Rade Raonić - Repetitorijum Mehanike

Rade Raoni}
2011.
REPETITORIJUM STATIKE _______ str. 3
REPETITORIJUM OTPORNOSTI MATERIJALA _______ str. 11
REPETITORIJUM KINEMATIKE _______ str. 17
REPETITORIJUM DINAMIKE _______ str. 23
LITERATURA _______ str. 31
-2-
A
001. Aksijalna (uzdu`na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projekcija svih
sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na osu nosa~a.
002. Aksioma o vezama: Svako vezano telo moè se posmatrati kao slobodno ako se
uklone veze i wihov uticaj na telo zameni dejstvom odgovaraju}ih reakcija veza.
003. Analiti~ki uslovi ravnoteè sistema proizvoqnih sila u prostoru: Da bi proiz-
voqni sistem sila u prostoru bio u ravnoteì, potrebno je i dovoqno da je algebarski
zbir projekcija svih sila na svaku od tri koordinatne ose jednak nuli i da je algebarski
zbir momenata svih sila u odnosu na svaku od ovih osa tako|e jednak nuli.
004. Analiti~ki uslovi ravnoteè sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem
proizvoqnih ravanskih sila bio u ravnoteì, potrebno je i dovoqno da algebarski zbirovi
projekcija svih sila na x i y koordinatne ose budu jednaki nuli i da algebarski zbir
momenata svih sila za bilo koju momentnu ta~ku u ravni dejstva sila bude jednak nuli.
005. Analiti~ki uslovi ravnoteè sistema su~eqnih sila u prostoru: Da bi sistem su-
~eqnih sila u prostoru bio u ravnoteì potrebno i dovoqno je da algebarski zbir projek-
cija svih sila sistema na svaku od tri koordinatne ose bude jednak nuli.
006. Analiti~ki uslov ravnoteè sistema su~eqnih sila u ravni: Sistem su~eqnih sila
je u ravnoteì ako i samo ako je algebarski zbir projekcija svih sila sistema na koordi-
natne ose jednak nuli.
-3-
007. Arhimedova (aritmeti~ka) kotura~a se sastoji od nekoliko pomi~nih i nekoliko ne-
pomi~nih koturova koji su sme{teni u dva ku}i{ta. Gorwe ku}i{te je u~vr{}eno, a dowe
je pokretno. Preko koturova je obavijeno uè.
V
008. Variwonova teorema: Intenzitet momenta rezultante sistema su~eqnih sila, u odno-
su na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni wihovog dejstva, jednak je algebarskom
zbiru intenziteta momenata svih sila sistema u odnosu na istu momentnu ta~ku.
009. Vektorske veli~ine (vektori) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene sa tri po-
datka: veli~inom (intenzitetom odnosno modulom), pravcem i smerom (npr. sila, brzina,
ubrzawe itd.).
010. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.
011. Veri`ni poligon je zatvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-
gona poklapaju.
012. Veri`ni poligon je otvoren ako se pravci prvog i posledweg zraka veri`nog poli-
gona ne poklapaju.
G
013. Gerberova greda je sloèni nosa~ kojeg sa~iwavaju dve grede me|usobno vezane zglo-
bom. Ovaj nosa~ moè biti izveden sa vi{e oslonaca i zglobova.
014. Glavni vektor proizvoqnog sistema sila u ravni je vektorski zbir svih sila siste-
ma i ima napadnu ta~ku u ta~ki svo|ewa (tzv. redukcionoj ta~ki).
015. Glavni moment sistema sila u ravni jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila
sistema za ta~ku svo|ewa (tzv. redukcionu ta~ku).
016. Grafi~ke metode slagawa sila su: metoda paralelograma sila i metoda poligona
sila.
017. Grafi~ki uslovi ravnoteè sistema proizvoqnih sila u ravni: Da bi sistem proiz-
voqnih ravanskih sila bio u ravnoteì, potrebno je i dovoqno da poligon sila i veri`ni
poligon, konstruisani za te sile, budu zatvoreni.
018. Grafi~ki uslov ravnoteè sistema su~eqnih sila u ravni: Da bi sistem su~eqnih
sila u ravni bio u ravnoteì potrebno je i dovoqno da poligon sila (konstruisan za te
sile) bude zatvoren.
019. Grafostatika je deo statike u kojem se zadaci re{avaju kori{}ewem grafi~kih
metoda.
020. Greda sa prepustom (prepustima) je puni nosa~ ~ija je duìna ve}a od rastojawa iz-
me|u oslonaca.
D
021. Deformabilno telo je materijalno telo koje se deformi{e pri dejstvu sila.
022. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.
023. Dinamika je deo mehanike u kome se prou~avaju kretawa materijalnih tela pod dej-
stvom sila.
024. Diferencijalna kotura~a se sastoji od dva nepomi~na kotura (koja su nasa|ena na
istu osovinu) i od pomi~nog kotura. Preko koturova je obavijeno beskrajno uè.
025. Druga aksioma statike: Dejstvo datog sistema sila na kruto telo ne}e se promeniti
ako mu se doda (ili oduzme) jedan ili kona~an broj uravnoteènih sistema sila.
026. Druga Papos Guldinova teorema: Zapremina obrtnog tela nastalog obrtawem ravan-
ske figure oko ose, koja je u ravni figure i ne preseca je, jednaka je proizvodu povr{ine
te figure i obima kruga koji opisuje teì{te figure.
-4-
027. Druga teorema o spregu sila: Moment rezultante sila sprega (moment sprega sila), u
odnosu na proizvoqno izabranu momentnu ta~ku u ravni dejstva sprega, jednak je proizvodu
sile sprega i kraka sprega.
028. Drugi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa ne zavisi od veli~ine dodirnih povr-
{ina tela.
E
029. Elasti~no telo je deformabilno telo koje se po prestanku dejstva spoqa{wih sila
vra}a u prvobitno stawe odnosno stawe pre deformacije.
Z
030. Zatvoren poligon sila: Poligon sila je zatvoren kada se posledwa sila u nizu zavr-
{ava u po~etku prve sile u nizu.
I
031. Intezitet i pravac rezultante proizvoqnog sistema sila u ravni odre|en je poli-
gonom sila a napadna linija presekom prve i posledwe stranice (zraka) veri`nog poligona
konstruisanog nad datim sistemom sila.
032. Intezitet momenta sile jednak je proizvodu inteziteta sile i kraka sile.
K
033. Kinematika je deo mehanike u kome se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa pri
~emu se ne vodi ra~una o materijalnosti tela niti o dejstvu sila.
034. Klizawe je takvo kretawe tela pri kome uvek isti deo povr{ine posmatranog tela
ostvaruje dodir sa drugim telom koje predstavqa vezu.
035. Klin je prizmati~no telo koje ima popre~ni presek u obliku pravougaonika ili u
obliku trougla (naj~e{}e jednakokrakog ili pravouglog).
036. Konzola je puni nosa~ koji je na jednom kraju ukqe{ten.
037. Kontinualno optere}ewe je optere}ewe koje je raspore|eno po celoj duìni nosa~a
ili na pojedinim wegovim delovima.
038. Koncentrisano optere}ewe je optere}ewe koje deluje u jednoj ta~ki nosa~a i moè
biti vertikalno ili koso.
039. Konusom trewa se podrazumeva bo~na povr{ (omota~) konusa ugla 2   koja predsta-
vqa geometrijsko mesto najve}ih ukupnih reakcija hrapave veze.
040. Kotrqawe je kretawe pri kome u svakom slede}em trenutku vremena drugi deo povr-
{ine posmatranog tela ostvaruje dodir sa telom koje predstavqa vezu.
041. Krak sile ( h ) je najkra}e rastojawe od napadne linije sile do momentne ta~ke.
042. Krak sprega ( r ) je najkra}e rastojawe izme|u napadnih linija sila sprega.
043. Kruto telo je materijalno telo koje se ne deformi{e pri dejstvu sila.
M
044. Materijalna linija je telo kod kojeg se dve dimenzije tela (npr. dimenzije popre~-
nog preseka) mogu zanemariti u odnosu na tre}u preostalu dimenziju tela.
045. Materijalna ravan je telo kod kojeg se jedna dimenzija tela (npr. debqina) moè za-
nemariti u odnosu na preostale dve dimenzije tela.
046. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela kojoj se pridodaje celokupna masa tela
i obi~no se uzima da je to centar masa tela (ili teì{te).
047. Materijalna tela su tela kod kojih se uzimaju u obzir sve tri dimenzije.
-5-
048. Mehanika je osnovna prirodna nauka koja se bavi prou~avawem: a) mehani~kih kreta-
wa, b) mehani~kih uzajamnih dejstava materijalnih tela i v) uslova mirovawa materijalnih
tela izloènih dejstvu spoqa{wih sila.
049. Mehani~ko kretawe je promena poloàja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u
toku vremena.
050. Mehani~ka uzajamna dejstva tela su takva uzajamna dejstva koja su uzrok promene
kretawa ili promene oblika i zapremine tela.
051. Moment savijawa (napadni moment) je zbir momenata svih sila koje deluju sa jedne
strane preseka nosa~a u odnosu na teì{te uo~enog preseka nosa~a, kao momentnu ta~ku.
052. Moment sile je obrtno dejstvo sile.
053. Moment sile za osu jednak je proizvodu projekcije sile na ravan upravnu na osu obr-
tawa i kraka sile odnosno najkra}eg rastojawa od ta~ke prodora ose kroz ravan do projek-
cije sile.
054. Moment sile u odnosu na osu se ne mewa pomerawem napadne ta~ke sile du` wene
napadne linije.
055. Moment sprega sila karakteri{e obrtno dejstvo sprega sila.
056. Momentna ta~ka je napadna ta~ka vektora momenta sile.
N
057. Nepomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru
plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku koja je pri~vr{}ena za neko nepomi~no telo.
058. Neposredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ direktno odnosno ne de-
luje preko drugih elemenata (posrednika). Ovo optere}ewe moè biti koncentrisano ili
kontinualno.
