9.

NADZEMNI VODOVI
þvorovima) koji se sustiþu u istom osnovnom þvoru. Za razmatran primer, na osnovu izraza
(9.31) treba sabrati prvu i treüu i drugu i þetvrtu vrstu. Nakon toga, u skladu sa jednakostima
(9.30) potrebno je sabrati prvu i drugu i treüu i þetvrtu kolonu. Tako dobijena, redukovana matrica
admitansi podsistema provodnika se sastoji samo od osnovnih þvorova (1 i 2).
Za razmatran sistem dva provodnika redukovan sistem jednaþina glasi:
ª Iˆ1 º ª Yˆaa  2Yˆab  Yˆbb  Yˆaa  2Yˆab  Yˆbb º ªUˆ1 º ª Yˆ11  Yˆ12 º ªUˆ1 º
«ˆ » « ˆ »˜« » « » ˜ « » . (9.32)
«¬ I 2 »¼ «¬ Yaa  2Yˆab  Yˆbb Yˆaa  2Yˆab  Yˆbb »¼ «¬Uˆ 2 »¼ «¬ Yˆ12 Yˆ22 »¼ «¬Uˆ 2 »¼
Napomena: Za sistem dva þvora, koji su povezani rednom granom i koji nemaju otoþnih grana,
važi:
Yˆ 11 Yˆ 22 Yˆ .
12
Na osnovu zadatih brojnih vrednosti sistem jednaþina (9.20) glasi:
1
ªiˆa º ª0.169  j0.704 0.049  j0.303º ª'Uˆ º
«ˆ » «0.049  j0.303 0.169  j0.704» ˜« a»
«¬ib »¼ ¬ ¼ «¬ 'Uˆ b »¼
ª 0.4451  j1.6187  0.23979  j0.6701º ª'Uˆ a º
« 0.23979  j0.6701 ˜« »,
¬ 0.4451  j1.6187 »¼ ¬« 'Uˆ b ¼»
a sistem jednaþina (9.32):
ª Iˆ1 º ª 0.41071  j1.8972  0.41071  j1.8972º ªUˆ1 º
«ˆ » « ˜« » .
«¬ I 2 »¼ ¬ 0.41071  j1.8972 0.41071  j1.8972»¼ «¬Uˆ 2 »¼
Na osnovu metode potencija þvorova definisane su vrednosti dijagonalnih i
vandijagonalnih elemenata matrice admitansi.
Napomena: Obratiti pažnju na Poglavlje 13 – Matrica admitansi. Vrednost i-tog dijagonalnog
elementa matrice admitansi jednaka je sumi svih provodnosti grana koje se sustiþu u
i-ti þvor, izraz (13.16a). Vrednost vandijagonalnog elementa na poziciji i-j jednaka
je vrednosti provodnosti grane izmeÿu ta dva þvora sa promenjenim predznakom,
izraz (13.16b).
U skladu sa tim, impedansa ekvivalentne grane, sa slike 9.7b, ima vrednost:

(0.109  j0.5035) [ȍ] .

1 1
 Yˆ 0.41071  j1.8972
Zˆ
12
Napomena: Za konkretne brojne vrednosti, proveriti jednakost kola sa slike 9.7a i 9.7b, odnosno
jednakost rezultata dobijenih na osnovu sistema jednaþina (9.18) i (9.32).

Zadatak – 9.4 Makro efekti (pogonski parametri) voda

Za trofazni uravnotežen nadzemni vod naponskog nivoa 400 [kV] i dužine 80 [km],
izvedena su dva eksperimenta za odreÿivanje vrednosti njihovih makro efekata (R, X, G i B).
Osciloskopom su, za fazu a, izmerene sledeüe vrednosti prostoperiodiþnih veliþina napona i
struja:

237
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
I eksperiment (E1):
Umax = 1 [kV] ,
Imax = 37.03 [A] , (pri þemu fazor struje kasni za fazorom napona za 85o);

Umax = —2˜400/—3 [kV] ,

II eksperiment (E2):

Imax = 86.83 [A] , (pri þemu fazor napona kasni za fazorom struje za 89.95 o).
Potrebno je:
a) odrediti kvantitativne pokazatelje þetiri makro efekta nadzemnog voda (R, X, G i B);
b) na osnovu vrednosti makro efekata izraþunatih u delu zadatka pod a) i izmerenih vrednosti
struja i napona na poþetku voda izraþunati celokupan režim na vodu, pritom kvantifikovati
grešku za dva eksperimenta, koja je nastala kao posledica uvedenih aproksimacija.

Rešenje:
Pogonska ekvivalentna šema trofaznog voda, nužna za razmatranja koja slede, prikazana
je na slici 9.9. Na njoj su, osim elektriþnih veliþina struja i napona, naglašena þetiri pogonska
parametra nadzemnog voda:
R – redna otpornost;
X – redna reaktansa (induktivnost L);
G – otoþna konduktansa (odvodnost);
B – otoþna susceptansa (kapacitivnost C).

1 Iˆ1 R X (ZL) Iˆ2 2

Iˆ10 Iˆ20
Iˆ12

Û 1 Û 2

(ZC/2) (ZC/2)
G/2 B/2 G/2 B/2

Slika 9.9 – Pogonska ekvivalentna šema trofaznog voda

Eksperiment E1
Prvi eksperiment (E1) usmeren je ka odreÿivanju pogonske redne otpornosti R i redne
reaktanse X (induktivnosti L) trofaznog uravnoteženog voda /17/. Da bi pri merenju vrednosti
napona i struje na poþetku voda, minimizirao efekat otoþnih odvodnosti i kapacitivnosti, sva tri
kraja voda se kratko spoje sa zemljom, a na njegov poþetak se prikljuþi simetriþan napon.
Vrednost modula fazora prikljuþenog napona je mala, toliko da kroz vod u kratkom spoju
protekne struja bliska nominalnoj vrednosti. Kako je vod uravnotežen, a na njegov poþetak je
prikljuþen simetriþan napon, posledica je da kroz vod teþe simetriþna struja, odnosno da je
vrednost struje koja se vraüa kroz neutralni provodnik (zemlju) jednaka nuli (obratiti pažnju na

238
 9. NADZEMNI VODOVI
zadatak br. 6.1). Šema prvog eksperimenta prikazana je na slici 9.10.

Uˆ b1 aˆ 1 Uˆ a1 a1
Iˆa1 Iˆa 2 a2

Uˆ c1 ˆ 2
a Uˆ a1 b1 Iˆb1 Iˆb 2 b2

Uˆ a1  U nom Iˆc1 Iˆc 2

c1 c2
j2S / 3
aˆ e

Uˆ a1 Uˆ b1 Uˆ c1 Uˆ a 2 Uˆ b 2 Uˆ c 2 0
Iˆn Iˆa 2  Iˆb 2  Iˆc 2 0
ref.potencijal

Slika 9.10 – Eksperiment za odreÿivanje rednih makro efekata voda R i X

Kako je u ovom eksperimentu vrednost modula fazora napona na poþetku voda mala, a na
njegovom kraju jednaka nuli, definisane su vrednosti fazora otoþnih struja:
Iˆ10 0.5 (G  jB ) Uˆ1 | 0 , ( za Uˆ1 | 0 ) , (9.33a)
ˆI 0.5 (G  jB) U
20
ˆ 0, ( za U
2
ˆ 0 ) . 2 (9.33b)
odnosno, može se usvojiti da struje na poþetku i kraju voda imaju meÿusobno jednaku vrednost:
Iˆ1 Iˆ2 , (9.34)
odnosno da je vrednost pada napona na vodu jednaka vrednosti napona na poþetku voda:
Uˆ1 'Uˆ . (9.35)
U skladu sa navedenim þinjenicama, u okviru prvog eksperimenta mogu da se zanemare
uticaji otoþnih makro efekata voda G i B. Njihovim zanemarenjem ukupni makro efekat voda
može dovoljno taþno da se aproksimira ekvivalentnom šemom prikazanom na slici 9.11.

Iˆ1 R L Iˆ2
1 2

Û 1 Iˆ12 Uˆ 2 0

Slika 9.11 – Ekvivalentna šema voda za eksperiment E1

Redna pogonska impedansa voda jednaka je odnosu napona i struje sa poþetka voda za
bilo koju od faza a, b i c:

Zˆ [ȍ/fazi] R  jZL R  jX
Uˆ a1 Uˆ b1 Uˆ c1
. (9.36)
Iˆa1 Iˆb1 Iˆc1

239
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

podužne vrednosti voda date po fazi (:/fazi, S/fazi, :/km,fazi, S/km,fazi). U

Napomena: Samo u okviru ovog zadatka, posebno je naglašeno da su redne i otoþne, ukupne i

zadacima koji slede to se podrazumeva.

brojne vrednosti

(usvojeno T = 0o) ,
Na osnovu veliþina izmerenih u okviru eksperimenta E1:
Umax=1 [kV]
Imax=37.03 [A] \ = –85.0o = –1.483 rad ,
sledi da su, prostoperiodiþne veliþine napona i struje, prikazane na slici 9.12, definisane sledeüim

u (t ) 1.0 ˜ cos(Zt ) [kV] ,

funkcijama:

i (t ) 37.03 ˜ cos(Zt  1.483) 37.03 ˜ cos(Zt  0.472 ˜ S ) [A] .

