22
Pi{e: Qubi{a
Vasiqevi}
LA\ARI[TE-PRAISTORIJA VRWA^KE BAWE VUKOVCI
A lokalitetu La|ari{te u Vrwcima otkriveni su
N
ostaci Velikog naseqa vin~anske kulturne grupe
* Za vreme vin~anskog Perioda teritorija Srbije
postaje najvi{e kulturno sredi{te u Evropi
NA lokalitetu La|ari{te, koje se nala-
zi u Vrwcima, 1970. godine otkriveni su
ostaci velikog naseqa iz mla|eg kamenog
doba. Na osnovu prikupqenih povr{inskih
nalaza (fragmenti kerami~kih posuda, oru-
|a i oru`ja od kamena), utvr|eno je da su na
ovom mestu, izme|u 4000. i 3500. godine pre
nove ere, `ivele zemqoradni~ke zajedni-
ce koje su pripadale vin~anskoj kulturi.
Nosioci vin~anske kulture bili su prepo-
znatqivi po svojoj kreativnosti na planu
umetni~kog stvarala{tva (ma{tovito mo-
delovane ritualne vaze, antropomorfne i
zoomorfne figurine).
Sistematsko arheolo{ko iskopavawe
neolitskog lokaliteta u La|ari{tu zapo-
~elo je 1987. godine. Arheolo{kim istra-
`ivawima rukovodili su dr Svetozar
Stankovi} i Jelena Borovi} Dimi}.
Na istra`enoj povr{ini od 63 m2, to-
kom 1987-88. godine otkriveni su ostaci
dva naseqa sa velikim ku}ama pra-
vougaonih osnova. Neolitske ku}e
bile su izgra|ene od drveta i zemqe
izme{ane sa plevom. U ru{evinama
ku}a, kao i na okolnom prostoru,
prona|eni su ulomci raznovrsnog po-
su|a (lonci, zdele, pehari), nekoli-
ko antropomorfnih i zoomorfnih
figurina, kao i veliki broj predme-
ta od pe~ene zemqe (terakote) i ka-
mena (tegovi za ribarske mre`e, {i-
la, sekire, no`evi).
U `eqi da {iroj javnosti budu
predstavqeni nalazi sa La|ari{ta,
i to u {irem kontekstu neolita cen-
tralnobalkanskog podru~ja, Kultur-
ni centar u Vrwa~koj Bawi i Centar
za arheolo{ka istra`ivawa Filo-
zofskog fakulteta u Beogradu pri-
redili su, 1989. godine, veliku izlo-
`bu pod nazivom ”La|ari{te - Kultu-
ra i umetnost prvih zemqoradni~kih
zajednica na teritoriji Srbije”. Au-
tori izlo`be bili su rukovodioci is-
kopavawa, uz veliku pomo} i podr{ku
koju je, tekstovima o mla|em kamenom dobu,
pru`io akademik Dragoslav Srejovi}.
Pomo} pri realizaciji izlo`be, sarad-
wom i ustupqenim materijalom, pru`io je
veliki broj stru~nih institucija, me|u koji- brdskim predelima centralnobalkanskog
ma su: Narodni muzej Kru{evac, Vojvo|an-
ski muzej u Novom Sadu, Narodni muzej Sme-
derevska Palanka, Narodni muzej Kraguje-
vac, Pokrajinski zavod za za{titu spomeni-
ka kulture Vojvodine, Arheolo{ka zbirka
Univerziteta u Beogradu, Radni~ki univer-
zitet u Trsteniku, Narodni muzej Po`are-
vac i Muzej Kosova u Pri{tini.
MLA\E KAMENO DOBA U SRBIJI
Pre nego {to uka`emo na op{te karak-
teristike neolitskog na-
seqa u La|ari{tu, osvr-
nu}emo se na pitawe na-
stanka i razvoja prvih ze-
mqoradni~kih zajednica
na teritoriji Srbije.
Tokom kamenog doba
teritorija Srbije je u dva
maha predstavqala kul-
turno sredi{te Evrope.
Zajednice lovaca i riba-
ra sredweg kamenog doba
(mezolita), koje su izme-
|u 7000. i 5500. godine
pre nove ere naseqavale
podru~je \erdapa (kultu-
ra Lepenskog vira), prve
su u Evropi uspostavile
slo`ene privredno-dru-
{tvene odnose, stvorile
veliki mit o nastanku
sveta i qudi, izvajale
monumentalne likove u
kamenu i projektovale
stani{ta koja zauzimaju
istaknuto mesto u prai-
storijskoj arhitekturi.
