Матурски рад из географије

Нови Зеланд

Ментор: Ученик:

САДРЖАЈ
 Страна
1. Увод........................................................................................................................................3
2. Етимологија...........................................................................................................................5
3. Географија..............................................................................................................................6
3.1. Рељеф..............................................................................................................................6
3.2. Клима..............................................................................................................................8
3.3. Хидрографија..................................................................................................................8
3.4. Флора и фауна..............................................................................................................10
4 Историја................................................................................................................................13
5. Демографија.........................................................................................................................15
5.1. Етничка припадност и имиграција.............................................................................15
5.2. Језик...............................................................................................................................16
5.3. Образовање и вероисповест........................................................................................17
6. Привреда..............................................................................................................................18
6.1. Рударство......................................................................................................................19
6.2. Инфраструктура...........................................................................................................19
6.3. Трговина........................................................................................................................20
7.
Култура.................................................................................................................................21
7.1. Уметност.......................................................................................................................21
7.2. Књижевност..................................................................................................................23
7.3. Забава............................................................................................................................23
8. Спорт....................................................................................................................................24
9. Закључак..............................................................................................................................25
Литература...............................................................................................................................26

1.

2
 2. Увод

Нови Зеланд  је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији.

Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва.
Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог
белог облака“. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи
сусед, Аустралија, удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва,
преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу
су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Због своје изолованости Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети.
Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет флоре и фауне.
Најзначајнији је велики број јединствених птица, од којих су многе изумрле доласком
људи и сисара. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено
шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су
резултат тектонског померања тихоокеанске и индо-аустралијске плоче.

Полинежани су населили територију данашњег Новог Зеланда између 1250. и 1300.

године, притом развивши карактеристичну Маори културу. Први контакт Европљана је
био 1642. када је до обала допловио Абел Тасман. Појава кромпира и мускета је довела
до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су
међуплеменски Мускетни ратови. Британска империја и Маори су 1840.
потписали Уговор из Вајтангија којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а
Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље
колонијалних компанија. Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је
довело до бројних сукоба и напослетку Новозеландских ратова, после којих је дошло
до масовне конфискације маорске имовине. Економске кризе су пратили периоди
политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19.
века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања.
Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио АНЗУС пакту заједно са САД
и Аустралијом, али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд
прогласио своју територију за слободну зону од нукеларне енергије и обновљен је
тек 2010. Нови Зеланд је део договора УКУСА о дељењу обавештајних података између
држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије. Током
педесетих година 20. века животни стандард је био међу највишима на свету али је
седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту

3
нафте и уласком Велике Британије у ЕЕЗ. Током осамдесетих година извршене су
бројне економске реформе познате под називом Rogernomics по Роџеру Дагласу,
министру финансија, када је укинута политика протекционизма и уведена слободна
трговина. Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме
промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна,
замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.

Већина Новозеланђана је европског порекла. Највећа мањинска група су домороци

Маори, а осим њих бројни су досељеници из Азије и других држава Полинезије.
Енглески је најдоминантији језик, док маорски и новозеландски знаковни језик имају
статус званичног језика. Културу Новог Зеланда углавном чине елементи маорске и
културе раних британских досељеника. У раном периоду европског досељавања
сликарску уметност су углавном чинили пејзажи и у мањој мери портрети Маора. У
скорије време су популаризоване класичне маорске уметности попут дубореза, плетења
и тетоважа. Многи уметници данас комбинују елементе маорских и западних техника у
стварању јединствених форми. Култура Новог Зеланда је додатно проширена
глобализацијом и повећаном имиграцијом са острва у Пацифику и из Азије. Ранзолик
пејзаж Новог Зеланда пружа многе могућности за спољне активности и коришћен је као
позадина низа високобуџетних филмова.

Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне

самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу
власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је
краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови
Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне
територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија
Новог Зеланда на Антарктик).

Слика бр. 1 – Застава Новог

Зеланда

4
Слика бр. 2 – Грб Новог Зеланда

3. ЕТИМОЛОГИЈА

Маори данас Нови Зеланд називају Аотеароа (што се преводи као „земља дугог белог
облака“), а овај назив је у употреби и у новозеландској варијанти енглеског језика. Овај
назив потиче од једног назива за Северно острво на маорском. Непознато је да ли су
Маори имали назив за територију целе државе пре доласка Европљана. Абел
Тасман је 1642. приметио обалу Новог Зеланда и ову земљу назвао Staten Landt, уверен
да је у питању део истоименог јужног дела Јужне Америке. Холандски картографи су
променили име ове земље у Nova Zeelandia 1645. године, по
провинцији Зеланд. Британски истраживач Џејмс Кук који га је први опловио, је
прилагодио овај назив енглеском језику и назвао га New Zealand, што је име које се и
данас користи.

Маори су имали више назива за ова два острва, укључујући Te Ika-a-Māui (риба

Мауија) за Северно и Te Wai Pounamu (вода зеленог камена) и Te Waka o Aoraki (кану
Аоракија) за Јужно острво. На првобитним европским мапама Јужним острвом је
називано мало острво Стјуарт а садашње Јужно острво је називано Средњим острвом.
Садашња подела потиче из 1830. године а од 1907. је стандардна. Географски савет
Новог Зеланда је 2009. године открио да имена острва никада нису озваничена. Називи
су озваничени 2013, а истовремено су дати и називи на маорском језику - Te Ika-a-
Māui за Северно острво и Te Waipounamu за Јужно острво.