059. Nosa~i su konstrukcioni elementi ili cele konstrukcije ~ija je namena da nose od-
govaraju}a optere}ewa i prenose ih na oslonce.
O
060. Okvirni nosa~ je sloèni nosa~ sastavqen od vi{e prostih punih nosa~a koji su
spojeni pod izvesnim uglom.
061. Osnovni puni ravanski nosa~i su prosti nosa~i prizmati~nog ili cilindri~nog ob-
lika, punog popre~nog preseka, kod kojih su osa nosa~a i sile koje ga optere}uju u istoj
ravni.
062. Osnovne stati~ke veli~ine u popre~nim presecima nosa~a su unutra{we sile koje
se javqaju u presecima nosa~a kao posledica dejstva spoqa{wih sila na nosa~. Ako je pos-
matrani nosa~ u stawu ravnoteè te unutra{we sile se uravnoteàvaju sa spoqa{wim
silama.
063. Otpor trewa je otpor kretawu koji se javqa kada se posmatrano telo kre}e po hra-
pavoj povr{ini drugog tela.
P
064. Peta aksioma statike: Kada se deformabilno telo nalazi u stawu ravnoteè pod
dejstvom nekog sistema sila, ravnoteà se ne}e poremetiti ako pretpostavimo da je telo
kruto.
065. Poluga je kruto telo koje se moè obrtati oko jedne svoje nepomi~ne ta~ke.
066. Pomi~ni kotur je kru`na plo~a koja se obr}e oko osovine (postavqene u centru
plo~e) u~vr{}ena u tzv. viqu{ku i istovremeno se kre}e sa teretom (koji je obe{en o
viqu{ku).
-6-
067. Posledica druge aksiome: Dejstvo sile na kruto telo ne}e se promeniti ako silu
pomeramo du` wene napadne linije odnosno ako je posmatramo kao klize}i vektor.
068. Posledica prve aksiome: Ako se kruto telo nalazi u stawu ravnoteè pod dejstvom
dve sile, onda te sile moraju biti istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.
069. Posredno optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ indirektno odnosno preko
drugih elemenata i na odgovaraju}i na~in ga optere}uje. Ova optere}ewa se nazivaju i eks-
centri~na optere}ewa i mogu biti horizontalna i vertikalna.
070. Potencijalna kotura~a se sastoji od jednog nepomi~nog i nekoliko pomi~nih kotu-
rova. Svaki od pomi~nih koturova je obavijen posebnim uètom. Jedan kraj uèta je pri-
~vr{}en u ta~kama A, B, C itd., a drugi kraj za kuku idu}eg vi{eg kotura. Nepomi~ni ko-
tur je preko viqu{ke u~vr{}en u ta~ki D. Teret visi na najnièm pomi~nom koturu.
071. Pravac vektora momenta sile za ta~ku prolazi kroz momentnu ta~ku i upravan je
(pod pravim uglom je) u odnosu na ravan obrtawa.
072. Prva aksioma statike: Dve sile }e se nalaziti u stawu ravnoteè ako i samo ako su
istog intenziteta, istog pravca i suprotnog smera.
073. Prva Papos Guldinova teorema: Povr{ina obrtnog tela nastala obrtawem ravanske
krive linije oko ose, koja je u ravni krive i ne preseca je, jednaka je proizvodu duìne te
krive i obima kruga koji opisuje teì{te krive.
074. Prva teorema o spregu sila: Rezultanta sprega sila jednaka je nuli.
075. Prvi Kulonov zakon: Sila trewa klizawa je suprotno orijentisana u odnosu na br-
zinu klizawa.
076. Projekcije rezultante sistema su~eqnih sila na koordinatne ose jednake su algebar-
skom zbiru projekcija wenih komponenata na iste koordinatne ose.
077. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na
nosa~ odnosno mewaju se: pravac, smer, intezitet i napadna ta~ka.
078. Prosta greda je puni nosa~ koji svojim krajevima naleè na oslonce od kojih je je-
dan pokretan a drugi nepokretan.
079. Proste ma{ine su osnovne ma{ine koje se koriste za vr{ewe nekog rada ili su sas-
tavni delovi sloènih ma{ina.
080. Prostorni nosa~ je nosa~ kod kojeg osa nosa~a i sile koje ga optere}uju ne leè u
istoj ravni).
081. Prostorni sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u
prostoru.
082. Prostorni sistem proizvoqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju napadne linije
koje nisu me-|usobno paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
083. Prostorni sistem su~eqnih sila ~ine prostorne sile koje imaju pravce koji prolaze
kroz istu zajedni~ku ta~ku odnosno imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
084. Prostorni sistem sila ~ine sile ~iji pravci ne leè u istoj ravni odnosno napadne
linije sila su raspore|ene u prostoru.
085. Puni (gredni) nosa~ je svako kruto telo osloweno na dva oslonca od kojih je jedan
nepokretan a drugi pokretan.
R
086. Ravan obrtawa je ravan definisana pravcem sile i momentnom ta~kom.
087. Ravanski nosa~i su nosa~i kod kojih osa nosa~a i sile koje ga optere}uju leè u
istoj ravni.
-7-
088. Razloìti silu u komponente zna~i na}i dve ili vi{e sila ~ijim slagawem bi smo
dobili ba{ tu silu kao rezultantu.
089. Reakcija veze (otpor veze) je sila kojom veza deluje na posmatrano telo.
090. Rezultanta dve paralelne sile istih smerova paralelna je tim silama, istog je sme-
ra kao i sile, intenzitet joj je jednak zbiru intenziteta sila a napadna linija se nalazi
izme|u sila i blià je ve}oj sili, odnosno deli rastojawe izme|u sila obrnuto proporcio-
nalno intenzitetima sila.
091. Rezultanta dve paralelne sile razli~itih intenziteta i suprotnih smerova para-
lelna je tim silama, smer joj je odre|en smerom ve}e sile, intenzitet joj je jednak razlici
intenziteta datih sila, a napadna linija joj se nalazi na strani ve}e sile.
092. Re{etkasti nosa~ je konstrukcija sastavqena od vi{e pravih {tapova koji su na
krajevima me|usobno zglobno vezani u krutu konstrukciju.
S
093. Svojstvo glavnog vektora: Veli~ina i pravac glavnog vektora datog sistema sila,
pri svo|ewu, ne zavisi od izbora ta~ke u koju se sile paralelno prenose.
094. Svojstvo glavnog momenta: Veli~ina i znak glavnog momenta zavise od izbora ta~ke
u koju se vr{i paralelno preno{ewe datog sistema sila.
095. Sila je manifestacija (izraz ili pokazateq) mehani~kog uzajamnog dejstva materi-
jalnih tela.
096. Sistem sila je skup svih sila koje deluju na posmatrano materijalno telo.
097. Sistem kolinearnih sila ~ine sile koje imaju zajedni~ki pravac tj. istu napadnu
liniju.
098. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i poloàji
u me|usobnoj zavisnosti.
099. Sistem paralelnih sila ~ine sile ~iji su pravci me|usobno paralelni u ravni ili
prostoru.
100. Sistem proizvoqnih sila ~ine sile koje imaju napadne linije koje nisu me|usobno
paralelne i nemaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
101. Sistem prostornih sila ~ine sile ~iji pravci ne leè u istoj ravni odnosno napad-
ne linije sila su raspore|ene u prostoru.
102. Sistem ravanskih sila ~ine sile koje imaju pravce koji leè u istoj ravni (u tzv.
ravni dejstva sila).
103. Sistem su~eqnih sila ~ine sile koje imaju pravce koji prolaze kroz istu zajedni~ku
ta~ku tj. imaju zajedni~ku prese~nu ta~ku.
104. Skalarne veli~ine (skalari) su veli~ine koje su u potpunosti odre|ene jednim bro-
jem (npr. duìna, vreme, masa itd.).
105. Smer vektora momenta sile za ta~ku je ka posmatra~u ako sila vrti suprotno
kretawu kazaqke na satu i tada se za taj moment kaè da je pozitivan.
106. Specifi~no optere}ewe je optere}ewe po jedinici duìne nosa~a.
107. Spreg sila je sistem od dve paralelne sile istog intenziteta i suprotnih smerova.
108. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na nosa~ neprekidno
odnosno ne mewa se tokom vremena.
109. Stawu apsolutne ravnoteè vaì za telo koje miruje u odnosu na referentno telo
za koje se tvrdi da je u stawu mirovawa.
-8-
110. Stawu relativne ravnoteè vaì za telo koje miruje u odnosu na referentno telo
koje se kre}e.
111. Statika je deo mehanike u kome se prou~avaju uslovi ravnoteè materijalnih tela
izloènih dejstvu sila.
T
112. Teì{te tela je napadna ta~ka sile Zemqine teè (teìne tela).
113. Teorema o ekvivalentnosti spregova sila: Dva sprega sila su ekvivalentna odnosno
imaju isto dejstvo na kruto telo ako su im momenti istog pravca (ili paralelni), istog
intenziteta i istog smera.
114. Teoremao momentu rezultante: Moment rezultante datog sistema sila u odnosu na
osu jednak je algebarskom zbiru momenata komponenata u odnosu na istu osu.
115. Teorema o momentu rezultante u odnosu na osu: Moment rezultante datog sistema
sila u odnosu na osu jednak je algebarskom zbiru momenata svih sila sistema u odnosu na
istu osu.
116. Teorema o osi simetrije: Ako telo ima osu simetrije, onda se teì{te nalazi na
toj osi..
117. Teorema o paralelnom preno{ewu sile: Dejstvo sile na kruto telo se ne mewa ako
silu paralelno prenesemo u bilo koju drugu ta~ku tela i pri tome sili dodamo spreg sila
~iji je moment jednak momentu sile koju paralelno prenosimo, a za ta~ku u koju se sila
prenosi.
118. Teorema o ravni simetrije: Ako telo ima ravan simetrije, onda teì{te tela leì
u toj ravni.
