota.
c) Kosa asimptota
Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu, onda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.2.b.

L M P
(x 2)
2 10 8 6 4 2 0 2 4 6 8 10
x 2
x2
Slika 2.7.2.b. Grafik funkcije y
x2 2
86
c)
4x 2 1
Oblast definisanosti funkcije y se odreÿuje iz
x
uslova 4x2-1t 0 xz 0
Važi
§ 1º ª1 ·
4 x 2

1 t 0 x z 0 x ¨ v, » « , v ¸
2¼ ¬2 ¹
©
§ 1º ª1 ·
Dakle, oblast definisanosti funkcije je x ¨ v, » « , v ¸ .
© 2¼ ¬2 ¹
Nule funkcije su odreÿene rešenjem jednaþine 4 x 2 1 0 , odnosno

1 1
taþkama x1 = , i x2 = .
2 2
To su istovremeno i taþke prekida funkcije.
Kako je
4 ( x) 2 1 4x 2 1
f ( x) f ( x)
x x
zakljuþujemo da je funkcija neparna.

Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y , 0.
87
Pošto je
8x
, x 4x 2 1
y,
§ 4x 2 1 ·
¨ ¸ 2 4x 12

4x 2 4x 2 1 1
¨ x ¸ x 2
x 2 4x 2 1 x 2 4x 2 1
© ¹
jednaþina y’=0 nema rešenja. Dakle, ova funkcija nema stacionarne taþke.
Prvi izvod funkcije nije definisan u taþkama prekida funkcije.
Pošto je x 2 4 x 2 1 t 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije, to je

y’>0 za svako x iz oblasti definisanosti, te je funkcija monotono rastuüa u
oblasti definisanosti.
Ova funkcija nema ekstremume.
y ,,
y
§

, ,
¨
1 · x 2 4x 2 1
¸
,

,
¨ 2
© x 4 x 2
1
¸
¹ x 4 4x 2 1
8x
2x 4x 2 1 x 2
2 4x 2 1 12 x 3 2 x

x 4 4x 2 1 x 4 4x 2 1 4x 2 1
2
12 x 2

x3 4x 2 1 4x 2 1
Drugi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.
88
Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (taþke
1
x1, 2 r koje su realno rešenje jednaþine 12 x 2 2 0 ne pripadaju
6
oblasti definisanosti).

x § 1º ª1 ·
¨ v, » « 2 , v¸
© 2¼ ¬ ¹
y'' >0 (+) <0 (-)

konveksna konkavna
Tabela 2.7.2.c.2.
7. Asimptote

funkcije. Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana u taþkama prekida, onda
ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
89
4x 2 1
lim 2
x ov x
4x 2 1
lim 2
x o v x
zakljuþujemo da je prava y=2 desna horizontalna simptota, a prava y=-2 leva

horizontalna simptota.
c) Kosa asimptota
Pošto funkcija ima i levu i desnu horizontalnu asimptotu, anda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.2.c.
1
2
4 x 1
x 2 1.5 1 0.5 0 0.5 1 1.5 2
1
4x 2 1
x
90
d)
3
Oblast definisanosti funkcije y x 1 3 x 1 je x(-v, v).
Kako jednaþina 3 x 1 3 x 1 0 nema realnih rešenja to ova funkcija

nema realnih nula.
Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva.
Kako je
3
f ( x) x 1 3 x 1 3 x 1 3 x 1 f ( x)
zakljuþujemo da je funkcija parna.

3
x 12 3 x 12
y, 3
x 1 3 x 1 , 1

1
0
3 x 1 3 x 1
3 2 3 2
3 3 x 1 3 x 1
2 2
3 x 1 3 x 1 0 x 1 x 1 x 2 2 x 1
2 2 2 2
x 2 2x 1
4x 0 x1 0
Dakle, u taþki x1 = 0 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taþka

funkcije, dok prvi izvod nije definisan u taþkama x2= -1 i x3= 1.
91

x (-v, -1) (-1, 0) (0, 1) (1, v)
y, >0 (+) >0 (+) <0 (-) <0 (-)

monotono raste monotono raste monotono monotono
opada opada
Tabela 2.7.2.d.1.
Analizom Tabele 2.7.2.d.1 zakljuþujemo da u taþki x1 = 0 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(0) = 2.
Dakle, taþka M(0, 2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
,
§ 1 1 · 1§ 2 2 ·
5 5
y ,, y
, , ¨
¨ 3
¸
¸ ¨ x 1 3 x 1 3 ¸

© 3 x 1 3 3 x 1
2 2 3© 3 3 ¹
¹
2 §¨ 1 1 ·
¸ 0 3 x 15 3 x 15 x 1 x 1

¨
9 3 x 1
©
5 3
x 1 ¸¹
5
Pošto poslednja jednaþina nema realnih rešenja to ne postoje nule drugog

izvoda.
Drugi izvod nije definisan u taþkama x2= -1 i x3= 1.
92

x v,1 1,1 1 , v
y ,, >0 (+) <0 (-) >0 (+)

Tabela 2.7.2.d.2.
Dakle, prevojne taþke su taþke u kojima drugi izvod nije definisan, jer
je u tim taþkama funkcija definisana i drugi izvod menja znak pri prolasku kroz
njih. U ovim taþkama vrednost funkcije je:
f x2 1 3
2 (taþka L(1, 3 2 ),
f x 4 1 3
2
(taþka P 1, 3 2 ).
7. Asimptote

funkcije. Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana za svako x iz skupa
realnih brojeva, onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Koristeüi identitet a3 b3 a b a 2 ab b 2 dobijamo
93
lim
3
x 1 3 x 1 lim
x 1 x 1
xorv xorv 3
x 1 3 x 1 x 1 3 x 12
2
2
lim 0
xorv 3
x 12 3 x 1 x 1 3 x 1
2
zakljuþujemo da je prava y=0 desna i leva horizontalna asimptota funkcije.

c) Kosa asimptota
Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu, onda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
M
3
P
L
2
1
3 3
(x 1) (x 1)
6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6
3
Slika 2.7.2.d. Grafik funkcije y x 1 3 x 1
94
1
2
a) y e x
b) y ex
ex
c) y xe x d) y
1 x
Rešenje:
a)
Oblast definisanosti funkcije y e x

je x v, 0 0 , v .
Ova funkcija nema realnih nula.
Taþka prekida funkcije je x1 =0.
Kako je
1 1

f ( x) e x e x
z f ( x) z f ( x)
zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna.
4. Stacionarne taþke, taþke u kojima prvi izvod nije definisan, intervali i

karakter monotonosti
95
Pošto je
1
1 ,
§ · ex
y, ë x ¸ jednaþina y’=0 nema rešenja.
¨ ¸ x2
© ¹
Dakle, ova funkcija nema stacionarne taþke.
Prvi izvod funkcije nije definisan u taþki prekida funkcije.

1
ex
Pošto je 2 ¢ 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije, to je y’<0 za
x
svako x iz oblasti definisanosti, te je funkcija monotono opadajuüa u oblasti
definisanosti.
Ova funkcija nema ekstremume.
1
1
§ 1
·
, ex 1
2 x 2 2x e x
¨ e x ¸ e 1 2 x
x
1
y ,, y
, ,
¨ 2 ¸ x 0 x
¨ x ¸ x4 x4 2
© ¹
1
Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 2 i nije definisan u taþki u kojoj i
2
funkcija nije definisana x1=0.

96
x § 1· § 1 · 0 , v
¨ v, ¸ ¨ , 0¸
© 2¹ © 2 ¹
y'' <0 (-) >0 (+) >0 (+)

konkavna konveksna konveksna
Tabela 2.7.3.a.2.
Dakle, prevojne taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
izvod menja znak pri prolasku kroz nju. U ovoj taþki vrednost funkcije je:
§ 1· § 1 ·
f ¨x ¸ e 2 taþka M ¨ , e 2 ¸ .
© 2¹ © 2 ¹
7. Asimptote
Pošto je
1
lim e x v
x o0
1
x
lim e 0
x o0
zakljuþujemo da jer prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije.
Kako je
97
lim e x 1 to je prava y = 1 leva i desna horizontalna simptota

xorv
funkcije.
c) Kosa asimptota
asimptotu.
8. Grafik funkcije
3
2.5
2
1 1.5
x 1
e
0.5
4 3 2 1 0 1 2 3 4
0.5
x
M
1
x
Slika 2.7.3.a. Grafik funkcije y e
98
b)
e x je x v, v .
2
Oblast definisanosti funkcije y
Ova funkcija nema realnih nula ni taþke prekida.
Kako je
e x
2 2
f ( x) ex f ( x)
zakljuþujemo da je funkcija parna.


Pošto je

y , e x
2 ,
2 x e x
2
0 x 0
stacionarna taþka funkcije je x1=0.
Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.

99
x (-v, 0) (0, v)
y, >0 (+) <0 (-)
Zakljuþak funkcija funkcija

monotono raste monotono opada
Tabela 2.7.3.b.1.
Analizom Tabele 2.7.3.b.1 zakljuþujemo da u taþki x1 = 0 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(0) = 1.
Dakle, taþka M(0, 1) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
y ,, y 2 xe 2e 2 x 2 x e
, , x2
,
x2 x2
1 1
2e 2 x 1 0 2 x 1 0 x
x2 2
2
2 x3
2 2

100
x § 1· § 1 1· §1 ·
¨ v, ¸ ¨ , ¸ ¨ , v¸
© 2¹ © 2 2¹ ©2 ¹
y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+)

Tabela 2.7.3.b.2.
Dakle, prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
izvod menja znak pri prolasku kroz njih. U ovim taþkama vrednost funkcije je:
1
§ 1 · 1 § 1 1 ·
f ¨x ¸ e 2
taþka L ¨¨ , ¸¸
© 2¹ e © 2 e¹
1
§ 1 · 1 § 1 1 ·
f ¨x ¸ e 2
taþka P ¨¨ , ¸¸
© 2¹ e © 2 e¹
7. Asimptote
Pošto funkcija nema taþke prekida, ona nema ni vertikalne asimptote.
Kako je
2
lim e x 0 to je prava y = 0 leva i desna horizontalna simptota
xorv
101
funkcije.
c) Kosa asimptota
asimptotu.
8. Grafik funkcije

M
L 1
P
2
x 0.5
e
3 2 1 0 1 2 3
x
2
Slika 2.7.3.b. Grafik funkcije y ex
102
c)
Oblast definisanosti funkcije y xe x je x v, v .
Nula funkcije je u taþki x1=0.
Kako je
f ( x) xe x xe x z f ( x) z f ( x)


Pošto je
y , xe x e x x e x e x (1 x)
,
0 x 1

103
x (-v, 1) (1, v)
y, >0 (+) <0 (-)

Tabela 2.7.3.c.1.
Analizom Tabele 2.7.3.c.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 1 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(1) = e-1.
Dakle, taþka M(1, e-1) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
y ,, y e 1 x
, , x ,
e x 1 x e x
e x 2 x 0 2 x 0 x3 2
Drugi izvod je jednak nuli u taþki x3 2 i definisan je u svim taþkama oblasti

definisanosti funkcije.

104
x v , 2 2 , v
y'' <0 (-) >0 (+)

konkavna konveksna
Tabela 2.7.3.c.2.
Dakle, prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
2 § 2·
f x 2 2e 2 taþka L ¨ 2, 2 ¸ .
e2 © e ¹
7. Asimptote
Pošto funkcija nema taþke prekida, ona nema ni vertikalne asimptote.
Kako je
x 1
lim xe x lim lim 0
x ov x ov e x x ov e x
lim xe x v
x o v
to je prava y = 0 desna horizontalna simptota funkcije.
105
c) Kosa asimptota
Kako je
xe x
lim lim e x v
x o v x x o v
onda funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije

M L
2 1 0 1 2 3 4
1
x
x e
2
Slika 2.7.3.c. Grafik funkcije y xe x
106
d)
ex
Oblast definisanosti funkcije y je x v,1 1, v .
1 x
Ova funkcija nema nule, a prekidna je u taþki x1=1.
Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni

poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna.


Pošto je
e x 1` x e x
,
, § ex · e x 2 x
y ¨¨ ¸¸ 0 x 2
©1 x ¹ 1 x 2 1 x 2
Prvi izvod nije definisan u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.

107
x (-v, 1) (1, 2) (2, v)
y, >0 (+) >0 (+) <0 (-)
Zakljuþak funkcija funkcija funkcija

monotono raste monotono raste monotono opada
Tabela 2.7.3.d.1.
Analizom Tabele 2.7.3.d.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 2 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(2) = - e2.
Dakle, taþka M(2, -e2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
1 x 2 e x 2 x , 2 1 x 1 e x 2 x
,
y §¨¨ e 2 x2 ·¸¸
x
,, , ,
y
© 1 x ¹ 1 x 4
x 2 4x 5
1 x 3
Pošto jednaþina x2-4x+5=0 nema realna rešenja to ne postoje nule drugog
izvoda.
Drugi izvod nije definisan u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.

108
x v ,1 1, v
y'' >0 (+) <0 (-)

konveksnaa konkavna
Tabela 2.7.3.d.2.
7. Asimptote
Pošto je
ex
lim v
x o1 1 x
ex
lim v
x o1 1 x
zakljuþujemo da je prava x=1 vertikalna asimptota funkcije.
Kako je
ex
lim lim e x v
x ov 1 x x ov
x
e
lim 0
x o v 1 x
to je prava y = 0 leva horizontalna simptota funkcije.
109
c) Kosa asimptota
Kako je
ex ex
lim lim lim e x v
x ov x 1 x x ov 1 2 x x ov
8. Grafik funkcije
10
7
4
1
3 2 1 2 0 1 2 3 4 5
ex 5
1 x
8
11
14
17
20
ex
1 x
110
ln x
x ln x
2
a) y b) y
x
1 ln x x3
c) y d) y ln
1 ln x 2x
Rešenje:
a)
Oblast definisanosti funkcije y x ln x je x 0, v .

2
Funkcija ima prekid u taþki x1=0.
Nule funkcije dobijamo rešavanjem jednaþine
(lnx)2 = 0 x=e0 =1, odnosno nula funkcije je u taþki x2=1.


Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y , 0. Kako je

y , xln x
2 ,
ln x 2 2 x ln x ln x ln x 2 0 ln x 0 ln x 2
x
0
0 2
x e 1 x e
zakljuþujemo da se jedna stacionarna taþka funkcije poklapa sa nulom
funkcije x 2 1 , a da je druga stacionarna taþka x3 e 2 .
111

x (0, e-2) (e-2,1) (1,v)
y, >0 (+) <0 (-) >0 (+)
Zakljuþak funkcija funkcija funkcija

monotono raste monotono opada monotono raste
Tabela 2.7.4.a.1.
Analizom Tabele 2.7.4.a.1 zakljuþujemo da za x2 = 1 funkcija ima lokalni

minimum koji iznosi f(1) = 0, dok za x3 e 2 funkcija ima lokalni maksimum
koji iznosi f (e 2 ) 4 e 2 .
Dakle, taþka M(1,0) je taþka lokalnog minimuma funkcije, a taþka

N(e-2,4e-2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.
ln x 2 ln x
y ,, y ln x ln x 2
, , ,
x

x
ln x 1
2 0 ln x 1 0 x 4 e 1
x
Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 4 e 1 i definisan je u svim taþkama

oblasti definisanosti funkcije.
112

x 0 , e
1
e 1
,v
y'' <0 (-) >0 (+)

konkavna konveksna
Tabela 2.7.4.a.2.
f x e 1 e 1 taþka L e 1 , e 1 .
7. Asimptote
Pošto je
1
2 ln x
lim x ln x
2
lim
ln x 2 lim x lim
2 ln x
x o0 x o0 1 x o0 1 x o0 1

x x2 x
1
2
lim x lim 2 x 0
x o0 1 x o0
x2
zakljuþujemo da funkcija nema vertikalnu asimptotu.
113
Kako je
lim x ln x
2
v
x ov
c) Kosa asimptota
Kako je
x ln x
2
limln x
2
lim v
x ov x x ov
8. Grafik funkcije
L
2
2
x ( ln ( x) )
1
N
0 1 2 3
x
M
x ln x
2
Slika 2.7.4.a. Grafik funkcije y
114
b)
ln x
Oblast definisanosti funkcije y je x 0, v .
x
Funkcija ima prekid u taþki x1=0.
(lnx) = 0 x=e0 =1, odnosno nula funkcije je u taþki x2=1.



Kako je
1
, x ln x
§ ln x · x 1 ln x
y, ¨ ¸ 0 ln x 1
© x ¹ x2 x2
x e1 e
zakljuþujemo da je stacionarna taþka funkcije x3 e .

115
x (0, e) (e,v)
y, >0 (+) <0 (-)

Tabela 2.7.4.b.1.
Analizom Tabele 2.7.4.b.1 zakljuþujemo da za x3 e funkcija ima lokalni

1
maksimum koji iznosi f (e) .
e
Dakle, taþka M(e,e-1) je taþka lokalnog minimuma funkcije.
1 2
, x 2 x 1 ln x
§ 1 ln x ·
y ,, y
, ,
¨ 2 ¸
x
© x ¹ x4
3
2 ln x 3
0 2 ln x 3 0 x4 e 2
x3
Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 4 e 2 i definisan je u svim taþkama

oblasti definisanosti funkcije.

116
x § 3
· § 32 ·
¨0,e 2 ¸ ¨ e , v¸
¨ ¸ ¨ ¸
© ¹ © ¹
y'' <0 (-) >0 (+)

konkavna konveksna
Tabela 2.7.4.b.2.
§ 3
· § 3 ·
3 ¨ 3 ¸
f ¨¨ x e 2 ¸¸ 3
taþka L ¨ e 2 , 3 ¸¸ .
© ¹ ¨
2e 2
© 2e 2 ¹
7. Asimptote
Pošto je
ln x
lim v
x o0 x
zakljuþujemo da je prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije.
Kako je
117
ln x 1
lim lim 0
x ov x x ov x
zakljuþujemo da je prava y=0 desna horizontalna asimptota funkcije.
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu, a za x<0
nije definisana.
8. Grafik funkcije
M L
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
( ln( x) )
1
x
ln x
x
118
c)
1 ln x
Oblast definisanosti funkcije y dobijamo rešavanjem
1 ln x
sistema
x ! 0 1 ln x z 0 x ! 0 x z e 1 .
Dakle, oblast definisanosti je odreÿena sa x 0, e 1 e 1 , v .

1-lnx = 0 x=e1, odnosno nula funkcije je u taþki x1=e.
Funkcija ima prekid u taþkama x2=0 i x3=e-1.
Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak



Važi
119
1 1
, 1 ln x 1 ln x
§ 1 ln x · x x 2
y, ¨ ¸ .
© 1 ln x ¹ 1 ln x 2 x 1 ln x
2
Kako jednaþina y , 0 nema realnih rešenja u oblasti definisanosti funkcije,

zakljuþujemo da ova funkcija nema stacionarnih taþaka.
Prvi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.

x (0, e-1) (e-1,v)
y, <0 (-) <0 (-)
Zakljuþak funkcija monotono funkcija monotono

opada opada
Tabela 2.7.4.c.1.
Pošto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i pošto nema

stacionarne taþke, onda ona nema ni taþke ekstremuma.
120
§ 2 ·
, 1 ln x 2 x 2 1 ln x 1
y ,, y
, ,
¨
¨ x1 ln x ¸
¸ x
x 1 ln x
2 2 4
© ¹
3 ln x
0 3 ln x 0 x4 e 3
x 1 ln x
2 3
3
Drugi izvod je jednak nuli za x 4 e i nije definisan u taþkama u kojima i
funkcija nije definisana.

x 0 , e
3
e 3
, e 1 e 1
,v
y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+)

Tabela 2.7.4.c.2.
f x e 3 2 taþka L e 3 ,2 .
121
7. Asimptote
Pošto je
1

1 ln x
lim lim x 1
x o0 1 ln x x o0 1
x
1 ln x
lim v
1
xo 1 ln x
e
1 ln x
lim v
1
xo 1 ln x
e
zakljuþujemo da je prava x=e-1 vertikalna asimptota funkcije.
Kako je
1

1 ln x
lim lim x 1
x ov 1 ln x x o0 1
zakljuþujemo da je prava y= -1 desna horizontalna asimptota funkcije.
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu, a za x<0
nije definisana.
122
8. Grafik funkcije
( 1 ln( x) ) 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 ln( x)
1
3
L
1 ln x
1 ln x
d)
x3
Oblast definisanosti funkcije y ln dobijamo rešavanjem
2 x
sistema
123
x3
! 0 2 x z 0 x 3 ! 0 2 x ! 0 x 3 0 2 x 0 x z 2
2 x
x ! 3 2 ! x x 3 2 x x z 2 x 2 , 3
.
Dakle, oblast definisanosti je odreÿena sa x 2 , 3. .
x3 x3 5
ln 0 1 x 3 2 x 2x 5 x
2 x 2 x 2
odnosno nula funkcije je u taþki x1=2,5.
Funkcija ima prekid u taþkama x2=2 i x3=3.



Važi
124
,
, § x 3· 2 x 2 x x3 1
y ¨ ln ¸ .
© 2 x¹ x3 2 x 2 x 3 2 x
Kako jednaþina y , 0 nema realnih rešenja u oblasti definisanosti funkcije,

zakljuþujemo da ova funkcija nema stacionarnih taþaka.
Prvi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.
Kako u oblasti definisanosti funkcije važi x 3 2 x ! 0 to je prvi izvod manji od nule

za svako x iz oblasti definisanosti, odnosno funkcija je monotono opadajuüa.
Pošto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i pošto nema

stacionarne taþke, onda ona nema ni taþke ekstremuma.
,
§ 1 · 5 2x 5
y ,,
y
, ,
¨¨

¸¸ 0 5 2x 0 x4
© x 3 2 x ¹ x 3 2 x 2 2
5
Drugi izvod je jednak nuli za x 4 , odnosno u taþki u kojoj je i nula
2
funkcije , i nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.

