22
Pi{e: Qubi{a
Vasiqevi}
ZLATNA FIBULA IZ BLACA
N
A podru~ju Blaca slu~ajno je otkriven izuzetan nalaz
zlatne fibule - Verovatno je re~ o odlikovawu dode-
qenom za izuzetne zasluge u~iwene Carstvu
ZNA^AJNO mesto u anti~koj zbirci Na-
rodnog muzeja u Beogradu pripada zlatnoj
fibuli, koja je, pedesetih godina pro{log
veka, otkrivena u Blacu. Na samom po~etku
moramo skrenuti pa`wu na to da su nalazi
zlatnih anti~kih fibula izuzetno retki.
Podatke o fibuli iz Blaca publikovala je
arheolog Leposava Trbuhovi}.
Fibula iz Blaca je slu~ajno prona|ena
na wivi zvanoj ”Jaz”, u izoranoj zemqi u ko-
joj su i ranije pronala`eni ostaci maltera,
opeke i qudskih kostiju. Verovatno se radi
o ve}oj nekropoli koja bi se mogla vezati
za anti~ko naseqe ili vilu.
IZGLED FIBULE
Na{a fibula svojim karakteristi~nim
oblikom predstavqa posebnu varijantu,
ali je {ire mo`emo vezati za grupu fibula
tzv. krstoobraznog tipa. Ra|ena je delimi~-
no u tehnici livewa, dok su na celom koma-
du uo~qivi potezi alatke kojom je formi-
ran kona~an izgled. Du`ina fibule iznosi
5,1 cm; visina luka 2,7 cm; du`ina grede
3,8 cm. Te`ina je 42,3 grama.
Fibula se mo`e ra{~laniti na nekoli-
ko elemenata. Na predwem delu postavqe-
na je popre~na greda koja se zavr{ava tek
nagla{enim lukovicama. Umesto tre}e lu-
kovice na sredwem delu nalazi se glava u
vidu polukru`ne plo~ice, na koju nale`e
predwi deo luka.
Centralna greda fibula je {estougao-
nog preseka, dok je iznutra {upqa. Mesta
na kojima po~iwe da se formira lukovica
su prstenasto nagla{ena.
Primetno je da tehnika izrade fibule,
na izvestan na~in, diktira i oblik lukovi-
ce, tako da one imaju sekundaran zna~aj u
hronolo{kom pogledu. Polukru`na plo~i-
ca na sredwem delu grede izra|ena je od
tankog lima na kome je o~uvan ukras u vidu
ven~i}a, izveden granulacijom.
Plo~asta glava je delimi~no o{te}ena,
ali se mo`e rekonstruisati na osnovu
sli~nosti sa fibulom otkrivenom u Triru
(Nema~ka). Na plo~icu nale`e luk koji je
sastavqen od ~etiri izbo~ine-hridova i
~etiri ulegnu}a na wemu. Svaka hrid oblo-
`ena je limenom trakom na kojoj se nalaze
krupne, pa`qivo izvedene granule koje
formiraju ven~i}e.
Prelaz iz luka u nogu fibule ~ini vi-
{estruko uvijena `ica. Noga je, tako|e, pro-
filisana, kratka i ukra{ena jednim po-
pre~nim `qebom uz zavr{etak luka, kao i
sa dva `qeba na zavr{etku noge. Na{oj fi-
buli nedostaje igla, kao i pojedine granule.
SLI^NOSTI SA FIBULOM
IZ CARSKOG TRIRA
Oblik fibule iz Blaca je veoma karak-
teristi~an. Najbli`u analogiju moramo po-
tra`iti na samom zapadu Nema~ke, gde je
sli~na fibula ortkrivena na severnoj ne-
kropoli sv. Paulin u Triru.
Dana{wi Trir (Trijer) podignut je na
isto~noj obali reke Mozel, na mestu rim-
skog grada Augusta Treverorum. U prerim-
sko doba, na tom mestu se nalazilo nase-
qe keltskog plemena Trevera. Osnivawe
rimskog grada vezano je za boravak cara
Avgusta u Galiji (16-13. godine pne).