Jedan milenijum ka-
snije, izme|u 4500. i
3500. godine pre nove
ere, teritorija Srbije
ponovo postaje kulturno
sedi{te praistorijskog Kamena sekira iz La|ari{ta
Reporter iz pro{losti (2)
sveta. U tom periodu, na mestu dana{we
Vin~e pokraj Beograda, razvilo se veliko
naseqe podunavskih zemqoradnika, metro-
pola jedne od najblistavijih kultura evrop-
ske praistorije.
Stanovnici praistorijske Vin~e i wi-
hovi saplemenici u Banatu, Pomoravqu i
na Kosovu ostvarili su, tokom mla|eg kame-
nog doba (neolita), jedinstvenu kulturu ko-
ja je dominirala celom sredwom i jugoi-
sto~nom Evropom. Me|utim, bile su potreb-
ne desetine hiqada godina da bi se na na-
{im prostorima razvile ovako istaknute
kulture.
Po svemu sude}i, teritorija Srbije na-
seqavana je po~ev{i od 4.000. godine pre
nove ere u vi{e mahova, ali je kulturni
procvat do`ivela tek u osvit geolo{ke
epohe holocena (koja traje do dana{wih da-
na), tokom IX-VIII milenijuma pre nove ere. U Srbije postaje najve}e kulturno sredi{te u
tom razdobqu su u~estala kolebawa klime
Antropomorfna figurina Vrwci La|ari{te
iz osnova izmenila prirodu i prouzrokova-
la raspadawe kultura starijeg kamenog do-
ba (paleolita).
Kolebawa klime bila su mawe osetna u
podru~ja i po vrletima du` isto~nog oboda
Panonske nizije. Arheolo{ka istra`ivawa
na podru~ju \erdapa pokazala su da se u za-
klowenim brdskim predelima sa~uvala i
obogatila ne samo priroda, nego i tradici-
onalna kultura. Dok je u susednim ravni-
~arskim oblastima zamirao `ivot, u \er-
dapu je lokalna populacija ostvarila slo-
`enu i dugove~nu kulturu koja je, prema me-
stu gde je dostigla svoj najve}i procvat, na- |avale su svoje osnovne delatnosti lokal-
zvana kultura Lepenskog vira.
Izme|u 7000. i 6000.
godine pre nove ere, u
vreme kada se na Lepen-
skom viru utemequje nova
privredno-dru{tvena
struktura i u skulpturi
ostvaruju remekdela, u
ostalim oblastima Evro-
pe `ivi se po prirodnim
zaklonima ili {atorima,
dok se umetni~ko izra`a-
vawe svodi tek na po koju we i jugoisto~ne Evrope.
gravuru na kamenu, rogu
ili kosti.
Lepenski Vir, kultur- wenim isto~nim granicama nisu pojavile
no sredi{te bez takmaca
u praistorijskom svetu,
nije samo lokalitet gde je Za Indoevropqane, prete`no nomadske za-
ponikla prva monumen-
talna skulptura Evrope i
jedna od najslo`enijih
religija praistorije, ve} nosti u prvi plan izgra|ei su privredno-
i mesto u kome su dosegnu- dru{tveni odnosi i mentalitet koji su se
ta znawa i ve{tine na-
redne epohe - neolita, na vota i te`wama vin~anskih zemqoradni~-
prvom mestu zemqoradwa
i sto~arstvo.
TRI KULTURE
NEOLITA
Kultura prvih ze-
mqoradnika stabilizuje
se na teritoriji Srbije
ZDRAVO SVANULI (21)
oko 5300. godine pre nove ere. Po~ev od tog
vremena, pa sve do kraja III milenijuma pre
nove ere, prostor Srbije ~esto je primao
doseqenike sa juga balkanskog poluostrva,
a jo{ ~e{}e je predstavqao maticu koja je
naseqavala susedne oblasti - sredwu
Evropu, Vla{ku niziju i Makedoniju. Upr-
kos ovim `ivim kretawima lokalna kultu-
ranikada nije gubila svoje karakteristike;
ona se vremenom bogatila novim sadr`aji-
ma, mewala i granala, ponekad i preuzima-
la tekovine susednih kultura, ali je sa~u-
vala svoj identitet sve do po~etka bakar-
nog doba (eneolita).
Arheolo{ki nalazi omogu}avaju da se
neolitska kultura na teritoriji Srbije po-
deli na tri osnovne razvojne etape: stariji
neolit (tzv. protostar~eva~ka kultura, oko
5500-5000. godine pre nove ere), sredwi
neolit (tzv. star~eva~ka kultura, oko 5000-
4500. godine pre nove ere) i mla|i neolit
(tzv. vin~anska kultura, oko 4500-3200. go-
dine pre nove ere).