125
x § 5· §5 ·
¨2, ¸ ¨ , 3¸
© 2¹ ©2 ¹
y'' >0 (+) <0 (-)

konveksna konkavna
Tabela 2.7.4.d.2.
izvod menja znak pri prolasku kroz nju.
5
Dakle taþka L( , 0) je prevojna taþka.
2
7. Asimptote
Pošto je
x3
lim ln v
xo2 2x
x3
lim ln v
x o3 2x
zakljuþujemo da su prave x=2 i x=3 vertikalne asimptote funkcije.
Funkcija nema horizontalnu asimptotu.
126
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije
4
3
2
1
§ x3 ·
ln¨ ¸
© 2x ¹ 1 2 3 4
1
2
3
4
x3
Slika 2.7.4.d. Grafik funkcije y ln
2 x
127
Zadaci za vežbu
x2 4 x 2 2x 3 3x 4 1
a) y b) y c) y
x 4 2 2x x 2 x3
x2 x 6 x 1
d) y e) y f) y 3
2x 2 x3
x2 x 1
8
g) y x 4 x h) y x 3 3x i) y
x x2 4
x ex
j) y k) y x 2e x l) y
3
x 2 2 x 1
x2 1 1
m) y ex
2
8 x 14
n) y 2 x e2 x2
o) y ln
x
p) y
§ 1·
ln¨ e ¸ q) y ln 1 e x
r) y
ln x 2
© x¹ x
1 1 ln x
s) y ln x 2 1 2
t) y
x 1 x
128
3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE
3.1. Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive
Rešeni zadaci:
3.1.1. Naüi parcijalne izvode prvog reda sledeüih funkcija
x y x
a) z b) z
x y x2 y2
c) z xy d) z
ln x x 2 y 2
2
y 2 xy
e) z e x y f) z ex
Rešenje:
a)
wz x y x y 2y
wx x y 2
x y 2
wz x y x y 2x

wy x y 2
x y 2
b)
2x
x2 y2 x
wz 2 x2 y2 y2
wx x 2
y2 x 2
y
3
2 2
wz x y
3
wy
x 2
y
2 2
129
c)
wz wz
y x y 1 x y ln x
wx wy
d)
2x
1
wz 2 x2 y2 x x2 y2 1
wx x x y 2 2
x 2 2
x y x y 2 2
x y2
2
wz y
wy x
x y2 x2 y2
2
e)
wz wz
y e xy x e xy
wx wy
f)
wz 2 2
2 x y e x y xy
wx
wz
2 y x e x y xy
2 2
wy
3.1.2. Naüi parcijalne izvode drugog reda sledeüih funkcija:
a) z x2 y2 b) z
ln x 2 y
xy 2 x2
c) z e d) z
2 y
130
Rešenje:
a)
Kako je
wz x wz y
to je
wx 2
x y 2 wy x y2
2
x
x2 y2 x
w2z x y2
2
y2
wx 2 x 2
y2 x 2
y2
3
2
y
x2 y2 y
w2z x2 y2 x2
wy 2 x 2
y2 x 2
y
3

2 2
2
w z x y
3
wxwy
x 2
y2 2
b)
Kako je
wz 2x wz 1
2 2
to je
wx x y wy x y
w2z
2 x 2 y 4x 2
2 y x2
wx 2 x 2
y 2
x 2
y
2
2
w z 1

wy 2 x 2
y
2
w2z 2x

wxwy x 2
y 2
131
c)
Kako je
wz 2 wz 2
y 2 e xy 2 xye xy to je
wx wy
w2z 2
y 4 e xy
wx 2
w2z 2
2 xe xy 2 xy e xy
2 2 2

2 xe xy 1 2 xy 2
wy 2
w2z
wxwy
2
2 ye xy y 2 2 xye xy
2 2

2 ye xy 1 xy 2
d)
Kako je
wz 2x wz 2x 2
to je
wx 2y 1 wy 2 y 12
w2z 2

wx 2 2y 1
w2z 8x 2

wy 2 2 y 13
w2z 4x
wxwy 2 y 12
132
3.1.3. Naüi totalni diferencijal prvog reda sledeüih funkcija:
§x y·
a) z yx y b) z ln¨¨ ¸¸
© y ¹
c) z x2 y3 d) z
ln x 2 y 2
Rešenje:
a)
wz wz
dz
wx
dx dy
wy

y 2 x y 1dx x y yx y ln x dy
b)
wz wz dx xdy
dz dx dy
wx wy x y y x y
c)
wz wz
dz dx dy 2 xy 3 dx 3 x 2 y 2 dy
wx wy
d)
wz wz 2
dz dx dy xdx ydy
wx wy x y2
2
3.1.4. Naüi totalni diferencijal drugog reda sledeüih funkcija:
a) z e xy b) z x3 y 2
c) z x ln y d) z x 2 y 2 ln x ln y
133
Rešenje:
w2z 2 w2z w2z 2

d 2z dx 2 dxdy dy
wx 2 wxwy wy 2
a)
Kako je
wz wz
ye xy xe xy to je
wx wy
w2z w2z w2z

y 2 e xy x 2 e xy 1 xy e xy pa je
wx 2 wy 2 wxwy
d 2z y 2 e xy dx 2 21 xy e xy dxdy x 2 e xy dy 2
b)
Kako je
wz wz
3x 2 y 2 2x3 y to je
wx wy
w2z w2z w2z
6 xy 2 2x3 6x 2 y pa je
wx 2 wy 2 wxwy
d 2z 6 xy 2 dx 2 12 x 2 ydxdy 2 x 3 dy 2
134
c)
Kako je
wz wz x
ln y to je
wx wy y
w2z w2z x w2z 1
0 2 pa je
wx 2 wy 2
y wxwy y
x 2
d 2z 2 dy 2 dxdy
y y
d)
Kako je
wz 1 wz 1
2x 2y to je
wx x wy y
w2z 1 w2z 1 w2z
2 2 2 2 0 pa je
wx 2 x wy 2 y wxwy
§ 1 · 2 § 1 · 2
d 2z ¨ 2 2 ¸dx ¨¨ 2 2 ¸¸dy
© x ¹ © y ¹
Zadaci za vežbu
3.1.5. Naüi parcijalne izvode prvog i drugog reda i totalne diferencijale prvog i
drugog reda sledeüih funkcija
2x 5 y
a) z
y ln x 2 y 2 b) z
3x 4 y
x
y x
c) z xy ye d) z y ln
y
2
§ y· x2 y2
e) z ¨ xy ¸ f) z
© x¹ x2 y2
135
3.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive
Rešeni zadaci:
3.2.1. Naüi ekstremne vrednosti sledeüih funkcija
1 x y
a) z x 2 xy y 2 3 x 6 y b) z
1 x2 y2
c) z x 2
2 y 2 e x y d) z x 12 2 y 2
Rešenje:
a)
wz wz
Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova 0 0.
wx wy
Dobijamo sistem jednaþina
wz
2x y 3 0
wx
wz
x 2y 6 0
wy
þije je rešenje x=0, y=3.
Dakle, taþka M(0,3) je stacionarna taþka funkcije.
Naÿimo sada druge parcijalne izvode:
w2z
2 A
wx 2
w2z
2 C
wy 2
w2z
1 B
wxwy
136
Kako je izraz '=AC-B2= 2 2 1 3 ! 0 za svako (x,y) iz oblasti definisanosti,

pa i u taþki M(0,3) to funkcija u toj taþki ima lokalni ekstremum, i to lokalni
minimum, jer je A=2!0, koji iznosi
z min z 0,3 9 .
b)
wz wz
Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova 0 0 . Dobijamo
wx wy
sistem jednaþina
x
1 x2 y2 1 x y
wz 1 x2 y2
wx 1 x2 y2
y 2 xy x 1
3
0 y 2 xy x 1 0
1 x 2
y
2 2
y
1 x2 y2 1 x y
wz 1 x2 y2
wy 1 x2 y2
x 2 xy y 1
3
0 x 2 xy y 1 0
1 x 2
y
2 2
Ako drugu jednaþinu oduzmemo od prve dobijamo da je
x2-y2+x+y =0(x-y) (x+y)+x+y=0(x+y) (x-y+1) =0x= -y x=y-1.
Sada za x= -y imamo iz druge jednaþine y2-y2+y+1=0y=-1 pa vraüajuüi u

x=-y dobijamo da je x=1 pa je stacionarna taþka M(1, -1).
Vraüajuüi x=y-1 u drugu jednaþinu dobijamo jednaþinu y2 –y+1=0 koja nema

realna rešenja.
Dakle, jedina stacionarna taþka je taþka M(1, -1).
137
§ ·
w2z w ¨ y 2 xy x 1 ¸
wx 2 wx ¨¨ 3 ¸
©
1 x 2
y
2 2 ¸
¹
3 1
y 1 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 x y 2 xy x 1
2
1 x 2 y 2 3
y 3 2 x 2 y 2 2 x 2 y 3 xy 2 y 3 x 1 2
5
A
1 x 2
y
2 2
x 1
y 1 3 3
§ ·
w2z w ¨ x 2 xy y 1 ¸

wy 2 wy ¨¨ 3 ¸
© 1 x y ¹
2 2 2 ¸
3 1
x 1 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 y x 2 xy y 1
2
1 x 2 y 2 3
x 3 x 2 2 y 2 3 x 2 y 2 xy 2 x 3 y 1 2
5
C
1 x 2
y 2 2
x 1
y 1 3 3
§ ·
w2z w ¨ y 2 xy x 1 ¸
wxwy wy ¨¨ 3 ¸
©
1 x 2
y
2 2 ¸
¹
3 1
2 y x 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 y y 2 xy x 1
2
1 x 2 y 2 3
x 3 y 3 2 xy 2 2 x 2 y 3 xy x y 1
5
B
1 x 2
y
2 2
x 1
y 1 3 3
Dakle, u stacionarnoj taþki je

2
§
2 2 · § 2 · § 1 · 1
'=AC-B = ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ !0
© 3 3 ¹ © 3 3 ¹ © 3 3 ¹ 9
138
2
pa funkcija u njoj ima ekstremum i to, zbog A 0 lokalni maksimum
3 3
koji iznosi
1 1 1
z max z 1,1 3
1 1 1
2 2
c)
wz wz
wx wy
sistem jednaþina
wz
wx
x 2

2 x 2 y 2 e x y 0
wz
wy
x 2

4 y 2 y 2 e x y 0
Ovaj sistem je ekvivalentan sistemu
x 2
2x 2 y 2 0
x 2
4y 2y2 0
þije je rešenje (x=0, y=0) i (x= -4, y= -2).
Dakle, taþke M(0,0) i N( -4, -2) su stacionarne taþke funkcije.
139
w2z
x 2

4 x 2 y 2 2 e x y A
wx 2
w2z
x 2

8 y 2 y 2 4 e x y C
wy 2
w2z
wxwy
x 2

4 x 4 y 2 y 2 2 e x y B
Kako je u taþki M(0,0) izraz '=AC-B2= 2 4 2

2
12 0 to u njoj
funkcija nema ekstremum.
U taþki N( -4, -2) je '=AC-B2= 6 e 2 12 e 2 2 e 2

68 e 4 ! 0 2
to u njoj funkcija ima ekstremum i to lokalni maksimum jer je u njoj

A 6 e 2 0 .
Taj maksimum iznosi z max z 4,2 8 e 2 .
d)
wz wz
wx wy
sistem jednaþina
wz
2( x 1) 0 x 1
wx
wz
4y 0 y 0
wy
Dakle, jedina stacionarna taþka je taþka M(1,0).
140
w2z w
2( x 1) 2 A
wx 2 wx
w2z w
4 y 4 C
wy 2 wy
w2z w
2( x 1) 0 B
wxwy wy
Kako je u M(1,0) '=AC-B2=8!0 zakljuþujemo da je to taþka lokalnog

ekstremuma funkcije i to lokalnog minimuma, jer je A=2!0, koji iznosi
zmin=z(1,0)=0.
3.2.2. Naüi uslovne ekstremume sledeüih funkcija
a) z 6 4x 3y pri uslovu x2 y2 1
b) z x2 y2 pri uslovu x y 1
c) z xy pri uslovu x y 1
d) z x2 3y 2 pri uslovu 4x y 7
Rešenje:
a)
Lagranžeova funkcija je
F(x,y)=6-4x-3y+O(x2+y2-1) pa je
wF wF
4 2Ox 3 2Oy .
wx wy
Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledeüi sistem

jednaþina
141
-4+2Ox=0
-3+2Oy=0
x2+y2=1
Rešenje ovog sistema su skupovi taþaka
5 4 3
O1 x1 y1 i
2 5 5
5 4 3
O2 x2 y2
2 5 5
Kako je
w2F w2F w2F

2O 0 2O to je
wx 2 wxwy wy 2
d 2F
2O dx 2 dy 2
Kada je
5 4 3
O1 x1 y1
2 5 5
§ 4 3·
tada je d2F!0, pa u toj taþki M 1 ¨ , ¸ funkcija ima uslovni minimum koji
© 5 5¹
iznosi
16 9
z min 6 1.
5 5
142
Kada je
5 4 3
O2 x2 y2
2 5 5
§ 4 3·
tada je d2F0, pa u toj taþki M 2 ¨ , ¸ funkcija ima uslovni maksimum
© 5 5¹
koji iznosi
16 9
z max 6 11.
5 5
b)
F(x,y)=x2+y2+O(x+y-1) pa je
wF wF
2x O 2y O .
wx wy

jednaþina
2x+O=0
2y+O=0
x+y=1
1 1
O 1 x y
2 2
143
Kako je
w2F w2F w2F

2 0 2 to je
wx 2 wxwy wy 2
d 2F
2 dx 2 dy 2
§1 1·
pa je d2F!0, odnosno u toj taþki M ¨ , ¸ funkcija ima uslovni minimum koji
© 2 2¹
iznosi
2 2
§1· §1· 1
z min ¨ ¸ ¨ ¸ .
© 2¹ © 2¹ 2
c)
F(x,y)=xy+O(x+y-1) pa je
wF wF
yO xO .
wx wy

jednaþina
y+O=0
x+O=0
x+y=1
144
1 1 1
O x y
2 2 2
Kako je
w2F w2F w2F

0 1 0 to je
wx 2 wxwy wy 2
d 2F 2dxdy
Pošto je
x y 1 to je dx dy 0 odnosno dy dx pa je
2dx 0
2
d 2F 2dxdy
§1 1·
odnosno u toj taþki M ¨ , ¸ funkcija ima uslovni maksimum koji iznosi
© 2 2¹
1 1 1
z max .
2 2 4
d)
F(x,y)=x2+3y2+O(4x+y-7) pa je
wF wF
2 x 4O 6y O .
wx wy

jednaþina
2x+4O=0
145
6y+O=0
4x+y=7
6 12 1
O x y
7 7 7
Kako je
w2F w2F w2F

2 0 6 to je
wx 2 wxwy wy 2
d 2F 2dx 2 6dy 2
§ 12 1 ·
pa je d2F!0, odnosno u toj taþki M ¨ , ¸ funkcija ima uslovni minimum
© 7 7¹
koji iznosi
2 2
§ 12 · §1·
z min ¨ ¸ 3¨ ¸ 3 .
©7¹ ©7¹
146
Zadaci za vežbu
3.2.3. Naüi ekstremume sledeüih funkcija:
x y 2 e x xy 2 1 x y
2
2 y2
a) z b) z
c) z 2 x 3 2 y 3 30 xy d) z xy 1 x 2 y 2
3.2.4. Naüi sledeüe uslovne ekstremume:
a) z x 2y x2 y2 5
pri uslovu
x y
b) z x2 y2 pri uslovu 1
2 3
c) z xy pri uslovu 3x 2 y 7
d) z x 2 y 3 pri uslovu x y 1
147
4. INTEGRALI
4.1 Nalaženje neodreÿenih integrala
4.1.1 Direktna (neposredna) integracija
Rešeni zadaci:
4.1.1.1. Izraþunati:
³ 3x ³
3
a) x 2 4 x 2 dx b) x 3 x dx
x 1 3
³ 2
x 2
c) ³ dx d) 3 x dx
x
x § ex · x2
e) e ¨
³ ¨© x 2
1 ¸¸dx f) ³ x 2 1dx
¹
Rešenje:
a)
x 4 x3 x2
³ 3x
3
x 2 4 x 2 dx 3 4 2x C
4 3 2
b)
1 1
1 1 1 1 3 4
3
³
2
3 x x 2 2 3 3
x x dx ³x 2
dx ³ x dx 3
1

1
C
3
x x C
4
1 1
2 3
148
c)
§ 32 ·
¨ x 3x 3 x 1¸
x 1
3 ¨
©
¸
¹ dx § 12
¨

1
1·
¸dx
³ x
dx ³ x ³ ¨© x 3 3 x 2

x ¸¹
1 1
1 1 3 1
2 2
x x 2 2
3x 3 ln x C x 3x 6 x 2 ln x C
1 1 3
1 1
2 2
d)
³ 2 ³ 2 ³ 4
x 2
3 x dx 2x
2 2 x 3 x 3 2 x dx x
2 6 x 9 x dx
4x 6x 9x
2 C
ln 4 ln 6 ln 9
e)
§ ex · § x 1 · x 21
x
³ e ¨¨©1 x 2 ¸¸dx ³ ¨© e x 2 ¸¹dx e x
C e x x 1 C
¹ 2 1
f)
x2 x2 11 § 1 ·
³ x 2 1 dx ³ x 2 1 dx ³ ¨©1 x 2 ¸dx
1¹
x arctgx C
Zadaci za vežbu
§ 1 1 ·
a) ³ ¨¨ ¸dx b) ³3
x
7 x dx
3
© x
5
x ¸¹
149
x 2

1 x2 3 dx
c) ³
x 2 x x 1 dx d) ³ 3
x2
x a
xb dx
2
a b dx
3
e) ³ x
f) ³ ax
3
§ 23 x x a x b
2
·
g) ¨
³¨ x 3 ¸
³ dx
2 ¸ dx h)
x
© ¹
4.1.2 Integracija metodom smene
Rešeni zadaci:
³ 7 x 5
10
a) dx b) ³ x 2 6 xdx
2x
x
e
c) ³e 5
dx d) ³ dx
x
x x2
e) ³ x 2 2 dx f) ³ 2 3x 3
5
dx
x 1
g) ³ x 2 dx h) ³ e x 1 dx
Rešenje:
a)
dt
Smenom 7x 5 t 7 dx dt dx dobijamo
7
150
10 10 dt 1 10 1 t 11 7 x 511 C
³ 7 x 5 dx ³ 7
t
7³
t dt
7 11
C
77
b)
dt
Smenom x2 6 t 2 xdx dt xdx dobijamo
2
1
1 3
2 3
dt 1 t 1 2 1 2
³
2
x 6 xdx ³ t
2 21
C
3
t C
3

x 6 2 C
1
2
c)
2x 2 5
Smenom t dx dt dx dt dobijamo
5 5 2
2x 2x
5 5 5
³e 5
dx ³ e t dt et C e 5 C
2 2 2
d)
dx dx
Smenom x t dt 2dt dobijamo
2 x x
x
e
³ dx 2 ³ e t dt 2e t C 2e x
C
x
e)
dt
Smenom x2 2 t 2 xdx dt xdx dobijamo
2
x 1 dt 1 1
³x ln x 2 2 C
2³ t
2
dx ln t C
2 2 2
151
f)
dt
Smenom 2 3x 3 t 9 x 2 dx dt x 2 dx dobijamo
9
1
1 4
2 5
x 1 1 1 t 5 5 5 5
³ dx
9³5 t
dt
9 1
C
36
t C
36

2 3x 3
4
C
5
2 3x 3 1
5
g)
Smenom x2 tx t 2 dx dt dobijamo
1 1
1 1
x t2 § 12 1
· t2 t 2
3
2 2
1
³ dx ³ dt ¨
³ ¨© t t 2 ¸
2 t 4t 2 C
x2 t
2 ¸dt 1 1 3
¹ 1 1
2 2
2 3 1
x 2 2 4x 2 2 C
3
h)
§ dt ·
Smenom x ln t ¨ dx
t

ex t 1 t e x ¸ dobijamo
© ¹
1

1 t dt
³e x
dx ³ 1 dt ³ ln t 1 C ln e x 1 C
1 t 1
1
t
Zadaci za vežbu
1 x
³ x 3x 2
15
a) dx b) ³1 x
dx
152
e x dx ln x
c) ³ 1 e x 2
d) ³ x
dx
dx 3
e) ³ x ln x f) ³ 2x
2
e x dx
g) ³x x 2 2 dx h) ³ x 3 x 2 dx
4.1.3. Integracija metodom parcijalne integracije
Rešeni zadaci
2x
a) ³ xe dx b) ³x
2
e 2 x dx
³ x 1e
x x
c) ³e dx d) dx
e) ³ ln xdx f) ³ x ln xdx
2
g) ³ ln xdx h) ³ x ln 2 xdx
Rešenje:
a)
Podintegralni izraz razdvajamo na
153
u x i dv e 2 x dx pa je
2x 1 2x
du dx v ³ dv ³ e dx
2
e
Sada je
2x 1 2x 1 1 2x 1 1 2x 1 2x § 1·
³ xe dx xe ³ e 2 x dx xe e C e ¨x ¸C
2 2 2 2 2 2 © 2¹
b)
u x2 i dv e 2 x dx pa je
2x 1 2x
du 2 xdx v ³ dv ³ e dx
2
e
Sada je
1 2 2x 1
³x
2
e 2 x dx x e ³ e 2 x 2 xdx
2 2
1 2 2x 1 2 2x 1 2x § 1· 1 2x § 2 1·
x e ³ xe 2 x dx x e e ¨x ¸C e ¨x x ¸C
2 2 2 © 2¹ 2 © 2¹
c)
dx
Prvo izvršimo smenu x t dt dx 2 x dt 2tdt
2 x
x
dobijamo ³e dx 2 ³ te t dt .
t
Integral ³ te dt rešavamo metodom parcijalne integracije gde je
u t du dt dv e t dt v t
³ e dt et pa je
154
³e
x
dx 2³ te t dt
2 te t ³ e t dt 2e t (t 1) C 2e x

x 1 C
d)
u x 1 i dv e x dx pa je
x
du dx v ³ dv ³ e dx e x
Sada je
x
³ ( x 1)e dx ( x 1)e x ³ e x dx ( x 1)e x e x C ( x 2)e x C
e)
u ln x i dv dx pa je
dx
du
x
v ³ dv ³ dx x
Sada je
dx
³ ln xdx x ln x ³ x
x
x ln x x C
155
f)
u ln x i dv xdx pa je
dx x2
du
x
v ³ dv ³ xdx 2
Sada je
x2 x 2 dx x2 1
³ x ln xdx ln x ³ ln x x 2 C
2 2 x 2 4
g)
u ln 2 x i dv dx pa je
dx
du 2 ln x
x
v ³ dv ³ dx x
Sada je
³ ln
2
xdx x ln 2 x 2 ³ ln xdx x ln 2 x 2 x ln x x C x ln 2 x 2 x ln x 2 x C
h)
u ln 2 x i dv x dx pa je
1
dx 2x x
du 2 ln x
x
v ³ dv ³ x 2 dx 3
156
Sada je
2x x 2 4
³ x ln 2 xdx ln x ³ x ln xdx
3 3
Integral ³ x ln xdx rešavamo takoÿe parcijalnom integracijom gde

je
u ln x i dv x dx pa je
1
dx 2x x
du
x
v ³ dv ³ x 2
dx
3
tako da dobijamo
2x x 2 x x dx 2x x 4x x
³ x ln xdx
3
ln x ³
3 x 3
ln x
9
C.
Dakle, dobijamo
2x x 2 4 2x x 2 4 § 2x x 4x x ·
³ x ln 2 xdx ln x ³ x ln xdx ln x ¨¨ ln x ¸C
3 3 3 3 © 3 9 ¸¹
2x x § 2 4 8·
¨ ln x ln x ¸ C
3 © 3 9¹
Zadaci za vežbu
3 x
a) ³x
2
e x dx b) ³x e dx
157
2 x
c) ³ xe dx d) ³ x ln xdx
ln x 2
e) ³ x
dx f) ³x ln xdx
4.1.3. Integracija racionalnih funkcija
Rešeni zadaci:
x3 2x 6 x 2 2x 6
a) ³ x 2 dx b) ³ x 1x 2x 4dx
x2 1 x3 2x
c) ³ x 1 x 3 dx
3
d) ³ x 2

