Transkript DREVNOVANJA br.

19
Ko su nosioci antičke civilizacije Balkana?
U ovoj emisiji ćemo pokušati da dokažemo ko su zaista nosioci antičke
civilizacije Balkana, nekada Helma, kakve veze Grci imaju sa time i da li ih
uopšte imaju kao i to čija je mitologija ona koja se danas zove grčka. Da
bismo to uspeli obratićemo se nekolicini izvora kao i samom zdravom razumu
i logici, jer je uvek potrebno kombinovati i logiku i razum sa izvorima.
U prethodnoj emisiji, nadamo se da ste dobili ubedljive dokaze o tome da je
sever Afrike nekada naseljavalo većinski belo stanovništvo. Ponovićemo to
ukratko. Ispratićemo lagano hronologiju događaja kako bi slušaocima bilo
razumljivije.
Država drevnog Egipta formirana je od spašenih ljudi Bele Rase, iz dela
imperije Atlantide preko Atlantskog okeana, pre oko trinaest hiljada godina. To
preseljenje se desilo posle rata između Atlantide i Velike Asije, a ti ljudi su bili
potomci onih Anta, koji su pre dvadeset i pet hiljada godina prešli u današnju
Ameriku preko zapadnog mora-okeana iz današnje Evrope! Iako su ti spašeni
potomci drevnih Anta stigli na zemlju drevnog Egipta pre 13 029 godina (2020.
god), bilo im je potrebno neko vreme da stvore novu državu. Većina stanovnika su
bili ljudi Crne Rase, dok je pridošlih ljudi Bele Rase bilo relativno malo i nakon
nekog vremena su bili primorani da se pomešaju sa lokalnim stanovništvom.
Mešanjem su predavali svojim potomcima preko gena, neka odličja Bele Rase,
posebno u okruženju aristokratije drevnog Egipta.
Ali jedna stvar u svemu ovome je neosporna, a to je da su u drevnom Egiptu
sačuvani rukopisi o tome, odakle su došli u ovu zemlju ljudi Bele Rase, koje su
meštani smatrali Bogovima - sačuvane su legende i priče o Antlanju (Atlantidi),
koja je nestala tokom planetarne katastrofe, kada su vode mora i okeana,

1
džinovskim talasima-cunamijima uništile veliku civilizaciju Stare Rase, koja je
postojala na Zemlji zadnjih oko šest stotina hiljada godina!
U svom "Dijalogu" Platon opisuje taj rat između Antlanja (Atlantida) i Velike
Asije i njegov rezultat. Žreci Drevnog Egipta su saopštili ovu legendu Solonu, koji je,
po svojoj prilici, sa Krita, kao devedesetogodišnji starac preneo je to svom
desetogodišnjem unuku - takođe na Kritu - a on jednom od učesnika Platonovog
"Dijaloga". U "Dijalogu" Platon govori o državi (odnosno Imperiji) Atlantidi
(Antlanj) i njenom ratu za svetskom dominacijom! Pa čak i navodi svrhu
započinjanja tog rata "... Osvajanje cele Evrope i Azije ..."! Međutim, pre trinaest
hiljada godina ta zemlja je bila Velika Asija ili Rasenija !!!
U ovom dijalogu govori se o velikom ostrvu - glavnom gradu Imperije Anta, i
o tome, da bi se sa tog ostrva moglo lako doći do drugih ostrva, a sa njih - na
suprotni kontinent - kontinent Severne Amerike !!! Kako sledi iz ovog opisa,
glavni grad-ostrva Atlantide (Antlanja) je bilo veoma blizu severnoameričkog
kontinenta, tačno tamo gde smeštaju slaveno-arijevske Vede zemlju naroda sa
kožom boje Svetog Ognja - Zemlju Crvene Rase!
Taj opis kaže da se Atlantida (Antlanj) nalazi zapadno od Herculesovih
stubova (kasnije prozvanog Gibraltar što smo objasnili u prethodnoj emisiji, ali
možemo i da ponovimo. Muslimanske trupe su napale 711. godine pod komandom
Tarika Ibn Zijada Španiju. Po Tariku je nazvan Gibraltar (njegovo arapsko ime je
Džabal al Tarik – što znači "planina Tarika" i od izobličenja tog imena je nastao
naziv Gibraltar)). Gibraltar često mešaju sa Kanarskim ostrvima zbog preživelih
poludivljih ljudi Bele Rase, koje su "otkrili" Portugalci 1341. g.n.e. Da li je to
zabluda ili namerna laž, jer Kanarska ostrva se nalaze u neposrednoj blizini
afričkog kontinenta, koji se nalazi istočno od tih ostrva, a ne na suprotnoj obali
Atlantskog mora, kako su nazivali drevni Jelini Atlantski okean! Da je to tako,
potvrđuje se i iz Platonovih "Dijaloga".

2
 U "Dijalozima" Platona, Herkulesovii Stubovi (Gibraltar) je polazna tačka,
koja je bila dobro poznata starim Jelinima (koji su potomci onih Anta koji u pre 25
000 godina prešli Evropu, a od kojih je dobar deo ostao i da živi u njoj). I to je razlog
zašto su žreci Drevnog Egipta koristili taj moreuz za njihovo objašnjenje Solonu,
jer u vreme Solona, stari Jelini iz Sredozemnog mora nisu izlazili! Još jedan
zanimljiv podatak je da su žreci Drevnog Egipta, koji su upravo bili direktni
potomci spašenih belih stanovnika Atlantide (Antlanja) - saopštili i mnoge detalje
o Imperiji Anta. To su detalji kojih nema u slaveno-arijevskim Vedama, a koji,
zauzvrat, potvrđuju objektivnost tih podataka i daju dodatne informacije o
Antlanju (Atlantidi), koje u njima saopštava Perun Gromodržac !!!
I iz ovih podataka sledi, da je Imperija Anta, na samom početku rata za
svetsku dominaciju, uključivala u sebe, ne samo prestonicu-ostrvo, već i deo
američkog kontinenta, koji drevni Egipćani tada nisu delili na Severnu i Južnu
Ameriku! I to nije sve. U trenutku prve konfrontacije Novog i Starog Sveta, u
Imperiju Anta je bila uključena i zemlja na severu Afrike, pa čak i deo jugozapadne
Evrope, o čemu se govori u sledećem pasusu Platonovih "Dijaloga":