119. Teorema o rezultanti: Prostorni sistem su~eqnih sila je ekvivalentan rezultanti,
koja je jednaka vektorskom zbiru datih sila, i wena napadna linija prolazi kroz napadnu
ta~ku komponenata.
120. Teorema o rezultuju}em spregu sila: Sistem spregova sila u ravni moè biti zame-
wen jednim ekvivalentnim spregom sila (tzv. rezultuju}im spregom sila) ~iji je moment
jednak algebarskom zbiru momenata datih spregova sila.
121. Teorema o svo|ewu sistema sila u ta~ku: Dejstvo proizvoqnog sistema sila u ravni
u op{tem slu~aju moè biti zameweno jednom silom, sa napadnom ta~kom u ta~ki svo|ewa,
i jednim spregom.
122. Teoremao ravnoteì spregova sila: Da bi proizvoqan sistem spregova sila u ravni
bio u ravnoteì potrebno je i dovoqno da zbir intenziteta momenata svih spregova sila
bude jednak nuli.
123. Transverzalna (popre~na) sila za uo~eni presek nosa~a je algebarski zbir projek-
cija svih sila sa jedne strane uo~enog preseka nosa~a, na pravac upravan naosu nosa~a.

124. Tre}a aksioma statike: Kada u ta~ki krutog tela deluju dve sile F1 i F2 wihovo
dejstvo na telo ne}e se promeniti ako ih zamenimo rezultantom koja je odre|ena dijagona-
lom paralelograma ~ije su stranice te dve sile.
125. Tre}a teorema o spregu sila: Algebarski zbir projekcija sila sprega na osu uvek je
jednak nuli.
126. Tre}i Kulonov zakon: Intenzitet sile trewa klizawa je proporcionalan normalnoj
sili pritiska kojom telo deluje na podlogu (na vezu).
U
-9-
127. Ugao trewa je najve}i ugao koji ukupna reakcija hrapave veze zaklapa sa pravcem za-
jedni~ke normale na obe povr{i tela u ta~ki dodira tela.
128. Unutra{we optere}ewe nekog preseka nosa~a podrazumeva sile ili sile i spregove
sila, kojim delovi nosa~a, razdvojeni tim presekom, deluju jedan na drugi.
129. Uslovi ravnoteè tri sile: Da bi tri neparalelne ravanske sile bile u stawu rav-
noteè potrebni i dovoqni uslovi su: a) da se napadne linije sila seku u jednoj ta~ki tj.
da sile predstavqaju sistem su~eqnih sila u ravni i b) da je poligon (trougao) sila
zatvoren.
H
130. Heterogena (nehomogena) tela su tela kod kojih gustina nije ista u svakoj ta~ki za-
premine tela.
131. Homogena ravanska linija je telo u obliku materijalne linije koje se moè posta-
viti u jednu ravan i ~ije su dve dimenzije zanemarqive u odnosu na tre}u dimenziju.
132. Homogena ravanska figura je telo u obliku materijalne ravni ~ija je debqina zane-
marqiva u odnosu na ostale dve dimenzije tela.
133. Homogena tela su tela kod kojih je gustina ista u svim ta~kama zapremine tela.
C
134. Centar paralelnih vezanih sila je ta~ka na napadnoj liniji rezultante sistema pa-
ralelnih vezanih sila kroz koju prolazi rezultanta i u slu~aju kada se sve sile sistema
zaokrenu oko svojih napadnih ta~aka za isti ugao, pri ~emu se odràva paralelnost sila.
^
135. êtvrta aksioma statike: Mehani~ko uzajamno dejstvo dva materijalna tela mani-
festuje se silama istog intenziteta, istog pravca i suprotnih smerova.
136. êtvrti Kulonov zakon: Sila trewa klizawa zavisi od materijala od koga su sa~i-
wena tela u dodiru i od stawa wihovih dodirnih povr{ina.
____________________________________________
- 10 -
A
137. Aksijalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, pred-
stavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-
raju}e ose.
138. Aksijalno naprezawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je kon-
strukcioni element optere}en tako da se optere}ewe u teì{tima osnova elementa moè
svesti (redukovati) samo na aksijalne sile.
139. Apsolutno smicawe je pomerawe svake ta~ke koja leì u bilo kom preseku posma-
tranog konstrukcionog elementa usled dejstva transverzalne (smi~u}e) sile.
V
140. Vitkost {tapa je koli~nik slobodne duìne izvijawa konstrukcionog elementa i
najmaweg polupre~nika inercije popre~nog preseka elementa.
G
141. Geometrijske karakteristike ravnih preseka su sloène geometrijske karakteristike
kojima se (u prora~unima) uzimaju u obzir, osim dimenzija konstrukcionih elemenata, i ob-
lik popre~nog preseka i poloàj popre~nog preseka prema spoqa{wem optere}ewu.
142. Glavni centralni momenti inercije su aksijalni momenti inercije odre|eni za
glavne centralne ose simetrije.
- 11 -
143. Glavne centralne ose simetrije su me|usobno upravne teì{ne ose posmatrane fi-
gure za koje je centrifugalni moment inercije jednak nuli.
144. Glavne teì{ne ose su me|usobno upravne teì{ne linije (ose) za koje je centri-
fugalni moment inercije jednak nulu.
D
145. Deformacija je promena oblika i zapremine tela pri dejstvu spoqa{wih sila.
146. Dilatacija je neimenovani broj koji predstavqa izduèwe prvobitne jedini~ne duì-
ne i ima razli~ite vrednosti u razli~itim ta~kama posmatranog tela i u razli~itim prav-
cima.
147. Dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izduèwa (tj. skra}ewa) i prvobitne
duìne posmatranog konstrukcionog elementa.
148. Dilatacija uzdu`nog vlakna pri savijawu posmatranog elementa upravo je propor-
cionalna udaqenosti posmatranog vlakna od neutralne ravni.
149. Dozvoqeni napon je najve}i napon koji se moè pojaviti u materijalu posmatranog
konstrukcionog elementu a da ne do|e do trajnih (plasti~nih) deformacija u tom elementu.
E
150. Ekscentri~ni pritisak je sloèno naprezawe pri kojem sila dejstvuje na kon-
strukcioni element na izvesnom rastojawu od uzdu`ne ose elementa i to paralelno toj osi.
151. Elasti~na linija (ili neutralna linija) je presek ravni savijawa i neutralne rav-
ni i ona prolazi kroz teì{ta svih popre~nih preseka posmatranog konstrukcionog
elementa.
152. Elasti~ne deformacije tela su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva
spoqa{wih sila vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije).
153. Elipsa inercije je elipsa ~ije su poluose odre|ene glavnim polupre~nicima iner-
cije.
@
154. @ilavi materijali su materijali koji imaju svojstvo da mogu da pretrpe znatne
elasti~ne deformacije kao i (pre kidawa) znatne plasti~ne deformacije.
I
155. Izvijawe je specijalan slu~aj aksijalnog naprezawa na pritisak odnosno jedno od os-
novnih naprezawa koje se javqa kod konstrukcionih elemenata ~ija je duìna velika u od-
nosu na najmawu linearnu dimenziju u popre~nom preseku posmatranog konstrukcionog
elementa.
J
156. Jednosmerno promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intezitet opte-
re}ewa mewa od nule do maksimalne vrednosti pri ~emu se smer optere}ewa ne mewa.
157. Jezgro preseka je povr{ina koju obuhvata zatvorena linija koju ~ine svi poloàji
napadne ta~ke sile za koje neutralna osa samo dodiruje konturu popre~nog preseka pos-
matranog konstrukcionog elementa.
K
158. Klizawe (ugaona deformacija ili ugao smicawa) je veli~ina koja predstavqa raz-
liku uglova izme|u uo~enih pravaca pre i posle deformacije.
159. Klizawe pri smicawu je odnos apsolutnog smicawa i udaqenosti od mesta ukqe{te-
wa posmatranog konstrukcionog elementa (uz pretpostavku da su deformacije male).
160. Klizawe pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.
- 12 -
161. Koeficijent linearnog toplotnog {irewa predstavqa izduèwe {tapa jedini~ne du-
ìne pri pove}awu temperature za jedan stepen Celzijusa (odnosno Kelvina).
162. Kriti~na duìna konstrukcionog elementa je ona duìna pri kojoj }e nastupiti ki-
dawe usled sopstvene teìne.
163. Kriti~ni napon je odnos kriti~ne sile i povr{ine popre~nog preseka posmatranog
konstrukcionog elementa izloènog izvijawu.
164. Kriti~na sila je aksijalna pritiskaju}a sila koja izaziva izvijawe posmatranog kon-
strukcionog elementa.
165. Krti materijali su materijali koji imaju svojstvo da ne mogu da pretrpe velike de-
formacije (to se odnosi i na velike elasti~ne i na velike plasti~ne deformacije).
L
166. Laka vratila su nosa~i koji su optere}eni samo na uvijawe (druga naprezawa se za-
nemaruju) odnosno na svom slobodnom kraju su izloèni dejstvu sprega sila koji ima ravan
delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu nosa~a.
M
167. Modul klizawa karakteri{e sposobnost materijala da se suprotstavi deformaciji
smicawa.
N
168. Naizmeni~no promenqivih optere}ewa je optere}ewe kod kojeg se intenzitet opte-
re}ewa mewa u granicama od maksimalne do minimalne vrednosti pri ~emu se smer optere-
}ewa naizmeni~no mewa.
169. Napon u posmatranoj ta~ki tela za uo~eni presek, je odnos veli~ine unutra{we sile
i povr{ine uo~enog preseka na koju unutra{wa sila deluje.
170. Napregnuto stawe (napregnuto i deformisano ravnote`no stawe) je stawe tela pri
kojem se uspostavqa stawe ravnoteè izme|u spoqa{wih i unutra{wih sila.