1
2
dx
Rešenje:
a)
x3 2x 6 § 2 10 · x3
³ x 2 dx ³ ¨© x 2 x 2 x 2 ¸¹dx x 2 2 x 10 ln x 2 C
3
158
b)
x2 2x 6 A B C

x 1x 2x 4 x 1 x 2 x 4
A x 2 x 4 B x 1 x 4 C x 1x 2
x 1x 2x 4
x 2 A B C x 6 A 5B 3C 8 A 4 B 2C
x 1x 2x 4
Izjednaþavajuüi koeficijente uz x dobijamo sledeüi sistem jednaþina
A BC 1
6 A 5 B 3C 2
8 A 4 B 2C 6
Rešenje ovog sistema je A 3, B 7 C 5 pa

je
x 2 2x 6 § 3 7 5 ·
³ x 1x 2x 4 dx ³ ¨© x 1 x 2 x 4 ¸¹dx
3 ln x 1 7 ln x 2 5 ln x 4 C
c)
x2 1 A1 A2 A3 B

x 13 x 3 x 1 x 1 x 1
2 3
x3
A1 x 1 x 3 A2 x 1 x 3 A3 x 3 B x 1
2 3
odakle je
x 13 x 3
A1 x 1 x 3 A2 x 1x 3 A3 x 3 B x 1
2 3
x2 1
Koeficijente A1, A2, A3, B možemo izraþunati i na sledeüi naþin. Kako

jednaþina
A1 x 1 x 3 A2 x 1 x 3 A3 x 3 B x 1 važi za svako
2 3
x2 1
159
1
x to stavljajuüi x=1 dobijamo 2=4A3 , odnosno A3 .
2
5
Za x=-3 dobijamo 10=-64B, odnosno B .
32
Izjednaþavanjem koeficijenata uz x3 dobijamo A1+B=0 odakle je
5
A1 B .
32
Koeficijent A2 dobijamo stavljajuüi bilo koju vrednost za x osim x=1, i x=-3,

recimo x=0.
Za x=0 dobijamo
1 3 A1 3 A2 3 A3 B
3
odakle je A2 .
8
Sada je
x2 1 § 5 1 3 1 1 1 5 1 ·
³ x 1 x 3 ³ ¨© 32 x 1 8 x 1 2 x 1 32 x 3 ¸¸¹dx
3
dx ¨ 2
3

5 3 1 5
ln x 1 ln x 3 C
32 8 x 1 4 x 1 2
32
d)
x3 2x A1 x B1 A2 x B2 A1 x B1 x 2 1 A2 x B2

x 2

1
2
x2 1 x2 1
2
x 2

1
2
A1 x 3 B1 x 2 A1 A2 x B1 B2
x 2
1 2
Izjednaþavajuüi koeficijente uz jednake stepene x dobijamo sistem
160
A1 1
B1 0
A1 A2 2
B1 B2 0
þije je rešenje A1 1, B1 0, A2 3 , B2 0 pa
je
x3 2x § xdx 3xdx ·¸
¨
³ x 2
1 2
dx ³ ¨ x2 1 x2 1 2 ¸

© ¹
Smenom
x 2 1 t, 2 xdx dt dobijamo
§ xdx 3 xdx ·¸ dt 3dt 1 3 1 3

¨ ln x 2 1
³ ¨ x2 1 x2 1 2 ¸

³ 2t ³ 2t 2
2
ln t C
2t 2 2
2 x 1 C.

© ¹
Zadaci za vežbu
x 5 3x 3 2 x 1 x2 1
a) ³ x3 x
dx b) ³ x 1 3
dx
dx x 12
c) ³ x 4 6x3 9x 2 d) ³x 3
2x 2 x
dx
161
4.2 Nalaženje odreÿenih integrala
4.2.1 Direktna (neposredna) integracija
Rešeni zadaci:
2 e2
x5 x dx
a) ³1 x dx b) ³
e
x
3 1
³ x
e x dx ³ x
2 3
c) d) 4 dx
2 1
Rešenje:
a)
2 2 4 1 2
x5 x § ·
2 1 55 2 5 1
2
³1 x dx ³1 ¨¨1 x ¸¸dx
5
x | 5x |
5
1 5 5 2 5 1 55 2
© ¹ 1 1
b)
e2 e2
dx
³e x ln x | ln e 2 ln e 2 ln e ln e 2 1 1
e
c)
3
x3 3 x 3 § 33 2 3 · 27
³
x e x dx
2
| e | ¨¨ ¸¸ e 3 e 2 4 e 2 e3
2
2 2 2 © 2 2¹ 2
162
d)
1
x4 1 1 § 14 14 ·
³ x ¨ ¸ 41 1 8 .
3
4 dx | 4x | ¨4 ¸
1
4 1 1
© 4 ¹
4.2.2 Integracija metodom smene
Rešeni zadaci:
1 4
dx
a) ³
0
2 x dx b) ³
2 2x 1
0 2
xdx ex 1
c) ³
1 4 x2
d) ³1 e x dx
1
4 2
ln 3 x ex
e) ³2 x dx f) ³1 x 2 dx
Rešenje:
a)
Smenom
2 x t dx dt dx dt dobijamo za

x 0t 2
x 1 t 1 pa je
1 3
2 23 8 1
1 1 2
2 22 2 3
³ 2 x dx ³ t dt ³ t 2 dt t | 13
0 2 1
3 1 3
163
b)
Smenom
dt
2 x 1 t 2dx dt dx dobijamo za
2
x 2t 5
x 4t 9 pa je
4 9 9 1 1 9
³
dx
2x 1
1 dt
2 ³5 t
1 2
2 ³5
t dt t | 2
5
9 5 3 5
2
c)
Smenom
dt
4 x2 t 2 xdx dt xdx dobijamo za
2
x 1 t 3
x 0t 4 pa je
0 4 4 1 1 4
³
xdx
³ 2
dt 1
³ t 2 dt
23
t | 2

4 3 2 3 32
1 4 x2 3 t 3
164
d)
Smenom
dt dt
ex t e x dx dt dx dobijamo za
ex t
x 1 t e
x 2t e2 pa je
e2 e2
2
ex 1 t 1dt § 12 3
·
1 e2
2t | 2 t

1 e2
³ ex
dx ³ t t
³e ¨¨ t t 2 ¸¸dt 2 2
|
1 e © ¹ e e
§ 1
2 e 2 e 2¨¨ 2

1 ·
e
¸
¸
§
2¨¨ e e
©
1
e

1 ·
¸¸
e¹
© e ¹
e)
Smenom
dx
ln x t dt dobijamo za
x
x 2 t ln 2
x 4t ln 4 pa je
4 ln 4
ln 3 x t 4 ln 4 1 4
³2 x dx ³t
3
dt |
4 ln 2 4

ln 4 ln 4 2
ln 2
165
f)
Smenom
1 dx dx
t 2 dt dt dobijamo za
x x x2
x 1 t 1
1
x 2t pa je
2
1 1 1
2 x 2
e t
2
³1 x 2 dx ³ e dt e t | e e
1
1
Zadaci za vežbu
3 2
dx
a) ³2 b) ³x x 2 5dx
0 x 3
3 3
x dx
c) ³
0
e 1dx d) ³ x2 ln x
1
5 0
dx dx
e) ³
2 ex 1
f) ³
1
3
2x 1
166
4.2.3. Parcijalna integracija
Rešeni zadaci:
3 e2
ln x
a) ³ lnx 1dx
1
b) ³e x
dx
2 0
x x
c) ³ xe dx
1
d) ³ xe
3
dx
Rešenje:
a)
u ln x 1 i dv dx pa je
dx
du
x 1
v ³ dv ³ dx x
Sada je
3 3 3
3 xdx 3
§ 1 ·
³ lnx 1dx
1
x ln x 1 | ³
1
1
x 1
x ln x 1 | ³ ¨1
1
1 © x 1
¸dx
¹
3 3
x ln x 1 | x ln x 1 | 3 ln 4 ln 2 3 ln 4 1 ln 2 4 ln 4 2 ln 2 2
1 1
3 ln 4 2
167
b)
1
u ln x i dv dx pa je
x
dx 1
du
x
v ³ dv ³ x
dx 2 x
Sada je
e2 e2 e2 e2 e2 e2 e2
ln x x dx dx
³
e x
dx 2 x ln x | ³ 2
e
e
x
2 x ln x | 2 ³
e
e x
2 x ln x | 4 x |
e e
2 e 2 ln e 2 2 e ln e 4 e 2 4 e 4e 2 e 4e 4 e 2 e
c)
u x i dv e x dx pa je
x
du dx v ³ dv ³ e dx e x
Sada je
2 2 2 2 2
x x
³ xe dx xe | ³ e x dx xe x | e x |
1 1 1
1 1
1
e 2e 2

e 2
e 1
1
2e 3e 2
168
d)
u x i dv e x dx pa je
x
du dx v ³ dv ³ e dx ex
Sada je
0 0 0 0 0
x
³ xe dx xe | ³ e x dx
x
3
xe x | e x |
3 3

3e 3 e 0 e 3 4e 3 1
3 3
Zadaci za vežbu
4 2
2 x 3 x
a) ³ 2 x e dx
2
b) ³x e
2
dx
1 5
2
c) ³ x ln xdx
2
d) ³
3
x ln xdx
e 1
³ 1 x e
2 2 x
e) ³x
1
ln xdx f)
0
dx
169
4.2.4. Nesvojstveni integrali
Rešeni zadaci:
v v
dx x
a) ³1 x 2 b) ³3
0
dx
v 4
xdx dx
c) ³ 1 x
0
3
d) ³
0 4x
1 1
dx
e) ³2 x f) ³ ln xdx
0
Rešenje:
a)
v b
dx § 1 ·b § 1·
³1 x 2 lim ³ x 2 dx lim¨ ¸ | lim¨1 ¸ 1
b ov
1
b ov
© x ¹1 b ov
© b¹
b)
v b
x x § 3 x · b § 1 1 · 1
³3 dx lim ³ 3 dx lim¨¨ ¸¸ | lim¨ b ¸
0
b ov
0
b ov
© ln 3 ¹ 0 b ov ln 3
© 3 ln 3 ¹ ln 3
c)
Pošto je za 1+x=t , dx=dt, x=t-1
xdx t 1dt 1 1 1 1
³ t
2
³ 1 x ³ t 3 dt 2 C C
21 x
3 3 2
t t 2t 1 x
170
to je
v b
xdx xdx § 1 1 ·b
³ 1 x lim ³ lim¨¨ ¸|
¸0
0
3 b ov
0 1 x 3 b ov 21 x 2
© 1 x ¹
§ 1 1 1 · 1
lim¨¨ 1¸¸
b ov 21 b 2 1 b 2 2
© ¹
d)
Podintegralna funkcija nije definisana za x=4, pa je
4 4 H 4 H
³
dx
4 x
lim
H o0 ³
dx
4 x

lim 2 4 x |
H o0
0

H o0

lim 2 4 4 H 2 4
0 0

lim 2 H 2 4
H o0
4.
e)
1 H 1 H
dx dx dx § 1
·
³2 x lim ln H ln 2 ln 1 ln H
H o0 ³ x
lim lim ³ lim ¨ ln x | ln x | ¸
H x
H o0 H o0 © 2 H¹ H o0
2
§ H ·
lim ¨ ln ln 2 ln 1¸ ln 2.
H o0
© H ¹
f)
171
1 1 1
³ ln xdx lim ³ ln xdx lim x ln x x | lim 1 ln 1 1 H ln H H

H o0 H o0 H H o0
0 H
§ · § 1 ·
¨ ln H ¸ ¨ ¸
1 lim ¨ ¸ 1 lim ¨ H ¸ 1 lim H 1.
H o0 ¨ 1 ¸ H o0 ¨ 1 ¸ H o0
¨ ¸ ¨ 2 ¸
© H ¹ © H ¹
Zadaci za vežbu
v e
x2 2
a) ³ xe
0
dx b) ³ x ln
0
xdx
7 6
dx xdx
c) ³0 x 5 d) ³
2
3
x 2 16
v 1
x2 dx
e) ³ xe
v
dx f) ³
v
x
172
5. EKONOMSKE FUNKCIJE
5.1. Odrediti cenu pri kojoj se postiže ravnoteža izmeÿu tražnje i ponude
ako je funkcija tražnje x p 2 a funkcija ponude y 2 p 1.
2
Rešenje:
Oblast definisanosti funkcije tražnje odreÿujemo iz uslova za koje važi
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 p 22 ! 0 2 p 2 0
p ! 0 p R p 2 p 0,2
a oblast definisanosti funkcije ponude iz uslova za koje važe implikacije
p ! 0 y ! 0 y ' ! 0 p ! 0 2 p 1 ! 0 2 ! 0
§ 1 · §1 ·
¨ p ! 0 p ! p R ¸ p ¨ , v ¸.
© 2 ¹ ©2 ¹
Cena pri kojoj nastupa ravnoteža na tržištu mora biti iz skupa vrednosti za koje
je definisana i tražnja i ponuda na tržištu, odnosno iz skupa
0,2 §¨ 1 , v ·¸ §1 ·
¨ ,2 ¸.
©2 ¹ ©2 ¹
Izjednaþavajuüi funkcije tražnje i ponude dobijamo:
y p 2
2
x 2 p 1 p2 6 p 5 0 p1 1 p2 5.
§1 ·
Kako rešenje p2=5 ne pripada intervalu ¨ ,2 ¸ , to ga odbacujemo, dok
©2 ¹
§1 ·
p1 1 ¨ ,2 ¸, pa se dakle ravnoteža na tržištu postiže za vrednost cene p=1.
©2 ¹
173
5.2. Data je funkcija graniþnog prihoda Px' 3 x 230 i funkcija graniþnih

troškova C ' 2 x 30 . Odrediti
a) funkciju ukupnog prihoda koristeüi uslov P(0)=0

b) funkciju ukupnih troškova uz uslov C(0)=500
c) dobit pri proizvodnji od 100 jedinica proizvoda
Rešenje:
a)
dP
Kako je Px'
dx
to je
x2
³ 3x 230dx
'
P( x) ³ dP ³ Px dx 3
2
230 x C
Iz P(0)=0 dobijamo
x2
P(0) C 0 pa je P 3 230 x
2
b)
dC
Kako je C '
dx
to je
³ dC ³ C dx ³ 2 x 30dx
'
C ( x) x 2 30 x C
Iz C(0)=500 dobijamo
C (0) C 500 pa je C x 2 30 x 500
174
c)
Funkcija ukupnog prihoda je definisana za x=100, jer je
3
P (100) 100 2 230 100 8000 ! 0 i x 100 ! 0
2
a takodje je za x=100 definisana i funkcija ukupnih troškova, jer je
C (100) 100 2 30 100 500 7500 ! 0 i

'
C (100) 2 x 30za x 100 170 ! 0 i x 100 ! 0.
Kako je dobit D=P-C to je dobit pri proizvodnji od 100 jedinica

proizvoda jednaka
3
D(100) P (100) C (100) 100 2 230 100 100 2 30 100 500
2

8000 7500 500
p
4
5.3 Funkcija tražnje jedne robe data je u obliku x 20 e . Odrediti 20
koliþinu i cenu pri kojima üe ukupan prihod pri prodaji ove robe biti
maksimalan. Koliko iznosi maksimalan prihod?
Rešenje:
p p
§ 4 4 ·
p ! 0 x ! 0 x' 0 ¨¨ p ! 0 20 e 20
! 0 e 20
0 ¸¸
© ¹
p ! 0 p R p R p 0, v .
p
4
Pošto je P p x 20 pe 20
to cenu pri kojoj funkcija ukupnog prihoda ima
maksimum dobijamo iz
p p p
4 4 4
P '
0 20e 20
pe 20
e 20
(20 p ) 0 p 20 0, v
Kako je za p 0,20 P ' ! 0 a za p 20, v P ' 0
175
to zakljuþujemo da za cenu p=20 funkcija ukupnog prihoda ima maksimum koji

iznosi
20
4
Pmax 20 20e 20
400e 3
20
4
Koliþina pri kojoj se postiže maksimalan prihod je x(20) 20e 20
20e 3 .

5.4. Data je funkcija proseþnih troškova C ax 2 bx c a, b, c, ! 0 .
Odrediti minimum proseþnih troškova. Pokazati da u taþki minimuma važi

C C'.
Rešenje:
Kako je
' ''
§· b §·
¨C ¸ 2ax b 0 x i ¨C ¸ 2a ! 0 jer je a ! 0
© ¹ 2a © ¹
b
to za x funkcija proseþnih troškova ima minimum koji iznosi
2a
2
§·
§ b · § b · b b 2 2b 2 b2
¨C ¸ C¨ ¸ a ¨ ¸ b c c c .
© ¹ min © 2a ¹ © 2a ¹ 2a 4a 4a 4a
Pošto je

C C x ax 3 bx 2 cx odakle je C' 3ax 2 2bx c pa je
2
§ b · § b · b 3b 2 4b 2 b2
C'¨ ¸ 3a¨ ¸ 2b c c c
© 2a ¹ © 2a ¹ 2a 4a 4a 4a

odnosno u taþkim minimuma je C C'.
176
5.5. Funkcija ukupnih troškova je C 6 x 2 50 , a funkcija tražnje je

p
x 15 . Odrediti proizvodnju i cenu pri kojima se postiže maksimalna
4
dobit i koliko ona iznosi. Odrediti proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod
jednak ukupnim troškovima (gornju i donju granicu rentabilnosti).
Rešenje:
Oblast definisanosti funkcije ukupnih troškova odreÿujemo iz uslova za koje

važi
C ! 0 C '

! 0 x ! 0 6 x 2 50 ! 0 12 x ! 0 x ! 0
x R x ! 0 x ! 0 x 0, v .
p ! 0 x ! 0 x' 0 §¨ p ! 0 p 15 ! 0 1 0 ·¸
© 4 4 ¹
p ! 0 p 60 p R p 0,60 x 0,15.
Proizvodnja i cena pri kojima se postiže maksimalna dobit i pri kojima je

ukupan prihod jednak ukupnim troškovima moraju biti iz skupa vrednosti za
koje je definisana i funkcija ukupnih troškova i funkcija tražnje, odnosno iz
skupa
x 0, v 0,15 x 0,15
p 0,60 .
p
Kako je P=px, a iz x 15 sledi p 4 x 60 to važi
4
177
D PC 4 x 60 x 6 x 2 50 10 x 2 60 x 50
D' 20 x 60 0 x 3 0,15
D '' 20 0
pa za x=3, odnosno za p 4 3 60 48 0,60 funkcija dobiti ima

maksimum, koji iznosi
Dmax D3 10 3 2 60 3 50 40 .
Da bi odredili gornju i donju granicu rentabilnosti proizvodnje izjednaþimo

funkciju ukupnog prihoda sa funkcijom ukupnih troškova:
P CD 0 10 x 2 60 x 50 0 x1 1 0,15 x 2 5 0,15
pa je interval rentabilnosti proizvodnje x(1,5).
5.6. Za funkciju ukupnih troškova i funkciju tražnje iz prethodnog zadatka,

odrediti dobit pri proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni. Za koliko
sa razlikuje ta dobit od maksimalne dobiti.
Rešenje:
Kako je
'
C 6 x 2 50 50 §· 50 50 25
C 6x ¨C ¸ 6 2 0 x2
x x x © ¹ x 6 3
5 5
x1 0,15 x 2 0,15
3 3
'' ''
§· 100 5 §· 900 3
¨C ¸ pa za x1 ¨C ¸ !0
© ¹ x3 3 © ¹ 75
5
to zakljuþujemo da su proseþni troškovi minimalni za x .
3
Dobit pri proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni iznosi
178
§ 5 ·
D¨¨ ¸¸
§ 5 ·
10¨¨
2
¸¸ 60
5
50