5
Слика бр. 3 - Детаљ холандске мапе из 1657. који приказује западну обалу Новог
Зеланда под именом Nova Zeelandia

4. ГЕОГРАФИЈА
Нови Зеланд чине два главна и већи број мањих острва, која се налазе близу
центра Водене хемисфере (насупрот Копнене чији је центар у Француској). Северно и
Јужно острво раздваја Куков пролаз, широк 22 km на најужој тачки.  Осим ова два
острва, пет највећих насељених острва су Острво Стјуарт, Чатам, Острво Велики
гребен (у заливу Хаураки), Острво Дурвил (у
Марлборо мореузу) и Острво Вајхеке (22 km од
Окланда).

Слика бр. 4 - Нови Зеланд из сателита.

4.1. Рељеф
Нови Зеланд се налази на додиру пацифичке и
индоаустралијске литосферне плоче, што је довело до
настанка формирања планинског венца Јужних Алпа и
вулкана на Северном острву. Јужни Алпи су дугачки више од 500 км и изграђени су од
палеозојских метаморфних стена на северозападу и тријаских и јурских седиментних
стена на југоистоку. На југозападу се Јужни Алпи стрмо издижу изнад обале, која је
рашчлањена фјордовима. Најпознатији фјорд је Милфорд Саунд, који се увлачи 15 км

6
дубоко у унутрашњост, а са обе стране залива се издижу 1.200 м високе
планине. Даутфул Саунд је још већи. На његовим стрмим литицама се у кишној сезони
ствара више стотина водопада. У средишњем делу планинског венца се налази највиши
врх Маунт Кук (3764 м), са кога се спушта Тасманов ледник на источној страни
и Хукеров на западној. Маори га зову Аоранги (Пробијач облака). Осим овог, на венцу
се налази још 16 врхова са преко 3000 м висине, од којих су највећи Маунт
Тасман (3.498 м), Маунт Дампијер (3.440 м), Маунт Силберхорн (3.279 м) и Маунт
Ленденфелд (3.201 м). Према североистоку се Јужни Алпи снижавају и деле на ниже
планине. На западној страни Јужног острва се налази уска обална низија, а на источној
низија Кентербери (240 км дугачка и 70 км широка), изграђена од наноса које доносе
планинске реке. У вишим деловима су слабије плодни шљунковити наноси обрасли
травом, а у нижим деловима плоднији, пешчани и глинени наноси. Острво Стјуарт, на
југу, раздвојено је од Јужног острва Фовеовим пролазом (24 км широк). Оно је веома
разуђено, а највиши врх има 979 м (Маунт Англем). Куков пролаз (23 км широк), који
раздваја Јужно од Северног острва, настао је попречним раседом тек у плиоцену. У
југоистоичном делу Северног острва, дуж обале, све до Источног рта, настављају се
младе веначне планине с Јужног острва.
Средишњи део Северног острва заузима 1000 м висока вулканска висораван са
живим вулканима, гејзирима, блатним вулканима и топлим изворима, која се
назива Таупо вулканска зона (300 км дугачка и 50 км широка). У јужном делу те
области је активни вулкан Руапеху (2797 м), највиша планина Северног острва.
Последњу ерупцију је имао 1996. год, а пре тога 1946. године. Изграђен је углавном
од андезита. Његова три највиша врха су Тахуранги, Те Хеухеу и Парететаитонга,
између којих се налази дубоки кратер с језером. На обронцима планине се налази
неколико мањих ледника. Са висоравни се такође издижу активни
вулкани Тонгариру (1.981 м), Нгаурухое (2.291 м), Таравера (огромна ерупција 1886.
године) и Роторуа калдера. У средишту острва је вулканско језеро Таупо. Према северу
и западу, узвишење прелази у нижа побрђа са угашеним вулканима, као што је Маунт
Агмонт (2.519 м) на крајњем северозападу. Острва Кермадек се налазе 800 км
североисточно од Северног острва. То су вулканска острва, настала на месту где се
Пацифичка плоча подвлачи под Индоаустралијску, створивши 8 км дубок јарак
источно од острва. На острву Раул је истоимени активни вулкан (516 м), највиша тачка
архипелага.

7
Слика бр. 5 -Вулкан Маунт Таранаки на Северном острву

4.2. Клима

У северном делу Северног острва је заступљена суптропска клима са благим зимама и

топлим летима. Годишње падне 1.200 мм падавина равномерно распоређених током
читаве године. Остали делови Новог Зеланда имају умерено топлу океанску климу, која
на крајњем југу прелази у субполарну. На климу Новог Зеланда значајно утичу
океански ветрови који дувају са запада на исток. На западној страни Јужног острва, која
је изложена ветровима, годишња количина падавина креће се од 2.000 до 7.500 мм.
Пошто ветрови са запада наилазе на баријеру коју представљају Јужни Алпи, источна
страна острва има мање падавина – 500 до 900 мм. У северним и централним деловима
острва, више падавина има током лета, док је у јужним зима влажнија. Просечне
годишње температуре се крећу од 10 степени на југу до 16 на северу.  Мала је
амплитуда између зимских и летњих температура, осим на истоку и унутрашњости, где
достиже 14 степени. Снег пада само у планинским областима, док је мраз чест у
долинама у унутрашњости острва.