"I Evropa do Tirenije (Tirenija, ili Etrurija, i Etrusija – to je region u

centralnoj Italiji, u blizini obale Tirenskog mora) i sve ove združene snage
su bile poslate, da jednim udarcem porobe i vaše i naše zemlje i sve
zemlje na toj strani moreuza. Tada je, Solonu, rečen brilijantan dokaz
njihove hrabrosti i snage: Zbog svoje hrabrosti i iskustva u ratovanju na
čelu odbrane protiv Antlanja su bili preci Jelina.."
Zbog čega su važni ovo podaci iz Paltonovih Dijaloga i slaveno arijevskih
Veda? Sve vreme se pominju Jelini, Tirenija, odnosno Etrurija, Pelazgi, Anti, itd...
Tokom emisije razrešićemo tu misteriju ko su bili oni i da li su to neki različiti
narodi ili jedan isti narod koga su u različitim vremenima različito nazivali ili su
sami između sebe nekim delovima svog naroda davali imena iz određenih
razloga.
Na tom mestu gde žreci Drevnog Egipta, objašnjavaju Solonu ulogu, koju je
imala tokom rata između Novog i Starog Sveta za svetsku dominaciju, država,
koja je bila na mestu tada savremene za Solona Atinske države! U suprotnom,
Solon ne bi mogao da razume, čak i uprkos činjenici da je on, štaviše, bio jedan od
najobrazovanijih ljudi svog vremena u svojoj zemlji. Bez obrazloženja, on ne bi
razumeo ništa u toj priči! Pa ipak - žreci Drevnog Egipta, govore o tome, da je
drevna država, koja je bila na mestu Atinskog carstva, bila na čelu svih ostalih
Jelina!
Drugim rečima, žreci Drevnog Egipta identifikovali su plemena Bele Rase, koja
su živela u to vreme u Evropi u savremenoj njemu Jelinskoj državi! Međutim,
prema modernoj "verziji" istorije sveta, nikakvih Jelina pre trinaest hiljada godina
u Evropi nije bilo, baš kao što tada nije bilo nikakve države Jelina! A pojavu tzv.
drevne grčke civilizacije savremena "istorija" beleži tek u drugom milenijumu pre
3
Hrista, ne pre! I moderna "istorijska" nauka istoriju antičke Grčke deli na pet
perioda: Ahejski (20. - 12.veka pne), Homerovski, ili "Tamni Vek» (11.- 9. veka pre
nove ere), arhajski (8. - 6. veka pne.), klasični (5. - 4. veka. pne) i helenistički (3. -
2. veka pne). I u tom poslednjem periodu tzv antičke Grčke pisani su događaji u
Platonovim "Dijalozima" !
I bez obzira na to šta moderna istorija kaže, ako ispratimo kako treba sve
sakrivene događaje i rastumačimo ih kako treba, doći ćemo do nedvosmislenog
zaključka da su na teritoriji Balkana oduvek živeli isti ljudi, isti narod kao
danas, pa čak i pre planetarne katastrofe pre 13 000 godina. Dakle i pre Vinčanske
civilizacije i civilizacije Lepenskog Vira. Zapravo, Lepenski Vir i Vinčanska
civilizacija su samo jedna etapa u našem postojanju na ovim prostorima. Ali
vratimo se Platonovim Dijalozima i onome što su Solonu ispričali žreci Dervnog
Egipta.
U vreme svog prosperiteta u helenističkom periodu, navodna civilizacija
drevne Grčke bila je na dečjem nivou svog razvoja, čak i u odnosu na svoje pretke!
Žreci Drevnog Egipta su, predavajući informacije o dalekoj prošlosti, govorili
Solonu na jeziku koji on može da razume. Zar to nije interesantno? Žreci drevnog
Egipta pričaju nekome sa Balkana na jeziku koji on razume! Zapravo govore istim
jezikom! Iz ovoga, a ne samo iz tog izvora, jasno zaključujemo da se nekada na
širokom prostoru govorio jedan jedini prvobitni jezik. A taj jezik nije bio Grčki,
jer je on nastao tek u 19. veku.
Dakle, žreci Drevnog Egipta govore o dalekim precima Jelina, što se odnosi na
rodna plemena njegovog naroda. I upravo zbog toga, sada se može tvrditi da
civilizacija drevne Grčke nije ništa drugo do civilizacija koju su stvorili potomci
onih ljudi koji su živeli na tim prostorima i pre planetarne katastrofe, a koji su
nastavili da tu žive i posle nje. U jednom periodu imali su ime Pelazgi, i to su oni
koji su preživeli katastrofu od pre 13 029 godina. Tokom planetarne katastorfe
uništena su civilizacijska dostignuća, građevine, gradovi, infrastruktura, itd, a
preživeli su morali da nastave život bukvalno sa pećinskog nivoa razvoja. Garant
uspeha obnove civilizacije su bila prethodna znanja, znanja koja su postojala pre
planetarne katastrofe, koja su preživelima omogućila da se organizuju u zajednice
i naselja i zajednički otpočnu život u novim uslovima. Naravno, nisu samo Vinča i
Lepenski Vir jedini džepovi gde su ljudi preživeli tu katastrofu, bilo je takvih
džepova više, a nekolicina ih je bilo u samoj Aziji. Pored tih džepova, jasno je da
su katastrofu preživele i druge civilizacije, kako ih danas zovemo, narodi crne,
žute i crvene rase. Sve to govori nam o tome da je planetarna katastorfa od pre 13
000 godina bila događaj koji je život na ovoj našoj planeti, ne samo zaustavio u
razvoju, već ga je duboko degradirao. Od visoko razvijene civilizacije, tehnološki
razvijenije nego ova danas u kojoj živimo, ljudski rod je pao na nivo kamenog
doba.
Na kraju krajeva, moderna "istorija" skromno navodi da je pre tzv civilizacije
antičke Grčke, na njenom mestu bila civilizacija Pelazga — odnosno civilizacija
4
Stare Rase (Srba), koji su neznano nekud "nestali"! Žreci Drevnog Egipta su sa
nekoliko fraza jasno rekli, da su plemena Bele Rase Starog Sveta (Stare
Imperije), primile snažan udarac Imperije Anta (Novog Sveta), i da su ta
plemena zapravo preci Pelazga i Jelina!
U stvari, po modernoj Is(z)Toriji - živeo je veliki savez plemena, koji su se
zvali Pelazgi, i zauzimala su ta plemena zemlje modernog Bliskog istoka, svu
južnu Evropu, i ona su imala svoju kulturu, umetnost, moćnu vojsku i mornaricu ! A
onda jednog dana, niko ne zna gde su ta plemena nestala, a na njihovom mestu se
pojavljuju odjednom Drevni "Grci" !!! A ista ta Is(z)Torija ne govori ništa o tome
odakle su se "tamo" pojavili Drevni "Grci"! Ako uzmemo "verziju" lažne storije
koja se nudi širokim masama, onda treba napomenuti i to odakle su došla
plemena drevnih Grka. A ta plemena su morala da imaju veliku vojsku! I ti vojnici
su morali da razbiju u borbi ništa manje dobre ratnike Pelazga, koji su do
poslednjeg branili svoju rodnu zemlju ... A ovi vojnici su morali da razbiju vojsku
Pelazga, i onda da, ili poseku do korena sve žene, decu i starce Pelazga, ili, ubiju
sve muškarce, svu mušku decu i uzmu sve žene i djevojke kao svoje trofeje !!! Na
kraju krajeva, kada se pomera kroz ogromni prostor ogromna masa ljudi, a
posebno vojnici, među njima je uvek veoma mali broj žena, koje prve umiru zbog
teških uslova puta! A ako je deo Pelazga otišao, opet, gde su otišli, i šta je sa
njima? Ali o svemu ovome savremena "istorija", "skromno" ćuti !!! Isto, kao i o
mnogom drugom, a istovremeno zahteva da se zove nauka !!!
Stižemo do dela gde ćemo razjasniti ko su Jelini, ko su Tireni, odnosno
Etrurci, ko su Iliri, Pelazgi, i svi oni koji su tokom istorije nosili imena, koja su
zapravo bila imena plemena a ne naroda.
Zapravo, do jednog trenutka u istoriji stare Rase, odnosno Rasa, odnosno nas
Srba, imena plemena su davana po njihovim vođama, odnosno knezovima. U
jednom trenutku, makar ovde na Balkanu, imena su počela da se daju po imenima
Bogova koje su neka plemena slavila kao svoje. Uporedo sa tim imenima po
Bogovima, na ostalim teritorijama Evrope i Azije se zadržao princip imenovanja
plemena po njihovim vođama. Na Balkanu smo imali situaciju da imamo miks
imena plemena. Jedni su se nazivali po svojim vođama, a drugi po svojim
Bogovima. Čak su se i u samim plemenima koja su nosila imena po svojim
vođama, definisali delovi tih plemena i rodova koji su slavili različite bogove i koji
su po njima dobijali nazive unutar istog roda. To bi moglo da se objasni na način
koji bi danas bio razumljiv, recimo preko religija. Imamo danas Srbe hrišćanske
vere i njih zovemo hrišćani i uporedo imamo Srbe muslimanske vere koje zovemo
Muslimani. A svi su zapravo Srbi. A postoje i teritorijalni nazivi po kojima se
stvaraju nove nacije, poput Crnogorci, Makedonci, Bošnjaci, itd... Albanci u ovoj
priči nisu bitni, jer njihovo prisustvo nije relevantno u istoriji Balkana sve do
početka 20. veka kada im je stvorena veštačka država od strane parazitskog
sistema, koji je kroz vekove i milenijume u ratu protiv Rasa, odnosno nas Srba. U
tom višemilenijumskom ratu protiv nas, oni su uspeli da od lokalnih i