Kulture starijeg i sredweg neolita su
predstavqale pripremu za veliki procvat
kulture u mla|em neolitu kada teritorija
Evropi. Budu}i da su najstariji i najrepre-
zentativniji oblici kulture mla|eg
neolita otkriveni u Vin~i, najzna-
~ajnija neolitska kultura u Evropi
ponela je ime po ovom lokalitetu.
Utemeqewe, razvoj i najvi{i
uspon vin~anske kulture mogu se
detaqno pratiti na osnovu bogate
arheolo{ke gra|e otkrivane na
prostoru od Transilvanije do
Skopske kotline i od isto~ne Bo-
sne do Sofijskog basena. Vin~an-
ska kultura posedovala je, oko
4000. godine pre nove ere, najve}u
teritoriju od svih istovremeniih
kultura u Evropi.
Pojedina vin~anska naseqa
prema{ivala su svojom veli~inom
i zna~ajem ne samo sva neolitska
naseqa, nego i prve gradove koji su
kasnije nastali u Mesopotamiji,
Egiptu i Egeji. Vin~anska naseqa
podizana su pokraj re~nih tokova
ili na visokim gredama. Neka rav-
ni~arska naseqa bila su ogra|ena
dubokim jarkom, ali ni u jednom nije
pouzdano utvr|eno postojawe odbrambenog
sistema u vidu palisada ili suhozida. Tek
pred kraj vin~anske epohe, javqaju se i na-
seqa na te{ko pristupa~nim bre`uqcima,
ali uglavnom na teritoriji ju`nomoravske
i kosovske varijante.
O ritualu sahrawivawa u vin~anskoj
kulturi imamo malo podataka. U pojedinim
naseqima otkriveni su pojedina~ni grobo-
vi sa skeletima u zgr~enom polo`aju ili
dislocirane qudske kosti. U Vin~i i Pot-
porwu otkriveni su nalazi koji ukazuju i na
spaqivawe pokojnika.
Zajednice vin~anskih naseqa prilago-
nim uslovima. Tako se u nekim naseqima
ve}a pa`wa poklawala zemqoradwi i sto-
~arstvu, a u nekima tka~koj radinosti i tr-
govini, dok su se u rudonosnim krajevima
za~eli rudarstvo i razne vrste zanata.
Vin~a i jo{ nekoliko naseqa u blizini
Vr{ca (Potporaw), Kragujevca (Grivac, Di-
vostin), Kosovske Mitrovice (Vala~) i Pri-
{tine (Predionica) postaju veliki religi-
ozni centri, a istovremeno i umetni~ka `a-
ri{ta koja presudno uti~u na likovno stva-
rala{tvo svih neolitskih zajednica sred-
Vin~anska kultura bila je u zenitu sve
do oko 3800. godine pre nove ere, dok se na
zajednice (tzv. ”Indoevropqani”) koje su
razvile nove privredno-dru{tvene odnose.
jednice, najve}u svetiwu su predstavqali
predmeti od metala, velika stada i slo-
bodne ispa{e. Isticawem navedenih vred-
nepomirqivo suprotstavqali na~inu `i-
kih zajednica. Pojavom Indoevropqana na
isto~nim granicama vin~anske etnokultur-
ne grupe zavr{ava se epoha kamenog doba na
teritoriji Srbije, odnosno otpo~iwe raz-
dobqe bakarnog doba (eneolita) tokom ko-
jeg vin~anska kultura do`ivqava duboku
krizu i, najzad, negde oko 3500. godine pre
nove ere, potpunu dezintegraciju.
26. avgust 2005.
Iz zaostav{tine:
Anastas HARDI NE[I]
Dragi moji,
Ne znam kako
se vladaju ostali
svedoci - a, bilo
ih je vi{e od ~e-
tiri stotine - one
prelepe i umet-
ni~ki veoma
ozbiqne predsta-
ve, kojom su |aci
na{e Osnovne
{kole ”Vuk Kara-
xi}” slavili Dan
{kole... Ja sam o
woj pri~ao, ~ak i dok, sa stalnom ekipom
gledah veoma lepu i uzbudqivu utakmicu
Napretka i Trajala, novoustrojeni gradski
derbi... A, svog odu{evqewa nisam po{te-
deo ni gotovo svakove~erwe sabesednike
za stolom u ”Sokolu”...