4.3. Хидрографија

Пошто је на Новом Зеланду доминантна планинска област, то је утицало на појаву

великог броја краћих, брзих и опасних река. На Северном острву се реке радијално
разилазе са централне висоравни. Ваикато (425 км) је најдужа новозеландска река.
Истиче из језера Таупо, ствара Хука водопаде и тече према северозападу, уливајући се

8
у Тасманово море. Њеним почетком се може сматрати и река Тонгариро, која се спушта
с планине Руапеху и улива у језеро Таупо. Ваикато у доњем току ствара бројна језера и
лагуне. Вангауи (290 км) извире на западној страни планине Нгаурухое и тече према
југозападу уливајући се Куков пролаз.

На западној страни Јужног острва су реке кратке и стрме, а понекад формирају и

водопаде. Такав је Бовенов водопад у фјорду Милфорд Саунд, висок 154 м и Браун (600
м) у Даутфул Саунду. На источној страни Јужног острва су реке дуже. Обично извиру
из глацијалних језера у подножју највиших врхова и теку према југоистоку уливајући
се у Тихи океан. Клута (340 км) је најдужа река Јужног острва. Извире из језера Ванака,
прима притоке Помахака, Линдис и Манухерикија и тече према југоистоку кроз уски
пролаз. Има два ушћа, пошто се 16 км пре уласка у Пацифик рачва на две реке, између
којих се налази острво Клута. Веће реке су још Ракаија, Рангитата и Вајтаки, које
протичу кроз низију Кентербери.

Највеће природно језеро је Таупо, а налази се на вулканској висоравни, у средишту

Северног острва. Смештено је у остацима неколико вулканских кратера. Површина му
је 606 km², дубина 159 м, а налази се на висини од 357 м изнад нивоа мора. На Јужном
острву је највеће језеро Те Анау, површине 344 km², дубине 276 м и висине 209 м.
Притоке су му Клинтон и Еглинтон, а отока Ваијау. То је глацијално језеро, као и
Вакатипу, Ванака и Хавеа.

На Јужним Алпима има више од 360 ледника. Највећи је Тасманов, који се налази на
источној страни Маунт Кука. Дугачак је 27 км а широк више од 700 м. На источној
страни Јужних Алпа су јос значајни
ледници Марчисон, Мјулер и Годли. На западној
страни су највећи Фокс и Франц Јозефов ледник.
Северно острво има само неколико мањих ледника на
вулкану Руапеху.

Слика бр. 6 – Река Ваикато

На вулканској висоравни се налази већи број гејзира, а

највећи је Похуту, који баца млазеве преко 20 м у
висину. У 19. веку су постојали много већи гејзири, али

9
су ишчезли, као што су Ваиките и Ваироа. Вајмангу је био највећи гејзир на свету у
време свог постојања (1901—1904).

Слика бр. 7 – Језеро Таупо

Слика бр. 8 - Панорама Милфорд Саунда

4.4. Флора и фауна

Око 80 % врста биљака на Новом Зеланду су ендемичне. Велике површине острва су
под шумама подокарпа и јужне букве. Подокарп је врста зимзеленог дрвета
– голосеменице и формира шуме углавном у северним деловима Новог Зеланда. На
крајњем северу Северног острва у овим шумама расте каури – џиновско дрво које
нарасте до 50 м у висину. Шуме јужне букве су заступљене у јужнијим пределима
острва. За Северно острво су карактеристична папратишта и шикаре. У њима расте
већи број папрати (сребрнасте, дрвене итд) и разног жбунастог растиња. На Јужном
острву су велике планинске површине под пашњацима и ниским жбуновима.
Слика бр. 9 - Сребрна папрат је национална
биљка

10
Слика бр. 10 - Похутукава је ендемска врста

Животињски свет острва је веома специфичан. Пре доласка човека није било сисара,
осим две врсте слепих мишева. Маори су са собом донели пса и полинезијског пацова.
Због недостатка сисара, а самим тим и грабљивица, многе птице које су тражиле храну
на земљи, изгубиле су способност летења, јер им то није било потребно. Од 149 врста
птица на Новом Зеланду, њих 68 су ендемичне. Најпознатија птица Новог Зеланда
је киви. Величине је кокошке, крила су му закржљала и не виде се, перје уско и дугачко
смеђе боје, тако да личи на длаке, кљун дугачак са ноздрвама на врху, којима њуши
храну у земљишту. Од свих птица снесе највеће јаје у односу на своје тело и мужјак
лежи на њима и брине се о младунцима. Џиновска моа је била највећа птица на свету,
висока 4 метра. Њу су истребили Маори јер је представљала огроман извор хране. Није
се плашила људи, па јој је било лако прићи и убити је. Постојало је још двадесетак
врста моа, али су биле доста мање. Друге познате птице нелетачице
су такахе, века и пукеко, које припадају породици барских кока. Какапо ја највећа и
једина врста папагаја на свету, која не лети. Маслинасто-зелене је боје, а гнезди се и
спава у јазбинама из којих мужјак ноћу дозива женке. Кеа је такође папагај, али он лети
и креће се у номадским јатима по планинским пределима Јужног острва. Туи је птица
која најлепше пева на Новом Зеланду. Хуија је изумрла 1907. године и то је једина
птица на свету код које су мужјак и женка имали тотално различите облике кљунова -
мужјаков је био дебео и кратак, подесан за бушење стабла, а женкин дугачак, танак и
савијен, којим је вадила црве из коре. Бројне су морске птице – жутооки и патуљасти
пингвини, краљевски албатроси, зовоји, бурнице, блуне итд. Ендемних гмизаваца има
61 врста. То су гуштери скинкови и гекони. а туатара је живи фосил. Туатара или
хатерија личи на гуштера, али припада посебној групи гмизаваца који су живели у доба
диносауруса. Има треће око, чија функција није у потпуности позната, а мужјаци

