ORGANIZACIJA PREDUZEĆA ( ISPIT )

18. Koji su osnovni faktori klasične teorije organizovanja

Osnovni faktori (elementi) klasične teorije organizovanja su:
 ciljevi,
 podela rada,
 raspon rukovođenja,
 autoritet,
 koordinacija,
 hijerarhija.
19. Kako se objašnjava ljudski faktor i neoklasična teorija organizovanja
Međusobno delovanje ljudi je neophodno i dovoljno zbog čega i čini neophodan element
organizacije. Uspeh ili neuspeh svake organizacije je u osnovi determinisan kvalitetom
međusobnih delovanja - interakcija njegovih članova. Razvojem neoklasične teorije
organizovanja došlo je do «omekšavanja» klasičnih shvatanja, tj.došlo je do mogućnosti
učešća zaposlenih u vladanju preduzećem, ali u ograničenom obliku (savetodavne uloge,
upravni odbor i sl.). Ovako viđena neoklasična teorija, predstavlja doprinos razvoju
menadžerskih funkcija, tako što će ljudski faktor dobiti odgovarajuću ulogu u organizovanju
preduzeća, posredstvom svrsishodnog motivisanja, komuniciranja i učešća o dlučivanju o
radnim problemima, što će doprineti efikasnijem poslovanju.

20.Koje su glavne karakteristike neoklasične teorije organizacije

U žižu Neoklasične teorije organizacije stavljeno je: MOTIVACIJA, PARTICIPACIJA,

KOMUNIKACIJA I NEFORMALNO ORGANIZOVANJE, tj.ljudsko ponašanje. Ova
teorija nastaje kao odgovor na relativno statičan karakter Klasične teorije, u kojoj je
dominirala hijerarhija i podela rada. Nastaje kao reakcija na krutosti klasičnog organizovanja.
Isticanje komuniciranja dobija snažan impuls sa razvojem i primenom kompjuterskih uređaja.

21. Koje su glavne karakteristike moderne teorije organizovanja

Došlo je do dva modela organizovanja:

1) Menadžment projektom – celina koja ima svoj cilj i ograničenja
2) Matrična organizacija – jedno preduzeće je suočeno sa dva ili više projekata za koje su
definisani ciljevi, rokovi, ograničenja.
Savremeni izazovi doveli su do konstituisanja organizacionih jedinica, nazvanih «divizijama».
Suština divizione organizacije je u decentralizaciji u okviru preduzeća, na odgovarajući broj
«divizija», koje programski i kadrovski predstavljaju samostalne celine. Na taj način vlasnički
entitet ima mogućnost uvida u poslovanje svake divizije. Klasični modeli organizovanja
doživljavaju «renesansu». Nastaju centri za: profit, troškove, investicije, prihode, strateške
poslove. Kontrola se ostvaruje sistemom budžetiranja.
Moderna teorija organizacije analitički se usredsređuje na više ili manje složene sisteme, što
je adekvatno reagovanje na sve brojnije složene radne poduhvate. Javljaju se raznovrsni
poslovnu sistemi, kao što su takmičenja, prvenstva, izložbe..

22. Navesti glavne osobine preduzeća kao sistema

Sistem čini skup elementa koji su, radi uspešnog funkcionisanja, međusobno povezani
određenim odnosima. Sistemi se mogu podeliti u tri grupe:
- prirodni (zasnovani na prirodnim zakonima)
- tehnički (zasnovani na primeni prirodnih zakona)
- organizacioni (zasnovani na principima ponašanja).
Preduzeće je ekonomski organizacioni sistem koji svoju delatnost obavlja u oblasti
privređivanja. Poslove iz oblasti kulture, zdravstva, obrazovanja... obavljaju ustanove.
Preduzeće kao organizacioni sistem čini više elemenata. Da bi ono moglo da posluje
potrebno je rasporediti i međusobno povezati njegove elemente odnosno uspostaviti strukturu
preduzeća. Struktura preduzeća znači da su sredstva za rad, materijal i zaposleni raspoređeni i
povezani u celinu koja omogućava uspešno poslovanje.
Organizaciona struktura preduzeća treba da obezbedi efikasnost poslovanja i
efektivnost privređivanja. Pod efikasnim poslovanjem podrazumeva se blagovremeno
izvršavanje zadataka, a efektivnost označava uspešnost ostvarenja ciljeva poslovanja.