80
u(t) [kV] i(t) [A]
1.0
u(t)

40
0.5
i(t)

0 0

–0.5
–40

–1.0 t [sec]
–80
–0.01 –0.005 0 0.005 0.01 0.015 0.02 0.025 0.03

Slika 9.12 – Prostoperiodiþne veliþine napona i struje za eksperiment E1

Kompleksni predstavnici napona, struje i redne pogonske impedanse voda imaju sledeüe
vrednosti:

Uˆ U ‘T ‘0 o 0.707 ‘0 o [kV] , T = 0o ,
U max
2

Iˆ I ‘\ ‘\ 26.184 ‘  85o [A ] , \ 85o 1.483 rad 0.472 ˜ S ,

I max
2
Uˆ U ‘T 0.707 ˜103 ‘0 o
27.005 ‘85o [ȍ/fazi]
Iˆ I ‘\ 26.184 ‘  85o
Zˆ

R  jX (2.354  j26.902) [ȍ/fazi] , I 85o .

Redni, podužni, pogonski parametri voda, dužine d=80 [km], imaju sledeüe vrednosti:
r R / d 29.421 [m:/km, fazi] ,

240
 9. NADZEMNI VODOVI

x X /d 336.280 [m:/km, fazi] .

L X / Z X / 2Sf 85.63 [mH/fazi] ,

Ukupna i podužna induktivnost voda imaju vrednosti:

l L / d 1.07 [mH/km, fazi] .

Eksperiment E2
Drugi eksperiment (E2) usmeren je ka odreÿivanju otoþnih pogonskih parametara:
odvodnosti G i susceptanse B (kapacitivnosti C) trofaznog uravnoteženog voda /17/. Da bi se u
izmerenim vrednostima napona i struje minimizirao efekat redne otpornosti i induktivnosti, na
vod u praznom hodu prikljuþen je simetriþan nominalan napon. Posledica je da kroz fazne
provodnike voda teþe simetriþna struja, odnosno da je vrednost struje koja se vraüa kroz neutralni
provodnik (zemlju) jednaka nuli. Šema drugog eksperimenta prikazana je na slici 9.13.

Uˆ b1 aˆ 1Uˆ a1 a1
Iˆa1 Iˆa 2 0
a2

Uˆ c1 ˆ 2
a Uˆ a1 b1
Iˆb1 Iˆb 2 0 b2

Uˆ a1 | U nom c1
Iˆc1 Iˆc 2 0
c2

aˆ e j2S / 3
Iˆa1 Iˆb1 Iˆc1
Uˆ a1 Uˆ b1 Uˆ c1
Iˆn 0
ref.potencijal

Slika 9.13 – Eksperiment za odreÿivanje otoþnih makro efekata voda G i B

Kako je za ovaj eksperiment vod u praznom hodu, vrednost fazora struje na kraju voda je
nula, a na njegovom poþetku jednaka je ukupnoj otoþnoj struji voda:
Iˆ Iˆ  Iˆ ,
1 10 20 (9.37a)
Iˆ12 Iˆ20 . (9.37b)
Sledi da je vrednost pada napona na, vodu u odnosu na nominalnu vrednost, zanemarivo
mala. Odnosno, može se smatrati da fazori napona na poþetku i kraju voda imaju približno iste
vrednosti:
Uˆ | Uˆ ,
1 2 ( 'Uˆ  Uˆ ) . 1 (9.38)
Ako je to tako, u okviru ovog eksperimenta mogu da se zanemare uticaji rednih makro
efekata voda R i X. Njihovim zanemarenjem ukupni makro efekat voda može dovoljno taþno da
se aproksimira ekvivalentnom šemom prikazanom na slici 9.14.

241
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

1
Iˆ1 Iˆ2 0 2

Iˆ1

Û 1 Û 2

(ZC)
G B

Slika 9.14 – Ekvivalentna šema voda za eksperiment E2

Otoþna pogonska admitansa voda jednaka je odnosu struja i napona sa poþetka voda za

Yˆ >S/fazi@ G  jZC G  jB
bilo koju od faza a, b i c:
Iˆa1 Iˆb1 Iˆc1
. (9.39)
Uˆ Uˆ Uˆ a1 b1 c1

brojne vrednosti

(usvojeno T=0o) ,
Na osnovu veliþina izmerenih u okviru eksperimenta E2:
Umax=326.6 [kV] ,
Imax=86.83 [A] , \= 89.95o =1.57 [rad] ,
sledi da su, prostoperiodiþne veliþine napona i struje, prikazane na slici 9.15, definisane sledeüim

u (t ) 326.6 ˜ cos(Zt ) [kV] ,

funkcijama:

i (t ) 86.83 ˜ cos(Zt  1.57) 86.83 ˜ cos(Zt  0.499 ˜ S ) [A] .

400 150
u(t) [kV] i(t) [A]
300 u(t)
100
200
i(t)
50
100

0 0

–100
–50
–200
–100
–300
t [sec]
–400 –150
–0.01 –0.005 0 0.005 0.01 0.015 0.02 0.025 0.03

Slika 9.15 – Prostoperiodiþne veliþine napona i struje za eksperiment E2

Kompleksni predstavnici napona, struje i otoþne pogonske admitanse voda imaju sledeüe
vrednosti:
242
 9. NADZEMNI VODOVI

U ‘T ‘0 o 230.941‘0 o [kV ] , T
U max
Uˆ 0o ,
2

I ‘\ ‘\ 61.398 ‘89.95o [A] , \ 0.499 ˜ S ,

I max
Iˆ 89.95o 1.57 rad
2
I‘\ 61.398‘89.95o
265.860‘89.95o [µS/fazi]
Iˆ
U‘T 230.941 ˜10 3 ‘0 o
Yˆ
Uˆ
G  jB (0.212  j265.860) [µS/fazi] .
Otoþni, podužni, pogonski parametri voda, dužine d=80 [km], imaju sledeüe vrednosti:
g G / d 2.646 [nS/km, fazi] ,
b B / d 3.323 [µS/km, fazi] .

C B / Z B / 2Sf 0.846 [µF/fazi] ,

Vrednosti ukupne i podužne kapacitivnosti voda su:

c C / d 10.578 [nF/km, fazi] .

Komentar:
Pri odreÿivanju vrednosti makro efekata, osim modula, na kvalitet proraþuna znaþajno
utiþe i vrednost razlike faznih stavova fazora napona i struja. U skladu sa tim, potrebno je što
taþnije odrediti njihovo prednjaþenje, odnosno kašnjenje. Navedeni problem se posebno istiþe
prilikom odreÿivanja vrednosti makro efekta G (eksperiment E2), gde mala promena vrednosti
razlike faznih stavova fazora struje i napona znaþajno utiþe na brojnu vrednost G71.
b)

E1 i E2, na taþnost proraþuna. Pritom, uporeÿene su vrednosti izraþunate za ekvivalentnu S šemu

U nastavku zadatka analiziran je uticaj aproksimacija, uvedenih u okviru eksperimenata

nadzemnog voda, prikazanu na slici 9.9, sa vrednostima koje su dobijene na osnovu ekvivalentne
šeme, prikazane na slici 9.11 (nakon uvoÿenja aproksimacija (9.34) i (9.35)), odnosno
ekvivalentne šeme prikazane na slici 9.14 (nakon uvoÿenja aproksimacija (9.37) i (9.38)).
Vrednosti pogonskih parametara R, X, G i B preuzete su iz dela zadatka pod a.
Eksperiment E1
U okviru eksperimenta E1 zanemaren je uticaj otoþne odvodnosti i kapacitivnosti voda.
Odnosno, izjednaþene su vrednosti struja na poþetku i kraju voda:
E1: Iˆ10 Iˆ20 0 , Iˆ1 Iˆ2 .
Režim voda72 podvrgnutog eksperimentu E1, izraþunat za vrednosti napona i struje na

kompletnu pogonsku ekvivalentnu S šemu trofaznog voda.

poþetku voda (U=1.0/—2 [kV], I=37.03/—2 [A]), prikazan je na slici 9.16. Proraþun je izvršen za

Na osnovu rezultata sledi da su vrednosti otoþnih struja i njihov uticaj na režim voda

71
Odnos realnog i imaginarnog dela otoþne admitanse voda je reda 1:1000.
72
Proraþun režima trofaznog voda detaljno je prikazan u zadatku koji sledi.

243
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
zanemarivo mali. Odnosno, potvrÿena je aproksimacija uvedena u okviru eksperimenta E1, da
struje na poþetku i kraju voda imaju meÿusobno jednake vrednosti (9.34). Korektnost te
aproksimacije može da se kvantifikuje poreÿenjem izraþunatih vrednosti na poþetku i kraju voda:
Iˆ 26.184‘  85.0 o [A] ,
1 Iˆ 26.277‘  85.02 o [A] ,
2
gde apsolutna i relativna greška imaju zanemarivo male vrednosti:
'I I1  I 2 26.184  26.277 0.093 [A] ,
I1  I 2 26.184  26.277
'I ˜100 ˜100 0.355 [%] .
I1 26.184
Posledica aproksimacije (9.34), koja je uvedena pri proraþunu vrednosti makro efekata
voda, je da se za izmerene vrednosti napona i struja sa poþetka voda, za eksperiment E1, na kraju
uzemljenog voda dobija nenulta vrednost napona:
Uˆ 2.538‘174.95o [V] .
2

26.184 ‘–85.00o [A] 26.277 ‘–85.02o [A]

R X

0.094 ‘89.95o [A]

2.538 ‘174.95o [V]

26.278 ‘–85.02o [A]
0.0 [A]
707.1 ‘0o [V]

G/2 B/2 G/2 B/2

Slika 9.16 – Kvantifikacija aproksimacija eksperimenta E1

Eksperiment E2
U okviru eksperimenta E2 zanemaren je uticaj redne otpornosti i induktivnosti. Odnosno,
izjednaþene su vrednosti napona na poþetku i kraju voda:
E2: 'Uˆ 0 , Uˆ Uˆ . 1 2
Režim voda podvrgnutog eksperimentu E2, izraþunat za izmerene vrednosti napona i

izvršen za kompletnu pogonsku ekvivalentnu S šemu trofaznog voda.

struje na poþetku voda (U=400.0/—3 [kV], I=86.83/—2 A), prikazan je na slici 9.17. Proraþun je

Na osnovu prikazanih rezultata, sledi da je vrednost pada napona na rednoj impedansi

zanemarivo mala. Odnosno, potvrÿena je aproksimacija uvedena u okviru eksperimenta E2, da
fazni naponi na poþetku i kraju voda imaju meÿusobno jednake vrednosti (9.38). Korektnost te
aproksimacije može da se kvantifikuje poreÿenjem izraþunatih vrednosti na poþetku i kraju voda:
Uˆ 230.94‘0 o [kV] ,
1 Uˆ 231.766‘  0.02 o [kV] ,
2
gde apsolutna i relativna greška imaju zanemarivo male vrednosti:
'U U1  U 2 230.94  231.766 0.826 [kV ] ,

244
 9. NADZEMNI VODOVI

U1  U 2 230.94  231.766
'U ˜100 ˜100 0.355 [%] .
U1 230.94
Posledica aproksimacije (9.38), koja je uvedena pri proraþunu vrednosti makro efekata
voda, je da se za izmerene vrednosti napona i struja sa poþetka voda, za eksperiment E2, na kraju
neoptereüenog voda, dobija nenulta vrednost struje:
Iˆ 0.110 ‘  95.09 o [A] .
2

61.398 ‘89.95o [A] 0.110 ‘–95.09o [A]

R X

231.766˜103 ‘–0.02o [kV]

230.94˜103 ‘0o [kV]

30.699 ‘89.95o [A]

30.699‘89.95o [A] 30.809‘89.94o [A]

G/2 B/2 G/2 B/2

Slika 9.17 – Kvantifikacija aproksimacija eksperimenta E2

Zadatak – 9.5 Proraþun režima na nadzemnom vodu

Zadat je trofazni uravnotežen nadzemni vod naponskog nivoa 400 [kV], dužine 80 [km],
prikazan na slici 9.18.

400 kV 400 kV
vod P2

EES
Q2
1 2

Slika 9.18 – Trofazni nadzemni vod

Vrednosti njegovih pogonskih, podužnih parametara odreÿene su u prethodnom zadatku:
redna otpornost r= 29.21 [m: /km] ,
redna reaktansa x= 336.28 [m:/km] ,
otoþna susceptansa b= 3.33 [PS/km] ,
otoþna konduktansa (odvodnost) g= 2.65 [nS/km] 73.

73
Zadati pogonski podužni parametri odgovaraju realnom trofaznom 400 [kV] vodu, kojeg na
stubovima tipa portal þine provodnici Aluýe 3x2x490/65. Ovaj vod se nalazi izmeÿu 400 [kV]
postrojenja Novi Sad 3 i Subotica 3.

245
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

Potrebno je:
a) Rekonstruisati S ekvivalentnu šemu trofaznog uravnoteženog nadzemnog voda (impedantnu,
admitantnu i kombinovanu formu).
b) Izvesti izraze za proraþun pada napona i gubitaka snage na trofaznom uravnoteženom vodu.
c) Za poznato optereüenje i faktor snage potrošaþa, kao i modul fazora napona u þvoru br. 2
(P2=200 [MW], cosM2=0.9 (ind.) i 420 [kV], respektivno), odrediti faktor snage cosM1 na
poþetku voda.
d) Rasteretiti vod (P2=Q2=0), zadržati modul napona na kraju voda na vrednosti 420 [kV] i
izraþunati pad napona na vodu i fazor napona na poþetku voda.
e) Za iste vrednosti potrošnje aktivne snage i modul fazora napona na kraju voda, kao u
prethodnom delu zadatka, odrediti vrednost reaktivne snage potrošaþa Q2, za koju gubici
aktivne snage na trofaznom vodu imaju minimalnu vrednost. Da li ta vrednost zavisi od
optereüenja voda? (Napomena: U ovom delu zadatka zanemariti uticaj otoþne konduktanse.)
f) Odrediti prirodnu snagu trofaznog voda.

Rešenje:
a)
Za razmatran primer, pogonski parametri trofaznog nadzemnog voda, dužine 80 [km],
imaju sledeüe vrednosti:
R rd 29.21 ˜10 3 ˜ 80 2.337 [:] ,
3
X xd 336.28 ˜10 ˜ 80 26.902 [:] ,
6
B bd 3.33 ˜10 ˜ 80 0.266 [mS] ,
9
G gd 2.65 ˜10 ˜ 80 0.212 [µS] .
Redni i otoþni parametri potrebni za formiranje ekvivalentnih S šema (impedantna,
admitantna i kombinovana forma) imaju sledeüe vrednosti:
- redna impedansa:
Zˆ R  jX (2.337  j26.902) 27.004 ‘85.04o [ȍ] ,
- redna provodnost:

(3.205 - j36.893) ˜ 10  3 37.032 ‘  85.04o [mS] ,

1 1
Z 27.003 ‘85.04o
Yˆ
ˆ
- otoþna provodnost:

(G  jB ) (0.106  j133.200) ˜10 6 133.200 ‘89.95o [µS] ,

1
Yˆo
2
- otoþna impedansa:

(5.974  j7507.503) 7507.505 ‘  89.95o [ȍ] ,

1 1

Yo 133.0 ˜ 10 ‘89.95
Zˆ o
ˆ 6 o

X L Z L 26.902 [ȍ] ,
- redna reaktansa:

246
 9. NADZEMNI VODOVI

- induktivnost nadzemnog voda (makro efekat L):

85.633 ˜ 10 3
1.07 ˜ 10  3 H/km) ,
Z 2 ˜ S ˜ 50
XL 26.902 L
L 85.633 [mH] , (l
d 80
- otoþna reaktansa:
1 1
0.266 ˜10 3
XC 3753.754 [ȍ] ,
B
- kapacitivnost nadzemnog voda (makro efekat C)74:
0.266 ˜10 3 0.848 ˜ 10 6
10.579 ˜ 10  9 F/km) .
Z 2 ˜ S ˜ 50
B C
C 0.848 [µF] , (c
d 80
Raspregnute, monofazne ekvivalentne S šeme nadzemnog voda u impedantnoj,
admitantnoj i kombinovanoj formi, sa svojim rednim i otoþnim elementima, prikazane su na slici
9.19.

Ẑ Yˆ Ẑ

Ẑ o Ẑ o Yˆo Yˆo Yˆo Yˆo

a) b) c)
Slika 9.19 – Raspregnute monofazne ekvivalentne S šeme nadzemnog voda
a) impedantna, b) admitantna i c) kombinovana forma
b)
Postupak formiranja izraza za proraþun vrednosti pada napona i gubitaka snage na

naznaþenim na slici 9.20. Na slici je prikazana raspregnuta monofazna S ekvivalentna šema u

trofaznom uravnoteženom vodu u skladu je sa oznakama i referentnim smerovima veliþina

kombinovanoj formi, za jednu fazu, npr. fazu a. Na šemi su, osim pogonskih parametara uz
usvojene referentne smerove, istaknute elektriþne veliþine: struje, tokovi i gubici aktivnih i
reaktivnih snaga, naponi i padovi napona. Prikaz uravnoteženih elemenata i proraþun normalnih
(stacionarnih, simetriþnih) režima elektroenergetskih sistema obradom samo jedne faze
predstavlja standardan postupak u elektroenergetici.
Vrednost pada napona duž voda, predstavlja razliku fazora napona na poþetku i kraju
voda, odnosno definisana je izrazom:
'Uˆ Uˆ1  Uˆ 2 Zˆ Iˆ12 ( R  jX ) Iˆ12 . (9.40)

U skladu sa zadatkom br. 5.3 kada je impedansa otoþne grane predstavljena samo sa 1/jZC, tada su vrednosti
74

kapacitivnosti i otoþne susceptanse grane povezane sledeüim izrazima:

Yˆ G  jB jZ C jB .
1 1
R  jX 0  1
jZ C

247
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

P1/3 Iˆ1 P'1/3 R X (ZL) P'2/3 Iˆ2 P2/3

1 2

Q1/3 Iˆ01 Q'1/3 Q'2/3 Iˆ02 Q2/3

Iˆ12
P01/3 Q01/3 P02/3 Q02/3
Û 1 Û 2

(ZC/2) (ZC/2)
G/2 B/2 G/2 B/2

Slika 9.20 – Pogonska ekvivalentna šema trofaznog uravnoteženog voda - kombinovana forma
Kako je struja koja optereüuje rednu impedansu voda:
Sˆ1c P1c  jQ1c Sˆ '2 P2c  jQ2c
Iˆ12 , (9.41)
* * *
3Uˆ 3Uˆ
1 3Uˆ 1 3Uˆ * 2 2
sledi da je pad napona na vodu definisan izrazom:
1 P1c R  Q1c X 1 P c X  Q1c R
'Uˆ j 1

Uˆ
, (9.42a)
3 Uˆ 3 1 1

1 P2c R  Q2c X 1 P c X  Q2c R

odnosno:
'Uˆ j 2

Uˆ 2
. (9.42b)
3 Uˆ 2 3
Napomena: Pri proraþunu struje koja optereüuje rednu impedansu voda, moraju biti usaglašeni
trofazna snaga i potencijal þvora, odnosno mora se uzeti vrednost snage i napona sa
istog kraja voda.
Gubici snage na nadzemnom vodu predstavljaju razliku snage koja "uÿe" u vod (u ovom
zadatku to je snaga P1–jQ1) i snage koja "iziÿe" iz voda (snaga P2–jQ2). Te gubitke þine gubici
snage na rednom i otoþnim elementima voda:
'Sˆ Sˆ  Sˆ 'Sˆ  'Sˆ  'Sˆ .
1 2 Z 01 02 (9.43)

predstavljaju aktivne ('PR) i reaktivne ('QX) gubitke snage. Oni se u zavisnosti od veliþina sa
Gubici snage realizovani na rednoj impedansi (rednoj otpornosti R i rednoj reaktansi X),

kojima se raspolaže mogu odrediti na osnovu jednog od sledeüih izraza:

'Sˆ Z Sˆ '1  Sˆ ' 2 'PR  j'Q X 3 'Uˆ * Iˆ12
P c 2  Q2c 2 P c 2  Q1c 2
3 Zˆ * Iˆ12
* ˆ
I12 3 Zˆ * I12
2
Zˆ * 2 Zˆ * 1
3U 22 3U12
'Uˆ 'U 2
3 'Uˆ *
(9.44)
3
Zˆ Zˆ
c
P  jQ2 c P c  jQ1c
'Uˆ * 2 'Uˆ * 1
Uˆ 2 Uˆ1
.

248
 9. NADZEMNI VODOVI
Pitanje: Da li se izrazi za proraþun vrednosti pada napona, izraz (9.11), i za proraþun gubitaka
snage, izraz (9.44), menjaju, ako se kompleksna snaga definiše kao
Sˆ 3Uˆ Iˆ* P  jQ ?

konduktansa G i otoþna susceptansa B) predstavljaju gubitke aktivne ('P01 i 'P02), odnosno

Gubici snage realizovani na otoþnim admitansama voda (na makro efektima: otoþna

reaktivne ('Q01 i 'Q02) snage. Oni se u zavisnosti od veliþina sa kojima se raspolaže mogu
odrediti na sledeüi naþin:
– gubici snage realizovani na otoþnoj admitansi na poþetku voda:
'Sˆ 01 'P  j'Q
01 P  jQ
01 3 ˜ Uˆ * ˜ Iˆ
01 01 1 01
Iˆ* I2
3 01 Iˆ01 3 01 (9.45)
Yˆ *
o Yˆo*

(G  jB ) U12 ,
3
3Uˆ1*Yˆo Uˆ1 3Yˆo U12
2
– gubici snage realizovani na otoþnoj admitansi na kraju voda:
'Sˆ 02 'P  j'Q
02 P  jQ
02 3Uˆ * Iˆ
02 02 2 02
Iˆ* I2
3 02 Iˆ02 3 02 (9.46)
Yˆ *
o Yˆ * o

(G  jB ) U 22 .
3
3Uˆ 2* Yˆo Uˆ 2 3 Yˆo U 22
2
Konaþno, ukupni trofazni gubici voda su:
'Sˆ Sˆ1  Sˆ2 ( P01  'PR  P02 )  j(Q01  'Q X  Q02 ) 'P  j'Q . (9.47)

c)
Razmatran vod optereüen je sa 200 [MW] aktivne snage, pri þemu je faktor snage
potrošaþa cosM =0.9 (ind.). Kako su poznate veliþine u þvoru br. 2, usvojeno je da je fazor napona
u tom þvoru referentan, s obzirom na fazni stav:
Uˆ2 420 / 3 ‘0 o 242.487 ‘0 o [kV] .
Reaktivna snaga potrošaþa dobija se na osnovu faktora snage potrošnje:
M2 arccos(0.90) 25.84 o ,
Q2 P2 tgM 2 200 ˜ tg (25.84o ) 96.864 [Mvar] .
Fazor struje na kraju voda ima vrednost:
Sˆ2 P2  jQ2 (200  j96.864) ˜10 6
3 ˜ 420 ˜103
Iˆ2
3Uˆ 2* 3U 2
274.929  j133.154 305.476‘  25.84 o [A] .
U skladu sa slikom 9.20 sledi:

249
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

P2c P2  P02 P2  1.5 G U 22

200.0 ˜10 6  1.5 ˜ 0.212 ˜10 6 ˜ (242.487 ˜103 ) 2 200.019 [MW ] ,
Q '2 Q2  Q02 Q2  1.5 B U 22
96.864 ˜ 106  1.5 ˜ 0.266 ˜ 10  3 ˜ (242.487 ˜ 103 ) 2 73.368 [Mvar] ,
odnosno kompleksna trofazna snaga i faktor snage su:
Sˆ2c P2c  jQ2c (200.019  j73.368) ˜ 106 213.050 ‘  20.14o [MVA] ,
cos M 2 ' cos(20.14o ) 0.94 (ind.) .

1 P2c R  Q2c X 1 Pc X  Q2c R

Na osnovu izraza (9.42a) pad napona duž voda ima vrednost:
'Uˆ
j 2
3 Uˆ
2
3 Uˆ 2
1 200.019 ˜ 10 ˜ 2.337  73.368 ˜ 106 ˜ 26.902
˜ 
6

3 242.487 ˜ 103
1 200.019 ˜ 10 6 ˜ 26.902  73.368 ˜ 10 6 ˜ 2.337
j ˜
3 242.487 ˜ 103
(3.356  j7.161) ˜ 103 7.908‘64.89 o [kV] .
Fazor napona na poþetku voda ima vrednost:
Uˆ Uˆ  'Uˆ 242.487  3.356  j7.161
1 2
(245.843  j7.161) ˜ 103 245.947 ‘1.67 o [kV] .
Potrebno je uoþiti da je, za ovaj primer vrednost modula fazora napona na poþetku voda
(napojne sabirnice) veüa od vrednosti modula fazora napona na kraju voda (potrošaþke sabirnice).
Odnosno, da modul fazora napona "pada" u smeru toka aktivne snage:
Uˆ 1 245.947 [kV] ! Uˆ 242.487 [kV] .
2

Napomena: Za sada üe se samo naglasiti da ovaj odnos nije uvek ispunjen!

Gubici snage na rednoj impedansi voda imaju vrednost:
'PR ( P '22 Q'22 ) ˜ (200.019 2  73.3682 ) 0.601[MW ] ,
R 2.337
3U 22
3 ˜ 242.487 2

'Q X ( P '22 Q'22 ) ˜ (200.019 2  73.3682 )

X 26.902
3 ˜ 242.487
6.922 [Mvar] .
3U 22 2

'Sˆ Z Sˆ '1  Sˆ '2 'PR  j'Q X 6.948‘  85.04o [MVA] ,

u skladu sa slikom 9.20 sledi:
P1c P2c  'PR (200.019  0.601) ˜ 106 200.620 [MW ] ,
Q1c Q2c  'Q X (73.368  6.922) ˜ 10 6
80.290 [Mvar] ,

250
 9. NADZEMNI VODOVI

P01 1.5 G U12 1.5 ˜ 0.212 ˜ 10 6 ˜ 245.947 2 ˜ 106 0.019 [MW ] ,

3
Q01 1.5 B U12 1.5 ˜ 0.266 ˜ 10 ˜ 245.947 ˜ 10
2 6
24.172 [Mvar] .
Konaþno, trofazna snaga na poþetku nadzemnog voda ima vrednost:
Sˆ1 P1  jQ1 ( P'1  P01 )  j(Q'1 Q01 ) ( P '2  'PR  P01 )  j(Q'2  'Q X  Q01 )
(200.019  0.601  0.019) ˜10 6  j(73.368  6.922  24.172) ˜10 6
(200.639  j56.118) ˜10 6 208.340‘  15.63o [MVA] ,
odnosno:
P1 P2  P02  'PR  P01 P2  'P 200.639 [MW] ,
Q1 Q2  Q02  'Q X  Q01 Q2  'Q 56.118 [Mvar] .
Napomena: Ako bi se elektroenergetski sistem, prikljuþen u þvoru br. 1, sastojao samo od
podsistema proizvodnje elektriþne energije, za razmatran primer, a na osnovu
vrednosti (toka) reaktivne snage Q1>0, njegovi generatori bi radili kao natpobuÿeni,
odnosno "davali" bi sistemu reaktivnu snagu.
Faktor snage na poþetku voda ima vrednost:
cos M1 cos(15.63o ) 0.963 (ind.) ,
koja je znatno "bolja" od vrednosti faktora snage na njegovom kraju.
Fazor struje na poþetku voda ima vrednost:
Sˆ1 P1  jQ1 (200.639  j56.118) ˜10 6
3 ˜ 245.947 ˜103 ‘  1.67 o
Iˆ1
3Uˆ1* 3Uˆ1*
274.026  j68.108 282.364‘  13.96 o [A] .
Proraþun je izvršen na monofaznoj S ekvivalentnoj šemi za fazu a. Na osnovu reprezenata
režima razmatranog voda (postupka prikazanog u Poglavlju br. 8) definisane su i veliþine fazora
napona i struja za sve tri faze:
na poþetku voda:
Uˆ 1a Uˆ 1 (245.843  j7.161) ˜103 245.947 ‘1.67 o [kV] ,

Uˆ1 e  j120 (116.720  j216.487) ˜10 3 245.947 ‘  118.33o [kV] ,

o
Uˆ1b

Uˆ1 e  j240 (129.123  j209.326) ˜103 245.947 ‘121.67 o [kV] ,

o
Uˆ1c
Iˆ1a Iˆ1 (274.026  j68.108) 282.364‘  13.96o [A] ,

Iˆ1 e  j120 (195.996  j203.260) 282.364‘  133.96 o [A] ,

o
Iˆ1b

Iˆ1 e  j240 (78.030  j271.368) 282.364‘106.04 o [A] ,

o
Iˆ1c
na kraju voda:
Uˆ2a Uˆ 2 (242.487  j0.0) ˜ 103 420.0/ 3 ‘0o [kV ] ,

251
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

Uˆ 2 e  j120 (121.244  j210.0) ˜10 3 420.0/ 3 ‘  120 o [kV ] ,

o
Uˆ 2b

Uˆ 2 e  j 240 (121.244  j210.0) ˜10 3 420.0 / 3 ‘120 o [kV] ,

o
Uˆ 2c
Iˆ2a Iˆ2 (274.929  j133.154) 305.476‘  25.84o [A] ,

Iˆ2 e  j120 (252.779  j171.518) 305.476‘  145.84 o [A] ,

o
Iˆ2b

Iˆ2 e  j240 (22.150  j304.672) 305.476‘94.16 o [A] .

o
Iˆ2c
Pad napona duž faza b i c je takoÿe pomeren za –2S/3, odnosno za –4S/3 u odnosu na
fazu a:
'Uˆ a Uˆ1a  Uˆ 2a (3.356  j7.161) ˜ 103 7.908 ‘64.89o [kV] ,

'Uˆ b Uˆ1b  Uˆ 2b (4.524  j6.487) ˜103 7.908 ‘  55.11o 'Uˆ a e  j120

o
,
 j240o
'Uˆ c
Uˆ1c  Uˆ 2c (7.880  j0.674) ˜103 7.911 ‘  175.11o 'Uˆ a e .
Kompleksni predstavnici fazora napona i struja, sa poþetka i kraja voda, prikazani su na
slici 9.21.

Iˆ2c
Im + Im +
Uˆ 2c
Uˆ1c
Iˆ1c
Uˆ1a
Iˆ1a

Uˆ 2a Re (f.o.) Re (f.o.)
Iˆ2b
Uˆ 2b Iˆ2a
Iˆ1b
Uˆ1b

Slika 9.21 – Kompleksni predstavnici fazora napona i struja

Na slici 9.22, prikazane su šeme sve tri faze. Faza a predstavlja reprezent trofaznog
uravnoteženog nadzemnog voda u simetriþnom režimu. Na slikama su date trofazne vrednosti
aktivnih i reaktivnih snaga i gubitaka snage, izražene u [MW], odnosno [Mvar], respektivno.
Vrednosti fazora napona i padova napona date su u [kV].

rezultati su prikazani na monofaznim S ekvivalentnim šemama za fazu a, a da to nije

Napomena: Samo u ovom zadatku posebno su prikazane faza a, faza b i faza c. U nastavku

posebno isticano.

Komentar:
Potpuno isti rezultati bi se dobili i da je pri proraþunu nadzemni vod razmatran trofazno.
Pritom, treba naglasiti znaþajnu razliku u kompleksnosti samog proraþuna.
252
 9. NADZEMNI VODOVI
Napomena: Uraditi zadatak tako da su poznate vrednosti P2, Q2 i V1.

faza a:
R X
a1 200.639/3 200.620/3 200.019/3 200.000/3 a2

56.118/3 80.290/3 73.368/3 96.864/3

245.947‘1.67o

242.487‘0.0o
G/2 B/2 G/2 B/2

0.019/3 –24.172/3 0.019/3 –23.496/3

faza b:

200.639/3 200.620/3
R X 200.019/3 200.000/3
b1 b2
245.947‘–118.33o

56.118/3 80.290/3 73.368/3 96.864/3

242.487‘–120.0o
G/2 B/2 G/2 B/2

0.019/3 –24.172/3 0.019/3 –23.496/3

faza c:

200.639/3 200.620/3
R X 200.019/3 200.000/3
c1 c2

56.118/3 80.290/3 73.368/3 96.864/3

242.487‘–240.0o
245.947‘121.67o

G/2 B/2 G/2 B/2

0.019/3 –24.172/3 0.019/3 –23.496/3

Slika 9.22 – Režim optereüenog nadzemnog voda za sve tri faze

d)
U nastavku razmatran trofazni nadzemni vod je neoptereüen: P2=0 [MW] i Q2=0 [Mvar].
Kako su poznate veliþine sa potrošaþkog kraja, usvaja se da je fazor napona u tom þvoru
referentan, s obzirom na fazni stav (T2=0o).
Kompletan proraþun identiþan je proraþunu datom u prethodnom delu zadatka tako da su
u ovom delu zadatka, bez posebnih komentara, prikazani samo rezultati:

253
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
– fazor struje na kraju voda:
Iˆ
2 0 [A] ,
– snaga iza rednog elementa:

P2c P2  P02 0  G U 22 0.019 [MW ] ,

3
2
Q'2 Q2  Q02 0  B U 22 23.496 [Mvar] ,
3
2
– kompleksna trofazna snaga i faktor snage:
Sˆ 2c P2c  jQ2c (0.019  j23.496) 23.496 ‘89.95o [MVA] ,
cos M 2 ' cos(89.95o ) | 0q ,
– pad napona na vodu:
1 P2c R  Q2c X 1 P c X  Q2c R
'Uˆ j 2

3 ˆ
U2 3 Uˆ 2
1 0.019 ˜10 6 ˜ 2.337  23.496 ˜10 6 ˜ 26.902
˜ 
3 242.487 ˜103
1 0.019 ˜10 6 ˜ 26.902  23.496 ˜10 6 ˜ 2.337
j ˜
3 242.487 ˜10 3
(0.869  j0.076) 0.872‘174.99 o [kV] ,
– fazor napona na poþetku voda:
Uˆ1 Uˆ 2  'Uˆ (241.618  j0.076) 241.618 ‘0.08o [kV] ,
– gubici snage na rednoj impedansi:

'PR ( P '22 Q'22 ) (0.019 2  23.496 2 ) 0.007 [MW ] ,

R 2.337
3U 22
3 ˜ 242.487 2

'Q X ( P '22 Q'22 ) (0.019 2  23.496 2 )

X 26.902
3 ˜ 242.4871
0.084 [Mvar] ,
3U 22 2

'Sˆ Z Sˆ '1  Sˆ '2 'PR  j'Q X 0.084‘  85.04o [MVA] ,

– snaga ispred rednog elementa:
P1c P2c  'PR 0.019  0.007 0.026 [MW ] ,
Q1c Q2c  'Q X 23.496  0.084 23.412 [Mvar] ,
P01 1.5 G U12 0.019 [MW] ,
Q01 1.5 B U12 23.328 [Mvar] ,
– trofazna snaga na poþetku voda:
P1 P2c  'PR  P01 0.019  0.007  0.019 0.045 [MW ] ,
Q1 Q2c  'Q X  Q01 23.496  0.084  23.328 46.740 [Mvar] ,

254
 9. NADZEMNI VODOVI
– fazor struje na poþetku voda:
P1  jQ1
0.041  j64.483 64.483‘89.96 o [A] .
Sˆ1
Iˆ1
ˆ * ˆ *
3U1 3U 1
Na slici 9.23, na ekvivalentnoj S šemi prikazan je režim neoptereüenog voda.

R X
1
0.045/3 0.026/3 0.019/3 0.0 2

– 46.740/3 –23.412/3 –23.496/3 0.0

241.618‘0.08o

242.487‘0o
G/2 B/2 G/2 B/2

0.019/3 –23.328/3 0.019/3 –23.496/3

Slika 9.23 – Režim neoptereüenog nadzemnog voda

Komentar:
Na osnovu prikazanih rezultata može se uoþiti sledeüe:
1. Ako bi se elektroenergetski sistem, prikljuþen u þvoru br. 1, sastojao samo od podsistema
proizvodnje elektriþne energije, za razmatran primer, a na osnovu vrednosti (toka) reaktivne
snage Q1<0, njegovi generatori bi radili kao potpobuÿeni, odnosno "uzimali" bi reaktivnu
snagu iz sistema.
2. Faktor snage na poþetku voda ima malu kapacitivnu vrednost:
cos M1 cos(89.94 o ) 0.001 (cap.) .
3. Iako je vod neoptereüen (P2= 0 [MW] i Q2= 0 [Mvar]), na njemu postoje gubici i aktivne i
reaktivne snage:
'P P01  'PR  P02 0.019  0.007  0.019 0.045 [MW ] ,
'Q Q01  'Q X  Q02 23.328  0.084  23.496 46.740 [MVAr] .
4. Vrednost modula fazora napona na poþetku voda manja je od modula fazora napona sa kraja
voda (vrednost modula fazora napona "pada" suprotno od toka aktivne snage):
Uˆ 241.618 [kV]  Uˆ
1 242.487 [kV] . 2

Pojava da je vrednost modula fazora napona sa kraja voda veüa od istog sa poþetka voda
naziva se Ferranti75-jev efekat. Pritom vod se ponaša kao generator reaktivne snage, odnosno
gubici reaktivne snage na induktivnosti voda su manji od reaktivne snage generisane na
njegovim otoþnim kapacitetima:
ǻQ X  Q01  Q02 . (9.48)

75
Sebastian Ziani de Ferranti (1864-1930) engleski inženjer elektrotehnike.

255
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
e)
Postavlja se pitanje za koju vrednost reaktivne snage potrošaþa, nezavisno od vrednosti
aktivne snage, razmatran nadzemni vod ima najmanje gubitke aktivne snage. Ukupni trofazni
gubici aktivne snage na vodu definisani su izrazom:

'P P01  'PR  P02 G U12  ( P2c 2  Q2c 2 )  G U 22 .

3 R 3
(9.49)
2 2 2
3U 2
Ako se zanemari uticaj otoþne konduktanse voda (G=0) tada je:

P2c P2  G U 22 P2 ,
3
(9.50a)
2
Q2c Q2  B U 22 ,
3
(9.50b)
2
odnosno, ukupni trofazni gubici aktivne snage na vodu definisani su izrazom:
R ª 2 º
'P P  (Q2  B U 22 ) 2 » .
2 « 2
3
3U 2 ¬ ¼
(9.51)
2
Minimalni gubici aktivne snage na trofaznom vodu, za poznatu vrednost napona na
njegovom kraju, dobijaju se na osnovu izraza:
w'P
(Q2  B U 22 ) .
2R 3
wQ2 3U 22
(9.52)
2
Izraz (9.52) ima nultu vrednost kada je razmatran vod optereüen sa reaktivnom snagom
þija je vrednost definisana izrazom:
3
Q2 B U 22 . (9.53)
2
Za razmatran primer reaktivna snaga potrošaþa Q2, za koju su gubici aktivne snage na
trofaznom vodu minimalni, ima vrednost:

˜ 0.266 ˜ 10  3 ˜ (242.487 ˜ 103 ) 2 23.496 [MVAr] .

3
Q2
2

Komentar:
Minimalni gubici aktivne snage na trofaznom vodu postižu se za sluþaj kada je vrednost
reaktivne snage potrošaþa jednaka polovini reaktivne snage koju generiše razmatran vod. U tom
sluþaju redna impedansa voda optereüena je protokom samo aktivne snage.
U skladu sa izrazom (9.53), optimalna vrednost reaktivne snage ne zavisi od omske
otpornosti voda i vrednosti aktivne snage sa kojom je taj vod optereüen.
f)
Prirodna snaga voda predstavlja snagu prenosa voda bez reaktivne snage. Koristi se kao
orijentaciona snaga prenosa voda na odreÿenom naponskom nivou. Definisana je izrazom:

256
 9. NADZEMNI VODOVI

U2
Pnat , (9.54)
Zc
gde je Zc karakteristiþna ili prirodna impedansa voda /18,19/ definisana izrazom:

R  jX
Jˆ D  jE
Zˆ zˆ zˆ
G  jB Jˆ
Zˆ c , zˆ yˆ , (9.55)
Yˆ yˆ

Jˆ – konstanta rasprostiranja;
gde je:

D – konstanta slabljenja;
E – konstanta ugla.
Ukoliko se zanemare vrednosti otpornosti i odvodnosti, karakteristiþna impedansa voda,
podužne induktivnosti l i kapacitivnosti c, definisana je izrazom /16/:
l
Zc .
c
Kod kratkih vodova prenosni kapacitet voda može biti znatno veüi od prirodne snage voda
i ograniþen je pre svega dozvoljenim strujnim optereüenjem i padom napona. Na dugim
vodovima prenosni kapacitet je reda prirodne snage voda i ograniþen je pre svega uslovima
stabilnosti sistema.
Za razmatran primer karakteristiþna impedansa i prirodna snaga voda imaju sledeüe
vrednosti:
1.07 ˜ 10  3
317.781 [:] ,
l
10.579 ˜ 10  6
Zc
c
U2 (400 ˜10 3 ) 2
3 ˜ 317.781
Pnat 167.830 [MW ] .
Zc

Zadatak – 9.6 Vektorski dijagrami napona i struja voda

Za poznate vrednosti modula fazora napona i struje na kraju, odnosno poþetku voda, u
zavisnosti od njihovog meÿusobnog odnosa (prednjaþenja/kašnjenja) definisati vrednost fazora
napona na suprotnom kraju voda. Trofazna snaga i modul fazora napona na kraju, odnosno na
poþetku voda imaju vrednosti (100rj50) [MVA] i 400 [kV], respektivno.
Razmatra se 400 [kV] nadzemni vod, þiji su parametri izraþunati u zadatku br. 9.4. Pri
proraþunima zanemariti uticaj otoþne konduktanse voda (G=0).

Rešenje:
Na slici 9.24 prikazana je monofazna S ekvivalentna šema 400 [kV] trofaznog
nadzemnog voda u kombinovanoj formi.
Za prikazanu šema voda važe sledeüe relacije:

Y0 U1 j Uˆ1 I 01 ‘Ȍ 01 ,
Uˆ1 ˆ ˆ B
Iˆ01 (9.56a)
Zˆ 0 2

257
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

I 02 ‘Ȍ 02 ,
Uˆ 2 B
Iˆ02 Yˆ0 Uˆ 2 j Uˆ 2 (9.56b)
Zˆ 0 2

Iˆ12 Iˆ1  Iˆ01 Iˆ2  Iˆ02 I12 ‘Ȍ 12 , (9.56c)

Uˆ1 Uˆ 2  Zˆ Iˆ12 U1 ‘T1 , (9.56d)
Sˆ1 3Uˆ1* Iˆ1 3Uˆ1* ( Iˆ12  Iˆ01 ) S1 ‘  M1 , (9.56e)
Sˆ2 3Uˆ 2* Iˆ2 3Uˆ 2* ( Iˆ12  Iˆ02 ) S2 ‘  M2 . (9.56f)

Iˆ1 R X Iˆ2
Ŝ1 Ŝ 2

Iˆ01 Iˆ12 Iˆ02

Û1 Û 2
B/2 B/2

Slika 9.24 – S ekvivalentna šema voda

 poznate vrednosti fazora napona i struje (snaga) na kraju voda;

U nastavku se razmatraju dva primera:

 poznate vrednosti fazora napona i struje (snaga) na poþetku voda.

Na osnovu zadatka 9.4, parametri voda imaju sledeüe vrednosti:
Zˆ R  jX (2.354  j26.902) [:],

(G  jB) (0  j265.860 ˜ 10  6 ) [S]

1
Ŷ0
2
Poznate veliþine na kraju voda
Analiziraju se dva primera kada je za istu vrednost fazora napona na kraju voda izmerena
snaga potrošnje: jednom induktivnog (100–j50) [MVA], a drugi put kapacitivnog

obzirom na fazni stav (T2=0o). U tom sluþaju fazori struja na kraju voda imaju meÿusobno
(100+j50) [MVA] karaktera. Usvojeno je da je poznat fazor napona na kraju voda referentni, s

jednake vrednosti modula, kao i jednake vrednosti faznih stavova, ali suprotnog predznaka.
Vektorski dijagrami fazora struja i napona za induktivni i kapacitivni faktor snage
prikazani su na slikama 9.25a i 9.25b, respektivno.
Na osnovu vektorskih dijagrama definisan je fazor napona na poþetku voda:
Uˆ Uˆ  Zˆ Iˆ
1 2 U  ( R  jX ) Iˆ ,
12 2 12 (9.57)
pri þemu je fazor struje na rednom elementu, u zavisnosti od faznog stava struje (faktora snage)
potrošaþa, definisan sledeüim izrazom:

258
 9. NADZEMNI VODOVI

Iˆ02
Î12
Iˆ02 Û 1 jXIˆ12
Iˆ2

\ 12
Iˆ02
\ 2 \ 12
Û 2 jXIˆ12 Û1
\2 ˆ RIˆ12
I 12 RIˆ12
Û 2
Iˆ02
Iˆ2
a) b)
Slika 9.25 – Vektorski dijagram za poznate fazore struje i napona na kraju voda
a) induktivni i b) kapacitivni potrošaþ
§B ·
Iˆ2  Iˆ02 I 2 cos\ 2  j ¨ U 2 r I 2 sin\ 2
© ¹̧
Iˆ12
(9.58)
I12 cos\ 12 r jI12 sin\ 12 ,
2

("–" za induktivni faktor snage, "+" za kapacitivni faktor snage).

Brojne vrednosti su prikazane u nastavku zadatka. Pritom napon na kraju voda ima
vrednost:
Uˆ 2 400 ˜ 103 / 3 230.940‘0q [kV] ,
a optereüenje voda dve vrednosti:
Sˆ (100  j50) [MVA ] ,
2 (kapacitivna priroda potrošaþa) ,
odnosno,
Sˆ 2 (100  j50) [MVA] , (induktivna priroda potrošaþa) .

Sˆ2 (100  j50) [MVA] S2 111.803 [MVA] cos M 2 0.8944 (ind.) :

Struje duž voda imaju sledeüe vrednosti :

(100  j50) ˜ 106
(144.338  j72.169) 161.374 ‘  26.56q [A] ,
Sˆ2
3 ˜ 400 ˜ 103
Iˆ2
3Uˆ 2*
265.860 6 400
10 ˜ ˜10 3 30.699 ‘90q [A] ,
B
Iˆ02 j Uˆ 2 j j30.699
2 2 3
Iˆ12 ˆI  Iˆ (144.338  j41.469) 150.177‘  16.03q [A] .
2 02
U skladu sa slikom (9.25a) definisane su vrednosti za:
– fazor napona na poþetku voda i pad napona duž voda:
Uˆ Uˆ  Zˆ Iˆ (232.396  j3.785) 232.426 ‘0.93q [kV] ,
'U 4.056 ‘68.98q [kV] ;
1 2 12
Zˆ Iˆ12

259
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI
– pad napona na induktivnoj i omskoj otpornosti voda:
jX Iˆ 12 j26.902 ˜ (144.338  j41.469)
(1.116  j3.883) ˜ 103 4.040 ‘73.97q [kV ] ,
R Iˆ12 2.354 ˜ (144.338  j41.469)
(0.340  j0.098) ˜ 103 0.354 ‘  16.03q [kV] ;
– struju, snagu i faktor snage na poþetku voda:

(0.503  j30.829) 30.896 ‘90.93q [A] ,

Uˆ1 B
Iˆ01 jUˆ1
Zˆ 2
Iˆ12  Iˆ01 (143.834  j10.577) 144.223 ‘  4.21q [A] ,
01
Iˆ1
Sˆ 3Uˆ1* Iˆ1 (100.159  j9.008) ˜10 6 100.564 ‘  5.14q [MVA] ,
cos M1 cos(5.14q)
1
0.996 (ind.) .

Sˆ2 (100  j50) [MVA] S2 111.803 [MVA] cos M 2 0.8944 (kap.) :

Struje duž voda imaju sledeüe vrednosti:

(100  j50) ˜ 106
(144.338  j72.169) 161.374 ‘26.56q [A] ,
Sˆ2
3 ˜ 400 ˜ 103
Iˆ2
3Uˆ 2*
265.860 6 400
10 ˜ ˜10 3 30.699 ‘90q [A] ,
B
Iˆ02 j Uˆ 2 j j30.699
2 2 3
Iˆ12 ˆI  Iˆ (144.338  j102.868) 177.243 ‘35.48q [A] .
2 02
U skladu sa slikom 9.25b definisane su vrednosti za:
– fazor napona na poþetku voda:
Uˆ Uˆ  Zˆ Iˆ
1 2 (228.513  j4.125) ˜103 228.550 ‘1.03q [kV] ;
12
– pad napona na induktivnoj i omskoj otpornosti voda:
jX Iˆ 12 j26.902 ˜ (144.338  j102.868)
(2.767  j3.883) ˜103 4.768 ‘125.48q [kV] ,
R Iˆ12 2.33 ˜ (144.33  j102.66)
(336.28  j239.19) 412.67 ‘35.42q [V] ;
– struju, snagu i faktor snage na poþetku voda:

(0.548  j30.376) 30.381 ‘91.03q [A] ,

Uˆ1 B
Iˆ01 jUˆ1
Zˆ 2
Iˆ12  Iˆ01 (143.789  j133.244) 196.034 ‘42.82q [A] ,
01
Iˆ1
Sˆ1 3Uˆ1* Iˆ1 (100.222  j89.564) ˜10 6 134.410 ‘41.78q [MVA] ,

260
 9. NADZEMNI VODOVI

cos M1 cos(41.78q) 0.746 (cap.) .

Komentar:
U tabeli 9.4 su, u zavisnosti od prirode optereüenja, uporedno prikazani režimi na
razmatranom nadzemnom vodu.
Tabela 9.4 – Režim na nadzemnom vodu

cosM2 0.8944 (ind.) 0.8944 (cap.)

Sˆ 2 [MVA]
Uˆ1 >kV @
100 – j50 100 + j50

232.426 ‘0.93q
Uˆ 2 >kV @
228.550‘1.03q

Iˆ2 >A @
230.940‘0.00q 230.940‘0.00q

Iˆ12 >A @
161.374‘–26.56q 161.374‘26.56q

Iˆ02 >A @
150.177‘–16.03q 177.243‘35.48q

R Iˆ12 >kV @
30.699‘90q 30.699‘90q

jX Iˆ12 >kV @
0.354‘–16.03q 0.417‘35.48q

Iˆ1 >A @
4.040‘73.97q 4.768‘125.48q
144.223‘–4.21q 196.034‘42.82q
Iˆ01 [A ] 30.896‘90.93q 30.381‘91.03q
cos M 1 0.996 0.746
Sˆ1 [MVA ]
'Û >kV @
100.564‘–5.14q 134.410‘41.78q
4.056‘68.98q 4.786‘120.47q

Može se uoþiti da je za iste vrednosti fazora napona i prividne snage optereüenja na kraju
voda, u sluþaju induktivnog potrošaþa potreban veüi napon na poþetku voda, u odnosu na sluþaj
kada je vod optereüen sa potrošaþem kapacitivne prirode. Posledica je da se za razliþitu prirodu
potrošnje znaþajno razlikuje vrednost fazora struja duž voda. Za induktivni potrošaþ znaþajno je
manja vrednost modula fazora struje koja optereüuje rednu impedansu voda. Sledi da u sluþaju
kapacitivnog potrošaþa pad napona na vodu ima veüu vrednost.
Posebno treba istaüi da se pri napajanju kapacitivnog potrošaþa zahteva znatno veüa
prividna snaga i modul fazora napona na poþetku voda.
Poznate vrednosti na poþetku voda
Analiziraju se dva primera kada je za istu vrednost fazora napona na poþetku voda
izmerena injektirana snaga u vod: jednom induktivnog (100–j50) [MVA], a drugi put
kapacitivnog (100+j50) [MVA] karaktera. Usvojeno je da je poznat fazor napona na poþetku
261
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

voda referentni, s obzirom na fazni stav (T1=0o). U tom sluþaju, fazori struja na poþetku voda
imaju meÿusobno jednake vrednosti modula, jednake vrednosti faznih stavova ali suprotnog
predznaka.
Vektorski dijagrami fazora struja i napona za induktivni i kapacitivni faktor snage
prikazani su na slikama 9.26a i 9.26b, respektivno.

Iˆ1 Iˆ01
Iˆ01
Û 1 Iˆ01
\ 12  RIˆ12 \ 12 \ 1
Iˆ12
\1  jXIˆ12
Û 1

Û 2  RIˆ12
Iˆ12
 jXIˆ12
Iˆ1 Û 2
Iˆ
01

a) b)
Slika 9.26 – Vektorski dijagram za poznate fazore struje i napona sa poþetka voda
a) induktivni i b) kapacitivni faktor snage na poþetku voda
Na osnovu vektorskih dijagrama definisan je fazor napona na kraju voda:
2 Uˆ1 Uˆ  Zˆ Iˆ
12 1U  ( R  jX ) Iˆ ,
12 (9.59)
pri þemu je fazor struje na rednom elementu, u zavisnosti od faznog stava struje (faktora snage)
na poþetku voda, definisan sledeüim izrazom:
§ B ·
I1 cos\ 1  j ¨  U1 r I1 ˜ sin\ 1
Iˆ1  Iˆ01
© 2 ¹̧
Iˆ12
(9.60)
I12 cos\ 12 r jI12 sin\ 12 .
("–" za induktivni faktor snage, "+" za kapacitivni faktor snage).
Brojne vrednosti su prikazane u nastavku zadatka. Pritom napon na poþetku voda ima
vrednost:
Uˆ 400 ˜103 / 3 230.940‘0q [kV] ,
1
a injektirana snaga u vod vrednost:
Sˆ (100  j50) [MVA] ,
1 (kapacitivna priroda optereüenja) ,
odnosno,
Sˆ 1 (100  j50) [MVA] , (induktivna priroda optereüenja) .

Sˆ1 (100  j50) [MVA] S1 111.803 [MVA] cos M1 0.8944 (ind.) :

Struje na poþetku i duž voda imaju sledeüe vrednosti :

(100  j50) ˜ 106
(144.338  j72.169) 161.374‘  26.56q [A] ,
Sˆ1
3 ˜ 400 ˜ 103
Iˆ1
3Uˆ1*

262
 9. NADZEMNI VODOVI

˜ 10  6 ˜ ˜ 103 30.699‘90q [A] ,

B ˆ 265.860 400
Iˆ01 j U1 j j30.699
2 2 3
Iˆ12 Iˆ  Iˆ
1 01 (144.338  j102.868) 177.243‘  35.48q [A] .
U skladu sa slikom 9.26a definisane su vrednosti:
– fazora napona na kraju voda i pada napona duž voda:
Uˆ2 Uˆ  Zˆ Iˆ
1 (227.833  j3.641) ˜10 3 227.862 ‘  0.92q [kV] ,
12
'Uˆ Uˆ1  Uˆ 2 (3.107  j3.641) ˜103 4.786 ‘49.52q [kV] ;
– pada napona na induktivnoj i omskoj otpornosti voda:
jX Iˆ j26.902 ˜ (144.338  j102.868) (2.767  j3.883) ˜10 3
4.768 ‘54.22q [kV] ,
12

R Iˆ12 2.354 ˜ (144.338  j102.868) (0.340  j0.242) ˜103

0.417 ‘  35.47q [V] ;
– struje, snage i faktora snage na kraju voda:
(0.484  j30.286) 30.290 ‘89.08q [A] ,
B
Iˆ02 jUˆ 2
2
Iˆ2 Iˆ12  Iˆ02 (143.854  j133.153) 196.020 ‘  42.79q [A] ,
Sˆ 3Uˆ * Iˆ (99.778  j89.439) ˜10 6 1133 .996 ‘  41 .87 q [ MVA ] ,
cos M 2 cos(16.48q)
2 2 2
0.745 (ind.) .

Sˆ1 (100  j50) [MVA ] S1 111.803 [MVA] cos M1 0.8944 (kap.) :

Struje duž voda imaju sledeüe vrednosti:

(100  j50) ˜ 106
(144.338  j72.169) 161.374 ‘26.56q [A] ,
Sˆ1
3 ˜ 400 ˜ 103
Iˆ1
3Uˆ1*

˜ 10  6 ˜ ˜ 103 j30.699 30.699‘90q [A] ,

B 265.860 400
Iˆ01 j Uˆ1 j
2 2 3
Iˆ12 Iˆ  Iˆ
1 (144.338  j41.470) 150.177 ‘16.03q [A] .
01
U skladu sa slikom 9.26b definisane su vrednosti:
– fazora napona na kraju voda i pada napona duž voda:
Uˆ2 Uˆ  Zˆ Iˆ
1 (231.716  j3.981) ˜10 3 231.750 ‘  0.98q [kV ] ,
12
'U Uˆ1  Uˆ 2 (0.776  j3.981) ˜103 4.056 ‘101.03q [kV] ;
– pada napona na induktivnoj i omskoj otpornosti voda:
jX Iˆ 12j26.902 ˜ (144.338  j41.470)
(1.116  j3.883) ˜ 103 4.040‘106.03 [kV] ,

263
OSNOVI ELEKTROENERGETIKE – MATEMATIýKI MODELI I PRORAýUNI

R Iˆ12 2.354 ˜ (144.338  j41.470)

(0.340  j0.097) ˜10 3 0.354 ‘16.03q [V] ;
– struje, snage i faktora snage na kraju voda:
(0.529  j30.802) 30.806 ‘89.02q [A] ,
B
Iˆ02 jUˆ 2
2
Iˆ2 (144.33  j41.66)  (0.52  j30.42)
(143.808  j10.668) 144.204 ‘4.24q [A] ,
Sˆ 2 3Uˆ 2* Iˆ2 (99.841  j9.133) ˜10 6 100.258 ‘5.23q [MVA] ,
cos M 2 cos(5.23q) 0.996(cap.) .

Komentar:
U tabeli 9.5 su, u zavisnosti od prirode optereüenja, uporedno prikazani režimi na
razmatranom nadzemnom vodu.
Tabela 9.5 – Režim na nadzemnom vodu
cosM1 0.8944 (ind.) 0.8944 (cap.)

Uˆ >kV @
Sˆ1 [MVA ] 100-j50 100+j50

Uˆ 2 >kV @
1 230.940‘0q 230.940‘0q

Iˆ1 >A @
227.862‘–0.92q 231.750‘–0.98q

Iˆ >A @
161.374‘–26.56 161.374‘26.56q
12 177.243‘–35.48q 150.177‘16.03q

R Iˆ >kV @
Iˆ01 [A ] 30.699‘90q 30.699‘90q

jX Iˆ12 >kV @
12 0.417‘–35.47q 0.354‘16.03q

Iˆ >A @
4.768‘54.22q 4.040‘106.03q

Iˆ02 >A @
2 196.020‘–42.79q 144.204‘4.24q
30.290‘89.08q 30.806‘89.02q
cos M 2 0.745 0.996

'Û >kV @
Sˆ 2 [MVA] 133.996‘–41.87q 100.258‘5.23q
4.786‘49.52q 4.056‘1.03q

Može se uoþiti da je za istu vrednost fazora napona i istu vrednost prividne snage
injektirane u vod, u sluþaju induktivnog optereüenja dobija se manji napon na kraju voda u
odnosu na sluþaj kada je potrošaþ þisto kapacitivne prirode. Posledica je da je (kao i u
prethodnom sluþaju) za razliþitu prirodu potrošnje razliþita vrednost struje duž voda I12. Samim
tim, razliþite su i vrednosti padova napona na vodu (veüa vrednost je u sluþaju induktivnog
264
 9. NADZEMNI VODOVI
potrošaþa).
Posebno treba istaüi da se u sluþaju injektirane induktivne snage na poþetku voda na kraju
voda nalazi potrošaþ sa znatno veüom prividnom snagom. Istovremeno na kraju voda realizovan
je napon znatno manje vrednosti.

Zadatak – 9.7 Uprošüen proraþun modula fazora napona na krajevima nadzemnog

voda
Za trofazni nadzemni vod, naponskog nivoa 110 [kV], prikazan na slici 9.27, potrebno je:
a) Izraþunati režim na nadzemnom vodu i formirati dijagram fazora napona i struja.
b) Definisati podužnu (realnu) i popreþnu (imaginarnu) komponentu fazora pada napona.
c) Uporediti vrednosti modula fazora napona na krajevima voda dobijene na osnovu proraþuna
sa:
í kompleksnim vrednostima fazora napona (taþan proraþun) i
í zanemarenim vrednostima imaginarnog dela fazora napona (uprošüen proraþun).

1 2
vod P2 = 50 [MW]
EES
l = 30 [km]
Q2 = 20 [Mvar]
r = 0.20 [: /km]
x = 0.43 [: /km] V2 =115 [kV]

Slika 9.27 – Trofazni nadzemni vod

Rešenje:
a)
Ako se usvoji da je fazor napona u þvoru br. 1 referentni, s obzirom na fazni stav T2=0o,
fazor struje potrošaþa ima vrednost:
P2  jQ2
(251.022  j100.409) 270.359 ‘  21.80q [A] .
Sˆ2
Iˆ2
ˆ * 3U 2
3U 2
Kako su otoþna susceptansa i otoþna reaktansa zanemarene (g=0 i b=0), struja voda
jednaka je struji potrošnje. U skladu sa tim, kompleksna vrednost pada napona na trofaznom
nadzemnom vodu definisana je izrazom:
'Uˆ Uˆ  U1 2 Zˆ Iˆ
12 Zˆ Iˆ2 (2.801  j2.636) ˜103 3.846 ‘43.25q [kV] ,

gde je redna impedansa voda:

Zˆ ( R  jX ) (r l  jx l ) (6  j12) [:] .
Sledi da je vrednost fazora napona na poþetku voda:
Uˆ U  'Uˆ (69.197  j2.636) ˜ 103 69.247‘2.18q [kV] .
1 2
Fazori struja, napona i padova napona prikazani su na slici 9.28.

265