11
немају орган за размножавање. Има их око 100 хиљада на малим острвима дуж обале.
Змија и копнених корњача нема. Водоземци су заступљени са 4 врсте примитивних
репатих жаба, које не крекећу, немају пловних кожица ни ушију и не пролазе кроз
стадијум пуноглавца, већ се из јаја излегу потпуно оформљене жабе. Речних риба има
35 врста и углавном су активне ноћу, док поред обала има велики број морских риба, од
којих су за људе веома опасне беле ајкуле. Занимљиви бескичмењаци су
огромни вета цврчци, који не лете, џиновски пужеви канибали, џиновске глисте
дугачке преко метар, нелетећа мува и катипо паук, једина отровна животиња на Новом
Зеланду. Због интродукције скоро свих европских врста сисара и птица, нарочито ловне
дивљаци, ендемне новозеландске врсте су доведене на ивицу изумирања, а многе су већ
и изумрле.

Слика бр. 11 - Киви је национална птица

Слика бр. 12 - Пар хуија (мужјак напред и женка у

позадини)

Слика бр. 13 - Смеђа блуна

12
 5. ИСТОРИЈА

Нови Зеланд је једно од последњих насељених копна на Земљи. Радиоугљенично

датирање, дефорестација и маорски митохондријски геном сугеришу да је Нови Зеланд
први пут насељен од стране источних Полинежана између 1250. и 1300. након серија
дугих путовања преко острва у јужном Пацифику. Током наредних векова ти
досељеници су развили засебну културу данас познату под називом Маори.
Становништво је подељено на иви (племена) и хапу (подплемена), која су имала
разнолике односе, од међусобне сарадње до сукоба. Група Маора је у једном тренутку
населила Чатамска острва (која су назвали Рекоху, данас Варекаури), на самом југу, где
су развили сопствену културу која се зове Мориори. Популација Мориори је била
десеткована између 1835. и 1862, углавном због маорске инвазије и поробљавања, уз
болести које су донели Европљани. До 1862. преживео је свега 101 припадник овог
племена а последњи пунокрвни Мориори је умро 1933. Данас се око 1.000 становника
Новог Зеланда изјашњава као Мориори.

Први Европљани који су дошли до Новог Зеланда били су Холанђанин Абел Тасман и

његова посада који су допловили до Новог Зеланда 1642. Сусрет са домородачким
становништвом је био непријатељски, четири члана посаде су убијена а један Маор је
погођен из топа. Европљани нису поново долазили на Нови Зеланд све до 1769. када је
британски истраживач Џејмс Кук опловио и мапирао целу обалу. Након Кука, Нови
Зеланд су посећивали бројни бродови који су се бавили ловом на китове и фоке као и
трговачки бродови. Трговали су храном, оруђем, оружјем и другом робом у замену за
дрво, храну и воду.  Појава кромпира и мускета су значајно изменили маорску
пољопривреду и ратништво. Кромпири су обезбедили довољну количину хране, што је
омогућило дуже и одрживије војне акције. Као последица наступили су
међуплеменски Мускетни ратови, више од 600 битака између 1801. и 1840. у којима је
убијено 30-40.000 Маора. Од почетка 19. века хришћански мисионари су почели да
насељавају Нови Зеланд и као резултат њиховог рада већина маорског становништва је
прихватила хришћанство. Маорско становништво је током 19. века спало на око 40%
броја пре контакта са Европљанима, а главни фактор су биле нове болести док су
сукоби са Европљанима били веома ретки.

Британска влада је 1832. поставила Џејмса Басбија за намесника на Новом Зеланду, а

1835, након најаве Француске да жели да колонизује Нови Зеланд, лабава

13
конфедерација под називом Уједињена племена Новог Зеланда је дала проглас о
независности и обратила се британском краљу Вилијаму IV са молбом за заштиту.
Немири који су уследили и праве нејасноће о карактеру ове декларације о независности
су приморали британско Министарство колонија да пошаље капетана Вилијама
Хобсона да успостави суверенитет британске круне и да испреговара договор са
Маорима. У Заливу острва је 6. фебруара 1840. потписан Уговор из Вајтангија, један од
најзначајнијих докумената из историје Новог Зеланда. Као одговор на покушај
колонијалних компанија да оснују независну насеобину у Велингтону и покушаја
колонизације од стране Француза у Акарои Хобсон је 21. маја 1840. прогласио
британски суверенитет на територији целог Новог Зеланда. Након потписивања уговора
и проглашења суверенитета, број имиграната, углавном из Уједињеног Краљевства се
повећава.

Слика бр. 14 - Фрагмент Вајтанги договора

Нови Зеланд је у првом периоду био део колоније Нови Јужни

Велс, али убрзо 1841. године постаје засебна крунска колонија.
Аутономију добија 1852. године а први сазив парламента је
заседао 1854. године. Добија пуну аутономију по практично
свим унутрашњим питањима 1856. године.  Постојало је
страховање да би Јужно острво могло да оформи заебну
колонију, па је премијер Алфред Домет донео одлуку да пресели
главни град из Окланда (који је био главни град од 1841. а пре
тога свега годину дана то је био Расел, данашњи Окијато) на
локацију у Куковом пролазу. Одабран је Велингтон због луке и централне позиције а
прва седница парламента у новом главном граду била је 1865. године. Како је растао
број имиграната долазило је до сукоба око земље што је довело до Новозеландских
ратова током 1860-их и 1870-их и конфискације маорских поседа. Нови Зеланд је
постао прва земља која је дала право гласа женама а 1894. је донет један од првих
закона о обавезној арбитражи између послодаваца и синдиката.

