1

BALKANDOWNLOAD
 Karin Fosum

CRNE SEKUNDE

2
BALKANDOWNLOAD
Mom mlađem bratu Ejstejnu

3
BALKANDOWNLOAD
 *

Dani su prolazili tako sporo.

Ida Juner je podigla ruku i prebrojala sve prste. Desetog
septembra slavi rođendan. Sad je tek prvi. Ima toliko želja.
Najviše bi volela sopstvenog ljubimca. Nešto toplo i živo što je
samo njeno. Ida je imala dražesno lice sa velikim, smeđim očima.
Bila je tanušne i lepe građe, s gustom, kovrdžavom kosom. Bila je
okretna i vesele naravi. Isuviše toga dobrog. Tako je majka često
razmišljala, posebno kad bi Ida napustila kuću, a leđa joj nestala
iza okuke. Isuviše toga, i isuviše dobrog da bi potrajalo.
Ida skoči na bicikl. Sad napušta kuću na novoj novcijatoj
nakamuri. Sobu je ostavila u potpunom neredu, ležala je na
kauču i igrala se igricama i figuricama. Njeno odsustvo bi prvo
ostavilo za sobom veliku prazninu. Posle toga bi kroz zidove
počeo da sipi nepoznat ton koji bi ispunio kuću nemirom. Majci
nije bilo prijatno. Ali ne može da zatvori ćerku u kavez kao neku
pticu pevačicu. Mahnula je Idi i hrabro se osmehnula. Sakrila se
iza praktičnih poslova. Usisivač će zaglušiti ovaj novi ton koji
vlada u sobi. Ako se oznoji i razgreje, ili se umori od trešenja
tepiha, to će nadjačati mali šiljak u grudima koji bi narastao svaki
put kad bi Ida otišla. Bacila je pogled kroz prozor. Bicikl je
skretao ulevo. Ida je krenula nizbrdo ka centru. Sve je u redu,
nosi kacigu. Tvrdu opnu koja joj štiti glavu. Ovaploćenje životnog
osiguranja. U džepu nosi zebrasti novčanik u kome ima trideset
kruna. To je bilo dovoljno za najnoviji broj časopisa o konjima,
Vendi. Za ostatak novca obično bi kupila žvake. Do Lajhnog

4
BALKANDOWNLOAD
kioska vožnja traje petnaest minuta. Majka je računala u glavi.
Ida će se vratiti kudi oko 18:40. Pri tome računa na to da bi mogla
nekoga da sretne i zapriča se na deset minuta. Dok je čekala,
počela je da sprema. Skupljala je kartice i figurice sa kauča. Znala
je da ćerka može da je čuje bilo kad i bilo gde. Usadila je svoj
autoritativni glas u njenu glavu i znala je da u njoj odzvanja kao
neprekidno i slikovito upozorenje. Osećala je zbog toga krivicu,
krivicu kao posle zločina, ali se nije usuđivala da drugačije
postupi. Upravo će ovaj glas izbaviti Idu onog dana kad bude
naišla na opasnost.
Ida je bila lepo vaspitana devojčica koja nikad ne bi prkosila
majci ili zaboravila obećanje. Ali kazaljka na zidnom satu u
dnevnoj sobi Helge Juner se bližila sedam, a Ida se još nije vratila.
Tada je naišla prva žaoka straha. A posle toga, mučan pritisak u
stomaku koji ju je stalno terao da priđe prozoru, gde Ida samo što
se svake sekunde ne pojavi na žutom biciklu. Crvena kaciga će se
presijavati na suncu. Začuće kalco gume tiho krckaju po šljunku.
Možda će odjednom pritisnuti zvonce, vratila sam se! Iza toga
tup udarac volana o zid. Ali, nije se vratila.
Helga Juner je odletela od svega što je bilo poznato i
bezbedno. Pod joj se izgubio pod nogama. Telo, inače masivno,
više nije imalo težinu, lebdela je po sobama poput aveti. A onda
se spustila uz udarac u grudima. Naglo je zastala i osvrnula se
oko sebe. Zašto joj je ovo toliko poznato? Jer već godinama
prolazi ovu situaciju u glavi. Jer je oduvek znala da dobro dete
neće potrajati. Beskrajno ju je uplašilo upravo to što je ovo tako
očekivano. U glavi joj se vrtelo ubeđenje u to da može da
predvidi stvari, spoznaja o tome da joj je ovo jasno od prvog
trenutka. Zato se uvek i plašim, pomislila je Helga. Plašim se

5
BALKANDOWNLOAD
svakog dana već deset godina, i imam dobar razlog za to. Sad je
stigao. Košmar. Velik, crn i grebe po srcu iznutra.
Bilo je 19:15 kad se otrgla iz apatije i u žutim stranama
telefonskog imenika pronašla broj Lajlinog kioska. Pokušala je da
povrati glas. Zvonilo je dugo pre nego što je neko podigao
slušalicu. Bila je još ubeđenija u to da je Ida tu iza ćoška baš zbog
toga što telefonira i time razotkriva sopstveni strah. Kao konačna
potvrda toga kolika je majka kvočka. Ali Ide nije bilo, a javio se
ženski glas. Helga je započela smehom punim opravdanja jer je
čula da je žena zrela, možda i sama ima decu. Razumeće. „Ćerka
mi je krenula na biciklu da kupi Vendi. Do Vašeg kioska. Trebalo
je da se vrati pravo kući, trebalo bi da je već stigla, ali nema je.
Zovem samo da proverim da li je bila kod vas i kupila šta treba“,
reče Helga Juner.
Pogledala je kroz prozor kako bi se zaštitila od odgovora.
– Ne – odgovorio je glas. – Nije dolazila nikakva devojčica,
ne koliko se ja sećam.
Helga zaćuta. Taj odgovor ne može biti tačan. Sigurno je
svraćala, zašto govori takve stvari? Zahteva drugačiji odgovor!
– Niska je, ima tamnu kosu – nastavila je uporno – deset
godina. Nosi plavu trenerku i crvenu kacigu. Bicikl je žut.
Ovo sa biciklom je ostalo da visi. Njega svakako nije unosila
u kiosk.
Lajla Hegen, vlasnica kioska, bila je zabrinuta i plašila se da
odgovori. Čula je kako se javlja panika, i nije htela da je izazove u
svoj njenoj strahoti. Zato je prošla u glavi poslednjih nekoliko
sati. Ali nije u njoj pronašla devojčicu, iako bi to najviše volela.

6
BALKANDOWNLOAD
 – Ovuda prolazi mnogo dece – rekla je. – Dan je dug. Ali u
ovo doba je mirno. Kao neka popodnevna pauza između pet i
sedam. A onda ima više prometa do deset. Tad zatvaram.
Nije znala šta više da kaže. Uostalom, na ploči se peku dva
hamburgera, već mirišu zagorelo, a mušterija čeka. Helga je
tražila reči. Nije smela da spusti slušalicu, nije se usuđivala da
prekine vezu sa Idom, a to je ova žena. Ipak je tamo krenula.
Opet je pogledala na ulicu. Prošao bi tek pokoji automobil.
Popodnevni špic se završio.
– Ali kad se pojavi – pokušala je – recite joj da je čekam.
Opet tajac. Zena iz kioska je bila voljna da pomogne, ali nije
znala kako. Kako je užasno, pomislila je, kad moraš da daš
negativan odgovor. A sada joj treba pozitivan.
Helga Juner je spustila slušalicu. Počelo je novo računanje
vremena. Prikradala se neugodna izmena koju čine promene
svetlosti, temperature, okoliša ispred prozora. Drveće i grmlje
stajalo je postrojeno poput vojnika u ratu. Iznenada je videla da
su se na nebu, koje nedeljama nije pustilo ni kap kiše, navukli
oblaci.
Kad se to dogodilo? Osetila je kako joj srce lupa jako i
strašno, čula je sat na zidu kako mehanički otkucava. Sekunde, o
kojima je oduvek razmišljala kao o malim metalnim tačkicama,
bile su poput teških, crnih kapi koje je osetila jednu po jednu.
Videla je svoje ruke, bile su suve i zbrčkane. To nisu više ruke
mlade žene. Dobila je Idu u kasnim godinama, i upravo je
napunila 49. Onda joj se u dušu uvukao strah, i ponovo je
dohvatila telefon. Mnogo posla treba da obavi, Ida ima drugarice
i rođake u kraju. Helga ima sestru, Rut, a sestra ima
dvanaestogodišnju devojčicu Marion, Idinu sestru od tetke, i
brata Tomea od osamnaest. Idin otac, koji ne živi sa njima, ima

7
BALKANDOWNLOAD
dva brata u centru, Idine stričeve, obojica su oženjena i imaju
ukupno četvoro dece. Ipak su porodica. Možda je kod njih. Ali,
pozvali bi je. Helga je oklevala. Prvo drugarice, pomislila je.
Terese. Ili možda Cešti. Osim toga, često je provodila vreme s
Rikardom, dvanaestogodišnjim dečakom iz komšiluka, koji ima
konja. Ćerkina lista drugova iz razreda bila je zalepljena na
frižideru, na njoj su bila sva imena i brojevi. Počela je s vrha, od
Cešti. Ne, nažalost, nema nikakve Ide. Zabolela ju je i mučila
zabrinutost druge žene, teskoba i saučešće, i na kraju potpuno
nužan završetak: sigurno će se pojaviti, pa znate kakva su deca.
– Jeste – slagala je Helga. Ali nije znala. Ida nikad nije
kasnila. Kod Terese se niko nije javljao. Razgovarala je s
Rikardovim ocem, koji je rekao da mu je sin u štali. Onda je
sačekala dok ovaj ode da ga potraži. Sat na zidu ju je
uznemiravao, to neprekidno kuckanje, nije joj se dopadalo.
Rikardov otac se vratio. Sin je u štali sam. Helga je spustila
slušalicu i malo sačekala. Pogled joj je ponovo krenuo ka prozoru,
kao da ga je u tom pravcu povukao jak magnet. Nazvala je sestru
Rut, i skljokala se kad joj je čula glas. Nije više mogla da stoji
uspravno, telo joj je samo skliznulo, kao da je izgubilo snagu.
– Odmah sedaj u kola – rekla je Rut. – Dođi ovamo, obići
ćemo kraj, potražićemo je. Sigurno ćemo je naći!
– Dobro – reče Helga. – Ali, nema ključ. Možda se vrati dok
je mi tražimo!
– Ostavi otključana vrata. Ništa se neće desiti. Sigurno je
negde zastala i nešto posmatra. Požar, ili saobraćajnu nesreću. I
zaboravila je na vreme.
Helga je otvorila vrata garaže. Sestrin glas ju je umirio.
Požar, pomislila je. Naravno. Ida negde posmatra plamen, obrazi
joj gore, vatrogasci su dramatični i zgodni u crnoj uniformi i

8
BALKANDOWNLOAD
žutim šlemovima, ne može da se pomeri, toliko je opčinjena
sirenama, vriskom i pucketanjem vatre. Da je negde požar, i sama
bih zastala i zadržala se obuzeta vatrom. A i suša je, dugo nije
padala kiša. Ili saobraćajna nesreća. Petljala je oko ključeva i
zamišljala scenu. Kroz glavu su joj prolazili iskrivljen metal, kola
hitne pomoći, reanimacija i krv. Naravno da je zaboravila na
vreme!
U rastrojstvu se odvezla do sestrine kuće na Madsebergeu.
Trebalo joj je četiri minuta. Pogled joj je prelazio preko jaraka u
daljini, Ida će verovatno samo iskrsnuti, korektno vozeći bicikl
desnom stranom, živa i zdrava, srećna. Ipak, to se nije desilo.
Svejedno joj je bilo lakše da se nosi s tim. Helga je morala da
menja brzine, upravlja i koči, telo joj je bilo uposleno. Ako joj
sudbina nanosi neko zlo, boriće se. Napašće iz sve snage tu
neman što se približava.
Sestra je kod kuće bila sama. Sin, Tom Erik, kog su naprosto
zvali Tome, upravo je dobio vozačku dozvolu. Štedeo je dugo da
kupi stari opel.
– Praktično živi u njemu – rekla je Rut iznervirano. – Molim
boga da lepo vozi. Marion je u biblioteci. Zatvaraju u osam,
uskoro će stići, ali može sama. Svere je na putu. Bože dragi, nikad
nije kod kuće.
Ovo poslednje rekla je okrenutih leđa, dok je s mukom
navlačila kaput. Kad se okrenula, osmeh joj se vratio.
– Hajde, Helga, da se provozamo!
Rut je bila vitkija i viša od svoje sestre Helge. Pet godina
mlađa i veselijeg duha. Bile su veoma vezane jedna za drugu, i
uvek je Rut pazila Helgu. Još sa pet godina je vodila računa o
Helgi od deset. Helga je bila tako teška, spora i plašljiva. Rut je

9
BALKANDOWNLOAD
bila brza, otvorena i efikasna. U svakoj situaciji je umela da se
snađe. Sad je brzo ušla u ulogu pomoćnika. Polazilo joj je za
rukom da sopstvenu zabrinutost kontroliše tešeći sestru. Izvezla
je volvo u rikverc iz garaže, Helga je ušla. Prvo su svratile do
Lajlinog kioska, i tamo razmenile nekoliko reči preko pulta.
Zastale su ispred i osvrtale se. Tražile su neki znak da je Ida
dolazila iako Lajla Hegen kaže da nije. Nastavile su dalje ka
gradu. Prošetale po trgu, nemirnim pogledom zagledale sva lica,
sve prilike, ali Ide nije nigde bilo. Za svaki slučaj su svratile do
škole u naselju Staklara gde je Ida bila đak petog razreda, ali
školsko dvorište je bilo prazno i napušteno. Helga je triput tokom
vožnje uzimala telefon od Rut kako bi pozvala svoj kućni broj.
Možda je Ida čeka u dnevnoj sobi. Niko se nije javljao. Košmar je
rastao, podrhtavao tamo negde i skupljao snagu. Uskoro će se
podići i nahrupiti kao talas. Sve će pokriti mrakom. Helga ga je
osećala u telu, unutra se odvijao rat, krvotok, ritam srca, disanje,
sve je strašno poremećeno.
– Možda joj je pukla guma – reče Rut – pa je zamolila
nekoga da joj pomogne. Možda joj negde neko krpi bicikl.
Helga je svesrdno klimala glavom. Nije pomislila na tu
mogućnost. Sad joj je neizrecivo laknulo. Pa ima toliko
objašnjenja, mnogo mogućih događaja, skoro nijedan nije opasan,
samo ih se ona nije setila. Sedela je ukočeno na sedištu pored
sestre, nadajući se da se guma na Idinom biciklu najstrašnije
raspala. To bi sve objasnilo. Onda ju je odjednom spopala panika
jer je upravo ta slika u njoj izazivala strah. Da će neki auto zastati
baš zbog devojčice smeđih očiju i njene probušene gume, pod
izgovorom da će joj pomoći. Izgovor! Ponovo joj se nešto zabolo u
srce. Uostalom, videle bi je, voze se upravo onim putem kuda je
Ida trebalo da se vozi. Nema prečica.

10
BALKANDOWNLOAD
 Helga je gledala pravo ispred sebe. Nije htela da mrdne
glavu ulevo, jer je nedaleko odatle tekla reka, brza i siva. Sve
vreme je htela samo napred, što je brže moguće, pravo do
trenutka u kom će sve opet biti u redu.
Odvezle su se nazad do kuće. Nije im preostalo ništa drugo.
Čulo se samo zujanje motora Rutinog volvoa. Ugasila je radio.
Nije u redu da se sluša muzika kad Ide nema. Saobraćaj je i dalje
bio slab. Ali ubrzo su sustigle čudno brujanje. Ugledale su ga
izdaleka, prvo je bio neprepoznatljiv. Vozilo je bilo delom motor,
delom mali kamion. Imalo je tri točka, volan motocikla, i deo za
tovar veličine manje prikolice. I motor i prikolica su bili
drečavozelene boje. Vozač je upravljao veoma sporo, ali videle su
po njemu da je primetio automobil, da je primetio vozilo koje mu
se približava otpozadi. Pomerio se udesno kako bi ih propustio.
Nije dizao pogled sa puta.
– Emil Johanes – reče Rut. – Uvek se tako vozika. Da pitamo
njega?
– Pa on ne govori – primetila je Helga.
– To je samo trač – konstatovala je Rut. – Mislim da priča
samo tako. Kad mu odgovara.
– Zašto to misliš? – pitala je Helga sumnjičavo.
– Ljudi naokolo tako pričaju. Da naprosto neće.
Helga nije mogla da zamisli da neko može da prestane da
govori ako već ume. Nikad nije čula bilo šta slično. Čovek na
biciklu je bio pedesetih godina. Nosio je staromodnu kožnu rusku
kapu i vindjaknu. Nije bila zakopčana. Krajevi su za njim vijorili
na vetru. Kad je osetio kako mu se auto približava sa strane,
počeo je da vrluda. Pogledao ih je odbojno, ali se Rut nije dala
zaustaviti. Mahnula mu je rukom i signalizirala mu da stane.

11
BALKANDOWNLOAD
Učinio je to nevoljno, ali ih nije gledao. Samo je čekao, i dalje
pogleda uprtog ispred sebe, rukama čvrsto držeći volan, dok su
mu kraj obraza krajevi kape visili kao pseće uši. Rut je otvorila
prozor.
– Tražimo devojčicu! – povikala je.
Napravio je grimasu. Nije mu jasno zašto viče, dobro ih
čuje.
– Devojčicu, tamna kosa, deset godina. Vozi se naokolo na
žutom biciklu. Ti dosta voziš. Da je nisi video?
Čovek je zurio u asfalt. Kapa mu je delimično skrivala lice, i
Helga Juner je posmatrala prikolicu. Bila je pokrivena crnom
ciradom. Učinilo joj se da ispod nje ima nešto. Misli su joj letele
na sve strane. Ispod takve cirade ima mesta i za devojčicu i za
bicikl. Zar ne izgleda kao da ga muči krivica? Istovremeno je
znala da uvek ima taj čudan izraz lica. Ponekad ga je viđala u
prodavnici. Živi u svom svetu.
Pomisao na to da Ida leži pod crnom ciradom joj se učinila
apsurdnom. Nisam svoja, pomislila je.
– Da je nisi video? – ponovila je Rut. Ima tako autoritativan
glas, pomislila je Helga. Tako zapovedan. Zbog toga ljudi moraju
da stanu i saslušaju je.
Konačno je podigao pogled, ali samo na brzinu. Oči su mu
bile okrugle i sive. Znači, tako luta pogledom? Helga se ugrizla za
usnu. Pa naprosto je takav, to zna, ne želi da priča sa ljudima, niti
da ih gleda. To ništa ne znači. Kad je odgovorio, glas mu je bio
pomalo hrapav.
– Ne – rekao je.
Rut mu nije dala da spusti pogled. Sive oči su ponovo
skrenule u stranu. Ubacio je u brzinu i turirao motor. Gas se

12
BALKANDOWNLOAD
nalazio desno na upravljaču. Voleo je da dodaje gas. Rut je dala
levi migavac i obišla ga, ali je nastavila da ga posmatra u
retrovizoru.
– Ha! – zafrktala je. – Svi kažu da ne ume da govori. Kakva
glupost!
U autu je zavladala teška tišina. Helga je razmišljala – do
sada se već sigurno vratila kući. Lajla iz kioska se ne seća, ali Ida
je dolazila da nešto kupi. Leži na kauču i čita Vendi, žvaće žvaku
naduvenih obraza. Svuda ima papirića od žvake. Iz usta joj miriše
slatko na ružičastu žvaku.
Ali dnevna soba je bila prazna. Helga je bila potpuno
skrhana. U njoj se sve rasparalo.
– Bože mili – zajecala je. – Sad je stvarno ozbiljno. Čuješ li,
Rut? Nešto se desilo!
Jecanje se završilo vriskom. Rut je otišla do telefona.

Prijavu nestanka Ide Juner registrovala je dežurna

kriminalistička služba u 20:35. Žena koja je pozvala predstavila se
kao Rut Emilije Riks. Trudila se da ostavi utisak razložne osobe
plašeći se da poziv neće ozbiljno shvatiti. Istovremeno joj se u
glasu osećao frenetičan ton. Jakob Skare je beležio u blokčić dok je
žena govorila, a u njemu su se borila suprotstavljena osećanja. Ida
Juner, desetogodišnja devojčica iz naselja Staklara, kasni dva sata.
Naravno da se nešto desilo. Ali ne mora da bude ništa strašno.
Obično ne bude ništa strašno, samo sitnica. Isprva kao ubod
ose što peče, a onda najslađa uteha od svih. Majčin zagrljaj.
Nasmešio se sam za sebe na tu pomisao jer je toliko puta ovo
video. Istovremeno je pognuo glavu zbog svega što će možda
naići.

13
BALKANDOWNLOAD
 Bilo je devet sati uveče kada su ispred kuće Helge Juner
stigla patrolna kola. Stanovala je u Ulici duvača stakla broj osam,
jedanaest kilometara od grada, a dovoljno daleko da vlada seoska
atmosfera, s ponekim imanjem i njivom tu i tamo, malim i
velikim građevinama. Staklara je imala svoj mali centar sa
školom, prodavnicama i benzinskom pumpom. Kuća se nalazila
u delu grada sa vilama. Bila je okrečena u crveno i privlačna.
Tanke grančice su štrčale iz žive ograde od sibirskog drena, koja
je oko imanja obrazovala velelepnu raštrkanu ivicu. Na travi je
suša ostavila žute mrlje.
Helga je stajala na prozoru. Zavrtelo joj se u glavi kad je
ugledala beli automobil. Otišla je predaleko, izazvala je sudbinu.
Bilo je to priznanje da se desilo nešto strašno. Trebalo je da puste.
Da se nisu mešale, Ida bi se pojavila sama od sebe. Nije razumela
sopstvene misli, snažno je priželjkivala da neko preuzme
kontrolu, upravlja i odlučuje. Travnjakom su išla dva policajca, a
Helga se zagledala u starijeg, veoma visokog sedokosog čoveka
pedesetih godina. Kretao se polagano i promišljeno, kao da ga
ništa ne može oboriti. Helga je pomislila – upravo mi ovo treba.
On će sve ovo srediti jer mu je to posao, nije mu prvi put da ovo
radi. Bilo je nestvarno rukovati se sa njim. Ovo se ne dešava
stvarno, pomislila je, izvucite me iz ovog užasnog sna. Ali nije se
probudila.
Helga je bila punačka, zbijene građe, guste crne kose koja je
bila začešljana. Put joj je bila svetla, obrve jače i guste. Viši
inspektor Konrad Sejer ju je pogledao odlučnim pogledom.
– Sami ste? – pitao ju je.
– Sestra će se odmah vratiti. Ona vas je zvala. Morala je da
ode da kaže svojoj porodici.