100 3 3 4 pa je,
© 3¹ © 3¹ 3 3
§ 5 ·
Dmax D¨¨ ¸¸ 40

100 3 3 4 520 300 3
.
© 3¹ 3 3
5.7. Data je funkcija tražnje x 2 p 30 . Naüi cenu pri kojoj tražnja ima
jediniþnu elastiþnost. Odrediti interval u kome se može kretati cena da tražnja
bude elastiþna, odnosno neelastiþna. Elastiþnost tražnje prikazati na grafiku.
Rešenje:
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 2 p 30 ! 0 2 0
p ! 0 p 15 p R p 0,15.
Elastiþnost funkcije tražnje je definisana u oblasti u kojoj je definisana i

funkcija tražnje, dakle u oblasti p(0,15).
Elastiþnost funkcije tražnje je
p ' p 2p
E x, p x 2
x 2 p 30 2 p 30
pa cenu pri kojoj tražnja ima jediniþnu elastiþnost nalazimo rešavanjem
jednaþine
2p 30 15
E x, p 1 1 p 0,15 .
2 p 30 4 2
Interval cene u kome je tražnja neelastiþna nalazimo rešavanjem sledeüe

nejednaþine u oblasti definisanosti funkcije tražnje
2p 15 § 15 ·
1 E x , p 0 1 00 p p ¨ 0, ¸ 0,15.
2 p 30 2 © 2¹
179
Interval cene u kome je tražnja elastiþna nalazimo rešavanjem sledeüe

nejednaþine u oblasti definisanosti funkcije tražnje
2p 15
E x , p 1 1 p ! .
2 p 30 2
Kako je oblast definisanosti funkcije tražnje p(0,15), to je interval cene u
kome je tražnja elastiþna dat sa
§ 15 · § 15 ·
p ¨ , v ¸ 0,15 p ¨ ,15 ¸.
©2 ¹ ©2 ¹
Pošto je
'
§ 2p · 2 2 p 30 2 p 2 60
E
x, p
'
¨¨ ¸¸ 0
© 2 p 30 ¹ 2 p 30 2
2 p 302
to je elastiþnost funkcije tražnje u oblasti definisanosti opadajuüa funkcija i
nema ekstremnih vrednosti.
Pošto je
'
§ 60 · 60 2 2 p 30 2 240
E
x, p
''
¨ ¸
¨ 2 p 30 2 ¸
© ¹ 2 p 30 4
2 p 303
to je u oblasti definisanosti elastiþnosti funkcije tražnje E x , p 0 , pa je

''
elastiþnost funkcije tražnje konkavna u celoj oblasti definisanosti.
Kako je
2p
lim E x , p lim 0
x o0 x o 0 2 p 30
2p
lim E x , p lim v
x o15 x o15 2 p 30
180
to je prava x=15 vertikalna asimptota.
Na osnovu ovoga grafik elastiþnosti funkcije tražnje je
0 3.75 7.5 11.25 15

2
( 2p ) 4
2p 30 6
8
10
5.8. Dokazati da je elastiþnost proseþnih troškova za jedan manja od

elastiþnosti ukupnih troškova, odnosno da važi E EC , x 1.
C ,x
Rešenje:
C
Pošto je C onda važi
x
' ,
x §· x §C· x2 §C' x C · x
E Ç
¨
¨ ¸ ¨¨ ¸¸ C ' 1 E C , x 1.
C ,x
C © ¹ §C· © x ¹ C © x2 ¹ C
¨ ¸
©x¹
5.9. Dokazati da je proizvodnja pri kojoj su proseþni troškovi minimalni,

jednaka proizvodnji za koju ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost.
Dokazati da su minimalni proseþni troškovi jednaki graniþnim
troškovima.
181
Rešenje:
Pronaÿimo proizvodnju pri kojoj su proseþni troškovi minimalni:
'
C §· C'x C C
C ¨C ¸ 0 C'x C 0 x
x © ¹ x2 C'
za
'
C §· C'x C
0 x ' ¨C ¸ 0
C © ¹ x2
dok za
'
C §· C'x C
x v ¨C ¸ ! 0.
C' © ¹ x2
Pošto prvi izvod funkcije proseþnih troškova menja znak od – ka + pri

C
prolasku kroz stacionarnu taþku x , to zakljuþujemo da je to taþka
C'
C
minimuma funkcije proseþnih troškova, odnosno za proizvodnju x
C'
proseþni troškovi su minimalni.
Elastiþnost funkcije ukupnih troškova u toj taþki je:
x C C'
EC , x C' 1 , dakle za proizvodnju pri kojoj su proseþni troškovi
C C' C
minimalni, ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost.
Minimum proseþnih troškova iznosi

§C· C
C min C¨ ' ¸ C ' , dakle minimum proseþnih troškova je jednak
§C·
©C ¹
¨ '¸
©C ¹
graniþnim troškovima.
182
5.10. Data je funkcija tražnje x p 2 e 2 p 2 . Ispitati kako poveüanje cene sa

nivoa p 2 utiþe na ukupan prihod.
Rešenje:
Kako je
p ' p p
p 2 e 2 p 2 2 p e 2 p 2 p 2 e 2 p 2 2
'
E x, p x 2 2 p 2 2 2 p 2
x p e p e
p
2 2 p 2
2 pe 2 p 2 1 p 2 1 p
p e
to je
E x, p p 2 2 v,1 pa ukupan prihod opada sa porastom cene.
5.11.Data je funkcija ukupnih troškova C 15e 3 . Ispitati kako poveüanje

proizvodnje sa nivoa x=2 utiþe na proseþne troškove.
Rešenje:
Kako je
x
x ' x 1 x
EC , x C x
15 e 3
C 3
3 3
15e
to za
2
x 2 EC , x 0,1
3
pa poveüanje proizvodnje sa nivoa x=2 izaziva smanjenje proseþnih troškova.
x 2 40
5.12.Data je elastiþnost proseþnih troškova E . Odrediti
C,x x 2 3 x 40
funkciju ukupnih troškova znajuüi da fiksni troškovi iznose 40 jedinica
proizvoda, odnosno C(0)=40.
183
Rešenje:
Imajuüi u vidu rešenje zadatka 5.8. važi:
x 2 40 2 x 2 3x
EC , x E 1 1
C,x x 2 3 x 40 x 2 3 x 40
x x dC
EC , x C' pa je
C C dx
x dC 2 x 2 3x dC 2 x 2 3x 2x 3
dx dx
2
C dx x 3 x 40 C 2

x x 3 x 40 2
x 3 x 40
dC 2x 3
³ ³ 2

dx ln C ln x 2 3 x 40 ln C1
C x 3 x 40

ln C ln C1 x 2 3x 40 C C1 x 2 3 x 40
gde smo integracionu konstantu predstavili u obliku lnC1.
Kako je po uslovu zadatka C(0)=C1 40=40 to je C1=1 pa je
C x 2 3x 40.
Zadaci za vežbu:
p
5.13. Data je funkcija tražnje x 120 i funkcija ukupnih troškova
6
x2
C 2500. Odrediti razliku maksimalne dobiti i dobiti pri
4
proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni.
5.14. Data je funkcija tražnje x 1,8 p 35,2.

a) Ispitati kako poveüanje cene sa nivoa p=5 utiþe na ukupan prihod.
b) Ispitati kako poveüanje realizacije sa nivoa x=13,6 utiþe na ukupan
prihod.
5.15 Data je funkcija tražnje x 20 p 3 e p . Odrediti oblast definisanosti

funkcije ukupnog prihoda i iznos maksimalnog ukupnog prihoda.
184
p
5.16. Data je funkcija tražnje x 10000 i funkcija proseþnih troškova
2
9 10 6
C 2x . Kolika je maksimalna dobit? Da li je rentablina proizvodnja
x
za koju ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost?
200
5.17. Graniþni prihod za neki proizvod je Px' . Odrediti funkciju
x
ukupnog prihoda ako je P(10)=100.
5.18. Dati su graniþni troškovi C ' 3 4e x . Odrediti proseþne troškove

koristeüi uslov C(0)=80.
5.19. Data je funkcija tražnje x p 2 e 2 p 6 . Odrediti cenu za koju tražnja ima

jediniþnu elastiþnost.
5.20. Data je funkcija tražnje x p a b (a, b su konst ). Pokazati da je

elastiþnost ove funkcije konstantna.
5.21. Data je funkcija ukupnih troškova C 3 x 2 5 x 4 . Ispitati kako

poveüanje proizvodnje sa nivoa x=1 utiþe na proseþne troškove.
3
5.22. Data je funkcija ukupnih troškova C 20 1 x 2 . Odrediti proizvodnju
pri jediniþnoj elastiþnosti funkcije ukupnih troškova. Odrediti minimalne
proseþne troškove.
5.23. Funkcija tražnje je :
a) x 200 4 p
p
6
2
b) x 10 pe .
Odrediti intervale cena u kojima je tražnja elastiþna odnosno neelastiþna.
5.24. Data je funkcija tražnje x 80 5 p . Odrediti proizvodnju i cenu pri

kojima je ukupan prihod maksimalan.
185
5.25. Data je funkcija ukupnih troškova C x 2 e x . Koliko iznose minimalni

proseþni troškovi?
270
5.26. Funkcija graniþnih troškova je P ' 3 x , a funkcija proseþnih
2
9 45 150
troškova C x . Odrediti cenu pri kojoj se ostvaruje maksimalna
2 x 2
dobit, pri þemu treba imati u vidu da je P(0)=0.
x
6
5.27. Data je funkcija proseþnog prihoda p 5e 2 i funkcija proseþnih
1000
troškova C . Odrediti maksimalnu dobit i proizvodnju za koju se ona
x
postiže.
186
6. LINEARNA ALGEBRA
6.1. Determinante i matrice
Rešeni zadaci:
6.1.1. Izraþunati determinante:
a)
2 3
2 1
b)
3 2 1
3 4 2
2 5 3
c)
x2 x 1 1
x3 x 1
d)
ab c 1
bc a 1
ca b 1
Rešenje:
a)
2 3
2 1 3 2 8
2 1
b)
3 2 1
3 4 2 3 4 3 2 2 2 3 5 1 2 4 1 3 2 5 3 2 3 3
2 5 3
187
c)
x2 x 1 1
3
x 2

x 1 x 1 x 3 x3 1 x3 1
x x 1
d)
ab c 1
bc a 1 a b a c a c b c b
ca b 1
c a a a b b b c c 0
6.1.2. Date su matrice:
ª2 1 1º ª3 1 1º
A « 1 0 1 »» , B «2 1 0 »» .
« «
«¬1 2 0 »¼ «¬ 2 0 3 »¼
Naüi A B, A B, 3 A.
Rešenje:
ª2 1 1º ª3 1 1º ª5 2 2º

A B « 1 0 1 »» ««2 1 0 »» «1 1 1 »»
« «
«¬1 2 0 »¼ «¬ 2 0 3 »¼ «¬ 1 2 3 »¼
ª2 1 1º ª3 1 1º ª 1 0 0 º
A B « 1 0 1 »» ««2 1 0 »» « 3 1 1 »»
« «
«¬1 2 0 »¼ «¬ 2 0 3 »¼ «¬3 2 3»¼
188
ª2 1 1º ª6 3 3º
3 A 3 «« 1 0 1 »» « 3
« 0 3 »»
«¬1 2 0 »¼ «¬3 6 0 »¼
6.1.3. Naüi AB ako je:
a)
ª1 1 0 º ª1 2º
A «3 2 1»» B «0 1 »» .
« «
«¬0 2 1 »¼ «¬ 1 0 »¼
b)
ª1 2º
« 1 ª1 1 0º
A 0 »» B « 1
«
¬ 0 2»¼
«¬3 1 »¼
c)
ª0 2 º
A >1 2 3@ B «1 2 »»
«
«¬2 1»¼
Rešenje:
a)
ª1 1º
A B «4 8 »»
«
«¬ 1 2»¼
189
b)
ª 1 1 4º
A B « 1 1 0 »»
«
«¬2 3 2»¼
c)
A B >8 1@
6.1.4. Naüi inverzne matrice sledeüih matrica:
a)
ª1 2º
A «3
¬ 4»¼
b)
ª1 2 1 º
A «1 1 0 »»
«
«¬2 0 1»¼
Rešenje:
a)
Kako je det A 46 2 z 0 to ova matrica A ima inverznu matricu
1
A-1 koju dobijamo kao A 1 adjA .
det A
Važi sledeüe:
190

A 11 (1)11 x 4 4

A 12 (1)1 2 x 3 3

A 21 (1) 2 1 x 2 2

A 22 (1) 2 2 x 1 1
pa je

ª4 3º
A « 2
¬ 1 »¼
Adjungovana matrica (adjA) kvadratne matrice A je transponovana komatrica

ÂT matrice A, pa je
ª4 2º
adjA Aˆ T « 3
¬ 1 »¼
pa je
ª 2 1 º
1 ª4 2º «3 1 »»
1
A «
2 ¬ 3 1 »¼ «
¬2 2¼
b)
Kako je det A 1 2 2 1 to data matrica ima inverznu matricu.
Važi sledeüe:
191
1 0
A 11 (1)11 x 1
0 1
1 0
A 12 (1)1 2 x 1
2 1
1 1
A 13 (1)13 x 2
2 0
2 1
A 21 (1) 21 x 2
0 1
1 1
A 22 (1) 2 2 x 3
2 1
1 2
A 23 (1) 23 x 4
2 0
2 1
A 31 (1) 31 x 1
1 0
1 1
A 32 (1) 3 2 x 1
1 0
1 2
A 33 (1) 33 x 1
1 1
pa je

ª 1 1 2º
A «2 3 4 »».
«
«¬ 1 1 1»¼

192
ª 1 2 1º
adjA Aˆ T «1 3 1 »»
«
«¬ 2 4 1»¼
pa je
ª 1 2 1º ª1 2 1 º
1«
A 1 «1 3 1 »» « 1
« 3 1»».
1
«¬ 2 4 1»¼ «¬2 4 1 »¼
6.1.5. Odrediti matricu X iz jednaþina:
a) AX=B, b) XA=B,
ako je
ª0 1 2º ª1 1 0º
A «2 3 4»» B «0 2 1 »»
« «
«¬1 0 1 »¼ «¬1 0 1 »¼
Rešenje:
a) Važi
A X B A 1 A X A 1 B I X A 1 B X A 1 B .
Kako je det A 4 6 2 4 to data matrica ima inverznu matricu.

Važi sledeüe:
193
3 4
A 11 (1)11 x 3
0 1
2 4
A 12 (1)1 2 x 2
1 1
2 3
A 13 (1)13 x 3
1 0
1 2
A 21 (1) 2 1 x 1
0 1
0 2
A 22 (1) 2 2 x 2
1 1
0 1
A 23 (1) 23 x 1
1 0
1 2
A 31 (1) 31 x 2
3 4
0 2
A 32 (1) 3 2 x 4
2 4
0 1
A 33 (1) 33 x 2
2 3
pa je
ª3 2 3º

A « 1 2 1 »».
«
«¬ 2 4 2»¼

194
ª3 1 2º
adjA Aˆ T «2 2 4 »»
«
«¬ 3 1 2»¼
pa je
ª3 1 2º
1«
A 1
«2 2 4 »».
4
«¬ 3 1 2»¼
Sada je
ª3 1 2º ª1 1 0º
1«
X 1
A B «2 2 4 »» ««0 2 1 »»
4
«¬ 3 1 2»¼ «¬1 0 1 »¼
ª1 1 3º
1«
«6 2 2 »»
4
«¬ 5 1 1»¼
b) Važi
X A B X A A 1 B A 1 X I B A 1 X B A 1
ª1 1 0º ª3 1 2º ª5 3 2 º
«0 » § 1· « 1 «
X « 2 1 » ¨ ¸ «2 2 4 »» «1 3 6 »»
© 4¹ 4
«¬1 0 1 »¼ «¬ 3 1 2»¼ «¬0 0 4»¼
195
6.1.6. Odrediti matricu X iz jednaþine X (A-2I)=A+I gde je
ª0 1 2º
A «2 3 4»» .
«
«¬1 0 1 »¼
Rešenje:
Važi X A 2 I A I X A I A 2 I 1 .
Pošto je
ª1 0 0º ª1 1 2º
I «0 1 0»» to je A I «2 4 4»» i
« «
«¬0 0 1 »¼ «¬1 0 2»¼
ª 2 1 2 º
A 2I «2 1 4 »» .
«
«¬1 0 1»¼
Kako je det A 2 I 2 4 2 2 6 z 0 to postoji inverzna matrica

matrice A 2 I koju nalazimo kao
1
A 2 I 1 adj A 2 I .
det A 2 I
Uobiþajenom procedurom dobijamo
ª 1 1 2 º
1 «
A 2 I 12 »» pa je
1
6 0
6 «
«¬ 1 1 4 »¼
196
ª1 1 2º ª 1 1 2 º
«2 » 1 «
A I A 2I 12 »»
1
X « 4 4 » «6 0
6
«¬1 0 2»¼ «¬ 1 1 4»¼
ª3 3 6 º
1 «
18 6 36 »».
6 «
«¬ 3 3 6»¼
Zadaci za vežbu:
6.1.7. Rešiti sledeüe matriþne jednaþine
a) X A 3A 2 X
b) 3 X 2 A X A
c) I A X I
gde je
ª0 1 2º
A «3 3 1 »».
«
«¬1 2 3 »¼
197
6.2. Rešavanje sistema linearnih algebarskih jednaþina pomoüu

determinanti i matrica
Rešeni zadaci:
6.2.1. Primenom determinanti rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina:
a)
3x y 2 z 3
x 2y z 4
2x y z 1
b)
3x 2 y 5 z 1
x y 2z 0
7x 4 y 2z 11
Rešenje:
a)
Pošto je determinanta sistema
3 1 2
' 1 2 1 3 2 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 3 10 z 0
2 1 1
to sistem ima jedinstveno rešenje.
Kako je
3 1 2
'x 4 2 1 3 2 1 1 1 1 4 2 1 2 2 1 3 1 1 4 1 1 10
1 1 1
198
3 3 2
'y 1 4 1
2 1 1
3 4 1 3 1 2 1 2 1 2 4 2 3 1 1 3 1 1 20
3 1 3
'z 1 2 4
2 1 1
3 2 1 1 4 2 3 1 1 3 2 2 3 4 1 1 1 1 10
to je jedinstveno rešenje sistema
'x 10
x 1
' 10
'y 20
y 2
' 10
'z 10
z 1
' 10
b)
Pošto je determinanta sistema
3 2 5
' 1 1 2
7 4 2
3 1 2 2 2 7 5 1 4 5 1 7 3 2 4 2 1 2 1 z 0
to sistem ima jedinstveno rešenje.
Kako je
199
1 2 5
'x 0 1 2
11 4 2
1 1 2 2 2 11 5 0 4 5 1 11 1 2 4 2 0 2 1
3 1 5
'y 1 0 2
7 11 2
3 0 2 1 2 7 5 1 11 5 0 7 3 2 11 1 1 2 1
3 2 1
'z 1 1 0
7 4 11
3 1 11 2 0 7 1 1 4 1 1 7 3 0 4 2 1 11 0
to je jedinstveno rešenje sistema
'x 1
x 1
' 1
'y 1
y 1
' 1
'z 0
z 0
' 1
200
a)
2x 2 y 2z 4
2 x y 3z 9
3x 2 y 4 z 11
b)
4x 2 y 2z 2
x 2y z 4
3x y 2 z 3
Rešenje:
a) Pošto je determinanta sistema
2 2 2
' 2 1 3
3 2 4
2 1 4 2 3 3 2 2 2 2 1 3 2 3 2 2 2 4 0
201
4 2 2
'x 9 1 3
11 2 4
4 1 4 2 3 11 2 9 2 2 1 11 4 3 2 2 9 4 0
2 4 2
'y 2 9 3
3 11 4
2 9 4 4 3 3 2 2 11 2 9 3 2 3 11 4 2 4 0
2 2 4
'z 2 1 9
3 2 11
2 1 11 2 9 3 4 2 2 4 1 3 2 9 2 2 2 11 0
to sistem ima beskonaþno mnogo rešenja.
2 2
Kako je poddeterminanta sistema 2 4 2 z 0 to se dalje
2 1
rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i y
2x 2 y 4 2z
gde je z slobodna (nezavisna promanljiva).
2x y 9 3z
Pošto je za ovaj sistem
202
2 2
' 2
2 1
4 2 z 2
'x 4 2 z 1 9 3z 2 14 4 z
9 3 z 1
2 4 2z
'y 2 9 3 z 2 4 2 z 10 2 z
2 9 3z
to je
'x 14 4 z
x 7 2z
' 2
'y 10 2 z
y 5 z
' 2
Dakle, ovaj sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika
x 7 2D
y 5 D
z D
b) Pošto je determinanta sistema
4 2 2
' 1 2 1 4 2 2 2 1 3 2 1 1 2 2 3 4 1 1 2 1 2 0
3 1 2
203
2 2 2
'x 4 2 1
3 1 2
2 2 2 2 1 3 2 4 1 2 2 3 2 1 1 2 4 2 0
4 2 2
'y 1 4 1
3 3 2
4 4 2 2 1 3 2 1 3 2 4 3 4 1 3 2 1 2 0
4 2 2
'z 1 2 4
3 1 3
4 2 3 2 4 3 2 1 1 2 2 3 4 4 1 2 1 3 0
to sistem ima beskonaþno mnogo rešenja.
4 2
1 2
4x 2 y 2 2 z
x 2y 4 z
Pošto je za ovaj sistem
204
4 2
' 10
1 2
2 2z 2
'x 2 2 z 2 4 z 2 4 6z
4 z 2
4 2 2 z
'y 4 4 z 1 2 2 z 18 2 z
1 4z
to je
'x 4 6 z 2 3z
x
' 10 5
'y 18 2 z 9 z
y
' 10 5
Dakle, ovaj sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika
2 3D
x
5
9 D
y
5
z D
a)
3x 5 y 2 z 0
5x 6 y z 4
2 x y 3z 5
b)
x 2 y 3z 3
2x y z 1
8 x y 3z 2
205
Rešenje:
a) Kako je determinanta sistema
3 5 2
' 5 6 1
2 1 3
3 6 3 5 1 2 2 5 1 2 6 2 3 1 1 5 5 3 0
0 5 2
'x 4 6 1
5 1 3
0 6 3 5 1 5 2 4 1 2 6 5 0 1 1 5 4 3
17 z 0
to je ovaj sistem protivreþan, odnosno nema rešenja.
b) Kako je determinanta sistema
1 2 3
' 2 1 1
8 1 3
1 1 (3) 2 1 8 3 2 1` 3 1 8 1 1 1 3 2 2 0
3 2 3
'x 1 1 1
2 1 3
3 1 (3) 2 1 2 3 1 1 3 1 2 1 1 3 3 1 2 7 z 0
to je ovaj sistem protivreþan, odnosno nema rešenja.
206
6.2.4. Diskutovati i rešiti sledeüe sisteme jednaþina:
a)
2mx 4 y 2 z 2
x m 1 y 2 z 5
2 x 2 y 3z 6
b)
x ky 2 z 1
x 2k 1 y 3 z 1
x ky k 3z 2k 1
Rešenje:
a) Determinanta sistema je
2m 4 2
' 1 m 1 2
2 2 3
2m m 1 3 4 2 2 2 1 2 2 2 m 1 2 2 2m 4 1 3