23. Kako se raščlanjuje organizacija kao sistem?

Organizacija je otvoren sistem u interakciji sa okolinom u kojoj egzistira.
Organizacija kao sistem se raščlanjuje na sledeće podsisteme:
1. ciljevi i vrednosti,
2. psiho-socijalni (formiraju ga pojedinci svojim željama, potrebama i ponašanjem).
3. tehnički,
4. strukturni,
5. rukovodilački podsistem
24. Šta je organizacija prema Herbert-u?
Organizacija je struktura odnosa, uticaja, ciljeva, uloga, aktivnosti i drugih
faktora koji postoje kada ljudi rade skupa.
25. Koje su osnovne karakteristike moderne teorije organizovanja prema Gullett-u?
1. Sistemski pristup
2. dinamički karakter procesa u sukobu je sa prikazivanjem klasične organizacije koja
je statičke strukture. Za uspešnu interakciju u organizaciji ističe se struktura kao neophodan
element,
3. višenivovska i višedimenzionalna struktura - ova karakteristika se shvata tako da
je manja celina deo veće i da se svaka celina može raščlaniti na delove. U okviru
ovoga javlja se višestruka motivisanost,
4. stohastička priroda zbivanja znači da se promena može javiti kao posledica
preduzetih mera, ali i ne mora,
5. multidisciplinarnost,
6. deskriptivnost - to je pristup klasične teorije,
7. veliki broj promenljivih i
8. adaptivnost
26. Objasniti projektni menadžment.

To je preovladavanje organizacione zatvorenosti i poteškoća u komunikacijama u okviru

klasične funkcionalne strukture. Priroda sadržaja projekta zahteva učešće stručnjaka iz
različitih organizacionih jedinica. Zavisno od složenosti materije - projekat se dekomponuje
na pod-sisteme I, II ... nivoe . Razvija se struktuiranje timova zaduženih za pojedine
podsisteme, i uspostavlja se relacija u toku rada na projektu, te za komponovanje celine.
Primenom tehnike mrežnog planiranja (PERT-vreme, PERT-troškovi i CPM) uz
kompjutersku podršku, moguće je relativno brzo izvršiti odgovarajuće proračune. Prednost je
u lociranju potpune odgovornosti na menadžeru projekta za poduhvat u svim elementima i
celini (rok, resursi, kvalitet, fin. sredstva).Javlja se problem dvostruke nadležnosti.
27. Objasniti matričnu organizaciju

Ovo je relativno nov oblik organizacione strukture. Nastao je kao rezultat koordiniranja
donošenja odluka u visokosloženim kompanijama, pre svega, naučnim institucijama, avio-
industriji, kao i nekim oblastima vojne industrije. Matrična organizacija je veoma
decentralizovana. One funkcije, koje u drugim organizacijama centralizuju odlučivanje u
slučaju matrične organizacije imaju ulogu "servisiranja" rada autonomnih poslovnih jedinica.
Ove poslovne jedinice su, veoma često, istraživački timovi eksperata, koji rade na
pojedinačnim naučnim projektima. Glavna karakteristika matrične organizacione strukture je
u tome što ona kombinuje vertikalne linije komunikacije i autoriteta sa horizontalnim
(bočnim) linijama. To je, ujedno, i najvažnija prednost ovakve organizacije, jer kombinuje
relativnu stabilnost i efikasnost hijerarhijske strukture sa fleksibilnošću i neformalnošu
organske kompanijske strukture. Slabosti matrične organizacione strukture ogledaju se u
mogućim konfliktima vezanim za alokaciju ljudskih resursa izmedju istraživačkih timova, kao
i u mogućnosti njihovog preteranog osamostaljenja.