5
teritorijalnih imena plemena i rodova, kao i imena tih plemena i rodova po
bogovima, stvore nove nacije kojima su brisali prethodnu istoriju i pisali novu,
i da od njih stvore naše neprijatelje.
O tome da su Jelini, Pelazgi, kao i i preci Pelazga, kao i preci Vinčaske
civilizacije, kao i Lepenskog Vira, jedan te isti narod, odnosno preci Srba, upravo
je tema ove emisije. To je zapravo i jedino moguće, jer se kroz kompletnu drevnu
istoriju provlači ista kultura belih naroda, iste tradicije, isti jezik, i to ne samo u
Evropi i Aziji, već i na severu Afrike.
Kako se dokazuje da su Jelini upravo potomci Pelazga, da su Iliri potomci
Jelina i da smo to sve mi, jedan narod koji odvajkada živi na ovim prostorima, ne
samo poslednjih 13 000 godina, već mnogo milenijuma pre toga? A setite se sada
samo one monstruozne laži parazitskih istoričara koji nam mučki skraćuju
postojanje i smeštaju nas ovde tek u 6. veku ove ere.
Nastavićemo na ovom mestu sa razjašnjenjem naziva Ilir i kako je to ime
nastalo. Znamo da postoji dosta ljudi koji su se potrudili da objasne to ime, ali kao
i u mnogo slučajeva pre toga, ta objašnjenja nam nisu bila dovoljna, uvek su bila
nekako nesigurna i ne kako treba utvrđena. Radi toga, potrebno je obratiti se
duhu vremena i razumeti ga. Način na koji danas razmišljamo je u mnogome
potpuno drugačiji od načina razmišljanja naših predaka, i bez udubljivanja u to
teško je razumeti kako se šta menjalo kroz različite vremenske periode.
Udubljivanje u duh nekog vremena je omogućen skoro svakom od nas koji smo
potomci ljudi iz neke epohe, samo je potrebno potruditi se, pokušati otvoriti
genetsko sećanje roda koje svako od nas nosi u sebi, osloboditi um od prethodno
naučenog kao jedinog tačnog, uzeti u obzir i one mogućnosti koje trenutno
mnogima deluju kao nemoguće, obratiti se i drugim izvorima koji su najčešće
sklonjeni baš zato što su tačni i mnoga nova razumevanja prošlosti će se
otvoriti. I videćete onda kako sve ima svoj red, sled, logiku i da ništa više ne može
da vas poljulja u razumevanju toga da smo upravo mi potomci jedne nekada
velike civilizcije koja je ovde živela odvajkada. Mnogo milenijuma unazad. Više
stotina milenijuma.
Dakle, Ilir je zapravo jedan od oblika i modifikacija izvornog naziva Jelen (na
ruskom Olen), odnosno naziva Jelini.... Onda se javljaju i oblici kao što su Oleni,
Eleni, Elini, Heleni… A kako se zapravo stiže do toga?
Pre nego što nastavimo, da napomenemo da je poznato da se za ime
Hilandara nude dve verzije. Prva da je postojao izvesni Hilandarius po kome je
dobio ime, a druga je da znači Helen dar. To H čtajte kao J, i biće vam sve jasnije u
nastavku.
Zapamtite sada baš to – Helen dar, odnosno Jelen dar!!
Istorija nastanka olimpijskih kultova u potpunosti potvrđuje ovu tezu. Jedan
od kasnijih antičkih istoričara i pisaca Pavsanij ( 2. vek n.e.) u svom slavnom delu
6
"Opis Grčke” daje neverovatne detalje pojave jednog od najznačajnijih svetinja tzv
antičke Grčke - hrama Apolona u Delfima. U početku je bilo tamo hiperborejaca i
među njima je bio budući prvi delfski sveštenik. A taj delfski sveštenik je imao, po
"čudnoj slučajnosti", “slovensko” ime Olen (odnosno Jelen). Ovde treba imati u
vidu da tada taj jezik nije bio ni savremeni srpski ni savremeni ruski, već jedan
jedini kojeg su kasnije falsifikatori istorije podelili na više odvojenih. Uzgred,
ime rodonačelnika svih tzv “grčkih” plemena i jednog naroda - Elina je takođe
grčki oblik indoevropske reči bliske njoj, u smislu i poreklu reči "jelen".
Olen – hiperborejac, i njegovi drugovi su poslati u Delfi od strane Apolona.
Ovo sugeriše na zaključak: sam bog (Apolon) u to vreme je bio daleko -
najverovatnije u Hiperboreji, odakle su stigli njegovi predstavnici. Nakon što je
postao prorok i proricatelj (odnosno hrist što znači prorok), Olen (Jelen) je podigao
u Delfima prvi hram, prvo od drveta, kao kolibu, kako piše Pavsanij (model tog
hrama napravljenog od voska i perja Apolon zatim šalje kao poklon u Hiperboreju),
i tek posle dužeg vremena, posle mnogih požara i razaranja, obnovljen je na istom
mestu kameni hram, čiji ostaci su sačuvani do danas.

Delfi, amfiteatar i panorama, u podnožju planine Parnas

u Korinskom zalivu na Pelopenezu.

Istorija, pričana po Pavsaniju, očuvala se u obliku kanonskih delfskih

tekstova. Evo jednog odlomka:

7
 “Onda su mnogoslavni tu osnovali svetilište Bogu
Deca Hiperborejaca, Pegas sa Svetim Agijem.
Takođe Olen: bio je prvi prorok celog Febi,
Pesme je sastavio od drevnih napeva.”