171. Nehomogeno temperaturno poqe: Dejstvu nehomogenog temperaturnog poqa konstruk-
cioni element je izloèn ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, tem-
peratura neravnomerno raspore|ena odnosno nema istu vrednost u svim ta~kama zapremine
elementa.
172. Neutralna vlakna su uzdu`na vlakna konstrukcionog elementa koja ne mewaju duìnu
pri savijawu i nalaze se na granici izme|u vlakana koja su se izduìla i onih koja su se
skratila.
173. Neutralan sloj (odnosno neutralna ravan) je ravan koju obrazuju neutralna vlakna
posmatranog konstrukcionog elementa.
174. Normalni napon je komponenta vektora napona u posmatranoj ta~ki tela, koja ima
pravac normale na uo~enu prese~nu ravan.
175. Normalni napon pri aksijalnom naprezawu je istovremeno i glavni napon a pravac
uzdu`ne ose posmatranog tela je glavni pravac napona, on je ravnomerno raspore|en po ce-
loj povr{ini popre~nog preseka posmatranog tela i ima konstantnu vrednost.
176. Normalni napon pri savijawu je linearna funkcija rastojawa od neutralne ravni.
O
177. Obi~no uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom
kraju izloèni dejstvu obimne sile koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu
tela odnosno na element deluju moment uvijawa i moment savijawa.
178. Obi~no savijawe (odnosno savijawu silama) je savijawe koje nastaje u slu~aju kada je
konstrukcioni element izloèn dejstvu spoqa{weg optere}ewa koje se svodi na momente
- 13 -
savijawa i transverzalne sile. U ovom slu~aju se javqa osim savijawa i smicawe odnosno
re~ je o sloènom naprezawu.
179. Opasni presek pri zatezawu usled sopstvene teìne se javqa na mestu ukqe{tewa
(mestu ve{awa) posmatranog konstrukcionog elementa.
180. Optere}ewe predstavqaju aktivne spoqa{we povr{inske sile.
181. Osa savijawa (odnosno neutralna osa) je osa u odnosu na koju deluju momenti
savijawa i ona se dobija kada se neutralna ravan prese~e jednom ravni koja je upravna na
uzdu`nu osu posmatranog konstrukcionog elementa.
182. Otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa koli-
~nik aksijalnog momenta inercije za teì{nu osu (sopstvenog aksijalnog momenta inercije)
i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od posmatrane koordinatne ose.
183. Otpornost materijala je grana mehanike deformabilnih tela u kojoj se prou~avaju
metode prora~una i odre|ivawa unutra{wih sila i deformacija kod tela izloènih dejstvu
spoqa{wih sila.
P
184. Plasti~ne deformacije su deformacije pri kojima se telo po prestanku dejstva spo-
qa{wih sila ne vra}a u svoje prvobitno stawe (stawe pre deformacije) ve} ostaje trajno
deformisano.
185. Polarni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku,
predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i kvadrata wihovih rastojawa od
koordinatnog po~etka.
186. Polarni otporni moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnom po~etku od-
nosno teì{tu, predstavqa koli~nik polarnog momenta inercije za teì{te povr{ine
(sopstvenog polarnog momenta inercije) i rastojawa najudaqenije ta~ke povr{ine od te-
ì{ta povr{ine.
187. Polupre~nik inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa
kvadratni koren koli~nika odgovaraju}eg aksijalnog momenta inercije povr{ine i veli~ine
povr{ine posmatrane figure.
188. Popre~na dilatacija pri aksijalnom naprezawu je odnos izduèwa (tj.skra}ewa) i
prvobitne duìne u bilo kom pravcu u ravni popre~nog preseka konstrukcionog elementa.
189. Promenqivo (dinami~ko) optere}ewe je optere}ewe koje se mewa tokom delovawa na
posmatrano telo odnosno u toku vremen kod ovog optere}ewa se mewa: pravac, smer, in-
tenzitet i napadna ta~ka.
R
190. Ravan savijawa je ravan u kojoj dejstvuju spregovi sila pri ~istom savijawu i u kojoj
leì uzdu`na osa posmatranog konstrukcionog elementa.
S
191. Savijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
optere}en tako da se spoqa{we optere}ewe (levo ili desno od popre~nog preseka) moè
svesti (redukovati) u teì{tu popre~nog preseka samo na moment savijawa (moment koji
ima ravan dejstva u kojoj leì uzdu`na osa tela).
192. Slobodna duìna izvijawa {tapa (odnosno redukovana duìna izvijawa {tapa) je
rastojawe izme|u dveju prevojnih ta~aka elasti~ne linije {tapa.
193. Sloèno naprezawe je naprezawe koje nastaje kod tela koje je optere}eno tako da se
u wemu istovremeno javqaju dva ili vi{e osnovnih naprezawa.
- 14 -
194. Smicawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
svesti (redukovati) u teì{tu popre~nog preseka samo na transverzalnu silu (popre~nu si-
lu koja je upravna na uzdu`nu osu elementa).
195. Sopstveni momenti inercije povr{ine su momenti inercije povr{ine koji se defi-
ni{u u odnosu na koordinatni sistem ~iji je koordinatni po~etak teì{te posmatrane fi-
gure a koordinatne ose tzv. teì{ne ose (ose koje prolaze kroz teì{te figure).
196. Spoqa{we povr{inske sile su one sile koje deluju na dato telo (od strane drugih
tela) preko spoqa{wih povr{ina tela (kontura).
197. Stabilna ravnoteà pri izvijawu posmatranog konstrukcionog elementa je stawe
pri kojem se element optere}uje samo aksijalnom silom pritiska koja je nekoliko puta ma-
wa od kriti~ne sile.
198. Stalno (stati~ko) optere}ewe je optere}ewe koje deluje na posmatrano telo nepre-
kidno odnosno u toku vremena kod ovog optere}ewa se ne mewa: pravac, smer, intenzitet i
napadna ta~ka.
199. Stawe napona u posmatranoj ta~ki tela odre|eno je svim vektorima napona u posma-
tranoj ta~ki.
200. Stati~ki moment povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnoj osi, predstavqa zbir
proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od ose.
201. Stati~ki neodre|eni zadaci su problemi u kojima se spoqa{we sile ne mogu odre-
diti na osnovu stati~kih uslova ravnoteè jer je broj nepoznatih veli~ina ve}i od broja
stati~kih uslova (jedna~ina) ravnoteè.
202. Stvarni napon je napon koji trenutno postoji u materijalu posmatranog konstruk-
cionog elementa.
T
203. Tangencijalni napon (smi~u}i napon) je komponenta vektora napona u posmatranoj
ta~ki tela koja leì u uo~enoj prese~noj ravni.
204. Tangencijalni napon pri uvijawu je linearna funkcija rastojawa.
205. Te{ka vratila su nosa~i koji su izloèna dejstvu sloènog naprezawa (uvijawu i
savijawu).
U
206. Uvijawe je osnovno naprezawe koje se javqa u slu~aju kada je konstrukcioni element
svesti (redukovati) u teì{tu popre~nog preseka samo na moment uvijawa (moment koji
ima ravan dejstva koja je upravna na uzdu`nu osu tela).
207. Ugao nagiba je ugao koji zatvara uzdu`na osa nosa~a i tangenta elasti~ne linije u
ta~ki oslonca nosa~a.
208. Ugao uvijawa je ugao koji pokazuje za koliko se ta~ke posmatranog konstrukcionog
elementa, koje se nalaze na istom polupre~niku u istoj ravni, zaokrenu u odnosuna na prvo-
bitni poloàj pri delovawu momenata uvijawa.
209. Ugib nosa~a je najve}e odstupawe uzdu`ne ose elasti~ne linije nosa~a od svog prvo-
bitnog poloàja.
210. Udarno optere}ewe je optere}ewe kod kojeg se u malom vremenskom periodu in-
tenzitet optere}ewa vi{estruko pove}ava.
- 15 -
211. Unutra{we (kohezione) sile su povr{inske sile koje se javqaju kao posledica
dejstva spoqa{wih sila i suprotstavqaju se tom dejstvu (drè ~estice posmatranog tela
zajedno).
H
212. Hajgens-[tajnerova teorema: Aksijalni moment inercije povr{ine ravanske figure
za proizvoqnu osu jednak je zbiru aksijalnog momenta inercije te povr{ine za paralelnu
teì{nu osu i proizvoda povr{ine figure i kvadrata rastojawa izme|u osa.
213. Homogeno temperaturno poqe: Dejstvu homogenog temperaturnog poqa konstrukcioni
element je izloèn ako je pri zagrevawu i hla|ewu, u posmatranom elementu, temperatura
stalno ravnomerno raspore|ena odnosno ima istu vrednost u svim ta~kama zapremine
elementa.
214. Hukov zakon pri aksijalnom naprezawu: Normalni napon pri aksijalnom naprezawu,
u granicama elasti~nih deformacija, upravo je proporcionalan dilataciji.
215. Hukov zakon pri smicawu: Tangencijalni napon pri smicawu, u granicama elasti-
~nih deformacija, upravo je proporcionalan klizawu.
C
216. Centrifugalni moment inercije povr{ine uo~ene figure, prema koordinatnim osa-
ma, predstavqa zbir proizvoda elementarnih povr{ina i wihovih rastojawa od koordinat-
nih osa.
^
217. îsto uvijawe se javqa kod konstrukcionih elemenata koji su na svom slobodnom
kraju izloèni dejstvu sprega sila koji ima ravan delovawa koja je upravna na uzdu`nu osu
tela odnosno na element dejstvuje samo moment uvijawa, pa je element izloèn samo napre-
zawu na uvijawe.
218. îsto savijawe se javqa kod konstrukcioni elementa kod kojih se spoqa{we optere-
}ewe svodi samo na momente savijawa.
____________________________________________
- 16 -
A
219. Amplituda je najve}a elongacija ta~ke koja vr{i oscilatorno kretawe.
220. Apsolutna brzina ta~ke koja vr{i sloèno kretawe jednaka je vektorskom zbiru re-
lativne i prenosne brzine posmatrane ta~ke.
221. Apsolutno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo za koje se kaè da
je u stawu mirovawa.
222. Apsolutno kretawe ta~ke je kretawe koje se posmatra u odnosu na telo koje se sma-
tra nepokretnim, tj. kretawe se posmatra u odnosu na nepokretni koordinatni sistem
referencije.
B
223. Bregasti mehanizam je mehanizam sastavqen od pogonskog, radnog i nepokretnog dela,
~ija je namena da transformi{e pogonsko kretawe (translatorno ili obrtno) u odre|eno
radno kretawe.
V
224. Velocida je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina iste ta~ke (za raz-
li~ite trenutke vremena) nacrtani u odgovaraju}im ta~kama putawe posmatrane ta~ke.
225. Veza je telo koje ograni~ava kretawe posmatranog tela.
226. Vezano telo je telo ~ije je kretawe ograni~eno nekim drugim telima.
- 17 -
227. Vreme je skalarna veli~ina, u mehanici se smatra univerzalnim, te~e (prolazi) na
isti na~in u svim koordinatnim sistemima, neprekidno se mewa i posmatra se kao
nezavisno promenqiva veli~ina.
228. Vreme oscilacije je vreme izme|u dva uzastopna prolaza posmatrane ta~ke kroz ta~-
ku koja predstavqa centar oscilacije u istom smeru.
G
229. Greben bregastog mehanizma (bregasti kotur ili breg) je pogonski deo bregastog me-
hanizma koji vr{i obrtno kretawe.
E
230. Element mehanizma je odvojeni nedeqivi deo mehanizma izra|en iz jednog komada ma-
terijala ili nekoliko delova spojenih nerazdvojivom vezom.
231. Elongacija je udaqenost ta~ke koja osciluje od centra oscilacije.
Z
232. Zakon brzine je jedna~ina koja uspostavqa vezu izme|u brzine i proteklog vremena.
233. Zakon puta je jedna~ina koja uspostavqa zavisnost izme|u pre|enog puta i proteklog
vremena.
234. Zglavkasti ~etvorougao je kinemati~ki lanac koji se sastoji iz ~etiri poluge pove-
zane cilindri~nim zglobovima ~ije su ose me|usobno paralelne.
J
235. Jedna~ine kretawa ta~ke su jedna~ine koje uspostavqaju zavisnost izme|u promene
koordinata x, y i z i vremena t.
236. Jednakoubrzano kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice
pri kojem se ugaona brzina ta~ke pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
237. Jednakoubrzano pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika
prave linije pri kojem se brzina pove}ava za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
238. Jednakousporeno kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`-
nice pri kojem se ugaona brzina ta~ke smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedi-
nici vremena.
239. Jednakousporeno pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika
prave linije pri kojem se brzina smawuje za uvek istu vrednost u svakoj slede}oj jedinici
vremena.
240. Jednoliko kru`no kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika kru`nice pri
kojem ta~ka u jednakim vremenskim razmacima prelazi jednake puteve.
241. Jednoliko pravolinijsko kretawe ta~ke je kretawe ta~ke po putawi oblika prave
linije pri kojem ta~ka u jednakim vremenskim intervalima prelazi jednake puteve.
K
242. Kinematika je deo mehanike u kojem se prou~avaju geometrijska svojstva kretawa te-
la pri ~emu se neuzima u obzir wihova inercija (masa) i sile koje deluju na tela.
243. Kinemati~ki dijagrami predstavqaju grafi~ko prikazivawe zakona promene kine-
mati~kih veli~ina u zavisnosti od vremena ili drugih kinemati~kih veli~ina.
244. Kinemati~ki lanac je skup kinemati~kih parova me|usobno spojenih odgovaraju}im
~lanovima mehanizma.
- 18 -
245. Kinemati~ki par mehanizma je deo mehanizma koji obrazuju dva pokretna ~lana meha-
nizma.
246. Kinemati~ka {ema mehanizma predstavqa grafi~ki prikaz mehanizma u pogodno iza-
branoj razmeri pri ~emu ona mora sadràti sve parametre neophodne za kinemati~ko ispi-
tivawe posmatranog mehanizma.
247. Klipni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od tri ~lana: krivaje, spojne po-
luge i ukrsne glave sa kliza~em, ~ija je namena da pretvara pravolinijsko kretawe u obrt-
no i obrnuto.
248. Kruto telo (u kinematici) je telo kod koga se rastojawe izme|u dve ma koje ta~ke
tela pri kretawu ne mewa.
249. Kulisa je pokretni ~lan kulisnog mehanizma po kojem se kre}e kliza~ odnosno to je
i kliza~ koji svojom {upqinom sa spoqa{we strane obuhvata pomi~ni {tap.
250. Kulisni mehanizam je kinemati~ki lanac sastavqen od: krivaje, kulise i kliza~a,
~ija je namena da obrtno kretawe pretvara u pravolinijsko kretawe i obrnuto.
M
251. Mehanizam je skup dva ili vi{e elemenata (tela) koji su me|usobno spojeni tako da
mogu da prenesu kretawe uz uslov da kretawe jednog elementa mehanizma izaziva sasvim od-
re|eno kretawe ostalih elemenata mehanizma.
252. Mehani~ko kretawe je promena poloàja tela u odnosu na drugo telo u prostoru u
toku nekog vremena.
N
253. Na~ini odre|ivawa poloàja ta~ke u prostoru mogu biti: sinteti~ki, vektorski i
analiti~ki.
254. Nepomi~na osa obrtawa (permanentna osa obrtawa) je osa kod koje su brzine ta~aka
tela koje leè na osi za sve vreme kretawa jednake nuli.
255. Normalno ubrzawe jednako je koli~niku kvadrata brzine i polupre~nika kru`ne
putawe a pada u pravcu polupre~nika sa smerom ka centru obrtawa.
O
256. Obimna brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je proizvod polupre~nika kru`ne
putawe i odgovaraju}e ugaone brzine.
257. Oscilacija ta~ke je kretawe ta~ke izme|u dva uzastopna prolaza kroz ta~ku koja
predstavqa centar oscilacije u istom smeru.
P
258. Period rotacije je vreme za koje ta~ka izvr{i jedan obrtaj.
259. Period oscilacije je vreme potrebno da ta~ka iz krajweg po~etnog poloàja pro|e
kroz centar oscilacije i vrati se nazad u po~etni poloàj odnosno da izvr{i punu
oscilaciju.
260. Po~etni poloàj ta~ke je poloàj ta~ke na putawi u trenutku po~etka merewa
vremena.
261. Po~etno vreme je vremenski trenutak u kojem se po~iwe sa merewem vremena.
262. Prenosni odnos je odnos izme|u ugaonih brzina vode}eg i vo|enog elementa prenosa.
263. Prenosnici (transmisije) su sistem me|usobno povezanih krutih tela koja se obr}u
oko nepomi~nih osa i prenose brzine sa jednog vratila na drugo.
- 19 -
264. Prenosno kretawe ta~ke je kretawe ta~ke, koja se u datom trenutku kretawa vezuje
za pokretno telo, u odnosu na drugo telo koje se smatra nepokretnim, tj. to je kretawe po-
kretnog koordinatnog sistema referencije, za koji se vezuje ta~ka, u odnosu na nepokretni
koordinatni sistem referencije.
265. Prinudna kretawa (prisilna kretawa) su kretawa vezanih tela na unapred odre|en
na~in koji je uslovqen vezama.
266. Prostor je jedan od osnovnih matemati~kih pojmova i u klasi~noj mehanici se pred-
stavqa kao trodimenzionalni Euklidov prostor odnosno matemati~ki prostor koji intui-
tivno svakodnevno zami{qamo.
267. Put je deo putawe koji ta~ka pre|e u toku odre|enog perioda vremena.
268. Putawa (trajektorija) je neprekidna linija koju ta~ka opisuje pri svom kretawu.
R
269. Ravno kretawe krutog tela je kretawe pri kojem se sve ta~ke tela kre}u u ravnima
paralelnim nekoj osnovnoj nepomi~noj ravni.
270. Radijan (1 rad) je centralni ugao koji zatvara luk duìne polupre~nika.
271. Relativno kretawe je kretawe posmatranog tela u odnosu na telo koje se tako|e
kre}e.
272. Relativno kretawe ta~ke je kretawe u odnosu na pokretno telo. tj. kretawe u odnosu
na pokretni koordinatni sistem referencije.
273. Referentno telo (uporedno telo) je telo u odnosu na koje se odre|uje kretawe pos-
matranog tela.
274. Rotacija (obrtawe) krutog tela je takvo kretawe kod kojeg su bar dve ta~ke tela u
stawu mirovawa u posmatranom trenutku.
S
275. Sistem referencije je koordinatni sistem koji se vezuje za referentno telo.
276. Slobodno telo je telo koje se moè slobodno kretati iz jednog poloàja u drugi, a
pri tome ga ni{ta ne ometa u kretawu.
277. Sredwa brzina pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos pre|enog puta i odgovaraju}eg
vremenskog perioda.
278. Sredwe ubrzawe pravolinijskog kretawa ta~ke je odnos prira{taja (promene) brzine
i odgovaraju}eg vremenskog intervala.
279. Sredwa ugaona brzina je odnos pre|enog centralnog ugla i odgovaraju}eg vremenskog
perioda.
280. Sredwe ugaono ubrzawe je odnos prira{taja (promene) ugaone brzine i odgovaraju}eg
vremenskog perioda.
281. Stepen slobode kretawa tela (broj mogu}nosti kretawa) je broj podataka potrebnih
za odre|ivawe poloàja tela u prostoru.
282. Suport bregastog mehanizma je pogonski deo bregastog mehanizma koji vr{i tran-
slatorno kretawe.
T
283. Tangencijalno ubrzawe je jednako proizvodu polupre~nika putawe i ugaonog ubrzawa
i pada u pravcu tangente na putawu u jednom ili drugom smeru.
284. Ta~ka (u kinematici) je telo ~ije se dimenzije mogu zanemariti u odnosu na veli-
~inu puta koji telo prelazi pri kretawu.
- 20 -
285. Teorema o kretawu {tapa u ravni translacijom i rotacijom: Svako kona~no ravan-
sko pomerawe krutog {tapa moè se ostvariti pomo}u jednog translatornog i jednog obrt-
nog pomerawa.
286. Teorema o kretawu {tapa u ravni ~istim obrtawem: Svako kona~no ravansko pome-
rawe krutog {tapa moè se ostvariti jednim obrtawem oko ose upravne na osnovnu ravan,
koja se u svakom posmatranom trenutku posebno odre|uje.
287. Teorema o metodi okrenutih brzina: Krajevi okrenutih brzina svih ta~aka jednog
{tapa nalaze se na duì koja je paralelna posmatranom {tapu.
288. Teorema o planu brzina: Plan brzina za ta~ku neke plo~e sli~an je figuri koju ~i-
ne te ta~ke i okrenut je za devedeset stepeni u smeru wene ugaone brzine.
289. Teorema o planu ubrzawa: Plan ubrzawa ta~aka neke plo~e je figura sli~na figuri
tih ta~aka i okrenuta je prema plo~i u smeru ugaone brzine za ugao jednak uglu izme|u
vektora totalnog ubrzawa i vektora brzine.
290. Teorema o projekciji brzina dve ta~ke ravne plo~e: Projekcije brzina dve ta~ke
ravne plo~e na pravac koji spaja te dve ta~ke, su jednake.
291. Translacija je kretawe nekog tela pri kojem svaka du` koja spaja dve ta~ke posma-
tranog tela ostaje paralelna svom prvobitnom poloàju.
292. Trenutna brzina ravnomernog kretawa ta~ke je pre|eni put u jedinici vremena.
293. Trenutna brzina promenqivog kretawa ta~ke je onaj put u jedinici vremena koji bi
ta~ka pre{la kada bi, od datog trenutka vremena, nastavila ravnomerno kretawe.
294. Trenutni pol brzina (rotacije) pri ravno kretawu krutog tela je ta~ka koja u pos-
matranom trenutku vremena: ima brzinu jednaku nuli, nalazi se na pravoj povu~enoj u pos-
matranoj ta~ki upravno na pravac wene brzine i brzina posmatrane ta~ke je jednaka proiz-
vodu trenutne ugaone brzine i rastojawa do trenutnog pola brzina.
295. Trenutna ugaona brzina jednolikog kru`nog kretawa ta~ke je pre|eni centralni
ugao u jedinici vremena.
296. Trenutna ugaona brzina promenqivog kru`nog kretawa ta~ke je onaj centralni ugao
u jedinici vremena koji bi ta~ka pre{la kada bi se od datog trenutka kretala jednoliko.
U
297. Ubrzawe (trenutno ubrzawe) jednakopromenqivih kretawa je promena brzine u jedi-
nici vremena.
298. Ugaono ubrzawe (trenutno ugaono ubrzawe) jednakopromenqivih kru`nih kretawa je
promena ugaone brzine u jedinici vremena.
299. U~estalos (frekvencija) je recipro~na vrednost perioda rotacije.
F
300. Frekvencija (u~estalost) pri oscilatornom kretawu je broj izvr{enih oscilacija u
sekundi.
H
301. Harmonijsko oscilatorno kretawe vr{i ona ta~ka koja se stalno kre}e izme|u dva
krajwa poloàja ubrzawem proporcionalnim udaqenosti od centra oscilacije sa smerom
uvek ka centru oscilacije.
302. Hodograf vektora brzina ta~ke je kriva linija koju odre|uju krajevi vektora brzina
iste ta~ke (za razli~ite trenutke vremena) nacrtani tako da imaju isti po~etak.
C
303. Centar oscilacije je ta~ka u odnosu na koju posmatrana ta~ka vr{i oscilatorno
kretawe.
- 21 -
^
304. ^lan mehanizma je jedan ili nekoliko ~vrsto spojenih elemenata mehanizma.
____________________________________________
- 22 -
A
305. Aksijalni moment inercije masa za neku koordinatnu osu (x, y ili z,) je algebar-
ski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgovaraju}e koor-
dinatne ose.
V
306. Vertikalan hitac navi{e u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke
pod dejstvom sile Zemqine teè sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno navi{e.
307. Vertikalan hitac naniè u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke
pod dejstvom sile Zemqine teè sa po~etnom brzinom usmerenom vertikalno naniè.
D
308. Dalamberov princip za materijalnu ta~ku: Ako se u svakom datom trenutku, aktiv-
nim silama, koje deluju na pokretnu ta~ku, i reakcijama veza pridoda sila inercije, onda
}e takav sistem sila biti u ravnoteì i na wega se mogu primeniti svi zakoni statike.
309. Dalamberov princip za sistem materijalnih ta~aka: Ako se u bilo kom trenutku
vremena svakoj ta~ki sistema, osim spoqa{wih i unutra{wih sila, koje deluju na ta~ku,
pridodaju i odgovaraju}e sile inercije, onda }e dobijeni sistem sila biti u ravnoteì i
na wega se mogu primeniti sve jedna~ine statike.
- 23 -
310. Deformabilni (promenqivi) sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~a-
ka ~ija su me|usobna rastojawa promenqiva.
311. Dinamika je deo mehanike u kojem se prou~avaju zakoni kretawa materijalnih tela
pod dejstvom sila, koje su uzroci kretawa ili mirovawa.
312. Dinamika mehanizama izu~ava kretawe mehanizama pod dejstvom zadatih sila, odno-
sno odre|uje sile koje dejstvuju na ~lanove mehanizma pri wihovom kretawu.
313. Dinamika klipnog mehanizma prou~ava sile koje deluju pri ravnom kretawu klipnog
mehanizma.
314. Diskretan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri
kojem su materijalne ta~ke odvojene odnosno mase se nalaze na kona~nim rastojawima.
315. Drugi Wutnov zakon (zakon sile i ubrzawa):
- Proizvod mase i ubrzawa jedne ta~ke, koje ona dobija kada na wu deluje data sila,
jednak je po intenzitetu toj sili, a pravac i smer ubrzawa poklapaju se sa pravcem i
smerom te sile.
- Promena kretawa (proizvod mase i ubrzawa) proporcionalna je sili koja dejstvuje
na telo i vr{i se u pravcu sile.
E
316. Ekscentri~ni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara ne prolazi kroz teì{ta
tela koja se sudaraju.
317. Elementarni impuls sile je vektor jednak proizvodu vektora sile i elementarnog
vremenskog intervala.
Z
318. Zakon o koli~ini kretawa i impulsu sile:
- Prira{taj koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski period pri we-
nom kretawu pod dejstvom konstantne sile jednak je impulsu te sile za isti vremenski
period.
- Kona~na promena vektora koli~ine kretawa materijalne ta~ke za neki vremenski
period jednaka je impulsu sile koja dejstvuje na ta~ku za isti vremenski period.
319. Zakon o koli~ini kretawa sistema materijalnih ta~aka: Koli~ina kretawa centra
masa sistema materijalnih ta~aka jednaka je vektorskom zbiru koli~ina kretawa svih ta~a-
ka koje ~ine sistem.
320. Zakon o kretawu centra masa sistema materijalnih ta~aka: Centar masa sistema
materijalnih ta~aka kre}e se kao jedna materijalna ta~ka u kojoj je skoncentrisana masa
sistema, a pod dejstvom glavnog vektora svih spoqa{wih sila.
321. Zakon o momentu koli~ine kretawa: Kona~na promena momenta koli~ine kretawa,
odre|enog u odnosu na centar kru`ne putawe, za neki vremenski period, jednaka je proiz-
vodu momenta sile u odnosu na isti centar i vremenski period.
322. Zakon o nezavisnosti dejstva sila: Ako na jednu materijalnu ta~ku istovremeno dej-
stvuje vi{e sila, weno je ubrzawe jednako geometrijskom (vektorskom) zbiru ubrzawa, koja
bi ta ta~ka dobijala dejstvom svake sile posebno.
323. Zakon o odràwu koli~ine kretawa: Koli~ina kretawa materijalne ta~ke na koju
ne dejstvuju sile je konstantan vektor.
324. Zakon o odràwu koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je glavni
vektor svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda }e vektor koli~ine
kretawa sistema materijalnih ta~aka biti konstantan i po intenzitetu i po pravcu.
- 24 -
325. Zakon o odràwu koli~ine kretawa u odnosu na koordinatne ose: Projekcija koli-
~ine kretawa na koordinatnu osu je stalna ako je projekcija sile na tu osu za sve vreme
kretawa jednaka nuli.
326. Zakon o odràwu kretawa centra masa sistema materijalnih ta~aka: Ako je vektor-
ski zbir svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, jednak nuli, onda se centar masa sis-
tema kre}e brzinom konstantnog intenziteta i konstantnog pravca, tj. centar masa se kre}e
ravnomerno i pravolinijski.
327. Zakon o odràwu mehani~ke energije:
- Ukupna mehani~ka energija materijalne ta~ke pri kretawu pod dejstvom konzer-
vativne sile je konstantna veli~ina, tj. zbir kineti~ke i potencijalne energije
materijalne ta~ke ima stalnu vrednost.
- Pri kretawu tela pod dejstvom sistema konzervativnih sila zbir kineti~ke i po-
tencijalne energije materijalne ta~ke u svakom poloàju ostaje konstantna veli~ina.
328. Zakon o odràwu mehani~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Pri kretawu
sistema materijalnih ta~aka pod dejstvom konzervativnih sila zbir kineti~ke i poten-
cijalne energije sistema u svakom poloàju sistema ostaje konstantna veli~ina.
329. Zakon o odràwu momenta koli~ine kretawa: Moment koli~ine kretawa
materijalne ta~ke na koju dejstvuje sila ~ija napadna linija stalno tokom kretawa prolazi
kroz centar obrtawa je konstantan vektor.
330. Zakon o odràwu momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Ako je
zbir momenata za ta~ku svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem materijalnih ta~aka,
jednak nuli, onda je moment koli~ine kretawa sistema za istu ta~ku konstantan i po prav-
cu i po intenzitetu.
331. Zakon povr{ine (drugi Keplerov zakon): Pri kretawu materijalne ta~ke pod dej-
stvom centralne sile, vektor poloàja ta~ke u jednakim vremenskim periodima prebrisava
jednake povr{ine.
332. Zakon o promeni kineti~ke energije:
- Prira{taj kineti~ke energije materijalne ta~ke pri wenom pravolinijskom pome-
rawu jednak je ukupnom radu konstantne sile koja dejstvuje na materijalnu ta~ku pri tom
pomerawu.
- Prira{taj kineti~ke energije ta~ke pri nekom wenom pomerawu, jednak je alge-
barskom zbiru radova svih sila, koje deluju na ta~ku, na tom pomerawu.
333. Zakon o promeni kineti~ke energije sistema materijalnih ta~aka: Prira{taj kine-
ti~ke energije sistema materijalnih ta~aka, pri nekom wegovom pomerawu, jednak je zbiru
radova na tom pomerawu svih sila koje deluju na sistem, i to kako spoqa{wih, tako i
unutra{wih.
334. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Promena koli-
~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neki kona~ni vremenski period jednaka je
zbiru impulsa spoqa{wih sila koje u tom vremenskom periodu deluju na sistem.
335. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka: Kona~na
promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka za neku nepomi~nu ta~ku
jednaka je zbiru momenata svih spoqa{wih sila, koje deluju na sistem, za istu momentnu
ta~ku.
336. Zakon o promeni koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri udaru: Pro-
mena koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka (ili tela) za vreme udara jednaka je
zbiru impulsa svih spoqa{wih udarnih sila koje deluju na sistem.
- 25 -
337. Zakon o promeni koli~ine kretawa ta~ke pri udaru: Promena koli~ine kretawa
materijalne ta~ke za vreme udara jednaka je zbiru impulsa udarnih sila koje deluju na
ta~ku.
338. Zakon o promeni momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka pri
udaru: Promena momenta koli~ine kretawa sistema materijalnih ta~aka, za vreme udara,
jednaka je zbiru momenata za istu ta~ku svih impulsa spoqa{wih udarnih sila koje deluju
na sistem.
I
339. Izolovana materijalna ta~ka je ta~ka na koju ne dejstvuju druge materijalne ta~ke.
340. Impuls sile za bilo koju silu i kona~an vremenski interval jednak je algebarskom
zbiru odgovaraju}ih elementarnih impulsa sile.
341. Inertnost je svojstvo materijalnih tela da brè ili sporije mewaju brzinu svog
kretawa pod dejstvom datih sila.
342. Intenzitet impulsa sile za silu konstantnog intenziteta i pravca je proizvod ve-
li~ine sile i vremena tokom kojeg je sila dejstvovala.
343. Inercijalni koordinatni sistem referencije je koordinatni sistem za koji je ispu-
wen zakon inercije (kretawe po inerciji je kretawe koje se vr{i bez sile).
K
344. Karnoova teorema: Gubitak kineti~ke energije sistema tela pri sudaru plasti~nih
tela jednak je onoj kineti~koj energiji tog sistema koju bi imao sistem ako bi se kretao
tzv. izgubqenim brzinama.
345. Kenigova teorema:
- Pri ravnom kretawu krutog tela kineti~ka energija tela je jednaka zbiru kine-
ti~ke energije translatornog kretawa tela sa brzinom kretawa centra masa tela i kine-
ti~ke energije obrtawa tela oko ose koja prolazi kroz centar masa tela i upravna je na
ravan kretawa.
- Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka za apsolutno kretawe jednaka je
zbiru kineti~ke energije wegovog centra masa (spoqa{we kineti~ke energije) i relativne
kineti~ke energije u odnosu na centar masa sistema (unutra{we kineti~ke energije).
346. Kineti~ka energija:
- Kineti~ka energija je energija mehani~kog kretawa tela.
- Kineti~ka energija materijalne ta~ke jednaka je polovini proizvoda wene mase i
kvadrata wene brzine.
347. Kineti~ka energija pri obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose jednaka je polovi-
ni proizvoda momenta inercije tela u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine
tela.
348. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu krutog tela jednaka je polovini
proizvoda mase krutog tela i kvadrata brzine centra masa.
349. Kineti~ka energija pri translatornom kretawu sistema materijalnih ta~aka jed-
naka je polovini proizvoda mase sistema i kvadrata brzine centra masa.
350. Kineti~ka energija tela pri obrtnom kretawu jednaka je polovini proizvoda mo-
menta inercije masa u odnosu na osu obrtawa i kvadrata ugaone brzine obrtawa.
351. Kineti~ka energija sistema materijalnih ta~aka je skalarna veli~ina koja je jed-
naka aritmeti~kom zbiru kineti~kih energija svih ta~aka koje sa~iwavaju sistem.
352. Koeficijent uspostavqawa pri upravnom udaru tela o nepomi~nu pregradu je odnos
intenziteta brzine tela na kraju udara i intenziteta brzine tela na po~etku udara.
- 26 -
353. Koli~ina kretawa (nalet) je proizvod mase materijalne ta~ke i vektora wene
brzine.
354. Kontinualan raspored materijalnih ta~aka u posmatranom prostoru je raspored pri
kojem su materijalne ta~ke neprekidno raspore|ene odnosno mase se nalaze jedna uz drugu.
355. Konusno klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqivi konac zanemarqive
teìne, koja je prinu|ena da se kre}e po horizontalnom krugu stalnom brzinom dok konac
opisuje konusnu povr{inu sa vrhom u ta~ki ve{awa konca.
356. Kosi hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dejstvom sile
Zemqine teè sa po~etnom brzinom koja ima pravac koji sa horizontalnim pravcem (pravac
normalan na pravac sile Zemqine teè) zaklapa izvestan ugao (takozvani elevacioni ugao).
357. Kosi sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela ne poklapaju sa prav-
cem sudara.
358. Krut sistem materijalnih ta~aka je diskretan skup materijalnih ta~aka ~ija su me-
|usobna rastojawa nepromenqiva.
359. Kruto telo:
- kruto telo je kontinualan sistem materijalnih ta~aka ~ija je izvesna kona~na za-
premina neprekidno ispuwena masom.
- kruto telo je materijalno telo kod kojeg su rastojawa izme|u pojedinih ta~aka te-
la nepromenqiva pod uticajem sila.
M
360. Masa diskretnog sistema materijalnih ta~aka (masa sistema) je aritmeti~ki zbir
masa svih ta~aka koje obrazuju sistem.
361. Masa tela je veli~ina koja zavisi od koli~ine materije jednog tela i ona odre|uje
inertnost tog tela, tj. masa je mera inertnosti tela.
362. Matemati~ko klatno je materijalna ta~ka, obe{ena o nerastegqiv konac zanemar-
qive teìne, koja je prinu|ena da se kre}e (klati, osciluje) u vertikalnoj ravni (po ver-
tikalnom krugu) oko vertikalnog ravnote`nog poloàja pod uticajem sile Zemqine teè.
363. Materijalna ta~ka je geometrijska ta~ka tela u kojoj je koncentrisana celokupna ma-
sa tela.
364. Mehani~ka energija je skalarna veli~ina koja karakteri{e sposobnost tela da pod
odre|enim uslovima vr{i neki mehani~ki rad.
365. Mehani~ki rad:
- Mehani~ki rad je proces savla|ivawa otpora koji telo pruà kada ga pomeramo sa
jednog mesta na drugo.
- Mehani~ki rad je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora pomerawa i vektora
sile.
- Mehani~ki rad je proizvod sile i pre|enog puta u pravcu dejstva sile.
- Mehani~ki rad sile Zemqine teè (rad teè) jednak je proizvodu teìne tela i
visinske razlike koju telo prelazi pri ~emu rad ne zavisi od oblika puta koji telo
prelazi.
366. Moment inercije masa za bilo koju osu je skalarna veli~ina koja je jednaka zbiru
proizvoda masa svih ta~aka sistema (kod tela elementarnih masa) i kvadrata wihovih ras-
tojawa od posmatrane ose.
367. Moment koli~ine kretawa (zamah ili kineti~ki moment) je moment vektora koli-
~ine kretawa materijalne ta~ke za jednu stalnu ta~ku tzv. pol.
W
- 27 -
368. Wutnova hipoteza: Odnos izme|u relativnih brzina centra masa tela posle sudara i
pre sudara je za svaki materijal konstantan broj (koeficijent uspostavqawa).
O
369. Op{ti principi (na~ela) mehanike su uslovi iz kojih se mogu izvesti jedna~ine
kretawa, i obrnuto, oni su posledica tih jedna~ina.
370. Osnovna dinami~ka jedna~ina obrtawa krutog tela oko nepomi~ne ose: Glavni mo-
ment spoqa{wih sila koje deluju na kruto telo za osu obrtawa jednak je proizvodu momenta
inercije tela (mase) za osu obrtawa i ugaone brzine tela.
371. Osnovna svojstva dinamike sloènog kretawa materijalne ta~ke: Sve jedna~ine i
zakoni mehanike za sloèno kretawe ta~ke dobijaju se na isti na~in kao i jedna~ine za ap-
solutno kretawe ako se aktivnim silama koje deluju na ta~ku (kao rezultat uzajamnog dej-
stva izme|u ta~ke i drugih materijalnih tela) pridodaju jo{ i prenosna i Koriolisova
sila inercije.
P
372. Parabola sigurnosti je obvojnica parabola nacrtanih za istu po~etnu brzinu i raz-
li~ite elevacione uglove pri kosom hicu u bezvazdu{nom prostoru.
373. Planarni moment inercije masa prema koordinatnim ravnima (xOy, xOz ili yOz)
je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od odgova-
raju}e koordinatne ravni.
374. Polarni moment inercije masa prema koordinatnom po~etku je algebarski zbir pro-
izvoda elementarnih masa i kvadrata wihovih rastojawa od koordinatnog po~etka.
375. Potencijalna energija:
- Potencijalna energija je energija kojom telo raspolaè, a zavisi od uzajamnog po-
loàja tela ili od poloàja delova jednog te istog tela.
- Potencijalna energija materijalne ta~ke u datom poloàju je skalarna veli~ina
koja je jednaka onom radu, koji izvr{e sile poqa pri pomerawu ta~ke iz posmatranog polo-
àja u nulti poloàj.
376. Pravac sudara je pravac normalan na ravan sudara koji prolazi kroz ta~ku dodira
tela koja se sudaraju.
377. Prvi Wutnov zakon (zakon inercije):
- Svako telo ostaje u stawu mirovawa ili ravnomernog (jednolikog) i pravo-
linijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|eno da to svoje stawe promeni.
- Materijalna ta~ka, izolovana od dejstva spoqa{wih tela, zadràva svoje stawe mi-
rovawa ili jednolikog pravolinijskog kretawa dok pod dejstvom sile ne bude prinu|ena da
to svoje stawe promeni.
- Ubrzawe izolovane ta~ke jednako je nuli.
378. Prinudna kretawa vr{e vezana tela koja su prinu|ena da se kre}u po unapred odre-
|enim linijama i povr{inama.
379. Problem translatornog kretawa krutog tela je problem koji se moè svesti na pro-
blem kretawa jedne materijalne ta~ke tog tela.
R
380. Ravan sudara je zajedni~ka tangencijalna ravan koja prolazi kroz mesto (ta~ku) dodi-
ra tela pri sudaru tela.
381. Rad pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednak proizvodu glavnog momen-
ta spoqa{wih sila za osu obrtawa i pre|enog centralnog ugla (u radijanima).
S
- 28 -
382. Sila je veli~ina koja karakteri{e meru mehani~kog uzajamnog dejstva materijalnih
tela.
383. Sila inercije (u Dalamberovom principu) ima intenzitet jednak proizvodu mase
ta~ke i wenog ubrzawa i smer suprotan u odnosu na smer vektora ubrzawa.
384. Sistem materijalnih ta~aka je skup materijalnih ta~aka ~ija su kretawa i poloàji
u me|usobnoj zavisnosti, tj. kretawe svih ta~aka materijalnog sistema zavisi od kretawa i
poloàja svih ostalih ta~aka sistema.
385. Slobodan pad materijalne ta~ke u bezvazdu{nom prostoru je kretawe ta~ke pod dej-
stvom sile Zemqine teè iz stawa mirovawa odnosno bez po~etne brzine.
386. Snaga (efekat rada ili snaga sile):
- Snaga je rad izvr{en u jedinici vremena.
- Snaga je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora sile i vektora brzine.
387. Snaga pri obrtawu krutog tela oko nepomi~ne ose je jednaka proizvodu glavnog mo-
menta spoqa{wih sila za osu obrtawa i ugaone brzine tela.
388. Spoqa{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih
ta~aka ili tela koja ne ulaze u sastav sistema.
389. Sredwa sektorska brzina je odnos prebrisane povr{ine posmatranog sektora i odgo-
varaju}eg vremenskog perioda.
390. Sredwa snaga je odnos rada i odgovaraju}eg vremenskog perioda.
391. Stepen korisnog dejstva:
- Stepen korisnog dejstva je odnos korisnog (efektivnog) rada i pogonskog
(uloènog) rada.
- Stepen korisnog dejstva je odnos korisne (efektivne) snage i pogonske (uloène)
snage.
392. Stepen korisnog dejstva sistema pralelno vezanih ma{ina jednak je odnosu zbira
korisnih radova (ili snaga) ma{ina sistema i zbira pogonskih radova (ili snaga) ma{ina
sistema.
393. Stepen korisnog dejstva sistema redno vezanih ma{ina jednak je proizvodu stepena
korisnih dejstava pojedinih redno vezanih ma{ina.
T
394. Teìna je sila kojom Zemqina teà privla~i tela, ona ima vertikalni pravac, smer
naniè ka centru Zemqe i intenzitet jednak proizvodu mase posmatranog tela i ubrzawa
Zemqine teè.
395. Teorema o radu rezultante: Rad rezultante jednak je algebarskom zbiru radova kom-
ponenata na istom pomerawu (putu) materijalne ta~ke.
396. Tre}i Wutnov zakon (zakon akcije i reakcije):
- Sile kojima dejstvuju materijalne ta~ke jedna na drugu me|usobno su jednake, leè
na zajedni~koj pravoj (kolinearne su) i imaju suprotne smerove.
- Dejstvu (akciji) uvek je jednako protivdejstvo (reakcija) ili dejstva dva tela jednog
na drugo uvek su jednaka i suprotno usmerena.
U
397. Udar je pojava pri kojoj se brzine ta~aka tela u toku vrlo malog perioda vremena
promene za kona~nu veli~inu.
398. Unutra{we sile su sile koje deluju na ta~ke sistema, a rezultat su dejstva drugih
ta~aka koje pripadaju istom sistemu.
- 29 -
399. Upravni sudar tela je sudar pri kojem se pravci kretawa oba tela poklapaju sa
pravcem sudara.
400. Upravni centralni sudar plasti~nih tela je sudar pri kojem se tela deformi{u i
nastavqaju kretawe zajedni~kom brzinom.
401. Upravni centralni sudar potpuno elasti~nih tela je sudar pri kojem se tela de-
formi{u i po zavr{etku deformacije imaju istu brzinu (period kompresije), a nakon toga
se vra}aju u prvobitni oblik (period restitucije) odbijaju}i se istim silama koje su delo-
vale tokom deformacije.
F
402. Fizi~ko klatno je kruto telo koje moè da osciluje oko nepomi~ne horizontalne
ose pod dejstvom sile Zemqine teè.
H
403. Hajgens—[tajnerova teorema: Moment inercije masa za neku osu jednak je zbiru sop-
stvenog momenta inercije za paralelnu osu koja prolazi kroz centar masa i poloàjnog mo-
menta inercije (tj. proizvoda mase tela i kvadrata rastojawa izme|u osa).
404. Horizontalan hitac u bezvazdu{nom prostoru je kretawe materijalne ta~ke pod dej-
stvom sile Zemqine teè sa po~etnom brzinom koja ima horizontalan pravac (pravac
normalan na pravac sile Zemqine teè).
C
405. Centar masa sistema materijalnih ta~aka je geometrijska ta~ka ~ije su koordinate
odre|ene koli~nikom algebarskog zbira proizvoda masa ta~aka sistema i odgovaraju}ih ko-
ordinata poloàja posmatranih masa i mase diskretnog sistema materijalnih ta~aka.
406. Centralna sila je sila ~ija napadna linija za sve vreme kretawa prolazi kroz dati
centar.
407. Centralni sudar tela je sudar pri kojem pravac sudara prolazi kroz teì{ta tela
koja se sudaraju.
408. Centripetalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-
ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-
wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera ka tom centru (istog smera kao i
normalna komponenta ubrzawa ta~ke).
409. Centrifugalna sila je sila stalne veli~ine (jednake koli~niku proizvoda mase ta~-
ke i kvadrata wene brzine i rastojawa do centra kru`ne putawe), pravca koji tokom kreta-
wa stalno prolazi kroz centar kru`ne putawe i smera od tog centru (suprotnog u odnosu
na smer normalne komponente ubrzawa).
410. Centrifugalni moment inercije masa prema koordinatnim osama (x i y, x i z ili
y i z) je algebarski zbir proizvoda elementarnih masa i wihovih rastojawa od koor-
dinatnih osa.
____________________________________________
- 30 -
Назив
ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ
МЕХАНИКЕ 2
(КИНЕМАТИКА И ДИНАМИКА)
Аутор (аутори)
Раде Раонић
Издавач
Завод за уџбенике, Београд, Србија.
Каталошки број
22199
Година издања
2004. (друго издање 2008.)
Обим
84 стране
Повез
Броширан
- 31 -
Назив
МЕХАНИКА 2
Раде Раонић, Милорад Марјановић и
Мирко Николић
Издавач
22248
2004. (друго издање 2005.; треће издање 2006.)
Обим
324 стране
Повез
Броширан
Назив
ГРАФИЧКИ ЗАДАЦИ ИЗ
МЕХАНИКЕ 2
Издавач
75500
2004.
Обим
Електронски извор
Компакт диск
електронски оптички диск 12 cm.
- 32 -
Назив
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ
МЕХАНИКЕ 2
Издавач
22197
Обим
172 стране
Повез
Броширан
Назив
МЕХАНИКА
(СТАТИКА И ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА)
Издавач
21244
Обим
296 страна
Повез
Броширан
- 33 -
Назив
СТАТИКА
Издавач
Самостално издање аутора, Сомбор, Србија.
-
2007.
Обим
Назив
МЕХАНИКА 2
прерађено и допуњено издање
Раде Раонић и Милорад Марјановић
Издавач
22248
Обим
316 страна
Повез
Броширан
- 34 -
Назив
MEHANIZMI
Издавач
Самостално издање аутора, Сомбор, Србија.
-
2010.
Обим
Назив
МЕХАНИКА 1
(СТАТИКА)
Издавач
21239
2009.
Обим
252 страна
Повез
Броширан
- 35 -

Rade Raonić - Repetitorijum Mehanike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Rade Raonić - Repetitorijum Mehanike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rade Raonić - Repetitorijum Mehanike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rade Raoni}

REPETITORIJUM OTPORNOSTI MATERIJALA _______ str. 11

REPETITORIJUM KINEMATIKE _______ str. 17

REPETITORIJUM DINAMIKE _______ str. 23

LITERATURA _______ str. 31

You might also like