28.Objasniti i nacrtati tipologiju organizacijske strukture prema H.Mintzberg-u

Evo ovako: nisam uspela da pronađem nijednu sliku na srpskom, pa evo na hrvatskom.. 
Imate topologiju na str.67 u knjizi, a ko nema knjigu, nek zameni reči ovako: strateški dio =
VRHOVNI MENADŽMENT; srednji dio=SREDNJI MENADŽMENT; operativni
dio=OPERATIVNO (IZVRŠNO) TELO; tehno-struktura=STRUČNE ORGANIZACIONE
JEDINICE; štabno osoblje=OSOBLJE ZA PODRŠKU 

H.Mintzberg je formulisao 4 ključna faktora organizovanja, a to su : starost i veličina;

tehnički sistem; okruženje i moć (snaga).
Karakteristično za ovaj prikaz na slici je da strateški vrh sačinjavaju direktorski vrh i njihovo
podčinjeno osoblje. Strateški vrh je taj koji koji je u službi sprovođenja misije preduzeća i
služi potrebama vlasnika koji kontrolišu, odnosno imaju moć nad organizacijom. Vlasnici
odlučuju, a zaposleni kao menadžeri sprovode odgovarajuće odluke.

29. Koje su osnovne karakteristike poslovnih i menadžerskih funkcija

U procesu organizovanja preduzeća suštinska uloga pripada prožimanju poslovnih i

menadžerskih funkcija. Konstituisanje poslovnih funkcija u organizacione celine, posledica je
složenosti problematike programskih sadržaja, proizvoda, tehnologije i faktora okruženja.
Reagovanje na ove okolnosti dovodi do pojave podele rada, a samim tim i do rastuće
specijalizacije. Što je uža specijalizacija, više se nameće potreba za koordinacijom.
 Menadžerske funkcije su ključni nosioci prevazilaženja problema unutar preduzeća,
uslova na tržištu i širem okruženju. Iz tog razloga se nameće potreba za stapanjem
menadžerskih i poslovnih funkcija.
Kvalitet stapanja ovih funkcija se proverava u ostvarivanju funkcionisanja organizacije
preduzeća, bez čega nema izgleda za uspešno ostvarenje ciljeva, kako strateških, tako i
operativnih.
30. Objasniti upravljanje tehnologijom kao značajnom poslovnom funkcijom.

31. Objasniti razvoj kao noseću poslovnu funkciju

Razvojnom funkcijom sistematski se prate tekovine nauke i tehnike u kontekstu razvoja novih
proizvoda i unapređenja postojećih. Na osnovu sagledavanja potreba korisnika ostvaruje se
razvoj novih proizvoda, a projektovanjem uvođenja novih tehnologija, poboljšava se kvalitet,
podiže produktivnost i snižavaju troškovi proizvodnje. Takođe se istražuju mogućnosti za
poboljšanje uslova rada, razvojem sistema unutrašnjih standarda i sistema totalnog
menažmenta kvalitetom.

32. Objasniti marketing kao noseću poslovnu funkciju

Marketing podrazumeva proučavanje stanja plasmana i tendencija na tržištu za proizvode,

analizu konkurentskih potencijala za odabrane proizvode, kao i moguće promene u plasmanu
proizvoda. Takođe, služba za marketing sprovodi promocije postojećih i novih proizvoda i
učestvuje u planiranju plasmana postojećih i novih proizvoda.

33. Objasniti proizvodnju-tehnologiju kao noseću posl.funkciju

Proizvodna funkcija ima zadatak da kvalifikacionom strukturom zaposlenih i njihovim radnim

iskustvima, proizvodi određenu vrstu proizvoda u određenoj količini i kvalitetu, za određeno
vreme i najmanjim troškovima. Da bi se taj zadatak obavio, treba se osigurati kontinuitet
prizvodnje. Usklađenost se mora postaviti tako da proizvodna funkcija zauzme centralno
mesto. Organizacija proizvodnje zavisi od karaktera proizvodnog odnosno tehnološkog
procesa. Kontinualan tehnološki proces može biti u obliku masovne proizvodnje i u obliku
radničke proizvodnje. Sa gledišta organizacije proizvodnje razlikuju se tri vrste prizvodnje:
osnovna, pomoćna i sporedna. Organizacija proizvodnje izgledala bi: konstruisanje proizvoda,
priprema rada i neposredna proizvodnja ili radionica.