Grad je podignut na va`nom raskr{}u
puteva i, tokom istorije, bio je sedi{te
prokuratora rimskih provincija Belgije
i obe Germanije. Krajem II veka grad je
opasan bedemima. Po~etkom III veka, be-
demi su oja~ani monumentalnom Crnom
kapijom (Porta nigra).
Grad je do`iveo procvat za vreme
vladavine Konstancija I, koji ga je 293. go-
dine u~inio svojom prestonicom. Krajem
IV veka u wemu je `ivelo vi{e od 80.000
stanovnika. Opadawe grada otpo~elo je
395. godine, kada je carska rezidencija
preme{tena u Milano.
Forum u centru grada sagra|en je u II
veku. Najzna~ajnije gra|evine poti~u iz
IV veka: carska palata i obnovqene ve-
lelepne carske terme. Grad je imao am-
fiteatar koji je primao vi{e od 20.000
gledalaca i akvadukt, ~ija je du`ina pre-
ma{ivala 12 km. Sakralni centar gra|en
je od I-IV veka i sastojao se od vi{e od se-
damdeset kultnih objekata.
Reporter iz pro{losti (1)
Iz hri{}anskog perioda poti~e osam
crkava i velika nekropola sa vi{e od 800
ranohri{}anskih sarkofaga.
Fibula iz Trira je izra|ena od bronze
i prekrivena debqim slojem pozlate. Iako
poseduje sve elemente kao i fibula iz Bla-
ca, delimi~no se razlikuje po tehnici iz-
rade. Svojom upro{}enom formom i prime-
nom pozlate, fibula iz Trijera vi{e delu-
je kao imitacija. U odnosu na na{ primerak,
lukovice na fibuli iz Trira su sasvim
formirane, hridovi na luku su mawe nagla-
{eni, a granule ven~i}a izgledaju slivene
me|u sobom.
POREKLO FIBULE
Fibuli iz Blaca, kao i najve}em broju
krstoobraznih fibula, stilski prethodi
grupa fibula sa karakteristi~nim dugim
{arnirskim ramenom. Rame ovih fibula je,
po pravilu, {estougaonog preseka, dok su
lukovice tek u po~etnoj fazi razvoja. Inte-
resantno je da se ovaj tip fibula, koji se
datuje u po~etak III veka, masovno javqa na
germanskom limesu.
Drugi zajedni~ki element fibula iz
Blaca i Trira predstavqa glava u obliku
polukru`ne plo~ice. Ovaj tip fibule
masovno se javqa na germasnskoj teri-
toriji, mada su na{im primerci-
ma hronolo{ki i stilski
mnogo bli`i primerci iz
Panonije koji se isto da-
uju na po~etak III veka.
Ornamentalni moti-
vi fibule iz Blaca vezuju se za grupu fibu-
la sa dva puta prelomqenim lukom. Ova gru-
pa fibula re|e se sre}e u Panoniji, ali je
zato vrlo ~esta u vojni~kim logorima du`
germanskog limesa.
Posebnu pa`wu zahteva ukra{avawe
luka i polukru`ne plo~ice. Pojava ove vr-
ste ukra{avawa najzapa`enija je u sever-
noevropskom regionu, uglavnom oko u{}a
Visle, u III i IV veku. Pojava granulacije na
fibulama vezuje se za uticaj p{evorske
kulturne grupe - jedne od najstarijih kultu-
ra koju mo`emo vezati za Slovene u Isto~-
noj Evropi.
Na osnovu navedenih analogija, mo`e-
mo izvu}i zakqu~ak da su fibule iz Bla-
ca i Trira, nesumwivo vezana za fibule
sa teritorije Germanije, a delimi~no i iz
Panonije.
SIMBOLIKA ZLATNIH FIBULA
Uloga fibule kao dela nakita i no{we
~esto je obra|ivana u literaturi. Rimqani
su od fibule na~inili i obavezni deo voj-
ni~ke ode}e. Me|utim, nas ovde prvenstve-
ZDRAVO SVANULI (20)
no interesuje namena zlatnih fibula. Iako
je, uop{te uzev{i, u vreme Plinija fibula
sastavni deo `enske no{we, ona se izra|u-
je od zlata samo u slu~ajevima kada je name-
wena tribunima.