Kao što možete videti, tu se jasno navodi, da je kultski i obredni kanon

Apolona Delfijskog zasnovan na hiperborejskom predanju. Kasnije Olen (Jelen)
pesmopevac predaje umetnost stihoslaganja svetim prorocima sveštenicama
Apolona: sedeći na tronošcu, one predskazuju sudbinu u okruženju puzećih zmija,
omamljenih isparenjima ili tamjanom.
U redu, sada znamo da je Apolonov predstavnik bio Olen, zapravo Jelen.
Kada smo već kod imena, Apolon je u to vreme bio prvi Bog, a to je upravo
označeno u njegovom imenu sa slovom A. Ta tradicija se koristila tokom
postajanja naše civilizacije i vidljiva je na mnogim mestima. Kada su naši preci
želeli da nešto predstave kao prvo, ispred imena su stavljali slovo A. Kao što je to
slučaj kod Aveste, za koju su mnogi čuli. Naziv Avesta znači Prva Vest. Isto tako
neće vam niko nikada otkriti da je tzv Aramejski jezik zapravo bio naziv za
srpski jezik koji se u Romeji zvao Romejski ili Aramejski. Samo su kasnije
falsifikatori istorije našli neki narod u izumiranju čijem su jeziku dali to ime a koji
nema veze sa srbskim jezikom, što i jeste bio cilj. Zapravo, kao Aramejski jezik se
označavao prvi jezik Romejskog carstva. Slovo A je označeno da je to službeni jezik
carstva, a zatim posle njega ide ime carstva. Na taj način dobijamo naziv
Aramejski jezik. Isti je princip kao kod Aveste. Takav je bio princip nekada. A sa
druge strane, po sačuvanim podacima iz Rusije, još u 9. veku Istočno Rimsko
carstvo je nosilo naziv ARAMEJA i Carigrad je u to vreme plaćao danak Rusima.
Tako da imamo sa dve strane pokazatelje da je Aramejski jezik zapravo bio srpski
jezik. Tako nešto nije smelo da se dopusti i parazitski istoričari su se odlično
potrudili da takva informacija nestane. Jednostavno nisu mogli da izbrišu naziv
Aramejski, ali su zato tim imenom nazvali neke druge i njima dali to ime.
Bukvalno, skoro da ne postoji mesto u istoriji gde se nisu potrudili da se
srpsko ime i nasleđe sakriju.
Da se vratimo Jelinima koje je posećivao Apolon, a čiji je predstavnik bio
Jelen. Možete primetiti da kada se to ime izgovara sa slovom H a ne J, onda se
izgovara Heleni, a kada je J u pitanju, umesto Jeleni, što bi bilo normalno, izgovara
se Jelini. Interesantno. Jer kada bi se izgovaralo kao Jeleni, to ime bi zaista imalo
smisla.
Kao što je jasno svakome ko želi da vidi, prikazi Helena, odnosno Jelena, a
izgovaramo to ime u tom obliku iz nekog razloga kao Jelini, nigde nemaju nikakve
sličnosti sa današnjim Grcima, a teško da je moguće da su nekada postojali grci
nalik nama, a da su se kasnije transformisali u današnji oblik po principu
Darvinove evolucije. Dakle, možemo sa sigurnošću reći i na osnovu istorijskih

8
činjenica da današnji grci nemaju veze sa Helenima, osim što su prisvojili taj naziv.
Današnji Grci su mešavina mnogih naroda i rasa. Ima i danas među njima jedan
deo helenizovanih Srba i to se može primetiti veoma lako po fizičkim
karakteristikama. Sam izraz, helenizovani Srbi je inače pleonazam. Jer Srbi jesu
gentski naslednici i potomci upravo Helena, ali pošto zvanična nauka to ne
dozvoljava onda su takvi pleonazmi veoma česti.
Sada znamo i da su Oleni (kao takvi oni su Olenovi), odnosno Eleni (sa slovom
j su jeleni, i kao takvi su Jelenovi), bili starosedeoci Balkana, i da su oni ustvari
nekadašnji Pelazgi. Znamo i da je Troja bila zvana Ilion, otuda je naziv Homerovog
dela Ilijada, koja bi se slobodno mogla nazvati Ilirijada. A sve vreme govorimo o
jednom te istom narodu. Obzirom na to da su Troju zvali i Ilion, slobodno možemo
reći da su je nastanjivali Ilionci odnosno Iliri, koje danas iz nekog razloga
nazivamo isključivo Trojanci.
Zašto insistiramo na obliku Olen – Olenovi, Jelen – Jelenovi i kako dobijamo
Oleni, Eleni, Jeleni?
Malopre smo pomenuli princip dobijanja imena grupe iz nekog plemena ili
roda po božanstvu koje su poštovali. Da bi bilo razumljivije, recimo da pošto se deo
Srba danas rukovodi Svetosavljem, njih bi mogli nazvati Svetosavcima. Kao što su
Hrišćani po Hristu ili Muhamedanci po Muhamedu. U prošlosti su se vremenom iz
takvih imena dela jednog istog naroda kasnije stvarala imena regija, država i novih
nacija koje su nosile ta imena. Danas je to nemoguće, ali recimo da bi to bilo isto
kao kada bi se neka teritorija danas nazvala Hrišćanija a njeni stanovnici Hrišćani
u smislu imena naroda. Ili recimo po nekom svecu, što bi bilo preciznije i bolje
poređenje. Svetaca ima dosta pa bi onda na taj način bilo i isto toliko naziva
plemena. A nekada su današnji sveci nosili imena drevnih bogova i bilo ih je zaista
mnogo.
Uzećemo za prvi primer Vlahe i boga Velesa. Naši preci sa ovog prostora su
Velesa nazivali Vlasa, što možemo videti u knjizi Stefana Verkovića – Vede Slovena,
u kojoj su prikupljeni epovi Polaka sa Rodopa, koji su izgovarani na najstarijem
obliku današnjeg tzv šopskog govora. Veles je za njih bio Vlasa. E sad, kakve to ima
veze sa oblikom Olen – Oleni? Znamo da na jugu Srbije imamo reku koja se zove
Vlasina. Mnogi nisu primetili da je to naziv koji ima prisvojni oblik. Ona je
nazvana po Vlasi (odnosno Velesu) i to je njegova reka – Vlasina, odnosno Velesova
reka. I pravilno je izgovarati Vlasina reka, a ne reka Vlasina. Isti je slučaj i sa onima
koje nazivamo Vlasi. Oni su zapravo Vlasini u prisvojnom obliku, kao oni koji slave
Vlasu, odnosno Velesa.
Kao drugi primer uzećemo nama tako mrski naziv Latini. Mrzak nam je sa
razlogom, ali ako se dublje pozabavimo njime, shvatićemo da potiče iz naše
mitologije, odnosno divonije, odnosno istorije Roda, našeg roda, odnosno naroda
sa Balkana, a zapravo iz istorije svih naroda koji u svom sećanju imaju boginju
Ladu. Posle pada Troje, odnosno Iliona, Trojanci ili Ilirijanci, ili Iliri, sasvim
9
svejedno, uputuli su se na savremeno Apeninsko poluostrvo, gde su osnovali novo
društvo koje danas poznajemo kao Etrurce. Neki su tu Etruriju nazivali Tirenija, a
to su bili oni koji su ostali na savremenom Balkanu, a koji nisu bili grci. Međutim,
danas se zvanično govori da je to grčki naziv. Sve su falsifikatori istorije lepo
osmislili, ništa po njima ne pripada starosedelačkom narodu, već se izmišlja drugi
starosedelački narod kome se pripisuje tuđa istorija.
Trojanci su na Apeninskom poluostrvu osnovali Tireniju, odnosno
napravili su napredno društvo tog vremena. Nekako je srpski naziv Tirenija
izgubio slovo ”i” posle početnog slova T, pa se dobio oblik Trenija koji je prešao u
Troja, a moguće je da je zapravo obliku Troja dodato slovo “i” posle početnog T,
pa da je tako nastao oblik Tirenija. U svakom slučaju ime Tirenija koje je
označavalo Trojance, vremenom se transformisalo u Etrurija. Uostalom, kada
govorimo o obliku imena Tirenija, i danas naziv postoji Tirensko more kao što
postoji grad Tirana. I ta dva naziva nas upućuju na to da je Troja iz Ilijade bila u
tim predelima današnje parazitske države Albanije, a koji su nekada pripadali
nama.