6 m 2 3m 2 6 m 1 m 2
a
207
2 4 2
'x 5 m 1 2
6 2 3
2 m 1 3 4 2 6 2 5 2 2 m 1 6 2 2 2 4 5 3 6 m 1
2m 2 2
'y 1 5 2
2 6 3
2m 5 3 2 2 2 2 1 6 2 5 2 2m 2 6 2 1 3 6 m 1
2m 4 2
'z 1 m 1 5
2 2 6
2m m 1 6 4 5 2 2 1 2 2 m 1 2 2m 5 2 4 1 6

12 m 2 3m 2 12 m 1 m 2
Za 'z0 , odnosno za mz1 i mz2 sistem ima jedinstveno rešenje dato sa
'x 6 m 1 1
x
' 6 m 1 m 2 2m
'y 6 m 1 1
y
' 6 m 1 m 2 m2
'z 12 m 1 m 2
z 2
' 6 m 1 m 2
Za m=1 važi ' ' x ' y ' z 0 pa sistem ima beskonaþno mnogo
rešenja. Nalazimo ih na sledeüi naþin.
Za m=1 sistem postaje
208
2x 4 y 2z 2
x 2z 5
2 x 2 y 3z 6
2 4
1 0
2x 4 y 2 2z
x 5 2z
z4
Rešenje ovog sistema je x 5 2 z,
z proizvoljno ,
y
2
odnosno za m=1 sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika
x 5 2D
D 4
y
2
z D
Za m=2 determinanta sistema je jednaka nuli, a determinanta 'y=6z0 pa je

sistem protivreþan, odnosno nema rešenja.
b) Determinanta sistema je
1 k 2
' 1 2k 1 3 k 2 1 k 1 k 1
1 k k 3
a
1 k 2
'x 1 2k 1 3 k 2 6k 5 k 1 5 k
2k 1 k k 3
209
1 1 2
'y 1 1 3 2 k 1
1 2k 1 k 3
1 k 1
2 k 1
2
'z 1 2k 1 1 2 k 2 4k 2
1 k 2k 1
Za 'z0, odnosno za kz1 i kz -1 sistem ima jedinstveno rešenje dato sa
x
'x k 1 5 k 5k
' k 1 k 1 k 1
'y 2 k 1 2
y
' k 1 k 1 k 1
2 k 1 2 k 1
2
'z
z
' k 1 k 1 k 1
Za k=1 važi ' 'x 'y 'z 0 pa sistem ima beskonaþno mnogo rešenja.
Nalazimo ih na sledeüi naþin.
Za k=1 sistem postaje
x y 2z 1
x y 3z 1
x y 4z 1
1 2
1 3
rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i z
210
x 2z 1 y
gde je y slobodna (nezavisna promanljiva).
x 3z 1 y
Rešenje ovog sistema je x 1 y, y proizvoljno z 0 , odnosno

za k=1 sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika
x 1D
y D
z 0
Za k= -1 determinanta sistema je jednaka nuli, a 'y=4z0 pa je sistem

protivreþan, odnosno sitem nema rešenja.
6.2.7. Rešiti sledeüe sisteme jednaþina pomoüu inverzne matrice:
a)
x yz 6
2x y z 3
x y 2z 5
b)
2x 3y z 11
3x 5 y 2 z 19
x 2 y 3z 14
Rešenje:
a) Ovaj sistem jednaþina se može prikazati u matriþnom obliku

A X B gde je
ª1 1 1º ªx º ª6 º
A «2 1 1 »» X « y» B «3 »
« « » « »
«¬1 1 2»¼ «¬ z »¼ «¬5 »¼
211
Pošto je
1 1 1
det A 2 1 1 5z0
1 1 2
zakljuþujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1,pa važi X A 1 B .
Uobiþajenim postupkom nalaženja inverzne matrice dobija se
ª1 3 2º
1«
A 1
1 1 1 »» pa je sada
5«
«¬1 2 3 »¼
ª1 3 2º ª6º ª5 º ª1 º
1« 1«
X 1 1 1 »» ««3 »» 10»» « 2»
5« 5 « « »
«¬1 2 3 »¼ «¬5 »¼ «¬15 »¼ «¬3 »¼
Dakle rešenje sistema je x = 1, y = -2, z = 3.
b) Ovaj sistem jednaþina se može prikazati u matriþnom obliku

A X B gde je
ª2 3 1º ªx º ª11º
A «3 5 2»» X « y» B «19»
« « » « »
«¬1 2 3 »¼ «¬ z »¼ «¬14»¼
Pošto je
1 1 1
det A 2 1 1 2z0
1 1 2
zakljuþujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1,pa važi X A 1 B .
Uobiþajenim postupkom nalaženja inverzne matrice dobija se
212
ª11 7 1 º
1«
A 1
7 5 1»» pa je sada
2«
«¬1 1 1 »¼
ª11 7 1 º ª11º ª2º ª1 º

1« 1« »
X 7 5 1»» ««19»» 4 «2»
2« 2« » « »
«¬1 1 1 »¼ «¬14»¼ «¬6 »¼ «¬3 »¼
Dakle rešenje sistema je x = 1, y = 2, z = 3.
Zadaci za vežbu:
a) b)
2 x 4 y 3z 0 3x 3 y 2 z 2
x 5y 7z 8 4x 5 y 2z 1
3 x 6 y 11z 6 5x 6 y 4 z 3
c) d)
x 2y z 0 2x 3 y 6z 2
5x y 2 z 0 3x 2 y z 3
6 x 2 y 3z 0 5x 3 y 7 z 4
6.2.9. Diskutovati i rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina:
a) b)
ax 4 y 3 z 1 2 x k 1 y z 5
2x 6 y 2z a 1 2kx y z 1
3x 2 y z 3 4kx 5 y z 11
213
c) d)
2x y z 2 ax y z 1
ax 2 y 3 z a x ay z a
8 x ay 3 z 4a x y az a2
6.2.10. Koristeüi inverznu matricu rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina:
a) b)
x y 5z 5 3x y 3z 5
x 3z 2 5x 2 y 5z 4
3x y z 3 2x 3y 2z 1
c) d)
3x 4 y z 1 2x 3y z 0
2 x 3 y 3z 2 x 2 y 3z 1
4x y 2z 3 3x 4 y 2z 1
214
7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE
7.1. Procentni raþun
Rešeni zadaci:
7.1.1. Posle poskupljenja od 11% roba se prodaje za 1000 dinara. Izraþunati

a) za koliko je dinara poveüana cena
b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveüanje iznosilo 18% od
prvobitne cene
c) za koliko bi procenata bila poveüana cena da se roba posle poveüanja
cene prodaje za 15 000 dinara?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu cenu robe. Tada je:
a)
1000
x 1,11 1000 x 900,9
1,11
Poþetna cena je bila 900,9 dinara, pa je cena poveüana za
1000din-900,9din=99,1din
b)
900,9 1,18 1063,06
Posle poveüanja od 18% cena bi iznosila 1063,06 dinara.
c)
15000
900,9 1 p 15000 p 1 15,65 p % p 100% p % 1565%
900,9
Cena bi bila poveüana za 1565%.
215
7.1.2. Cena nekog proizvoda se u toku nekog perioda menjala na sledeüi naþin:
poveüana je 7%, pa smanjena 18%, poveüana je 8%, pa smanjena 12% i na
kraju poveüana 4%. Posle tih promena, cena proizvoda iznosi 9770 din.
a) Kolika je bila poþetna cena proizvoda?
b) Da li se ovakvim postupkom poþetna cena poveüala ili smanjila i za
koliko je ukupno procenata izvršeno to poveüanje (ili smanjenje) poþetne
cene?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda. Tada je:
a)
9770
x 1,07 0,82 1,08 0,88 1,04 9770 x 11265,67
1,07 0,82 1,08 0,88 1,04
Poþetna cena proizvoda je bila 11265,67 dinara.
b)
Kako je 1,07 0,82 1,08 0,88 1,04 0,8672 zakljuþujemo da se
ovakvim postupkom poþetna cena smanjila za 1 0,8672 100% 13,28%.
1 1
7.1.3. Od ukupne koliþine robe je prodata sa zaradom od 8%. Na je
4 3
ostvarena zarada od 18%. Na ostatku je ostvaren gubitak od 14% i taj deo robe
je prodat za 100 000 dinara. Kolika je ukupno ostvarena zarada (ili gubitak)
izražena u dinarima i u procentima?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu vrednost ukupne koliþine robe.
§ § 1 1 ·· 5
Tada poþetna vrednost ostatka robe iznosi ¨¨1 ¨ ¸ ¸¸ x x.
© © 4 3 ¹¹ 12
Po uslovu zadatka je
5
x 0,86 100000 x 279069,77 din
12
216
1 1
Sada je na robe ostvarena zarada od 279069,77 0,08 5581,4din ,
4 4
1 1
na robe ostvarena zarada je 279069,77 0,18 16774,19din , a na ostatku
3 3
5
je ostvaren gubitak od 279069,77 0,14 16279,07 din.
12
Ukupno ostvarena zarada u dinarima iznosi
5581,4 16774,19 16279,07 6076,52 dinara.
6076,52
U procentima ukupna zarada iznosi 100% 2,18%.
279069,77
1 2
7.1.4. Od ukupne koliþine robe je prodata sa zaradom 12%. Na robe je
5 7
ostvaren gubitak od 6% i ostatak je prodat sa zaradom od 9%. Ovakvom
prodajom ostvarena je zarada od 28 000 dinara. Kolika je ukupna zarada
izražena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izražen u dinarima na
pojedinim delovima robe?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu vrednost ukupne koliþine robe.
§ § 1 2 ·· 18
Tada poþetna vrednost ostatka robe iznosi ¨¨1 ¨ ¸ ¸¸ x x.
© © 5 7 ¹¹ 35
Po uslovu zadatka je:
1 2 18
x 0,12 x 0,06 x 0,09 28000din
5 7 35
7 0,12 5 2 0,06 18 0,09 x 28000din x 526881,72din.
35
28000
Ukupna zarada izražena u procentima je 100% 5,31%.
526881,72
217
1 1 2
Na robe ostvarena zarada je 526881,72 0,12 12645,16 din , na robe
5 5 7
2
ostvaren gubitak je 526881,72 0,06 9032,26 din , a na ostatku je
7
18
ostvarena zarada 526881,72 0,09 24387,1 din.
35
7.1.5. Planirana proizvodnja u tri pogona jednog preduzeüa iznosi 800 000
dinara, i to:
I pogon 320 000 dinara, II pogon 160 000 dinara, III pogon ostatak. Izraþunati:
a) sa kojim procentom uþestvuje svaki pogon u planu preduzeüa
b) koliko iznosi ukupno ostvareni plan preduzeüa, ako je I pogon
ispunio plan sa 120%, II pogon sa 90%, a III pogon sa 105%
c) procentualni prebaþaj ili podbaþaj ukupnog plana proizvodnje?
Rešenje:
a)
320000
I pogon uþestvuje sa 100% 40%
800000
160000
II pogon uþestvuje sa 100% 20%
800000
800000 320000 160000

III pogon uþestvuje sa 100% 40%
800000
u planu preduzeüa.
b)
Realizacija I pogona je 320000 1,2 384000 din ,
realizacija II pogona je 160000 0,9 144000 din , a
realizacija III pogona je
800000 320000 160000 1,05 336000 din.
Ukupno ostvareni plan preduzeüa je
384000 144000 336000 864000 din.

c)
218
Ukupan plan proizvodnje je premašen za 864000-800000=64000 dinara,

64000
odnosno za 100% 8%.
800000
7.1.6. Kolika je stopa inflacije za jednu godinu ako je meseþni rast cena u toj
godini iznosio 6,3%?
Rešenje:
Obeležimo sa x cenu nekog proizvoda na poþetku godine. Cena tog istog

proizvoda na kraju godine iznosi x 1,06312 . Godišnja stopa inflacije
predstavlja ukupnu procentualnui promenu cene za godinu dana i ako je
obeležimo sa p važi
x 1 p x 1,06312 p 1,06312 1 1,0816 p% 108,16%.
Dakle, godišnja stopa inflacije je 108,16%.
7.1.7. Fabriþka cena nekog proizvoda je 3200din. Kolika je prodajna cena tog
proizvoda, ako je fabriþka cena poveüana za dve razliþite vrste poreza þije su
stope 8% i 12%, obe raþunate na istu osnovicu koja iznosi 75% fabriþke cene?
Rešenje:
Osnovica na koju su porezi izraþunati je 0,75 3200 2400 din.

Poveüane cene usled prvog poreza iznosi 0,08 2400 192 din, a usled drugog
iznosi 0,12 2400 288 din. Ukupno poveüanje fabriþke cene je za
288+192=480 dinara, pa je prodajna cena tog proizvoda 3200+480=3680
dinara.
7.1.8. Ako je neki proizvod poskupeo tri puta, redom, za 8%, 12% i 6%, za
koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu smanjiti da bi on dobio poþetnu
cenu?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda.
219
Nova cena proizvoda je x 1,08 1,12 1,06 . Ukoliko sada smanjimo ovu novu
cenu za p procenata dobijamo cenu x 1,08 1,12 1,06 1 p koja je po uslovu
zadatka jednaka poþetnoj ceni x.
Dakle
1
x 1,08 1,12 1,06 1 p x p 1 0,22 p% 22%
1,08 1,12 1,06
Novu cenu treba smanjiti za 22% da bi se dobila poþetna cena.
7.1.9. Ako je neki proizvod pojeftinio tri puta, redom, za 8%, 12% i 6%, za
koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu poveüati da bi on dobio
poþetnu cenu?
Rešenje:
Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda.

Nova cena proizvoda je x 0,92 0,88 0,94 . Ukoliko sada poveüamo ovu novu
cenu za p procenata dobijamo cenu x 0,92 0,88 0,94 1 p koja je po
uslovu zadatka jednaka poþetnoj ceni x.
Dakle
1
x 0,92 0,88 0,94 1 p x p 1 0,3140 p % 31,4%
0,92 0,88 0,94
Novu cenu treba poveüatii za 31,4% da bi se dobila poþetna cena.
7.1.10. Preduzeüe ima tri pogona. Prvi pogon ostvario je svoj proizvodni plan
sa 85%, što iznosi 2 380 000 dinara. Drugi pogon je ostvario svoj plan sa 90%,
što iznosi 2 880 000 dinara. Treüa radna organizacija je premašila svoj
proizvodni plan za 15% i proizvela robe u vrednosti od 3 450 000 dinara.
Izraþunati ukupan plan preduzeüa i ukupnu proizvodnju u procentima u odnosu
na ukupan plan.
220
Rešenje:
2 380 000
Plan prvog pogona je bio 2 800 000 dinara, plan drugog
0,85
2880000
3 200 000 dinara, dok je plan treüeg pogona bio
0,90
3450000
3 000 000 dinara.
1,15
Ukupan plan preduzeüa je 2 800 000+3 200 000+3 000 000=9 000 000dinara.
Ostvarena proizvodnja je 2 380 000+2 880 000+3 450 000=8 710 000 dinara,
8710000
što iznosi 100% 96,78% ukupnog proizvodnog plana.
9000000
Zadaci za vežbu:
2 2
7.1.11. Od ukupne koliþine robe je prodata sa zaradom 22%. Na robe je
5 7
ostvaren gubitak od 16% i ostatak je prodat sa zaradom od 8%. Ovakvom
prodajom ostvarena je zarada od 54 000 dinara. Kolika je ukupna zarada
izražena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izražen u dinarima na
pojedinim delovima robe?
7.1.12. Ukupna nabavna vrednost robe iznosi 800 000 dinara. Jedna þetvrtina
nabavljene robe prodata je sa zaradom od 9%. Tri osmine je prodato sa
gubitkom od 16%, a na ostatku prodate robe zarada iznosi 5%. Izraþunati
koliko procenata iznosi ukupna zarada ili gubitak na celokupnoj prodatoj robi.
7.1.13. Dve devetine robe je prodato po ceni koja je 5% veüa od nabavne.

Jedna treüina robe je prodata po ceni 5% nižoj od nabavne, a ostatak robe je
prodat po ceni 10% višoj od nabavne. Ovom prodajom ostvarena je dobit od
10500 dinara. Izraþunati kolika je nabavna vrednost robe.
7.1.14. Ako je godišnja stopa pada standarda 25%, kolika je tromeseþna stopa
pada standarda uz pretpostavku da je u sva þetiri kvartala ista?
221
7.1.15. Ako je u jednoj godini stopa ukupnog rasta cena 60%, kolika je tada
stopa meseþnog rasta cena, pod pretpostavkom da je ona iz meseca u mesec
jednaka?
7.1.16. Neka je jednoj uslužnoj organizaciji dozvoljeno godišnje poveüane cena
usluga, u tri rate, za 180%. Ako ova organizacija u prvoj rati poveüa cene za
90%, u drugoj rati za 40%, za koliko procenata još može ova organizacija
poveüati cene da bi dostigla dozvoljeni nivo od 180%?
7.1.17. Posle poskupljenja od 15% roba se prodaje za 1000 dinara. Izraþunati

a) za koliko je dinara poveüana cena
b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveüanje iznosilo 22% od
prvobitne cene
c) za koliko bi procenata bila poveüana cena da se roba posle poveüanja
cene prodaje za 25 000 dinara?
7.1.18. Ako se 60% neke robe proda sa gubitkom od 14%, 24% iste te robe sa
gubitkom od 18% sa kolikom maksimalnom zaradom, izraženom u %,
se može prodati ostatak robe, a da ukupna zarada ne bude veüa od
15%.
7.1.19. Ako se 20% neke robe proda sa zaradom od 15%, 25% iste te robe sa
zaradom od 12% sa kolikim maksimalnim gubitkom, izraženim u %,
se može prodati ostatak robe, a da ukupna zarada ne bude manja od
5%.
7.1.20. Cena nekog proizvoda je rasla redom za 8%, 10%, 12% i 15%. Da li je
ovakvim tempom rasta, cena ukupno porasla za 45%? Ako nije, za
koliko bi % trebalo smanjiti, ili poveüati dobijenu cenu da bi se
ostvariolo ukupno poveüanje od 45%?
222
7.2. Prost kamatni raþun
Rešeni zadaci
7.2.1. Izraþunati na koju vrednost üe narasti poþetni kapital i koliki je interes

ukoliko su uslovi kreditiranja
a) 8% na sumu od 15 000 dinara za 6 godina

b) 6% na sumu od 20 000 dinara za 8 meseci
c) 5% (k,360) na sumu od 25 000 dinara za 43 dana
d) 10% (k,365) na sumu od 30 000 dinara za vreme od 3 godine i 18
dana.
Rešenje:
a)
Interes je I K p tg 15000 0,08 6 7200 din a kapital üe
narasti na KI 15000 7200 22200 dinara.
b)
K p t m 20000 0,06 8
Interes je I 800 din a kapital üe
12 12
narasti na K I 20000 800 20800 dinara.
c)
K p t d k ,360 25000 0,05 43
Interes je I 149,3 din a
360 360
kapital üe narasti K I 25000 149,3 25149,3 dinara.
d)
Za vreme od 3 godine i 18 dana je t d (k ,365) 3 365 18 1113 pa
K p t d k ,365 30000 0.10 1113
je interes I 9147,95 din a kapital
365 365
üe narasti na K I 30000 9147,95 39147,95 dinara.
223
7.2.2. Izraþunati:
a) kapital koji üe uz 8% kamate za vreme od 7 godina narasti na 124800

dinara
b) kapital koji üe uz 6% kamate za vreme od 8 meseci doneti 6 400
dinara kamate
c) kapital koji üe uz 10% (k,360) kamate za vreme od 270 dana narasti
na 53 750 dinara
d) kapital koji üe uz 12% (k,365) kamate za vreme od 2 godine i 73
dana doneti 15 840 dinara kamate
Rešenje:
a)
KI 124800
KI K 1 pt g K 80000 din
1 pt g 1 0,08 7
Poþetni kapital je 80 000 dinara
b)
K p tm 12 I 12 6400
I K 160000 din
12 pt m 0,06 8
Poþetni kapital je 160 000 dinara.
c)
§ p td · KI 53750
KI K ¨1 ¸ K 50000din
© 360 ¹ p td 0,10 270
1 1
360 360
d)
K p td 365 I 365 15840
I K 60000 din
365 p td 0,12 2 365 73
224
7.2.3. Koliko je godina dugovan iznos od 72 000 dinara, pa je dužnik na ime

6% kamate platio 12 960 dinara?
Rešenje:
I 12960
I K p tg tg 3 god
p K 0,06 72000
Iznos je dugovan 3 godina.
7.2.4. Izraþunati kamatnu stopu po kojoj üe kapital od 100000 dinara za 8

meseci doneti na ime kamate 6 000 dinara.
Rešenje:
K p tm 12 I 12 6000
I p 0,09
12 K tm 8 100000
Kamata je 9%.
7.2.5. Dva kapitala se razlikuju za 2500 dinara. Veüi kapital je ukamaüen sa

6% za 8 meseci, a manji sa 5% za 6 meseci. Kamata prvog kapitala je jednaka
dvostrukoj kamati drugog kapitala. Odrediti oba kapitala.
Rešenje:
Obeležimo sa K2 veüi kapital, a sa K1 manji kapital. Tada važi:
K 2 K1 2500
K 2 0,06 8 K 1 0,05 6
2
12 12
K 2 0,05 6
Kako je iz druge jednaþine 2 1,25 to iz prve jednaþine
K1 0,06 8
dobijamo
§K · 2500 2500
K 2 K1 2500 K 1 ¨¨ 2 1¸¸ 2500 K 1 10000din
© K1 ¹ K2 1,25 1
1
K1
225
a K 2 K 1 2500 12500 din.