Zlatna fibula dobija {iru primenu od
trenutka kada je imperator Aurelijan do-
zvolio i obi~nim vojnicima da je nose. Sve
do tog vremena oni su imali pravo samo na
srebrne fibule.
U biografiji cara Klaudija Gotskog po-
miwe se zlatna fibula sa zaponom od ba-
kra, dok je Galijen prvi imperator koji je u
Rimu nosio purpurnu hlamidu i zlatne fi-
bule sa umetnutim kamewem. Osim kod hla-
mide, fibula je slu`ila i za pri~vr{}iva-
we vojni~kog mantila - paludamenta.
Luksuzne fibule su ~esto darivane, o
~emu svedo~e natpisi koji ozna~avaju da su
poklawane vojnicima, ali i drugim licima.
Jedan natpis iz Korinta, koji poti~e iz
vremena cara Aleksandra Severa, pomiwe
nadzornika nad carskim fibulama.
Iz navedenog proizilazi da je zlatna
fibula pre Konstantina imala raznovrsnu
primenu i da je mogla pripadati li~nosti-
ma iz razli~itih dru{tvenih slojeva. Tek
od Konstantinove epohe, kada je purpurna
ode}a dobila zna-
~ewe carskog dostojanstva u punom smislu,
zlatna fibula postaje wen sastavni deo.
Kasnije, u vreme Justinijana, Prokopije iz-
ve{tava da hlamida sa zlatnom fibulom pred-
stavqa znak patricijsog stale`a. Veoma je mo-
gu}e da su fibule kao carski darovi predsta-
vqale simbol ili emanaciju wegove mo}i.
Sli~no zna~ewe imalo je i zlatno pr-
stewe. O~uvani primerci ~esto su na~iwe-
ni od {ire trake na kojoj se nalazi plo~i-
ca pravougaonog oblika. Upravo na tom de-
lu nalazimo, u nekim slu~ajevima, na nat-
pis FIDEL CONSTANTI, koji je po sadr`aju
sli~an natpisima koji se otkrivaju i na
zlatnim fibulama. Istorijski izvori govo-
re da je prsten pe~atwak od zlata nosio
trijumfator u povratku iz pohoda, a pone-
kad ga je nosio i glasnik kao dokaz da
donosi poruku od Senata.
Fibule i prstewe od zlata se do-
puwuju u izvesnom smislu jer su pred-
stavqali odlikovawa dobijana za na-
ro~ite zasluge ili funkcije, naj~e{}e
vojni~kog karaktera.
Za precizno hronolo{ko odre|e-
we fibule iz Blaca, mogu nam po-
sdlu`itii i sli~nosti sa tzv. Con-
stantius Fibel od zlata, koja se ~uva u
Umetni~ko-istorijskom muzeju u Be~u.
Sa~uvani natpis ovu fibulu preci-
zno odre|uje u vreme Konstancija
Hlora (293-305).
Sli~nost fibule iz Blaca i Con-
stantius Fibel, prema tehnici izrade i
stepenu razvoja lukovica (ali ne i po
ukrasu na luku i polukru`noj plo~i-
ci), dozvoqava nam da na{u fibulu
datujemo u isti vremenski period.
Fibula iz Blaca je mogla pripada-
ti, kao i ostale zlatne fibule sa nat-
pisom ili bez wega, nekoj zna~ajnoj
li~nosti, najverovatnije iz vojni~kog
stale`a. Vlasnik je fibulu dobio kao
poklon, odnosno vrstu odlikovawa za
izuzetne usluge u~iwene Carstvu.
12. avgust 2005.
Iz zaostav{tine:
Anastas HARDI NE[I]
EVROPEJCI
PA, jeste li
se, sede}i kod
”Evrope”, setili
onih wenih vre-
mena, i nas u wi-
ma... Onog prepo-
dnevnog pijewa
kafe, subotom i
nedeqom, uz oba-
vezne novine...
A, s ve~eri: iz-
laska na deset s
lukom, jedan do
dva {pricera, je-
ste - poneki se nisu zaustavqali ba{ na
toj merici... Onda, svirke Paganinijeve...