14
BALKANDOWNLOAD
 Glas joj je bio uspaničen. Posmatrala je dvojicu muškaraca,
Jacoba Skarea sa svetlim loknama i Konrada Sejera čelično sive
kose. Posmatrala ih je s izrazom lica jednog prosjaka. Onda je
ušla u kuću. Zastala je kod prozora prekrštenih ruku. Ne može da
sedne, mora ovako da stoji, mora da gleda put, da ugleda žuti
bicikl kad se konačno pojavi. Jer pojaviće se svakog trenutka, baš
sad kad je pokrenula veliku mašineriju. Progovorila je. Morala je
rečima da ispuni prazninu kako bi odagnala slike; ove koje su se
neprestano pojavljivale, bile su ružne.
– Sama sam sa njom. Dobili smo je kasno – zamucala je –
imam skoro pedeset. Otac joj se odselio pre osam godina. Ništa
ne zna. Ne usuđujem se da ga pozovem. Sigurno postoji neko
objašnjenje za ovo, pa neću bez razloga da ga uznemiravam.
– Dakle, ne smatrate verovatnim da je kod oca? – reče Sejer.
– Ne – rekla je odlučno. – Anders bi me pozvao. Odgovoran
je.
– Znači, imate dobru saradnju kad je Ida u pitanju?
– Naravno!
– Onda mislim da treba da ga pozovete.
Rekao je to jer je i sam otac, i nije hteo da Idin otac bude
neobavešten. Helga je nevoljno prišla telefonu. U dnevnoj sobi je
bila tišina dok je okretala broj.
– Ne javlja se – izvestila je, i ponovo spustila slušalicu.
– Ostavite mu poruku – reče Sejer – ako mu je uključena
sekretarica.
Klimnula je glavom i opet okrenula broj. U glasu joj se
osetila mrvica nelagode jer ima posmatrače.

15
BALKANDOWNLOAD
 – Anderse – čuli su joj glas. – Helga ovde. Dugo čekam Idu,
trebalo je odavno da se vrati kući. Morala sam da vidim da nije
kod tebe.
Onda je zastala, pre nego što je zajecala. – Nazovi me!
Policija je ovde!
Okrenula se ka Sejeru. – Mnogo putuje. Ko zna gde je.
– Treba nam dobar opis – reče Sejer. – i slika. Sigurno imate
neku.
Helga je osetila koliko je jak. Bilo joj je neobično kad pomisli
da je negde već sedeo ovako. U drugim dnevnim sobama, s
drugim majkama. Najradije bi se naslonila na njega i zakačila se,
ali nije smela. Zato je stisnula zube.
Sejer je okrenuo broj stanice i naredio da se dvoje patrolnih
kola provezu magistralnim putem ka Staklari. Desetogodišnja
devojčica na žutom biciklu, čula je Helga. I pomislila je kako je
čudno kad ga sluša da ovako govori o njenoj Idi, zvučalo je kao
da se radi o vozilu. Posle toga su se uskomešali glasovi i slike,
košmaran prizor koji joj je treperio pred očima. Telefoni što
zvone, kratke naredbe i nepoznata lica. Hteli su da pogledaju
Idinu sobu. Nije joj se dopala ta ideja jer ju je podsećala na nešto.
Na stvari koje je gledala na televiziji, u krimi-filmovima. Sobe
mladih devojaka, odjekuju prazninom. Polako se stepenicama
popela na sprat i otvorila vrata. Sejer i Skare su zastali na
vratima, potpuno zapanjeni veličinom sobe i haosom. Životinje.
U svim izdanjima, veličinama i oblicima. Od najrazličitijih
materijala. Stakla i kamena, keramike i drveta, plastike i pliša.
Konji i psi. Ptice i miševi, ribe i zmije. Visile su sa plafona na
tankim nitima, ispunjavale su ceo drveni krevet, carevale na vrhu
polica i paradirale u prozorskom okviru. Sejer je istovremeno
primetio da su i sve knjige na policama o životinjama. Na

16
BALKANDOWNLOAD
zidovima su bile slike i posteri životinja. Zavese su bile zelene sa
motivom morskih konjića.
– Sad vidite šta je zanima – rekla je Helga.
Stajala je drhteći na otvorenim vratima. Kao da ovo prvi put
vidi, u svoj silini. O kom broju životinja je reč? O stotinama?
Sejer klimnu glavom. Skare je bio zabezeknut. Soba je bila
veoma neuredna i pretrpana stvarima. Ponovo su sišli. Helga
Juner je skinula sliku sa zida dnevne sobe. Sejer ju je uzeo. Kad se
zagledao u smeđe oči, sve je bilo gotovo. Ida se utisnula u njega
poput žeravice. Deca su slatka, pomislio je, ali ova devojčica je
očaravajuća. Zapravo potpuno čarobna i predivna. Onako kako
se devojčice prikazuju u bajkama. Pomislio je na Crvenkapu,
Snežanu i Pepeljugu. Velike tamne oči. Okrugli rumeni obrazi,
tanušna kao trščica. Pogledao je Helgu Juner.
– Tražili ste je napolju? Vi i vaša sestra?
– Vozile smo se skoro sat vremena – rekla je Helga. – Nije
bilo mnogo saobraćaja, nismo imale koga da pitamo. Zvala sam
nekoliko njenih drugarica, zvala sam Lajlin kiosk. Nije svraćala,
to mi nije jasno. Šta sad da radim?
Pogledala ga je pogledom koji peče.
– Ne treba da ostajete sami – rekao je. – Budite mirni i
sačekajte sestru. Sakupićemo sve ljudstvo i krenuti u potragu za
njom.

– Sećaš li se Meri Pikford? – pitao je.

Seli su nazad u kola. U retrovizoru je video kako nestaje
kuća Helge Juner. Sestra se vratila. Jakob Skare ga je pogledao
kao da ne shvata. Bio je isuviše mlad da bi se sećao zvezda iz
vremena nemog filma.

17
BALKANDOWNLOAD
 – Ida liči na nju – reče Sejer.
Skare nije dalje pitao. Pušilo mu se, ali u patrolnim kolima
nema pušenja. Umesto toga je po džepu tražio slatkiše, i našao
kutijicu tableta za grlo.
– Ne bi ušla u nepoznata kola – rekao je zamišljeno.
– To sve majke kažu – reče Sejer. – Zavisi ko pita. Odrasli su
mnogo pametniji od dece, naprosto je tako.
Skareu se ovaj odgovor nije dopao. Želeo je da veruje u
dečju intuiciju, da deca naslućuju opasnost brže od odraslih. Kao
psi. Da mogu da je namirišu. Naravno, psi nisu posebno pametni.
Sopstvene misli su ga obeshrabrile. Tableta se razmekšala u
ustima, i sad je počeo da je žvaće.
– Ali ući će u kola ako je to neko koga poznaju – reče
naglas. – A često je to ipak neko koga poznaju.
– Govoriš kao da je počinjeno krivično delo – reče Sejer. –
Da nije malo prerano za to?
– Ma ne – odugovlačio je Skare s odgovorom – samo
pokušavam da se pripremim.
Sejer ga pogleda iz prikrajka. Skare je bio mlad i
ambiciozan. Otvoren i energičan. Talenat se dobro skrivao iza
velikih, nebeskoplavih očiju, a lice mu je zbog kovrdža imalo
bezazlen izraz. Niko nije smatrao Skarea pretnjom. Opustili bi se i
razgovarali, a upravo je to i želeo. Sejer je vozio patrolna kola
kroz naselje dozvoljenom brzinom. Sve vreme je održavao
kontakt s timovima potrage. Nisu imali ništa da mu saopšte.
Igla je uvek pokazivala šezdeset, a posle osamdeset. Pogled
im je automatski klizio naokolo po njivama kako bi upio sve
utiske. Ipak, ništa nisu videli. Nema devojčice tamne kose, nema
žutog bicikla. Sejer je video lice pred sobom. Mala ustašca i

18
BALKANDOWNLOAD
krupne lokne. Onda je iznenada zamislio strašne slike. Ne, osećao
je iznutra. Ovoga puta neće biti tako. Ova devojčica će se došetati
do kuće. Stalno se vraćaju kući, već sam to viđao. I zašto li, za ime
sveta, obožavam ovaj posao?
Helga je udahnula veliku količinu vazduha i počela
nepravilno da diše. Rut je uhvatila sestru za ramena, govoreći
glasno i prenaglašeno jasno.
– Helga, moraš da dišeš. Diši!
Začulo se nekoliko naglih udaha, ali vazduh nije ponovo
izašao, a zbijeno telo se na kauču borilo da povrati kontrolu.
– Zamisli da se Ida sad vrati i vidi te ovakvu! – vikala je Rut
očajno, nije znala šta drugo da kaže. – Čuješ li me? – Počela je da
drmusa sestru. Helga je konačno uspela normalno da udahne.
Onda se stropoštala, neobično malaksala.
– Odmori se malo – rekla je Rut molećivo. – Moram da
nazovem kući. Posle malo da pojedeš nešto. U svakom slučaju,
moraš nešto da popiješ.
Helga je odmahnula glavom. U daljini je čula sestrin glas na
drugom kraju sobe. Tiho mrmljanje koje nije razumela. Malo
potom se opet vratila.
– Zamolila sam Marion da ode u krevet i zaključa vrata –
reče Rut.
Istog trenutka kad je to rekla, osetila je veliki strah. Marion
je sama u kući. Onda joj je sinulo da je zabrinutost neprikladna.
Sve su reči postale opasne, sve replike eksplozivne. Otišla je u
kuhinju. Helga je čula zveckanje čaša. Izvlačenje fioke, i pomislila
je na hleb. Kako sad treba nešto da jede. Neće moći. Pogledala je
ka prozoru uplakanog pogleda. Kad je zazvonio telefon, toliko se
uplašila da je ispustila kratak krik. Rut je doletela.

19
BALKANDOWNLOAD
 – Hoćeš da se ja javim umesto tebe?
– Ne!
Helga je naglo digla slušalicu i viknula svoje ime.
Onda se slomila. – Ne, nije se vratila – zaplakala je. – Sad je
skoro pola dvanaest, a otišla je u šest. Ne mogu više da izdržim!
Otac Ide Juner je na drugom kraju bio bez teksta.
– A policija? – rekao je zabrinuto. – Gde su oni?
– Svi su otišli, ali je traže. Trebalo je da pozovu Narodnu
pomoć i druge dobrovoljce, ali nisu se javljali! Neće je naći!
Rut je čekala na vratima kuhinje. Obe su u istom trenutku
shvatile ozbiljnost situacije. Napolju je mračno, skoro je noć. Ida
je tamo negde, nije u stanju da dođe kući. Helga nije mogla da
govori. Bilo joj je nezamislivo da nešto pojede. Ne može da se
pomakne, da bilo gde ide. Samo mogu da čekaju, zajedno,
zagrljene, dok im u ušima poput navale krvi zuji strah.

*
– Šta to deca vide u slatkišima? – pitao se Sejer. – Uvek hoće
slatkiše. Zar im je svima nizak šećer u krvi.
Skare se zgrbio nad pisaćim stolom.
– Ida je pošla po časopis – konstatovao je.
– I slatkiše za kusur – reče Sejer. – Bug. Šta je to?
– Žvaka – objasnio mu je Skare.
Dva sata nisu ništa, pomislio je Sejer zagledan u ručni sat.
Ipak je reč o desetogodišnjem detetu. Može da se raspita. Ali sad
je jedan sat. Napolju je mračna septembarska noć, a Ide nema kod
kuće više od sedam sati. Tad je začuo slabašan šum. Na trenutak

20
BALKANDOWNLOAD
je začuđeno osluškivao. Šum je bivao sve glasniji. Kiša, pomislio
je. Pravi pljusak. Lupala je o prozore Opštinskog suda i u
potocima odnosila prašinu i prljavštinu sa stakla. Dugo je
priželjkivao kišu. Sve je tako suvo. Došla je u pogrešno vreme.
Nešto ga je štrecalo u telu, mešavina nemira i želje. Nije hteo da
mu ruke budu zaokupljene hrpom papira, hteo je da izađe u
pomrčinu i traga za Idom. Bicikl, pomislio je. Jarkožut i nov
novcijat. Ni njega nisu našli.
– Možda je pala s bicikla – reče Skare. – Možda leži bez
svesti u nekom jarku. Već su se dešavale takve stvari. Ili je možda
naišla na nekog ko ju je skroz šarmirao. Neko neodgovoran, ali
dobrodušan. Kao Rejmond. Sećaš li se Rejmonda?
Sejer klimnu glavom. – Drži zečeve. A pomoću njih može
da mami devojčice.
– A Idu zanimaju životinje – razmišljao je Skare. – A možda
je pobegla od kuče zbog nekog problema o kom majka nije htela
da govori. Možda spava u nekoj šupi. Odlučna u nameri da je
zbog nečega kazni.
– Nisu se posvađale – dodao je Sejer.
– Možda je otac umešan – nastavio je Skare. – Ponekad jesu
umešani. Možda ju je pokupio nastavnik ili druga odrasla osoba
koju poznaje. Iz nama nepoznatih razloga. Možda je na toplom,
sita. Ljudi se čudno ponašaju – rekao je. – Pomišljamo na najgore
jer predugo obavljamo ovaj posao.
Skare otkopča dugme na košulji. Polumrak u Sejerovoj
kancelariji i tišina u prostoriji bili su naelektrisani.
– Imamo slučaj – zaključio je.

21
BALKANDOWNLOAD
 – Verovatno – klimnuo je glavom Sejer. – Ne možemo
bogzna šta da uradimo. Moramo samo da čekamo. Dok se ne
pojavi, ovako ili onako.
Skare je skočio od radnog stola i prišao prozoru.
– Je li Sara otputovala? – pitao je okrenut leđima. Asfalt na
parkingu ispred Opštinskog suda presijavao se na kiši, crn i
mastan.
– Jeste. Jutros. Neće je biti četiri meseca – reče Sejer.
Skare klimnu glavom. – Istraživanje?
– Ispituje zašto su neki ljudi niski – nasmešio se Sejer.
– Naravno – smejuljio se Skare. – A ti sa svoja dva metra ne
možeš u tome da joj pomogneš.
Sejer odmahnu glavom. – Jedna teorija kaže da ne žele da i
nistu – reče. – Neki ljudi naprosto odbijaju da porastu.
– Sad me zavitlavaš, jel da?
Skare se okrenuo od prozora i iznenađeno pogledao šefa.
– Ne, ne. Ne zavitlavam se. Često su objašnjenja prostija
nego što mislimo. Barem Sara tako kaže.
Malodušno je gledao u pravcu prozora.
– Ne sviđa mi se što pada kiša – rekao je.

Odjednom se kroz kuću razlegla zvonjava zvona na

vratima. Helga je zbunjeno pogledala sestru, oči su joj se od
straha presijavale skoro metalnim sjajem. Bilo je kasno noću. Kroz
telo joj je projurila sumanuta mešavina straha i nade.
– Otvoriću ja! – reče Rut i izlete napolje. Stresla se kad je
pritisnula kvaku. Na stepenicama je stajao Idin otac.
– Anderse – rekla je bezizražajno.

22
BALKANDOWNLOAD
 Posmatrala ga je i povukla se unazad.
– Jesu li je pronašli? – pitao je.
Lice mu je bilo izmučeno od zabrinutosti.
– Nisu. Sedimo i čekamo.
– Hoću da prenoćim ovde – rekao je Juner odlučno. – Mogu
da spavam na kauču.
U glasu mu se osećao ogroman inat. Rut se povukla dublje
u hodnik. Helga mu je čula glas i pribrala se. Osećala je toliko
toga. Olakšanje i ljutnju u isti mah. Pojavio se. Mršav, suvonjav
čovek s malo kose. Prepoznala je stari sivi kaput i džemper koji
mu je nekada isplela. Bilo joj je teško da ga pogleda u oči. Ne
može da podnese da gleda njegov očaj, imala je mesta samo za
sopstveni.
– Lezi u krevet, Helga – zamolio ju je. – Ja ču paziti na
pozive. Jesi li šta jela?
Skinuo je kaput i okačio ga na naslon stolice. Osećao se kao
kod kuče. Mnogo godina je živeo u toj kući.
Rut je stajala u uglu. Osećala je kako se polako iskrada.
– Idem ja onda – rekla je oborenog pogleda. – Ali, Anderse,
hoću da me pozoveš ako se nešto desi.
Imala je mnogo posla. Potapšala je Helgu po leđima, svukla
kaput s kukice u hodniku i izletela napolje. Vozila je što brže
može kući na Madsebergetu. Misli su joj jurile kroz glavu.
Kiša je bila jaka, brisači su ljutito prelazili preko šoferšajbne.
Sopstveni kukavičluk ju je oneraspoložio. Kad se Anders pojavio
na stepenicama, osetila je veliko olakšanje i shvatila da može da
se povuče. Cele večeri je osećala neprijatan, beskrajan strah. Ali
nije mogla da ga pusti da izađe. Morala je da bude snažnija od
Helge. Sada, kad je Anders sa njom, pokuljao je napolje, izbivši joj