Нови Зеланд се прогласио за доминион Британске империје 1907. године а пуну

независност у виду крунске земље Комонвелта добио је Вестминстерским
статутом који је донет 1931, а службено прихваћен 1947. године. Нови Зеланд је
учествовао у светским дешавањима као савезник Британске империје
током Првог и Другог светског рата а био је погођен и Великом кризом. Криза је довела

14
до избора прве лабуристичке владе и успостављања државе
благостања и протекционистичке привреде.  Након Другог светског рата Нови Зеланд
улази у период растућег економског успеха, а маорско становништво почиње да
напушта села и да се сели у градове у потрази за послом. Долази до развоја маорског
протестног покрета који критикује евроцентризам и ради на већем признању маорске
културе и Уговора из Вајтангија. Вајтанги трибунал је успостављен 1975. да би се
бавио кршењем Уговора а од 1985. има мандат да се бави и историјским притужбама.
Влада је постигла довор о накнади за кршење Уговора са многим племенима али током
2000-их долази до неспоразума око власништва над приморском зоном у зони плиме и
осеке и океанског дна у склопу Новог Зеланда јер Маори захтевају да овај простор од
важности за рибарство припада њима.

6. ДЕМОГРАФИЈА

Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља. Нови Зеланд је већим делом урбана земља,
са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од
четири највећа града Окланду, Крајстчерчу, Велингтону и Хамилтону.

Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету

живота. Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази
на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.

Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за
мушкарце. Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85
година до 2050. године а морталитет новорођенчади ће опасти. Очекује се да 2050.
године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде
повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на
29 процената.

6.1. Етничка припадност и имиграција

На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као

Маори. Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док
се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој
групи. Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису 1961. 92% се
изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле

15
преосталих 1%. Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда
„Новозеланђанин“ (енгл. New Zealander) неформално се користи израз „Киви“, како
међународно, тако и од стране локалаца. Маорска реч Pākehā означава Новозеланђане
европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих, а неки Маори је
користе за све неполинежане на Новом Зеланду.
Слика бр. 15 - Густина насељености 2006.
  Мање од једне особе по километру квадратном
  1 или више особа по километру квадратном
  10 или више особа по километру квадратном
  250 или више особа по километру квадратном
  1000 или више особа по километру квадратном
  4000 или више особа по километру квадратном

Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски
досељеници. Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије,
Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.
Осим њих постојао је значајан број имиграната Холанђана, Далматинаца (које су
локални Маори називали Тарара због брзог говора), Италијана и Немаца као и других
европских имиграната који су долазили из других колонија у Аустралији, Северној и
Јужној Америци и Јужној Африци.  Након Велике депресије промењена је имиграциона
политика што је довело до промене етничког састава. У периоду 2009. – 2010. одређено
је да се изда 45–50.000 трајних боравишних дозвола, што је нешто више од једног новог
имигранта на сваких 100 становника. Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена
у другој држави и већина њих живи у региону Окланда. Већина је дошла из Уједињеног
Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије,
понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга. Број страних
студената је тако повећан након 1990-их и у 2002. години 20.000 њих је студирало на
високошколским установама Новог Зеланда.

6.2. Језик

16
Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва. Новозеландска
варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и
странцима је тешко да разликују ова два акцента. Најпрепознатљивија одлика
новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи
као глас шва (као нпр. „а“ у речи about), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко
„а“ које звучи као стандардно кратко „е“.  Стога странцима речи „bad“, „dead“, „fish“ и
„chips“ звуче као „bed“, „did“, „fush“ и „chups“.

Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама
и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима. У
скорије време наступио је процес ревитализације, маорски је проглашен за званични
језик 1987.  и говори га 4,1% становника. Данас постоје школе на маорском као и два
канала Маорске телевизије. Многа места имају двоструке називе, на маорском и
енглеском. После енглеског и маорског најраспрострањенији је самоански који са по
више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески. Новозеландски
знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик 2006. године.

6.3. Образовање и вероисповест

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у

школу креће са 5 година.  Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне. Нови Зеланд
има стопу писмености одраслих од 99 процената, док половина становништва од 15 до
29 година има неки вид вишег образовања. Постоји пет типова високошколских
установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и
„вананге“ (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.
Факултетску диплому има 14,2 процената становништва, 30,4 процената има неку врсту
вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.

Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6 процената
становништва се изјаснило као Хришћани, 34,7 процената се изјаснило да нема
вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији. Главни
хришћанске деноминације су англиканизам, католицизам, презбитеријанизам и
методизам. Такође постоји значајан број пентекосталаца, баптиста и припадника Цркве
Исуса Христа светаца последњих дана као и мароске цркве „Ратана“. Мањинске
вероисповести по попису су хиндуизам, будизам и ислам.

17
6.ПРИВРЕДА
Нови Зеланд има савремену, просперитерну развијену тржишну привреду са бруто
друштвеним производом (паритет куповне моћи) процењеним на око 28.250 америчких
долара по особи. Валута на Новом Зеланду зове се новозеландски долар или често
неформално као киви долар. Уз локалне кованице користи се и на Куковим
острвима, Нијуеу, Токелауу и на Острвима Питкерн. Нови Зеланд се налази на петом
месту извештаја УН о Индексу хуманог развоја за 2011. годину.

