22
Pi{e: Qubi{a
Vasiqevi}
PRAISTORIJSKO NASEQE U TE^I]U
OKALITET u Te~i}u jedinstven je po otkri}u star-
L
~eva~kih grobova sa grobnim prilozima * Isti~e
se i nalaz ”pe~ata” sa urezanim ornamentom
NEDALEKO od Rekovca nalazi se se-
lo Te~i}, u kome je 1960. godine arheolog
Radoslav Galovi} istra`io veliko prai-
storijsko naseqe. Na periferiji dana-
{weg Te~i}a, u ravnici pokraj re~ice Du-
lenke, nalaze se ostaci neolitskog loka-
liteta koji je zahvatao povr{inu od oko
tri hektara.
U toku arheolo{kih istra`ivawa iz-
vedenih 1960. godine otvorena je 21 sonda
dimenzija 3h3 m i dve sonde veli~ine 10h3
m. Sonde su bile postavqene po ~itavoj
teritoriji na kojoj se uo~avao praistorij-
ski materijal, kako bi se moglo ustanoviti
rasprostirawe naseqa.
Arheolo{ka istra`ivawa su poka-
zala da se praistorijsko naseqe pru`a-
lo pored same re~ice. Poqoprivred-
nim radovima jako je o{te}en kulturni
sloj, tako da wegova prose~na dubina
iznosi tek oko 0,60 m. Otkriveni arhe-
olo{ki materijal pokazuje da je naseqe
pripadalo star~eva~koj kulturi sred-
weg neolita.
Na osnovu saznawa dobijenih na is-
koavawima, odr`anim 1984. godine, ar-
heolog Savo Vetni} izneo je teoriju da
je Te~i} najkarakteristi~niji nosilac
stilsko-tipolo{kih osobenosti final-
nog razvoja star~eva~ke kulture u Podu-
navqu. Nalazi{te u Te~i}u je jedino na-
seqe ove grupe na kojem preko star~e-
va~kog ne sledi vin~anski sloj, a u we-
govom arheolo{kom materijalu se tek
naziru elementi vin~anizacije, pred-
stavqeni sa nalazima desetak karakte-
risti~nih programa.
NASEQE I STANI[TA
Tokom arheolo{kih iskopavawa, na
dubini od oko 0,60 m, na vi{e mesta ot-
krivene su gomile ku}nog lepa. Tragovi
na lepu ukazuju da su ku}e, kao {to je bi-
lo uobi~ajeno u star~eva~koj kulturi,
pravqene od pletera oblepqenog bla-
tom.
Iskopavawa iz 1984. godine su poka-
zala postojawe dva horizonta stanova-
wa. Prvi horizont ~ine poluzemunice uko-
pane u zdravicu, ali se nije odugovla~ilo
ni sa izgradwom ku}a koje ~ine drugi stam-
beni horizont. U toku arheolo{kih radova
izveden je zakqu~ak da sve jame i sve ku}e
nisu istovremene, ali da su neke jame isto-
vremene sa pojedinim ku}ama. Otkriveni
arheolo{ki materijal, tako|e, ne pokazuje
veliku hronolo{ku razliku izme|u dva
stambena horizonta.
Stani{ta u star~eva~koj kulturi su
naj~e{}e imala izgled poluukopanih zemu-
nica nepravilnih osnova, sa {atorastom
krovnom konstrukcijom. Star~eva~ke zemu-
nice su ponekad imale banak i vatri{te u
sredi{tu i prilaznu rampu. U vreme pro-
cvata star~eva~ke kulture, podizane su ku-
}e ~etvorougaonih osnova, sa zidovima od
gustog koqa pobodenog u plitke temeqne
rovove i sa podovima od nabijene zemqe.
U okviru neolitskog naseqa u Te~i}u,
otkriveno je vi{e od dvadeset otpadnih ja-
ma ovalnog ili nepravilno ovalnog obli-
ka. Jame su bile plitko ukopane i nisu ima-
le ve}e dimenzije (dubine do 0,70 m i {i-
rine do jednog metra u pre~niku).
Lokalitet u Te~i}u razlikuje se od
ostalih istovremenih naseqa u Poduna-
Reporter iz pro{losti (3)
vqu po tome {to je na wemu otkrivena ne-
kropola sa skeletima u zgr~enom polo`aju.
DVA GROBA SA PRILOZIMA
Neposredno pored re~ice otkrivena su
dva groba. U oba groba prona|eni su skele-
ti u zgr~enom polo`aju, pored ~ijih glava
su se nalazili grobni prilozi u vidu kera-
mi~kih sudova.
Grob 1 otkriven je na dubini 0,52 m.
Skelet u zgr~enom polo`aju bio je polo`en
na desni bok. Orijentacija skeleta bila je
u pravcu severoistok-jugozapad. Glava je
bila okrenuta u pravcu zapada. Kao grobni
prilog, kod samog ~ela skeleta nalazio se
Neolitski grob
pehar na nozi, ukra{en vertikalno slika-
nim crnim takama izme|u kojih se nalaze
crni slikani mre`asti urezi. Kod potika
se nalazio mawi sud bombastog oblika,
ukra{en ornamentom izvedenim u tehnici
barbotina.