U okruženju Etruraca, odnosno bivših Trojanca, postojalo je pleme koje se

zvalo Latini. Ako znamo da su postojala i druga plemena sa čisto tzv “slovenskim”
nazivima, zašto bismo pomislili da i Latini nisu bili istog roda? O čemu se radi sa
njihovim imenom? Naša stara predhrišćanska mitologija poznaje boginju Ladu.
Nije potrebno posebno podsećati na nju, njeno ime je poznato, a najpoznatije je
kao model ruskog automobila. Kada već znamo da postoji taj princip koji smo
malopre objasnili - bog Vlasa – od njega Vlasini – i na kraju Vlasi, onda i tu
možemo da primenimo isti princip, a i nema razloga za neki drugi princip ako je
to u skladu sa duhom vremena. I tako dobijamo poštovaoce boginje Lada u obliku
Lada – Ladini, kao prisvojnu zamenicu. Od oblika Ladini nema ničeg lakšeg nego
to izgovarati kao Latini. I u savremenom dobu na našem prostoru imamo primer
ženskog imena Latinka, što je direktno povezano sa boginjom Ladom. Ladinka je u
izgovoru prešlo u Latinka i potpuno je u skladu sa tadašnjim duhom vremena.
Dakle, naziv Latini je čisto srpskog porekla, i odnosi se na nekadašnje poštovaoce
boginje Lade. Danas ima negativan prizvuk za pravoslavan svet, a katolici su se
baš dobro potrudili da tako bude. Međutim, bez obzira na to, potrebno je znati da
taj naziv nije autentično vatikanski, već naš rodni. Kao po običaju i kao u mnogim
drugim slučajevima i ovde je izvršena izmena značenja reči.
Vratimo se nazad na Ilire. Iz kog razloga je Troja nazivana Ilion možemo
samo pretpostaviti, a istovremeno pokušavajući da razumemo duh tog vremena.
Nemamo sumnji da je u to doba postojalo više Troja, odnosno više Iliona kao znak
poštovanja prema Olenu, odnosno Jelenu, Apolonovom izaslaniku. Kao
hiperborejci, obojica su mogli biti samo pripadnici našeg roda, a nikako grčkog,
kasnije veštački napravljenog. Iz ovoga možemo takođe pretpostaviti da je srpsko
žensko ime Jelena takođe bio znak poštovanja prema Apolonovom izaslaniku
Jelenu i ono se održalo do današnjih dana među Srbima. Samo je potrebno pratiti
10
tragove, pokušati osetiti duh vremena i povezivati na izgled nepovezive momente
istorije. Grčki oblik Helena je samo modifikacija imena Jelena baš kao što je to
iskrivljavanje od Jeleni u Heleni, a što je kasnije iskrivljeno u Jelini, odnosno Elini.
Upravo tako dobijamo nazive gradova Ilion. I to je oblik imena Jelen, odnosno
Olen. Barem ga danas tako poznajemo iz nekih drevnih spisa – kao Ilion. Zaključak
je da su stanovnici svih tih gradova na toj teritoriji bili poštovaoci Apolonovog
izaslanika i da su dajući imena svojim gradovima Ilion, što ne mora biti i
originalan oblik, pokazivali koga proslavljaju i poštuju. Otuda, kao što malopre
rekosmo, dobijamo stanovnike tih gradova koje možemo nazvati Ilionci, odnosno
ilirionci, odnosno Iliri.
Uz svo poštovanje za sve one koji pokušavaju da odgonetnu naziv Ilira na taj
način što ga povezuju sa bogom Ilijom, treba reći da to nije potpuno objašnjenje.
Ono je samo delimično, ali je bez ikakvih poveznica, a zapravo je samo
pretpostavka sa kojom istina ima neke veze. Možemo uzeti da je to tačno, ali samo
ako ime Ilija uzmemo kao vremenom iskrivljeni oblik imena Apolonovog izaslanika
Jelena, odnosno Olena. U tom slučaju dobijamo kontinuitet od Jelen do Ilija i samo
na taj način je moguće to povezati. I na taj način možemo pratiti naziv Ilira kao
naziv onih delova roda koji su imali pamćenje i sećanje na Aplonovog izaslanika
Jelena, odnosno Olena koji je očigledno bio izuzetno značajna ličnost svog doba,
ostavivši jak trag i na današnje stanovništvo savremenog Balkana, nekadašnjeg
Helma i koji bi se na taj način mogao isprati do oblika Ilija. Jer, ako smo na taj
način stigli do naziva gradova Ilion, onda i tu važi isti princip. Dakle, Ilija je
zapravo drevni Jelen, Apolonov izaslanik za taj deo teritorije Balkana, a ne Perun
kao što mnogi smatraju. Dovođenje u vezu Peruna i Ilije je nastalo iz epiteta koji
im je pripisivan. Ilija je gromovnik, a Perun je gromodržac. I sasvim sigurno se
Jelen smatrao bogom, odnosno božanstvom, ali ne u savremenom shvatanju reči
bog.
Kada sve uzmemo u obzir, možemo zaključiti da je današnji Ilija zapravo
nekadašnji Jelen, odnosno Olen, od čijeg imena je i nastao naziv Iliri. Kao
Apolonov izaslanik, on je bio nosilac prosvetljenog znanja i bio je donosioc tog
istog znanja narodima i ljudima Balkana, odnosno Helma i kao takav je sasvim u
duhu tadašnjeg vremena nosio epitet boga.
I sama reč bog danas nema izvorno značenje, izokrenuta je i iskrivljena i ima
značenje koje ne objašnjava skoro ništa.
Bog je reč koja je prvobitno odražavala kvalitativni sastav čoveka! Kada bi
čovek pri svom razvoju dostigao nivo Stvoritelja – bio je sposoban da upravlja i
menja materiju kao i sam prostor! Naravno, takav nivo nisu dostizali svi, i to je
sasvim prirodno! Bogovima su naši preci zvali ljude koji su uspeli da prevaziđu
početna iskušenja, koji su prošli ispite i dostigli nivo stvaranja! Podrazumevala je
ta reč čoveka, koji je kroz prosvetljenjo znanje i sam postajao nosilac svetla!
Reč Bog je u početku imalo određeno značenje, koje je u tom obliku zaglavljeno u
glavama ljudi, na nivou genetskog sećanja.
11
 Pošto smo već pomenuli prosvetljeno znanje, potrebno je onda objasniti još
nešto što često zbunjuje tragoce za drevnom istinom i znanjima. Slog kojim su
naši drevni preci označavali prosvetljeno znanje i onoga koji je takvo znanje
dostigao bio je slog RA. Pošto prosvetljeno jeste isto što i osvetljeno, vremeneom
je taj slog počeo da se vezuje za sunce, pa su mnogi počeli da ga identifikuju
upravo kao oznaku za sunce, a pri tome pamteći da je RA bog i na taj način suncu
pripisivali božanske epitete. Tokom same drevnosti i kasnije istorije, slog RA,
odnosno runa RA, jer to zapravo jeste jedna od runa prvobitnog pisma Rase,
koristio se u mnogim rečima koje su bile pozitivnog karaktera, a ponekad
opisnog, dobijajući smisao koji više nije značio prosvetljeno znanje a ni sunce. U
prethodnoj emisiji smo napomenuli značenje reči Rab ali je nismo objasnili, a sad
je upravo prilika da se to objasni.
Реч"Раб", сви погрешно тумаче.
Раб је директно изведено од „РА“ и значи припадник цивлизације која
је носиоц просветљеног знања. Та реч је такође била изговарана као
"ребу", затим "лебу", затим "либу" и, на крају, "либи". Отуда и име Либија
како се некада на картама обележавала цела Северна Африка, што говорио
о томе да су је насељавали бели народи.
Из речи РАБ јесте настало Роб и она данас има изврнуто значење као и
многе друге речи. У религији Раб има значење апсолутне покорности
ауторитету Бога, а ван ње се користи Роб што сви знамо како се схвата..
Међутим, пошто је реч Раб далеко старија од памћења савремене
цивилизације, а поготово од званичне историје у којој је скоро све
фалсификовано и изврнуто, знајући да се та реч користила још у древном
Египту, морамо се обратити тадашњем духу времена. РА се, као што смо већ
рекли, односило на просветљено знање као и на врховног аутиритета
оличеног у човеку богу, кога данас сматрамо само за једног од врховних
свештеника раног древног Египта. А свештеници испод њега су добијали
епитет Ур испред својих имена као знак виоко достигнутог нивоа развоја и
знања по узору на Уре који су били учитељи човечанства након планетарне
катастрофе од пре 13 000 година.
Раб је исто што и Рас, нема разлике у значењу, то је "припадник старе
Расе" која је била носиоц просветљених знања. Једноставно имамо ситуацију
као и на многим другим местима у којој један део истог народа, односно
рода, изговара исту реч са једним или више промењених слова. Када
кажемо Раси, то изворно има исто значење као када се некада изговарало
Раби.
Касније када су тамни преузели доминантну улогу у креирању процеса
на земљи, реч Раб је конвертована у Роб, исто као што је реч Рас, односно
Раса постала корен речи "расизам", чиме је и њој изврнуто значење. Дакле,