Током историје сировинска индустрија је имала важну позицију у привреди Новог

Зеланда, укључујући лов на фоке, китоловство, новозеландски лан, злато, каури гуму и
дрвну грађу.  Са развојем хладњача током 1880-их месо и млечни производи су
извожени у Британију, што је био основ за јак економски развој Новог Зеланда. Велика
потражња за пољопривредним производима у Уједињеном Краљевству и у САД је
омогућила да животни стандард на Новом Зеланду буде виши него у Аустралији и
Западној Европи током 1950-их и 1960-их. Када је Уједињено Краљевство
приступило Европској заједници новозеландско извозно тржиште се смањило, што је
заједно са нафтном кризом 1973. године и енергетском кризом 1979. довело до
економске депресије. Животни стандард је опао у односу на Аустралију и државе
западне Европе а 1982. године су лични приходи Новозеланђана били најнижи од свих
развијених земаља за које је Група Светске банке радила процену. Након1984. бројне
владе су спроводиле структурне макроекономске реформе (познате
као енгл. Rogernomics и енгл. Ruthanasia) када је протекционистичка привреда
замењена либералном слободном привредом.

Незапосленост је била највиша 1991. и 1992. када је била изнад 10%, као резултат слома

берзе 1987. године, али је до 2007. године дошло до пуног опоравка када је
незапосленост износила 3,4 процента (што је Нови Зеланд поставило на пето место од
двадесет и седам рангираних држава у склопу истраживања ОЕСР). Ипак светска
економска криза која је уследила је довела до рецесије у пет узастопних квартала што је
најдужа економска депресија за 30 година и незапосленост је порасла на 7%
током 2009. године.  Незапосленост међу младима је у јуну 2011. износила 17,4
процента. Од 1970-их до данас Нови Зеланд се суочава са проблемом „одлива
мозгова“. Око четвртине високо квалификованих радника живи у иностранству,

18
углавном у Аустралији и Британији, што је највиша стопа међу развијеним државама.
Ипак постоји и супротан процес „прилива мозгова“ кроз имиграцију стручњака из
Европе и мање развијених држава.

Слика бр. 16 - Окланд, пословна зона сликана са Рангитото острва

6.1. Рударство

Пре доласка Европљана Маори су се бавили вађењем аргилита.  Нови Зеланд је богат

налазиштима угља, сребра, руде гвожђа, кречњака и злата. У свету је рангиран на 22.
месту по производњи руде гвожђа и 29. по производњи злата. Укупна вредност
производених руда на Новом Зеланду 2006. износила је 1,5 милијарди долара (не
рачунајући нафту и гас). Најважније руде метала су злато (10.62 тона), сребро (27.2
тоне) и титаномагнетит гвозденог песка (2,15 милиона тона). У извештају из 2008.
процењује се да су неискоришћени ресурси од само седам основних руда (укључујући
злато, бакар, гвожђе и молибден) вредни око 140 милијарди долара. Рударство је једна
од значајнијих грана новозеландске привреде. Према процени из 2010. године око 4000
хектара, или 0,016% територије Новог Зеланда је покривена рудницима, углавном
каменоломима.

6.2. Инфраструктура

Снабдевање енергијом потиче од нафте, гаса и угља (69%) и из обновљивих извора

енергије, првенствено хидро и геотермалних електрана. Саобраћајна мрежа Новог

19
Зеланда се састоји од 93.805 km путева вредних 23 милијарде долара,  и 4.128 km
железничке пруге. Већина градова је повезана аутобуским линијама али је доминантан
вид превоза приватни аутомобил. Железнице су приватизоване 1993. године али су
поново враћене под окриље државе 2008. године.  Пруга се протеже целом дужином
државе али данас служи углавном за теретни а не путнички транспорт. Већина страних
посетилаца долази авионом, преко неког од седам међународних аеродрома (везе са
другим државама осим Аустралије и Фиџија имају аеродроми у Окланду и
Крајстчерчу). Национална авио-компанија је Ер Нови Зеланд. Пошта Новог Зеланда је
имала монопол на телекомуникације до 1989. када је формирана компанија „Телеком
Нови Зеланд“ која је приватизована 1990. године. Телеком у свом власништву има
већину телекомуникационе инфраструктуре али је повећана конкуренција других
провајдера.

6.3. Трговина

Привреда Новог Зеланда веома зависи од међународне трговине, посебно у области

пољопривредних производа. Извоз чини високих 24 процента производње, због чега је
Нови Зеланд осетљив на међународне цене робе и на глобалне економске рецесије.

Главне извозне гране су пољопривреда, цвећарство, риболов, шумарство и рударство

који чине око половине извоза. Главни извозни партнери су Аустралија, САД, Јапан,
Кина и Уједињено Краљевство.  Од 7. априла 2008. Нови Зеланд и Кина су потписници
уговора о слободној трговини. Услужни сектор је најјача грана у привреди Новог
Зеланда а за њим следе производња и грађевинарство, а затим пољопривреда и вађење
сировина. Туризам игра важну улогу у новозеландској привреди, у 2010. је допринео 15
милијарди долара новозеландском БДП и у овој области је запослено 9,6% радне снаге.
Број страних туриста се током 2010. повећао 3,1% и очекује се да ће до 2015. бележити
годишњи раст 2,5%.[156]

Током 19. века вуна је била главни извозни артикал Новог Зеланда. Све до 1960-их вуна
је чинила трећину извоза, али је од тада њена цена у сталном паду у односу на друге
робеи више није исплатива за многе пољопривреднике. Насупрот томе млекарска
индустрија је у сталном порасту, број крава је дуплиран у периоду између 1990. и 2007.
чиме је ова грана доспела на прво место по извозној заради.  Млечни производи
су 2009. износили 21% (9,1 милијарда долара) укупног робног извоза, а највећа
компанија на Новом Зеланду, Фонтера, контролише трећину међународне трговине

20
млечним производима.  Други пољопривредни извозни производи су месо са 13,2
процента, вуна са 6,3 процента, воће са 3,5% и риба са 3,3 процента. Број винарија је
такође удвостручен, што је довело до тога да вино 2007. године престигне вуну у
извозу.