Grob 2 otkriven je na dubini od 0,92 m.
Skelet u ovom grobu ima isti polo`aj i
orijentaciju, kao i kostur u grobu 1. Pored
skeleta se nalazio samo jedan grobni pri-
log. Re~ je o fino izra|enom peharu na no-
zi, postavqenom pored ~ela pokojnika. Po-
vr{ina pehara ukra{ena je crno slikanim
mre`astim trakama, izme|u kojih se nala-
ze belo slikane mre`aste trake.
Na~in na koji su grobovi ukopani u jamu,
kao ni oblik grobne jame, nije mogao biti
konstatovan. Visinska razlika izme|u gro-
bova iznosi 0,40 m. Prilikom ukopavawa
drugog pokojnika, stariji grob nije o{te-
}en, pa se mo`e zakqu~iti da je postojawe
starijeg groba bilo poznato i da se izme|u
wih ne mo`e ra~unati na ve}u hronolo{ku
razliku.
Na `alost, iako je u izve{taju sa isko-
pavawa posvedo~eno o dobroj o~uvanosti
skeletal, na wima nisu izvr{ena antro-
polo{ka istra`ivawa. Profesor fizi~-
Pe~at sa ornamentom
ZDRAVO SVANULI (22)
ke antropologije na grupi za arheologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr
@ivko Miki}, u svom pregledu antropolo-
{kih ostataka sa neolitskih lokaliteta
u Srbiji, navodi da skeleti iz Te~i}a ni-
su sa~uvani.
PE^AT SA ORNAMENTOM
Me|u pokretnim arheolo{kim materi-
jalom, otkrivenom tokom iskopavawa u
1984. godini, isti~e se nalaz ornamental-
no dekorisanog kerami~kog pe~ata. Svoje
tuma~ewe ureza na pe~atu iz Te~i}a dao je,
ve} spomenuti arheolog Savo Vetni}.
Pe~at, poznat u literaturi i pod ime-
nima pintandera, poskurnik ili {arali-
ca, sastoji se od kvadratne plo~e sa du`i-
nom strane od 4,2 cm i ~epolike dr{ke vi-
sine 4,1 cm.
Na plo~i je, dubokim i preciznim `qe-
bqewem, izveden ornament. Kao
osnovni ornamentalni motivi domi-
niraju ukrasi u vidu dva latini~na
slova ”S” u geometriziranoj formi.
Navedeni ukrasi predstavqaju unu-
tra{wi deo kompozicije, koji se ja-
vqa i na drugim lokalitetima.
Ve}u tipolo{ku osetqivost ima-
ju dva ugaona ukrasna detaqa, koja su
naspramno postavqena u vidu {ema-
tizovane qudske polufigure sa du-
gim vratom, bez glave i sa rukama po-
vijenim na dole.
Podatke i svoje tuma~ewe zna~e-
wa pe~ata iz Te~i}a, Savo Vetni} je
publikovao u ~lanku ”Grafike na
neolitskim predmetima u basenu Ve-
like Morave”, koji je objavqen u
zborniku ”Arheolo{ka nalazi{ta
Kru{evca i okoline”. U navedenom
zborniku {tampani su radovi sa na-
u~nog skupa pod nazivom ”Arheolo-
{ka nalazi{ta Kru{evca i susednih
oblasti”, odr`anog 15-18. maja 1997.
godine u Kru{evcu. Nau~ni skup odr-
`an je u organizaciji Narodnog muze-
ja Kru{evac, povodom zavr{etka vi-
{egodi{wih sistematskih arheolo-
{kih istra`ivawa lokaliteta Kono-
pqara u ^itluku.
Pored pe~ata iz Te~i}a, rad Sa-
ve Vetni}a doti~e se jo{ devet
sli~nih predmeta, otkrivenih u ba-
senu Velike Morave. Prema Vetni}evom tu-
ma~ewu, ni u jednom slu~aju znaci nisu ure-
zivani u predmete od kosti ili kamena, ve-
rovatno otuda {to tvrdo}a materijala nije
dozvoqavala da se izvedu precizno, a mo-
`da i zbog toga {to ih je urezivala osoba
slabije fizi~ke snage.
Tre}e obja{wewe mo`da le`i u ~iwe-
nici da su predmeti sa urezima bili una-
pred odre|eni za lomqewe u nekom obre-
du, u kojem su bili ukqu~ivani kao kultni
objekti ili instrumenti kulta. U svim slu-
~ajevima znaci su bili urezivani u vla`nu
zemqu, pre pe~ewa predmeta, {to zna~i i
to da se ve} u trenutku modelovawa pred-
meta znalo kako treba da izgledaju, koji }e
znaci biti urezani i ~emu }e predmet i
znaci biti nameweni.
Prema tome, mo`emo zakqu~iti da je
grn~ar, istovremeno sa zavr{etkom izrade
predmeta, urezivao i navedene znakove.