12
обе речи, а које су истог значења, су добиле ново изврнуто значење у односу
на изворно, а циљ је био да добију негативно значење.
Тамни су се стварно добро потрудили да данас заиста тешко стижемо
до разумевања оних речи које су некада биле нама позитивне, а које су они
претворили у негативне и као такве их наметнули целом свету. Па и нама
самима.

RIMSKO CARSTVO U GRČKOJ I NA KIPRU

Prema teoriji, koju nam daje ortodoksalna istorijska nauka, Rimsko carstvo je
osvojilo tada još uvek nepostojeću državu Grčku, pobedivši je u bitci kod Korinta
146. godine pne i nastavilo da vlada do 330. godine nove ere, kada je grad
Vizantija preimenovan u Konstantinopolj i postao prestonica Rimskog carstva.
Drugim rečima, Rim je navodno vladao nepostojećom Grčkom više od 5 vekova. A
do tog trenutka, od 215. godine pne, rimljani su navodno imali stalne ratove sa
grčkom za prevlast u Grčkoj i Makedoniji.
Trebala su tri makedonska krvava rata i 60 godina za kompletno
potčinjavanje Grčke. I gotovo istovremeno su bili takozvani Punski ratovi sa
Kartaginom, kojih je takođe bilo tri, i na njih je utrošeno više od deset godina. A
paralelno sa time, rimljani su imali druge manje ratove i bavili se izgradnjom
puteva ...
Još jednom smo se našli u nedoumici zbog takve "istorijske" informacije. Da li
je u mladosti, tada još uvek malo carstvo imalo moćnu ekonomiju, a novac je
izgleda rastao na drveću, da li ti ratovi možda i nisu bili ratovi, već samo mali
naleti na polja seljaka; da li je sve to fikcija koja postoji samo u mašti istoričara
koji su pisali istoriju Rima i Grčke.
Sa tim u vezi, primećena je zanimljiva činjenica. Jedan od široko priznatih
istoriografa Rimskog carstva Teodor Momzen (1817-1903) - nemački istoričar,
lingvista i advokat, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1902. godine, za
njegovo osnovno delo "Rimska istorija" u 5 tomova, uprkos činjenici da je negirao
etrurski uticaj na rimsku kulturu i ne uzimajući u obzir arheološke dokaze
prilikom rešavanja pitanja o poreklu Rima.
Međutim, nigde nije oglašen podatak da je u pisanju svog rada koristio
rukopise iz Vatikana, Berlinske i Bečke biblioteke. A onda su odjednom ti rukopisi
spaljeni u njegovoj kući u požaru 12. jula 1880.godine. Ukupno je požar uništio 40
hiljada istorijskih izvora. I proveriti, da li je pravilno ili ne prepisivao Momzen,
više nije bilo moguće, iako činjenica da je dobio Nobelovu nagradu govori dosta
toga.
Dakle, pošto su osvojili nepostojeću Grčku, govore nam vredni istoričari,
pretvorivši tzv grčke zemlje u rimsku provinciju u 2. veku pre nove ere, rimljani
13
su nemilosrdno pljačkali siromašnu zemlju više od 200 godina, sve do 1. veka n.e.
Oni ništa nisu doneli Grčkoj, osim ekonomske propasti i kulturnog osiromašenja.
A i šta su mogli da donesu? Ako pogledamo istoriju Rima, sastavljenu od
ortodoksalnih istoričara, možemo videti da je u tom trenutku i sam Rim bio u
groznici. Rimljani su dosledno potisnuli ustanak nekih robova, napadali su
"varvarska" plemena, zemlja je bila rastrzana građanskim ratom, a porobljene
zemlje od Rima povremeno su pokušavale da ostvare nezavisnost, što je
takođe značilo rat.
Zbog toga, govore nam istoričari, osvojivši Grčku, Rimljani su isisavali iz
zemlje ne samo materijalna dobra koja su već postojala, već i ljudski kapital.
Dešavalo se, da tako kažemo, odliv mozgova i ruku. Tzv grčki robovi, zanatlije,
stvarali su za rimljane luksuzne tkanine, vaze, nameštaj. Navodni grci su naučili
rimljane da izgrade lepe vile, produžavaju dalje neumorni istoričari, i pokazali im
kako da žive u luksuzu: uživaju, zavaljeni na pozlaćenim ležajevima, jedu ukusnu
hranu sa muzikom i plesom lepotica. Grci su takođe doneli u Rim pozorište i
njihove bogove.
Čini se, nastavljaju istoričari, rimska književnosti i umetnost, filozofija i
nauka, to je skoro potpuna imitacija svega grčkog. Rimljani nisu stvorili skoro
nijedno originalno delo. Osim toga, oni i ne bi mogli da dostignu savršenstvo
grčkih originala. Prvi rimski naučnici i pisci su bili Grci. Prvi rimski istoričar
Polibije je bio Grk koji je napisao "Svetsku istoriju" o događajima u Rimu, Grčkoj,
Makedoniji i Maloj Aziji, a grk Enij napisao je na latinskom poemu o ratu sa
Hanibalom, po ugledu na Homerovu "Ilijadu". Pored toga, oduševljeno maštaju
istoričari, bogati Rimljani su odlazili da uče u Atinu, Aleksandriju i Rodos. Tako se
desila čudna metamorfoza - osvojeni su osvojili svoje osvajače - brutalni tlačitelji i
nemilosrdni eksploatatori su sami kulturno porobljeni.
Nakon kontinuirane, nasilne trovekovne pljačke, ekonomske i kulturne
eksploatacije navodne Grčke, rimljani su odjednom hitno počeli da grade na sve
strane "rimska" dostignuća, kao dve kapi vode slične onima koje su već postojale
širom Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka. Gogovorimo o tzv "rimskim"
vilama, vodovodima, kupatilima i drugim, prilično složenim inženjerskim
konstrukcijama, izgrađenim isto za oko tri veka - od 1. do 3. veka nove ere.
Odnosno, "stranci rimljani" u Grčkoj su učinili isto kao i u svim drugim zemljama
"Rimskog carstva", udaljenih međusobno na hiljade kilometara.
Ortodoksni istoričari crtaju nam uvek oskudnu sliku "rimskog" osvajanja:
provalili su u neku zemlju, opljačkali je do kostiju, a onda su počeli hitno da je
oplemenjuju na svoj visokotehnološki "rimski" manir, i iz nekog razloga, koristili
su kao dekoraciju slaveno-arijevske simbole, a i ne samo njih. Ni teritorija
današnje Grčke nije izuzetak. Mozaici sa slaveno-arijevskim simbolima su prisutni
u vilama razbacanim na celoj teritoriji kopna Grčke i ostrva koje je okružuju: na
Kikladskom ostrvu Delos, u gradu Eretrija na ostrvu Evija, na ostrvu Kefalonija, na
ostrvu Kipar u gradu Pafos.
14
 Trenutno, najveći broj obnovljenih "rimskih" vila u Grčkoj je na ostrvu Kipar,
u malom gradu Pafos. Postoji vila Dionisa, površine 556 kvadratnih metara, koja
se sastoji od 14 soba, čiji su podovi u potpunosti pokriveni sa prekrasnim
mozaicima. Vila datira iz 2. veka n.e. Vila Tezej, za koju se veruje da je bila
rezidencija guvernera Kipra, sastoji se od 100 soba, koje su takođe ukrašene sa
veličanstvenim tematskim mozaicima sa mitološkim temama kao što su "Tezej
ubija Minotaura" i "Rođenje Ahila."
Vila Orfej - kraj 2. početak 3. veka n.e. Kao što se jasno vidi iz njenog
modernog naziva, jedna od glavnih sala vile je ukrašena mozaikom, koji prikazuje
Orfeja među životinjama. Još jedna soba je uređena sa mozaikom "Herkules i
Nemejski Lav" i "Amazonka na konju". Vila "Četri godišnja doba" (prva polovina 3.
veka nove ere), nazvana je tako zbog mozaika, koji prikazuje ljude koji
predstavljaju ta ista četiri godišnja doba. Ogromna većina mozaika je uokvirena
prelepim platnom slaveno-arijevskih simbola.