Dakle, veüi kapital je 12500 dinara, a manji 10 000 dinara.
7.2.6. Dva kapitala þiji je zbir 84 000 dinara su uloženi za vreme od jedne
godine po dvema stopama koje se razlikuju za 0,2%. Ukupno ostvarena kamata
iznosi iznosi 4128 dinara. Ako se prvi kapital uloži po stopi drugog, a drugi po
stopi prvog kapitala ukupna kamata üe biti 4104 dinara. Odrediti oba kapitala i
obe stope.
Rešenje:
Obeležimo sa K1 prvi, a sa K2 drugi kapital. Takoÿe sa p1 obeležimo veüu, a sa

p2 manju kamatnu stopu. Tada po uslovu zadatka važe sledeüe jednaþine:
K1 K 2 84000
p1 p 2 0,002
K 1 p1 K 2 p 2 4128
K 2 p1 K 1 p 2 4104
Ako zamenimo p2=p1 – 0,002 iz druge jednaþine u treüu i þetvrtu dobijamo:
K 1 p1 K 2 p1 0,002 4128 p1 K 1 K 2 0,002 K 2 4128

K 2 p1 K 1 p1 0,002 4104 p1 K 1 K 2 0,002 K 1 4104
Ako sada oduzmemo poslednje dve jednaþine dobijamo:
0,002K 1 K 2 24 K 1 K 2 12000
što zajedno sa jednaþinom K 1 K 2 84000 þini rešiv sistem dve jednaþine
sa dve nepoznate, þija su rešenja K1=48000 dinara , K2=36000 dinara.
Dalje iz p1 K 1 K 2 0,002 K 2 4128 dobijamo
4128 0,002 K 2 4128 0,002 36000

p1 0,05 p1 % 5% i naravno
K1 K 2 84000
p2 p1 0,002 0,048 p 2 % 4,8%.
226
7.2.7. Istog dana je uložen iznos od 50000 dinara uz kamatnu stopu 6% (k,360)
i iznos od 48000 po stopi od 8% (k,360). Odrediti posle kog vremena üe se oba
iznosa uveüana kamatom izjednaþiti?
Rešenje:
Po uslovu zadatka važi
50000 0,06 t d k ,360 48000 0,08 t d k ,360

50000 48000
360 360
t d k ,360
50000 48000 360 857,14
48000 0,08 50000 0,06
Dakle, posle 858 dana, raþunata po kalendaru, oba iznosa uveüana kamatom
üe se izjednaþiti.
7.2.8. Oroþeno je u banci pod kamatu: 30% kapitala sa 6% (k,360) kamate za

60 dana, 50% kapitala uz 4% (k,360) kamate za 90 dana, a ostatak uz 4,5%
(k,360) kamate za 80 dana. Ukupna oroþena suma u banci narasla je zajedno
sa kamatom na 303000 dinara. Koliko iznosi ukupna oroþena suma u banci?
Rešenje:
Obeležima sa K ukupnu oroþenu sumu u banci. Po uslovu zadatka važi:
§ 0,06 60 · § 0,04 90 · § 0,045 80 ·

0,30 K ¨1 ¸ 0,50 K ¨1 ¸ 0,20 K ¨1 ¸ 303000
© 360 ¹ © 360 ¹ © 360 ¹
odakle je
303000 360
K 300000 din
0,3 360 0,06 60 0,5 360 0,04 90 0,2 360 0,045 80
Ukupna oroþena suma je 300 000 dinara.
7.2.9. Preduzeüe je eskontovalo 15.II 2003. god. kod neke banke menicu od
420 000 dinara sa rokom dospeüa 16.IV 2003. god. Izraþunati eskontovanu
227
vrednost menice a) komercijalnim i b) racionalnim metodom, ako je eskontna

stopa 7%.
Rešenje:
a)
§ dp · § 60 0,07 ·
K 0,k K n ¨1 ¸ 420000 ¨1 ¸ 415100 din
© 360 ¹ © 360 ¹
Komercijalno eskontovana vrednost menice iznosi 415100 dinara.
b)
Kn 420000
K 0,r 415156,5 din
dp 60 0,07
1 1
360 360
Racionalno eskontovana vrednost menice iznosi 415156,5 dinara.
7.2.10. Dve menice nominalnih vrednosti 300000 din i 400000 din i rokovima
dospeüa za 38 i 52 dana zamenjujemo jednom menicom þiji je rok dospeüa 75
dana. Izraþunati nominalnu vrednost treüe menice ako je eskontna stopa 15%.
Obraþun izvršiti a) komercijalnim i b) racionalnim metodom.
Rešenje:
Zbir eskontovanih vrednosti poznatih menica na dan zamene menica, mora biti
jednak eskontovanoj vrednosti nepoznate menice, takoÿe na dan zamene
menica. Tako da važi:
a)
K 1,0,k K 2, 0,k K 3, 0 , k
§ 38 0,15 · § 52 0,15 · § 75 0,15 ·
300000 ¨1 ¸ 400000 ¨1 ¸ K n 3 ¨1 ¸
© 360 ¹ © 360 ¹ © 360 ¹
K n 3 708731,18 din
Nominalna vrednost treüe menice raþunata komercijalnim metodom je

708731,18 dinara.
228
b)
K 1,0,r K 2, 0,r K 3, 0 , r
300000 400000 K n3
K n3 708304,96 din
38 0,15 52 0,15 75 0,15
1 1 1
360 360 360
Nominalna vrednost treüe menice raþunata racionalnim metodom je

708304,96 dinara.
7.2.11. Obaveze dužnika su: 5 000 dinara posle 8 dana uz 9%, 8 000 dinara
posle 15 dana uz 12%, 22 000 dinara posle 33 dana uz 5%. Dužnik hoüe da
podmiri ceo dug odjednom. Posle koliko dana je to moguüe uþiniti?
Rešenje:
n
¦K
k 1
k pk t k
5000 0,09 8 8000 0,12 15 22000 0,05 33
ts n
21,63
5000 0,09 8000 0,12 22000 0,05
¦K
k 1
k pk
Dužnik može da plati ceo dug posle 22 dana.
Zadaci za vežbu
7.2.12. Za koje üe vreme 50 000 dinara uz 6% (k,360) kamate doneti istu

kamatu kao i 60 000 dinara od 10. III 2003. god. do 16. IV 2003. god. uz 7%
(k,365)?
7.2.13. Iznos od K dinara je uložen po stopi p% za vreme od 6 meseci, a iznos

od M dinara, koji je veüi od iznosa K za 30000 dinara, uložen je po istoj stopi
za 9 meseci. Razlika izmedju kamata na iznos M i iznos K je 3,875 dinara, a
zbir kamata je 14875 dinara. Odrediti stopu p% i iznose K i M.
7.2.14. Izvestan kapital dat je pod interes u 4 rate i to ovim redom: 1/5 kapitala
je data pod interes 12.V 2003.god, 1/4 kapitala 23.VI 2003.god., 1/3 kapitala
8.VII 2003.god. i ostatak 5.IX 2003.god. Ukupna kamata 8% do 31.XII
2003.god iznosi 5000 dinara (k,360). Izraþunati koji je to kapital i koliko
iznose pojedine rate.
229
7.2.15. Banka je dužniku odobrila 15.VI zajam od 63000 dinara. Dužnik je

vratio dug u roku i zajedno sa 8% (k,360) kamate platio ukupno 63560 dinara.
Kog datuma je vraüen dug?
7.2.16. Izraþunati kapital koji üe od 15. III 2003.god do 25.V 2003.god doneti
duplo više kamate od kamate koju donesu sledeüi iznosi :5000 dinara za pet
meseci, 7 000 dinara za 6 meseci i 15 000 dinara za tri meseca.
7.2.17. Uloženo je u banku K dinara 10 meseci uz p%. Uveüani kapital je

50000 dinara. Ako se taj isti kapital uloži 25 dana uz stopu veüu 5%, uveüani
kapital je 45 000 dinara. Odrediti stopu i kapital.
7.2.18. Razlika izmeÿu kamate na iznos od K dinara obraþunate pomoüu

(k,360) i kamate obraþunate pomoüu (k,365) za 70 dana uz 8% kamate iznosi 5
dinara. Koji je to iznos?
7.2.19. Menicu od 500000 dinara sa rokom dospeüa kroz 32 dana zamenjujemo

drugom menicom þiji je rok dospeüa 45 dana. Izraþunati a) komercijalnim
metodom i b) racionalnim metodom, nominalnu vrednost druge menice ako je
eskontna stopa 15%.
7.2.20. Preduzeüe duguje banci 1000 000 dinara sa rokom 31.XII 2003. god.
Radi izmirenja duga preduzeüe daje banci 1.IV 2003 god. jednu menicu od
300 000 dinara sa rokom 15. VII 2003.god. , drugu od 200 000 dinara sa rokom
25.VIII 2003.god i treüu menicu sa rokom dospeüa 28.IX 2003.god. Izraþunati
na koju sumu glasi treüa menica, ako je eskontna stopa 6%.
7.2.21. Dužnik treba da plati: 5000 din 10.I 2003.god.,10 000 din 10.II
2003.god., 20 000 din 10.IV 2003.god i 25 000 din. 10.VI 2003.god. Kamatna
stopa je 6%. Kog dana dužnik može da plati ceo dug odjednom?
230
7.3. Složen dekurzivan kamatni raþun
Rešeni zadaci:
7.3.1. Uloženo je u banku 30 000 dinara. Na koliko dinara üe se uveüati ulog

zajedno sa kamatom za vreme od 8 godina ako je godišnja kamatna stopa 12%
i ako je kapitalisanje
a) godišnje
b) polugodišnje
c) tromeseþno
d) neprekidno
Rešenje:
a)
K 0 1 p
n
Kn 30000 1,12 8 30000 I 128 % 30000 2,476 74280 din
b)
m n
§ p·
Kn K 0 ¨1 ¸ 30000 1,0616 30000 I 616% 30000 2,5404 76212 din
© m¹
c)
m n
§ p·
Kn K 0 ¨1 ¸ 30000 1,0332 30000 I 332% 30000 2,5751 77253 din
© m¹
d)
Kn K 0 e pt 30000 e 0,128 78350,9 din
231
7.3.2. Uplaüeno je u banku 40 000 dinara, a 6 godina kasnije podignuto je

50000 dinara. Kojom se sumom raspolaže 10 godina od dana ulaganja, ako
banka raþuna 8% kamate pri šestomeseþnom kapitalisanju.
Rešenje:
Kn 40000 1,04 12

50000 1,04 8 40000 I 12
4%
50000 I 48% 19215,14din
Posle deset godina raspolaže se sumom od 19215,14 dinara.
7.3.3. Suma od 50 000 dinara ukamaüena je u banci za vreme od 7 godina 5

meseci i 14 dana uz 10% godišnje kamate (30,360) i godišnje kapitalisanje.
Izraþunati uveüani kapital pomoüu a) komercijalnog b) racionalnog metoda.
Rešenje:
a)
7 § 0,1 5 30 14 ·
Kn 50000 1,10 ¨1 ¸
© 360 ¹
50000 1,9481 1,046 101842,34 din
b)
5 14
Kako je vreme t ( god ) 7 7,46 god to je
12 360
50000 1,10
7 , 46
Kn 101802,73 din
7.3.4. Koji je iznos ukamaüen pre 8 godina uz 5% godišnje kamate i

tromeseþno kapitalisanje poveüan za 20 000 dinara.
Rešenje:
32
§ 0.05 · § § 0.05 · 32 ·
I Kn K K ¨1 ¸ K K ¨ ¨1 ¸ 1¸¸
© 4 ¹ ¨© 4 ¹
© ¹
232
I 20000
K 32
40972,65 din
§ 0,05 · 0,4881
¨1 ¸ 1
© 4 ¹
7.3.5. Uloženo je u banku 100 000 dinara uz 8% godišnje kamate. Posle 3

godine ulagaþ je podigao 40 000 dinara, a posle sledeüe tri godine 30 000.
Koliko iznosi ostatak posle 10 godina od dana kada je novac uložen.
Kapitalisanje je polugodišnje.
Rešenje:
K ostatak 100000 I 6
4%
40000 I 46% 30000 I 48% 108785,1 din
7.3.6. Iznos od K dinara uplaüen je u banku koja plaüa 5% godišnje kamate i

kapitališe dva puta godišnje. Koliko godina je potrebno da se taj iznos
utrostruþi.
Rešenje:
Iz uslova K n 3K dobijamo
n
§ 0,05 ·
3 K K ¨1 ¸ gde je n broj polugodišta.
© 2 ¹
Sada je
ln 3 1,0986
3 1,025n n 44,478 polugodišta, odnosno
ln 1,025 0,0247
22 godine, 2 meseca i 27 dana.
233
7.3.7. Na uložen iznos od 10000 dinara banka raþuna godišnju kamatu po

stopi:prve godine 2%, druge godine 4%, treüe godine 6% i þetvrte godine 8% i
kapitališe polugodišnje. Koliko iznosi uveüani kapital krajem þetvrte godine?
Koja bi bila stalna godišnja kamatna stopa po kojoj bi se ostvario isti složeni
interes, ali pri
a) godišnjem kapitalisanju, b) þetvoromeseþnom kapitalisanju, c) meseþnom
kapitalisanju, d) neprekidnom kapitalisanju.
Rešenje:
Kn 100000 I 12% I 22% I 32% I 42%

100000 1,0201 1,0404 1,0609 1,0816 121782,31 din
a)
121782,31
100000 1 p
4
121782,31 p 4 1 0,05 p % 5%
100000
b)
12
§ p· § 121782,31 ·
100000 ¨1 ¸ 121782,31 p 3 ¨¨ 12 1¸¸ 0,0496
© 3¹ © 100000 ¹
p% 4,96%
c)
48
§ p· § 121782,31 ·
100000 ¨1 ¸ 121782,31 p 12 ¨¨ 48 1¸¸ 0,0494
© 12 ¹ © 100000 ¹
p% 4,94%
d)
1 121782,31
100000 e p4 121782,31 p ln 0,0493 p % 4,93%
4 100000
7.3.8. Uloženo je u banku 40000 dinara, a posle 5 godina još 30000 dinara.
Kojom se sumom raspolaže posle 12 godina ako je kamatna stopa 8% i
kapitalisanje godišnje.
Rešenje:
Kn 40000 I 812% 30000 I 87% 40000 2,5182 30000 1,7138 152142 din .
234
7.3.9. Uloženo je K dinara u banku koja plaüa 15% godišnje kamate uz

godišnje kapitalisanje. Po kojoj tromeseþnoj kamatnoj stopi bi se dobio isti
krajnji kapital ali uz tromeseþno kapitalisanje.
Rešenje:
Tromeseþna konformna kamatna stopa godišnjoj kamatnoj stopi od

15% iznosi p k , 4 4 1,15 1 0,036 p k , 4 % 3,6%
7.3.10. Koliko treba danas uložiti u banku koja plaüa 14% godišnje kamate i
kapitališe polugodišnje da bi se posle 12 godina i 18 dana raspolagalo sa 100
000 dinara. Zadatak rešiti a) komercijalnim metodom b) racionalnim metodom
i c) neprekidnim kapitalisanjem.
Rešenje:
a)
24
§ 0,14 · § 0,14 18 ·
100000 K 0 ¨1 ¸ ¨1 ¸
© 2 ¹ © 360 ¹
100000
K0 24
19577,13 din
§ 0,14 · § 0,14 18 ·
¨1 ¸ ¨1 ¸
© 2 ¹ © 360 ¹
b)
§ 18 ·
¨ 24 ¸
§ 0,14 · © 180 ¹ 100000
100000 K 0 ¨1 ¸ K0 § 18 ·
19581,73 din
© 2 ¹ ¨ 24 ¸
§ 0,14 · © 180 ¹
¨1 ¸
© 2 ¹
c)
§ 18 ·
0 ,14¨ 12 ¸ 100000
© 360 ¹
100000 K 0e K0 § 18 ·
18507,55 din
0 ,14¨ 12 ¸
© 360 ¹
e
235
7.3.11. Odabrati povoljniju ponudu za prodaju neke robe:

Prvi kupac nudi 30000 u gotovu i 40000 posle 3 godine
Drugi kupac nudi 40000 posle godinu dana i 50000 posle 5 godina.
Godišnja kamatna stopa je 8% i kapitalisanje je godišnje.
Rešenje:
Povoljnija ponuda za prodaju robe je ona ponuda koja je veüa u trenutku

sklapanja dogovora.
Prvi kupac nudi u trenutku sklapanja dogovora 30000 dinara i 40000 dinara
posle 3 godine. Tih 40000 dinara u trenutku sklapanja dogovora vrede sumi
koja bi za tri godine narasla na 40000 dinara po zadatim uslovima
kapitalisanja.
40000 40000 40000
Odnosno vrede 31753,6 din , pa dakle prvi kupac
1,08 3 I 83% 1,2597
u trenutku dogovora nudi 30000 31753,6 61753,6 din.
Analogno, drugi kupac u trenutku sklapanja dogovora nudi
40000 50000 40000 50000

5 37037,04 34032,13 71069,17 din.
I 81% I 8% 1,08 1,4692
Dakle, za prodaju je povoljnija druga ponuda.
7.3.12. Za koje vreme üe iznos od 50000 dinara uložen u banku uz godišnju

kamatnu stopu 8% i polugodišnje kapitalisanje da naraste na 80000 dinara.
Zadatak rešiti racionalnim metodom.
Rešenje:
t
§ p · tm K t § p·
Kn K 0 ¨1 ¸ ln n ln¨1 ¸
© m¹ K0 tm © m ¹
Kn 80000
ln ln
K0 50000
t tm tm 12t m
§ p· § 0,08 ·
ln¨1 ¸ ln¨1 ¸
© m¹ © 2 ¹
236
Kako je tm=6 meseci (polugodišnje kapitalisanje) to je t=6 godina.
7.3.13. Poþetkom svakog semestra se uloži po 5000 dinara u banku koja plaüa
4% godišnje kamate i kapitališe šestomeseþno. Kolika je suma uloga posle 8
godina.
Rešenje:
S na KIII mp n 5000 III 216% 5000 19,0121 95060,5 din

%
m
7.3.14. Neko ima u banci na svom raþunu 100000 dinara. Poþev od danas
poþetkom svakog semestra podiže po 10000 dinara 4 godine. Koliko üe imati
na raþunu posle 15 godina poþev od danas, ako banka raþuna 6% godišnje
kamate i kapitališe šestomeseþno.
Rešenje:
Kn 100000 I 8
3%
10000 III 38% I 222%
100000 1,2668 10000 9,1591 27,8450 977053,20 din
7.3.15. Uplaüivano je u banku poþetkom godine: prvih pet godina po 10000

dinara, drugih pet po 15000 dinara, a narednih pet po 20000 dinara. Odrediti
sumu uloga na kraju 15 godine i sadašnju vrednost sume uloga. Kamatna stopa
je 6% i kapitalisanje je godišnje.
Rešenje:
Suma uloga Kn na kraju petnaeste godine je
Kn 10000 III 65% I 610% 15000 III 65% I 65% 20000 III 65%
10000 5,9753 1,7908 15000 5,9753 1,3382 20000 5,9753
107005,67 119942,20 119506 346453,87 din
Sadašnja vrednost sume uloga K0 je
237
Kn
K 0 1 0,06
15
Kn K 0 I 615% K 0 K n II 615%
I 615%
346453,87 0,4173 144575,20 din
7.3.16. Pre 8 godina uplaüeno je u banku 100000 dinara. Na osnovu toga

narednih 5 godina poþev od danas svakih šest meseci podizano je iz banke po
15000 dinara. Kakvo je stanje imovine posle 10 godina raþunajuüi od danas?
Kamatna stopa je 6% i kapitalisanje je polugodišnje.
Rešenje:
Kn 100000 I 26
3% 15000 III 310% I 310%
100000 2,1566 15000 11,8078 1,3439 51797,94 din.
7.3.17. Klijent želi da danas uplati u banku izvesnu sumu novca, na osnovu
koje üe narednih pet godina, poþev od danas, krajem svakog polugodišta
podizati po 20000 dinara i kroz osam godina od danas na raþunu imati 50000
dinara. Odrediti tu sumu ako banka raþuna kamatu po 16% i kapitališe
polugodišnje.
Rešenje:
K I 10
8%
20000 III 89% 1 I 86% 50000
50000
6

20000 III 89% 1
I 8%
K
I 810%
50000 0,6302 20000 13,4866 1
148798,93 din
2,1589
7.3.18. Po koliko dinara treba krajem svake godine uplatiti u banku u toku
prvih pet godina da bi se od pete godine poþetkom svake godine moglo
podizati po 10000 dinara u toku sledeüih šest godina.Kamatna stopa je 6% i
kapitalisanje je godišnje.
238
Rešenje:
K III 64% 1 I 66% 10000 III 66% 0

