Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu

onoga što znači imenica. Atribut odgovara na pitanja:  KAKAV? ČIJI?

OD ČEGA?

 Jutros je došao Mišin brat.
 Nisam bio tu od prošle godine.
 Anina mama je učiteljica.
 Tanja je ubrala šareni cvet i stavila ga u svoj spomenar.
 Pili smo sok od višnje, iz flaše.
Službu atributa vrše pridevi, imenice, zamenice i brojevi.

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju
i mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.

 košulja na pruge ► prugasta košulja
 ogrlica od zlata  ►  zlatna ogrlica
 torba  učenika   ►  učenikova  torba
 uže  sa broda   ►  brodsko  uže
Imenski deo predikata NIJE atribut!

Reči koje su u službi atributa javljaju se i u službi imenskog dela

predikata. Razlikuju se tako što atribut stoji uz imenicu, a imenski deo
predikata se upotrebljava sa pomoćnim glagolima (jesam ili biti).

Atribut

 Lepe devojke postaju manekenke.

 Zazvonio je crveni telefon.
 Snalažljivi dečak je opet izbegao odgovor.
 Niski dečaci ne mogu da igraju košarku.
 Maja ima haljinu od svile.
Imenski predikat

 Manekenke su lepe.
 Telefon je crven.
 Dečak što je opet izbegao odgovor je snalažljiv.
 Oni dečaci nisu niski.
 Haljina je od svile.
 Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši
radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće
imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa
skupom reči.

Objekat može biti pravi i nepravi.

Pravi objekat je član rečenice koji označava trpioca radnje označene

predikatom. On je dopuna prelaznim glagolima i uvek je u akuzativu bez
predloga. Najčešće su u službi pravog objekta imenice i zamenice. On
može biti iskazan jednom rečju ili skupom reči.

 Ana rasprema sobu.
 Sanja je kupila haljinu.
 Njen brat slaže knjige.
 Mama nas je pohvalila.
Ne moramo uz svaki prelazni glagol upotrebiti pravi objekat. Nekad se on
podrazumeva. Takvi su glagoli učiti i čitati.

 Ja učim.
 Mi čitamo.
Objekat najčešće stoji na kraju rečenice, ali može stajati i na početku.

 Pas juri mačku.
 Mačku juri pas.
Nepravi objekat je član rečenice koji se javlja kao dopuna neprelaznim
glagolima. Može biti u svim zavisnim padežima, osim u akuzativu bez
predloga. Najčešće su u njegovoj službi imenice i zamenice. Može biti
iskazan jednom rečju ili skupom reči.

 Razmišljam o izletu.
 On se javio Maji.
 Stalno mislim na nju.
 Zadovoljni smo pobedom.
 Često se sećamo ekskurzije.
Neki glagoli zahtevaju i pravi i nepravi objekat.

 Milan je dao Dejanu loptu.
Share this: