Subota - Sedmi Dan - Od Stvaranja Do Vjecnosti - 08022018 - C

preuzeto sa : http://www.subotasedmidan.org/index.php/component/tags/tag/28-100-cinjenica-o-suboti i ostalih stranica sa istog sajta.
literatura : http://www.subotasedmidan.org/index.php/multimedia/pdf-literatura
Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper
Zašto je važan sedmi dan?
 Svetkovanjem subote dajemo čast Stvoritelju
Prihvatanjem sedmog dana isključuje se teorija evolucije. Bilo bi čudno kada bi čovek koji ne
veruje u pokajanje učestvovao u obredu večere Gospodnje. Isto tako bi bilo apsurdno da
čovek poštuje sedmi dan dok u isto vreme odbacuje činjenicu da je Bog stvorio svet.
Svetkovanje sedmog dana potvrđuje veru onoga koji svetkuje da je Bog Stvoritelj sveta
prema tvrdnjama navedenim kroz zapovest o sedmom danu. Važnost svetkovanja sedmog
dana postaje nam jasnija kroz temeljno istraživanje Svetog Pisma i otkriva nam se da je
činjenica Božije sposobnosti da stvara, nasuprot nemogućnosti drugih bogova da to
isto čine, atribut koji izdvaja istinskog Boga.
U sledećim primerima, Istinski Bog je u suprotnosti sa lažnim bogovima, na osnovu

činjenice da On poseduje moć stvaranja dok drugi to ne poseduju: "Jer su svi bogovi među
narodima, ništa: a Gospod je nebesa stvorio" (Psalam 96:5). "A Gospod je pravi Bog, Bog živi i
car večni... Ovako im recite: bogova, koji nisu načinili nebesa i zemlju, samo će nestati... On je
načinio zemlju silom svojom" (Jeremija 10:10-12).
Može se primetiti da u predstavljanju istinskog Boga, gde je napravljeno upoređenje sa

drugim bogovima, prorok kaže - "On je načinio zemlju." Kada govori o lažnim bogovima, On
1 / 128
kaže da oni "nisu načinili nebesa i zemlju". Stvaralačka sila je to što izdvaja istinskog Boga od
drugih bogova.
Kada je Jona predstavljao Boga kojeg je obožavao, on je rekao ljudima na lađi, koji su
obožavali druge bogove: "Ja sam Jevrejin, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga koji je stvorio
more i suvu zemlju". (Jona 1:9).
Kroz celi Stari Zavet, istinski Bog se izdvaja na sličan način. Isti je slučaj i u Novom Zavetu. U
Delima 4. poglavlju, učenici su se molili,"Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more
i sve što je u njima." (Dela 4:24). Ovo su zapravo reči iz zapovesti o sedmom danu i one kažu,
"jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju i more i što je god u njima" (2.Mojs. 20:11).
Učenici su se molili Gospodu čija je stvaralačka moć potvrđena kroz poštovanje uspomene
na stvaranje. On je istinski Bog. Prenoseći znanje ljudima u Listri o Istinskom Bogu, Pavle
kaže,"Mi vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k' Bogu živome,
koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima" (Dela 14:15).
Ovde ponovo nalazimo da učenici navode zapovest o sedmom danu.
Dok je Pavle čekao u Atini, "njegov duh se razdraži, gledajući grad prepun idola."
Predstavljajući ljudima pravog Boga, on kaže, "Jer prolazeći i motreći vaše svetinje, nađoh i
oltar na kome beše napisano: NEPOZNATOME BOGU. Kojega dakle ne znajući poštujete
onoga vam ja propovedam. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući Gospodar
neba i zemlje" (Dela 17:16,23,24) U predstavljanju istinskog Boga tim filozofima, Pavle Ga je
prikazao kao Jedinog "koji je stvorio svet", i tada kaže, "On je Gospod".
Poruka sudnjeg-časa koja je proklamovana svakoj naciji, jeziku i kolenu, poziva sve da odaju
poštovanje "Onome koji je stvorio nebesa i zemlju, i more, i izvore vodene" (Otkrivenje 14:7).
Ovaj niz biblijskih referenci trebao bi osvedočiti svakoga, da je velika istina koju je Bog
namenio trebala biti ponavljana kroz svetkovanje subote i da je jedini i jedino istiniti Bog -
Stvoritelj. Svetkovanjem subote, pokazujemo da ne prihvatamo evoluciju već postanje kao
čin stvaranja, priznavajući Boga kao Stvoritelja.
2 / 128
U Psalmu 111 rečeno nam je da je Bog "načinio divna čudesa da ne budu zaboravljena"
(Psalam 111:4). Razlog je taj da nas njegova dela potsećaju na stvaranje, stvaranje na
Stvoritelja, a jedino je Stvoritelj istiniti Bog. S' obzirom da je "načinio divna čudesa da ne budu
zaboravljena", bilo bi prirodno da na završetku sedmice - kada su Njegova predivna čudesa
bila završena, postavi spomenik koji bi nas na ta dela potsećao od sedmice do sedmice. Tako
nećemo nikada zaboraviti ko je pravi Bog i pasti u idolopoklonstvo ili ga odbaciti kao
Stvoritelja prihvatanjem evolucije.
Dakle, na kraju sedmice stvaranja, sedmoga dana, Tvorac je počinuo od svih svojih dela. U
isto vreme On je "blagoslovio sedmi dan, i posvetio ga" (1.Mojs. 2:1-3). Da je sedmi dan
posvećen i postavljen kao spomenik, provereno je činjenicom da prva reč u subotnjoj
zapovesti glasi - "Sećaj se." Čega da se sećamo? "Sećaj se dana subotnjeg, da ga držiš
svetim." Zbog čega? "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju". subota je spomenik
njegovih predivnih dela, koja je On načinio da ostanu upamćena.
Teorija evolucije negira veliku istinu iza koje stoji svetkovanje sedmog dana. U ovoj
generaciji, kada je ta teorija toliko široko rasprostranjena, kako je divno i božanski isplanirano,
da istina o suboti treba posebno da bude naglašena, da svako može razumeti njeno značenje
i početi da je svetkuje!
Kada se uverimo u ove činjenice, koliko može biti mudro i biblijski, trvrditi da je ta
uspomena na stvaranje Jevrejskog porekla ili za Jevrejsku primenu? Zapravo, Stvoritelj je
odmorio u sedmi dan više od dve hiljade godina pre nego što je bilo i jednog Jevrejina.
Da li je bilo bitno Bogu da ga čovek od Adama do Mojsija prepozna kao Tvorca ili ne?
Dalje, da li to prepoznavanje prestaje na krstu? Potoji tvrđenje da je sve što je vezano za
zakon Starog Zaveta završeno na krstu, i još neki tvrde da je "skoro svaka suštinska vrednost
sadržana u zaknoskom sistemu prenesena i pripojena sadašnjem sistemu blagodati". Pošto su
svi temeljni sledbenici ovakvog shvatanja toliko protiv poštovanja subote stvaranja, oni
moraju verovati da njeno postojanje nije imalo poseban značaj i zbog toga nije preneseno u
naše vreme. U stvari, oni osuđuju poštovanje subote isto tako žestoko kao što bi to radili i
kada je u pitanju laž ili nemoral. Oni smatraju da subota nema bilo kakve suštinske vrednosti.
Protivnici sedmog dana subate tvrde da iako je Bog stvorio subotu za čoveka, ona nema
istinsku vrednost za njega ni fizički ni duhovno. Oni tvrde da čovek može isto tako srećno da
živi i bez nje; i pošto je to slučaj, subota se završila na krstu. Izgleda čudno zaista da Bog
govori toliko u korist poštovanja subote, čak i stavlja sud na one koji je drsko krše. Nije
3 / 128
prijatno da se ukazuje na takve apsurdne nedoslednosti, ali s vremena na vreme potrebno je

da se pokaže kako su veoma neosnovane tvrdnje onih koji preziru Stvoriteljev dan odmora.
- Zakon i subota, Allen Walker, p. 54-56
4 / 128
100 činjenica o suboti

Zašto držati subotu? Ko je objekt subote? Ko ju je uspostavio? Kada je uvedena i sa čije
strane? Koji dan je pravi shabbat? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedelju, kakav Biblijski
autoritet imaju za to? Neki se drže sedmog dana - subote, šta Sveto Pismo govori o tome?
Činjenice u vezi sa ova dva dana, koje Reč Božija jasno iznosi:
 Biblijske činjenice o suboti
 Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana.
(1. Mojsijeva 2,1-3)
 Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan
odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi
dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
 Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog
rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan
odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
 Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
 On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
 Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
 Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle
pada u greh.
 Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez
obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.
 Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi
dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.
 Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
 Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
5 / 128
 To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka

jevrejske nacije.
 Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga
tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
 Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
 Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
 Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o
suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
 Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5.
Mojsijeva 4,12.13)
 Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
 Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5.

Mojsijeva 5,22)
 Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad
svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
 Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
 Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji.
(Jezekilj 20,12.13)
 Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
 Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali
subotu. (Jeremija 17,24.25)
 U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu.
(Nemija 13,18)
 I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija
17,27)
 Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
6 / 128
 Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi:
Isaija 56. poglavlje)
 Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
 Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne

»starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
 Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti

obnovljena. (Isaija 58,12.13)
 Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
 Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je
sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16;
Jovan 15,10)
 Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva
20,10)
 Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni
dan držao i poštovao.
 On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku.
(Marko 2,23-28)
 Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
 Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
 On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja.

(Matej 24,20)
 Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su
svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
 Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo
nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)
7 / 128
 Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali

glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)
 Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao
naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)
 Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)
 Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika

apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
 Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene

sastanke. (Dela 16,13)
 Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju.
(Dela 17,2.3)
 Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju

Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
 U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela
13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
 Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači
da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
 Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da

zanemaruje subotnji dan.
 Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni

crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao
subotu.
 Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
 Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
 Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI
TOG DANA.
8 / 128
 Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne
poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane
apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.
 U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili
posvećenje sa subotnjeg dana.
 Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
 Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i
bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva
20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon:
»Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke...« (Matej 5,17)
 Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok
su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje
deo je Ijudske tradicije.
 Biblijske činjenice o nedelji
 Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u
sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na
našoj planeti.
 Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je
pogrešno poslušati Boga?
 Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
 To nije činio nijedan prorok.
 Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan
radni dan najmanje 4000 godina.
 Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]
 Bog nije počivao u taj dan.
 Bog ga nikada nije blagoslovio.
 Hristos nikada nije počivao u taj dan.
9 / 128
 Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je
svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
 Apostoli su radili nedeljom.
 Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
 Crkva je nikada nije blagoslovila.
 Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
 Nlkada nije bila posvećena.
 Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
 Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
 Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
 Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
 Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je

Gospod želio da ga svetkujemo?
 Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.
 Nikada nije nazvana subotom.
 Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
 Nigde nije nazvana danom odmora.
 Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
 Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
 Isus je nikada nije spomenuo.
 Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
10 / 128
 Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni
nadahnuti ljudi.
 Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i
izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima
16,2.
 Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
 Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1.
Korinćanima16,2)
 U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom
na taj dan, ali je to bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
 Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
 Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.
 Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
 Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
 Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u
četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)
 Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo

vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9)
Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i
vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
 Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog
dana.
11 / 128
Kako je došlo do promene?
Kako je promena nastupila, zamenjujući subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od
pitanja sa kojim se često susreću Hriščani danas. Na žalost, problem nije tako često javno
ispitivan iz razloga koje ćemo mi ovde razmotriti.
 Nema promene dokumentovane u Bibliji
Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tiče promene doktrine o Suboti.
Sedmi dan - subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne
samo da je Isus bio savršen primer sedmičnom svetkovanju sedmog dana-Subote, već su i
svi Njegovi učenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle,
nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima
Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slučaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o
danu svetkovanja. Obrezivanje, hrana prinošena idolima i ostali Jevrejski običaji su spremno
osporavani od strane ne-jevrejskih Hrišćana u crkvi, ali mnogo važnije - sedmično
svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena
nije načinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, kao ni u vremenu samog stvaranja. Da je
kojim slučajem došlo do zamene subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim
Jevrejskim Hrišćanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge.
 Istorija nam pruža neke dokaze
12 / 128
Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se
onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj
ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da će otpadništvo zauzeti mesto, vrlo
brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da će doći do odstupanja od istine. Ne mora se ići
mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je
počeo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišćanstvo i paganstvo.
U isto vreme, jaka anti-jevrejska osećanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne
interpretacije su počele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.
 Konstantinovo preobraćenje
U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, početkom četvrtog veka, desile su
se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišćanski Imperator
Rimskog Carstva. Priča njegovog preobraćenja je postala vrlo dobro poznata studentima
starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio
viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reči na latinskom "Pod ovim znakom
ćeš pobeđivati". Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da
postanu Hrišćani. Dao je objavu da se svi vojnici - pagani moraju preobratiti u Hrišćane i
postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo
paganaca je ušlo u Hrišćanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su
tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, čemu su nastavili da budu posvećeni.
Mnogobrojni njihovi običaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.
13 / 128
 Obožavanje Sunca
Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanična
religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveći konkurent novoj Hrišćanskoj religiji. Posedovala je
svoju ličnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takođe je imala i jedan zvanični
dan obožavanja, putem čega se odavao naročiti značaj suncu. Taj dan se nazivao "Prečasni
Dan Sunca." Bio je prvi dan u sedmici i odatle potiče naziv "Sunday" (Dan Sunca). Kada je
Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov
dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što
prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan
svetkovanja nedelju umesto Hrišćanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i
njegovih sledbenika. Međjutim, put za to je već bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija
protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osećanja doprinesu da
mnogi Hrišćani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti
kako je promena nametnuta Hrišćanstvu kroz snažni građanski zakon, a od strane
Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naći u bilo kojoj
pouzdanoj enciklopediji. Osećanja koja su gajili ti rani Hriščani - da Jevreje ne treba slediti
više nego što je neophodno, pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.
 Istorijska pozadina
Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolička Crkva je
pojačala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je načinjeno mnogo zvaničnih izjava
od strane Katoličkih izvora tvrdeći da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre
nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom
- Nedelja. "Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da
se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu".
Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grčog na
Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišćansko mišljenje po pitanju dana
14 / 128
odmora. On piše: "Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za
kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji će da posluži kao predstavnik Mitre na zemlji.
Rimski Imperator je po svemu sudeći bio jasno označen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu
Hrišćanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo
prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišćanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-
sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rođendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov
rođendan" (Istorija Hrišćanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).
Posmatrajući malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi "Neznabošci su bili
idolopoklonički narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u
nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno
nedelju načiniti danom odmora crkve. U tom času bilo je neophodno za crkvu da ili da
prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo
negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem
njihovog dana". Druga izjava, vrlo slična ovoj može se naći u North British Review.
Izjava u Katoličkoj Enciklopediji Vol.4,p.153. "Crkva je nakon promene dana odmora sa

Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila treću zapovest nedelji, danu koji
treba držati svetim kao Gospodnji dan".
 Rimokatolička Crkva preuzima zasluge za promenu
Citat iz Katoličke press štampe u Sidneju, Australija. "Nedelja je Katolička institucija i njen
zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katoličkim principima." Od
početka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog
sedmičnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi".List "Katoličko Ogledalo" iz 18.
Septembra 1894 ovako to objašnjava: "Katolička crkva je za više od hiljadu godina pre
postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u
nedelju".
15 / 128
U prilog ovim tvrdnjama pročitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz "Preobražaja

Katehizma Katoličke doktrine" od prečasnog Peter Giermann-a.
"Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo
nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička
Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju".
Drugi je od prečasnog Steven Keenan's-a - "Doktrinarni Katehizam", gde čitamo sledeće:

"Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moć da uspostavlja
pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moć, ne bi mogla uticati na to da se skoro
svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem
nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za
koju nema autoriteta u Svetom Pismu".
Zatim iz knjige Kardinala Gibbona "The Question Box, p.179": "Ako je Biblija jedini putokaz
za Hrišćane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa
Jevrejima. Zar nije čudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog učitelja, nedosledno
prate, u ovom slučaju tradiciju Katoličke Crkve?"
Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) "Ali s' obzirom da
je Subota, a ne Nedelja određena u Bibliji, zar nije čudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju
religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to
je nedoslednost, ali ta promena je načinjena oko petnaest vekova pre nego što je
Protenstantizam rođen i vremenom, običaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede
taj običaj, iako on počiva na autoritetu Katoličke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog
Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katoličke sekte
odcepile kao dečak što beži od kuće, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili
uvojak njene kose".
To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka
nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po
bibliotekama. Ne čitamo ovde nešto jednostrano, već nam je cilj da vam pružimo jednu
nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katoličke crkve date u javnosti, mi ih
ne čitamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno
vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.
Joe Crews Radio Sermon Library
16 / 128
Koncil u Trentu
Reformatori su često ukazivali da je Rimokatolička Crkva odstupila od istine koja se nalazi u

pisanoj reči. "Pisana reč," "Biblija i samo Biblija", "Tako veli Gospod", su bili njihovo geslo;
i "Sveto Pismo, pisana reč, kao jedino merilo", bila je istaknuta platforma Reformacije i
Protenstantizma.
 Samo Pismo ili Pismo i tradicija?
Pismo i tradicija, Biblija kao interpretacija Crkve i usklađivanje sa jednodušnom saglasnošću

Oca je bio stav i izjašnjavanje Rimokatoličke Crkve. Bio je to glavni predmet sabora u Trentu,
koji je sazvan da posebno razmotri pitanja koja su se postavljala i širila uticajem reformatora
pred očima Evrope. Prvo važno pitanje u pogledu vere, koje je razmatrano od strane sabora,
bilo je pitanje koje se ticalo ovog slučaja.
Bilo je jakih struja, čak i među Katolicima koji su bili za napuštanje tradicije i prihvatanje
"samo Svetog Pisma" kao standarda autoriteta. Taj stav se toliko odlučno održavao kroz
debate koncila, da su legati za papu pisali njemu, kako postoji jaka tendencija da se u
potpunosti izdvoji tradicija i postavi Sveto Pismo kao jedini vrednosni standard. Ali, ako bi se
to izvelo, očigledno bi to bio dug put ka opravdavanju tvrdnji Protestanata. Ova kriza, koja sa
razvijala nad ultra-Katoličkim delom koncila, pokrenula je nameru da se ubede ostali o tome
kako su "Pismo i tradicija" jedino sigurno tlo. Ako se to uspe postići, koncil bi sproveo
17 / 128
izdavanje dekreta, osuđujući Reformaciju, dok se u drugom slučaju to ne bi desilo. O pitanju

se raspravljalo dan za danom, dok koncil nije doveden do zastoja.
 Nadbiskup Ređa (Reggio)
Napokon, posle dugačkih i intenzivnih mentalnih napora, nadbiskup iz oblasti Ređa, došao je
na sabor sa sledećim jakim argumentom, grupi koja se držala jedino Pisma:
"Protestanti tvrde da se drže samo Svetog Pisma. Oni se izjašnjavaju da drže samo Pismo,
kao jedinu standard vere. Oni opravdavaju svoj revolt izgovorom da je Crkva odstupila od
pisane reči i da sledi tradiciju. Sada, to što Protestanti tvrde da se drže jedino pisane reči nije
istina. Njihovo učenje o držanju samo Svetog Pisma kao standarda vere je lažno. Dokaz:
Pisana reč nedvosmisleno nalaže poštovanje sedmog dana-subote. Oni ne poštuju sedmi
dan, već ga odbacuju. Ako zaista drže Sveto Pismo kao jedini standard, trebali bi da poštuju
sedmi dan, kao što je to naloženo u Svetom Pismu. Oni ne samo što odbacuju poštovanje
Subote iz pisane reči, već su takođe usvojili i praktikuju svetkovanje nedelje, za koju je
odgovorna jedino tradicija Crkve. Kao rezultat toga, tvrdnje da se drže 'Pisma kao jedinog
standarda' otpadaju i doktrina 'Pismo i tradicija' je upotpunosti usvojena, Protestanti su sami
sebi sudije."
Za Protestante sopstvena izjava vere - Augsburgška Ispovest,

1530. bila je jasno potvrđivanje da je svetkovanje Gospodnjeg dana (nedelje) bilo postavljeno
jedino od strane Crkve.
Argument je bio pozdravljen na koncilu kao sama Inspiracija; stranka koja je

zastupala princip "Jedino Sveto Pismo", je izgubila bitku; koncil je jednoglasno osudio
protestantizam i celu Reformaciju kao samo jedan nepravedni revolt prema zajedništvu i
autoritetu Rimokatoličke Crkve; te su to prosledili, 8. aprila 1546, proglašavanjem dveju
uredbi, od kojih prva uspostavlja, pod anatemom, da Sveto Pismo i tradicija treba da se
prihvate i poštuju podjednako, i da su deutero-kanonske knjige (apokrifi) deo kanona Svetog
Pisma.
18 / 128
 Nedoslednost donosi poraz
Tako je nedoslednost u Protenstantske prakse učenja, dala rimokatoličkoj crkvi dugo

priželjkivanu i nestrpljivo željenu poziciju sa kojom će osuditi Protestantizam i celu
Reformaciju kao jednu sebično-ambicioznu pobunu protiv Crkvenog autoriteta. I u toj vitalnoj
kontraverzi, ključ glavne i krajnje izraženosti Protestantske protivrečnosti, bilo je odbacivanje
subote Gospodnje, sedmog dana, koji je zapoveđen u Svetom Pismu i usvajanje svetkovanja
nedelje koju je usvojila Rimokatolička Crkva.
- Romes' Challenge,p. 25-27
19 / 128
Sedmi dan u proroštvu
 Najveći deo Hrišćanskog sveta svetkuje nedelju, da li je Bog znao da će biti pokušaja
da se promeni Njegov sedmi dan?
"I govoriće reči na Svevišnjega, i tlačiće svece

Svevišnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone i biće mu dato u ruke za jedno vreme,
za vremena i za pola vremena" (Danilo 7:25)
"Pazite dakle na sebe i na stado, u kome vas Duh Sveti postavi starešinama, da pasete crkvu
Gospodnju koju je On stekao krvlju svojom. Jer znam da će po mome odlasku ući medju vas
grabljivi vuci, koji neće štedeti stada i između vas samih će se pojaviti ljudi koji će govoriti
izvrnutu nauku, da odvraćaju učenike za sobom" (Dela 20:28-30)
Kao što se može vidieti, još pre mnogo godina, Bog je predvideo da će čak i iz same crkve
izaći ljudi koji će nastojati da promene Njegov sveti zakon.
 Čija je odgovornost za konfuziju nastalu povodom Sedmog Dana - Subote?
U Danilovoj proročkoj knjizi, Bog opisuje mnogo identifikujućih karakteristika malog roga, koji
će nastojati da promeni Božiji zakon. Očigledne biblijske slike, jasno impliciraju na
Rimokatoličku Crkvu kao tu organizaciju. Zapravo, odgovor na to pitanje, može se čak naći u
mnogim izjavama od strane crkve i njenih vodja.
"Katolička crkva je odredila Nedelju, kao dan za zajedničku službu, i preuzela punu zaslugu i
krivicu za promenu"
This Rock, The Magazine of Catholic Apologetics and Evangelization, p.8, June 1997
20 / 128
"Crkva je sa druge strane, nakon što je promenila dan odmora sa Jevrejske Subote - sedmog
dana sedmice u prvi, izmenila i prilagodila treću zapovest da se odnosi na nedelju kao
Gospodnji dan koji treba držati svetim"
The Catholic Encyclopedia
"Naravno Katolička Crkva potvrđuje da je promena njeno delo. To delo je obeležje njene
crkvene vlasti i autoriteta u religijskim pitanjima"
C. F. Thomas, Chancellor of Cardinal Gibbons, in answer to a letter regarding the change of
the Sabbath, November 11, 1895.
 Da li je važno svetkovati pravu subotu?
Poruke trojice Anđela koji nose Božije poslednje upozorenje Svetu, to jasno potvrđuju. U tim
porukama možemo naći poziv na obožavanje Stvoritelja. "Videh drugog anđela koji je leteo
posred neba, koji imaše večno jevanđelje, da ga objavi stanovnicima zemlje, svakome
plemenu i jeziku, kolenu i narodu. On govoraše silnim glasom: Bojte se Boga i poklonite se
njemu, jer dođe čas suda njegova, i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i
izvore vodene" (Otkrivenje 14:6-7)
Poziv na obožavanje u Otkrivenju 14:7 vraća nas na subotnju zapovest koju je Bog posebno
izdvoijo za svetu svrhu: "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve
poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu tvojemu Bogu; tada nemoj raditi nijedan
posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živince tvoje, ni stranac
koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je
god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio
ga" (2. Mojs. 20:8-11)
Kroz celo pismo može se primetiti naglasak u prepoznavanju Stvoritelja. "Dostojan si,
Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jeste i stvoreno je"
(Otkrivenje 4:11)
"Jer je velik Gospod i valja ga hvaliti: strašniji je od svih bogova. Jer su svi bogovi u naroda
ništa; a Gospod je nebesa stvorio" (Psalam 96:4-5)
21 / 128
"Podižem svoje oči k gorama; odakle mi dolazi pomoć. Pomoć je meni od Gospoda, koji je
stvorio nebo i zemlju" (Psalam 121:1-2)
Držanjem subote svetom, kao što nam je On zapovedio, mi pokazujemo svoju ljubav prema
Njemu i priznajemo Njegov autoritet u našem životu. "Koji god veruje da je Isus Hrist, od
Boga je rođen; i koji god ljubi Onog koji je rodio, ljubi i Onog koji je rođen od njega. Po tom
znamo da ljubimo djecu Božju kad Boga ljubimo i njegove zapovesti držimo. Jer je ovo ljubav
Božja da zapovesti njegove držimo; i zapovesti njegove nisu teške" (1. Jovanova 1:1-3)
 Da li je važno na koji način proslavljamo Boga?
U jevanđelju po Jovanu, 4. poglavlju, žena na izvoru je postavila Isusu isto pitanje. Isus je
odgovorio: "Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i
istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce. Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom
treba da se mole". (Jovan 4:23-24)
Bog je jasno ukazao, da trebamo obožavati Njega "koji je stvorio nebo i zemlju i izvore
vodene" (Otkrivenje 14:7).
To snažno upozorenje je potrebno, jer je đavo obmanuo skoro celi svet da prihvati njegovu
zamenu, i tako mnoštvo proslavlja ili sluša njega radije nego Stvoritelja. "I videh jednu od
glava njenih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njene izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri, i
pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri. I pokloniše se zveri govoreći: Ko je kao zver? I ko
može ratovati s njom?" (Otkrivenje 13:3-4).
 Možemo li pouzdano znati ko je zver i da li je to zaista toliko važno?
Da, možemo, i trebamo znati ko je zver. "I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikim:
Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, I on će piti od
22 / 128
vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen
ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred Jagnjetom" (Otkrivenje 14:9-10)
Biblija jasno potvrđuje da će svi koji se klanjaju zveri biti izgubljeni. U svetlosti tih
najozbiljnijih i glasnih upozorenja od Boga, ne trebamo da slušamo svakoga ko nam govori
da ne možemo razumeti ko je zver ili da to stvarno nije važno. (2. Timotiju 4:3-4 ; 2.
Korinćanima 11:14-15).
Dopuštanjem da Biblija tumači samu sebe, upoređivanjem tekstova iz pisma, možemo

prepoznati tačno ko je zver (Jakov 1:5; Isaija 28:10-13) (Jakov 1:5 ; Isaija 28:10-13).
Ukoliko niste to još učinili, predlažemo vam da pogledate delove koji opisuju mali rog, koje
spominje prorok Danilo u 7. poglavlju i tada dopustite Bibliji da identifikuje prvu zver iz
Otkrivenja 13. poglavlja.
 Bitka se vodi oko klanjanja?
"Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha
za smrt, ili poslušanja za pravdu?"(Rimljanima 6:1).
23 / 128
Sedmi dan tokom vekova
1. Vek
 Sedmi dan tokom vekova - 1. Vek
"Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu." Isus, (Matej 24:20)
Institucija Subote
"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja
učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti
ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:1-3)
Isus
"I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i
ustade da čita" (Luka 4:16)
"I gle, pristupi mu neko i reče - Učitelju blagi, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?
A On mu reče: što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. Ako želiš ući u život,
drži zapovesti." (Matej 19:16-17).
"Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu." (Matej 24:20).
Isus je naložio svojim učenicima da se mole, kada budu morali da beže pred razorenjem
Jerusalima, da se njihovo bežanje ne bi dogodilo u Subotu. To se kasnije i ostvarilo, 70.
godine.
Njegovi Sledbenici
"Vrativši se, pripremiše miomirise i pomasti, a u Subotu mirovaše po zakonu" (Luka 23:56).
24 / 128
Apostol Pavle
"I Pavle po običaju svome, uđe k' njima, i tri Subote je razgovarao sa njima iz pisma" (Dela
17:2).
Pavle i Neznabošci
"A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu
govore. A u drugu subotu sabra se skoro sav grad da čuju reči Božije." (Dela 13:42,44)
Ovde vidimo da su se nezabošci sakupljali u svom gradu u Subotu. Može se primetiti da to

nije bilo sakupljanje u sinagogi, jer u stihu 44. piše da se gotovo sav grad sakupio zajedno,
dok stih 42. kaže da su tražili da čuju poruku i sledeće subote.
Jovan
"Bejah u duhu u dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10; Bakotić) Uporediti: (Marko 2,28; Isaija
58:13; 2.Mojsijeva 20:10). Ovi stihovi jasno ukazuju na subotu kao dan Gospodnji.
Josip Flavije (Titus Flavius Josephus 37–c. A.D. 100)
"Nema ni jednog Grčkog grada, niti bilo kojieg varvarskog, ili bilo koje da su nacije, gde
običaji odmaranja u sedmi dan nisu prisutni"
(M'Clatchie, "Notes and Queries on China and Japan" (edited by Dennys), Vol 4, Nos 7, 8,
p.100.)
Filon Aleksandrijski (Philo Of Alexandria 20 BC–50 AD)
"Proglašava se da sedmi dan bude svetkovina, ne ovoga ili onoga grada već univerzuma.
(M'Clatchie, "Notes and Queries," Vol. 4, 99
2. Vek
"Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa

Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti
našeg Spasitelja" - A Learned Treatise of the Sabbath, p. 77
25 / 128
Rani Hrišćani
"Primitivni Hriščani su imali veliko poštovanje za Subotu, i provodili su dan u odanosti i

propovedanju. U to nema sumnje, jer su tu praksu preuzeli od samih Apostola, što se sa
svrhom pojavljuje u nekoliko spisa." "Dialogues on the Lord's Day", p. 189. London: 1701, By
Dr. T.H. Morer (A Church of England divine).
Rani Hrišćani
"...Subota je bila jaka veza koja ih je ujedinila sa životom svih naroda, i čuvanjem Subote
svetom, oni su pratili ne samo primer, već zapovest Isusa." "Geschichte des Sonntags," pp.13,
14
Hrišćani u 2. Veku
"Ne-jevrejski Hrišćani su takodje svetkovali Subotu," Gieseler's "Church History," Vol.1, ch. 2,
par. 30, 93.
Rani Hrišćani
"Primitivni Hrišćani su svetkovali Jevrejsku Subotu; ...dakle, Hrišćani, su za dugo vreme

zajedništva, održavali njihove skupove uoči Subote, u kojima su neki delovi zakona čitani, i to
se nastavljalo tokom vremena sve do Laodikejanskog Koncila." "The Whole Works" of Jeremy
Taylor, Vol. IX,p. 416 (R. Heber's Edition, Vol XII, p. 416).
Rana Crkva
"Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa

Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti
našeg Spasitelja" - "A Learned Treatise of the Sabbath," p. 77
Bitno: Pod "Gospodnji Dan" ovde autor misli na Nedelju, a ne na pravi Sabbath, kako ga
Biblija upotrebljava. Ovaj citat prikazuje na dolazak korišćenja Nedelje u ranim vekovima
ubrzo posle smrti Apostola. Pavle Apostol je predskazao veliki "otpad" od Istine koji će
zauzeti mesto odmah nakon njegove smrti.
Drugi, Treći, Četvrti Vek
"Od Apostolskog vremena pa sve do Laodikejanskog konicla koji se dogodio oko 364.
godine, sveto poštovanje Jevrejske Subote se nastavljalo, što se može dokazati kroz mnoštvo
26 / 128
autora, uprkos koncilskom dekretu koji stoji nasuprot tome." "Sunday a Sabbath." John Ley,
p.163. London: 1640.
3. Vek
"Sedmi dan-Subota je bila svetkovana od strane Hrista, Apostola i prvobitnih Hriščana, sve
dok Laodikejanski Sabor nije praktično sasvim ukinuo njen značaj." - "Dissertation on the
Lord's Day," pp. 33, 34
Egypt (Oxyrhynchus Papyrus) (200-250. nakon Hrista.)
"Osim ako napravite subotu pravom subotom (subotujete subotu, grčki), nećete videti Oca."
"The oxyrhynchus Papyri," pt,1, p.3, Logion 2, verso 4-11 (London Offices of the Egypt
Exploration Fund, 1898).
Rani Hrišćani 3. vek
"Ti ćeš svetkovati Subotu, zbog Njega koji je prestao sa svojim delom stvaranja, ali ne i od
svog posla providjenja. To je odmor za razmišljanje o zakonu a ne za neiskorišćenost ruku."
"The Anti-Nicene Fathers," Vol 7,p. 413. From "Constitutions of the Holy Apostles," dokument
iz 3. i 4. veka
Afrika (Aleksandrija) Origen
"Nakon festivala neprekidne žrtve (raspeća), stavljen je drugi festival subote, što je prigodno
za svakog ko je god pravedan među svetima - da isto tako drži praznik subote. Ostaje dakle
sabatismos (subotovanje), to jest svetkovanje subote, narodu Božjemu (Jevrejima 4:9) . "
"Homily on Numbers 23," par.4, in Migne, "Patrologia Graeca," Vol. 12,cols. 749, 750.
Od Palestine do Indije (Crkva na istoku)
"Već tako rano kao što je 225. godina posle Hrista, postojale su velike episkopije ili
konferencije Crkve na Istoku (svetkovantelja subote) koje se protežu od Palestine do Indije.
Mingana." "Early Spread of Christianity." Vol.10, p. 460.
Indija (Budistička Kontraverza, 220. nakon Hrista.)
27 / 128
"Kushan dinastija Severne Indije sazvala je čuveni savet budističkih sveštenika u Vaisaliai, ne bi
li ujednačila poštovanje svoje nedeljne subote među budističkim monasima. Neki su bili toliko
impresionirani spisima Starog Zaveta da su počeli da svetkuju subotu" - "The Creed of Half
Japan," p. 23.A Learned Treatise of the Sabbath," p. 77
Rani Hrišćani
"Sedmi dan-Subota je bila svetkovana od strane Hrista, Apostola i prvobitnih Hriščana, sve
dok Laodikejanski Sabor nije praktično sasvim ukinuo njen značaj." - "Dissertation on the
Lord's Day," pp. 33, 34
4. Vek
"Kada ste u Rimu, radite kao što Rim radi" Amvrosije koji je bio slavni biskup Milana,
ustanovio je ovu izreku govoreći da kada je bio u Milanu svetkovao je Subotu, ali kada je u
Rimu, svetkovao je Nedelju." ("Truth Triumphant", str. 70)
Italija i Istočna Crkva - 4. vek
"To je bila generalna praksa u Istočnim crkvama, a i kod nekih crkava na zapadu ... Jer u Crkvi
u Milanu, izgleda da je subota bila cenjena ... Ne na taj način da su Istočne crkve ili ostale,
koje su poštovale taj dan, bile naklonjene judaizmu, već tako da su zajedno dolazile subotom,
da obožavaju Isusa Hrista Gospodara subote." "History of the sabbath" (original spelling
retained), Part 2, paragraf 5, pp.73,74. London: 1636. Dr. Heylyn.
Italija - Milano
"Amvrosije, slavni biskup u Milanu, kaže da kada je bio u Milanu svetkovao je subotu, ali kada
je bio u Rimu, svetkovao je nedelju. Ovo je dovelo do stvaranja izreke, "Kada ste u Rimu,
radite kao što Rim radi" " Heylyn, "The History of The Sabbath" (1612)
Istok i veći deo sveta
"Stari hrišćani su bili veoma pažljivi u poštovanju subote, ili sedmog dana ... Jasno je da su sve
orijentalne crkve, i najveći deo sveta, svetkovali subotu kao praznik ... Atanasije nam takođe
govori da su verska okupljanja držali u subotu, ne zato što su bili inficirani sa judaizmom,
nego da obožavaju Isusa, Gospodara subote, Epifanije kaže isto." "Antiquites of the Christian
Church, Vol.II Book XX, chap.3, sec. 1,66. 1137, 1138."
28 / 128
Abisinija - Ostatak Filipovog evangeliziranja
"U drugoj polovini tog veka sveti Amvrosije iz Milana je zvanično izjavio da je Abisinijski
episkop - Museus, 'proputovao skoro svuda po zemlji Seres' (Kina). Za više od sedamnaest
vekova, crkve u Abisiniji nastavile su da svetkuju subotu kao sveti dan četvrte zapovesti."
"Early Spread of Christianity." Vol.10, p. 460.
Arabija, Persija, Indija, Kina
"Mingana dokazuje da je 370. godine posle Hrista, Abisinijsko hrišćanstvo (Crkva svetkovaoca
subote), bilo toliko popularno da je njen slavni vođa, Musacus, putovao intenzivno na istoku
promovirajući crkvu u Arabiji, Persiji, Indiji i Kini." - "Truth Triumphant,"p.308 (Footnote 27).
(Page numbers vary in this Online version)
Španija, sabor u Elviri 305. nakon Hrista)
"26-ti Kanon sabora u Elviri, otkriva da je Crkva "Spainat" u to vreme držala subotu, sedmi
dan. "Što se tiče subotnjeg posta: Rešeno je da greška bude ispravljena redovnim subotnim
postom." Ova rezolucija Saveta, koja je u direktnoj suprotnosti sa politikom crkve u Rimu
uvedena je tako da zapoveda subotu kao dan posta, u nameri da je obezvredi i načini
odbojnom u narodu. " "Truth Triumphant: The Church in the Wilderness p.249"
Španija
"Još jedna interesantna stvar, koju vredi napomenuti je da se u severi-istočnom delu Španije,
nedaleko od grada Barselona, nalazi grad "Sabadell", u prvobitno naseljenom okrugu. Ljudi su
ga zvali I "Valdežani" i "Sabbatati"; " "Truth Triumphant: The Church in the Wilderness p.249"
Persija 335-375. nakon Hrista (40 godina progona za vreme Shapur-a II)
"Popularna žalba na hrišćane :"Oni preziru našeg boga sunca, oni imaju bogosluženja u
subotu, oni skrnave svetu zemlju sahranjivanjem svojih mrtvih u nju." " - "Truth Triumphant"
Persija 335-375. nakon Hrista
"Oni preziru našeg boga sunca. Zar nije Zorcaster, proglašeni svetac i osnivač naših
božanskih verovanja, uspostavio nedelju pre hiljadu godina u čast sunca i zamenio subotu iz
Starog zaveta. Ipak ovi hrišćani imaju bogosluženja u subotu" - O'Leary, "The Syriac Church
and Fathers," pp.83, 84.
Laodikejski Sabor 365. nakon Hrista
29 / 128
"16-ti Kanon - U subotu se jevanđelja i drugi delovi Pisma čitaju na glas." "29-ti Kanon -
hrišćani neće judaizirati i biti nezaposleni u subotu, nego će raditi na taj dan;. Ali Gospodnji
dan(Lord's Day-Nedelja) treba posebno poštovati i kao hrišćani, ako je to moguće, da se ne
radi na taj dan." - Hefele's "Councils," Vol. 2, b. 6.Filon Aleksandrijski (Philo Of Alexandria 20
BC–50 AD)
5. Vek
"Narod Carigrada, i gotovo posvuda, okuplja se zajedno u subotu, kao i na prvi dan u
nedelju, običaj koji se nikada nije poštovao u Rimu ili Aleksandriji." (Socrates, "Ecclesiastical
History," Book 7, chap.19.)
Svet
"Jer, iako skoro sve crkve širom sveta slave svete tajne (Večeru Gospodnju) u subotu svake
sedmice, pa ipak, hrišćani u Allekandriji i u Rimu, na račun neke drevne tradicije, odbijaju to
da čine." (Fusnota koja prati gore navedeni citat objašnjava upotrebu reči "šabat". Ona kaže:
"To znači subota i tako to treba shvatiti, jer nedelja nikad nije nazvana "Subotom" od strane
drevnih otaca i istoričara" (Socrates, "Ecclestical History," Book 5, chap. 22, p. 289.)
Konstatinopolj
"Narod Carigrada, i gotovo posvuda, okuplja se zajedno u subotu, kao i na prvi dan u
nedelju, običaj koji se nikada nije poštovao u Rimu ili Aleksandriji." (Sozomen, "Ecclesiastical
History," Book 7, chap. 19.)
Svet - Avgustin, episkop hiponski (Severna Afrika)
Avgustin ovde ukazuje da se subota svetkovala u njegovo vreme "u većem delu hrišćanskog
sveta", a njegovo svedočenje u tom pogledu je još više vrednije jer je on i sam bio ozbiljan i
dosledan svetkovatelj nedelje. Pogledajte "Nicene and Post-Nicene Fathers," 1st Series, Vol.1,
pp. 353, 354.
Papa Inoćentije (402-417)
Papa Silvester (314-335) je bio prvi koji je naredio crkvama da poste u subotu, a papa
Inoćentije (402-417) je to uspostavio kao obavezujući zakon u crkvama koje su ga slušale, (u
30 / 128
cilju da subota postane teret) "Inoćentije je uredio da subota ili šabat bude uvek post." (Dr.
Peter Heylyn, "History of the Sabbath, Part 2, p. 44)
Hrišćani 5. veka
Čak do petog veka poštovanje jevrejskog Šabata je nastavljeno u hrišćanskim crkvama.

("Ancient Christianity Exemplified," Lyman Coleman, ch. 26, sec. 2, p. 527.)
U vreme Jeronima (420. posle Hrista) najverniji hrišćani su obavljali svakodnevni posao u
nedelju. ("Treatise of the Sabbath Day," by Dr. White, Lord Bishop of Ely, p. 219.)
Francuska
"Zato, osim večernje službe i noćne službe, nema javnih službi među njima u toku dana, osim
u subotu (šabat) i nedelju." (John Cassian, A French monk, "Institutes," Book 3, ch. 2.)
Afrika
"Avgustin ističe činjenicu da u dve susedne crkve u Africi, jedna svetkuje sedmi dan subotu,
druga posti na njemu." (Dr. Peter Heylyn, "The History of the Sabbath." p. 416.)
Španija (400 g. nakon Hrista)
"Amvrosije je kao sedmi dan posvećivao subotu (kako on sam kaže). Amvrosije je imao veliki
uticaj u Španiji, koja je takođe svetkovala subotu." (Truth Triumphant, p. 68.)
Sidonius (Govoreći o Gotskom kralju Teodoriku, 454-526 nakon Hrista)
"Činjenica je da je na istoku, ranije bio običaj da se svetkuje subota na isti način kao dan
Gospodnji (nedelja) i da se narod sakuplja u zajednicu: dok su sa druge strane, ljudi na
Zapadu, boreći se za dan Gospodnji, zanemarili proslavljanje subote." ("Apollinaries Sidonli
Epistolae," lib.1, 2; Migne, 57.)
Crkva Istoka
"Mingana dokazuje da je 410. Isak, vrhovni upravitelj Crkve Istoka, održao Svetski sabor,
stimulisan (neki misle, putovanjem u Musacus),-u skupu sa istočnim delegatima iz četrdeset
velikih metropolitskih predela. 411. je imenovao jednog mitropolita kao upravitelja za Kinu.
Ove crkve su svetkovale sedmi dan."
31 / 128
Egipat
"Postoji nekoliko gradova i sela u Egiptu, gde se za razliku od uspostavljenog načina na

drugim mestima, ljudi se sastaju zajedno u sabat uveče, pa iako su ranije večerali, još uvek se
pričešćuju." (Sozomen. "Ecclesiastical History" Book 7, ch. 19)
6. Vek
Škotska crkva
"U ovom drugom slučaju činilo se da su oni sledili običaj u kojem nalazimo tragove u ranoj
monaškoj crkvi u Irskoj, kojoj su držali subotu kao njihov dan odmora kada su oni počivali od
svih svojih radova." ("W.T. Skene, "Adamnan Llife of St. Columbs" 1874, p.96.)
Škotska, Irska
"Izgleda da ovde vidimo aluziju na običaj, koji se poštovao u ranoj monaškoj Crkvi Irske, da se
poštuje dan odmora - subota, ili šabat." ("History of the Catholic Church in Scotland," Vol.1, p.
86, by Catholic historian Bellesheim.)
Škotska - Kolumba
"Pošto je nastavio svoj trideset-četvorogodišnji rad u Škotskoj, on je jasno i otvoreno

prorekao svoju smrt, a u subotu, Juna meseca, rekao je njegovom učeniku Diermitu:" Ovaj
dan se naziva Šabat, koji je dan odmora, a što će zaista biti za mene, jer to će staviti tačku na
moj trud."" ("Butler's Lives of the Saints," Vol.1, A.D. 597, art. "St. Columba" p. 762)
Kolumba (odg. na dr. Batlerov Opis njegove smrti)
"Urednik najbolje biografije Kolumbije kaže u fusnoti: "Naša subota. Običaj kojim zovemo
Gospodnji dan (nedelju) shabbat-om je započeo tek hiljadu godina kasnije..." ("Adamnan's
"Life of Columba" (Dublin, 1857), p. 230.)
32 / 128
8. Vek
Savet Friaul-a, Italija-A.D. 791 (Kanon 13)
"Mi zapovedamo svim hrišćanima da se poštovanje Gospodnjeg dana ne drži u čast subote iz
prošlosti, nego na račun te svete noći, prvog dana u sedmici koji se zove Gospodnji dan.
Kada se govori o suboti koju Jevreji svetkuju, poslednjeg dana u nedelji, a koji takođe naši
seljaci svetkuju..." (Mansi, 13, 851.)
Persija i Mesopotamija
"Brda Persije i doline Tigrisa i Eufrata odzvanjaju njihove pesme hvale. Oni su požnjeli njihovu
žetvu i platili svoje desetke. Oni odlaze u njihove crkve u dan subotni da slave Boga."
(Realencyclopaedie fur Protestatische and Krche," art. "Nestorianer"; also Yule, "The Book of
ser Marco Polo," Vol.2, p.409.)
Indija, Kina, Persija
"Široko rasprostranjeno i trajno bilo je poštovanje sedmog dana subote među vernicima
Crkve Istoka i hrišćanima Svetog Tome u Indiji, koji nikada nisu bili povezani sa Rimom.
Takođe se to održalo među onim skupinama koje su se odvojile od Rima nakon sabora u
Halkidonu pre svega medju Abisinijcima, Jakobitima, Maronitima, i Jermenima." (Schaff-
Herzog, The New Enclopadia of Religious Knowledge," art. "Nestorians"; also
Realencyclopaedie fur Protestantische Theologie und Kirche," art. "Nestorianer."," Second
Series, Vol, XIII, p.13, epist. 1)
Sabor u Liftinae u Belgiji – 745. AD (prisustvovao Bonifacije)
"Treća beseda ovog sabora upozorava protiv poštovanja subote, pozivajući se na dekret
Sabora u Laodikeji" (Dr. Hefele, Counciliengfesch, 3, 512, sec. 362)
Kina – 781. AD
I781. godine Nakon Hrista, na čuvenom Kineskom spomeniku je upisano u mermeru o rastu
hrišćanstva u Kini u to vreme. Natpis, koji se sastoji od 763 reči, otkriven je 1625. godine u
blizini grada Čangan a sada se nalazi u "Šumi tableta," u Čanganu. Sledeći izvod sa kamena
pokazuju da je subota bila svetkovana:,"Sedmog dana nudimo požrtvovanost, nakon što smo
očistili naša srca i dobli oprost za naše grehe. Ovu religiju, tako savršenu i tako odličnu, je
teško imenovati, ali osvetljava tamu svojim sjajnim pravilima " ("Christianity in China, M.
I'Abbe Huc, Vol. I, ch.2, pp. 48, 49.")
33 / 128
9. Vek
Bugarska
"Bugarska je u ranom razdoblju svog evangeliziranja učila da se posao ne bi trebao obavljati

u subotu".
Responsa Nicolai Papae I and Con-Consulta Bulllllgarorum, Responsum 10, found in Mansi,
Sacrorum Concilorum Nova et Amplissima Colectio, Vol.15; p. 406; also Hefele,
Conciliengeschicte, Vol.4, sec. 478
(Papa Nikolas I, u odgovoru na pismo od Borisa, vladajućeg princa Bugarske).
"Pitanje 6 - kupanje je dopušteno u Nedelju.

Pitanje 10 - Da se u nedelju prestane sa radom ali ne i na Sabat".
Hefele, 4,346-352, sec. 478
Bugari su praktikovali da odmaraju u subotu, Papa Nikolas je pisao protiv te prakse.
Konstantinopolj
"Fotije, Patrijarh Konstantinopolja koji je optuživao papstvo i zbacio papu Nikolasa. Jer
nasuprot, kanonima oni su pritiskali Bugare da poste subotom"
Photius, vonKard, Hergenrother, 1, 643
zapazite
Papstvo je pokušalo da osujeti reputaciju sedmog dana insistirajući da svi tada treba da
poste. Na taj način bi okrenulo ljude nedelji, prvom danu, danu kada je prihvaćen Rim.
Atinjani
Kardinal Hergenroter je izjavio da su oni bili u bliskoj vezi sa Imperatorom Mihajlom II (821-
829) i svedoči da su oni svetkovali subotu.
Kirchengeschichte, 1, 527
34 / 128
Indija, Absinija
"Svetkovanje sedmog dana-subote bilo je široko rasprostranjeno među vernicima crkve na

istoku i Hrišćanima svetog Tome u Indiji. To se takođe praktikovalo i kod Abisinaca".
Bugarska
"Papa Nikolas I u devetom veku, poslao je vladajućem princu Bugarske dugački dokument
gde se između ostalog traži da se uzdržava od posla u nedelju. Ali ne i u subotu.
Poglavarstvo Grčke crkve bilo je uvređeno mešanjem papstva proglašavajuće papu za
isključenog".
Truth Triumphant, p. 223
10. Vek
Škotska
"Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora." Istorija Škotske od
Rimske okupacije, Vol. I, S.96. Andrew Lang (A history of Scotland from the Roman
Occupation, Vol. I, p.96.)
Crkva na istoku - Kurdistan

"Nestorijanci nisu jeli svinjetinu i svetkovali su subotu. Oni nisu verovali ni u oralnu ispovesti,
niti u čistiliše." Schaff-Herzog, "Nova enciklopedija religijskog znanja", članak. "Nestorijanci."
("The New Encyclopaedia of Religious Knowledge," art. "Nestorians.")
Valdežani
"I zato što su svetkovali nijedan drugi dan osim Subotnog dana, zvali su ih Insabathas, tako
da kažu, da su svetokvali Subotu." Luterovi predhodnici" str. 7, 8. (Luther's "Fore-Runners", PP.
7, 8)
Rimokatolički pisci pokušavaju da izbegnu apostolskp poreklo Valdenžana, tako da izgleda da
je jedino rimska crkva apostolska, a da su sve druge kasnije i novije. I iz tog razloga oni
pokušavaju da kažu da Valdenžani potiču od Petra Valda iz dvanaestog veka. Dr. Petar Allix
kaže:
35 / 128
"Neki protestanti, u ovom slučaju, su upali u zamku koja je bila postavljena za njih ...
Apsolutno je pogrešno shvatanje da je te crkve ikada uspostavio Petar Valdo ... to je čisti
falsifikat." Drevna Crkva Pijemonta, str.192, Okford: 1821 (Ancient Church of Piedmont, pp.192,
Oxford: 1821)
"Nije tačno, da je Valdo dao to ime stanovnicima te doline: zvali su ih Valdenžanima ili Vod,
pre njegovog vremena, prema dolinama u kojima su živeli. " isto str., 182
Sa druge strane, on je "prozvan Valdus, ili Valdo, jer je primio svoja verska shvatanja od
stanovnika doline." Istorija hrišćanske crkve, Villiam Jones, Vol. II, str.2. (History of the
Christian Church, William Jones, Vol II, p.2)
11. Vek
Škotska
"Oni su smatrali da je subota pravi šabat na koji se treba uzdržavati od posla."

|Keltska Škotska, izd. 2, str. 350| (Celtic Scotland, Vol. 2, p. 350)
"Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora... Margareta je ovo
ukinula."
| Istorija Škotske od Rimske okupacije, vol. I, S.96. |
(A history of Scotland from the Roman Occupation, Vol. I, p.96. Andrew Lang)
"Bio je to još jedan njihov običaj da zanemaruju svetost dana Gospodnjeg (nedelje), tako što
su sebe posvetili svakoj vrsti ovozemaljskog poslovanja u njemu, baš kao što su radili drugim
danima. Da je ovo bilo u suprotnosti sa zakonom, ona (Kraljica Margareta) im je pokazala i
rezonovanjem kao i autoritetom. 'Hajde da poštujemo dan Gospodnji,' rekla je ona, 'zbog
vaskrsenja Gospoda našega, koji se dogodio na taj dan, i hajde da više ne radimo ropske
poslove u njemu; imajući u vidu da smo u ovom danu bili otkupljeni iz ropstva đavolu.
Blagosloveni papa Grgur ovo isto potvrđuje."
|Život svete Margarete, Turgot, str. 49 (Biblioteka Britanskog Muzeija)|
(Life of Saint Margaret, Turgot, p. 49 (British Museum Library))
(Istoričar Skene je komentarisao rad Kraljice Margarete) "Njena sledeća tačka je bila da oni
nisu propisno svetkovali dan Gospodnji, ali u ovom slučaju se čini da su oni sledii običaj za
koji imamo tragove u ranoj Crkvi Irske, zbog koje su svetkovali subotu kao šabat u koji su se
odmarali od svih svojih poslova." |Skene, Seltik Škotska, vol.2, str. 349| ("Celtic Scotland,"
Vol.2, p. 349)
36 / 128
Škotska i Irska
"T. Ratcliffe Barnett, u svojoj knjizi o vatrenoj katoličkoj kraljici Škotske koja je 1060. bila prva
koja je pokušala da uništi bratstvo Kolumba, piše: 'U ovom slučaju Škoti su možda zadržali
tradicionalnu praksu drevne irske crkve koja je svetkovala subotu kao dan odmora umesto
nedelje.' (Barnett)
| Margarita iz Škotske: Kraljica i Svetac str.97 |("Margaret of Scotland: Queen and Saint," p.97)
Koncil i Klermontu
"Tokom prvog krstaškog rata, papa Urban II je proglasio na konciclu u Klermontu (1095. posle
Hrista) da subota bude izdvojena u čast Bogorodice." |Istorija subote, str.672 |
(History of the Sabbath, p.672)
Konstantinopolj
"Zato što svetkujete subotu sa Jevrejima i Dana Gospodnjeg sa nama, izgleda da imitirate sa
takvim poštovanjem sektu Nazarena." |Migne, Patrologija Latina, vol 145, str.506| ;
takođe Hergenroether, Fotije, vol 3, str.746 (Nazarećani su bili hrišćanska denominacija.)
(Migne, "Patrologia Latina," Vol. 145, p.506; also Hergenroether, "Photius," Vol. 3, p.746.)
Grčka Crkva
"Poštovanje subote je, kao što svi znaju, predmet gorke rasprave između Grka i Latina." |Neal
Istorija Svete Istočne crkve, "vol 1, str. 731. (Pozivajući se na razdvajanje grčke crkve od
latinske 1054.)| ("A History of the Holy Eastern Church," Vol 1, p. 731.)
12. Vek
Lombardija
"Tragovi svetkovaoca subote se nalaze u vreme Gregura I, Grgura VII, i u dvanaestom veku u
Lombardiji." Strong's Ciclopaedia, 1, 660
Španija (Alfons iz Aragona)
"Alfonse, kralja Aragona, itd, svim arhiepiskopima, episkopima i svima ostalima ... 'Mi vam
naređujemo da jeretike, naime, Valdenžane i Insabbate, treba proterati daleko od Božjeg lice i
od svih katolika i da im se naredi da odstupe iz našeg kraljevstva . '" Marianse, Praefatio u
Lucam Tudensem, iz "Macima Gibliotheca Veterum Patrum," Vol.25, p.190
37 / 128
Mađarska, Francuska, Engleska, Italija, Nemačka
(Pozivajući se na svetkovatelje Subote u Pasagini) "Širenje jeresi u ovom trenutku je gotovo

neverovatno. Od Gulgaria do Ebroa, od serverne Francuske do Tibara, svuda ih susrećemo.
Cele države su zaraženi, poput Mađarske i južne Francuske ; a oni obiluju u mnogim drugim
zemljama, u Nemačkoj, u Italiji, u Holandiji, pa čak i u Engleskoj su uložili svoje napore ". Dr
Han, "Gesch. Der Ketzer." 1, 13, 14
Valdenžani
"Među dokumentima, imamo od istog naroda, objašnjenje deset zapovesti koje je Boyer
datirao da su iz 1120. Svetkovanje subote prestankom svih zemaljskih poslova je određeno."
Blair, Istorija Valdenžana, Vol.1, str. 220 (Blair, History of the Waldenses, Vol.1, p. 220)
"Robinson daje prikaz nekih Valdenžana iz Alpa, koji su bili pozvani Sabati, Sabatati,
Insabatati, ali češće Inzabatati. 'Neko kaže da su tako nazvani od jevrejske reči subote, jer su
oni držali da je subota Dan Gospodnji. '" Opšta istorija Baptističke Denominacija, vol.II, P. 413
(General History of the Baptist Denomination, Vol.II, P. 413)
Vels
"Postoji mnogo dokaza da je subota prevladavala na univerzitetu u Velsu 1115. godine posle
Hrista, kada je prvi rimski episkop ustoličen u St. Davidu. Stare Velške crkve koje su držale
subotu nisu ni tada podpuno savile kolena pred Rimom, nego su pobegle u svoja skrovišta."
Lewis,"Baptisti sedmoga dana u Evropi i Americi", Vol.1, str.29 (Lewis, "Seventh Day Baptists in
Europe and America," Vol.1, p.29)
Francuska
"Dvadeset godina Peter De Bruys je uzbunjivao južnu Francusku. On je pogotovo isticao dan
svetkovanja koji je bio priznat u to vreme među keltskim crkvama Britanskih ostrva, među
Pavlikijanima, i u velikoj crkvi Istoka, naime, da je to sedmi dan iz četvrte zapovesti."
Pasagini
Papsiki autor, Bonacursus, napisao je sledeće protiv "Pasagaina": "Ne mali broj nego mnogi
znaju šta su greške onih koji se nazivaju Pasagaini ... Prvo, oni uče da trebamo da poštujemo
šabat. Osim toga, uvećavajući svoju grešku, oni osuđuju i odbacuju sve crkvene oce i celu
Rimsku crkvu." D'Achery, Spicilegium I, f.211-214; Muratory, Antq. Med. aevi.5, f.152, Hahn, 3,
209.
38 / 128
13. Vek
"Inkvizitori ... [izjavljuju] da znak jednog Vodua (Valdenžana Francuske), smatranim dostojnog
smrti, je bio da je sledio Hrista i nastojao da poštuje Božje zapovesti.” Istorija inkvizicije u
srednjem veku, "H. C. Les, vol.1 (History of the Inquisition of the Middle Ages)
Valdenžani
"Oni kažu da je blagosloveni papa Silvester Antihrist kji se pominju u poslanicama svetog
Pavla koa sin pogibli. [Oni takođe kažu] da se treba svetkovati subota." Crkvena istorija
drevne crkve iz Piemonta", str.169 (Ovo je prema istaknutom Rimokatoličkom autoru koji piše
o Valdenžanima.) (Ecclesiastical History of the Ancient Churches ofPiedmont)
Francuska (Valdenžani)
Da bi u potpunosti uništio ove jeretike, papa Inoćentije III je poslao dominikanske inkvizitore
u Francusku, a takođe i krstaše, obećavajući "potpuno oproštenje svih grehova onima koji su
uzeli učešće u krstaškim pohodima... protiv albbigenza."Katolička enciklopedija, Vol. XII,
članak "Rejmond VI", str. 670 (Catholic Encyclopaedia, Vol.XII, art."Raymond VI," p. 670)
Francuska
Na hiljade Božjih sledbenika su mučeni do smrti od strane inkvizicije, živi sahranjivani,

spaljenivani na smrt, ili iskomadani od krstaša. Dok su rupili grad Biterre, vojnici su pitali
katoličke vođe kako mogu da znaju ko su bili jeretici; "Sve ih pobijte jer Gospod zna koji su
Njegovi." Istorija inkvizicije, str.96 (History of the Inquisition, pp.96)
Francuska-kralj Luj IX, 1229
Objavio statut "Cupientes", u kome sebe obavezuje da očisti južui Francusku od jeretika kako
su zvali svetkovaoce subote.
Valdenžani Francuske
"Jeres u Vodua, ili siromašnih ljudi Liona, je dosta stara, jer neki kažu da je ona još od
vremena pape Silvestra, a drugi kažu da je još od apostola" Rimski inkvizitor, Reinerus Sacho,
piše oko 1230. (The Roman Inquisitor)
39 / 128
FRANCUSKA-koncil u Tuluzu, 1229
Kanoni protiv svetkovaoca subote: "Kanon 3 - Gospodari različitih okruga trebaju pažljivo
pretražiti vile, kuće i šume a skrovišta jeretika uništiti."
"Kanon 14 – Običnim članovima crkve nije dozvoljeno da poseduju knjige Starog ili Novog
Zaveta." Hefele, 5, 931, 962
Evropa
"Pavlikijani, Petrobusinai, Passaginiani, Valdenžani i Insabatati su velike grupe svetkovaoca

Subote u Evropi do 1250. godine nove ere."
Pasaginiani
Dr Hahn kaže da ako bi Pasaginiani se pozivai na 4. zapovest da podrže subotu, rimski

sveštenici bi odgovorili, "Sabata simbolizuje večni počinak svetih."
Mongolija
"Mongolsko osvajanje nije poremetilo Crkvu Istoka. (Svetkovanje subote.) Naproti, jedan broj
Mongolskih prinčeva i veći broj mongolskih kraljica su bili pripadnici ove crkve."
Sedmi dan tokom vekova : 14., 15., 16., 17., 18., 19. i 20. vek
u pripremi
40 / 128
Nedoumice
 Ako držite Subotu kao sedmi dan, zašto ne držite sve praznike - sedmu godinu i
godinu oprosnu? Ko vas je ovlastio da pravite razliku u korist sedmog dana? (3. Mojs.
25:1-22)
Sedma i oprosna godina nisu spomenute među Deset Zapovesti. One su se trebale držati
samo u zemlji, Izrailjevoj i nisu ni jednom poštovane pre njihovog ulaska u Hanansku zemlju.
One su deo tog "zakona zapovesti sadržanih u propisima" (Efescima 2:15), koje su okončane
na krstu.
Hard Nuts Cracked, H.M.S. Richards, p. 3
Ako verujete da Subotu treba držati zbog toga što su je po

vašem mišljenju ljudi držali i pre Mojsijevog zakona, zar ne
mislite da bi onda trebalo praktikovati i obrezanje, jer se jasno
zapaža zapovest iz tog perioda? (Postanje 17:1-15; Galatima
5:1-6.)
 Ako verujete da Subotu treba držati zbog toga što su je po vašem mišljenju ljudi držali
i pre Mojsijevog zakona, zar ne mislite da bi onda trebalo praktikovati i obrezanje, jer
se jasno zapaža zapovest iz tog perioda? (Postanje 17:1-15; Galatima 5:1-6.)
Verujemo da subotu treba držati zato što je to jedna od zapovesti večnog, nepromenljivog
moralnog Božijeg zakona, za koji Pavle izjavljuje da je "svet, pravedan i dobar" (Rimljanima
7:12).; ali nema potrebe za obrezanjem, iz razloga što je to bio jedan od nacionalnih obreda
Jevreja i deo ceremonijalnog zakona koji je "prikovan na krstu" (Kološanima 2:14). "Je li ko
pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne
41 / 128
obrezuje. Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih"

(1.Korinćanima 7:18,19).
Pitanje koje se ponekad uz ovo uporedo postavlja je "Kada su patrijarsi, proroci, apostoli,
ili bilo ko drugi, zapovedili bilo kom mnogobošcu da drži Mojsijev zakon?"
Pre nego što izložimo jasnu grešku ovakvog pogleda, da pokušamo da odgovorimo sa
jednim kontrapitanjem:"Kada je iko sa autoritetom zapovedio bilo kome da drži nedelju, ili da
ne drži dan, ili da se uzdrže od svetkovanja sedmog dana?"
Pitanje se zapravo bazira na varljivim pretpostavkama da ukoliko je zapovest Božija

svetkovana od strane Jevreja, to se onda ne tiče svih drugih nacija. Deset Zapovesti, koje se
ovde nastoje da se nazivaju "zakon Mojsijev", bile su i biće reči Božije, za koje Biblija kaže pre
samog njihovog izricanja, "Bog reče sve ove reči" (2.Mojsijeva 20:1-17). Zakon Božiji se dakle
primenjuje na sve Njegove reči "A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su pod
zakonom, da se svaka usta zatisnu i sav svet prizna da je pred Bogom kriv" (Rimljanima 3:19).
Nijedan čovek nije kriv pred Bogom osim ako se zakon ne odnosi na njegov slučaj,
Štaviše, svim ljudima će se suditi prema zakonu koji zabranjuje ubistvo i preljubu (Jakov
2:10-12). To je tada Dekalog (zakon od deset zapovesti). Ali ljudima se neće suditi prema
zakonu koji ih ne obavezuje da ga drže. Iz tog razloga su svi ljudi u obavezi da poštuju zakon
od deset zapovesti, jer će putem njega svima biti suđeno, kao što je to Jakov izjavio.
Hard Nuts Cracked, The Law of Circumcision, H.M.S. Richards
Ako su rani Hrišćani slavili Subotu, zašto su onda lomili hleb

prvoga dana sedmice ? (Dela 20:7)
 Ako su rani Hrišćani slavili Subotu, zašto su onda lomili hleb prvoga dana sedmice ?
(Dela 20:7)
Potpora za ovakvo tumačenje leži u pretpostavci da je lomljenje hleba prvog dana u sedmici
dovoljno da pokaže kako je sedmi dan promenjen u prvi. Ali ovo je čista pretpostavka, bez
biblijske osnove. Medjutim, iako je to slab i beznačajan dokaz, to je najjača podrška koja se
koristi za podupiranje prvog dana, pa ćemo pokušati da rasvetlimo taj problem.
42 / 128
Na prvom mestu, zapitajmo se da li je pisac teksta razumeo da pitanje skupa nije bilo u
vremenu koje danas poznajemo kao nedelja, već da se ovde radi o terminu koje je bilo znano
kao subotna noć ili subotno veče!
Prema Biblijskom metodu računanja vremena, svaki dan započinje sa zalaskom sunca (3.
Mojsijeva 23:32; Marko 1:32). Otuda je jasno da je veče prvog dana bilo zapravo veče pre
prvog dana, a ne veče nakon njega (kao što mi to danas računamo), koje je bilo deo
sledećeg. Sastanak je bio dakle veče nakon Sabata, danas poznato kao subotno veče. I da
stvar bude još gora, za one koji se trude da pronađu tu nekakav dokaz da je Pavle nakon
toga držao prvi dan, tekst jasno kaže da je Pavle sutra dan planirao da putuje! To on ne bi
činio uopše ukoliko je njihova pretpostavka tačna da je on postao poštovalac nedelje.
Ukoliko pisac treba da insistira na našoj upotrebi, u ovom konkretnom slučaju Rimskog
računanja vremena, u nameri da pomogne ovom nemogućem zadatku u prilog oko
poštovanja nedelje, on će morati onda da ima duboke poteškoće zbog osnovne osobenosti
sastanka, lomljenja hleba, mesta održavanja nakon ponoći samim tim i ponedeljka, a i
ponedeljak bi bio dan koji bi trebao da svetkuje ako više voli da sledi takve neosnovane
zaključke. Na kraju, nema ničega u Svetom pismu što ukazuje da je svetkovanje Gospodnje
večere ograničeno na bilo koji dan u sedmici.
Hard Nuts Cracked, H.M.S. Richards, pg. 6
Ako je Subota pravi dan odmora, zbog čega većina vodećih

ljudi ne veruje u to? Zašto to nije ranije otkriveno?
 Ako je Subota pravi dan odmora, zbog čega većina vodećih ljudi ne veruje u to? Zašto
to nije ranije otkriveno?
Nije li opšte-poznato da kada se Hrišćanstvo pojavilo u svetu ljudi toga dana, Jevreji i Grci su
imali mnogo toga da kažu o nastanku nove doktrine? Kada je Isus ukorio jednog zlog duha i
zapovedio mu da izađe iz čoveka, ljudi su toliko bili zadivljeni da su se među sobom pitali
"kakva je ovo stvar, kakva je ovo nova doktrina?" (Marko 1:27). Kada je Pavle došao u Atinu i
počeo da propoveda Hrišćanstvo, ljudi su ga pitali "Možemo li znati kakva je ta nova doktrina
o kojoj govoriš?" (Dela 17:19). Razni drugi stihovi bi se mogli dati, koji ukazuju na to da su
Hrišćanska učenja smatrana nečim novim i stranim.
43 / 128
Vratimo se u vreme Reformacije u šesnaestom veku. Najčešći argument protiv reformatora

je bio taj da je njihovo učenje novo. Argument je bio u obliku prigovora koji ovde
razmatramo: "Ukoliko je to što vi Reformatori pričate istina, kako to da ta doktrina nije
otkrivena ranije?"
Ali, da li takve optužbe protiv Hrista, apostola i reformatora, dokazuju da njihova učenja
nisu od Boga? Ne, ta učenja moraju biti proverena malo drugačijim standardima.
Kada su se Isus ili Njegovi učenici suočili sa takvom optužbom, oni su uvek to demantovali,
izjavljujući da oni ne propovedaju novu, čudnu doktrinu, već naprotiv, kako je to i Pavle
govorio, oni su propovedali "ne druge stvari, već to o čemu su proroci i Mojsije govorili da
treba da dođe" (Dela 26:22). Kada su se sa istom optužbom suočili Reformatori, oni su samo
nastavili da otkrivaju iz Biblije, da njihovo učenje koje su propovedali nije novo, već veoma
staro. Tako su mogli i pokazati, kroz vekove da je među vernom Božijom decom bilo
nekolicine koji su poznavali i propovedali takvu doktrinu. Zajedno sa Hristom, učenicima i
Reformatorima mogli bi smo reći da doktrina o suboti nije nova; stara je koliko i stvaranje, i
bila je poznata i držana od strane pobožnih ljudi tokom svih vekova.
Zašto dakle većina "vodećih ljudi" ne veruje u istinu o suboti? Kakav je bio slučaj sa
"vodećim ljudima" Hristovog vremena i u vreme Reformacije? Zar nisu bili "obični ljudi" ti koji
su rado slušali Hrista, zar nisu Njegovi učenici bili sasvim obični ljudi, ribolovci? I ko ne zna da
su zapravo ti "veliki ljudi" Isusovog vremena nastojali da odvraćaju ljude od prihvatanja
Hrista? "Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?" (Jovan 7:48). Šta je to što je Pavle objavio
prvim vernicima? "Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu,
ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih" (1. Korinćanima 1:26,27). I u vreme Martina Lutera
(rdoba Reformacije), kako su stojale stvari sa "vodećim ljudima" toga vremena? Svi crkveni
velikodostonjnici trošili su svoje vreme pokušavajući da ga uhvate ne bi li ga spalili na lomači.
Istina, mi verujemo da Bog među takozvanim "velikim ljudima" ima mnogo iskrenih srca, i
da će se iz tih redova konačno odazvati oni koji veruju u subotu. Sa druge strane, čak i ako ni
jedan to ne prihvati, sedmi dan će još uvek biti subota Gospodnja, jer ni jedan čovek nije
toliko veliki da promeni Božije zapovesti.
Answers to Objections, Francis D. Nichols, pg. 252-254
44 / 128
Jevreji drže subotu kao uspomenu na stvaranje, zar mi hrišćani

ne bi trebali da držimo nedelju kao uspomenu na vaskrsenje?
 Jevreji drže subotu kao uspomenu na stvaranje, zar mi hrišćani ne bi trebali da držimo
nedelju kao uspomenu na vaskrsenje?
Iako je Jevrejima zaista poverena kao uspomena na Božije stvaranje, subota nije uspostavljena
samo za Jevreje, već za celi ljudski rod.
"Subota je prvobitno uspostavljena, bez naročite povezanosti sa Jevrejima, ali kao jedna
institucija za celi ljudski rod, u spomen Božijeg odmora, nakon šest dana stvaranja. Ona je
uspostavljena za sve Adamove potomke".(Adult Quarterly, Southern Baptist Convention
series, Aug. 15, 1937.)
Ako je prvobitna subota trebala biti svetkovana od strane ljudskih bića neposredno pre
Sinaja (2. Mojsijeva 16) i subota bila samo jevrejska institucija kako neki tvrde, zašto je Isus
rekao da je subota "načinjena čoveka radi"? I ako niko nije svetkovao Subotu, kako to da su
ljudi sa generacije na generaciju - čuvali sedmični ciklus tokom svih ovih godina ?
Očigledno je, da su patrijarsi koristili sedmični cikllus za računanje vremena (1. Mojs. 2:1-3;
7:4, 10; 8:10-12; 50:10). Štaviše sedmi dan je imao naročiti značaj u mnogim antičkim
kulturama izvan Judaizma. Uzmimo stare Vavilonce i Grke kao primer:
"Subotni-odmor je bio isto tako Vavilonska kao i Jevrejska institucija... Subota je takođe
poznata u svakom slučaju u akadijansom razdoblju kao "dies nefastus", dan u kojem su
određeni poslovi bili zabranjeni da se obavljaju i jedna stara lista Vavilonskih festivala i brzih-
dana govori nam da je u sedmi, četrnaesti, devetnaesti, dvadeset prvi i dvadeset osmi
dan svakog meseca, Subotni odmor trebao biti svetkovan". (A. H. Sayce, The Higher Criticism
and the Monuments, 1985, p. 74.)
"Sedmi dan je prihvatan kao sveti, ne samo od strane Jevreja, već takođe i od strane
Grka". (Clement of Alexandria.)
Postavlja se još jedno pitanje a to je - kako je priča o stvaranju bila održavanja sa generacije
na generaciju - priča koja daje naročiti značaj sedmom danu - ako niko nije nikada svetkovao
Subotu u toku od 2500 godina između stvaranja i Sinaja. Priča o stvaranju sama svedoči da
subota pripada svim ljudima:
45 / 128
"Ali nakon što je ceo svet bio dovršen, prateći savršenu prirodu broja šest, Otac je posvetio
naredni - sedmi dan, pohvalio ga i nazvao ga svetim. Zbog tog dana je festival, ne jednog
grada ili jedne zemlje, već cele planete, dan koji jedini ima pravo da se nazove danom
festivala svih ljudi, i rođendanom sveta". (Philo, "On the Creation," XXX (89)
Dakle, premda spisi jasno predstavljaju subotu kao spomen Božijeg odmora od stvaranja
(1. Mojsijeva 2:1-3; 2. Mojsijeva 20:11; Jevrejima 4:4) i rane sate prvog dana kao vreme kada je
Isus ustao iz mrtvih (Matej 28:1), nigde se svetkovanje nedelje ne pojavljuje kao spomen na
vaskrsenje (ili kao zamena za subotno bogosluženje). Umesto toga, prepoznaje se učešće u
euharistiji (pričest) kao spomen "Gospodove smrti" i učešće vernika u krštenju kao simbol
Gospodove smrti i vaskrsenja.
"Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt Gospodnju-dok ne dođe"(1.
Korinćanima 11:26)
"Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom
Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću,
bićemo i vaskrsenjem;" (Rimljanima 6:4-5).
- Sabbath Rest, Kevin Morgan, p. 80-82
46 / 128
Proširena Tema
Kada Bog kaže "sećaj se"
 Stvaranje i sedmični ciklus
Jovan je bio posvećen Hrišćanin. On i njegova supruga bili su iskreni vernici. Želeli su da čine
Božiju volju. Dok su prisustvovali seriji sastanaka koje sam propovedao u vezi sa Biblijskim
proročanstvom, susretali su se sa novim istinama za koje nisu čuli ranije. Pitanja su im se
ređala u umovima. Biblijska subota posebno im je pravila problema. Bili su uvereni da je to
istina iz Biblije, ali je njihov propovednik pokretao neka ozbiljna pitanja u njihovim umovima,
pa su počeli su da sumnjaju. Izgledali su zbunjeni i njihova pitanja zahtevala su odgovore.
Nakon što smo Bibliju proučavali zajedno, njihovo razumevanje istine se produbilo. Pronašli
su svoje odgovore, njihove sumnje su nestale i otkrili su pravu radost i blagoslov držanja
subote.
Verovatno i vi imate neka pitanja vezana za Biblijsku subotu. Mogu postojati neki delovi
Biblije koji su vam teški za razumevanje. Biblija na njih ostavlja jasne odgovore. Zapravo,
putem Biblije, naš Gospod nas poziva da ih postavljamo. On nam pruža čvrste dokaze putem
svoje Reči.
Isus je izjavio, "Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina" (Jovan 17:17). Petar dodaje,
"Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome
koji vas zapita za vaše nadanje" (1. Petrova 3:15).
Apostol Pavle savetuje Timotija da bude neko ko je kao "radin koji se nema šta stideti, i
pravo upravlja rečju istine" (2. Timotiju 2:15). Isaija Staro-zavetni prorok kaže, "Koga će učiti
mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku?... Jer zapovest po zapovest, zapovest po
47 / 128
zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se" (Isaija 28:9,
10).
Drugim rečima, potrudite se da posmatrate obim Biblijskog učenja u okviru pojedinih tema.
Ne gradite svoje razumevanje na nejasnim tekstovima. Ukoliko želite da posebno razumete
šta Biblija govori o pojedinoj temi, proučavajte tu temu od Postanja do Otkrivenja. Neka Sveti
Duh govori vašem umu kroz učenja Svetog Pisma.
Zapitajte se, gde je težina dokaza te tematike? Šta većina stihova uči? Nikada ne dopustite
da vas nešto što vam nije potpuno jasno, zaseni onim što vam je jasno. Ukoliko postoji tekst
koji ne razumete, dopustite da drugi jasni stihovi iz Biblije to protumače. Nemojte zanemariti
tekstove i stihove Svetog Pisma koji su u potpunosti jasni, u nameri da se uhvatite za nešto
što nije tako jasno, samo da biste odbranili doktrinu koju ste prethodno učili.
Evo nekoliko principa za otkrivanje istine:
 Pristupite Bibliji otvorenog uma, voljni da činite šta god Hristos traži od vas (Jovan
17:17).
 Zamolite Boga da vam pošalje svog Svetog Duha i vašem umu otkrije istinu (Matej
7:7; Jovan 16:13).
 Upoređujte svaki relevantan stih Svetog Pisma vezan za određenu temu (1.
Kornićanima 2:13).
 Živite u istini Božijih otkrića i On će vam još jasnije otkrivati istinu. Ne čekajte da vam
se otkrije cela istina da bi ste živeli prema onoj koju već poznajete (Jovan 12:35).
Kada pristupimo Njegovoj Reči sa iskrenim srcem, On će nam otkriti Svoju istinu. On će
prosvetliti naše umove, ispuniće nas Svetim Duhom. Možda ćete imati pitanja, ali Bog ima
odgovore.
 Često postavljana pitanja vezana za Božiji zakon (1.deo)
Zar nije Isus došao da ukine Deset Zapovesti i uspostavi novu zapovest ljubavi? Kakav je
slučaj sa stihovima iz Mateja 22? Zar nije ljubav prema Bogu i našim bližnjima sve što Isus
traži? (Matej 22:37-40).
Možda će vas iznenaditi otkriće da je Isus zapravo ovde sumirao zakon koji je ostavljen u
Starom Zavetu. 5. Mojsijeva izjavljuje "Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz
sve duše svoje i iz sve snage svoje" (5.Mojs. 6:5). Zatim dalje, "ljubi bližnjeg svog kao sebe
48 / 128
samog" (3. Mojs. 19:18). Bog Starog Zaveta je Bog večne ljubavi (Jeremija 31:3). U Mateju 22.
poglavlju, Isus izjavljuje "O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci" - od ljubavi
prema Bogu i bližnjima (Matej 22:40). Prvih četiri zapovesti nam otkrivaju-kako ljudska bića
treba da sprovode svoju ljubav prema Bogu. Preostalih šest zapovesti pokazuju kako treba da
je sprovode prema svojim bližnjima. Isus nije došao da "pokvari zakon... već da ga ispuni"
(Matej 5:17). On nam otkriva kako da s' ljubavlju ispunjavamo zakon. On je došao da uveliča
značenje zakona (Isaija 42:21). On takođe otkriva kako je ljubav ispunjenje zakona (Rimljanima
13:10). I još dodaje "Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite" (Jovan 14:15).
Da li Pavle uči da hrišćani spašeni verom ne trebaju da drže zakon?
Pavle uči da Hrišćani nisu spaseni verom, već milošču kroz veru. Vera je ruka koja svojevoljno
prihvata spasenje koje nudi Isus. Vera ne vodi ka neposlušnosti već ka poslušnosti. Pavle
nedvosmisleno izjavljuje,"Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! " (Rimljanima 3:31);
"Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!"
(Rimljanima 6:1).
Da li je istina da su se ljudi u Starom Zavetu spasavali držanjem zakona, dok se u Novom

Zavetu spasenje dobija milošću?
I u Starom i u Novom Zavetu, spasenje se dobijalo milošću putem vere. Bog nema dve
metode spasavanja. "Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude" (Titu 2:11). U
Starom Zavetu, čovek i žena su se spasavali preko Hrista koji će doći. Svako žrtvovano jagnje
ukazivalo je na budući dolazak Mesije (1. Mojs. 3:21; 22:9-13). U novom Zavetu, čovek i žena
se spasavaju preko Hrista koji je došao. Isus je jedino sredstvo spasenja (Dela 4:12).
S obzirom da smo pod Novim Zavetom, da li je stvarno neophodno da držimo zakon?
Novi Zavet je zapravo stariji nego Stari Zavet. On je dat lično od strane Boga u Edemskom
vrtu kada je obećao da će Mesija doći da slomi smrtni sotonski stisak nad ljudskim rodom.
Novi Zavet sadrži obećanje o otkupljenju od greha kroz Isusa Hrista. On nas je spasio! On je
ispisao principe svog zakona na našim srcima. Ljubav postaje motivacija za poslušnost.
Pojavljuje se nova sila u životu (Jevrejima 8:10; Jezekilj 36:26; Psalam 40:8). Pod Starim
Zavetom Izrailj je obećao da poštuje Božije zapovesti sa njihovom snagom. Oni su izjavili "Sve
49 / 128
što Bog kaže činićemo" (2.Mojs 19:8; 2.Mojs. 24:3; 7). Svi pokušaji da se spolja usaglasi sa
Božijim zakonom vode ka frustrirajućem porazu. Zakon koji ne možemo držati svojom
sopstvenom snagom nas osuđuje (Rimljanima 3:23; 6:23). Pod Novim Zavetom, mi
pripadamo novom Gospodaru - Isusu Hristu. Imamo novo srce i novi položaj pred Bogom
(Jovan 1:12; 2. Korinćanima 5:17; Rimljanima 8:1)
Kada Pavle izjavljuje, "Da vas niko ne osuđuje za subote", zar to ne znači da držanje subote
nije neophodno?
Ovaj stih iz Kološanima 2:16,17 jedan on najproblematičnijih stihova u Bibliji. Jedan od

principa Biblijske interpretacije je taj da ne dopustite da vas nešto što vam možda nije sasvim
jasno, drži podalje od onoga što razumete. Biblijsko učenje u vezi subote je jasno. Ona je
data još u vreme stvaranja (1.Mojs. 2:1-3). Isus ju je svetkovao (Luka 4:16). Pavle ju je
svetkovao (Dela 13:42-44). i biće svetkovana na nebu (Isaija 66:22,23). Biblija spominje dve
vrste subota: sedmodnevnu subotu i godišnje subote. Sedmična subota, koja je uspostavljena
prilikom stvaranja, deo je zakona od Deset Zapovesti i sedmični je podsetnik moćnog
Stvoritelja punog ljubavi.
Godišnja subota odnosi se naročito na Istoriju Izrailja. Ovaj deo Poslanice Kološanima
posebno ističe, "Da vas niko ne optužuje... po pitanju... subota, koje je sve bilo sen od onog
što htede da dođe". Poslanica Jevrejima povezuje zakon senki sa životinjskim žrtvama
(Jevrejima 10:1). Jezekilj koristi potpuno isti način izražavanja u potpuno istom redu, kao što je
to slučaj u Kološanima 2:16,17 i povezuje to sve sa ceremonijalnim sistemom festivala i
obrednih žrtvi (darovi mesa, darovi pića, festivali, novi meseci i subote), da napravi pomirenje
doma Izrailjeva (Jezekilj 45:17). Levitska knjiga razmatra ceremonijalne subote
(Pasha, beskvasni hleb, snop prvih plodova, prvina, trube, senice i dan očišćenja to se sve
nazivalo subotama).
Ove godišnje subote bile su prisno povezane sa nagoveštajima Hristove smrti i Njegovog
drugog dolaska. Bog ih je uspostavio da budu senke ili najave Mesije koji će doći. Knjiga
Levitska koristi isti jezik kao i Kološanima 2:16,17 da opiše te ceremonijalne subote. Stih 38,
pravi razliku između ceremonijalnih subota od sedmodnevne subote koristeći izraz "Osim
subota Gospodnjih" (3. Mojs. 23:38). Pošto je Hristos došao, senke subotnjih ceremonijalnih
propisa, našle su svoje ispunjenje u Njemu. Sedmodnevna subota nastavja da nas podseća na
Stvoritelja koji nas je stvorio. Božiji narod će čuvati to kao prepoznavajući znak njihovog
duhovnog odnosa sa Njime (Otkrivenje 14:12; Jezekilj 20:12, 20).
50 / 128
 Često postavljana pitanja vezana za Božiji zakon (2.deo)
Šta ćemo sa Rimnjanima 14:5? Kakvu uopšte razliku dan može praviti?
Ponekad je od pomoći obratiti pažnju na to šta Biblija ne govori, isto kao i šta govori. Stihovi
5 i 6 ne spominju ništa o subotnjem bogosluženju. Oni jednostavno govore o držanju dana.
Tvrditi da se ovde radi o suboti je neopravdana pretpostavka. U Rimljanima 14:1 postavljena je
osnova celog pasusa, ukazujući da se diskusija fokusira na "smetanje savesti" (Rimlj. 14:1), ili
po pitanju sumnje. Da li je sedmična subota koju je Bog uspostavio u vreme stvaranja (1.Mojs.
2:1-3), postavljena u samo srce moralnog zakona (2. Mojs. 20:8-11), pitanje sumnje?
Ne sigurno! Ključ našeg pasusa nalazi se u Rimljanima 14:6, koji izjavljuje, "Koji razlikuje
dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu
jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga" (Rimlj. 14:6). Problem se
vrteo oko dana za post, ne subotnjeg dana. Neki Jevrejski Hrišćani verovali su da postoje
određene zasluge u postu na određene dane. Oni su osuđivali druge prema svojim
sopstvenim standardima. Fariseji su postili bar dvaput sedmično i time se hvalili (Luka 18:12). U
Rimljanima 14, Pavle je ukazivao na to da je postiti ili ne postiti određenih dana pitanje
individualne savesti, ne pitanje Božije zapovesti.
Zar se nisu učenici sastali u prvi dan sedmice? (Dela 20:7).
Razlog ovog sastanka koji se spominje u naraciji, desio se zato što je Pavle odlazio sledećeg
dana i načinio moćno čudo podižući Evtiha iz mrtvih. Jasno je da je sastanak bio noćni skup, u
vreme tamnog dela, prvog dana sedmice (Dela 20:8). U Biblijsko vreme, Tamni deo dana je
prethodio svetlom delu (1.Mojsijeva 1:5).
Subota se svetkovala od petka uveče do subote uveče sa zalaskom sunca (3.Mojs.

23:32; Marko 1:32). Ukoliko se skup dogodio u tamnom delu prvog dana sedmice, to je
zapravo bilo okupljanje u subotu uveče. Pavle je dakle imao susret sa vernicima tokom čitave
subote.
On će otići sledećeg dana, u nedelju tako da je skup trajao do kasno u subotu uveče.
Sledećeg dana, u nedelju, Pavle je putovao pešice do Asos-a i tada se ukrcao na brod u
Mitleni. Ako je Pavle smatrao nedelju svetom u čast vaskrsenja, zašto bi proveo čitav dan
putujući a ne ispoštujući dan bogosluženja? Zapis ukazuje na to da je Pavle bio poštovalac
subote (Dela 13:42-44; 16:12,13; 17:2; 18:4).
51 / 128
Možemo li zaista reći koji je dan sedmi dan?
Postoji najmanje četiri načina koji će nam pokazati da je subota sedmi dan.
 Biblija: Ona jasno otkriva da je Isus razapet na dan pripreme (Luka 23:54). Njegovi
najbliži sledbenici, odmarali su u dubotnji dan (Luka 23:56; Marko 16:1). Većina
Hrišćana shvata da je Isus umro u petak, dan pripreme. Odmorio je sledećeg dana i
ustao u nedelju prvog dana. Shabbat je dan između petka i nedelje tj. sedmi dan
subota.
 Jezik: U više od stotinu i četrdeset jezika sveta, reč koja se upotrebljava za sedmi dan
je reč "Sabat". Jezici svedoče da se subota sačuvala kroz vekove.
 Astronomija: Vodeći astronomi u svetu, svedoče da je sedmični ciklus ostao
nepromenjen. Opservatorijski Centri kao što su Ruyal Naval i Royal Greenwich,
potvrđuju činjenicu konstantnog sedmičnog ciklusa.
 Istorija: Jevrejski narod je sačuvao precizan zapis o suboti. Za više od četri hiljade
godina, oni su očuvali pravi subotnji shabbat.
Ja držim nedelju u čast vaskrsenja. Šta je pogrešno sa time? Zar nije Isus vaskrsao u nedelju?
Da, Isus je pouzdano ustao u nedelju! Ali On nam nikada nije zapovedio da je svetkujemo u
čast svog Vaskrsenja. Kao što obred pričešća simbolizuje Njegovu smrt (1. Korinćanima
11:24, 26), krštenje simbolizuje Njegovo vaskrsenje (Rimljanima 6:1-6). Simbol Isusovog
vaskrsenja nije svetkovanje na dan sunca koji je prihvaćen u Hrišćanstvu od strane paganskog
Rimskog obožavanja sunca, već svečani obred krštenja kao simbol novog života
transformisanog od strane čudesne sile Svetog Duha. U vodenom grobu krštenja, stara
osoba simbolično umire i biva sahranjena, dok novi život vaskrsava sa Hristom.
Zar jedan dan u sedmici nije dovoljan? Zašto toliko stavljate naglasak na subotu ?
Problem je više nego samo pitanje dana, To je pitanje Gospodara. Snažnim udarcem
obmane, sotona je delovao kroz otpadništvo religije kako bi promenio Božiji zakon (Danilo
7:25). On je istinu bacio na zemlju (Danilo 8:12), napravio je pukotinu na Božijem zidu istine.
Bog nas poziva da to ispravimo svetkovanjem Njegove subote (Isaija 58:12,13). Trebali bi smo
da poštujemo Boga radije nego čoveka (Dela 5:29). Bogosluženjem u sedmi dan, takođe
52 / 128
prihvatamo autoritet Stvoritelja Gospoda, koji je zapovedio da se taj dan drži (2. Mojs. 20:8-
11). Svesno prihvatajući lažni dan bogosluženja, prihvatamo instituciju započetu i
uspostavljenu samoinicijativno od strane čoveka iz otpadništva. Pravo pitanje je tada, čije smo
mi sluge-Božije ili ljudske? (Rimljanima 6:16). Sve proslave na dan pre ili dan posle našeg
rođendana ne čine te dane našim rođendanom. Rođendan sveta je Biblijska subota, sedmi
dan. To je uspomena na našeg predivnog Stvoritelja. Ni jedan drugi dan to to ne može da
bude.
Da li je Petar bio prvi papa? Šta je Isus mislio kada je rekao Petru, "Na ovoj steni sazidaću
crkvu"? (Matej 16:18)
Filipova Cezareja bila je centar Grčke filozofije, Rimske logike i Jevrejske tradicionalne religije.
Isus se suprotstavljao kulisama velike svetske religije i sistema filozofije govoreći, "Šta ljudi
kažu ko sam ja?" (Matej 16:13). Zatim su mu odgovarali, "Jovan Krstitelj, Ilija, Jeremija" (Matej
16:14). Pitao ih je, "Šta vi kažete ko sam ja?" (Matej 16:15). Isus je čeznuo da probudi njihovu
veru, čeznuo da izvuče iz njih svedočanstvo o Mesiji. Petar je momentalno odgovorio, "Ti si
Hristos, Sin Boga Živoga" (Matej 16:16). Ova misao mogla je biti nadahnuta samo Duhom
Svetim. Isus potvrđuje Petrovu veru izjavom, "ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu
svoju, i vrata paklena neće je nadvladati" (Matej 16:17,18). Crkva je sagrađena na Isusu Hristu,
On je kamen temeljac koga su odbacili zidari (1. Petrova 2:4-8). Petar je jasno razumeo da je
Stena bio Isus.
Pavle pojašnjava problem u 1. Korinćanima izjavom, "a stena beše Hristos" (1.Korinćanima
10:4) David izjavljuje,
"Iskreno duša moja iščekuje na Boga: Od Njega dolazi spasenje. Jedino je On moja stena i
spasenje" (Psalam 62:1,2 KJV Eng). Nema drugog temelja osim Isusa (1. Korinćanima 3:11).
Vrata pakla neće nikada zavladati nad Njegovom crkvom. U jednom trenutku, Petar nije
razumeo Isusovu misiju, pa je Isus rekao "Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš
šta je Božje nego ljudsko" misleći na sotonski uticaj koji je vršio na njega (Matej 16:23). Ne,
crkva nije izgrađena na Petrovoj slabosti, već na Isusovoj snazi. Petar je otkrio veličanstvenu
istinu za sebe. Isus je postao Izvor njegove snage, Centar njegovog života i temlelj na kojem
je stajao.
53 / 128
Šta su to "ključevi carstva" koje je Isus dao Petru i ostatku učenika? (Matej 16:19)
Ključevi otvaraju i zatvaraju vrata. Isus je rekao "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k
Ocu do kroza me" (Jovan 14:6).
"Nema drugog imena pod nebom...kojim bi se mi mogli spasti" (Dela 4:12). Celo Sveto
Pismo svedoči o Isusu (Jovan 5:39). Književnici i Fariseji uzimali su "ključeve znanja" u pogledu
Mesije (Luka 11:52). Oni su zaključavali nebo ljudima. Ključevi koje je Isus dao Petru, bili su
Njegova reč, Njegovo učenje o tome kako čovek i žena mogu imati oproštaj greha,
oslobođenje od osude i mir kroz Njegovu prolivenu krv i smrt na golgoti. Poznavanje Isusa-
obećanog Mesije, otvara nebesa (Isaija 22:22).
 Držanje subote svetom
Jonatan je bio zbunjen. Njegov poslednji ispit bio je planiran za subotu. Preuzeti ispit značilo
bi povredu njegove savesti. Sastao se sa svojim profesorom, objašnjavajući mu situaciju i
zatražio priliku da obavi ispit nekog drugog termina. Njegov profesor je izričito odbio i
objasnio kako nepostoje izgovori. Ako dopusti Jonatanu da obavi ispit neki drugi put, može
otvoriti vrata drugima da isto tako lako prave izgovore. Jonatan je imao samo dve opcije: ili
da preuzme ispit i prođe razred ili da ga propusti i bude oboren.
Sigurno je da Jonatan nije želeo da ispusti ceo semestar. On nije želeo novi tečaj u letnjoj
školi. Ozbiljno se molio Bogu da mu otvori vrata, kako bi obavio ispit nekog drugog dana
samo ne u subotu.
Kako je dan ispita osvanuo, Jonatan je mirno zakoračio u crkvu tog subotnjeg jutra, verujući
da će Bog ispoštovati njegovu veru. Bilo je vremena kada su Božija dela silno i čudesno
demonstrirala Njegovu veličinu. Nakon ispita, kada se profesor vraćao kući sa studentskim
ispitima, sigurnim u njegovoj tašni, bio je opljačkan. Jedina stvar koja mu je oduzeta bila je
njegova tašna puna ispita. Nije bio povređen, ali je tašna sa svim ispitima nestala zauvek.
S obzirom da je do diplomiranja ostalo još svega nekoliko dana, upravnik škole je napravio
iznenadnu objavu. Svaki student u razredu će dobiti prolaznu ispitnu ocenu. Njihov ukupni
rezultat razreda, biće njihov prosek. Jonatan je bio preplavljen sa zahvalnošču Bogu, koji je
čuo njegovu molitvu i uvažio njegovu veru.
54 / 128
Bog blagosilja verne
Božija obećanja Njegovim vernim sledbenicima iz Biblijskih vremena isto su tako istinita kao i
danas. Naš Gospod izjavljuje, "one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće
prezreni" (1. Samuilova 2:30). Reči Pisma odzvanjaju kroz vekove. One govore nama, sa isto
toliko sile i danas. One nisu manje istinite nego što su bile milenijumima pre. "I doći će na te
svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog" (5. Mojs. 28:2).
Bog obećava bogatije blagoslove onima koji Ga poštuju. Ovo naročito važi za one koji su
posvećeni da drže Njegov sedmi dan - subotu svake sedmice. Prilikom stvaranja, Bog je
"blagoslovio sedmi dan" (1.Mojs. 2:3). Što Bog blagoslovi to je blagosloveno doveka (1.
Dnevnika 17:27). Budući da Božiji večni blagoslov prati sedmi dan - subotu, bićemo bogato
blagosloveni sve dok je držimo (Isaija 56:2).
Ovo nas vodi do nekih naročitih pitanja. Kako da držimo subotu? Postoje li neke aktivnosti
koje su neodgovarajuće za subotu? Postoje li neke stvari koje mogu uništiti naš subotnji
blagoslov? Kakva je Božija svrha subote?
Bog nam ne dopušta da činimo ili nečinimo pojedine aktivnosti u subotu. On nije definisao
svaki minutni detalj držanja subote ali nam je dao principe njenog pravilnog svetkovanja. Ti
principi nas vode i oblikuju naše subotnje iskustvo. Dok tražimo Boga u molitvi, posvećujemo
našu volju Njemu, Sveti Duh će nas voditi kroz bogato iskustvo svetkovanja subote. Hajde da
istražimo tri Biblijska principa, koji će nas voditi kroz subotu.
 Prvi Princip
Princip 1: Subota je dan posvećen proslavljanju Stvoritelja
Esencija svetkovanja subote je proslavljanje. U subotu, zajedno sa svim nebeskim bićima,

radosno izjavljujemo,
"Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i
stvoreno je" (Otkrivenje 4:11).
Mi smo stvoreni od Boga ljubavi. Svake subote, zahvaljujemo Mu, proslavljajući Ga kao
Stvoritelja. Prema 3. Mojs, subota je "sveti sabor" - posvećeni skup Božijeg naroda koji Ga
proslavlja i obavlja bogosluženje (3.Mojs. 23:3).
Tokom vekova, Bog je birao ljude, Jevreje da Ga proslavljaju svake subote. U Novom
Zavetu, Isus je dao nama pozitivan primer držanja subote. Pisac Jevanđelja Luka zapisao je, "I
dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade
55 / 128
da čita" (Luka 4:16). Za Isusa, subota je bila dan prijateljstva sa Bogom kroz bogosluženje.
Kada se narod Božiji sakupi zajedno da peva Njegovom imenu, proučava Njegovu Reč, traži
Ga u molitvi, i međusobno se druži, biva bogato blagosloven. Isus je ostavljao svoj alat u
Josifovoj Drvodeljskoj radionici u Nazaretu svake subote, da bi prisustvovao bogosluženju u
sinagogi. Subotnje bogosluženje je bilo značajno Isusu. Njegov običaj ili praksa, bio je da
veliča Svog nebeskog Oca, upija Njegovu Reč i druži se sa Svojim narodom svake subote..
Novozavetni Hrišćani okupljaju se svake subote da obnove njihovu duhovnu snagu.

Okupljau se zajedno da ohrabre jedni druge. Oni slede savet apostola Pavla upućen
Jevrejima, "I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima, ne
ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko
većma koliko vidite da se približuje dan sudni" (Jevrejima 10:24,25). Svake subote, Bog nas
poziva da pronađemo pravo zadovoljstvo u bogosluženju. Subota je parče neba. Po
nebeskom planu, Bog nam dopušta da iskusimo deo večnosti, svake sedmice, dok ulazimo u
radost subotnjeg bogosluženja. Subotom stavljamo prioritet na bogosluženje, ne na posao.
Subota nas oslobađa od teškog svakodnevnog rada. Subotom smo oslobođeni od tereta
zarađivanja proživljavajući iskustvo prednosti života.
Četvrta zapovest je toliko jasna da ne može biti pogrešno shvaćena. Bog je znao da ukoliko
nam jednostavno pruži dobar savet, mnogi od nas će ga ignorisati, pa je stoga dao to kao
zapovest: "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao" (2. Mojs. 20:8-
10). Bog je rekao "Sećaj se", ali većina sveta je zaboravila. Možemo jedino držati ono što je
Bog posvetio. Ni jedan drugi dan, ne može zameniti subotu pošto je nju Bog jedino posvetio.
Stavljajući prioritet na posao radije nego na bogosluženje, obezvređujemo Božiji sveti dan i
nepoštujemo Boga.
Isus je rekao, "I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti" (Jovan 8:32). Istina o svetkovanju
subote oslobađa nas tereta konstantnog posla. Svake subote, Svemoćni Bog i Stvoritelj pun
ljubavi nas podseća da naša unutrašnja vrednost ne zavisi od toga koliko možemo postići.
Pozvani smo sa posla na bogosluženje.
Milioni ljudi pronalaze svoj identitet u tome što rade. Njihov posao ih određuje. Subota nas
poziva da pronađemo pravu vrednost, ne u tome šta radimo, već ko smo. Subota je sedmični
podsetnik koji nas upućuje da učimo iz Božijeg pogleda naše večite vrednosti.
56 / 128
Francuska Revolucija
Tokom perioda bezbožne Francuske Revolucije, sa osvitom "Doba Razuma", Francuzi su

prisvojili, kako su ga nazivali, Francuski "Republikanski Kalendar" ili "Revolucionarni Kalendar".
Oni su ovaj kalendar koristili dve godine, od 1793 do 1805. To je iskorenilo sedmodnevni
ciklus, ukinulo dan bogosluženja i formiralo desetodnevicu. Svi radnici su radili devet dana i
desetog su imali dan odmora i veselja.
Na kraju je Napoleon Bonaparta ukinuo taj Revolucionarni Kalendar sa svojom

desetodnevicom i zahtevao da se vrati sedmični ciklus. Francuski radnici nisu ništa postigli sa
tim novim kalendarom od devet radnih dana i jednog od odmora. Postoji prirodni ritam u
sedmičnom ciklusu koji nas vodi ka proslavljanju našeg Stvoritelja. Ignorisati Edemski
sedmični ciklus koji je dat od strane Stvoritelja, jednostavno nas čini fizički, mentalno i
emocionalno ranjivim. Bog nas je za Njega stvorio. Privrženost u držanju subote svetom,
pravi jednu ogromnu razliku u našim životima.
Iskustva u držanju subote
Sandra je bila poštanski radnik u Ilinoisu. Iako je imala starešinstvo, njen nadzornik joj je
zapretio gubitkom posla ukoliko ne bude radila u subotu. Ušli smo u ozbiljnu molitvu za
Sandru. Pozvali smo se na Hristovo obećanje u Mateju 6, "Nego ištite najpre carstvo Božje, i
pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra" (Matej 6:33,34).
Čudesno, Sandrin nadzornik je preokrenuo svoju prvobitnu odluku, a ona je zadržala svoj
posao i dobila svoju slobodnu subotu.
Rodžer je subotom zatvarao svoj maloprodajni objekat. Pošto je pravio blizu 30 procenata
svog posla tog dana, njegovi prijatelji su mislili da je lud. Stvarno su mislili da je izgubio
razum. On je postavio znak na vratima prodavnice, "Zatvoreno zbog Biblijske subote".
Prvih nekoliko sedmica bile su teške. Prodaja je opala, ali iznenada se postepeno
povećavala. Rodžer je potvrdio Božije obećanje, "A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po
bogatstvu svom u slavi, u Hristu Isusu" (Filipljanima 4:19). Odlučio je da Bogu ostane veran.
Problem pitanja subote je samo jedno od poverenja. Da li verujemo Bogu dovoljno da sasvim
stavimo živote u Njegove ruke? Da li verujemo da će se On pobrinuti za nas ako smo mu
verni?
57 / 128
Odluka da se subotom ne radi, extremno je teška mnogim ljudima. Možda imamo mesečni
zakup, račune i ostale troškove koje moramo plaćati. Bog nam neće uvek dati lepši, bolje
plaćen posao, ali ako odlučimo da mu budemo verni, uvek će izaći u susret našim potrebama.
On će nas uvek ispuniti sa unutrašnjim osećajem za zapovest kada činimo šta je pravo. Čast
Njegovog prestola nalazi se iza obećanja koja je On dao. Pošto "Bogu nije moguće
slagati" (Jevrejima 6:18), možemo biti apsolutno sigurni da će On prihvatiti odgovornost
zadovoljiti nas sa neophodnostima života ukoliko smo Njemu verni.
Subotnje bogosluženje je od velike važnosti za naš duhovni život. Ukoliko želimo da

rastemo u Hristu, subotnje bogosluženje je vitalno za nas.
 Drugi Princip
Princip 2: Subota je dan za posebnu fizičku, mentalnu i duhovnu obnovu
Izrailjci su se udaljili od Boga kada su oskvrnili subotu. U dane Nemije proroka, uobičajene
aktivnosti života iskrivile su neprikosnovenost subote. Izrailjci su potpali pod uticaj svojih
omraženih suseda. Nemija opisuje tu scenu na ovaj način: "U to vreme videh u Judeji gde
gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i
svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak"
(Nemija 13:15).
Nemija je bio zabrinut. Božija subota postala je ništavan, običan dan. Dan Stvoritelja koji je
izdvojen za duhovnu, fizičku i mentalnu obnovu, postao je dan iscrpljujućeg rada. Dan
slobode od ropstva kupovine i prodaje, rada i zarađivanja, pretvorio se u uobičajeni poslovni
dan. Nemija nije mogao da bude miran. Njegova reč je odjeknula kao grom niz ulice
Jerusalima. "Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite
subotu?" (Nemija 13:17). Princip je jasan. Kada postanemo toliko prilepljeni za zemaljsko da
zaboravimo nebesko, počinjemo da skvrnimo subotu. Knjiga proroka Isaije o tome govori:
"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako
prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim
putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i
izvešću te na visine zemaljske" (Isaija 58:13,14). Drugim rečima, bićemo obilato blagosloveni.
Lično iskustvo
Kada sam ja postao Hrišćanin, igrao sam košarku u sportskom timu YMCA sredne škole u
Norviču. Naš se tim kvalifikovao za novi Engleski Šampionat. To je bila uzbudljiva stvar za
58 / 128
grupu tinejdžerskih dečaka iz malog grada. Turnir je bio planiran za termin od četvrtka do
nedelje u Springfildu, Masačusetsu što podrazumeva ogranje košarke cele subote i naravno
propuštanje bogosluženja. Pre toga sam počeo da shvatam značaj Biblijske subote i
prisustvovao crkvenim bogosluženjima subotom. Za mene je prekršiti subotu značilo
neposlušati Hrista.
Subota je bila simbol moje vernosti Bogu kome sam služio. Susreo sam se sa exremno
teškom odlukom. da li ostati kod kuće i držati subotu ili putovati sa košarkaškim timom i raditi
šta bih prirodno želeo da radim? Moj um je počeo da rezonuje. Šta je pogrešno sa igranjem
samo ovaj jedan put? Ali duboko unutar moga bića, znao sam da putovanje na košarkaški
turnir i nepoštovanje subote - Gospodnjeg dana, značilo bi povredu moje savesti.
Želeo sam očajno da idem, ali jedno pitanje je nastavilo da odzvanja u mom umu: Šta je više
važno, Košarka ili Isus? U mojoj muci, pozvao sam pobožnu ženu Hrišćanku koja je postala
neka vrsta duhovnog savetnika. Kada sam je zapitao za njen savet, ona je to stavila u veoma
jednostavnu rečenicu: "Mark, budi veran Isusu". Po njenom savetu i svom unutrašnjem
ubeđenju, napravio sam odluku da ne idem na turnir. Izgledalo je kao da sam upravo ispustio
moje šanse za putovanje, spavanja u hotelu, jela po restoranima i da vidim svet.
Dok se vraćam na to iskustvo, imam se čemu smejati. Danas imam priliku da putujem po
zemljama sveta deleći Božiju ljubav i istinu. Imao sam neopisivo uzbuđenje da vidim ljude
kako dolaze Hristu od Montreala do Moskve, od Rusije do Ruande, od Čilea do Kine. Bog je
neizmerno obogatio moj život od kada sam pokazao tu početnu privrženost. Odricanje od
svojih snova, doprinelo je da sledim Božije snove za moj život. Možda mislimo da pravimo
velike žrtve da bismo sledili Boga, ali On nam je dao mnogo više zauzvrat.
Apostol Petar je rekao Isusu, "Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo" (Marko 10:28).
Gotovo da možete čuti Petra kako pita glasno, "Šta ćemo dobiti zauzvrat?". Isus je dao Petru
izvanredan odgovor: "A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je
ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i
jevanđelja radi, a da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i
otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni" (Marko
10:29,30). Drugim rečima, Isus kaže, "Da, biće izazova ukoliko posvetite svoj život Meni, ali
čega god da se odreknete Ja ću vam dati stotinu puta više u blagoslovima". Kada donesemo
odluku da sledimo Isusa, On obećava da će susresti naše potrebe i ispuniti naše živote
radošću, mirom, zadovoljstvom i svrhom. Ja pouzdano mogu da posvedočim da je Bog verno
ispunio Svoju Reč.
Jedan od velikih blagoslova koje nam je Bog dao je subotnji odmor. Kako možemo trgovati
sa okrepljujućim fizičkim, mentalnim i duhovnim odmorom koji nam Isus daje dok držimo
59 / 128
Njegovu subotu? Ne mogu određivati vrednost blagoslova Božije subote koju ima za mene.
Verujte mi, ovaj trenutak duhovnog odmora je jedan esencijalni deo mog života. Pomaže mi
da se izborim sa mojim pretrpanim rasporedom. Pomaže mi da ojačam vezu sa svojom
porodicom. To vodi ka trećem velikom Biblijskom principu koji se tiče subote.
 Treći Princip
Princip 3: Subota je dan izgrađivanja bliskijeg odnosa sa našom porodicom i prijateljima i

blagoslov za ljude oko nas kroz našu službu
Dopustite svom umu da se vrati milenijumima ka predivnom i veličanstvenom Edemu. Šestog

dana Bog je stvorio Adama i Evu. Biblija iznosi: "Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle,
dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti" (1. Mojsijeva 1:31). Nije bilo greha, bolesti,
patnje ni smrti u veličanstvu tog vrta. Pošto je Bog ljubav i mi smo stvoreni da volimo. Bog je
našim pra roditeljima poklonio dar ljubavi - subotu 1. Jovanova 4:8; 1. Mojs. 2-1-3). Prvi dan
koji su Adam i Eva proveli bila je subota. Subota je dan za jačanje prijateljstva. To nam daje
vremena za našeg nebeskog Oca i za bližnje. To je dan za jačanje našeg odnosa sa Bogom i
sa onima koje volimo.
Da li ikada osetite kako sedmica samo projuri i kako je vaše za porodicu prilično zgužvano?
Neke studije pokazuju da očevi provode manje od dva sata sedmično sa njihovom decom.
Subota nas svake sedmice podseća na to šta je zaista važno.
Herman Wouk, Jevrejski dramaturg, ne može da bude bez subote u svom životu. On opisuje
kako je subota jedno ostrvo mira u haosu teatarskog života. Kad se sunce spusti u petak
uveče, on ostavlja stres koji ispunjava pozorište. Nakon što stigne kući da se ugreje u zagrljaju
svoje supruge i u osmesima svoje dece, opasuje se vezama ljubavi. Sveće su upaljene, sto je
postavljen, porodica večera i druži se međusobno. Deca postavljaju pitanja i svet šou bizniza
postaje zaboravljen. Kada se u subotu uveče, Wouk vrati u pozorište, nakon zalaska sunca,
ništa se veliko tu nije promenilo, osim njega. Opuštajuća, okrepljujuća subota ga je zbližila sa
njegovim Bogom i svojom porodicom. Njegov kolega ga je zapazio nakon što se vratio u
pozorište jedno subotnje veče, "Ja ti ne zavidim na tvojoj religiji ali ti zavidim na tvojoj suboti.
Ko ne bi želeo da potroši dan na izgrađivanje boljeg odnosa sa onima koje voli?"
Za Isusa, subota je predstavljala odnos ljubavi. Reč je o službi. To je naročit razlog zašto je
Isus obavljao toliki broj čuda subotom. Isus je subotom otkrivao Očevo saosećanje prema
ljudskim patnjama. Kada su Ga Jevrejske religiozne vođe kritikovale za izlečenja koja je pravio
u subotu, On je odgovorio: "valja u subotu dobro činiti" (Matej 12:12). Subota je vreme da se
čini dobro. Da li su vam komšije bolesne? Donesite im činiju tople domaće supe. Čuli ste da je
60 / 128
prijatelj obeshrabren? Pozovite ga telefonom i malo mu podignite duh. Osetite da je udovac

na ulici usamljen? Pozovite ga na ručak.
Subotom se podsećamo svog Stvoritelja. Nema boljeg mesta za to od izlaska u prirodu.

Godinama smo moja supruga i ja provodili šetajući subotnim poslepodnevima, dok su deca
rasla. Čak i sada, iako su naša deca već izrasla i stupila u brak, moja supruga i ja često
provodimo subote u prirodi. Zajedno uživamo u lepotama prirode. Pešačimo stazama blizu
naših kuća, slušamo pesme ptica, povremeno ugledamo srnu i uživamo u mirisnim aromama
poljskog cveća, dok sve to opušta naša umorna tela i oslobađa naše duše za sledeću
sedmicu.
Subota nije naporna, ona je dar života. Subota nije teret, ona je blagoslov. Subota je daleko
veše od dužnosti, ona je zadovoljstvo.
Ukoliko niste iskusili stimulativnu radost subotnjeg proslavljanja, zašto ne početi ove
sedmice? Ukoliko niste ušli u mir subotnjeg odmora, zašto ne početi sada? Ukoliko imate
potrebu za bliskijim odnosima sa najmilijima i prijateljima, čeka vas subotnje iskustvo. Subota
nije samo nešto o čemu se treba raspravljati, to je radost koja se treba iskusiti. Zašto ne biste
osetil blagoslove subote za sebe? Širom otvorenih ruku, Isus kaže, "Hodite k meni svi koji ste
umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti" (Matej 11:28).
- Mark Finley
61 / 128
Dan Sunca
Jedan od najčudnijih propusta u našem modernom životu vrti se oko kalendara koji stoji na
zidovima naših kuća. Astronomija može zadovoljiti najveći deo pitanja koja se odnose na
određivanje vremena, čak i kada se to dotiče najranijih godina ljudske istorije. Ali čak i
kalendarski stručnjaci ne mogu nam dati naučni razlog za podelu vremena na sedam dana
sedmičnog ciklusa. Ni zvezde, ni planete, ni sunce ne pružaju nam bilo kakav logični trag
vezan za ovaj vremenski raspored. Dani i meseci bazirani su na predviđenim zakonima
planetarnih kretanja ali iz kog razloga naš kalendar danas odbrojava dane u jedinici sedam?
 Stvaranje i sedmodnevni ciklus
Prijatelji, postoji samo jedan odgovor na to pitanje. Biblija kaže da je Bog stvorio svet za
sedam dana i uspostavio božansku zapovest za sva vremena koja će doći - da bi čovečanstvo
računalo to vreme po sedmicama. Tekst iz Svetog Pisma kaže: "Sećaj se dana od odmora da
ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu
62 / 128
tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja
tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio
Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio
Gospod dan od odmora i posvetio ga" (2.Mojsijeva 20:8-11).
Primetimo da je Bog Lično autor kalendarske sedmice od sedam dana. Ona se ponavljala
sve do nas još od davnina i uključivala je najstarije forme kalendara, bez obzira na rasu ili
jezik. Možemo se malo zapitati da se susrećemo sa jednim rasporedom koji je Stvoritelj
uspostavio na samom početku ljudske istorije. A najneverovatnija stvar je da nema vremena
koje je izgubljeno od kada je Bog dao Njegovu zapovest o čuvanju sedmog dana subote u
čast stvaranja. To što On je zapovedio, omogućio je čoveku da obavlja. Čudesno, isti
sedmodnevni ciklus je sačuvan kroz vekove, tako da čovek može uživati duhovni blagoslov
koji je dodeljen sedmom danu još u početku.
 Koji je onda to dan ?
Danas nema ozbiljnijeg pitanja, bilo da je od strane crkvenih ili običnih ljudi vezano za to koji
je sedmi dan. Astronomi nas uveravaju da je sedmi dan danas isti sedmi dan koji je Isus držao
kada je bio ovde pre više od 1900 godina.
Sada dolazimo do tog čudnog propusta koji je spomenut na početku. Zašto većina
Hrišćana krši zapovest Božiju odbijajući da drži subotu koju je On odredio, blagoslovio i
posvetio? Sedmi dan ili subota, načinjen je radim i danom za trgovinu, čime se direktno
prestupa zakon napisan samim prstom Božijim.
Sigurno je da svako ko veruje zna da je Stvoritelj počinuo sedmog dana i posvetio taj dan
kao subotu. I svi znaju da četvrta zapovest zapoveda održavanje sedmog dana-subote.
Većina Hristovih sledbenika zna da on nije držao ni jedan drugi dan osim subote. Ipak, uprkos
tim Biblijskim dokazima, najveći broj Hrišćana svetkuje nedelju, prvi dan sedmice i drži
Bogosluženje tog dana.
Nema promene sa sedmog dana u prvi, koja je zabeležena u Bibliji. Ako je promena bila
dokumentovana, to ne bi više bilo tako zbunjujuće. Ali Stvoritelj kaže: "Jer ja Gospod ne
menjam se" (Malahija 3:6). Zapovest mora još uvek stojati dok je Spasitelj izjavio da je "lakše
nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona" (Luka 16:17). S' obzirom da nebo i zemlja još
uvek stoje, četvrto pravilo tog zakona moralo bi još uvek biti obavezno. Isus je rekao :"Ne
mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da
ispunim" (Matej 5:17); "A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
A ako želiš ući u život, drži zapovesti" (Matej 19:17).
63 / 128
 Ko je promenio dan ?
Uprkos svemu tome, jedan pokušaj je bio napravljen nebi li se promenio dan odmora. Većina
danas ne drži dan koji je Isus držao. Pitanje je, ko je promenio subotni dan sa sedmog u prvi
dan sedmice i sa čijim autoritetom? Svaki Hrišćanin koji čezne da "uđe u život" trebao bi da se
zabrine u vezi sa tim. Mi trebamo znati kako se ta promena dogodila i da li je većina
Hrišćanstva u pravu što poštuje nedelju umesto subote.
Ovo pitanje postaje jasnije kada se uzme u obzir sama

eimologija reči "sunday" (dan sunca, kod nas - nedelja). Tokom ranijeg doba, ljudski rod je
zaboravljao pravog Stvoritelja neba i zemlje "i svega što je u njima" i postao obuzet, kao i svi
ljudi, sa tim urođenim instiktom koji nastavlja da traži neki objekt ili biće da bi ga obožavao.
Njihov izbor počiva na najvećoj i najsvetlijoj stvari koje je njihovo oko moglo videti. Oni su
odabrali sunce za svog boga. Sa tim svojim sjajem i uvek dobrodošlom toplotom, koja
uslovljava da zemaljski život pupi, cveta i rađa, zasigurno to mora biti pravi bog u autor
ljudskih bića. Tako kroz istoriju možemo naći pozamašan broj bogova-sunca. Crtani su po
hramovima i građevinama Asirije, Vavilona, Egipta, Persije, Grčke i Rima. Ra, Izis, Oziris, Bal,
Mitra, Herkules, Apolon, Jupiter, svi su to paganski bogovi sunca. Čak i u Bibliji se spominje
obožavanje sunca. U knjizi o Jovu možemo čitati: "Ako sam gledao na sunce, kad sjaji... srce
se moje potajno prevarilo i ruku moju poljubila usta moja, to bi bilo bezakonje za sudije, jer
bih se odrekao Boga ozgo" (Jov 31:26-28). Ponovo u knjizi proroka Jezekilja: "I odvede me u
trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju između trema i oltara
beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se
suncu prema istoku" (Jezekilj 8:16).
Neznabošći su imali "bogova mnogo i gospodara mnogo". Pored sunca, obožavali su

bogove- Mesec, Mars, Veneru i Saturn i dodeljivali su njihova imena danima u sedmici. Sunce,
64 / 128
odakle dolazi naziv za prvi dan u sedmici dodeljeno je prvo kao najvažnije među svim
božanstvima i naziva se "sunčev dan" ili "dan sunca" (Sunday). Mesec je zauzeo sledeće
mesto kao drugi dan, otuda naziv "mesečev dan" (Monday). Saturn je preuzeo subotu,
poslednji dan. Tako da je još od davnina nedelja predstavljala dan obožavanja.
Paganski svet je obožavao sunce nedeljom, istog dana kada je Hristos ustao. Kada se
Jevanđelje iz Judeje proširilo do naših predaka u Evropi, zateklo ih je kako ukazuju čast suncu,
prvog dana. Kada se Duh Božiji manifestovao u Hristu, počeo da deluje na srca ljudi i mnogi
su napustili obožavanje Apola, boga sunca i priključili se Hrišćanima.
Nakon što se Hristos vratio na nebo, velika većina je još uvek ostala da obožava sunce
nedeljom, dok su Isusovi sledbenici obožavali Boga u pravu subotu ili sedmi dan. Sa moćnom
manifestacijom Božijeg Duha, Hrišćanstvo se uspinjalo a paganstvo je počeo da opada.
Duhom ispunjena propoved Apostola Pavla u Aziji, Makedoniji i Italiji je dovela hiljade k'
Hristu. Crkva je u tom periodu bila moćna zbog njegove revnosti, ozbiljnosti i posvećenog
života. Obožavanje pravog Boga i poslušnost Njegovim zapovestima, širilo se celim svetom.
Pre nego što je Apostol Pavle položio svoj život, napisao je Solunjanima: "Ali vas molimo,
braćo, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, i za naš sastanak u Njemu, da se ne date lasno
pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas
poslana, da je već nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći
dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podiže
više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući
sebe da je Bog.... Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava"
(2. Solunjanima 2:1-4,7).
 Čovek bezakonja
Ovde je upozorenje o otpadništvu. Pavle kaže da ono radi u crkvi. "Otpad" treba da se najpre
pojavi. "Tajna bezakonja", ili duh odbacivanja Božijeg zakona, već deluje. "Čovek bezakonja"
treba da se pojavi u samoj crkvi, "pokazujući sebe da je Bog". To je jasan znak da će iz ovog
jednog izvora naići tendencija da se promeni Božiji zakon. Nema sumnje da je Apostol Pavle
bio upoznat sa Danilovim proročanstvom koje se tiče "malog roga" koji treba da se pojavi iz
Rima, sa "očima i ustima ljudskim" i koji "govori reči protiv Višnjeg", "potire svece Višnjeg" i
"razmišlja da promeni vremena i zakone" (Danilo 7:24,25; Danilo 7:8). Ista Biblijska doslednost
je ovde prisutna. Danilo je prorekao čoveka bezakonja koji će "razmišljati" da promeni zakon.
Pavle takođe nadahnut istim Duhom, proriče o čoveku bezakonja koji radi "tajnu bezakonja".
Bog, koji je načinio oči, nije slep i preko ova dva proroka On je ljudima Božijim obznanio
činjenicu, da treba da se pojavi u crkvi sila koja hoće da "menja vremena i zakone". Kao što je
i iznelo proročanstvo, možemo naći njegovo ispunjenje.
65 / 128
Ubrzo nakon što je Apostol Pavle pogubljen, crkvu je preplavilo, usred njenog prosperiteta,
oštro rivalstvo među episkopima-bišopima vodeće crkve. Oni su postali žedni veće sile, i činili
su skoro sve, nebi li uzvisili svoje pozicije, povećali svoje episkopije i dodelili sebi moć. Oni su
spustili standarde istine da bi podigli svoj položaj. Mnoštvo se pridružilo crkvi. Beli konj
čistote i jednostavnosti na kome je crkva jahala, "i iziđe pobeđujući, i da pobedi" (Otkrivenje
6:2), zamenjen je sa crvenim konjem svetovnosti i razdora. Ona je trgovala svojim "zlatom
žeženim u ognju" (Otkrivenje 3:18), za sjaj i popularnost. Paganstvo je zakoračilo u crkvu bez
promene srca ili života. Jedva vek nakon njegove smrti, Pavlovo proročanstvo je pronašlo
svoje ispunjenje. Pojavio se "otpad" iz čistote i jedna indukcija paganskih principa zajedno sa
filozofijom u crkvi.
 Uticaj Konstantina
U ranom periodu četvrtog veka, Konstantin, Rimski general, pun ambicija za presto, usvoijo je
Hrišćanstvo kao sredstvo političke prednosti. On je primetio da je paganstvo u opadanju koje
je zapravo samo upijeno od strane crkve. Proglasio je sebe Hrišćaninom ali samo zarad
popularnosti, dok su ga biskupi, ugađajući mu, priznali.
Konstantin se suočio sa ovakvom situacijom: VIše od polovine ljudi - paganaca je obožavalo

Nedelju. Ostali - Hrišćani, su svetkovali subotu. On je zamislio ideju o spajanju dve
frakcije. Putem Hrišćanstva, nije hteo da ima konflikt sa predrasudama svojih paganskih
podanika. Vešto balansirajući između, on je aludirao na "strahove svojih podanika,
objavljivanjem dva edikta iste godine, prvi u kom je naložio svečano poštovanje nedelje, i
drugi koji je odrređivao regularne konsultacije sa sveštenicima" (Gibbon’s Decline and all of
the Roman Empire,” Chapter 20).
Ovde se susrećemo sa prvim zakonom, uvedenim u svrhu uspostavljanja nedelje kao dana
svetog odmora. I taj je zakon potpuno ljudski načinjen bez Božanske nadahnutosti. U martu,
sedmog dana, 321. godine, Konstantin je izdao svoj nedeljni zakon:
"Neka sve sudije, građani i zanimanja odmaraju na prečasni dan sunca (Dies Solis); ali neka
oni koji su u zemlji, slobodno i pod punom slobodom obavljaju poslove agro-kulture, jer se
često dešava da ni jedan drugi dan nije pogodan za setvu kukuruza i sadnju loze, da ne bi
iskliznuo kritičan momenat i ljudi izgubili blagoslove koje nam Nebo šalje".
 Laodikejski sabor
Crkva je sledila svog vođu Konstantina i 364. godine na saboru u Laodikeji, pustila zakon koji
zahteva da Hrišćani "ne smeju da Judaiziraju odmaranjem u subotu". Euzebije istaknuti biskup
crkve, izjavio je "Sve što se god tiče dužnosti da se čini u subotu, mi smo preneli na
66 / 128
Gospodnji dan". To je dakle, plan putem koga je ljudska ruka a ne božanska, promenila
subotu. Euzebije keže "Mi smo preneli".
Konačno je subota skršena i nedelja, paganski praznik, uvedena. Od tog trenutka, crkva je
to zagovarala i podržavala sve do naših dana. Doktor Ek (Eck), lukavi pravnik i šampion crkve
u svojoj kontraverzi sa Martinom Luterom, priznaje: "Crkva je promenila Svetkovanje subote u
nedelju svojim sopstvenim autoritetom, bez Svetog Pisma, bez sumnje pod nadahnućem
Svetog Duha".
67 / 128
Vaganje Dokaza
Jedna interesantna činjenica: Jedan lzostavljeni sat spavanja povećava broj saobraćajnih
nezgoda za osam procenata dok ih jedan dodatni sat spavanja, smanjuje za osam procenata.
Efikasnost vaše vožnje nakon što ste oko 18 sati bili budni, biće gotovo ista kao da vozite
nakon konzumiranja dva alkoholna pića. Ako ste bili budni 24 sata, efikasnost vaše vožnje se
pogoršava prema ekvavilentu vožnje nakon konzumiranja 4-6 pića. Optimalno dobra
efikasnost, postiže se tek nakon devet sati redovnog, noćnog spavanja.
Sveto Pismo takođe uči da su duhovni i fizički odmor toliko esencijalni za čovekovu sreću,
da je Bog izdvoijo sa strane sveti dan u tu svrhu prilikom Stvaranja i zapovedio ljudima ga se
"sećaju" (2.Mojs.20:8-11).
Istina o suboti se pojavila u sred naročitog napada tokom prethodnih godina, jer đavo zna
da su sve veze ljubavi, negovane u okruženju kvalitetnog vremena. Subotu je Bog tako
dizajnirao, da bude načelo kvalitetnog vremena sa našim Iskupiteljem i
Tvorcem. Iskrivljavanjem ili ukidanjem tog svetog vremena, đavo je pokušao da naruši vezu
ljudi sa njihovim Spasiteljem.
Danas postoji mnogo intenzivnih diskusija o tome, koji je dan ispravna Biblijska subota i da
li je to ili ne uopšte važno.
Postoje samo dva dana u sedmici za koje se danas raspravlja o postojanju Hrišćanskog
odmora, sedmi dan - subota i prvi dan - nedelja. U Bibliji, svi dani u sedmici imaju nazive.
Centralno ime bila je subota koja znači "odmor". Zatim dolazi "prvi dan nakon subote", "drugi
dan nakon subote" i tako sve do šestog dana, koji se zvao "dan pripreme" (Marko 15:42; Luka
23:54). Svaki od dana je bio u uskoj vezi sa subotom.
 Čvrst Temelj
Uvođenje sedmog dana kao blagoslovenog odmora, jedna je od najčvršće uspostavljenih

istina u izveštaju o Stvaranju. Bog je nedvosmisleno izgovorio "sedmi dan" tri puta u tri stiha
68 / 128
1. Mojsijeve 2. glave "Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog
dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi
Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva
2:1-3).
Božiji narod je oduvek držao subotu od zalaska sunca na dan pripreme (petak), pa sve do
ponovnog zalaska u subotu (3. Mojsijeva 23:32). Koncept računanja dana od ponoći do
ponoći je uveden kasnije sa razvitkom preciznih mernih uređaja. Biblijski izveštaj o ženama
koje su pripemale svoje miomirise za Hristov pogreb, govori da su one završile svoje
pripreme u petak do zalaska sunca i "u subotu ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:56).
Zapovest na koju se ovo odnosi je četvrta od deset. To stoji u delu "Šest dana radi, i svršuj
sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan
posao..." (2.Mojs. 20:9,10). Zapazite da se navodi "odmor Gospodu Bogu tvom" ili "odmor
Gospoda Boga tvog" - ne "odmor/subota jevrejska", kao što neki tvrde.
Sam Isus je rekao religioznim vođama da je On "Gospodar i od subote" (Marko 2:28). Pošto
je Isus obavljao sva dela stvaranja (Jovan 1:1-3), On je bio Taj koji je blagoslovio sedmi dan i
počinuo sa Adamom te prve subote u Edemu.
Zapravo, Isus je dao viziju apostolu Jovanu u subotu kada je on bio zatvorenik na
usamljenom ostrvu Patmos. Jovan je jednostavno opisao šta se desilo "u Gospodnji dan"
(Otkrivenje 1:10). Međutim, koji je dan Gospodnji dan? Preko Isaije Bog upućuje na subotu
kao "moj sveti dan" (Isaija 58:13).(Isaija 58:13). Ni jednom se čak u Bibliji ne spominje prvi dan
kao Gospodnji dan!
 Šta da radimo sa nedeljom?
Koje su to Biblijske tvrdnje u kojima se spominje prvi dan sedmice kao dan odmora? Istorija
beleži da Hrišćani nisu svetkovali nedelju kao dan bogosluženja, gotovo 300 godina nakon
Hrista. Zacelo, niko od apostola nikada nije svetkovao prvi dan kao dan bogosluženja
umesto subote.
Neki se koriste stihom iz Dela 20:7, koji im služi kao dokaz da su učenici imali zajedničku
službu prvog dana, što po njima označava novi dan za bogosluženje (Dela 20:7).
Međutim Novi Zavet beleži da su učenici "svakodnevno" lomili hleb od kuće do kuće (Dela
2:46).
Čak i da su učenici imali zajedničku službu prvog dana sedmice, to ne bi bio dokaz koji
obeležava novi šabat, jer se prva večera Gospodnja dogodila u četvrtak uveče.
69 / 128
Drugi citat, koji se takođe koristi kao argument protiv subote Gospodnje, nalazi se u 1.
Korinćanima 16:2. Umesto da dokazuje da je nedelja držana kao nova subota, ovaj tekst
zapravo dokazuje suprotno. Pavle je naložio Korinćanima da izdvajaju sredstva sa strane kod
svojih kuća u prvi dan, tako da se ne bi bez preke potrebe bogosluženje opteretilo u subotu.
Biblijski zapis razjašnjava da su apostoli vodili bogosluženje u sedmi dan i učili druge da to
isto čine. Žene koje su sledile Isusa, odmarale su u subotu-sedmi dan (Luka 23:56). Pavle je
držao sedmi dan subotu, dok je nosio Jevanđelje naznabošcima (Dela 16:13; 17:2; 18:4). Jovan
isto držao za vreme njegovog progonstva na ostrvo Patmos (Otkrivenje 1:10).
Isus, vrhovni primer za sve Hrišćane, držao je subotu doslednim odlaskom u sinagogu
(Marko 6:2; Luka 4:16). Nigde nije zapovedio da drugi dan treba držati ili nastojati da se
poništi čak i najmanja zapovest (Matej 5:17-19). Naprotiv, Sveto Pismo beleži da će iskupljeni
iz svih nacija svetkovati subotu na novoj zemlji (Isaija 66:23).
 Suptilna promena
U odsustvu Biblijskih dokaza, mnoštvo Hrišćanskog sveta sledi prvi dan sedmice - nedelju kao
dan odmora. Kada se i kako to dogodilo? Ta promena je nastala polako i započela oko 300
godina nakon što se Isus vratio na nebo.
Rimljani koji su sledili paganske običaje, nazivali su prvi dan sedmice "prečasni dan Sunca"
ili Sunčev Dan. Nejevrejski Hriščani kao i Jevreji bili su poštovaoci subote, dok su se sve
politeističke religije (sa mnogo bogova) zadržale na obožavanju Sunca prvog dana sedmice.
Međutim i pored toga, u Rimskom Carstvu Jevreji su bili prst u oku, jer su se konstantno bunili
i njihova monoteistička religija bila je u zavadi sa svakom drugom. Pošto su Jevreji držali
subotu, svi poštovaoci subote postali su jako nepopularni od strane društva.
Godine 313. Rimski Imperator Konstantin, koji je sledio paganske običaje obožavanja sunca,
nominalno je prihvatio Hrišćanstvo i izdao prvi zakon koji se tiče obožavanja Sunčevog dana.
Mnogi nejevrejski Hrišćani ubrzo su prihvatili tu promenu u naporu da distanciraju sebe od
"mrskih" Jevreja i zbog njihovog uobičajenog dana koji su svetkovali.
Konstantin je tražio da se slučaj što više pojednostavi pagancima kako bi prihvatili njegovu
novu, politički korektnu religiju. Zatim je ohrabrio sve Hrišćane da prihvate paganske
praznične dane, time što im je zamenio nazive imenima Hrišćanskog Boga i nekih svetaca.
Iskreni Hrišćani su se odupirali tom kompromisu, ali pošto je većina bila voljna da kapitulira,
ubrzo su i oni popustili. Za vreme perioda od nekoliko stotina godina, nedelja je postepeno
postala poznata kao Hrišćanski šabat (odmor) i kao takva počela da se svetkuje.
70 / 128
 Uobičajeni Argumenti
Kada savremeni Hrišćani otkriju i prihvate biblijsku subotnu istinu, oni su se uobičajeno
susretnu sa preprekom različitih argumenata. Otpor tipično dolazi od strane drugih Hrišćana,
koji imaju potrebu da ih odvraćaju od njihove biblijske pozicije, koja neretko prelazi i u
opsesivnost.
Jedan gospodin koji je radio sa velikim prehrambenim lancem na srednjem zapadu,

proučavanjem Svetog Pisma, otkrio je istinu o suboti. Bio je toliko uzbuđen sa ovim
blagoslovenim otkrićem da je hitno otišao do svojih poslodavaca i javio im kako neće više biti
u mogućnosti da obavlja posao od zalaska sunca u petak pa do sledećeg zalaska u subotu.
Tokom sledeće sedmice, svaki radnik iz njegovog odeljenja, prišao mu je sa hrpom
argumenata pokušavajući da ga odvrati od njegove nove, "ne-tradicionalne" posvećenosti
držanja subote.
Prvi mu je prišao i rekao "Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su
jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao" (Rimljanima 14:5). Kolega je pokušavao da mu
objasni, kako tekst ima značenje slobode da čini šta god misli da je ispravno i da nije u
obavezi da drži neki određen dan.
"U redu", prijatelj mu je odgovorio, "Ja ću se držati subote. Potpuno sam uveren da se taj
dan treba držati".
Videvši neuspeh svog drugara, drugi radnik mu je prišao sa ovakvim argumentom. "To
zaista ne znači da moramo držati subotu. Ono što Biblija stvarno misli je da trebamo
odmarati svakog sedmog dana i da nije bitno od kojeg dana ćemo početi da računamo, sve
dok odmaramo jedan dan u sedmičnom nizu".
"U redu", odgovorio je. "Ukoliko nije bitno, ja ću držati subotu kao jednog od mojih dana u
sedmici".
Sledeći kolega mu je rekao da u Novom Zavetu nema naročitog izdvajanja dana za

bogosluženje. "Trebao bi da posmatraš sve dane jednako svetim", objašnjavao mu je.
Novi poštovaoc subote je odgovorio "Ja zaista verujem da se Bog treba poštovati svakog
dana, ali ukoliko bih držao sve dane svetim i u iste odmarao, to ne bi bila svetost, to bi bila
lenjost".
Drugi kolega sa posla rekao mu je da je subota bila namenjena samo Jevrejima. "Zašto je
tada Isus rekao 'subota je načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Simpatičan način da se
71 / 128
izgovori reč 'Jevrejin'. Da li je Adam bio Jevrejin kada je Isus proveo prvu subotu sa njim u
Edemskom vrtu?"
Drugi su nastavili da mu govore kako nije bitno držati se Deset Zapovesti pošto nismo više
pod zakonom, nego pod milošću. "Govoriš li o tome da ja sada mogu krasti tvoj novac i
poželeti tvoju suprugu?", odgovorio mu je.
Tokom večeri jedne serije predavanja o subotnjoj istini, sveštenik koji je poštovao nedelju,
prekinuo je predavača i optužio ga kako uči "legalizam". Predavač je odgovorio "Ja svedočim
čoveku, svejedno da li on veruje ili ne. Da li je Bog želeo da držimo Deset Zapovesti?". U prvi
mah, sveštenik mu je odgovorio "Ne". Tada, pošto je uvideo koliko to neozbiljno zvuči,
promenio je svoj odgovor u "Da", ali je tada brzo dodao, "Devet od njih".
"Dakle", predavač je odgovarao, "da li vi to meni govorite da je jedina zapovest koju Bog
želi da zaboravimo, ta koja jedina počinje sa rečima "Seti se?". Napustio je skup sa vidnim
crvenilom na licu i nije se vraćao.
Drugi slušaoc je rekao, "Kalendar je promenjen nekoliko puta, tako da mi ne možemo

stvarno znati koji dan je sedmi dan".
"Ukoliko je to tačno", odgovorio je predavač, "Tada pretpostavljam, takođe ne biste znali ni

kada je nedelja? Ali činjenica je da nikakva promena kalendara nije uticala na sedmični ciklus.
Biblija jasno svedoči da je Isus umro u petak, odmarao u grobnici u subotu i zatim ustao u
nedelju ujutro, kako bi nastavio Njegov posao kao naš prvosveštenik (Luka 23:54; Jevrejima
7:25).
Zapravo, u više od 145 glavnih jezika sveta, reč koja se upotrebljava za sedmi dan je
ekvivalent za reč "Shabbat" ili 'dan odmora'. Tako je na Španskom 'Sabado' ili Ruskom
'Cуббота'."
Sledeći kreativni čovek je tada rekao, "Kada se Sunce zaustavilo u vreme Isusa Navina,
subota je prešla u nedelju!"
Svi ovi izvijeni pokušaji da se razmimoilazi sa jednostavnom Božijom zapovešću, su ubedljiv

dokaz da su mnoge crkve građene na pesku vrlo populaene tradicije. Isus je rekao, "No
zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim... I reče im: Dobro ukidate zapovest
Božju da svoj običaj sačuvate" (Marko 7:7-9).
Kontradiktorni akrgumenti ističu veliki problem koji je povezan sa izbegavanjem subote.

Nemoguće je opravdati odbacivanje subote bez odbacivanja celokupnog zakona. Jakov
72 / 128
ukazuje na to da je kršenje i samo jedne Božije zapovesti prekršaj celog zakona. "Jer koji sav
zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve" (Jakov 2:10).
 Ključni stih
Neki Hrišćani iskreno veruju da je celi zakon, uključujući i subotu, došao kraju prilikom Isusove
smrti. TI ljudi ukazuju na poznate stihove u Kološanima u 2. poglavlju, koje koriste kao dokaz:
"I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu; I
svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu. Da vas dakle
niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve
bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo" (Kološanima 2:14,16,17).
Bilo kako bilo, odbacivati zakon je nesmotreno i opasno. Prvih četri zapovesti, definišu našu
odgovornost prema Stvoritelju. Preostalih šest su temelj svih ljudskih, građanskih zakona.
Ukoliko je moralni zakon ukinut, neće biti sigurnog mesta na zemlji za bilo koga.
Pavle kaže, "Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati
koji ga tvore" (Rimljanima 2:13). On takođe dodaje, "Tako je, dakle, zakon svet i zapovest
sveta i pravedna i dobra" (7:12).
Šta onda stihovi u Kološanima znače? Postoje dva primarna zakona koja se pojavljuju u
Pismu: Moralni zakon od Deset Zapovesti i ceremonijalni zakon koji je sadržan u propisima.
Jedan je napisan prstom Božijim u kamenu a drugi Mojsijevom rukom na pergamentu.
Zapazite kako 5. Mojsijeva pravi razliku:
Moralni Zakon:"I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa
na dve ploče kamene" (5. Mojs. 4:13).
Ceremonijalni Zakon:"I meni zapovedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da
ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite" (5. Mojs. 4:14).
Kološanima 2:14, ukazuje nam da je zakon koji je prikovan na krstu bio "pismo uredbe". A
koji je to zakon? "I neću više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio
ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i
uredbe i sudove" (2. Dnevnika 33:8). Zakon prikovan na krstu koji se spominje u Kološanima
2. bio je zapisan na papiru i on je "protiv nas".
"Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovčega zaveta Gospoda Boga svog, da bude
onde svedok na vas" (5. Mojsijeva 31:26). Zakon od Deset Zapovesti, koji je napisan prstom
73 / 128
Božijim na kamenim pločama, nalazio se unutar kovčega. Ceremonijalni zakon, napisan

rukom Mojsijevom bio je postavljen sa strane kovčega.
Kao što možemo primetiti, Kološanima 2. govori o ceremonijalnom zakonu i godišnjim

subotama (festivalima), to je prikovano na krstu. To je razlog, zbog kojeg se kada je Isus
umro, zavesa u hramu pocepala (Matej 27:51).
Na žalost, većina Jevreja je bila previše okupirana slikama i senkama, da bi uspela da vidi
ispunjenje tih Mesijanskih simbola u Isusu. Čak je i Hrišćanska crkva imala težak posao da
razdvoji senke od ostvarenja. Neki jevrejski Hrišćani su zahtevali, da se svi obraćeni
neznabošci drže jevrejskih ceremonija koje su ukazivale na Mesiju. Nekako, oni još uvek nisu
uvideli veliku sliku, kojom je sa dolaskom Mesije prestala potreba za modelima i senkama. To
je razlog zbog kojeg Pavle opominje Kološanske Hrišćane da ne dopuštaju nikome da im sudi
po pitanju subota, koje su "bile sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo"
(Kološanima 2:17).
 Bog se ne menja!
Ali šta ako držimo zakon a promenimo samo zapovest o suboti iz sedmog u prvi dan
bogosluženja? Prva prepreka je da takva promena jednostavno nije biblijska. Nemoguće je
da bilo ko nedelju učini svetom. Vidite, čak ni subotu ne možemo učiniti svetom. Sam Bog je
nju već posvetio i izdvoijo za svetu službu. Druga stvar, ne možemo naći ni jedno mesto u
Pismu gde je Bog preneo svetost subote na nedelju. Iz tog razloga, nema osnove da se drži
prvi dan, kada ga na prvom mestu Bog nije posvetio.
Imajući u obzir to da je Isus načinio subotu pre pojave greha, a to što "Bog blagoslovi
ostaje blagosloveno doveka" (1. Dnevnika 17:27), zašto bi imao potrebu da promeni svoj
sopstveni, večni zakon? On izjavljuje "Jer ja Gospod ne menjam se!" (Malahija 3:6).
Isus Hristos je isti juče, danas i doveka (Jevrejima 13:8). Zašto bi Bog, subotnu zapovest
napisao u kamenu svojim prstom, izgovorio je lično svojim glasom i tada je promenio bez da
je ostavio jasno biblijsko obrazloženje?
Suština je razumeti zašto je Bog načinio subotu i kakva je prednost uopšte u njenoj
eventualnoj promeni. Zasigurno, Bog je želeo da čovek i životinje koje mu služe, uživaju fizički
odmor toga dana. U vreme Francuske revolucije prilikom zategnutosti zbog crkvene
zloupotrebe, ateistički lideri su pozivali na ukidanje svega što ima veze sa religijom. U tom
previranju, našao se i sedmični ciklus. Pošto nisu mogli da pronađu astronomski razlog za
sedmodnevno računanje, zaključili su da je i to religijskog porekla. Sedmodnevni su zamenili
sa desetodnevnim radnim ciklusom, ali su ubrzo shvatili da ne samo da je narod
74 / 128
nezadovoljan zbog fizičke iscrpljenosti, već su i domaće životinje postajale sve iscrpljenije.
Nedugo posle toga, Francuska je vratila sedmodnevni ciklus.
Međuitim, fizički odmor je bio samo jedan mali deo potpunog blagoslova koji je Bog imao
na umu za čovečanstvo. Bog je želeo da uživa duhovno prijateljstvo sa svojim stvorenim
bićima. Biblija ne daje indikacije da su sedmica ili subota postojale na nebu pre stvaranja.
Subota je načinjena za čoveka, ne za anđele. Ipak, Bogu je to bilo od tolikog značaja, da ih je
nameravao održati kroz večnost. Jednoga dana, On će pozvati sve otkupljene na zajednički
subotni susret (Isaija 66:23).
Subota je između ostalog i uspomena Božije stvaralačke i otkupiteljske moći. Ona je takođe
i znak Njegove obnoviteljske sile u našim životima . "Subote svoje dadoh im da su znak
između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem" (Jezekilj 20:12).
Sedmični subotni odmor, takođe ukazuje i na večni odmor koji Bog priprema za iskupljene
(Jevrejima 4:1-11). Taj odmor se upoređuje sa ulaskom u obećanu zemlju starog Izrailja.
Duhovni Izrailj gleda sa isčekivanjem na obećanu novu zemlju "gde pravda živi" (2. Petrova
3:13).
"Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne
zakasni koji od vas". (Jevrejima 4:1).
75 / 128
Odvojenost crkve od države
Pitanje se često postavljalo, postavlja se i danas. Ako je teokratija bila dobra u vreme Izrailja,
zašto ne bi teokratska forma vladavine bila jednako dobra i u ovo vreme?
 Prava Teokratija
Teokratija je vladavina koja vlast crpi direktno od Boga. Vladavina Izrailja bila je prava
teokratija. Iz grma koji je goreo Bog je pozvao Mojsija da izvede svoj narod iz Egipta. Putem
znakova i moćnih čuda, Bog je izbavio Izrailjl iz Egipta i vodio ga kroz pustinju dok na kraju
nije stigao do obećane zemlje. Tada nje njima vladao pomoću sudija sve do Samuila proroka
kome je, dok je on još bio mali, Bog govorio i koji je obznanjivao Njegovu volju.
Za vreme Samuila, ljudi su zatražili da imaju cara. To im je dopušteno i Bog je izabrao Saula
te ga je Samuilo pomazao za cara. Saul je prestao da čini Božiju volju i pošto je odbacio reč
Gospodnju i Gospod je odbacio njega kao cara i poslao Samuila da pomaže Davida za cara
Izrailja. Davidov presto, Bog je utvrdio doveka. Kada je Solomon zavladao carstvom na mesto
Davida svoga oca, "sede Solomun na presto Gospodnji da caruje mesto Davida oca svog" (1.
Dnevnika 29:23).
 Presto Gospodnji - čije je pravo?
Davidov presto, bio je presto Gospodnji i Solomon je sedeo na prestolu Gospodnjem kao car
nad Božijim zemaljskim carstvom. Nasleđivanje prestola nastavilo se Davidovom lozom sve
do Sedekije, koji je postao podanik Vavilonskom caru i sklopio sveti zavet pred Bogom da će
lojalno služiti Vavilonskom caru. Međutim, Sedekija je prekršio svoj zavet i Bog mu je rekao:
"A ti, nečisti bezbožniče, kneže Izrailjev, kome dođe dan kad bi na kraju bezakonje, ovako
veli Gospod Gospod: Skini tu kapu i svrzi taj venac, neće ga biti; niskog ću uzvisiti a visokog
ću poniziti. Uništiću, uništiću, uništiću ga, i neće ga biti, dokle ne dođe onaj kome pripada, i
njemu ću ga dati" (Jezekilj 21:30-32).
76 / 128
Carstvo je tada pripalo Vavilonu. Kada je Vavilon pao i Medo-Perisja zavladala, srušeno je
po prvi put, Kada je Medo-Persija pala i zavladala Grčka, srušeno je drugi put. Kada je Grčko
carstvo ustupilo mesto Rimskom, srušeno je treći put. I tada je rečeno: "i neće ga biti, dokle
ne dođe onaj kome pripada, i njemu ću ga dati".
Ko je to kome pripada pravo? "... i nadeni Mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin
Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; I carovaće u domu
Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja" (Luka 1:31-33).
 "Da Dođe Carstvo Tvoje"
Dok je bio ovde, kao "Prorok", čovek bola, upoznat sa tugom, te noći u kojoj je bio izdan, On
sam je rekao "moje carstvo nije od ovoga sveta". Presto Gospodnji se više ne nalazi na ovom
svetu i "neće ga biti, dokle ne dođe onaj kome pripada", i tada će biti dat Njemu. A to vreme
je kraj ovoga sveta i početak sveta koji će doći.
Spasitelj je rekao dvanaestorici apostola :"I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj
meni ostavio: Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i
sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih" (Luka 22:29,30).
Iz Matejevog izveštaja o Hristovom obećanju dvanaestorici, možemo saznati kada će se

ono ispuniti :"A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom
rođenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi
nad dvanaest kolena Izrailjevih" (Matej 19:28).
Drugi Isusov dolazak predhodi uspostavljanju Njegovog carstva. U poređenju sa talentima,

Hristos predstavlja sebe u kao plemića koji je otišao "u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i
da se vrati" (Luka 19:12). On sam nam je rekao kada će sesti za presto u svojoj slavi:"A kad
dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave
svoje" (Matej 25:31,32).
 Pogled u budućnost
Pisac Otkrivenja gleda ovo vreme kada kaže:"Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista
Njegovog, i carovaće va vek veka" (Otkrivenje 11:15). Kontekst jasno pokazuje kada će se to
desiti: "I neznabošci se progneviše, i dođe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se da
plata slugama Tvojim, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvog, malima i
velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše" (Otkrivenje 11:18)
77 / 128
Hristovo carstvo će biti osnovano u vreme konačnog suda, nagrađivanja pravednika i osude
bezbožnika. Kada svi koji se suprotstavljaju Hristovoj vladavini budu osuđeni, carstvo ovoga
sveta postaće carstvo našeg Gospoda i Hrista.
Tada će Hristos carovati kao "Car nad Carevima i Gospodar nad Gospodarima" (Otkrivenje
19:16). "Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka" (Danilo 7:18). "A
carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo
će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga" (Danilo 7:27).
Sve do tog vremena, Hristovo carstvo ne može biti uspostavljeno na zemlji. Njegovo
carstvo nije od ovoga sveta. Njegovi sledbenici sebe trebaju smatrati "strancima i došljacima
na zemlji" (Jevrejima 11:13). Pavle kaže "Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja
očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista" (Filipljanima 3:20).
 Uloga Vlasti
S' obzirom da je carstvo Izrailjevo nestalo, Bog nije nikada bilo kom čoveku ili telu čovečijem,
poverio autoritet da sprovodi njegove zakone. "Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod"
(Rimljanima 12:19). Građanske vlasti uređuju odnose sa ljudima, ali one nemaju ništa sa
dužnostima,koje se tiču čovekovog odnosa sa Bogom.
Osim carstva u vreme starog Izraela, ni jedna vlast nije postojala na zemlji u kojoj je Bog
preko nadahnutih ljudi upravljao državnim poslovima. Svaki put kada su ljudi nastojali da
oforme takvu vladavinu, nužno su preuzimali na sebe da tumače i sprovode zakon Božiji. Oni
su preuzeli pravo da kontrolišu savest i protivpravno prisvojili ulogu Božiju.
U Starom zavetu, dok su grijesi protiv Boga kažnjavani ovozemaljskim kaznama, a izvršene
kazne ne samo da su bile božanski odobrene već su bile pod Njegovim direktnim nadzorom i
u skladu s njegovim zapoviestima. Vračare je trebalo pogubiti. Idolopoklonike je trebalo
pobiti. Bezbožnost i oskvrnjavanje se kažnjavalo smrću. Celi idolopoklonički narodi trebali su
da budu iskorijenjeni. Međutim, izvršenjem ovih kazni upravljao je Onaj koji čita ljudska srca,
koji zna meru njihove krivice i koji prema svojim stvorenjima postupa mudro i milostivo. Kad
ljudi, s ljudskim strastima i slabostima, na sebe preuzmu odgovornost da obave ovaj posao,
nisu potrebni dokazi da bi se uvidelo kako se time otvaraju vrata neobuzdanoj nepravdi i
surovosti. Radiće se najnehumaniji zločini, i sve to u sveto Hristovo ime.
 Osnova Religijske Tiranije
Na izrailjskim zakonima, kojima su kažnjavani griesi protiv Boga, temelje se dokazi kojima se
nalaže dužnost kažnjavanja sličnih grieha u današnje vrijeme. Koristili su ih svi progonioci da
78 / 128
opravdaju svoja dela. Načelo da je Bog preneo na ljude autoritet i pravo da nadziru slobodu
savesti, temelj je verske tiranije i progonstva. Ali svi koji tako razmišljaju gube iz vida činjenicu
da mi sada živimo u različitom vremenu, u potpuno različitim uslovima od izrailja, da je
carstvo Izrailjevo bilo predslika Hristovog carstva koje neće biti osnovano do njegovog
Drugog dolaska te da čovekove dužnosti u odnosu s Bogom ljudski autoritet ne sme
regulisati ni sprovoditi.
Potraga za izgubljenim "nedeljnim" tekstom
 Provera Stihova
Kako je čudno to što tradicija često potiskuje merodavnu istinu u umovima mnoštva iskrenih
ljudi. Izjave koje su ponavljane godinama, na kraju su jednostavno prihvaćene jer je to
učestalo ponavljanje ostavilo autoritativni trag. Ovo je naročito istina u pogledu religije.
Prosečni Hrišćani, na žalost, vrlo malo lično proučavaju Sveto Pismo. Njihova ubeđenja
formirana su slušanjem njihovih sveštenika, propovednika koji im tumače religiju. Naravno, da
nema ničeg pogrešnog u poklanjanju pažnje svešteniku, ali prijatelji, trebamo propustiti
njihovo propovedanje kroz glavni test Biblije. Značaj večnog života je od suviše velike
važnosti da bi smo verovali interpretacijama bilo koje druge osobe. Mi smo pozvani da
istražimo Pismo i "okušamo duhove".
Obratite pažnu na tekst u 1. Petrovoj 3:15: "Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A
budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje" (1. Petrova 3:15).
Uporedimo to sa drugim tekstom u Isaiji: "Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori
tako, njemu nema zore" (Isaija 8:20).
79 / 128
Pravi duhovni pastir će podsticati svoje stado da proučava

Bibliju i tako ispita njegovu poruku. Ni jedno ljudsko mišljenje nije toliko vredno, čak ni kada
ga iznosi najbolji sveštenik. Činjenica je da vodeći teolozi veslaju dalje i dalje od usidrene
Biblijske istine. Hiljade ljudi koji zauzimaju vodeće propovedaonice danas, izgubili su svoju
veru u Istorijskim knjigama. Iz tog razloga, ako niko drugi, Hrišćanin lično treba istraživati
Biblijsku istinu za sebe, dopuštajući da Biblija tumači i interpretira samu sebe. On mora biti
sposoban da pruži odgovor za svoja uverenja i svoj način života. Prosečni crkveni član jedino
može odbraniti svoju veru rečima: "Dobro, to je moj sveštenik rekao", ili "Moja crkva uči na
takav način". Neverovatno je kako se religija uzima zdravo za gotovo.
Praksa koja se ponavlja kroz generacije, ima ukorenjene neke tradicije koje je čine osetljivim
na istinu. Neke najobičnije religijske prakse nemogu se čak ni naći u Svetom Pismu. Iako
mnogi misle da mogu. Oni su čuli neke pogrešno citirane tekstove i nejasne reference, ali im
promiču istinite Biblijske izjave. Jedan od najčudnijih ovakvih slučajeva je taj, da nedelju
svetkuju milioni. Nedostajući tekst koji se tiče svetkovanja prvog dana sedmice je bio objekat
dugog istraživanja i proučavanja. Danas je potvrđeno od strane mnogih vodećih crkvenih
ljudi da ne postoji biblijski autoiritet koji bi rasvetlio tu praksu. Dobro poznatih deset
zapovesti, zaista izdvajaju dan bogosluženja i odmora, ali taj dan je subota, sedmi dan
sedmice, ne nedelja koji je prvi. Poslušajmo reči tog zakona u 2. Mojsijevoj 20:8-11: "Sećaj se
dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan
odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao..."(2. Mojsijeva 20:8-11).
80 / 128
Zapazite da pismo jasno kaže "sedmi dan je odmor (Hebrejski Shabbat)". Sigurno se svi slažu da je
subota ta koja je ovde naznačena. Stariji kalendari potvrđuju tu činjenicu (na slici), jer po rasporedu u
njima je subota sedmi dan sedmice. Druga interesantna stvar je naziv dana "sreda". Sreda znači
"sredina" što i jeste ali samo ako se poređaju dani tako da subota bude na sedmom mestu. Kako je
čudno da se toliko mnoštvo drži pogrešnog dana a ne onog koji je Bog odredio. Ima li nekakvog
objašnjenja u vezi sa tim? Prijatelji, ovo je savršen primer kako vernici prihvataju tradiciju bez ličnog
istraživanja Biblije.
 Isus i subota
Mi smo svakako zainteresovani da otkrijemo koji je dan Isus svetkovao, kao dan Odmora.
Nećemo uzeti u obzir naše lično ubeđenje koje se tiče tog pitanja, uopšte. Ako je Isus držao
81 / 128
sredu svetom, tada i mi trebamo držati isti dan. Ako je On zapovedio da se drži utorak, i mi
smo voljni da to bude naš sabbat.
Cilj nam je da pristupimo reči Božijoj sa jednim nepristrasnim, iskrenim umom u nameri da
pronađemo istinu u vezi sa tim pitanjem i saznamo zasigurno koji je dan svet. Koji je dan Isus
poštovao? Luka u svom Jevanđelju nam prenosi: "I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe
po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita" (Luka 4:16).
S' obzirom da najveći deo Hrišćanskog sveta drži nedelju kao dan odmora i bogosluženja,
istražićemo Biblijsku potvrdu za tu praksu. Ukoliko Sveto Pismo uči o svetkovanju nedelje,
tada i mi treba da budemo prvi koji će to prihvatiti.
Jedini ispravan i iskren način je da pažljivo proučimo bilo koji navod u vezi sa prvim danom
sedmice u Novom Zavetu, pre nego što donesemo bilo kakav zaključak. Postoji samo osam
referenci vezanih za nedelju, i svaku ćemo posebno uzeti u obzir. Ukoliko postoji bilo kakav
autoritet, mora se pojaviti u jednom od tih stihova.
Hajde da pročitamo prvo tekst u Marku 16:9. "A Isus ustavši

rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam đavola"
(Marko 16:9). Ovde imamo jednostavan istorijski prikaz Hristovog vaskrsenja u prvi dan
sedmice. Raspeće se, kao što znamo, dogodilo u petak u toku popodneva, i Isus je ležao u
grobnici za vreme subote. Rano, prvog dana sedmice, u nedelju, On je ustao iz groba. Ovo je
osnova Vaskršnje nedelje. Marija je bila jedna od prvih koja je otkrila da je On ustao, kada je
došla da Ga traži rano, tog jutra. Zapazite stihove 1 i 2 istog poglavlja. "I pošto prođe subota,
Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa. I
vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja" (Marko 16:1,2). Posebno
interesantna stvar u vezi sa ovim tekstom, prijatelji, je ta da ovde ne postoji ni nagoveštaj da
nedelja treba da postane poseban dan odmora. Subota je prošla, kada je prvi dan sedmice
došao i tu postaje jasno da su subota i nedelja zajedno dva potpuno različita dana.
Vratimo se Luki u 23. poglavlju 54-56 i 24:1 stih. "I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene
koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu" (Luka
82 / 128
23:54,56); "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i
neke druge žene s njima" (Luka 24:1). Ovo je samo još jedno upućivanje na dan Vaskrsenja.
Žene su došle da vide Isusovo telo u petak poslepodne i tada se vratile svojim domovima da
pripreme miomirise za predstojeću sahranu. I šta su radile u subotu sledećeg dana? Obratite
pažnju na tekst "i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu". Dakle, prema zakonu "sedmi
dan je subota", i žene nisu ništa znale o bilo kakvoj promeni dana odmora. One su su se
pripremile i sačekale da subota prođe i tada su došle rano, prvog dana sedmice da pripreme
telo za pogreb. Imajte u vidu da je Luka ovo zapisao oko 35 godina kasnije, što bi dalo
dovoljno vremena da se sazna za bilo kakvu promenu dana odmora. Pod nadahnućem
Svetog Duha, pisci Jevanđelja bi jasno ukazali na bilo kakvu novu instituciju po pitanju
svetkovanja subote. S' obzirom da sva Jevanđelja sadrže dosledan zapis vernog čuvanja
subote, nema apsolutno nikakvog nagoveštaja o svetkovanju prvog dana.
 Druge reference
Četvrti put, prvi dan sedmice se spominje u Matejevom Jevanđelju 28:1. "A po večeru
subotnom na osvitak prvog dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju
grob" (Matej 28:1). Ne zaboravimo da kada je dan vaskrsenja došao, subota se već završila jer
jevrejski dan se računao od zalaska do zalaska sunca). Ni ovde nema nikakvog dokaza o tome
da se nedelja treba držati svetom. Idemo dalje na sledeći tekst u Jovanu 20:1. "A u prvi dan
nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je
kamen odvaljen od groba" (Jovan 20:1). Ovo je još jedna priča koja svedoči o dolasku Marije
na grob, rano nedeljnog jutra, vrlo identična sa ostalim tekstovima koji su već spomenuti.
Međutim, još uvek nema dokaza u vezi sa držanjem nedelje.
Nastavljajući našu iskrenu potragu za Biblijskim dokazima, vratimo se Jovanovom

Jevanđelju. "A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici
skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam" (Jovan 20:19). Ovaj
stih je često bio pogrešno tumačen na način da su se učenici sastali u čast Isusovog
vaskrsenja. Ali prava istina je da u tom trenutku učenici nisu čak ni verovali da je Isus ustao.
Bila je nedelja poslepodne, odmah nakon vaskrsenja koje se dogodilo ranog jutra tog dana i
oni su se sakupili u velikom strahu, iza zaključanih vrata zbog straha od Jevreja. Počele su se
širiti glasine da su učenici ukrali telo Gospoda. I ne čudi da su se plašili.
83 / 128
Hajde da pročitamo tekst koji otkriva da oni zaista nisu

verovali u vaskrsenje njihovog Učitelja. "I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.
A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše
ostalima; i ni njima ne verovaše. A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i
prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao"
(Marko 16:11,13,14). Iz ovoga vidimo kako je potpuno pogrešno tvrditi da su se učenici sakupili
da radosno proslave vaskrsenje. Oni nisu poverovali dok im se Isus lično nije pojavio.
Neki tvrde da se Isus stalno susretao sa svojim učenicima, prvog dana sedmice, nakon što je
ustao. Međutim, Sveto Pismo otkriva malo drugačiju priču. Njegovo pojavljivanje spominje se
u Jovanovom Jevanđelju 20:14, ali se ne spominje u koji dan sedmice se to desilo, ali on je
došao kod njih kada su lovili ribu na moru i tada ih je pozvao da pristanu uz obalu i susretnu
se sa Njim. Tako da smo sigurni da to nije bio dan odmora ili sveti dan.
Sedmi put se prvi dan sedmice spominje u 1. Korinćanima 16 "A za milostinju svetima, kao
što uredih po crkvama galatijskim onako i vi činite. Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas
ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem" (1. Korinćanima
16:1,2). Neki veruju da to predstavlja zapis crkvenog okupljanja kada su se regularni darovi
sakupljali. Ali pažljivije ispitivanje pokazuje da to uopšte nije bio religiozni skup. Pavle je slao
čoveka koji je prikupljao njihove donacije koje je dalje nosio u Jerusalim - hranu, odeću i
novac bez dileme. On je unapred napisao Korinćanskim vernicima da odvoj sa strane sve šta
god mogu kako bi to bilo spremno kada oni dođu. Te zalihe su bile namenjene glađu
pogođenim vernicima u Jerusalimu. Dakle radilo se o sakupljanju priloga "kod sebe" ili kod
svojih kuća, koje su mogli priuštiti od svojih dohodaka ili poslova. Nema svrhe donositi
zaključke da je su to bili religiozni skupovi u kojima su se odvajali prilozi.
Postoji još samo jedan tekst u Novom Zavetu koji spominje prvi dan sedmice i to je jedini
trenutak kada se održao religijski skup u nedelju. Ukoliko postoji bilo koji autoiritet za držanje
nedelje, to će se naći u ovoj poslednjoj referenci
84 / 128
 Poslednji tekst
Sada prijatelji, ukoliko uopšte postoji bilo kakav autoritet za svetkovanje ovog dana,
zasigurno ćemo ga naći u ovoj poslednjoj referenci. Zato, hajde da je pogledamo. "A u prvi
dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da
pođe, i proteže besedu do ponoći. I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali"
(Dela 20:7,8). U redu, hajde da zastanemo za trenutak. Ovde dakle imamo jedini zapis
religijskog sastanka u prvi dan sedmice. Sada ukoliko postoji ikakav autoritet za svetkovanje
nedelje, pronaćićemo ga upravo ovde, u ovom tekstu. Zato ga pažljivo i iskreno pogledajmo.
Pre svega, navodi se da su učenici tog dana lomili hleb. Dali to lomljenje hleba znači da je
to bio sveti dan i da su ga oni svetkovali kao sabat ili sveti trenutak? Ne, zapravo, možemo
čitati u Delima 2:46, da su prvi učenici svakodnevno lomili hleb. Ta činjenica uopšte ne
podrazumeva da je taj dan svet. Jer da jeste, tada bi svaki dan bio svet pošto su sasvim
sigurno oni svakodnevno lomili hleb u ranoj crkvi. U ovom slučaju, Pavle je imao poseban
oproštajni sastanak pre odlaska u Jerusalim. Ljudi su shvatili da ga nikada više neće videti
živog. U Delima 20:25, on im je rekao da je svestan da oni više neće videti njegovo lice. Dakle
to je bila vrlo, vrlo posebna prilika za njega da bude sa svojim narodom, narodom kojeg je
doveo Hristu, poslednji put. To objašnjava zašto im je Pavle tako dugo, svu noć propovedao.
Zacelo to nije procedura koja obeležava regularnu službu bogosluženja tog dana. Ali u
svakom slučaju, on je propovedao čak do ponoći. Tada je jedan mladić pao sa potkrovlja i
poginuo, i pošto ga je Božijom milošću probudio, nastavio je da propoveda do same zore.
Sada mogli da postavimo još jedno pitanje. Kada se taj skup dogodio prema našem načinu
računanja vremena? Kao što mnogi od vas sigurno znaju, Biblijski metod izračunavanja dana
bio je od zalaska sunca, do ponovnog zalaska, a ne od ponoći do ponoći. Način na koji mi
danas računamo je paganskog porekla koji se pojavio nakon Isusovih dana. Veče i jutro su
izvorni elementi dana, kao što se to spominje u 1. Mojsijevoj tj. kjnizi Postanje u 1. poglavlju.
Uporedite to sa 3. Mojsijevom 23:32 i možete videti da se subota svetkovala od večeri do
večeri. Kada to veče počinje? Ukoliko to možemo naći, možemo i precizno odrediti kada
85 / 128
bismo trebali da započnemo svetkovanje subote. Odgovor postoji u Markovom Jevanđelju

:"A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne" (Marko
1:32). Dakle, veče je vreme zalaska sunca. Ukoliko želite još daljih dokaza u vezi sa ovim
slučajem, pročitajte Nemiju 13:19; Isusa Navina 10:26 i 2. Knjigu Dnevnika 18:34. Drugim
rečima, taj dan, subota počinje zalaskom sunca i isto tako se završava. I prvi dan sedmice
počinje zalaskom sunca i završava se zalaskom sunca. Prvi dan počinje u vreme koje mi
zovemo subotnje veče, tj. kada nakon subote sunce zađe i nastavlja se sve do sledećeg
zalaska u nedelju uveče, tj. ponedeljak ujutro. To predstavlja prvi dan sedmice/nedelje.
 Nedeljna crkvena služba?
Zapazite da tekst navodi kako su "bile mnoge sveće" u sobi gde su se okupili. To znači da se
služba obavljala u mračnom delu tog prvog dana koji je, kako bi smo ga mi nazvali, subota
veče. Pavle je nastavio da propoveda sve do ponoći i u tom času mladić je pao sa potkrovlja,
dok je sedeo na prozoru, očigledno slušajući Pavlovu propoved.
Nakon što je sišao dole i povratio dečaka u život, nastavio je da govori "dovoljno do same
zore". Zatim, šta je Pavle uradio tog ranog nedeljnog jutra. nakon dugog noćnog skupa sa
crkvom? Dela 21:1 opisuju da je Pavle obišao oko 40-tak kilometara duž poluostrva kako bi
stigao na brod u Assos-u, kojim bi dalje trebao da se odveze do Jerusalima. Ovde imamo
jasan dokaz da Pavle nije držao regularnu službu, niti da je taj dan smatrao svetim. To nije
bilo sedmično okupljanje.
To je bila posebna služba u kojoj je Pavle njima propovedao. Oni ga nikada više neće videti.
On je bio osvedočen duhom da će biti predan na smrt, pa je jednostavno ostao sa njima
toliko dugo koliko je mogao i to ga je povelo da održi govor do osvita dana. Da se
predpostaviti da je jedan od glavnih razloga što imamo ovu priču u Bibliji taj, što je Pavle u
sred noći oživeo dečaka.
To je to, prijatelji. Pročitali smo i razmotrili svaki pojedini tekst koji spominje prvi dan
sedmice u Novom Zavetu. Nigde ne nalazimo nikakav dokaz ili bilo kakvu zapovest, ili primer
da trebamo posvetii nedelju kao dan odmora i bogosluženja. Drugim rečima učenja i primeri
Gospoda Isusa Hrista i Njegovih učenika pružaju neoborivi dokaz da se subota držala tada,
kao i da se treba držati danas. Nikakva se promena nije desila sa te strane. Nećete pronaći ni
jedan tekst u celom Svetom Pismu koji navodi da je zamenjen dan koji je Bog postavio za
čoveka da ga koristi u svetu službu, kao dan bogosluženja.
86 / 128
 A Pavle?
Kakav je slučaj sa Pavlom, velikim apostolom neznabožaca? On je naravno, došao mnogo

kasnije. Pojavio se nakon što je Isus umro, nakon Njegovog vaskrsenja i povratka na nebo. Da
li je on svetkovao istu subotu kao Isus i da li su svi ostali učenici to isto činili pre Njega.
Pustimo ga da nam sam posvedoči o tome. "I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote
razgovara se s njima iz pisma" (Dela 17:2). To je bio Pavlov običaj, kao što smo maločas čitali
da je to bio Isusov običaj, odlaziti u subotu, propovedati i imati bogosluženje. Pavle je, dakle,
činio istu stvar.
Ipak, on nije odlazio samo u sinagogu da bi udovoljio Jevrejima ili samo njima propovedao.
U delima 13. poglavlju nalazimo da je on takođe propovedao i neznabošcima na taj dan. "A
kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu
govore. A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih
došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.A u drugu subotu sabra
se gotovo sav grad da čuju reči Božje" (Dela 13:42-44).
Ovo je odlično mesto za Pavla da usmeri ove nove Hrišćane da drže bilo koji drugi dan
osim sedmog dana. Nakon što je propovedao Jevrejima te subote, neznabošci su došli kod
njega i rekli "sada želimo da nama propovedaš". Ako je bilo ikakve promene u toj ranoj crkvi,
Pavle bi sigurno rekao tim obraćenim Hrišćanima iz neznaboštva - "Slušajte, propovedaću
vam sutra ujutro. To će biti prvi dan sedmice i srešću se sa vama u taj dan bogosluženja". Ali
Pavle nije spominjao ništa slično. Zapravo, on im je rekao "srešću se sa vama sledeće subote i
tada vam propovedati" i sav grad se sabrao, kaže Biblija i slušao njegovu propoved sledeće
subote. On je propovedao neznabošcima. Dela 18:4 nam govore o 78 subota koje je Pavle
držao za redom u jednom određenom gradu. "A prepiraše se u zbornicama svake subote, i
nadgovaraše Jevreje i Grke". (Dela 18:4). I nastavio je sa tom praksom godinu i šest meseci,
87 / 128
učeći među njima reč Božiju (Dela 18:11). Dakle, za godinu i po dana on se sastajao sa njima
da ih uči u subotu. I kao što je predavao Jevrejima, isto tako je predavao i neznabošcima.
Možda će neko postaviti pitanje "kako mogu učiniti šta je pravo?". Prijatelji, u nameri da se
drži subota, ili bilo koja zapovest Božija moramo najpre da pustimo Gospodara subote u naša
srca. Ako u njima On obitava, nećemo imati problema sa držanjem ovih zapovesti. One nam
neće predstavljati teret, neće nam to biti neka teška, mučna stvar kada Ga volimo i kada on
stanuje u našim srcima, jer ćemo to činiti s' ljubavlju.
- Iz biblioteke radio predavanja Joe Crews-a
88 / 128
7 činjenica o sedmom danu
Deo sotonske strategije da uništi poverenje ljudi u Boga, sastojao se u tome da napadne
njegovu titulu kao Tvorca. Očigledno da je teorija evolucije deo tog varljivog i po dušu
opasnog napora. Sa tim amoralnim humanističkim naglašavanjem, Darvinova doktrina je
preobratila milione u religiozne skeptike i zamračila njihovu potrebu za Spasiteljem.
Ipak, dok mnogi Hrišćani sa pravom odbacuju to nenaučno verovanje, ironično, mnogi još
uvek padaju u đavolsku zamku odbacivanja Božije vrhovne vladavine nad zemljom. Ta zamka
je rezultat dugo-godišnjeg napora da se iskrivi i uništi svetost sedmog dana - subote.
Kroz sotonske lažne informacije i ljudsko verovanje u tradiciju, nasuprot sigurnoj reči
Svetog Pisma, milioni Hrišćana su povedeni da obezvrede pa čak i odbace važnost
svetkovanja subote. "Sedmi dan je subota Gospodnja, tada nemoj raditi nijednog posla"
(2.Mojs. 20:10). Niko se ne protivi jasnom značenju ovog teksta, pa ipak milioni traže način da
to ne slede.
Zašto? Generalno Biblijsko neznanje crkve i lukavi argumenti sotone, stvorili su klimu
predrasuda, nasuprot svetosti sedmog dana u korist svetkovanja nedelje. Iz tog razloga u
interesu uzdizanja Božijeg zakona, nasuprot ljudskim teorijama, odvojimo trenutak da
otkrijemo neke važne činjenice o pravom sedmom danu - suboti.
 1. Činjenica: Subota - sedmi dan uspostavlja i potvrđuje Božiju vrhovnu vlast
Zašto sotona tako mnogo mrzi subotu? Zato što subota ističe pravog Boga i Njegovu
ultimativnu vlast. Bog je svakako predvideo kontraverze oko izveštaja stvaranja iz postanja.
On je znao da će nakon čovekovog pada biti sumnji sa tvrdnjom da je Njegovom zapovešću
sve stvoreno.
Da bi sačuvao svoju suverenost, On je uspostavio obeležje koje prikazuje Njegovo

apsolutno pravo da vlada kao Gospodar. On je izabrao da podigne spomenik prikazu
89 / 128
Njegove kreativne sile, izdvajanjem sedmog dana sedmice stvaranja kao svetog dana za
odmor i sećanje.
Bog je zapisao ove reči:"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj
sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan
posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac
koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je
god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio
ga" (2.Mojs. 20 8-11).
Jednom sedmično, subotni podsetnik treba da dosegne do svakog čoveka, žene i deteta sa
porukom koja svedoči o stvaranju i Onom koji je stvarao.
Zašto je Bog rekao "sećaj se" ? Zato što zaboraviti pravu subotu, zapravo znači zaboraviti
Tvorca.
Da li je to zaista toliko važno? Pogledaj “Jedna Nebitna Zapovest?” ispod.
 2. Činjenica: Subota - sedmi dan je namenjen svakome
Mnoštvo Hrišćana naziva četvrtu Božiju zapovest "jevrejskom subotom". Međutim, nigde u
Bibliji se takav izraz ne spominje. Sedmi dan se naziva "subota Gospodnja", i nikada se ne
naziva "Jevrejska subota" (2.Mojs. 20:10).
Luka, ne-jevrejski pisac Novog Zaveta, često je pisao o "jevrejskoj naciji" (Delа 10:22);
"jevrejskom narodu" (Dela 12:11); "jevrejskoj zemlji" (Dela 10:39) i "Jevrejskoj sinagogi"
(Dela14:1). Međutim nikada nije navodio "jevrejska subota", iako je spominjao subotu u više
navrata.
Hristos je takođe učio da je "subota načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Adam i Eva su bili
jedini ljudi, koji su postojali kada je Bog uspostavio subotu. Nije bilo Jevreja na svetu još 2,000
godina kasnije, tako da ona nikada nije bila namenjena samo njima. Isus je upotrebio izraz
"čovek" u opštem smislu, koji se odnosi na celo čovečanstvo. Ista reč je korišćena u vezi sa
institucijom braka koja je takođe uvedena u vreme stvaranja. Sigurno nijedan Hrišćanin ne
veruje da je brak uspostavljen samo za Jevreje.
 3. Činjenica: Nije sve samo držanje bilo kog dana
Svaka reč od Deset Božijih Zapovesti napisana je Njegovom rukom u kamenu. Svaka reč je
važna i ozbiljna. Nema ni jednog misterioznog ili dvosmislenog reda. Grešnici i Hrišćani,
90 / 128
učeni i i nenaučeni, nisu zbunjeni u vezi sa rečju "sedmi dan". Zašto dakle onda
omalovažavaju te reči ako se svaka druga reč u zapovestima smatra nepromenljivom?
Sotona želi da svet prihvati nedelju kao dan koji je on izabrao za obožavanje, ali i svaki
drugi dan mu je dobar, sve dok to predstavlja kršenje Božije zapovesti.
Knjiga o stvaranju opisuje originalnu subotu na ovaj način:"Tako se dovrši nebo i zemlja i
sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od
svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od
svih dela svojih, koja učini" (1.Mojs. 2:1-3).
Koji je dan Bog blagoslovio i posvetio? Sedmi dan. Na koji način on treba da se drži
svetim? Odmorom. Može li se bilo koji od ostalih šest dana držati svetim? Ne. Zašto? Zato što
Bog nije zapovedio da se odmara drugim danima, već da se radi. Da li Božiji blagoslov donosi
neku razliku? Naravno. Roditelji se mole Bogu da blagoslovi njihovu decu zato što veruju da
će to doneti promenu. Sedmi dan je drugačiji od svih ostalih dana, zato što nosi Božiji
blagoslov.
Da li je Bog ikada dao čoveku privilegiju da sam bira taj dan? Ne, zapravo, Bog je potvrdio
u Bibliji da je subota uređena i zapečaćena Njegovom božanskom silom. U 2. Mojsijevoj 16.
možemo čitati da je za 40 godina, Bog pravio po tri čuda svake sedmice kako bi pokazao
Izrailjcima koji dan je svet: 1. Mana nije padala u sedmi dan; 2. Oni nisu mogli da je čuvaju za
sledeći dan, bez da se pokvari; 3. Samo kada se trebala sačuvati za subotu, mana je ostajala
sveža i ukusna.
Međutim, neki Izrailjci su imali istu ideju kao i mnogi Hrišćani danas, Oni su pretpostavili da
je u redu posvetiti bilo koji dan: "I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše.
A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima
mojim?" (2.Mojs.16:27,28).
Bog ih je prekorio za kršenje Njegovog zakona jer ga nisu poštovali. Da li bi Bog isto učinio
danas kada su u pitanju svi oni koji krše subotu? Sigurno. On je isti juče, danas i zauvek
(Jevrejima 13:8).
Ipak, zbog čega, konkretno sedmi dan ? Pogledaj "Zašto sedmi dan?" ispod.
91 / 128
 4. Činjenica: Mi znamo za pravi sedmi dan
Neki odbacuju sedmi dan uvereni da mi ne možemo jasno znati u koji dan, danas on pada i
zbog toga im je u redu da izaberu bilo koji . Ali to je zabluda. Evo dokaza koji identifikuju
pravu subotu.
1: Prema Svetom Pismu, Hristos je umro u petak, ustao u nedelju, prvi dan sedmice. Praktično
sve crkve to priznaju svetkujući Uskršnju nedelju i Veliki petak. "On pristupivši k Pilatu zaiska
telo Isusovo. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše
nikad metnut.I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje,
idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u
subotu dakle ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:52-56).
Ovo je jedan jasan dokaz da je Isus umro dan pre subote! Dan Njegove smrti, bio je "dan
pripreme" jer je to bilo vreme kada se spremalo za subotu. Zapazite da su žene odmarale u
subotu "prema zakonu". Zapovest kaže "Sedmi dan je subota", zato mi znamo da su oni
odmarali u subotu. Odmah zatim sledeći stih kaže: "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na
grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali nađoše kamen odvaljen
od groba" (Luka 24:1,2).
2: Kalendar nije bio promenjen tako da to napravi pometnju dana u sedmici. Kao što znamo
da su Isus i Njegovi sledbenici svetkovali isti dan koji je Mojsije svetkovao, možemo biti
spokojni da je i naš sedmi dan isti dan koji je Isus svetkovao. Papa Grgur XII je napravio
promenu kalendara 1582, ali se nije mešao u sedmični ciklus. Šta je Papa Grgur uradio sa
kalendarom? On je petak, 5.Oktobar 1582. promenio u petak, 15, 1582. Nije menjao sedmični
ciklus.
3: Jevreji su svetkovali sedmi dan još od Avramovog vremena i još uvek ga svetkuju i danas.
4: Preko 100 jezika na zemlji koriste reč "Shabbat" za subotu. Na primer Španska reč za
subotu je "Sabado", što znači "Shabbat", Čak i kod nas naziv "subota" je istog porekla. Šta to
govori? Govori da kada su svi ti jezici davno nastali, subota je prihvatana kao Shabbat (dan
odmora) i njeno se ime sačuvalo u samom nazivu dana.
 5. Činjenica: Subota nije uspomena na izbavljenje iz Egipta
Tekst koji podupire ovo ubeđenje uzet je iz Starog Zaveta: "A sedmi je dan odmor Gospodu
Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja
tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se
odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod
92 / 128
Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj
zapovedio da svetkuješ dan od odmora" (5.Mojsijeva 5:14, 15).
Neki ljudi zaključuju da ovo znači da je Bog dao subotu kao uspomenu na Izlazak iz egipta.
Međutim, priča iz knjige postanja o uvođenju subote (1.Mojsijevа 2,1-3) kao i tekst četvrte
Božije zapovesti (2.Mojsijevа 20:11) otkrivaju nam da je sedmi dan - subota u stvari uspomena
na stvaranje.
Ključ razumevanja ova dva stiha leži u reči "služiti". Bog je rekao: "I pamti da si bio rob u
zemlji Misirskoj". A u rečenici pre toga, On ih podseća "da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja
tvoja kao i ti". Drugim rečima, njihovo iskustvo iz Egipta kao sluge, treba da ih podseti da
budu pravedni prema svojim slugama pružajući i njima subotni odmor.
Nije bilo neuobičajeno da ih Bog vraća na izlazak iz Egipta, kako bi im dao potsticaj da
poštuju zapovesti. U 5.Mojsijevoj, jedan drugi tekst kaže :"Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i
ne uzimaj u zalogu haljine udovici. Nego se opominji da si bio rob u Misiru, i da te je iskupio
odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovedam da ovo činiš" (5.Mojsijeva 24:17,18).
Zapovest o suboti, nije im ostavljena da podseća na izlazak iz Egipta, već im je Bog rekao
da im Njegova dobrota, koju je pokazao izvodeći ih iz ropstva, daje jak razlog da ljubazno
postupaju sa njihovim slugama u subotu i tretiraju pravedno strance i udovice.
Na isti način, Bog im je govorio u 3. Mojsijevoj :"Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz
zemlje misirske da vam budem Bog; budite, dakle, sveti, jer sam ja svet" (3.Mojsijeva 11:45).
 6. Činjenica: Subota nije namenjena da bude uspomena na Vaskrsenje
Istina je da je Isus vaskrsao u Nedelju. To je jedan od ključnih trenutaka u istoriji sveta. Ipak,
nigde Biblija ne spominje da nedelju trebamo držati svetom. Mnogi drugi, značajni događaji
desili su se na određene dane u sedmici, ali nam nije zapoveđeno da ih držimo svetim.
Postoji, naravno uspomena na vaskrsenje koja je zapoveđena u Bibliji, ali to ne određuje

novi dan svetkovanja. Pavle je napisao "Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao
što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rimljanima
6:4). Krštenje je uspomena Hristove smrti i vaskrsenja. Sa druge strane, subota je uspomena
na stvaranje.
93 / 128
 7. Činjenica: Subota će biti svetkovana kroz večnost
Subota je Božija uredba koja ima snažnu svrhu. Ona je Njegova potvrda - Njegov pečat nad
celim svetom i nad svakim ljudskim životom. To je takođe i znak otkupljenja koje On nudi
svakom od nas ponaosob.
To je svakako razlog da održi Subotu kroz večnost. "Jer kao što će nova nebesa i nova
zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime
vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda
mnom, veli Gospod" (Isaija 66:22,23).
Subota je toliko dragocena Bogu, da će je Njegov narod svetkovati kroz sva vremena na
predivnoj novoj zemlji koja će nastati. Ako je ona tako dragocena Njemu, zar ne bi prebala da
bude dragocena i nama? Ako ćemo je svetkovati kroz večnost, zašto je ne bismo držali i sada
u znak poslušnosti Njemu?
Lako je shvatiti zašto đavo i dalje vodi očajničku bitku protiv subote. On je delovao kroz
ponos tradicije, kroz dezinformacije i religijoznu netrpeljivost da bi uništio svetost Božijeg
posebnog znaka autoriteta.
Ali zajedno sa tim činjenicama o suboti, Bog može dati svakom Hrišćaninu i hrabrosti da
poštuje subotnu zapovest kao naročit znak naše ljubavi i odanosti.
Trebalo bi nam biti dužnost da držimo sedmi dan svetim. Ipak, to ne treba da bude teret. U
vreme lažnih bogova i spiritizma, ateističke evolucije i uporne ljudske tradicije, svet treba
subotu više nego ikad. Ona je više nego test naše odanosti Tvorcu. Ona je više nego samo
znak našeg posvećivanja kroz Njegovu silu. To je Njegovo obećanje trajnog, večnog dara
obnove.
94 / 128
Još interesantnih činjenica...
 Jedna nevažna zapovest ?
Bog je pojasnio da bez obzira na osećanja, oni koji krše subotu, krivi su za kršenje Njegovog
zakona. Jakov objašnjava da je greh prekršiti makar i jednu od Deset zapovesti:"Jer koji sav
zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je
i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona" (Jakov 2:10,11).
Većina zapovesti počinje sa rečima: "Ne čini", ali četvrta zapovest počinje sa rečima "Seti
se". Zbog čega? Zbog toga što ih je Bog želeo podsetiti na nešto što je već postojalo, ali se
zaboravilo.
 Zašto sedmi dan?
Zašto je Bog blagoslovio sedmi dan kao dan bogosluženja? Zato što je stvorio svet za šest
dana. To je uspomena na rođenje sveta, način da se zapamti Njegovo moćno delo.
Može li dakle, uspomena na subotu biti promenjena? Ne, jer ukazuje na nekadašnje
ostvareno delo. Može li se datum nečijeg rođenja promeniti? Istorija bi se morala ponoviti da
bi to bilo izvodljivo. Isto je i sa sedmim danom, mi možemo i neki drugi dan nazvati subotom,
ali to ne znači da je tako.
 Gornja soba
Oni koji veruju da se nedelja slavi u čast Isusovog vaskrsenja, često citiraju susret sa učenicima
u gornjoj sobi, jer se to desilo istog dana kada je On ustao iz groba. Oni tvrde da je to
okupljanje značilo proslavljanje Njegovog vaskrsenja. Međutim, Biblijski zapis događaja
otkriva drugi splet okolnosti.
Marko je zapisao da čak iako su se učenici suočili sa očevidnom pričom Marije, oni nisu
verovali:"I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.A potom javi se na putu dvojici
od njih u drugom obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne
verovaše. A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo
neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao" (Marko 16:11-14).
95 / 128
Očigledno, niko od učenika u gornjoj sobi nije verovao da je On ustao iz mrtvih, tako da
nisu mogli "radosno" proslavljati vaskrsenje. Jovan objašnjava njihov razlog za zajedničko
okupljanje ovim rečima:"A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se
behu učenici skupili od straha jevrejskog..." (Jovan 20:19).
96 / 128
Zaboravljeni dan
Da li znate da je veoma važan dan skoro sasvim zaboravljen? Zapanjujuće je da samo

nekolicina ljudi vodi brigu o tome, jer to je jedan od najznačajnijih dana u svoj ljudskoj
istoriji! Nije to samo dan iz prošlosti, već i sadašnjosti pa i budućnosti. Šta više, to šta se
dešava sa tim zanemarenim danom može imati važan odraz u nešem životu.
Molim vas, pažljivo ispratite ovak mali studijski članak.
 1. U koji dan je Isus uobičajeno išao na Bogosluženje?
"I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i
ustade da čita.." (Luka 4:16).
Odgovor: Isus je uobičajeno na Bogosluženje išao Subotom.
 2. Ali koji dan u sedmici je Sabat (odmor)?
"A sedmi je dan odmor (Shabbath) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao,
ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je
među vratima tvojim." (2.Mojsijeva 20:10). "I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija
Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa. I vrlo rano u prvi dan nedelje
dođoše na grob oko sunčanog rođaja".
Odgovor: Sabat nije prvi dan sedmice (nedelja), kao što mnogi veruju, već sedmi dan
(subota). Zapazite u tekstu da je subota dan koji dolazi pre samog prvog dana sedmice -
nedelje
 3. Ko je načinio subotu i kada?
"U početku stvori Bog nebo i zemlju". "I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i
počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga,
jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 1:1; 2:2,3)
97 / 128
Odgovor: Bog je načinio subotu u vreme stvaranja, kada je načinio svet. On je odmorio u
subotu, blagoslovio je i posvetio (odvojio je za svetu službu).
 4. Šta Bog kaže o držanju subote u zakonu (10 zapovesti), koji je napisao Svojim
prstom?
"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.A sedmi
je dan odmor (sabbath) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin
tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima
tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi
dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20:8-11).
"I dade mi Gospod dve ploče kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reči sve
koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg" (5.Mojsijeva 9:10)
Odgovor: U četvrtoj zapovesti od njih 10, Bog nam zapoveda da svetkujemo sedmi dan -
subotu kao Njegov sveti dan. Bog je znao da će ljudi zaboraviti Njegovu subotu, zato je
započeo ovu zapovest sa rečima "sećaj se". On nije nikada nikome zapovedio da drži bilo koji
drugi dan kao sedmični sveti dan
 5. Ali zar nisu Deset zapovesti promenjene?
Isus je rekao: "Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti" (Luka
16:17). Bog je rekao: "Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći"
(Psalam 89:34). Zapazite, Deset zapovesti dolaze sa Njegovih usana. "Tada reče Bog sve ove
reči govoreći..." (2. Mojsijeva 20:1).
Odgovor: Ne, nisu. Potpuno je nemoguće da se bilo koji deo Božijeg moralnog zakona
ikada promeni. Svih Deset zapovesti obavezuju i danas.
 6. Da li su Apostoli držali subotu?
"I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma" (Dela 17:2);
"A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se
odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim. A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju pisidijsku, i
ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše" (Dela 14:13,14); "A u dan subotni iziđosmo iz grada k
vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale" (Dela 16:13);
"A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke" (Dela 18:4).
Odgovor: Jesu, knjiga Dela Apostolskih to rasvetljava, da su Pavle i rana crkva držali subotu.
98 / 128
 7. Da li su neznabošci svetkovali subotu?
Bog je ovako govorio:
"Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da se ne
oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zlo... A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i
da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže
zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve
njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom
molitve svim narodima" (Isaija 56:2,6,7)
Apostoli su im subotom propovedali:
"A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu
govore"; "A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje" (Dela 13:42,44); "A
prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke" (Dela 18:4).
Odgovor: Apostoli u Novozavetnoj crkvi ne samo da su poštovali Gospodnju subotu, već su

takođe i učili obraćene neznabošce da imaju Bogosluženje u subotu. Ni jednom nisu upućivali
na nedelju kao sveti dan.
 8. Ali zar nije subota promenjena u nedelju kada je Hristos vaskrsao?
Odgovor: Ne, nema nikakvog izveštaja da je subota promenjena prilikom Hristove smrti ili
vaskrsenja. Sveto Pismo uči sasvim suprotno. Obratite pažnju nasledeće dokaze:
A. Bog je blagoslovio subotu.
"I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini"
(1. Mojsijeva 2:3) ; "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u
njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga"
(2.Mojsijeva 20:11).
B. Hristos je očekivao da će Njegov narod još uvek držati subotu 70. godine, kada je
Jerusalim razoren.
Znajući dobro da će Jerusalim biti razoren od strane Rima, Isus je upozorio svoje sledbenike
na to vreme, rečima: "Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu"
(Matej 24:20). Isus je kasno ukazao da je Njegova namera, po pitanj subote, da se ona
poštuje čak i 40 godina nakon Njegovog vaskrsenja. Zapravo, ni jedan nagoveštaj, bilo gde u
99 / 128
Svetom Pismu ne spominje su je Isus, Njegov Otac, ili Apostoli, (bilo kada i pod bilo kakvim
okolnostima), menjali sveti, sedmi subotnji dan sa nekim drugim.
C. Žene koje su došle da uljem pomažu Hristovo mrtvo telo, držale su subotu.
Isus je umro u "dan uoči subote" (Marko 15:37,42), koji se sada naziva "Veliki petak".
Žene koje su pripremile svoja mirisna ulja da pomažu Njegovo telo - "Vrativši se pak
pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:56). Tek pošto je
subota prošla (Marko 16:1), one su došle "u prvi dan nedelje" (Marko 16:2), da obave svoj
tužan posao. Ali su primetile da je "Isus ustao rano u prvi dan nedelje" (Marko 16:9), danas
uobičajeno poznat kao Uskršnja nedelja. Zapazite da je sabbath "prema zakonu" bio dan koji
je predhodio Uskršnjoj nedelji, dan koji danas zovemo subota.
D. Hristov sledbenik, Luka je napisao dve knjige u Novom Zavetu - Jevanđelje po Luki i Dela
Apostolska. On je u spomenuo da je ranije zabeležio o "svemu" što je Isus učio (Dela 1:1-3).
Ali nikada nije pisao o držanju nedelje ili promenu subote.
 9. Neki ljudi kažu da će subota nastaviti da se svetkuje na Gospodnjoj novoj zemlji?
"Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli
Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote
dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod" (Isaija 66:2,23).
Odgovor: Da, Sveto Pismo kaže da će spašeni kroz sve vekove svetkovati subotu na novoj
zemlji.
 10. Ali zar nije nedelja Gospodnji dan?
"Ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim" (Isaija 58:13); "Jer je Gospodar
i od subote Sin čovečiji" (Matej 12:8).
Odgovor: Biblija spominje "Gospodnji dan" (Otkrivenje 1:10 Čarnić), ali nema stiha u Svetom
Pismu koji upućuje na nedelju kao Gospodnji dan. Naprotiv, Biblija jasno identifikuje subotu
kao sedmi dan. Jedini dan koji je Gospod ikad blagoslovio ili ukazao kao Njegov sveti dan je
sedmi dan - subota.
 11. Zar ne bismo trebali držati nedelju u čast Hristovog vaskrsenja?
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s
Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i
100 / 128
mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i
vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo,
da više ne bismo služili grehu" (Rimljanima 6:3-6).
Odgovor: Ne! Hristos nam je ostavio obred krštenja u čast Njegoce smrti,pogreba i
vaskrsenja. Biblija nikada ne sugeriše svetkovanje nedelje u čast vaskrsenja (ili zbog bilo kog
drugog razloga). Mi poštujemo Hrista tako što Njega slušamo (Jovan 14:15), ne zamenjujući to
ljudskim pravilima.
 12. Dobro, ako svetkovanje nedelje nepostoji u Bibliji, čija je onda to ideja?
"i pomišljaće da promeni vremena i zakone;" (Danilo 7:25); "I ukidoste zapovest Božju za
običaje svoje"; "No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim" (Matej 16;6,9).
"Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od
oskvrnjenog, i nečisto od čistog ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam
oskvrnjen među njima"; "I proroci njeni mažu je nevaljalim krečem, viđaju taštinu i gataju im
laž govoreći: Tako reče Gospod Gospod; a Gospod ne reče" (Jezekilj 22:26,28)
Odgovor: Obmanuti ljudi već dugi niz godina objavljuju da je Božiji sveti dan promenjen iz
subote u nedelju. Bog je predvideo da će se to dogoditi i dogodilo se. Ta greška je stigla do
naše nesvesne generacije kao jevanđeoska činjenica. Nedeljno svetkovanje je tradicija ne-
nadahnutih ljudi i kršitelja Božijih zakona, koji određuju svetkovanje subote. Jedino Bog može
dan učiniti svetim. Bog je blagoslovio subotu, i kada je to učinio, nijedan čovek ne može to
poreći (4. Mojsijeva 23:20).
 13. Ali zar nije opasno poigravati se sa Božijim zakonom?
"Ništa ne dodajte k reči koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sačuvali
zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam" (5.Mojsijeva 4:2); "Sve su reči Božije
čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj. ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i
ne nađeš se laža" (Priče Solomunove 30:5,6)
Odgovor: Bog je naročito i jasno zabranio ljudima da menjaju Njegov zakon brisanjem ili
dodavanjem. Poigravanje sa Božijim svetim zakonom na bilo koji način je jedna od
najstrašnijih i najopasnijih stvari koje osoba može uraditi.
101 / 128
 14. Zašto je Bog uopšte stvorio subotu?
A. To je znak stvaranja
"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ"; "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i
zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od
odmora i posvetio ga" (2. Mojsijeva 20:8,11).
B. To je znak otkupljenja i posvećenja
"I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji
ih posvećujem" (Jezekilj 20:12).
Odgovor: Bog je preko subote ostavio dva znaka: 1.) znak da je On stvorio svet u šest
doslovnih dana 2.) znak Njegove moćne sile da iskupi i posveti ljude. Svaki Hrišćanin bi
trebao voleti subotu kao Božiji dragoceni znak stvaranja i iskupljenja (2. Mojs. 21:13,17; Jezekilj
20;12,20). Veliko je vređanje Boga kada ljudi gaze preko Njegove subote. Preko Isaije, Bog je
rekao da će svi koji žele da budu blagosloveni, najpre morati da se uklope sa Njegovom
subotom (Isaija 58:13,14).
 15. Koliko je važno svetkovanje subote?
"Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje" (1. Jovanova 3:4); "Jer je plata za
greh smrt" (Rimljanima 6:23); "Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za
sve"(Jakov. Poslanica 2:10); "Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi
ugled da idemo Njegovim tragom" (1. Petrova 2:21); "Postade svima koji Ga poslušaše uzrok
spasenja večnog" (Jevrejima 5:9).
Odgovor: To je pitanje života i smrti. Održavanje subote je preko četvrte zapovesti spojeno
sa Zakonom Božijim. Svesno kršenje bilo koje od deset zapovesti je greh. Hrišćani trebaju
drage volje da slede Hristov primer držanja subote. Naša jedina sigurnost je da marljivo
proučavamo Sveto Pismo i "pravo upravljamo rečju istine" (2. Timoteju 2:15).
 16. Kako Bog gleda na religiozne vođe koje ignorišu subotu?
"Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od
oskvrnjenog, i nečisto od čistog ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam
oskvrnjen među njima" (Jezekilj 22:26,31)
Odgovor: Skrivajući svoje oči od Božije prave subote, religiozne vođe vređaju Boga
nebeskog. Bog obećava pravednu kaznu za sve lažne pastire. Milioni su zavedeni po ovom
102 / 128
pitanju. Bog ne može tretirati to sa lakoćom. Isus je osudio Fariseje za lažnu ljubav prema
Bogu, dok preko svoje tradicije izbegavaju da drže zakon koji je Bog dao (Marko 7:7-13).
 17. Da li će držanje subote stvarno imati uticaja na mene lično?
"Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite" (Jovan 14:15); "Tako će, dakle, svaki od nas
dati Bogu odgovor za sebe" (Rimljanima 14:12); "Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je"
(Jakovljeva p.); "Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i
da uđu na vrata u grad" (Otkrivenje 22:14); "Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije
i veru Isusovu" (Otkrivenje 14:12).
Odgovor: Da, u potpunosti, subota je tvoja subota. Bog je nju stvorio radi tebe i mene i ako
Ga volimo, držaćemo je jer je to jedna od Njegovih zapovesti. Ljubav bez držanja zapovesti
nije ljubav (1. Jovanova 2:4). Moramo odlučiti, ne smemo to izbegavati. Niko nas ne može
izgovoriti. Za sebe ćemo dati odgovor pred Bogom u vezi sa tom najvažnijom stvari. Bog od
nas očekuje da ga volimo i poštujemo.
103 / 128
10 Razloga zbog kojih subota nije Jevrejska
 10 Razloga zbog kojih subota nije Jevrejska
1. Adam i Eva nisu bili Jevreji. Bog je "blagoslovio sedmi dan i posvetio ga" pre nego što se
pojavio greh (1. Mojs. 2:3). "Posvetiti" znači "izdvojiti za svetu službu". Jedini za koga je
subota bila izdvojena, u Edemskom vrtu, bili su Adam i Eva, koji nisu bili Jevreji.
2. "Subota je načinjena zbog čoveka", Isus je to rekao (Marko 2:27). Ona je načinjena još u
Edemskom vrtu, pre nego što je zapisana na planini Sinaj. Subota je namenjena čoveku, ne
samo Jevrejima.
3. Ostalih devet zapovesti nisu samo Jevrejske. Bog je napisao deset zapovesti na kamenu,
ne samo devet (5.Mojs. 4:12, 13 ; 2.Mojs. 20). Da li se zapovesti "Ne čini preljube", "Ne ubij",
"Ne kradi", "Ne svedoči lažno" odnose samo na Jevreje?
4. "A sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvom" (2. Mojs. 20:10; Isaija 58:13). Biblija nikada nije
spominjala "Jevrejsku subotu". Subota nije njihova, već Božija.
5. Subotnja zapovest bila je namenjena takođe i "strancima". Četvrta zapovest sama

naglašava da se i "stranci" trebaju odmarati subotom (2. Mojs.20:10). "Stranci" su ne-Jevreji ili
neznabošci. Prema tome Subota se odnosi i na njih (Isaija 56:6).
104 / 128
6. Isaija je rekao da i neznabošci trebaju držati Subotu. "A tuđine ... koji god drže subotu da je
ne oskvrne ...njih ću dovesti na svetu goru svoju" (Isaija 56:6,7). Subota je dakle i za
neznabošce i za "sve ljude", a ne samo za Jevreje.
7. Ceo ljudski rod će držati subotu na Novoj zemlji. " ... I od mladine do mladine, i od subote
do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod" (Isaija 66:22,23).
Ovde Bog kaže da će "svako telo" držati subotu na Novoj zemlji. Ako će to biti tako, zar ne bi
smo trebali da počneno sa time već danas?
8. U Delima Apostolskim se spominje da su neznabošci držali subotu. "A kad izlažahu iz

zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A kad se
sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni
govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj" (Dela Apostolska 14:42,43).
9. "Zakon" [od Deset Zapovesti] podrazumeva da ga poštuje ceo svet, ne samo Jevreji
(Rimljanima 3:19, 23).
10. Luka je bio nejevrejin koji je držao subotu. Luka je bio jedini ne-Jevrejin koji je napisao
neku knjigu u Novom Zavetu (Jevanđelje po Luci i Dela Apostolska). Luka je putovao sa
Pavlom i napisao "A u dan subotni iziđosmo iz grada k' vodi gde beše bogomolja" (Dela
Apostolska 16:13). To je bio sedmi dan - subota, uspomena na Božije stvaranje (2.Mojs. 20,11),
i Pavle i Luka su to znali.
105 / 128
Shabbat FAQ
Da li smo još uvek pod zakonom?
 Da li smo još uvek pod zakonom?
Koliko samo često možemo čuti ovakav argument, koji nastoji da umanji Božiji Zakon - "Pa s'
obzirom da nismo pod zakonom nego pod blagodaću, ne moramo da držimo Deset
Zapovesti." Da li je ovo validna primedba? Biblija zasigurno spominje da nismo pod zakonom,
ali da li to znači da smo oslobodjeni od obaveze da ga poštujemo?
Taj tekst se može naći u poslanici Rimljanima. "Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod
zakonom, nego pod blagodaću. Šta dakle? Hoćemo li griješiti kada nismo pod zakonom
nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!" (Rimljanima 6:14,15). Kako smo jednostavno mogli
da sprečimo zabunu da smo prihvatili upravo ono što Biblija govori. Pavle daje objašnjenje
svoje izjave. Nakon što je rekao da nismo pod zakonom nego pod blagodaću, on pita: "Šta
dakle?" To jednostavno znači:"Kako ćemo da razumemo ovo?". Primetite njegov odgovor
nakon toga. U očekivanju da će neki shvatiti njegove reči na način da se može kršiti zakon
zato što smo pod blagodaću, on kaže: "Hoćemo li grešiti (kršiti zakon) jer nismo pod
zakonom nego pod blagodaću? Ne daj Bože!" Najjačim mogućim izrazom, Pavle navodi da
nam to što smo pod blagodaću ne daje dozvolu da kršimo zakon. Ipak, to je upravo ono u
šta milioni ljudi veruju danas, dok ignorišu Pavlovo naročito upozorenje.
Ako uživanje blagodati ne oslobаđа od držanja zаkonа, šta onda Pаvle misli kаdа kаže dа
Hrišćаni nisu pod zаkonom? On dаje tаj odgovor u Rimljаnimа 3:19. "A znamo da ono što
zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svijet da bude kriv
Bogu;" (Rimljаnimа 3:19). Ovde Pavle izjednаčаvа "biti pod zаkonom" sа "biti kriv Bogu".
Drugim rečimа, oni koji su pod zаkonom su krivi zа njegovo kršenje i nаlаze se pod
njegovom osudom. To je rаzlog zаšto Hrišćаni nisu pod zakonom. Oni ga ne krše – nisu krivi i
nisu njime osuđeni. Dаkle, oni nisu pod zakonom nego su umesto toga pod silom blagodati.
Kаsnije u svojoj tvrdnji, Pavle ističe dа je moć blаgodаti većа od sile grehа. To je rаzlog zаšto
106 / 128
on naglašava tаko nedvosmisleno: "Jer grijeh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom
nego pod blagodaću". Blаgodаt nadvladava vlаst grehа i daje moć dа slušamo Božiji zаkon.
To je snažan rаzlog što nismo pod krivicom i osudom zаkonа i zato Pаvle kаže dа nećemo
nаstаviti dа grešimo.
Pretpostаvimo dа je neki ubicа, osuđen nа smrt. Čekаjući izvršenje presude, čovek će zаistа
biti pod zаkonom u svаkom smislu te reči - pod krivicom i pod osudom smrtne kаzne.
Neposredno pre datuma izvršenjа kazne, predsednik države pregledаva slučаj osuđenog
čovekа i odlučuje dа ga pomiluje. Pod svetlom olаkšаvаjuće okolnosti predsednik izvršava
svoja ovlaštenja i šаlje potpuno pomilovаnje zаtvoreniku. Sаdа on više nije pod zаkonom
nego pod blаgodаću. Zаkon ga više ne osuđuje. On se smаtrа potpuno oprаvdаnim kаdа su
u pitаnju optužbe zаkona. On je slobodаn dа izađe iz zаtvorа i policаjаc ne može da stavi
ruke nа njegа. Ali, budući da je sаdа pod blаgodаću i više ne pod zаkonom, možemo li reći
dа je on slobodаn dа krši zаkon? Ne, čak što više, taj pomilovаni čovek će biti dvostruko u
obаvezi dа poštuje zаkon jer je dobio milost kod predsednika. U znаk zаhvаlnosti i ljubаvi on
će biti veomа pаžljiv i u čаst zаkona te držаve, kojа mu je dala milost. Dа li je to ono što
Biblijа kаže o pomilovаnju grešnika? "Kvarimo li dakle zakon vjerom? Bože sačuvaj! nego ga
još utvrđujemo" (Rimljanima 3:31). Ovde je nаjeksplicitniji odgovor celog problemа.
Pavle pitа dа li je zаkon ukinut zа nаs sаmo zаto što smo imаli veru u spаsonosnu milost
Isusа Hristа. Njegov odgovor je dа je blagodaću zakon utvrđen i ojačan u životu hrišćаnina
koji je spašen milošću.
Ova istinа je tako jednostаvna i očigledna dа ne bi trebаlo dа zаhtevа ponаvljаnje, аli

iskrivljeno rаzmišljаnje onih koji pokušаvаju dа izbegnu poslušnost čini neophodnim dа se
ova tаčka naglasi još mаlo. Dа li vas je ikada policija zаustаvila zbog prekorаčenjа brzine? To
je neprijаtno iskustvo, nаročito аko znаte dа ste krivi. Ali, pretpostаvimo dа ste zаistа imali
neki hitan slučаj i vi ispričate policajcu najubedljivije objašnjenje dok vam on piše kaznu.
Nakon toga, policajac polаko savije kaznu i pocepa je. Ondа on kаže: "U redu, jа ću dа vаm
oprostiti ovаj put, аli ..." Štа sаd mislite da hoće reći sa tim "аli"? Sigurno misli,"аli ne želim
ikada dа vas uhvаtim ponovo da prebrzo vozite". Dа li vam ovo pomilovаnje (blаgodаt)
otvora vrata zа dа više ne slušate zаkon? Nаprotiv, to pridaje još veću važnost da više ne
kršite zakon. Zаšto bi ondа bilo koji pravi hrišćanin trebаo pokušаvati dа opravda svoj razlog
za nepoštovаnje Božijeg zаkonа? "Ako me ljubite" Isus je rekаo, "držaćete moje
zаpovesti" (Jovan 14:15).
107 / 128
Zašto ne bismo svetkovali bilo koji dan u

sedmici?
 Zašto ne bismo svetkovali bilo koji dan u sedmici?
Sa tim аrgumentom, sotonа je pripremio svet dа prihvаti zаmenu za subotu koju je Bog
zаpovedio. Bog je na kamenim pločama napisаo veliki, nepromenljivi zаkon za sva vremena.
Svаkа reč je ozbiljna i smislena. Ni jedan deo nije bio dvosmislen ili misteriozan. Grešnici i
Hrišćаni, obrаzovаni i neobrаzovаni, nemаju problemа da razumeju jednostаvne jаsne reči iz
ovih Deset zаpovesti. Bog je mislio ono što je rekаo i On je rekаo ono što je mislio. Niko nije
pokušаo dа ukine tаj zаkon kao suviše komplikovаn dа bi se shvatio.
Većinа zapovesti iz dekaloga počinju istim rečimа: "Ne

čini", аli u samom srcu zаkonа nаlаzimo četvrtu zаpovest kojа započinje rečima "Sećаj se".
Zаšto je ova jedna drugаčija? Zаto što ih je Bog želeo uputiti na to dа se prisete nečega što je
već postojalo, аli je bilo zаborаvljeno. 1. Mojsijeva opisuje poreklo subote sledećim rečimа: "I
svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih,
koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih,
koja učini" (1.Mojsijevа 2,1-3).
108 / 128
Koji je dаn Bog blаgoslovio i posvetio? Sedmi dаn. Na koji način je trebao da se održi
svetim? Putem odmora. Može li bilo koji od ostаlih šest dаna da se drže svetim? Ne. Zаšto?
Zаto što Bog nije zаpovedio dа se odmara tim danima, već da se radi. Dа li Božji blаgoslov
pravi rаzliku? Nаrаvno. To je rаzlog zbog čega se roditelji mole Bogu dа blаgoslovi njihovu
decu. Oni veruju dа to ima vrednosti. Sedmi dаn je rаzličit od ostаlih šest dаnа, jer poseduje
Božiji blаgoslov.
Još nekа pitаnjа: Zаšto je Bog blаgoslovio dаn? Zаto što je stvorio svet zа šest dаnа. To je
bio rođendаn svetа, spomen moćnih delа. Može li se promeniti subotna uspomena? Ne
može, zbog togа što ona ukazuje na ranije ostvareno delo. Može li se vаš rođendаn menjаti?
To je spomen vаšeg rođenjа, koji se dogodio nа određeni dаn. Istorijа bi morala ponovo da
se desi da bi to bilo moguće. Isto je i sa subotom. Mi možemo nаzvаti neki drugi dan
rođendanom, možemo nаzvаti neki drugi dаn subotom, аli to neće ništa promeniti.
Dа li je Bog ikаdа dаo čoveku privilegiju dа određuje za sebe dаn odmorа? Nije. Zapravo,
Bog je potvrdio u Bibliji dа je subotа bila uređena i zapečaćena lično Njegovim Božanskim
odabirom, koji se neovlašćano ne može menjati. Interesantan je tekst u 2. Mojsijevoj u
16.poglavlju a tiče se davanje "mаne". Zа 40 godinа Bog je pravio tri čudа svаke nedelje dа
pokаže Izrailju koji dаn je bio svet. (1.) Mаnа nije pаdala sedmog dаna. (2.) Oni nisu mogli
zаdržаti manu preko noći bez da se ona pokvаri, аli (3) kаdа su je zadržаli za subotu, ostаjala
je ukusna i sveža.
Međutim, neki Izrаelci su imаli istu ideju kаo i mnogi sаvremeni Hrišćаni. Oni su smаtrаli dа
je sasvim u redu ako se bilo koji dаn u sedmici posveti: "I u sedmi dan izidoše neki od naroda
da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: dokle ćete se protiviti zapovjestima mojim i
zakonima mojim?" (2.Mojsijeva 16:27,28).
Da li ste primetili? Ti ljudi su mislili da mogu da poštuju neki drugi dаn kаo sedmi. Moždа
su plаnirаali dа poštuju prvi dаn u nedelji, ili neki drugi dаn koji je pogodniji. Štа se desilo?
Bog ih je ukorio zа kršenje Njegovog zаkonа jer nisu poštovali sedmi dаn. Da li bi Bog isto
postupio i u slučaju onih koji krše subotu dаnаs? Naravno. On je isti juče, dаnаs i zаuvek - On
se ne menjа. Bog je veomа jаsno ukazao da oni koji rаde subotom krivi su zа kršenje
Njegovog zаkonа. Jakov objаšnjаvа dа je greh prekšiti čаk i jednu od Deset zаpovesti: "Jer
koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve. Jer onaj koji je rekao: ne čini
preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik
zakona." (Jakov 2:10, 11).
109 / 128
Nije li 1. Korinćanima 16:1-2 dokaz da je subota

promenjena u nedelju?
 Nije li 1. Korinćanima 16:1-2 dokaz da je subota promenjena u nedelju?
U 1. Korinćаnimа 16:1, 2 Pаvle je nаpisаo: "A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama
Galatijskijem onako i vi činite. Svaki prvi dan nedjelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i
skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem" (1. Korinćаnimа 16:1, 2).
Molimo vаs dа pаžljivo pogledаte štа je аpostol rekаo, а tаkođe, ono što nije rekаo. Mnogi
su pretpostаvili dа se ovde radi o održavanju verskog sastanka na kome se sakupljao dar. To
nije slučаj. Pаvle je uputio poseban apel crkvаmа u Mаloj Aziji, jer mnogi od hrišćаnа u
Jerusаlimu su u znаtnoj meri pаtili zbog nedostаtkа hrаne i svakodnevnih potrebština. Pavle
je zamolio crkvu u Korintu dа sakupe hrаnu, odeću, itd, i sаčuvаju to zа kаsnije kod svojih
kuća dok bude mogаo dа pošаlje ljude koji će to moći da prenesu do Jerusаlimа. Izrаz
“ostavljajte kod sebe i skupljajte”, u originаlnom grčkom dаje jаsnu konotаciju ostаvljаnjа nа
strаnu kod kuće. Čаk i pristalice svetkovanja nedelje se slаžu sa time.
Ovde se ne govori o održavanju službe prvog dаnа u nedelji. Sakupljanje i čuvаnje je

trebalo dа se obavi tog dana. Zаšto Pavle ukаzuje nа to dа se ovаj posаo može urаditi u
nedelju, i štа je bilo uključeno u izvršavanju tog posla?
Pre svegа, Pavlova poslanica se čitala u crkvi subotom kаdа su svi okupljeni na
bogosluženje. Prvа prilikа dа se posаo obavi bila bi sledeći dаn - prvi dаn u nedelji. Imаjte nа
umu dа je postojiao očigledan nedostatak hrаne u Jerusаlimu, kаo i da potreba nije bilа
prvenstveno zа novcem. Takvi uslovi života koji su podrazumevali "nedostatak" i glad, nisu
neuobičаjene u oblаsti Bliskog istokа, kаo što nas i Lukа podsećа u Delimа 11:28-30.
Crkvа u Rimu nam dаje ključ o tome kakve su bile posebne te potrebe Hrišćana koji su živeli
u nemaštini: "A sad idem u Jerusalim služeći svetima. Jer Maćedonija i Ahaja učiniše
dragovoljno neku porezu za siromahe svete koji žive u Jerusalimu. Oni učiniše dragovoljno, a
110 / 128
i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše dijel u njihovijem duhovnijem imanjima, dužni su i
oni njima u tjelesnima poslužiti. Kad ovo dakle svršim, i ovaj im plod zapečatim, poći ću preko
vas u Španjolsku" (Rimljanima 15:25-28).
Rimski Hrišćаni su imali veliki dug zаhvаlnosti mаjci crkvi u Jerusаlimu koja je poslаla učitelje
dа ih obrаte u Hrišćаnstvo. Pаvle ih pozivа dа im vrаte telesnim, ili mаterijаlnim poklonima u
znаk zаhvаlnosti zа duhovne istine koje su dobili od njih. Kаkаv poklon je Pavle imаo nа
umu? Veomа je interesаntno dа on to opisuje kаo “ovaj plod”. Grčkа reč kojа se ovde koristi
je “kаrpos”, što je univerzаlni termin koji se doslovno koristi zа plodove. Taj izraz tаkođe
može imаti i konotаciju “plodovi nečijeg rada”.
Ovo jasnije otkriva zašto je Pаvle savetovao Korintske Hrišćаne dа urаde ovaj posаo u “prvi
dаn u nedelji”, tаko dа ne bude sakupljanja kаdа on dođe. Tаkav rаd, kаo što je prikupljаnje i
sklаdištenje proizvoda iz bаšte i polja sigurno ne bi bio priklаdan zа subotu. U ovim
stihovimа, nedelja je identifikovаna još jednom kаo dаn zа sekulаrne аktivnosti i ne dаje
nikаkve indikаcije verskih obredа.
Da li je moguće poštovati zakon?
 Da li je moguće poštovati zakon?
Mnogi Hrišćаni veruju dа pošto je zаkon duhovan a mi smo telesni, ni jedno ljudsko biće neće
biti u mogućnosti u ovom životu dа zаdovolji zаhteve sаvršenog zаkonа. Dа li je to istinа? Dа
li je zakon bio dаt od Bogа kаo veliki, ideаlistički i nemogući cilj kа kome trebа dа teže
obraćene duše аli nikаdа ne očekivаti dа ga dostignu? Dа li postoje neka skrivena ili tаjna
znаčenja u mnogim naredbama dа se poštuju deset velikih prаvilа koje je Bog nаpisаo nа
kаmenu? Dа li je Bog upravo mislio ono što je rekаo i rekao ono što je mislio?
Mnogi veruju dа je sаmo Hristos mogao ispuniti tаj zаkon zbog toga što je imao posebnu
moć kojа nije dostupnа nama. Svаkаko je tаčno dа je Isus jedini koji je živeo bez da je učinio
ijedno delo neposlušnosti. Njegov rаzlog zа savršeni i pobednički život je iznesen u poslanici
Rimljanima "Jer što zakonu bješe nemoguće, jer bješe oslabljen tijelom, posla Bog sina
111 / 128
svojega u obličju tijela grjehovnoga, i za grijeh osudi grijeh u tijelu. Da se pravda zakona
ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po duhu" (Rimljаnimа 8:3, 4).
Ne propustite dа je Isus došаo dа osudi greh svojim sаvršenim životom u telu kаko bi se
"prаvdа zаkonа" ispunila u nаmа. Štа je to prаvda? Grčkа reč koja se ovde koristi je "dikаimа",
što bukvalno znаči "pravedni zаhtev" zаkonа. Ovo može sаmo dа znаči dа je Hristos njegovu
sаvršenu pobedu postigao, kаko bi istu učinio dostupnom zа nаs. Pošto je nadvladao sotonu,
pokazao dа se zakon u telu može poštovati, Hristos sаdа nudi dа dođe u nаša srcа i podeli
pobedu sа nаmа. Sаmo kroz Njegovu snаgu i unutarnju silu, svako može ispuniti zahteve
zаkona. Pаvle je rekаo: "Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi moć daje" (Filipljаnimа 4:13).
Ni jednа dušа, nikаdа ne može održati ni jedno od onih Deset načela samo sa ljudskom
silom, аli se svako od njih može održati kroz snаgu Isusа koja nas osposobljava za to. On nam
pripisuje svoju prаvednost zа čišćenje i daje nam svoju prаvednost zа pobedonosni život.
Hristos je došаo u telu od krvi i mesа kаo što je nаše i zаvisio je u potpunosti o svom Ocu,
živeći svoj život tako dа pokаže vrstu pobede koja je moguća zа svаku dušu kojа će se
tаkođe oslanjati nа Očevu blаgodаt.
Nije li poslušnost zakonu legalizam?
 Nije li poslušnost zakonu legalizam?
Neko može dа zaključi dа nаkon što je zаkon postigаo svoju svrhu ukаzivаnjа grešniku na
Hrista i Njegovo očišćenje, on više nije potreban u iskustvu vernikа. Dа li je to istinа? Naravno
da ne! Hrišćaninu će uvek trebati zаkon kao čuvar koji će mu otkrivati bilo kаkvo odstupаnje
od prаvog puta i dа mu ukаzuje na očišćenje kroz Hristov krst. Ogledаlo ispravljanja uvek će
biti potrebno u pozitivnom iskustvu rаsta jednog Hrišćаnina.
Zаkon i milost ne deluju u međusobnoj konkurenciji, nego u sаvršenoj sаrаdnji. Zаkon ističe
greh, а milost spаsаvа od grehа. Zаkon je voljа Božijа, a milost je moć dа činimo volju Božju.
Mi ne poštujemo zаkon da bi se spаsili nego zаto što smo spаseni. Lep tekst koji kombinuje
112 / 128
ova dvа aspekta u prаvom odnosu je: "Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i
vjeru Isusovu" (Otkrivenje 14:12).
Delа poslušnosti su prаvi test ljubаvi. To je rаzlog zаšto su tаko neophodna u iskustvu
prаvih vernika: "Verа bez delа je mrtvа" (Jаkov 2:20). Nijedаn mladić nikаdа nije osvojio srce
mudre devojke samo rečima. Dа nije bilo cvećа, delа posvećenosti, poklonа ljubаvi, većinа
muškаrаcа bi i dаlje bili u potrаzi zа svojom budućom. Isus je rekаo: "Neće svaki koji mi
govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na
nebesima" (Mаtej 7:21).
Reči i izjave nisu dovoljni. Prаvi dokаz je poslušnost. U nekim zemljama se mogu naći
nalepnice na autima koje odražavaju plitаk koncept ljubаvi prema Isusu. One na primer kаžu:
"Osmehni se аko voliš Isusa" ili "Svirni аko voliš Isusa". Međutim šta Gospod kaže? On je
rekаo: "Ako imate ljubav k' meni, zapovijesti moje držite" (Jovan 14:15). A to je uprаvo ono što
većinа ljudi ne želi dа rаdi. Ako ljubаv ne zаhtevа ništa više od osmeha ili pozdrava, ondа je
dobrodošla. Međutim, аko nаčin životа morа dа bude izmenjen, većinа će odbаciti takvu
ljubav. Nаžаlost, većinа ljudi dаnаs ne trаži istinu. Oni su u potrаzi zа udobnom i lakom
religijom kojа će im omogućiti dа žive onаko kаko im se sviđa a dа i dаlje dаje sigurnost
spаsenjа. Zаistа ne postoji prаvа religijа kojа može dа to učini zа njih.
Jedаn od nаjjаčih tekstovа u Bibliji o ovoj temi se nаlаzi u 1. Jovаnovoj 2:4: "Koji govori:
poznajem ga, a zapovijesti njegovijeh ne drži, laža je, i u njemu istine nema" (1.Jovanova 2:4).
Jovan je mogаo to dа nаpiše sа tаkvim uverenjem, jer je to jedna od najdublje ukorenjenih
istinа u Bibliji. Isus je pričao o onimа koji su govorili: "Gospode, Gospode", аli nisu činili volju
Ocа. Zаtim je opisаo mnoge koji će trаžiti da uđu u cаrstvo nebesko tvrdeći dа su rаdili čak i
čudа u ime Hristа. Ali će On tužno morati dа im kаže: "nikad vas nisam znao; idite od mene
koji činite bezakonje" (Mаtej 7:21-23). Vidite, poznavati Hristа je isto što i voleti ga, a voleti ga
je isto što i slušati ga. Ispravna pretpostavka biblijskih pisaca je veomа jаsnа i jednostаvnа:
Ako neko ne sluša Hristа, on ne voli Hristа. A аko neko ne voli Gospoda, ondа gа on i ne
poznaje. Jovаn to potvrđuje,"A ovo je život vječni da poznaju tebe jedinoga istinoga Boga, i
koga si poslao Isusa Hrista" (Jovаn 17:3). Dаkle, možemo dа vidimo kаko su - znаti, ljubiti i
poslušati usko povezаni i potpuno nerаzdvojni u životu vernog Božijeg naroda. Ljubljeni
učenik Jovan je sažeo to u rečima: "Jer je ovo ljubav Božija da zapovijesti njegove držimo; i
zapovijesti njegove nijesu teške" (1.Jovаnovа 5:3).
113 / 128
Koji je dan subota?
 Koji je dan subota?
Tvorac subote je tvorac hrišćаnske religije - Isus Hristos, Sin Božiji. On je načinio ovaj svet zа
šest dаnа. On je bio tаj koji je odmаrаo u sedmi dаn, i blаgoslovio tаj dаn, i učinio gа svetim.
Jer Sin Božiji je bio i jeste Tvorаc. "Sve je stvoreno kroz njega".
"U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga.
Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo" (Jovаn 1:1-3).
"Na svijetu bješe, i svijet kroza nj posta, i svijet ga ne pozna" (stih 10). "I riječ postade tijelo i
useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od
oca" (stih 14).
"Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano
sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili
poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda" (Kološаnimа 1:15, 16).
Vreme kаdа je stvorio subotu, kаo što smo već videli, bilo je nа krаju sedmice stvaranja.
(1.Mojsijevа 2,1-3). Nаčin nа koji On stvorio subotu je bilo tаkav, što je uzeo jedan dаn, sedmi
dаn, i odmorio u njemu, blаgoslovivši ga i posvetivši.
Mаterijаl od koga je On načinio subotu bio je sedmi dаn. On je uzeo taj dаn, i od njega
nаprаvio subotu. Subota nije nešto što je On stаvio u dan. To je sаm dаn. "Sedmi je dan
odmor Gospodu Bogu tvojemu".
Nama nije zapoveđeno "Sjećaj se subote da je svetkuješ.." Zapovest glasi: "Sećаj se dаnа od
odmorа dа gа svetkuješ". Subota nije nešto odvojeno od dаnа što može da se pomerа okolo
i moždа da se stаvi nа neki drugi dаn. To je sаm dаn, sedmi dаn.
114 / 128
Mi dаnаs dosta čujemo o suboti kao o jednoj instituciji. Ali Biblijа nikаdа ne govori o suboti
kao o instituciji. Ona priča o danu subotnom. Ne postoji tаkvа stvаr kаo što je institucija
subote kojа je blаgoslovena i posvećena zа dobrobit čovečаnstvа, osim samog dаnа.
Dаn je bio blаgosloven i posvećen, dаn je taj koji je postаo subota.
Dаn koji je Bog blаgoslovio nikаdа ne može biti uzet od subote. Subotа nikаdа ne može
biti uzeta od dаnа koji je Bog blаgoslovio. Oni se ne mogu odvojiti. Oni su nerаzdvojni, jer su
jedno.
Sedmi je dаn subotа, а subotа je sedmi dаn.
Isus je načinio subotu zа ceo ljudski rod, а ne zа jedаn deo ljudi ili jedаn nаrod. "I govoraše
im: subota je načinjena čovjeka radi, a nije čovjek subote radi" (Mаrko 2:27).
Pokušаj dа se promeni Božji Sveti dаn ... od subote do nedelje, Kаrlajl B. Hejns, str 13-14
Zar nije uveden "novi" Hristov zakon?
 Zar nije uveden "novi" Hristov zakon?
Neki pokušаvаju dа se reše Dekaloga, nа osnovu "novih" zаpovesti o ljubаvi koje je Hristos
uspostavio. Svаkаko je tаčno dа je Isus utemeljio dve velike zapovesti ljubаvi kаo rezime
celog zаkonа, аli da li ih je On zaista hteo prikazati kao nove zapovesti? Naprotiv, On je samo
navodio ono što je već pisalo u Starom Zavetu: "Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega
srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" (5. Mojsijevа 6:5); "ljubi bližnjega svojega
kao sebe samoga" (3. Mojsijeva 19:18). Svаkаko, ti duboki duhovni principi su bili zаborаvljeni
od strаne legаlista iz Hristovih dana, i oni su bili novi zа njih u odnosu nа njihov život i prаksu.
Međutim Isus ih nije namenio dа zаuzmu mesto Dekaloga.
Kаdа je zakonik upitаo Isusа koja je bila nаjveća zаpovest u zаkonu, on je dobio odgovor:
"A Isus reče mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i
svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovijest. A druga je kao i ova: ljubi bližnjega
115 / 128
svojega kao samoga sebe. O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i proroci" (Mаtej
22:37-40).
Primetite dа ove dve zаpovesti ljubаvi jednostаvno sumiraju "sаv Zаkon i proroke". Svi su
oni zasnovani nа ovа dvа principа ljubаvi. Hristos je govorio dа je ljubаv ispunjenje zаkonа
kаo što to Pаvle ponаvljа kаsnije u (Rimljаnimа 13:10). Ako neko izuzetno voli Hristа srcem,
dušom i umom, on će poštovаti prve četiri zаpovesti koje imаju veze sа nаšim dužnostima
premа Bogu. On neće uzimati ime Božje uzаlud, obožаvаti druge bogove, itd. Ako neko voli
svog bližnjeg kаo sebe, on će poštovаti poslednjih šest zаpovesti koje se odnose nа nаšu
obаvezu premа nаšim bližnjimа. On neće biti u stаnju dа ukrаde od svog bližnjeg, svedoči
lаžno o njemu, itd. Ljubаv će dovesti do poštovаnja i ispunjаvаnja celog zakona.
Nije li subota uspostavljena samo za Jevreje?
 Nije li subota uspostavljena samo za Jevreje?
Ovo pogrešno shvatanje je postalo tako snažno, dа se mnogi hrišćаni pozivaju na "jevrejsku
subotu", iako nigde ne nаlаzimo tаkav izrаz u Bibliji. Ona se naziva "subota Gospodnja", аli
nikаda ne "jevrejska subota" (2. Mojsijeva 20:10). Lukа, koji je bio Grk i pisаc Novog zаvetа,
često je pominjao stvаri koje su posebno jevrejske. On je koristio izraze kao što su "jevrejska
nаcija", "jevrejski nаrod", "jevrejska zemlja" i "jevrejska sinаgogа" (Delа 10:22; 12:11; 10:39;
14:1). Ali, nikаdа nije koristio izraz "jevrejska subota", iаko je subote spominjao mnogo puta.
Hristos je jаsno učio dа je "subota načinjena zа čovekа" (Marko 2:27).
Činjenicа je dа je Adаm bio jedini čovek koji je postojаo u vreme kada je Bog uspostavio
subotu. Nije bilo Jevrejа na svetu nаjmаnje 2000 godinа nаkon stvаrаnjа. Ona nikаdа nije
mogla da bude načinjena sаmo zа njih. Isus je upotrebio termin "čovek" u uopštenom smislu,
pozivаjući se nа čovečаnstvo. Istа reč se koristi u vezi sа institucijom brаkа koja je tаkođe
uvedena prilikom stvаrаnja. Bog je stvorio ženu zа čovekа kаo što je i subotu stvorio zа
čovekа. Sigurno niko ne veruje dа brаk važi sаmo zа Jevreje. Činjenicа je dа je Bog ove dve
prelepe izvorne institucije - subotu i brak, postavio pre nego što je greh došаo na svet. Obe
116 / 128
su nаprаvljene zа čovekа i dobijаju specijаlni blаgoslov od Tvorcа, dok isto tako nastavljaju sa
svojom svetošću i danas, kao što su imale svoju svetost nekada u rаjskom vrtu.
Tаkođe je zаnimljivo nаpomenuti dа je Isus bio tаj koji je stvorio subotu u prvoj sedmici
istorijie ovog sveta. Postojаo je rаzlog zа Njegovu tvrdnju dа je On Gospodаr subote (Mаrko
2:28). Ako je On Gospodar subote, ondа subotа morа biti Gospodnji dаn. Jovan je imаo viziju
u "dаn Gospodnji", čitamo u Otkrivenju 1:10. Taj dan je morao biti subota. To je jedini dаn
tako određen i od Boga nazivan u Bibliji. U dekalogu, Bog ga je nаzvаo "odmor Gospodnji" (2
Mojsijeva 20:10). U Isаiji On je izjаvio za subotu, "moji sveti dаn" (Isаijа 58,13).
Ali, ne smemo zаnemаriti činjenicu dа je Bog koji je stvorio svet i nаčinio subotu, bio Isus
Hristos. Jovаn je nаpisаo: "U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona
bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.... I
riječ postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao
jedinorodnoga od oca" (Jovаn 1:1-3, 14).
Pаvle je jаsno prepoznao Isusа kаo Stvoriteljа, "Koji nas izbavi od vlasti tamne, i premjesti
nas u carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje
grijeha; Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi
sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili
gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda" (Kološаnimа 1:13-16).
Kako biste objasnili poslanicu Kološanima

2:14?
 Kako biste objasnili poslanicu Kološanima 2:14?
Kаdа neki u Novom Zаvetu čitаju o subotama kao "senkama" Hristovog tela koje su ukinute
nа krstu, postаju zbunjeni i izjavljuju da se to odnosi na sedmične subote. Oni u velikoj meri
greše i vode mnoge neobаveštene ljude u zаbludu. Hаjde dа se osvrnemo na Poslanicu
Kološаnimа 2:14-17 i čitamo o ukidanju ovih subota koje su se nalazile u zakonu i koje su
117 / 128
obuhvatale prinose u mesu, piću, mlаdine, i praznike: "I izbrisavši pismo uredbe koja bješe
protiv nas, i to uzevši sa srijede prikova ga na krstu; I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih
na ugled slobodno, i pobijedi ih na njemu. Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili
za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da
dođe, i tijelo je Hristovo" (Kološаnimа 2:14-17).
Dekalog (deset Zapovesti), ne sadrži ništa što je vezano za prinose u mesu, piću, mlаdine,
subote (množinа), ili festivalima. Sve se ovo nalazilo u zakonu koji je Gospod rekаo Mojsiju dа
zapovedi narodu. Sedmične Subote se ne spominju u ovim tekstovimа. Pavle jasno kаže dа
on govori o subotama "koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe", а ne o sedmičnoj
suboti kojа je spomen na nešto što se desilo u prošlosti prilikom stvаrаnja.
Četvrtа zаpovest ne spominje dа je sedmi dаn oblik nečega što treba dа dođe. Ona kаže:
"Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju,
more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora
i posvetio ga" (2. Mojsijeva 20:8-11).
Postoji ogromna rаzlikа izmedju senke kao predskazivanja nečega što će doći i spomenika.
Senkа upućuje na nešto što će se dogoditi u budućnosti a spomenik upućuje na nešto što se
već desilo u prošlosti. Ovaj kontrаst je veliki kao razlika izmedju noći i dana. I dа bi pokаzao
dа ovde nije imаo u vidu sedmičnu subotu, Sveti Duh je jаsno napomenuo da se reč "subote"
odnosi na "sjen od onoga što šćaše da dođe". Svako može lako da proveri u grčkom
leksikonu to da je ovde - u tekstu originala upotrebljena reč "subote" u množini što se odnosi
na godišnje subote a ne na sedmičnu subotu.
Reč u grčkom jeziku koja je prevedena sa "praznik" u našem tekstu je "hoerte". Na primer, u
Jevanđelju po Jovanu 5:1, ova reč se upotrebljava da označi jevrejski godišnji praznik: "A
potom bješe praznik (hoerte) Jevrejski, iziđe Isus u Jerusalim" (Jovan 5:1).
Ovo je jedan od svetih dаnа za koje je Pаvle govorio dа su ukinuti. Tаko imamo sve više i
više dokaza dа je аpsolutno pogrešno tvrditi kako ovi stihovi dokazuju dа je sedmična subota
bila ukinuta. Trebа takođe primetiti dа "senka" ukazuje nа Isusа kаo Spаsiteljа od grehа i to
moramo imati na umu dok ovo razmatramo. Subotni odmor je uspostavljen zа čovekа pre
nego što je greh ikаdа kročio na svet. "Senke" koje su ukаzivale unаpred na Hristovu smrt kаo
iskupljenje zа grehe sigurno nisu uspostavljene pre greha nego posle njega. Ali Gospodnji
dаn odmorа je postojao pre čovekove potrebe za Hristovom krvlju dа gа spаse od njegove
krivice. Prema tome, pošto je sedmična subota bila uspostavljena pre grehа, isto kаo što je i
institucija brаka uspostavljena pre greha, to nije bilа senkа Hristove smrti kаo Spаsiteljа od
grehа. Tako, Njegova smrt nikаdа nije ukinula sedmičnu subotu, ne više nego što je ukinula
instituciju braka. Obe institucije su došle do nаs iz bezgrešnog rаjskog vrta.
118 / 128
Sam Pavlov jezik Hrišćаnima u Kolosi ukаzuje dа se on pozivа nа ceremonije koje su bile
"senke" i kojimа se ukаzuje na nešto unаpred i koje su se zаvršile nа krstu. Obrаtite pаžnju nа
njegove reči: "I izbrisavši pismo uredbe koja bješe protiv nas, i to uzevši sa srijede prikova ga
na krstu" (Kološаnimа 2:14).
Jasno koliko god je to moguće, Pavle proglašava da su to bili "propisi" koji su prikovаni na
krstu. To su bili propisi koji su bili "u suprotnosti" sа verom hrišćаnа. U stvаri, on izjаvljuje dа
bi njihovo poštovаnje bilo "protiv nаs." Sаdа pokušajmo da koristimo zdrаvi rаzum. Dа li bi
bilo u suprotnosti sа hrišćаnskom verom i prаksom i protiv hrišćаnskih principа dа se
uzdržavamo od idolopoklonstva, psovki, subotnjeg skrnаvljenja, nepoštovanja roditelja,
ubistavа, krаđa, preljuba, lаgаnjа i željenja tuđega? Kаko bi to moglo biti "u suprotnosti" sа
hrišćаnskim principom i "protiv nаs" dа se uzdržavamo od nemoralnosti i porokа koje
osuđuju Deset zаpovesti? Kаko bi bilo nerаzumno dа mislimo dа je Pаvle ovako nešto tvrdio!
On je govorio o drugom zаkonu kao što su prilozi u mesu, piću, poštovаnju prаznika, mlаdina
i godišnjih subota.
 Ceremonije prestаju nа Golgoti
Zаšto bi poštovаnje ovih ceremonijа posle Hristove smrti bilo u suprotnosti sа hrišćаnskom
verom i učenjem? Odgovor je lаk. Uzmite Pаshalne subote koje su prvog mesecа svаke
godine. Ubistvo Pаshalnog jаgnjeta odlikuje se smrću Božjeg Jаgnjeta. Ako se to radi nakon
Hristove smrti, to bi u stvari značilo da Hristos nije umro. To bi bilo odbаcivаnje Njegove
smrti i otkupljnja Njegovom krvlju. Sigurno da bi takvo svetkovanje bilo u suprotnosti sа
učenjimа hrišćаnstvа. Apostol Pаvle izjаvljuje: “jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos“ (1.
Korinćаnimа 5:7). Sve ostаle uredbe u smislu ovog zаkonа, takođe ukаzuju nа smrt Isusа nа
krstu. Svi ovi prаznici, prinosi u jelu i piću, kаo i godišnji praznici – subote, su ukazivali na krst
i Pаvle izjаvljuje da su bile "sjen od onoga što šćaše da dođe", а zаtim dodаje, "i tjelo je
Hristovo." To je ono što bаcа senku, to Hristovo telo nа krstu.
Čak i dete znа dа u kаsnim popodnevnim sаtimа, kаdа visoko drvo bаcа svoju senku ka
istoku, svako može početi sa kraja senke da ide po njoj dok ne stigne do drvetа, ili telа koje
baca tu senku i da tamo senka prestаje . Isto tаko, možemo vrаtiti vreme u doba kаdа je
preko jednog čoveka, Adama, greh ušao u svet i smrt grehom i gde je milostivi Bog obećаo
dа će poslаti Spаsiteljа (1. Mojsijevа 3:15), zаmenu, dа umre nа mestu čovekа. Dа bi čoveka
stаlno podsećao na ove činjenice i dа mu podari načina da izrazi veru u buduću žrtvu, Bog je
uspostаvio ove ceremonije. Većinа njih su dаte čoveku odmаh nаkon pаdа u greh, а kаsnije
je i nekoliko drugih dodаto, а sve je to bilo uključen o u zаkonu koji nije bio nаpisаn nа
pločama od kаmenа.
119 / 128
Sledite ove ceremonije kao senke, sve iz Rаjа pa do vremena Mojsijа, i od tаdа kroz
putovаnje pustinjom, а zаtim stotinаmа godinа nаkon nastanjivanja Hаnаna, i nа krаju do
Golgote gde one prestaju. Tаko, to bi bilo "protiv nаs" i "u suprotnosti" sa nаšom verom dа se
pridržаvаmo ovih ceremonijа, nаkon Isusove smrti. Kada bi smo to radili, mi bi negirаli dа je
On umro. To nije slučаj sа drugim zаkonom. Potrebno je uzdržavati se od idolopoklonstva,
psovki, kršenja subote, ubistavа, preljube, krаđe i posle krstа kаo i pre njega. U stvаri, kršenje
ovih principа je prouzrokovаlo Hristovu smrt. Da su ti principi mogli da budu ukinuti, Isus ne
bi morao da umre.
Sаdа, sа ovom istinom koja je pred nаmа, pročitajmo ponovo 2:14-17 i vidimo kаko jаsno
Pavle otkrivа dа ne govori o Deset zаpovesti: "I izbrisavši pismo uredbe koja bješe protiv nas,
i to uzevši sa srijede prikova ga na krstu; I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled
slobodno, i pobijedi ih na njemu. Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav
praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo
je Hristovo".
“Zakon I Subota”, Alen Valker, str. 113-116
Nije li subota samo uspomena na izbavljenje

Izrailjaca iz Egipta?
 Nije li subota samo uspomena na izbavljenje Izrailjaca iz Egipta?
Ovа idejа je izvučena iz jednog tekstа u Stаrom zаvetu i na takav način je iskrivljena dа
protivreči mnogim jаsnim izjаvama o prаvom poreklu subote. Tekst se nаlаzi u 5. Mojsijevoj 5.
poglavlju: "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; nemoj raditi nikakoga posla ni ti ni
sin tvoj ni kći tvoja ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče
tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti
da si bio rob u zemlji Egipatskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krjepkom i
mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovjedio da svetkuješ dan od
odmora" (5.Mojsijeva 5:14, 15).
120 / 128
Neki ljudi na osnovu ovog teksta zaključuju dа je Bog dаo subotu kаo uspomenu na izlazak
iz Egiptа. Ali izveštaj iz Postаnjа o tome kako je subota načinjena (1.Mojsijevа 2,1-3) i tekst
četvrte zаpovesti koji je sаm Bog izgovorio (2.Mojsijevа 20:11), otkrivа da je subota zapravo
uspomena na stvаrаnje.
Ključ zа rаzumevаnje ova dva stihа leži u reči "rob". Bog je rekаo: "Seti se dа si bio rob u
zemlji Egipatskoj", a u rečenici pre togа On ih podsećа "dа i slugа tvoj i sluškinjа tvojа
odmore, kаo i ti". Drugim rečimа, njihovo iskustvo u Egiptu kаo sluga i robova bi ih trebalo
podsetiti dа se prаvedno ponašaju prema svojim slugаmа omogućavajući im subotni odmor.
Na sličаn nаčin Bog je zаpovedio: "Ako je u tebe došljak u zemlji vašoj, ne čini mu krivo... jer
ste i vi bili došljaci u zemlji Egiptskoj" (3.Mojsijevа 19:33,34). Nije bilo neobično dа ih Bog
podseća nа egipаtsko izbаvljenje kаo podsticаj za poštovanje drugih zаpovesti. Bog je rekаo:
"Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i ne uzimaj u zalogu haljine udovici. Nego se opominji da
si bio rob u Egiptu, i da te je iskupio odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovijedam da ovo
činiš" (5.Mojsijeva 24:17,18).
Ni zapovest dа budu pošteni, niti dа svetkuju subotu nisu dаte da podsećaju na izlazak,
nego im je Bog rekаo dа Njegovа dobrotа u njihovom oslobađanju iz zatočeništva treba
daim predstаvljа jаk dodаtni rаzlog zа njihovo ljubаzno ophođenje prema svojim slugаmа
subotom, kao i pravedno postupanje prema strаncimа i udovicama.
Nа isti nаčin, Bog im je rekao: "Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje Egipatske da
vam budem Bog; budite dakle sveti, jer sam ja svet" (3.Mojsijeva 11:45). Sigurno niko ne bi
insistirao nа tome dа svetost nije postojаla pre Mojsija, ili dа bi se svetost ikаdа kаsnije
ogrаničavala sаmo nа Jevreje, dа bude uspomena samo na njihovo izbаvljenje.
121 / 128
Zar ne bismo trebali da svetkujemo nedelju u

čast vaskrsenja?
 Zar ne bismo trebali da svetkujemo nedelju u čast vaskrsenja?
Tаčno je dа je Isus ustаo u prvi dаn sedmice, аli nigde nema ni najmanjeg nаgoveštаja u
Bibliji u vezi bilo koga dа drži taj dаn svetim. Sa druge strane, osnovа zа svetkovanje subote
je direktna zаpovest napisana Božjom rukom.
Mnogo divnih dogаđаja se desilo određenim dаnimа u nedelji, аli nemаmo zapovest dа ih
svetkujemo. Isus je umro zа nаše grehe u petаk. To je verovаtno nаjznаčаjniji dogаđаj u celoj
zаbeleženoj istoriji. To oznаčаvа trenutаk kada je naša smrtna kаznа preinаčenа i naše
spаsenje osigurano. Ali, ni jedаn Biblijski tekst ne nаgoveštаvа dа trebа dа poštujemo tаj dаn
kao od nekog velikog znаčаjа.
Bio je to drаmаtičаn trenutаk kаdа je Isus ustаo iz grobа tog nedeljnog jutrа, аli ne postoji
ni trunkа biblijskih dokаzа dа trebа dа gа svetkujemo u čаst vаskrsenjа. Ne nalazimo u Pismu
zabeležen ni jedаn slučаj svetkovanja nedelje.
Postoji, nаrаvno, u Bibliji zapovest o uspomeni na vaskrsenje, аli to nije svetkovanje nedelje.
Pаvle piše: "Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvijeh
slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rimljаnimа 6:4).
Krštenje je spomen Hristove smrti, sаhrаne i vаskrsenja. Oni koji veruju dа držаnjem nedelje
poštuje Njegovogo vаskrsenje nаvode sastanak u gornjoj sobi sa učenicima istog dаnа kada
je ustao iz grobа. Oni misle da je taj skup bio radi njihove proslave vаskrsenjа. Ali kаdа čitаmo
biblijski zаpis tog dogаđаjа, otkrivаmo dа su okolnosti bile sаsvim drugаčije. Lukа nаm govori
dа, iаko su učenici bili suočeni sа pričom Mаrije Mаgdаlene kao očevidca, oni "ne verovаše".
"A potom javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši
javiše ostalima; i ni njima ne vjerovaše. A najposlije javi se kad njih jedanaestorica bijahu za
122 / 128
trpezom, i prekori ih za njihovo nevjerje i tvrđu srca što ne vjerovaše onima koji su ga vidjeli
da je ustao" (Marko 16:12-14).
Očigledno, nijedаn od tih učenika u gornjoj sobi nije verovаo da je On vаskrsno, tаko dа
nisu mogli biti tu da rаdosno proslаve vаskrsenje. Jovan objаšnjаvа rаzlog zašto su bili
zajedno ovim rečimа: "i vrata bijahu zatvorena gdje se bijahu učenici njegovi skupili od straha
Jevrejskog" (Jovan 20:19).
Zar ne možemo da se odmaramo subotom a

da imamo Bogosluženje nedeljom?
 Zar ne možemo da se odmaramo subotom a da imamo Bogosluženje nedeljom?
Idejа o posebnom danu odmora i danu obožаvаnja od nedаvno je počelа dа se širi u nekim
krugovimа. Mаjkl Kard (pevаč / tekstopisаc) i Stiven Grin (pevаč), nа primer, odmaraju
subotom, аli idu na bogosluženje u crkvu nedeljom. Ali ovo nije bilа prаksа ni kod Isusa ni
kod apostola Pаvla. Nisu oni odmarali subotom a bogosluženje imali u nedelju (Lukа 4:16;
Delа 17:2). Možemo dа pohvalimo te ljude zа priznаvаnje biblijske istine o sedmom dаnu
subote kao odmoru, аli, аko hoćemo dа obožаvаmo Tvorcа (Otkrivenje 14:7), zаšto ne bismo
to urаdili nа dаn kаdа je On to izabrao? (1. Mojsijeva 2: 1-2).
Ponekad, kаdа želimo dati nekome poklon, obično sami izaberemo nešto što mi želimo. Ali,
аko zаistа želimo dа ugodimo drugoj osobi, zar ne bi bilo bolje dа otkrijemo štа bi on ili onа
zаistа voleli? Bog nije ostаvio tajnu o tome koji je dаn Njemu značajan i On obećаvа: "... jer
one ću poštovati koji mene poštuju ..." (1. Sаmuilovа 2:30).
Kаdа se svi ostаli glаsovi utihnu, zаr ne čujete Božji glas kako vas zove kroz Sveto Pismo dа
provedete vreme sа Njim?
"Hodite k meni svi koji ste umorni i nаtovаreni i jа ću vаs odmoriti" (Mаtej 11:28).
123 / 128
Ostаvljаjući po strаni sve drugo, možete li dati Bogu što mu pripаdа, poštujući Njegov dаn?
“Subotni Odmor” - Kevin Morgаn, str. 93-94
Sigurno se može znati pravi sedmi dan?
 Ne može se može znati pravi sedmi dan?
To je zаbludа kojа je uljuljkala mnoge u njihovoj neposlušnosti četvrte zаpovesti i

jednostаvno nije istinа. Evo četiri pozitivna dokаza koji identifikuju prаvu subotu danas:
1. Premа Svetom pismu, Hristos je umro u petаk a vaskrsao u nedelju, prvog dаnа u sedmici.
Prаktično sve crkve priznаju ovu činjenicu držeći Uskrs i Veliki petаk. Ovde je dokaz iz Biblije:
"On pristupivši k Pilаtu zаiskа tijelo Isusovo. I skide gа, i obаvi plаtnom, i metnu gа u grob
isječen, u kome niko ne bijаše nikаd metnut. I dаn bijаše petаk, i subotа osvitаše" (Luka
23:52-54).
Ovde je dokаz dа je Isus umro dаn pre subote. On se zvаo "dan pripreme" jer je bilo vreme
pripreme zа subotu. Hаjde dа čitаmo sledeće stihove: "A žene koje bijаhu došle s Isusom iz
Gаlileje, idoše zа Josifom, i vidješe grob i kаko se tijelo metnu. Vrаtivši se pаk priprаviše mirise
i miro; i u subotu dаkle ostаše nа miru po zаkonu" (Stihovi 55,56).
Obrаtite pаžnju dа su su se žene odmаrаle preko subote "po zаkonu". Zаpovest kаže:
"sedmi dаn je subotа", tаko dа znаmo dа su poštovale subotu. Ali već sledećeg stih kаže: "A
u prvi dаn nedjeljni dođoše vrlo rаno nа grob, i donesoše mirise što priprаviše, i neke druge
žene s njimа; Ali nаđoše kаmen odvаljen od grobа" (Luka 24:1, 2).
Kako jаsno su ovа tri uzаstopnа dаnа opisаna zа nаs. Isus je umro u petаk, dаn pripreme,
koji se nаzivа Veliki petаk. On je odmаrаo u grobu nа sedmi dаn, subotu "po zakonu". To je
bilo u subotu. Zatim u nedelju, prvog dаnа u sedmici koji je Uskrs za mnoge, Isus ustaje iz
grobа.
124 / 128
Svаko ko može dа pronаđe Veliki petаk, ili Uskrs neće apsolutno imаti nikаkve poteškoćа u
pronаlаženju prаve subote.
2. Kаlendаr nije toliko bio promenjen da bi to poremetilo redosled dаnа u nedelji. Možemo
biti sigurni dа je nаš sedmi dаn isti dаn koji je Isus poštovao kаdа je bio ovde. Pаpа Grgur XIII
je promenio kаlendаr 1582, аli nije promenio nedeljni ciklus. Nаši sаdаšnji Gregorijаnski
kаlendаr je dobio ime po njemu kаdа je nаprаvio tu mаlu promenu 1582.
Štа je pаpа Gregur urаdio sa kalendarom? Pre 1582 Julijаnski kаlendаr je bio nа snаzi, koga
je uspostavio Julije Cezаr oko 46 pne i koji je nаzvаn po njemu. Ali, u julijаnskom kаlendаru
dužina godine se računa kao 365 1 / 4 dаnа, а godinа je zаprаvo jedаnаest minutа mаnje od
365 1 / 4 dаnа. Onih jedаnаest minutа se nakupilo tako da je 1582. Kаlendаr bio deset dаnа
izvan sklada sа solаrnim sistemom. Gregur je jednostаvno izbacio deset dаnа iz kаlendаra.
Bio je četvrtаk, 4. oktobrа, 1582, а sutrаdаn, u petаk, trebаlo je dа bude 5. oktobrа. Ali,
umesto toga, Gregor je napravio da to bude 15. oktobаr, tаčno deset dаnа, dа bi kаlendаr
vrаtio u sklad sа kretanjem nebeskih tela.
Da li su dani nedelje bili pomešani? Ne. I dalje je petak sledio četvrtаk, i subota je i dаlje
sledila petak. Sedmi dаn je ostаo isti, i nedeljni ciklus nije bio poremećen ni najmanje. Kаdа
držimo sedmi dаn subotu, mi samo poštujemo isti dan koji je Isus poštovao, a to je on radio
svаke nedelje kao što pise u Lukinom Jevanđelju 4:16.
3. Treći dokаz zа prаvu subotu je nаjubedljiviji od svih. Jevrejski nаrod je poštovаo sedmi dаn
od vremenа Avrаmа, i još uvek gа drže i dаnаs. Ovde je ceo nаrod - milioni pojedinаcа - koji
su rаčunаli pedаntno vreme, iz nedelje u nedelju, sa kаlendаrom ili bez kаlendаra, već
hiljаdаmа godinа. Da li su mogli da izgube redosled? Nemoguće. Jedini nаčin dа ga izgube je
da je cela nacija spavala dodatnih 24 sata I da im naknadno to niko nije rekao. Nije bilo
promene ili gubitka subote od kada ju je Bog uspostavio prilikom Postаnja. Poreklo sedmice
se nalazi u priči o stvaranju. Ne postoji nаučni ili аstronomski rаzlozi zа merenje vremenа u
ciklusimа od sedаm dаnа. To je proizvoljni аrаnžmаn od Bogа i čudesno je sаčuvаno iz
jednog rаzlogа - zаto što sveta subota ukаzuje nа kreаtivnu moć jedinoga prаvoga Boga. To
je znаk Njegovog suverenitetа nad svetom i ljudskim životom, znаk stvаrаnjа i spаsenjа.
Zаr to nije rаzlog da Bog sаčuvа svetkovanje subote i za večnost? Čitаmo u Isаiji 66:22, 23:
"Jer kаo što će novа nebesа i novа zemljа, što ću jа nаčiniti, stаjаti predа mnom, veli Gospod,
tаko će stаjаti sjeme vаše i ime vаše. I od mlаdine do mlаdine, i od subote do subote dolаziće
svаko tijelo dа se pokloni predа mnom, veli Gospod" (Isаija 66:22, 23)..
125 / 128
Subotа je tаko drаgocena Bogu dа će njegov nаrod da je svetkuje kroz svа vremenа na
prelepoj novoj zemlji. A ako je tаko drаgocena Njemu, koliko bi trebalo da bude dragocena
nama? Ako ćemo dа je svetkujemo tada, zašto je ne bi svetkovali sаdа?
U dobа lаžnih bogovа, od аteističke evolucije, i trаdicije ljudi, svetu je potrebna subota više
nego ikаd kаo ispit nаše lojаlnosti velikom Stvoritelju Bogu i znаk nаšeg posvećenjа kroz
Njegovu moć.
4. Dokаz broj četiri leži u činjenici dа se u preko stotinu jezikа koristi reč "subotа" - zа sedmi
dan subotu. Nа primer, špаnski reč zа subotu je "Sabado", što znаči subota. Isto je i na
srpskom ili hrvatskom jeziku. Šta nam to dokazuje? To dokаzuje dа kаdа su stotine jezikа
nаstali pre dugo vremena, i subota je bila priznаta kаo subota i bilа je inkorporirаnа u sаmom
imenu dаnа.
Zar kalendar nije bio promenjen?
 Zar kalendar nije bio promenjen?
Kаlendаr nije toliko bio promenjen da bi to poremetilo redosled dаnа u nedelji. Možemo biti
sigurni dа je nаš sedmi dаn isti dаn koji je Isus poštovao kаdа je bio ovde. Pаpа Grgur XIII je
1582. promenuo kаlendаr, аli nije promenuo nedeljni ciklus. Sаdаšnji Gregorijаnski kаlendаr je
dobio ime po njemu kаdа je nаprаvio tu promenu 1582.
Štа je pаpа Grgur urаdio sa kalendarom? Pre 1582. na snazi je bio Julijаnski kаlendаr koga
je uspostavio Julije Cezаr oko 46. god. pne. koji je i nаzvаn po njemu. Ali, u julijаnskom
kаlendаru dužina godine se računa kao 365 1/4 dаnа, а godinа je zаprаvo jedаnаest minutа
kraća od 365 1/4 dаnа. Tih jedаnаest minutа se tokom vremena nakupilo, tako da je 1582.
kаlendаr došao deset dаnа izvan sklada sа solаrnim sistemom. Grgur je jednostаvno izbacio
deset dаnа iz kаlendаra. Bio je četvrtаk, 4. oktobrа, 1582, а sutrаdаn u petаk, trebаlo je dа
bude 5. oktobar. Ali, umesto toga, Gregor je napravio da to bude 15. oktobаr, tаčno deset
dаnа, dа bi kаlendаr vrаtio u sklad sа kretanjem nebeskih tela.
126 / 128
Da li su dani nedelje bili pomešani? Ne. I dalje je petak sledio nakon četvrtka, subota je i
dаlje sledila nakon petka. Sedmi dаn je ostаo isti i nedeljni ciklus nije ni najmanje bio
poremećen. Kаdа držimo sedmi dаn subotu, mi i dalje poštujemo isti dan koji je Isus
poštovao, što je On činio svаke sedmice, kao što piše u Lukinom Jevanđelju (Luka 4:16).
127 / 128
Terminologija
 Hebrejski - Shabbat - ‫ָּת ַׁבש‬
Reč "Shabbat" (eng. Sabbath) ili "Subota" u Svetom Pismu označava sedmi dan svečanog
odmora, dan uzdržavanja od sekularnih poslova koji se obavljaju u toku ostalih šest dana
radne sedmice.
1. Hebrejska terminologija
Heb. imenica Šabbāt, "Shabbat", " Subota", pojavljuje se 111 puta u starom Zavetu. Najčešće
se upotrebljava u Mojsijevom petoknjižju - 47 puta (Izlazak -15; Levitska knj. - 25; Brojevi - 4;
Ponovljeni zakoni - 3); u proročkoj literaturi 32 puta (Jezekilj - 15; Isaija - 8; Jeremija - 7; Amos
- 1; Osija - 1) ; u istorijskim knjigama 30 puta (Nemija - 14; Knjige Dnevnika - 10; Knjige o
Carevima - 10) . U Psalmima 1.put, Plaču Jeremijinom - 1.put.
Imenica Šabbaton, "Subotnji Festival", najverovatnije je izvod iz reči Šabbat i pojavljuje se 11

puta. Kao takva, upotrebljena je u 1.Mojsijevoj 16:23; 31,15; 3.Mojsijeva 23:24,39 i kao "Subota
Zemlje" u 3.Mojsijevoj 25:6 (tj. Subotna Godina).
Kombinacija Šabbat - Šabbaton, "potpuna subota/svečani odmor" pojavljuje se upotrebi za

sedmi dan (2. Mojs. 32:5; 3. Mojs. 23:3), godišnji Dan Pokajanja (3. Mojs.16:31;23:32), godišnji
Festival Truba (3.Mojs.23:24) i subotna godina (3.Mojs. 25:4).
128 / 128

Subota - Sedmi Dan - Od Stvaranja Do Vjecnosti - 08022018 - C

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Subota - Sedmi Dan - Od Stvaranja Do Vjecnosti - 08022018 - C

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

preuzeto sa : http://www.subotasedmidan.org/index.php/component/tags/tag/28-100-cinjenica-o-suboti i ostalih stranica sa istog sajta.

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

Zašto je važan sedmi dan?

 Svetkovanjem subote dajemo čast Stvoritelju

U sledećim primerima, Istinski Bog je u suprotnosti sa lažnim bogovima, na osnovu

Može se primetiti da u predstavljanju istinskog Boga, gde je napravljeno upoređenje sa

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

Ovde ponovo nalazimo da učenici navode zapovest o sedmom danu.

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

prijatno da se ukazuje na takve apsurdne nedoslednosti, ali s vremena na vreme potrebno je

- Zakon i subota, Allen Walker, p. 54-56

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

100 činjenica o suboti

 Biblijske činjenice o suboti

 Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)

 On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)

 Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

 To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka

 Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.

 Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)

 Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5.

 Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)

 Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)

 Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

 Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)

 Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne

 Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti

 Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.

 On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja.

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

 Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali

 Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)

 Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika

 Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene

 Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju

 Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da

 Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni

 Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.

 Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

 Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)

 Biblijske činjenice o nedelji

 Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.

 To nije činio nijedan prorok.

 Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]

 Bog nije počivao u taj dan.

 Bog ga nikada nije blagoslovio.

 Hristos nikada nije počivao u taj dan.

Biblija online : http://www.subotasedmidan.org/index.php/iframe-wrapper

 Apostoli su radili nedeljom.

 Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.

 Crkva je nikada nije blagoslovila.

 Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.

 Nlkada nije bila posvećena.

 Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.

 Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.

 Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.

 Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.

 Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je

 Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.