7.КУЛТУРА

Рани Маори су адаптирали културу источне Полинезије, у складу са изазовима у вези

са већим и разноврснијим окружењем, из чега на крају развијају сопствену специфичну
културу. Друштвена организација је била у великој мери комунална са породицама
(whanau), под-племенима (hapu) и племенима (iwi) којима је руководио поглавица
(rangatira) чија позиција је била предмет сагласности заједнице. Британски и ирски
имигранти су донели аспекте своје културе на Нови Зеланд и такође су утицали на
маорску културу, посебно увођењем хришћанства. Међутим, Маори и даље сматрају
своју лојалност племенским групама као витални део свог идентитета, а маорске
родбинске улоге личе на оне из других полинежанских народа. У скорије време
америчка, аустралијска, азијска и друге европске културе су извршиле утицај на Новом
Зеланду. Немаорске полинежанске културе су такође очигледне, као нпр. фестивал
„Пасифика“, највећи полинежански фестивал на свету који се одржава у Окланду.

У великој мери рурални живот у раном Новом Зеланду је допринео томе да

Новозеланђани имају углед робусних и вредних мајстора.  Тада се очекивала скромност
а сви успешни људи су били изложени критици. Нови Зеланд тада није био држава
интелектуалаца. Маорска култура је такође сузбијана све до касних 1960-их. Тада је
започео процес урбанизације а високо образовање је постало доступно ширем кругу
људи. Иако данас већина становништва живи у градовима добар део новозеландске
уметности, књижевности, кинематографије и хумора има руралне теме.

7.1. Уметност

Као део оживљавања маорске културе, традиционални занати попут резбарења и ткања
су шире распрострањени а маорски уметници су све бројнији и утицајнији. Већина
маорских резбарија приказују људске фигуре, углавном са три прста и са главом која је
приказана природно и са пуно детаља или гротескно. Шаре на површини се састоје од
спирала, бразда засека и рибљих крљушти ради декорације резбарија.  Изражена

21
маорска архитектура се састојала од резбарених кућа за састајање (wharenui) које
одликују симболичке резбарије и илустрације. Иницијално ове зграде су осмишљене да
се стално обнављају, мењају и адаптирају према различитим потребама.

Маори су декорисали бело дрво на зградама, кануима и кенотафима користећи црвену

(мешавина окера и ајкулине масти) и црну (од чађи) боју и цртали су слике птица,
рептила и друго на зидовима пећина. Маорске тетоваже (moko) су цртане мешавином
обојене чађи и гуме а уцртаване су уз помоћ коштаног длета. Прве европске слике и
фотографије су приказивале пејзаже, али нису биле осмишљене као уметност већ ради
приказивања Новог Зеланда. Портрети Маора су такође били уобичајени а уметници су
их приказивали као „племените дивљаке“, егзотичну лепоту или пријатељски
настројене староседеоце. Изолација Новог Зеланда је допринела развоју особене
локалне уметности. Током 1960-их и 70их многи уметници су стварали јединствене
форме комбинијући мароске и западне технике. Постепено су новозеландска уметност
и занат достигли шире међународно признање а посебно су били запажени наступи
на Бијеналу у Венецији 2001. и на изложби у Њујорку 2004.

Маорски огртачи су прављени од лана и украшени су црним, црвеним и белим

облицима. Од локалног жада се праве минђуше и огрлице, а најпознатији је облик „hei-
tiki“, изобличена људска фигура која седи прекрштених ногу са главом помереном у
страну. Европљани су донели и свој смисао за моду и до 1950-их већина људи се
посебно облачила за друштвене догађаје. Од тада су стандарди облачења промењени и
новозеландска мода се оцењеује као неформална, практична и без сјаја. Ипак, локална
модна индустрија је доживела велики раст од 2000, а извоз је дуплиран и број
произвођача је повећан са неколико на око 50 познатих фирми, од којих су неке постале
признате и на међународном нивоу.

Слика бр. 17 – Портерт човека са Новог Зеланда

22
7.2. Књижевност

Маори су брзо прихватили идеју о записивању као начину дељења идеја, и многе
њихове приче и песме су тада записане.  Већина раних књига на енглеском је потицала
из Британије, и тек 1950-их локални писци добијају на значају. Иако под утицајем
глобалних трендова (модернизам) и ситуација (Велика криза) писци су од 1930-их
почели да развијају приче које су биле фокусиране на њихове доживљаје на Новом
Зеланду. Током овог периода, књижевност се померила из извештачког стила ка више
академским тежњама. Учешће у светским ратовима је дало неким од писаца нову
перспективу на новозеландску културу а након рата експанзија универзитета је довела
до процвата локалне књижевности.