Wega, siguran sam, nije zaboravio ni onaj
koji ga je samo dve ve~eri slu{ao... Pam-
tite li: nije, kao predvodnik orkestra,
dozvoqavao da se iko pona{a ne~ar{i-
janski - da naru~uje {ta da mu sviraju. Ne-
go, slu{ao se Paganinijev izbor, a taj je
bivao: ama, imalo je da se ~uje...
U pauzama, tadawa golema, sala
”Evrope” kao da je isparcelisana bila:
desno od {anka vo|eni su doma}inski i
poslovni razgovori... sredwi deo bivao
rezervisan za sportska raspredawa, a u
onom malo izdvojenom, zvanoj ”levoj
pevnici”: pisci su se nadvikivali... U
toj ”pevnici” je ro|ena i ”Bagdala”, naj-
pre list o`ive, a uskoro postade i jed-
na od cewenih izdava~kih ku}a...
E, sad: kada se, danas, iz negdawe po-
slovne ili sportske ”pevnice” ”Evropi-
ne” pogled usmeri ka izlozima radwi
koje su u ku}i nadenuto joj ”Kocka” - mno-
gima, i meni, ja{ta, iskrsne ”Pariz” sa
svojom ~uvenom i svake ve~eri punom
ba{tom... I, naravno, osetim miris ro-
{tiqskog }umura...
No, moji ispisnici, dana{wi {ezde-
setogodi{waci, koji - sa mnom, dabome -
po~iwu, onako jo{ neprimetqivo i ne-
nametqivo, da pripovedaju o negdawoj
plemenitoj boemiji ~ar{ijanskoj... E, mi
jo{ ne dosadili mlade`i, u pripovesti-
ma svojim kazujemo kako smo onaj deo
~ar{ijanskog vaspitawa i duha sticali
- u ”Evropi” i ”Parizu”, a neki od nas -
iz Pe}ke, Bal{i}eve, Strahiwi}eve,
Kosovske, i sa Bagdale, u nekada boem-
skom hramu, ”Lipovom ladu”... Nikada
mi, tada{we starije, nismo vi|ali u
stawu - teku}inama savladanih... Nego,
velika ~ar{ijanska privilegija bila je
- u wihovoj mehanskoj blizini biti. I,
slu{ati...
Kod ”Lipovog lada”, recimo, deo da-
na prijateqima su posve}ivali: Gaja
Eri}, prvi kru{eva~ki akademski sli-
kar, pa doktor Mija Ili}, pa gospodin
Cvetko, pa majstor Karlo, pa advokat
Vuk... Jednom sam, kao de~ko od povere-
wa, a stekao sam ga - poka{to se pri-
{qem~iv{i uz bardove boemije, i ispi-
jaju}i malinu...
Bo`e, danas je taj sok detiwstva go-
tovo istisnut, jo{ ga jedino poneka ba-
ka za unuke svojeru~no iscedi... E, sad:
to jednom {to mi se zbilo, ovako be{e:
Bala Gaja, kako smo smeli da zovemo
znamenitog slikara i popularnog pro-
fesora crtawa, prati me da mu iz U~i-
teqske {kole donesem dnevnik jednog
razreda... Zaboravio je, re~e, da jedno-
me |aku upi{e ve}u ocenu, pa da se ~o-
vek - kao profesor - ne ogre{i... Neka-
ko sam od ~ikice iskukao dnevnik, i us-
put nisam - verujte mi - nijednu ocenu ja
premakario... Nije da nisam hteo, nego:
osramotio bih se, prokockao Bala Gaji-
no poverewe... I, po{to se duhoviti
profa odu`io |aku svome, istim putem
hitaju}i - vratio sam {kolsku kwigu...
Da niko ne sazna...
Evo, minu godina kako opet imam
adresu u Kru{evcu, a - smem da se zaku-
nem u koga i u {ta ho}ete - kao da nisam
uop{te odlazio...
Iz negdawice mi je ostalo pravo, pa
danas: vi|awa zakazujem u najbli`oj mi
kafani, u ”Sokolu”. Neki me i telefo-
nom tu potra`e, a Sveta, Vojkan, Maki,
Zoran, Tokica - prenesu mi poruku, ako
se ne zateknem... na licu mesta...
^ar{ijanstvo se samo jednom u~i i
polo`i, a traje... traje...