34. Objasniti sadržaj i ulogu nabavke kao posl.funkciju podrške

Njen osnovni zadatak je osigurati harmoničan tok proizvodnog procesa pravovremenom i

ekonomičnom nabavkom potrebnog reprodukcionog materijala, sirovina i drugog, što
uključuje i preuzimanje, skladištenje i izdavanje. Istraživanje nabavnog tržišta ima mnogo
sličnosti sa istraživanjem prodajnog tržišta, jer istražuje približno iste fenomene. Ispitivanje
ponuda verovatno je najvažniji zadatak nabavke, pa je potrebno da mu se pokloni njaveća
pažnja. Kontrola rokova isporuka je važno područje delovanja nabavne službe, jer zakašnjenja
u isporukama mogu ometati normalan tok proizvodnog procesa. Čuvanje materijala je takođe
zadatak nabavne službe, odnosno njenog posebnog odeljenja skladišta. Organizacija nabavne
službe konkretizuje se zavisno od veličine organizacije, veličine i vrednosti nabavke.

35. Objasniti sadržaj i ulogu računovodstva kao posl.funkciju podrške

Računovodstvena služba se prikazuje zajedno sa finansijskom funkcijom, bez obzira na njen
infrastrukturni karakter. Finansijska operativa ima zadatke koji se odnose na evidenciju
finansijskih sredstava, uključujući i devizna, u privrednoj organizaciji, primanje dokumenata
za knjiženje uz potrebnu kontrolu, obavljanje blagajničkih poslova itd. Materijalno
knjigovodstvo ima osnovni zadatak da prati sve promene u sirovinama i drugom materijalu i
to u neutralnim i finansijskim pokazateljima, pa se zbog toga i njegova organizacija mora
tome prilagoditi. Knjigovodstvo plata treba pratiti sva kretanja o ličnim primanjima radnika.
Pogonsko knjigovodstvo ima zadatak da vodi poslovne knjige preduzeća u kojima se
evindetiraju sve promene na sredstvima, da utvrđuje periodično i godišnje ostvarenje prihoda i
njegovu raspodelu, obaveze i potraživanja i da čuva svu potrebnu dokumentaciju.

36. Objasniti sadržaj i ulogu prodaje kao posl.funkciju podrške

Prodaja je jedan od najvažnijih funkcija u procesu reprodukcije, jer omogućava da se

proizvedeni proizvodi realizuju, pretvore u novac, odnosno da se isporuče krajnjem potrošaču.
Prodaja je merilo korisnosti ostvarene proizvodnje. Globalni zadatak prodajne službe je
pravovremena i maksimalno povoljna prodaja proizvedene robe. Taj globalni zadatak sastoji
se od čitavog niza drugih, specifičnih zadataka, čije obavljanje počinje sa pripremom prodaje.
Među poslovima prodaje važno mesto zauzimaju zadaci vezani za davanje ponuda.
Organizacija prodaje se mora uskladiti sa tržišnom situacijom pred kojom se preduzeće nalazi.

37. Objasniti sadržaj i ulogu menadžerske funkcije planiranje

Planiranje je menadžerska funkcija koja je vezana za donošenje odluka putem kojih se

organizacija usmerava prema budućnosti. Usmeravanje organizacije podrazumeva donošenje
brojnih i raznovrsnih odluka. Među njima su svakako najznačajnije sledeće: vizija, misija,
ciljevi, strategije i planovi.

38. Objasniti sadržaj i ulogu menadžerske funkcije kontrola

Kontrola je funkcija menadžmenta putem koje menadžer održava organizaciju na pravom

putu. Ona obuhvata sledeće aktivnosti: (1) utvrđivanje standarda, (2) merenje rezultata, (3)
poređenje rezultata sa standardima i (4) preduzimanje korektivne akcije. Naknadna (post
festum) kontrola je oblik kontrole koji menadžeri najčešće koriste. Međutim, teoretičari
menadžmenta prednost daju preventivnoj i tekućoj kontroli jer su ovi oblici kontrole znatno
delotvorniji od naknadne kontrole.

39. Objasniti sadržaj i ulogu menadžerske funkcije organizovanje

Organizovanje je funkcija koju menadžeri vrše nakon uspešno obavljenog procesa planiranja.
Svrha organizovanja je uspostavljanje organizacionih pretpostavki za efektivno i efikasno
funkcionisanje organizacije. Organizovanje obuhvata dve grupe aktivnosti: kreiranje
organizacione strukture i upravljanje ljudskim resursima.