Podni mozaik iz četvrtog veka koji prikazuje trku kočija na hipodrom, dugačak 11 metara,
a širok četiri, oko 30 kilometara zapadno od Nikozije

15
Podni mozaik iz četvrtog veka koji prikazuje trku kočija na hipodrom, dugačak 11 metara,
a širok četiri, oko 30 kilometara zapadno od Nikozije

Slike ljudi - heroja i bogova na drevnim mozaicima su od posebnog interesa.

Sasvim je neuobičajeno da današnji Grci imaju crnu kosu, crne oči, nizak rast i
tamnu kožu, odnosno, imaju karakteristike svojstvene mediteranskoj podrasi
belih ljudi. Na mozaicima su prikazani ljudi dobro građeni, plavokosi, svetle kože i
svetlih očiju. Razlog za ovakvu situaciju je jednostavan. Grci su bili pridošli narod
Mediterana. Pre njih na teritoriji Mediterana živeli su narodi drevnog i velikog
roda - Pelazgi, Trojanci i Etrurci pre 3-4 hiljada godina. A onda, kada su se
Pelazgi smešali sa tzv Grcima, oni su bili još dugo vremena njihovi bogovi, heroji i
vladari.
Na pitanje, ko je, po svoj prilici, mogao da izgradi sve "rimske" vile i druge
objekte, "rimske arhitekture", odgovor je jednostavan. Sve ove mega strukture na
tako velikoj teritoriji država članica su izgradili narodi "Saveza slovenskih država",
koje je postojalo na teritoriji koja se pripisuje "rimskom" carstvu, specijalno
osmišljenom, da bi se sakrila prava slika o prošlosti naše civilizacije. O ovom savezu
pisano je u knjizi ruskog naučnika, akademika Valerija Čudinova, "Hajde da
vratimo Etrurce Rusima". Istina je zapravo da Etrurija nije mogla biti ruska, jer
Rusi a ni ruski jezik tada nisu postojali, pa onda njihovo tumačenje da naziva

16
Etrurija – e ta ruski, ne pije vodu, iako su po našoj Balkanskoj liniji kao pripadnici
roda, odnosno Rase, imali tu povezanost sa Etrurijom.

VIMINACIJUM

Posle posete Viminacijumu teško je ostati suzdržan. Ili se divite novim

saznanjima koje dobijete tamo ili se sablaznite nad istima... Mnogo je toga rečeno,
a sve je uglavnom manipulativno, jer ni zašta od rečenog ne postoje nikakvi
izvori. Uglavnom je priča temeljena na osnovu poznatih priča koje slušamo u
inostranstvu kada posetimo neki od lokaliteta, na već prihvaćenim pričama o
rimskom carstvu i na njihovoj pretpostavci o doseljavanju slovena u 7. veku. To
zadnje je presudno, jer tvrdnja o doseljavanu ne sme biti uzdrmana ni po koju
cenu, pa čak i ako se ponuđena verzija toliko klima da bi je samo jedno logično
pitanje oborilo...

Recimo, prva stvar koja se govori a da je više nego tupava, to je da su neki

stanovnici Viminacijuma bili hrišćanskog porekla a neki paganskog porekla...
Moraću da pogledam po svom poreklu, nešto mi se ne uklapa u religiozne ili
verske okvire, pa da proverim da nisam možda nekog protestanskog porekla .
Ja mislio srpskog, ilirskog ili tako nešto... Sledeće je tumačenje naziva
Viminacijum Kažu - Vimi je od vrbe (drveta kog je bilo mnogo nekada), a
nacijum je od nacija, narod... Dakle, nacija Vrba... barem sam tako shvatio...

Onda idu priče o kupatilu.. Sve je razrurušeno normalno, ne postoj trag

nekog veziva ili pločica, ali nema veze.. Verovatno je to stvarno bilo kupatilo, al
iznenađuje sigurnost sa kojom se tvrdi koja je toplota bila u kom od bazena i kako

17
su išle cevi za odvod iako ne postoje tragovi nijedne... To isto, samo za lokalitet
Efes, sam slušao u Efesu, tako da mislim da je to samo iskorišteno u Viminacijumu.
Jer, ide priča o tome kako su "rimljani" vršili nuždu jedan pored drugog bez
ikakvog stida i to po nekoliko njih...Ista priča sa Efesa, samo su u Efesu imali
pored guske, da se ne bi čulo stenjanje prilikom pederisanja... Veoma interesantne
situacije, makar bile i gej kombinacije, da ljubavnici vrše veliku nuždu zajedno a
da zatim padnu u ljubavni zanos...

Što se tiće "rimljana", oni se jedino spominju, ne postoji nikakva nacija, narod
ili pleme, rod, već samo rimljani. Zapita se čovek koliki je bio Rim kada je uspeo
da pokrije svojim stanovništvom Evropu, Britaniju, malu Aziju, sever Afrike i
Balkan..

Što se tiče legija, vojnici su bili aktivno zauzeti vojnim pitanjima do 12, 13
časova, a zatim su popodne gradili kuće novodoseljenim viminijancima ... To je
fenomalna stvar, odete u velik grad i kažete da hoćete da se nastanite u njemu, a
onda oni angažuju vojsku da vam sazida kuću ! Naravno, zidalo se samo posle
podne, zbog prepodnevnog egzircira... Verovatno su to bile pridošlice iz Rima,
koje su prevalile ogorman put, pa da se pomogne ljudima. Ko bi bio drugi ako ne
rimljani... Drugi se ne pominju..

Postoji mesto gde su izgrađene neke sprave za vežbanje, mogu se koristiti za

400 dinara ako imate vremena. Sa instruktorima naravno. E, najjače je kada vam
kažu da su rimski legionari vežbali baš na takvim spravama... Odakle to znaju?
Iskreno, kada bih vežbao na tim spravama više bih se osećao kao spajdermen
nego mačevalac ili strelac.. Dakle, izmišljeno..