Kako su se, po nekim mi{qewima, izradom
grn~arije bavile `ene, izgleda da su one i
bile wihovi autori.
Znaci su izvo|eni pli}im ili dubqim
urezivawem, a u nekim slu~ajevima uz po-
mo} pomagala u vidu lewira. Oblik i polo-
`aj znakova je osmi{qen. Znaci su izvede-
ni iz ornamentalnog sistema kori{}enog
na keramici (prave, uglaste i ukr{tene li-
nije, trake, meandri, volute i spirale).
Predmeti sa urezanim znacima nisu na-
la`eni u grobovima, kao grobni prilozi po-
lo`eni uz skelete pokojnika, nego u ku}nim
sredinama ili u kulturnom sloju, pa se i po
tome mo`e zakqu~iti da su bili u vezi sa
`ivim, a ne mrtvim ~lanovima zajednice.
Sve ukazuje na to da su ovi predmeti ko-
ri{}eni pri obrednim radwama. Obredi su
bili sli~nog sadr`aja sa onima u kojima su
kori{}eni sli~ni predmeti (`rtvenici,
statuete). Na kraju svog ~lanka, Savo Vet-
ni} je izlo`io smelu teoriju da su opisani
znaci nastali kao potreba da se odre|ene
ideje ili misli zabele`e i ostanu kao po-
ruka, informacija, opomena, zabrana ili
molba, upu}ena pripadnicima najbli`e
okoline ili bi}ima iz onostranog sveta.
(nastavi}e se)
2. septembar 2005.
Iz zaostav{tine:
Anastas HARDI NE[I]
MOJA
NI[KA
”DRINA”
Dragi moji,
Naro~ito
vi, iz pu{a~kog
plemena, ~iji
sam strastveni
~lan... more, i
zavisnik... Je-
ste li uspeli
da obezbedite
svoje cigarete,
one doma}e,
ve}ma ni{ke...
Ne stoga {to su im cene razumnije, no
onim stranskima, no, brate, zato {to
smo na wih navikli, gode na{em uku-
su... Ne ka`em, ima na{ih, doma}ih
zvanih, cigareta, ama ve}ma na onim
preprodava~kim stazama, koje su, u
ve}ini slu~ajeva - i crnoberzijan-
ske... Dabome, zbog cena...
Da vam, dokaza radi, opri~am
sopstveni slu~aj: decenijama sam
veran ni{koj ”Drini” bez filtera...
I, razma`en bejah: nikada nisam pa-
zario vi{e od tri pakle - bilo je
mojih cigareta, {to se ka`e: u sva-
koj trafici...
E, sad: otkako nas spopado{e vas-
kolike neda}e, lawske - i cigareta
omali, a, pogotovo minulih mesec-
dva... tada - nestado{e iz trafika...
A, ispred tih trafika: preprodavci-
crnoberzijanci ih nude - dabome, po
po~esto dvostrukoj ceni...
Na ~uvenom duvanskom putu, u
Bronksu, ili po na{ki: ispred i du`
Nove pijace, ~esto ima ”Drine” bez
filtera... S po~etka za paklo sam
davao i petnaestak dinara, {to }e
re}i - trostruko vi{e nego dotad...
Kasnije, cena se strmekwivala - te,
u jednome momentu, behu samo dinar
i po skupqe, iliti: pla}ao sam pa-
klo {est i po dinara...
I, otkako ra~unah da }e bivati
sve jeftinije, to jest da }u ih nala-
ziti i u trafikama - moja ”Drina”
opet postade cewenija. Nekako se
be{e ustalila na osam dinara... No,
iznebuha - poskupi, i to kod prepro-
davca koji je gotovo svakodnevno
imao u svojoj {arenoj torbi... Uzmem
dve kutije, dam dvobanku, a on mi
vrati samo dva dinara... ”[ta bi,
opet se mewa cena”, zapitao sam,
ipak u po glasa...
On mi, ispri~a kako je, ba{ tog
dana, kupio nov televizor, i platio
ga devet i po hiqada dinara... Ko-
{tao bi ga jo{, re~e, nego mu je, i po-
kaza ~oveka, prevezao do ku}e wegov
prvi poslovni sused - tezgica do te-
zgice... I sad, zarad novog televizo-
ra, i cena preprodavanih cigareta je
- nova... Za mogu}no poskupqewe, ve-
}e - hvala, i u moje ime, onome koji mu
preveze televizor...
U redu, priznajem: pu{ewe je luk-
suz, pa je i li~na mi slabost, ne
uspevam da se samosavladam... Jeste
i, {to je najopasnije, {tetno po zdra-
vqe... Ama, opet, ako je paklo ”Dri-
ne” bez filtera - zvani~no pet dina-
ra, ko je to, onda, poluksuzi, preluk-
suzi, pa ga pla}am devet, a po~esto i
deset, dakle dvostruko vi{e...
Ili su fabrikanti duvana i tra-
fikanti re{ili da mene i ostatak
pu{a~kog sveta - odviknu od duvawe-
wa... Pa, je l’ tako...