E, sad: kad to ispripovedah i doskora-
{wem profesoru fizi~kog, ina~e negda-
wem rukometa{u, a sadawem treneru mla-
|ih `orkica, Mla|i Ne{i}u, bratu mi po
prezimenu, on se priseti nekih na{ih bo-
ravaka u toj {koli... Zahvaquju}i Du{ku
Miqojkovi}u, profesoru istorije... ama -
osniva~u, upravniku, dramaturgu, redite-
qu, kad je zatrebalo i glumcu... i, sve to - u
De~jem pozori{tu... e, mi smo, uz Bata Du-
letov trud i profesorski autoritet - sve
probe ”dr`ali” po u~ionicama ”Vuka Kara-
xi}a”, a u znamenitoj ku}i, u kojoj je sada
Narodni muzej...
Ne znam kako |aci danas probaju, vero-
vatno u salama i na pozornicama... Mi smo
- po u~ionicama... Pa se, tako, doga|alo da
taman se mi razglumatamo, upadne tetkica
Marta, mahne metlom i potera nas u neku
drugu u~ionicu... i, onavezno u onu koju jo{
nije po~istila... Posle samo dve probe, iz-
ve{tili smo se, te odlazili u najudaqeni-
ju od one iz koje nas je prinudno iselila...
Du{an Miqojkovi}, nastavnik Du{ko, Bata
Dule, ^ika Du{a... a, bio je - du{a od ~ove-
ka... Okupi nas, ispri~a {ta bi trebalo da
se pripremi, posedi sa nama dve ve~eri, on
odr`i prve dve-tri probe... i, onda ovako
nam izdeli uloge: ti si - rediteq, ti - sce-
nograf, ti - glavni glumac... Tako smo, u
jednoj ve~eri Du{kovog nadahnu}a, mi,
klinci, postajali va`ni najpre sebi, a on-
da i okolini...
Jedne ve~eri upao je na probu - a bili
smo u pretposledwoj u~ionici ”Vuka Kara-
xi}a”, na spratu - prema Strahiwi}evoj
ulici pravcem... elem, ulazi Bata Du{a na-
smejanih br~i}a, pa }e nam re}i: od ovog
momenta ste ~lanovi De~jeg amaterskog po-
zori{ta Kru{evac... Ne dozvoliv{i nam
ni da se zaradujemo, a ni isprepadamo - iz-
deli nam ~lanske karte, sa sve pe~atom i
dva potpisa...
I, od tog na{eg zaigravawa, a u Du{ko-
voj re`iji, nastale su premijere... ovako:
”Junaci Pavlove ulice”, koju je re`irala
u~iteqica Nina Marku{, majka na{eg
{kolskog druga Vlade, koji je utekao iz
dramske sekcije pravo u prvi tim Napret-
kovog podmlatka... Onda su, u De~jem pozo-
ri{tu, ~ija je sala za probe bila gotovo
svaka u~ionica ”Vuka Karaxi}a”, pripre-
mqena: ”Hajdi” - u izvanrednoj dramatiza-
ciji Du{kovoj, i delo jednog od najboqih
de~jih dramskih pisaca koje smo imali, Qu-
bi{e \oki}a ”U cara Trojana kozje u{i”...
Probali smo u ”Vuku Karaxi}u”, ama
premijere i poneku reprizu igrali u pra-
vom pozori{tu, na sceni Kru{eva~kog...
I, s mnogo qubavi i nagla{ene naklo-
nosti do~ekivali su nas svi iz Kru{eva~-
kog pozori{ta: i ~ika Bora Mihajlovi}, i
Bata \orga, i Mile Kostovi}, i @ikica
]irkovi}, i ~arobwak za svetlo Panta, i
naro~ito nam blizak Sima Krstovi}...
Glumice i glumci iz tih predstava,
kasnije su se zapu}ivali - neki u amatere,
a Mi}a Todorovi} i me|u profesional-
ce... A, svi smo ostali - pozori{ni verni-
ci. Pa, ~esto, o premijerama ili predsta-
vama Kru{eva~kog pozori{ta, obi~no u
pauzama - pro}eretamo o ”na{im pozori-
{nim vremenima”...
I, setimo se ^ika Du{ka, i svih u~io-
nica [kole ”Vuk Karaxi}”...
I, svaku pri~u, obi~no zavr{i Mla|a -
bunxijski... zato {to su dosada{wi hroni-
~ari ~ar{ijanskog pozori{nog `ivota
predvi|ali okolnost da je u na{oj varo{i,
poznih pedesetih, postojalo i De~je pozo-
ri{te...