Što se tiče arene, postoji jedna od drveta, to je pretpostavljen njen oblik na

osnovu sačuvanog kamenja i recimo da je zaista tako izgledala.. Tu ide čuvena
priča o gladijatorima, masovnim borbama, palcem gore ili dole, itd.. Sve već
poznato iz literature o Rimu. Istina, nađene su kosti lavova i još nekih životinja
pored arene, verovatno u kavezima… Ipak, plete se priča kao bilo gde drugde, o
gladijatorima slobodnjacima, robovima, njhovim borbama i borbama sa
životinjama… I to sve na osnovu kostiju par životinja... Ok.. nek im bude, ali ništa
novog tu nema ili autentičnog...

Postoje biste glava, na osnovu lobanja, kako su izgledali stanovnici

Viminacijuma. Četiri komada. Jedan je svetlije kose sa plavim očima i on se
predstavlja kao nordijski tip, druge dve su muška i ženska, kažu bračni par, i oni
su mediteranski tip. Ćetvrta je glava crnca i oko njega nema nikakvih nedoumica.
Prve tri su identični stanovnici ovih krajeva. Da nisu u Viminacijumu te biste, rekao
bih to su naši Srbi, ovako su rimljani... Eto, rimljani su bili čak i nordijci… Što se tiče
mediteranskog tipa, znamo da je to tip koji je mešavina belih ljudi i crnih, dakle
18
mešanci i oni su bili osnova grčkog naroda. Ovaj bračni par bih bez razmišljanja
mogao da računam kao prababu i pradedu, ali pošto su rimljani, onda ništa…

Kada pogledade lokalitet vidite elektranu Kostolac, iskope drvenog uglja I

nekoliko iskopina ispod niova tla, ne svuda na istoj dubini, teren je blago valovit.
Drveni ugalj nastaje kada se šume zapale a zatim ih prekrije zemlja, mulj, nekakav
nanos ispod kog će se u roku od sedam dana formirati drveni ugalj… Kao i oko
Kolubare.. I na KiM ima velikih nalazišta drvenog uglja. To govori o nekoj
klimatskoj promeni i procesu paljenja šuma i brzog prelaska zemlje preko njih. A
sam grad Viminacijum se nalazi prekriven takvim nanosima... Negde ima uglja,
negde nema... Priča koja sledi je sledeća. Grad se razvijao vekovima, a onda je zli
Atila sa Hunima došao i osim što je porazio rimske legije, srušio je sve zgrade i
građevine u gradu skoro do temelja... Čime? Zašto? A tek što je stupio na tlo
rimske imperije sa one strane Dunava I odmah je krenuo u vandalske akcije
rušenja. Takvim tempom pitanje je da li bi sledećih sto godina stigao dalje od
Drine. E sad, interesantno je što je to 5.vek i poraz rimske imeprije, nastanak novih
država. 492. godine na ovim prostorima se formira prva srpska država, kao i po
Evropi ostale. Međutim, kaže vam se da je posle Atilinog rušenja grada, neko
pokušao da ga obnovi i da je funkcionisao do 7. veka i onda propao. Kako i zašto,
ne kaže se... Verovatno se smatra da su stigli zli sloveni, pobili zatečeno
stanovništvo i zatrpali grad zemljom i drvenim ugljem, iako je na tim prostorima
već postojala država Srba.

Što se tiče muzeja, nema šta da se vidi, sve same replike ništa originalno sem
dva kamena sarkofaga.. Na podu ogromni mozaik koji je takođe samo replika
jednog malog znaka, ali zato ogromna replika I to onog znaka pod kojim je
navodno Konstantin izvojevao pobedu. To je onaj mit o tome kako mu se ukazao
krst na nebu dan pre borbe i da mu je tada rečeno da će pod tim znakom
pobediti... Lepa priča, ali sa stvarnošću nema veze, ko veruje neka veruje u to
slobodno... Navodno od tada on priznaje i hrišćane i niko ih više nije progonio...
Baš lepo zvuči.. Muzej se nalazi u tzv rimskoj vili, koja dignuta na osnovu
petpostavljenog izgleda, moguće je da je izgled pogođen i to bi bilo sve što su
pogodili.. a ne mora biti da jesu…

Evo, ne mogu da se setim baš svega što je rečeno a da je bilo klasično

lupetanje. Poenta priče je zapravo da Srba nema, nikakvih slovena, divljih ili
pitomih u ta vremena, iako sam naišao na fibule koje su u obliku krsta sa četri
ocila i kolovrata... Poznato mi je da su se pre par godina mogli videti mozaici na
kojima se mogla videti svastika... Kako to a nema slovena?

Sve u svemu, ako nemate pojma o istoriji bićete oduševljeni informacijama

koje ranije niste čuli, a nećete ih ni podvrgavati sumnji niti preispitivati jer dolaze
od strane zvanične nauke.. Ako znate makar nešto, može se desiti da postanete
19
nervozni I da postavljate pitanja.. Ja nisam istina, nisam video svrhu toga, jer smo
ipak bili samo jedna mala grupa, a jedini ja nisam bio oduševljen... Kasnije sam
saputnicima objasnio kako stoje stvari…

Još jedan prilog za razumevanje važnosti Šopskog govora...

Setimo se poslednje reči Hristove na krstu. - Eloj, Eloj, lama sabašthani.
- Eloj! Eloj! Lamma Savahfani. Moj Bože! Moj Bože! zašto si me ostavio. - i otprilike
devetog sata Isus je povikao gromkim glasom: Ili, ili! Lama Savahfani.
Prema suglasju Eloj, Elija i Ilija je isto. Neki od onih koji su stajali kod krsta
Gospodnjeg, kada je izgovorio rečene reči, sa ruglom nad Božanskim
stradalnikom, rekli su: - On zove Iliju.
U Karpatima, kod naroda Lemke na sahranama mogu da se čuju kako udovice
žale svog muža rečima: - ele, ele, leme savohstani. Bože, Bože, zašto si me ostavio.
Pada na pamet sasvim opravdano, da današnji lelek u šopskom govoru, i jeste
upravo oblik tog obraćanja Isusa na krstu. Od ELOJ preko ELE pa do LELE.
I kada čujete "LELE" kada se nađete u južnim krajevima Srbije, onda znajte da je
to upravo ono isto ELE kod naroda Lemke u savremenoj Rumuniji, odnosno
Isusovo obraćanje svom ocu....
Približno isto, zvučiće i na starim jezicima slovenskih naroda Evrope, sa istim
značenjem. Sada postaje jasno na kom jeziku je govorio Hrist i ko je on bio za
slovenske narode.
Kodža na šopskom ima značenje veliko i mnogo, u zavisnosti od smisla
rečenice… Kao stara reč, jedna od moguće izvornih reči, primila je kod tuđinskih
naroda značenje Veliki… Od te reči je nastao naziv za prvosveštenike jedne od
veroispovesti... Ne treba da zbunjuje promena K u H, to nije nepoznata praksa, kao
kod recimo Kan- Han...

Značenje reči ZAVERA - VeRa - znamo već da je u pitanju vedanje prosvetljenog

znanja… Ve je od Veda - vedati, prenositi znanje, Ra označava da je to prosvetljeno
znanje… A šta je Za? Za je oznaka da je to kolektivno, zajedničko znanje... Zavera
je primer još jedne od reči kojoj su paraziti vremenom izvrnuli značenje i koju
svesno doživljavamo ka negativnu reč, a na genetskom nivou kao pozitivnu… Tom
prilikom kada je izgovaramo, kao i u drugim primerima, dolazi do suprotnih
reakcija na genetskom i svesnom nivou. A mi ostajemo bez pravog razumevanja
izgovorene reči… Duša i genetika se tada suprotstavljaju svesti koja ne dozvoljava
sebi da se sinhronizuje sa njima...

Izvrtanje smisla i davanje rečima suprotan smisao od onog koji je izvoran, je

još jedno od oružja parazita protiv roda... protiv Rasa (R-asa), prosvetljenih Asa...

20