7.3. Забава

Основни музички правци на Новом Зеланду су блуз, џез, кантри, рокенрол и хип хоп са

локалним елементима. Маори су развили сопствено појање и песме на основи древних
корена из југоисточне Азије које има сетан призвук.  Флауте и трубе су коришћене као
локални инструментиили за сигнализацију током рата и у посебним приликама. Рани
досељеници су донели своју музику, дувачке групе и хорове, а прве музичке турнеје су
организоване 1860-их. Групе састављене од гајдаша и перкусиониста, су биле изузетно
популарне током раног 20. века. Музичка индустрија је почела да се развија 1940-их а
многи новозеландски музичари су остварили успех у Британији и САД. Неки уметници
издају песме на маорском језику а музичко-сценска уметност „капа хака“ је поново
заживела.  Новозеландске музичке награде се додељују сваке године од стране
„РИАНЗ-а“ почев од 1965. под називом „Loxene Golden Disc Awards“ у организацији
компаније „Рекит и Колман“. „РИАНЗ“ такође објављује званичну топ-листу.

Радио је на Нови Зеланд стигао 1920. године а телевизија 1960. Број новозеландских

филмова је посебно порастао 1970-их.  Новозеландска филмска комисија је од 1978.
почела да помаже локалне филмске ствараоце а многи од филмова су доживели
међународни успех. Дерегулација током 1980-их је допринела наглом повећању броја
радио и ТВ станица. Новозеландска телевизија углавном емитује емисије америчке и
британске производње уз велики број аустралијских и локалних продукција. Пејзажи
Новог Зеланда, компактност државе и државни подстицаји су допринели да се неки од

23
високобуџетних филмова попут трилогије Господар прстенова, новозеландског
режисера Питера Џексона, снимају на Новом Зеланду. Медијском индустријом Новог
Зеланда доминира мањи број компанија, већином у страном власништву уз неколико
државних ТВ и радио-станица. Репортери без граница сврставају Нови Зеланд у сам врх
у својим годишњим извештајима о слободи медија.

8. СПОРТ

Већина најпопуларнијих спортова на Новом Зеланду су енглеских корена. Рагби је

национални спорт. Рагби репрезентација Новг Зеланда (чувени "Ол блекси") била је 3
пута шампион Света. Рагби репрезентација Новог Зеланда је најбољи спортски тим на
Свету. Чак ни САД у кошарци, нити Србија у ватерполу нису толико доминантни као
Нови Зеланд у рагбију. Рагби репрезентација Новог Зеланда је победила у 77%
одиграних тест мечева. 54% младих људи на Новом Зеланду се баве неким спортом.
Највише људи игра голф, нетбол, тенис и крикет, међу млађима најпопуларнији спорт
је фудбал док највише посетилаца има рагби.  Победничке турнеје у рагбију у
Аустралији и Уједињеном Краљевству касних 1880-их и раних 1900их су играле важну
улогу у консолидовању националног идентитета,  иако је утицај спорта од тада опао.
Коњске трке су такође биле популарне и биле су важан део доминантне културе током
1960-их која је позната под називом „рагби, трке и пиво“. Учешће Маора у европским
спортовима је посебно приметно у рагбију и у „хака“ плесу који национални тимови
изводе пред међународне утакмице.

Новозеландски тимови који имају резултате на међународном нивоу су рагби, рагби

лига, нетбол, крикет, и софтбол тимови а на појединачном нивоу резултати су
остваривани у триатлону, веслању, једрењу и бициклизму. Однос броја становника и
освојених медаља на Олимпијским и Комонвелт играма се сматра за
успешан. Популарни су и екстремни спортови, авантуристички туризам и постоји јака
традиција планинарења — новозеландски алпиниста и истраживач Едмунд Хилари је
заједно са непалским шерпасом Тензингом Норгајем, 29. маја 1953. први успешно
освојио највиши врх Монт Еверест. Поред тога спољне активности попут бициклизма,
пецања, пливања, трчања, трампинга (активност популарна на Новом Зеланду која се
састоји у камповању у унутрашњости), кануинга, лова и спортова на снегу су такође
популарне. Трке „waka ama“ у аутригер кануима полинезијског порекла су такође све

24
популарније и данас је то међународни спорт, са такмичењима у целом тихоокеанском
региону.

9. ЗАКЉУЧАК
Нови Зеланд је релативно млада острвска држава у Јужном Пацифику, а од Европе
најудаљеније људско станиште на Земљи. Тек од прошлог века, постао је популарна
дестинација светских путника. Раније су га обилазили углавном трговци и по који
пустолов.
Највећи, најлепши, али не и главни град Новог Зеланда, је Окланд са 1.330.000
становника. Град се налази на северном, заиста посебном острву. Осим што излази на
Пацифик са једне, а на Тасманијско море са друге стране, посебним га чини 59 вулкана.
Свуда су плаже, мале и велике луке, као и шеталишта.
Главни град је Велингтон, најјужније место Северног острва, са свега 180.000
становника. Викендом су улице овог града пуне уличних кловнова, играча, шетача и
других слободних уметника.
Место где се сусрећу Пацифик и Тасманијско море, карактерише усамљени светионик
из 1879. године. До места, води плажа дуга 135 километара. Ту је и залив у којем су
плаже доста питоме и где постоји могућност купања са делфинима.

25
ЛИТЕРАТУРА

1. Hazledine, Tim, Taking New Zealand Seriously: The Economics

of Decency (PDF).1998
2. Božić-Vrbančić, Senka, Tarara: Croats and Maori in New
Zealand : memory, belonging, identity, 2008
3. Bateman, David, ed. Bateman New Zealand Encyclopedia (6th
ed.), 2005
4. https://teara.govt.nz/en
5. https://nzhistory.govt.nz/
6. https://www.lovetaupo.com/
7. https://futureoption.net/sr/novi-zeland
8. http://edukacija.rs/zanimljivosti/zanimljivosti-o-novom-zelandu
9. https://en.wikipedia.org/wiki/New_Zealand

26
Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

27