10000 III 66% 10000 7,3938
K 9246,61 din
III 64% 1 I 66% 4,6371 1 1,4185
7.3.19. Poþetkom svake godine ulaže se po 8000 dinara uz kamatnu stopu 6% i

godišnje kapitalisanje.Na kraju godine u kojoj je uložen poslednji ulog treba da
se raspolaže sa 120000 dinara. Odrediti vrednost poslednjeg uloga ako on nije
8000 dinara.
Rešenje:
Ako je poslednji ulog 8000 dinara trebalo bi da važi
120000
120000 8000 III 6n% III 6n% 15
8000
Kako se ova vrednost ne nalazi u treüim kamatnim tablicama ni za jedno n,
kada je p%=6%, veü je III 610% 13,9716, III 611% 15,8699 to
poslednji ulog, koji je u ovom sluþaju jedanaesti, mora biti manji od 8000
dinara. Vrednost krajnjeg kapitala na kraju jedanaeste godine je jednaka sumi
prvih deset uloga na kraju desete godine koji se kamate u toku jedanaeste
godine i tom jedanaestom ulogu koji se takoÿe kamati u toku jedanaeste
godine. Dakle,
120000 8000 III 610% I 61% U 11 I 61% gde je sa U11 obeležena vrednost
poslednjeg, jedanaestog uloga. Odavde dobijamo
120000
U 11 1
8000 III 610% 120000 II 61% 8000 III 610%
I 6%
120000 0,9434 8000 13,9716 1435,2 din
239
7.3.20. Kolika je tromeseþna konformna kamatna stopa pk,m ako je godišnja

kamatna stopa 15%.
Rešenje:
p k ,m m 1 p 1 4 1 0,15 1 0,0355 p k % 3,55%
7.3.21. Izraþunati na koju üe sumu da naraste kapital od 38000 dinara za tri

godine i 42 dana uz godišnju kamatnu stopu 8% i neprekidno kapitalisanje.
Rešenje:
§ 42 ·
0 , 08¨ 3 ¸
pt © 360 ¹
Kn K0e 38000e 48760,45 din
7.3.22. Uz koji üe procenat p% sa neprekidnim kapitalisanjem kapital od 20000

dinara za tri godine da naraste na 30000 dinara.
Rešenje:
Kn 30000
ln ln
K0 20000
Kn K 0 e pt p 0,1351 p % 13,51%
t 3
7.3.23. Za koje üe vreme t i neprekidno kapitalisanje kapital od 25000 dinara

da naraste na 40000 uz kamatnu stopu od 8%.
Rešenje:
Kn 40000
ln ln
K0 25000
Kn K 0 e pt t 5,87 godina odnosno
p 0,08
5 godina i 0,87 360 313,2 dana .
240
7.3.24. Ulagano je u banku krajem svake godine po 5000 dinara u narednih pet
godina. Posle pauze od 4 godine tokom kojih nije bilo ulaganja, nastavljeno je
sa ulaganjem još 8 godina. Odraditi sadašnju vrednost ukupnog kapitala.
Kamatna stopa je 4% i kapitalisanje je godišnje.
Rešenje:
Na kraju sedamnaeste godine ukupan kapital je
Kn
5000 III 44% 1 I 412% 5000 III 47% 1
Sadašnja vrednost tog kapitala je
Kn
K0
I 417%
5000 III 4
4%
1 I 412% 5000 III 47% 1 II 417%
5000 4,4163 1 1,6010 5000 8,2142 1 0,5134 45912,58 din
7.3.25. Kupac nudi prodavcu dve moguünosti za izmirenje svoje obaveze:

a) da plati 30000 dinara odmah i 125000 dinara posle pet godina
b) da plati odmah 20000 dinara a krajem svake od sledeüih pet godina po
25000 dinara. Koja je od ove dve ponude povoljnija za prodavca ako se kamata
raþuna po stopi 6% i kapitališe jednom godišnje.
Rešenje:
Za prodavca je povoljnija ona ponuda þija je sadašnja vrednost veüa. Sadašnja

vrednost prve ponude je
K 0,1 30000 125000 II 65% 30000 125000 0,7473 123412,5 din
dok je sadašnja vrednost druge ponude
K 0, 2 20000 25000 III 64% 1 II 66% 20000 25000 4,6371 1 0,7050

119353,89 din
Dakle, neznatno je bolja prva ponuda.
241
Zadaci za vežbu
7.3.26. Pre osam godina uloženo je 40000 dinara, a danas je podignuto 50000
dinara. Kojom se sumom raspolaže posle 7 godina, 3 meseca i 17 dana od
danas ako je godišnja kamatna stopa 8% uz
a) kapitalisanje kvartalno, primeniti komercijalni i racionalni metod
b) neprekidno kapitalisanje.
7.3.27. Neko lice je pozajmilo 100000 dinara uz 5% godišnje kamate i godišnje

kapitalisanje, a potom je isti novac uložilo uz 6% i tromeseþno kapitalisanje.
Koliko iznosi ostvarena razlika u kamati posle 10 godina.
7.3.28. Uloženo je u banku 30000 dinara, a posle 4 godine i 5 meseci

podignuto je 20000 dinara. Koliko je stanje uloga posle 8 godina od dana
ulaganja, ako je godišnja kamatna stopa 6% i kapitalisanje
a) šestomeseþno, primeniti komercijalni i racionalni metod

b) neprekidno.
7.3.29. Uloženo je u banku K dinara. Godišnja kamatna stopa prve dve godine
je 3%, sledeüe tri je 5%, a narednih pet godina je 4% uz godišnje kapitalisanje.
Kojom stalnom godišnjom kamatnom stopom koja bi važila svih 10 godina uz
polugodišnje kapitalisanje bi se dobio isti krajnji kapital.
7.3.30. Koji kapital uveüan kamatom za 5 godina i 7 meseci uz 16% godišnje

kamate i polugodišnje kapitalisanje je jednak dvostrukoj vrednosti kapitala od
40000 dinara uveüenog prostim kamatnim raþunom za 9 meseci uz kamatnu
stopu 18%. Zadatak rešiti i komercijalnim i racionalnim metodom.
7.3.31. Dva kapitala þiji je zbir 100000 dinara uloženi su: jedan uz prost interes
po stopi 5%, drugi uz složeni interes po stopi 4% i godišnje kapitalisanje.
Odrediti kapitale ako su oni posle dvadeset godina dostigli jednaku vrednost.
7.3.32. Koliko godina mora biti uložen iznos od K dinara uz 8% godišnje

kamate i godišnje kapitalisanje pa da kamata poraste na dvostruki iznos uloga.
7.3.33. Zajam od 100000 dinara dat je uz složen interes. Na kraju prve godine
dužnik je dao poveriocu 50000 dinara. Na kraju druge godine uplatio je 60000
dinara i time vratio sav dug. Po kojoj godišnjoj kamatnoj stopi je raþunat
interes ako je
a) godišnje kapitalisanje
242
b) polugodišnje kapitalisanje
c) neprekidno kapitalisanje.
7.3.34. Kapital od 100000 dinara je plasiran za 20 godina uz 5,5% godišnje

kamate. Koju bi drugu sumu trebalo plasirati za tri godine manje po istoj stopi,
kako bi se dobila trostruka vrednost uveüanog prvog kapitala. Kapitalisanje je
godišnje.
7.3.35. Koja je ponuda povoljnija za prodavca:

-prvi kupac nudi 500000 dinara posle 5 godina i 5 meseci
-drugi kupac nudi 100000 dinara u gotovu i 400000 dinara posle 3
godine?
Godišnja kamatna stopa je 16%, a kapitalisanje je polugodišnje. Primeniti
komercijalni metod.
7.3.36. Za kupovinu nekog objekta prvi kupac nudi 450000 dinara u gotovu, a
drugi 200000 dinara u gotovu, 200000 posle 4 godine i 200000 posle deset
godina. Koja je ponuda povoljnija za prodavca, ako je godišnja kamatna stopa
7% a kapitalisanje polugodišnje.
7.3.37. Pre sedam godina uloženo je u banku 100000 dinara. Koliko je danas
potrebno još uložiti da bi se na osnovu ukupne sume moglo primati poþetkom
svake godine u narednih pet godina po 40000 dinara. Kamatna stopa je 4% i
godišnje kapitalisanje.
7.3.38. Ulagano je krajem svake godine po 10000 dinara u narednih deset

godina. Posle pauze od dve godine tokom kojih nije bilo ulaganja, sa istog
raþuna podizano je krajem svake godine u narednih šest godina po K dinara
þime se imovina na raþunu ugasila. Godišnja kamatna stopa je 4% i godišnje
kapitalisanje. Odrediti K.
7.3.39. Uloženo je u banku poþetkom godine 10 puta po 20000 dinara uz

godišnju kamatnu stopu 6% i godišnje kapitalisanje.
a) Kolika je vrednost sume uloga 5 godina posle poslednjeg uloga?
b) Posle 6 godina od prvog uloga banka smanjuje interesnu stopu na
5%. Odrediti sumu uloga 7 godina posle poslednjeg uloga.
7.3.40. Ulagaþ je stavljao 15 godina na svoj raþun u banci poþetkom svake

godine po 30000 dinara. Kojom üe imovinom raspolagati 8 godina posle
uplaüenog poslednjeg uloga, ako banka raþuna 3,5% godišnje kamate i
kapitališe godišnje.
243
7.3.41. Uplaüeno je u banku 300000 dinara pre 4 godine. Na osnovu toga

poþev od danas, podizaüe se poþetkom svakog polugodišta po 20000 dinara u
toku naradnih 7 godina. Koliko je stanje imovine kroz 10 godina i 4 meseca
poþev od danas, ako je godišnja kamatna stopa 12% i kapitalisanje godišnje.
7.3.42. Uplaüivano je u banku krajem svake godine: prvih 5 godina po 10000

dinara, naredne dve godine po 50000 dinara i sledeüih 6 godina po 80000
dinara. Izraþunati stalan ulog koji bi trebalo ulagati krajem svake godine u toku
svih 13 godina da bi se na kraju 13-te godine raspolagalo istom sumom novca.
Godišnja kamatna stopa je 4% i kapitalisanje godišnje.
7.3.43. Uloženo je u banku 100000 dinara. Na osnovu toga poþev od pete

godine podizaüe se krajem svakog polugodišta po 10000 u narednih 6 godina.
Koliko je stanje na raþunu kroz 15 godina i 3 meseca poþev od danas , ako je
kamatna stopa 3% i kapitalisanje godišnje.
7.3.45. Dužnik može da bira da svoju obavezu izvrši:

a) da odmah plati 100000 dinara
b) da plati 70000 dinara posle pet godina i 70000 dinara posle deset
godina
c) da plati u deset rata po 12500 dinara i to posle godinu dana prvu, a
ostale krajem svake sledeüe godine.
Koja je moguünost najpovoljnija za dužnika, ako je kapitalisanje godišnje po

godišnjoj stopi 4%.
7.3.46. Dvanaest godina je krajem svake godine ulagano u banku K dinara uz

interes po stopi 5% i godišnje kapitalisanje. Na osnovu sume ovih uloga
korisnik je narednih deset godina krajem svakih šest meseci podizao iz banke
iznos od 10000 dinara. U ovom periodu godišnja kamata je raþunata po stopi
od 6% uz polugodišnje kapitalisanje. Pošto je podigao poslednjih 10000
imovina kod banke je ugašena. Odrediti iznos uloga K.
7.3.47. Pet godina ulagano je krajem godine u banku po 30000 dinara uz

godišnju kamatnu stopu prve tri godine 4%, a posle toga 5% i godišnje
kapitalisanje. Odrditi sumu uloga na kraju osme godine.
7.3.48. Odrediti godišnju kamatnu stopu po kojoj zbir polugodišnjih

dekurzivnih uloga od po 5000 dinara posle deset godina uz polugodišnje
kapitalisanje iznosi 180000 dinara.
244
7.3.49. Poþetkom svakog meseca u toku tri godine ulaže se po 8000 dinara uz
12% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Odrediti sumu uloga posle
pet godina.
7.3.50. Krajem svakog meseca u toku pet godina ulaže se po 5000 dinara uz
10% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Odrediti sumu uloga posle 8
godina.
245
7.4. Amortizacija kredita
Rešeni zadaci:
7.4.1. Zajam od 300000 dinara amortizuje se 5 godina jednakim dekurzivnim

godišnjim anuitetima uz 6% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. Napraviti
amortizacioni plan.
Rešenje:
Vrednost anuiteta je a K 0 V65% 300000 0,2373964 71218,92 din.
Amortizacioni plan se pravi u vidu sledeüe tabele:
k Sk - 1 ik bk
1 300000 18000 53218,92
2 246781,08 14806,86 56412,05
3 190369,02 11422,14 59796,78
4 130572,24 7834,33 63384,58
5 67187,65 4031,26 67187,66
0 ¦ ik=56094,59 ¦ bk=299999,99
gde je
S0 K0 300000
i1 S 0 0,06 300000 0,06 18000
b1 a i1 71218,92 18000 53218,92
S1 S 0 b1 300000 53218,92 246781,08
i2 S1 0,06 246781,08 0,06 14806,86

b2 a i2 71218,92 14806,86 56412,05
S2 S1 b2 246781,08 56412,05 190369,02
i tako redom.
246
Ako je amortizacioni plan taþno uraÿen, poslednja otplata mora

potpuno da eliminiše dug, zbir svih otplata mora biti jednak zajmu, i zbir svih
kamata mora zadovoljiti sledeüu jednakost
¦ ik n a K 5 71218,92 300000 56094,6 .
Evidentno da je naš amortizacioni plan taþno uraÿen.
7.4.2. Zajam od 400000 dinara otplaüuje se 10 godina jednakim polugodišnjim

anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 4% i polugodišnje kapitalisanje. Odrediti
amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije.
Rešenje:
Za pravljenje amortizacionog plana potrebno je znati anuitet i stanje duga na

poþetku obraþunskog perioda za koji treba uraditi amortizacioni plan, što je u
ovom sluþaju stanje duga posle osamnaestog anuiteta.
Anuitet iznosi a K 0 V pmn 400000 V220

% 400000 0,0612 24480din ,
%
m
ostatak duga posle isplaüenog osamnaestog anuiteta iznosi
S18 a IV pmn 18 24480 IV22% 24480 1,9416 47530,37 din

%
m
Amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije dat je sledeüom tabelom:
k Sk - 1 ik bk
19 47530,37 950,61 23529,39
20 24000,98 480,02 23999,98
7.4.3. Zajam se otplaüuje 16 godina jednakim godišnjim anuitetima uz 10%

godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. Kamata za 10 godinu iznosi 10000
dinara. Napraviti plan amortizacije za poslednju godinu.
247
Rešenje:
Kako je
i10 10000
i10 S9 p S9 100000 din
p 0,10
a S 9 V1016%9 100000 0,2054 20540 din
16 15
S15 a IV 10% 20540 0,9091 18672,91 din
to je amortizacioni plan za poslednju godinu dat sledeüom tabelom:
k Sk - 1 ik bk
16 18672,91 1867,29 18672,70
7.4.4. Zajam od 100000 dinara amortizuje se godišnjim anuitetima od 8000

dinara uz 4% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. Izraþunati poslednji
anuitet.
Rešenje:
Pošto je K0 = 100000 dinara, a anuitet a = 8000 dinara, pri p%=4% to imamo
K 0 100000
K0 a IV pn% IV pn% 12,5.
a 8000
Kako u koloni tablice IV4n% ni za jedno n ne postoji vrednost IV4n% 12,5 , veü
je IV417% 12,1657 , a IV418% 12,6593 , zakljuþujemo da üe biti 17 anuiteta po
8000 dinara, a poslednji anuitet üe biti manji od 8000 dinara.
Stanje duga posle isplate sedamnaestog anuiteta od po 8000 dinara je jednako

razlici glavnice zajma ukamaüenog za period od sedamnaest godina i sume
dekurzivnih godišnjih uloga od po 8000 dinara takoÿe za period od
sedamnaest godina, odnosno:
S17 K 0 I 417% 8000 III 416% 1 .
248
Pošto se poslednjim anuitetom isplaüenim na kraju osmaneste godine mora

razdužiti sav dug, onda je poslednji anuitet jednak stanju duga posle isplate
sedamnaestog anuiteta ukamaüenog za poslednju osamnaestu godinu, odnosno
osamnaesti anuitet je jednak:
a18 S17 I 41% K 0

I 417% 8000 III 416% 1 I 41%
100000 1,9479 8000 23,6975 1,04 5418,4 din.
7.4.5. Zajam od 80000 dinara amortizuje se godišnjim anuitetima od 24000

dinara. Godišnja kamatna stopa je 5% i kapitalisanje je godišnje. Napraviti
amortizacioni plan.
Rešenje:
Amortizacioni plan je dat sledeüom tabelom:
k Sk - 1 ik bk ak
1 80000 4000 20000 24000
2 60000 3000 21000 24000
3 39000 1950 22050 24000
4 16950 847,5 16950 17797,5
¦ ik=9797,5 ¦ bk=80000 ¦ak=89797,5
7.4.6. Zajam se amortizuje sa 10 jednakih anuiteta. Koliþnik izmeÿu treüe i

prve otplate je jednak 1,0816. Razlika izmeÿu treüe i prve otplate je 500 dinara.
Izraþunati
a) kamatnu stopu po kojoj je obraþunata kamata
b) prvu otplatu
c) anuitet
d) iznos zajma
249
Rešenje:
a)
b3 b1 r 2
r2 1,0816 r 1,0816 1,04 p % 4%
b1 b1
b)
500
b3 b1 b1 r 2 b1
b1 r 2 1 500 b1
0,0816
6127,45 din
c)
a b1 I 410% 6127,45 1,4802 9069,85 din
d)
K0 a IV410% 9069,85 8,1109 73564,67 din
7.4.7. Zajam se otplaüuje jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje

kapitalisanje. Poslednji interes za otplatu tog zajma je in= 5250 dinara a
pretposlednji in-1=10250 dinara. Razlika izmeÿu prvog i drugog interesa je
i1-i2=3384,20 dinara. Odrediti:
a) godišnju kamatnu stopu
b) anuitet
c) vreme otplaüivanja zajma
d) prvu otplatu
e) poslednju otplatu
f) zajam.
250
Rešenje:
Imajuüi u vidu da je ik a 1 II pn % k 1` imamo
a)
in r in
in
a 1 II 1p % a
1 II 1p % r 1
in 1 r 2 in 1
in 1
a 1 II p2 % a 1 II p2% r 2 1
odakle je
r in r 2 in 1 in 5250
r 1,05 p % 5%
r 1 r 2 1 in 1 in 10250 5250
Godišnja kamatna stopa je 5%

b)
in r in 5250 1,05
a 110250 din
1 II 51% r 1 0,05
Anuitet je 110250 dinara.
c)
a § r 1·
i1 i2 a 1 II 5n% a 1 II 5n%1 a II 5n%1 II 5n%
¨ ¸
r n 1 © r ¹
a § r 1·
ln ¨ ¸
r n 1
a § r 1· i1 i2 © r ¹
¨ ¸ n 1 10
i1 i2 © r ¹ ln r
Vreme otplaüivanja zajma je 10 godina.
251
d)
a 110250
b1 10
67683,7129 din
I 5% 1,6289
Prva otplata je 67683,7129 dinara.
e)
b10 b1 I 59% 67683,7129 1,5513 104997,74 din
Poslednja otplata je 104997,74 dinara.
f)
K0 a IV510% 110250 7,7217 851317,425 din.
Zajam je iznosio 851317,425 dinara.
7.4.8. Zajam se otplaüuje godišnjim anuitetima od 7373,52 dinara uz godišnje

kapitalisanje. Prva otplata je 4373,52 dinara ,a šesta otplata je 5321,06 dinara.
Izraþunati
a) godišnju kamatnu stopu
b) iznos zajma
c) broj anuiteta.
Rešenje:
a)
Iz bk bi I pk %i sledi
b6 5321,06
r5 1,21665 r 5
1,21665 1,04 p % 4%
b1 4373,52
Godišnja kamatna stopa je 4%.
252
b)
Prvi interes i1 a b1 je upravo godišnji interes na iznos zajma pa je

i1 a b1 7373,52 4373,52
K 0 p i1 K 0 75000din
p p 0,04
Iznos zajma je 75000 dinara.
c)
a 7373,52
ln ln
b1 4373,52
a b1 I 4n% b1 1,04 n
n
13,32
ln 1,04 ln 1,04
Zajam üe se amortizovati sa 13 godišnjih anuiteta od 7373,52 dinara i
þetrnaestim anuitetnim ostatkom.
7.4.9. Zajam od 300000 dinara se otplaüuje 10 godina jednakim polugodišnjim

anuitetima uz 4% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Koliko iznosi
ostatak duga na poþetku sedmog perioda otplate.
Rešenje:
Za ovakve uslove vraüanja zajma, anuitet iznosi
a K 0 V220
% 300000 0,0612 18360din.
Ostatak duga na poþetku sedmog perioda otplate je jednak stanju duga posle
šeste otplate, odnosno
6
S 6 a IV220
% 18360 12,1062 222269,83 dinara.
7.4.10. Zajam se amortizuje sa petnaest godišnjih anuiteta od 8000 dinara i

šesnaestim anuitetnim ostatkom od 5000 dinara uz 6% godišnje kamate i
godišnje kapitalisanje. Koliko iznosi
a) zajam
b) ostatak duga za poslednje tri godine.
253
Rešenje:
a)
Zajam je jednak zbiru sadašnje vrednosti sume petnaest dekurzivnih uloga od

po 8000 dinara i sadašnje vrednosti poslednjeg dekurzivnog uloga od 5000
dinara (videti zadatak 7.4.6.). Odnosno
K0
5000 II 616% 8000 III 614% 1 II 615%
5000 0,3936 8000 22,2760 1 0,4173 79672,6din.
b)
Ostatak duga za poslednje tri godine je u stvari stanje duga posle trinaeste
otplate, a to je razlika iznosa zajma ukamaüenog trinaest godina i sume
trinaest dekurzivnih uloga od po 8000 dinara, odnosno
S13
K 0 I 613% 8000 III 612% 1 79672,6 2,1329 8000 18,8821
18876,89 din
7.4.11. Deseti interes zajma koji otplaüuje jednakim godišnjim anuitetima 18

godina uz 8% i godišnje kapitalisanje, iznosi 8000 dinara. Odrediti anuitet i
ostatak duga na poþetku pretposlednje godine.
Rešenje:
ik
Iz jednakosti ik
a 1 II pn %k 1 a dobijamo
1 II pn % k 1
i10 8000
a 16006,4 din.
1 II 89% 1 0,5002
Ostatak duga na poþetku pretposlednje godine je jednak stanju duga posle

šesnaeste otplate, odnosno
S16 a IV82% 16006,4 1,7833 28544,22 dinara.
254
7.4.12. Sedma otplata jednog zajma koji se amortizuje 8 godina jednakim

polugodišnjim anuitetima uz 16% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje
iznosi 6000 dinara. Koliko je sadržano interesa u prvih deset anuiteta?
Rešenje:
Važi sledeüe:
bk b 6000
bk a II pn % k 1 a n k 1
7
16 7 1
12953,37din
II p% II 8% 0,4632
Kako je ik a 1 II pn %k 1 to je
10 10 10
a
¦i
k 1
k ¦ a1 II
k 1
16 k 1
p% 10a a ¦ II 16
p%
k 1
k 1
10a
r

16
1 r r2 r9
a 12953,37
10a 16
III 9
8% 1 10 12953,37
3,4259
13,4866 1 74759,7 din.
I 8%
7.4.13. Po zajmu koji se otplaüuje za 25 godina jednakim godišnjim anuitetima

uz 6% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje, iznos duga na poþetku desete
godine je 200000 dinara. Odrediti anuitet, prvu otplatu, otplaüeni deo duga
poþev od petog i zakljuþno sa dvadesetim plaüenim anuitetom
Rešenje:
9
a S 9 V625
% 200000 0,0990 19800 din
b1 a II 625% 19800 0,2330 4613,4 din
O20 O5
b1 III 619% 1 b1 III 64% 1
b1 III 619% III 64%
4613,4 35,7856 4,6371 143700,49 din.
7.4.14. Zajam od 300000 dinara otplaüuje se 12 godina jednakim godišnjim

anuitetima uz 6% godišnje kamata i godišnje kapitalisanje. Na traženje dužnika
posle 7 plaüenih anuiteta poverilac je smanjio interesnu stopu na 4%, a vreme
za amortizaciju je ostalo isto. Odrediti
a) anuitet za prvih 7 godina

b) ostatak duga posle 7 godina
255
c) anuitet posle promene uslova amortizacije.
Rešenje:
a)
a K 0 V612% 300000 0,1193 35790 din
b)
S7 a IV612%7 35790 4,2124 150761,8 din
c)
a novo S 7 V45% 150761,8 0,2246 33861,1 din
7.4.15. Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 10 godina jednakim

godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 8% i godišnje kapitalisanje.
Tri meseca po isplati šestog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna
stopa smanji za 2% i da dužnik plati ostatak duga u narednih 8 godina. Odrediti
novi anuitet po kom üe dužnik otplaüivati ostatak duga.
Rešenje:
a K 0 V810% 200000 0,1490 29800 din

S6 a IV810%6 29800 3,3121 98700,58 din
Kroz tri meseca stanje duga je naraslo na
S 6 3 0,08 § 3 0,08 ·
S6 98700,58 ¨1 ¸ 100674,6 din pa novi anuitet za
12 © 12 ¹
promenjene uslove kreditiranja iznosi
a novo 100674,6 V68% 100674,6 0,1610 16208,6 din.
7.4.16. Peta otplata zajma koji se amortizuje deset godina godišnjim anuitetima
uz 4% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje iznosi 82822,83 dinara. Posle 6
godina smanjena je interesna stopa za 1% s tim da se dug izmiri u odreÿenom
vremenu. Dužnik je i pored smanjene interesne stope nastavio da plaüa iste
anuitete sve do poslednje godine. Odrediti koliki je bio poslednji anuitet kojim
je dug potpuno izmiren?
256
Rešenje:
a b5 I 410%51 82822,83 1,2653 104795,73 din.

S6 a IV410%6 104795,73 3,6299 380398 din
Na poþetku poslednje desete godine stanje duga je jednako razlici stanja duga
posle šeste godine ukamaüenog tri godine po novim kamatnim uslovima i sume
godišnjih dekurzivnih uloga za tri godine po novim kamatnim uslovima.
S9 S 6
I 33% a III 32% 1 380398 1,0927 104795,73 2,0909 1
91747,78 din
Poslednji anuitet je jednak stanju duga na poþetku desete godine ukamaüenog

za period od godinu dana (u toku desete godine).
a poslednji S 9 I 31% 91747,78 1,03 94500,2 din.
7.4.17. Kod banke je 1.VII 1995. godine podignut zajam od 500000 dinara uz
obavezu korisnika da zajam isplati za vreme od 10 godina jednakim
polugodišnjim anuitetima uz 24% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.
Banka raþuna kamatu 30. juna i 31. decembra. 30. oktobra 2002. godine
promenjeni su uslovi otplaüivanja i to godišnja kamatna , stopa je smanjena za
2%, a vreme amortizacije je produženo za godinu dana. Izraþunati anuitet pre
30. oktobra 2002. godine i posle tog datuma.
Rešenje:
Anuitet pre konverzije zajma (pre 30. oktobra 2002. godine) je iznosio
a 500000 V1220% 500000 0,1339 66950 din.
Stanje duga 1.VII 2002.god. je stanje duga posle þetrnaest anuiteta, odnosno
S14 a IV1220%14 66950 4,1114 275258,23 din.
Novi anuitet se izraþunava za nove kamatne uslove:
a novo S14 V118 % 275258,23 0,1943 53482,67 din.
257
Anuitet koji üe se isplatiti 31.XII 2002. godine üe biti uveüan za period od 30.
juna 2002. godine do 30. oktobra 2002. i to za iznos razlike kamata od 24% i
22% na S14 za taj period. Odnosno, taj anuitet üe iznositi
S14 0,02 120 275258,23 0,02 120

a31. XII 2002. a novo 53482,67 55317,7 din.
360 360
7.4.18. Najveüa kreditna sposobnost u toku meseca za neku stranku iznosi

10000 dinara. Koliki se zajam može podiüi u banci na osnovu ovoga na period
od dvadeset godina ako banka
a) obraþunava kamatu jednom godišnje po godišnjoj kamatnoj stopi od
12%
b) obraþunava kamatu meseþno po godišnjoj kamatnoj stopi od 12%.
Rešenje:
a)
Meseþna konformna kamatna stopa je
pk 12
1,12 1 1,0095 p k % 0,95% .
Zajam koji se može podiüi na period od dvadest godina iznosi
rkm,mn 1 1,0095 240 1

K0 a 10000 941000 din.
rkm,mn rk ,m 1 1,0095 240 0,0095
b)
Zajam koji se može podiüi pod ovim uslovima na period od dvadeset
godina je
r pmn 1
m 1,01240 1
K0 a 10000 908193,83 din.
§ · 1,01240 0,01
r pmn ¨¨ r p 1¸¸
m © m ¹
258
7.4.19. Zajam se amortizuje 10 godina jednakim polugodišnjim anuitetima od

20000 dinara uz 6% godišnje kamatne stope i godišnje kapitalisanje. Izraþunati
ukupno plaüenu kamatu u toku amortizacije zajma.
Rešenje:
Ukupno plaüena kamata je razlika izmeÿu koliþine novca date polugodišnjim

anuitetima i iznosa zajma. Polugodišnja konformna kamatna stopa za godišnju
kamatnu stopu od 6% iznosi p k 1,06 1 0,0296 p k % 2,96% pa
zajam iznosi
rkm,mn 1 1,0296 20 1
K0 a 20000 298639,75 din.
rkm,mn rk ,m 1 1,0296 20 0,0296
Ukupno isplaüena kamata je
20
¦i
k 1
k 20 20000 298639,75 101360,25 din.
7.4.20. Zajam se amortizuje 15 godina jednakim godišnjim anuitetima uz

godišnju kamatnu stopu 6% i godišnje kapitalisanje. Peta otplata je 4000
dinara. Posle desetog plaüenog anuiteta kamatna stopa je poveüana za 2%, a
vreme amortizacije je produženo za dve godine. Odrediti anuitete pre i posle
promene uslova amortizacije.
Rešenje:
Anuitet pre promene uslova amortizacije iznosi
a b5 I 615%51 4000 1,8983 7593,2 din.
Stanje duga posle desetog plaüenog anuiteta iznosi
S10 a IV615%10 7593,2 4,2124 31985,6 din.
259
Novi anuitet iznosi
a novo S10 V87% 31986,6 0,1921 6144,43 din.
Zadaci za vežbu
7.4.21. Dug od K dinara treba da se isplati sa deset godišnjih anuiteta od po

50000 dinara uz godišnju kamatnu stopu 8% i godišnje kapitalisanje. Umesto
ovog, dužnik se odluþuje za drugu moguünost, da dug oduži sa pet godišnjih
anuiteta uz ostale jednake uslove. Koliko iznosi novi anuitet?
7.4.22. Zajam se otplaüuje za 4 godine jednakim šestomeseþnim anuitetima od

po 8000 dinara uz 8% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Odrediti
a) prvu otplatu
b) treüu otplatu
c) iznos zajma
d) ukupno isplaüenu kamatu.
7.4.23. Zajam se otplaüuje 10 godina jednakim šestomeseþnim anuitetima uz

6% godišnje kamate i polugodišnjim kapitalisanjem. Prva otplata iznosi 10000
dinara.Odrediti koliko je otplaüeno poþev od sedmog zakljuþno sa petnaestim
anuitetom.
7.4.24. Zajam od 1 000 000 dinara otplaüuje se za 20 godina jednakim

šestomeseþnim anuitetima uz 4% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.
Izraditi amortizacioni plan za poslednja tri perioda otplaüivanja.
7.4.25. Ostatak duga zajma koji se amortizuje dvadeset godina jednakim

godišnjim anuitetima sa 5% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje, posle
petnaestog plaüenog anuiteta iznosi 100000 dinara. Napraviti amortizacioni
plan za prve tri godine.
7.4.26. Po zajmu koji se otplaüuje 15 godina jednakim šestomeseþnim

anuitetima uz 10% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje, osma otplata
iznosi 5000 dinara.. Odrediti dvanaestu otplatu i izraditi amortizacioni plan za
deseti, jedanaesti dvanaesti period otplaüivanja.
260
7.4.27. Deseti interes zajma koji se amortizuje deset godina jednakim

polugodišnjim anuitetima uz 12% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje
iznosi 4000 dinara. Odrediti amortizacioni plan za poslednja tri perioda.
7.4.28. Zajam se amortizuje dvadeset godina jednakim godišnjim anuitetima uz

5% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. Ostatak duga posle trinaest
plaüenih anuiteta je 80000 dinara. Napraviti amortizacioni plan za prve tri
godine amortizacije.
7.4.29. Zajam se otplaüuje 12 godina jednakim polugodišnjim anuitetima od

7000 dinara uz 8% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Odrediti
koliko je otplaüeno zajma poþev od petog zakljuþno sa osamnaestim anuitetom.
7.4.30. Zajam od 500000 dinara amortizuje se dvadeset godina jednakim

Tri meseca po isplati petog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna
stopa smanji za 1%, a da se zajam otplati u narednih deset godina. Izraþunati
novi anuitet.
7.4.31. Dužnik otplaüuje kod banke dva zajma. Prvi od 100000 dinara na 15
godina uz 6% godišnje kamate jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje
kapitalisanje. Drugi od 200000 dinara na 20 godina uz istu kamatnu stopu, ali
uz polugodišnje kapitalisanje, isplaüuje polugodišnjim anuitetima. Posle sedam
godina oba zajma se spajaju u jedan i tako novoformirani zajam treba da se
amortizuje u narednih deset godina jednakim godišnjim anuitetima i godišnje
kapitalisanje uz godišnju kamatnu stopu 4%. Izraþunati anuitet kojim se
amortizuje novi zajam.
7.4.32. Zajam od 150000 dinara amortizuje se dvanaest godina jednakim
Prve þetiri godine dužnik je redovno plaüao anuitete, a posle toga sledeüih
þetiri godine dužnik nije platio nijedan anuitet. Tada su se stranke dogovorile
da dužnik nastavi da plaüa redovno anuitete uz kamatnu stopu 9% i u
predviÿenom roku otplati dug. Izraþunati novi anuitet.
7.4.33. Zajam se amortizuje deset godina jednakim polugodišnjim anuitetima

uz 6% godišnje kamatne stope i polugodišnje kapitalisanje. Osma otplata iznosi
10000 dinara. Sedamnaest dana po isplati sedmog anuiteta kamatna stopa je
smanjena za 2%, a dužnik se obavezuje da zajam otplati u narednih pet godina
jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje kapitalisanje. Odrediti novi anuitet.
261
7.4.34. Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 18 godina jednakim

godišnjim anuitetima uz 5,5% godišnje kamatne stope i godišnje kapitalisanje.
Posle 10 godina kamatna stopa je smanjena za 2%. Odrediti anuitet pre i posle
konverzije zajma.
7.4.35. Zajam od 300000 dinara treba da se otplati za sedam godina jednakim

godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 3,5% i godišnje kapitalisanje.
Posle tri godine stopa je smanjena na 3%, a vreme amortizacije je produženo
još za dve godine. Odrediti anuitet pre i posle konverzije zajma.
7.4.36. Koliki je meseþni anuitet na zajam od 100000 dinara koji treba otplatiti
za deset godina uz godišnju kamatnu stopu 8% i
b) polugodišnje kapitalisanje.
7.4.37. Zajam od 120000 dinara amortizuje se pet godina jednakim meseþnim

anuitetima uz 9% godišnje kamatne stope.Odrediti anuitet ako je
b) polugodišnje kapitalisanje
c) meseþno kapitalisanje.
7.4.38. Zajam od 300000 dinara se amortizuje 20 godina jednakim meseþnim

anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 12% i godišnje kapitalisanje. Koliko je
plaüeno ukupno kamate za prvih, a koliko za drugih deset godina?

otplaüeno zajma poþev od desetog zakljuþno sa pedesetim anuitetom?

stanje duga posle sedme godine?
262
LITERATURA
1. Michael W. Klein, Mathematical Methods for Economics; ADDISON-

WESSLEY, 2002
2. Peter Hess, Using Mathematics in Economic Analysis, PRENTICE-HALL,

2002.
3. Alpha C. Chiang, Fundamental Methods of Mathematical Economics;

McGREW-HILL International Edition, 1984
4. M.Hoy et all.., Mathematics for Economics; ADDISON-WESSLEY 1996
5. Demidoviþ, Zadaci i rešeni primeri iz više matematike, Tenhiþka knjiga,

1978.
6.Dr. Miodrag Ivoviü, Finansijska matematika, Ekonomski fakultet Beograd,

1999
7. Dr Luka Filipoviü, Matematika za ekonomiste, Viša poslovna škola

Beograd, 1998.
8. Dr. Rajko Raleviü, Matematika za ekonomiste-Zbirka zadataka, Viša škola

za ekonomiju, Beograd, 1990
9. Dr. Dragoslav Mitrinoviü, Matematika u obliku metodiþke zbirke zadataka

sa rešenjima I deo, Graÿevinska knjiga, Beograd 1977.
10. Dr. Dragoslav Mitrinoviü, Matematika u obliku metodiþke zbirke zadataka

sa rešenjima II deo, Graÿevinska knjiga, Beograd 1977.
263
DODATAK
KAMATNE (INTERESNE)
TABLICE
Dodatak – Kamatne (interesne) tablice
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
Cyan Magenta Yellow Black
ZBIRKA ZADATAKA IZ POSLOVNE MATEMATIKE • Doc. dr Dušan Joksimović

Doc. dr Dušan Joksimović rođen je
1966. godine u Beogradu.
Diplomirao je na Elektrotehničkom
fakultetu u Beogradu 1991. godine.
Na istom fakultetu je magistrirao 1995.
godine i doktorirao 2001. godine.
Učesnik je više domaćih i inostranih kongresa i
konferencija i ima preko trideset objavljenih radova u
domaćim i međunarodnim stručnim publikacijama.
Naučni je saradnik Instituta za fiziku, i docent na
Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta
primenjenih nauka za predmete Poslovna
matematika i Poslovna statistika.
Megatrend univerzitet primenjenih nauka,

ISBN 86-7747-102-2 Beograd, 2003.

Poslovna Matematika-Zbirka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poslovna Matematika-Zbirka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Cyan Magenta Yellow Black

ZBIRKA ZADATAKA IZ POSLOVNE MATEMATIKE • Doc. dr Dušan Joksimović

Megatrend univerzitet primenjenih nauka,

Megatrend univerzitet primenjenih nauka

Tehnički urednik: CIP - Katalogizacija u publikaciji

Dizajn korica: 51-77:33(075.8)

Zoran Imširagić JOKSIMOVIĆ, Dušan

ISBN 86-7747-138-3 COBISS.SR–ID 116782092

Odlukom Komisije za izdavačku delatnost Megatrend univerziteta

1.1 Osnovni pojmovi matematiþke logike

1.1.1. Dokazati da su sledeüe formule tautologije:

p q r qr p(qr) pq pr (pq)(pr)

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.

p q r qr p (qr) pq pr (pq) (pr)

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.

Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je

Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je

Pošto su u ovoj tablici peta i šesta kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.

1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (p(qr))(r(pq))

p q r qr p(qr) r pq r(pq)

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.

1.1.3. Dokazati da je formula (pq) (pq) kontradikcija.

p q pq pq (pq) (pq)(pq)

Pošto za sve vrednosti istinitosti formula (pq)(pq) dobija vrednost 0

1.1.4. Ispi tati da li su sledeüe formule tautologije:

a) ((p q) p)(pq)

1.2. Skupovi i operacije sa skupovima

1.2.1. Dati su skupovi A=^1,2`, B=^^1,2,3`,^1,3`,1,2`. Da li su

Prva relacija nije taþna, druga je taþna.

1.2.2. Odreditit skupove: AB; AB; A\B; B\A,

1.2.3. Naüi partitivni skup P(A) skupa A ako je:

1.2.4. Neka su A,B,C proizvoljni skupovi. Dokazati sledeüe relacije:

1.2.5. Ako je A=^1,2,3` i B=^2,3,4` naüi AB, AB, (A\B)(B\A),

1.2.6. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Dokazati sledeüe relacije:

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO

2.1.1. Napisati opšti þlan za sledeüe nizove:

a) ^2, 5, 8, 11, 14,…`

2.1.2. Napisati nekoliko þlanova niza þiji je opšti þlan:

2.1.3. Ispitati monotonost i ograniþenost sledeüih nizova

Iz prethodnog sledi da je xn+1>xn , odnosno da je niz monotono rastuüi.

Iz n<n+1 za n>0, sledi da je xn<1 za svako n>0.

što znaþi da je niz monotono opadajuüi poþev od n=2.

Pošto je x1=1 i xn>0 za svako n>1, zakljuþujemo da važi 0<xnd1.

uslov ~xn~<H je ispunjen ako je

2.1.5. Pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazati da je:

Da bi pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazali da niz

a) Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je

Pošto po definiciji N(H) mora biti prirodan broj uzmimo da je

b) Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je

2.1.6. Koristeüi se definicijom graniþne vrednosti, dokazati

Neka je H>0. Važi sledeüe

Po binomnoj formuli važi sledeüe

2.1.8. Dokazati da je niz xn=qn gde je ~q~<1 nula niz.

Iz ~q~<1 sledi da je ~q~-1 >1, odnosno može se uzeti da je

Ako izaberemo n tako da je 1+nD >H -1 time još pre važi

Dakle za n takvo da važi 1+nD >H -1, odnosno za

važi da je ~q~n <H, þime je dokazano da qno0, kada nov, za ~q~<1.

Neka je k>0, a M proizvoljan pozitivan broj.

Da bi dokazali pomoüu definicije graniþne vrednosti niza, da nkov

Dakle, pošto je n k ! M  n ! k M , pa za N može uzeti bilo koji

Ako je k=0, onda su svi þlanovi niza jednaki 1, pa je to i njegova

2.1.10. Naüi graniþnu vrednost niza þiji je opšti þlan

gde je a0 ,b0 z0.

p q r qr p(qr) pq pr (pq)(pr)

p q r qr p (qr) pq pr (pq) (pr)

1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (p(qr))(r(pq))

p q r qr p(qr) r pq r(pq)

1.1.3. Dokazati da je formula (pq) (pq) kontradikcija.

p q pq pq (pq) (pq)(pq)

Pošto za sve vrednosti istinitosti formula (pq)(pq) dobija vrednost 0

a) ((p q) p)(pq)

1.2.2. Odreditit skupove: AB; AB; A\B; B\A,

1.2.5. Ako je A=^1,2,3` i B=^2,3,4` naüi AB, AB, (A\B)(B\A),

Dakle, pošto je n k ! M n ! k M , pa za N može uzeti bilo koji

2.1.13. Naüi graniþnu vrednost lim n 2 n n .

nov mov 1+m/2ov, a pošto je Sn>1+m/2, sledi

x(-v, -2) (-2, 2) (2,v).

c) Oblast definisanosti funkcije y x 2 x 2 se odreÿuje iz

x2-x-2t0 þije je rešenje -v<xd -1 2d x<v . Dakle, domen ove

x(-v, -1@ >2,v).

Kako je rešenje nejednaþine x2-x-2t0 dato sa x(-v, -1@ >2,v) , a rešenje

x(-v, -1@ >2,3)(3, v), što je u stvari i domen date funkcije.

Rešenje ovih nejednaþina je interval x(0,3), što je istovremeno i oblast

x2-x-2>0 þije je rešenje -v<x< -1 2< x<v . Dakle, domen ove

x(-v, -1) (2,v).

b) Iz y=0 x+3=0 x2+3x+2=0 x1= -3 , x2= -1 , x3 = -2. Dakle,

c) Iz y=0x2-9=0 (jer je funkcija ex razliþita od nule za svako x)

d) Iz y=0x2+3x+3=1 (jer je lnx=0 za x=1) x2+3x+2=0 x1= -1 ,

e) Iz y=01+lnx=0lnx= -1 x=e-1. Dakle taþka x=e-1 je nula

a) f(x)=x2+4 na intervalu x(1, +v)

d) y=ln(x+4) na intervalu x(-2, 6)

a) Za proizvoljno x1 , x2(1, +v) takvo da je x2>x1 važi:

f ( x 2 ) f ( x1 ) x 22 4 ( x12 4) x 22 x12 ! 0 za x1 , x2(1, +v), pa

b) Za proizvoljno x1 , x2(-8, -4) takvo da je x2>x1 važi:

c) Za proizvoljno x1 , x2(-v, +v) takvo da je x2>x1 važi:

d) Za proizvoljno x1 , x2(-2, 6) takvo da je x2>x1 važi:

a) lim( x 2 3 x 6) lim x 2 lim 3 x lim 6 32 3 3 6 6

b) Pošto je lim( x 2 1) lim( x 2 3 x 2) 0 ne možemo

'y x 'x e ( x 'x ) xe x xe x e 'x 'xe x e 'x xe x

y, sin x cos x , sin x , cos x sin x cos x , cos 2 x sin 2 x.