23
BALKANDOWNLOAD
dah. Htela je da izbegne ono najgore. Da ne mora da se javi na
poslednji poziv sa užasnom porukom. „Pronašli smo je.“ Sad će
Anders morati da ga primi. Kukavica sam, pomislila je, i obrisala
suze.
Parkirala se u duploj garaži i primetila da se Tome još nije
vratio. Otključala je vrata i ustrčala stepenicama na sprat. Marion
je spavala u svom krevetu. Zastala je posmatrajući ćerkine
okrugle obraze. Bili su topli i rumeni. Onda je sela kraj prozora
čekajući sina. Pade joj na pamet, baš onako kako je sestra satima
sedela i čekala Idu. Kasni više nego inače. Osetila je nagoveštaj
istog straha, ali ju je umirilo to što je Tome odrastao. Zamisli da
ovako sediš, palo joj je na pamet, a niko se ne pojavi.
Nepojmljivo. Šta da Marion nestane na isti način? Šta ako ne čuje
zvuk sinovljevih guma sa opela? Pokušala je da zamisli čekanje,
sat za satom. Kako izostaje zvuk guma koji očekuje. Kako pre ili
kasnije mora da sačeka drugi zvuk, zvonjavu telefona. Okrenula
je broj mobilnog, ali je bio isključen. Kad se konačno pojavio,
začudilo ju je to što nije promolio glavu u dnevnu sobu, već se
izgubio i otišao pravo u svoju sobu. Sigurno je video svetlost kroz
prozore i shvatio da još nije legla. Nekoliko minuta je samo sedela
i razmišljala. Strahovala od onoga što mora da kaže. Onda je
krenula za njim. Zastala je na vratima sobe. Uključio je
kompjuter. Sedeo je lica okrenutog od nje i zgrčenih ramena. Cela
pojava je odisala i nezadovoljstvom.
– Šta se dešava? – brzo je rekla. – Strašno kasniš.
Nerazgovetno se nakašljao. Lupio pesnicom o sto.
– Udario sam prokleta kola – rekao je mrzovoljno.
Rut je razmišljala o odgovoru. Razmišljala je o svemu što se
desilo, i gledala uska, ljutita leđa. Odjednom se razjarila. Sve je
iskuljalo iz nje, i nije mogla da se zaustavi.

24
BALKANDOWNLOAD
 – Pa dobro – rekla je – udario si kola. Tata i ja ne možemo
da platimo popravku, pa se ih vozi sa ulubljenjem, ili štedi dok ne
budeš imao sam da platiš!
Skoro da se borila da dođe do daha. Sin se pokolebao, ali se
nije okrenuo.
– Znam – rekao je ljutito.
Na ekranu se pojavio lavirint. Ka sredini lavirinta se kretala
mačka. Sin ju je pratio pogledom i pojačao zvuk. U centru se
šetao miš.
– Sve je grozno – povikao je.
– Ne mogu sada o tome da razgovaram – viknula je Rut. –
Desilo se nešto strašno. Ida je nestala!
Sina je prodrmao trzaj iznenađenja. I dalje je sedeo,
netremice zagledan u ekran. Iz zvučnika su se čuli slabašni zvuci.
– Nestala? – rekao je začuđeno i polagano se okrenuo.
– Tvoja sestra od tetke, Ida – rekla je. – Otišla je u šest da
nešto kupi u kiosku. Cele večeri sedim kod Helge. Nisu našli ni
nju ni bicikl.
– Ko su oni?
– Policija!
– Gde su tražili? – pitao je gledajući je razrogačenim očima.
– Gde su tražili? Svuda, naravno. Nije ni išla do kioska.
Rut je morala da se nasloni na zid. Opet je shvatila koliko je
ozbiljno. Sin je i dalje čukao po tastaturi, i odveo mačku koja lovi
u slepu ulicu. Miš se pritajio u očekivanju novog poteza.
– I tako tvoje oštećenje nije vredno razmišljanja – rekla je
uplašeno. – To je ulubljenje na starom autu koje može da se
popravi. Nadam se da vidiš kakva je to sitnica.

25
BALKANDOWNLOAD
 Polagano je klimnuo glavom. Čula je kako diše, dah mu je
bio napet.
– Šta se desilo? – rekla je sa iznenadnim saosećanjem. – Jesi
li se povredio?
Odmahnuo je glavom. Taj prizor ju je zaboleo. Kad slupaš
auto, to je poraz. Mlad je i misli da sve može, a ovo je strašno
ugrožavalo njegov ponos. To joj je jasno, ali nije htela da ga tetoši
više nego što treba. Želela je da odraste.
– Zakucao sam se u bankinu – rekao je očajno.
– Tako znači – rekla je. – Gde?
– Kod gradskog mosta. U centru.
– Je li Bjern bio s tobom? – pitala je.
– Nije. Ne tada.
– Hoćeš da odem do garaže da pogledam? – pitala je.
– Nema potrebe – rekao je umorno. – Pričao sam s Vilijem.
On će mi pomoći da popravim. Nemam para, ali kaže da mogu
da mu platim kasnije.
– Vili? – rekla je Rut sumnjičavo. – Još se družiš s njim? Pa
krenuo si do Bjerna?
– Da, da – reče Tome. – Ali Vili se razume u automobile.
Zato sam i otišao do njega. Vili ima i alat i garažu, Bjern ni jedno
ni drugo.
Ponovo je počeo da pokreće mačku. Zašto me ne gleda?
pomislila je Rut. Pomislila je nešto zastrašujuće.
– Tome – rekla je bez daha. – Nisi valjda pio?
Okrenuo se na stolici i zagledao se besno u nju.
– Jesi li ti luda? Pa ne vozim pijan. Misliš da vozim pijan? –
Bio je tako iskreno uzrujan da ju je bilo sramota. Bio je bled kao

26
BALKANDOWNLOAD
čaršav. Poluduga kosa neočešljana, a usred svega je Rut primetila
i da ju je trebalo oprati.
Malo je postajala na vratima. Nije mogla da mrdne, nije bila
umorna, sve vreme je osluškivala da li zvoni telefon, da li će
zazvoniti. Osetila je strah koji će je spopasti ako zaista bude
zvonio. Pomislila je na sekundu u kojoj podiže slušalicu i čeka.
Na ivici ponora. Ili će pasti ili će je srećan svršetak povući na
bezbedno mesto. Ovo mora da ima srećan kraj, ne može da
zamisli drugačiju verziju, ne ovde, na ovom mirnom mestu, ne sa
Idom.
– Ujutru moram do Helge – rekla je. – Moraćeš da
pomogneš Marion oko doručka i tako to. Hoću da je otpratiš do
školskog autobusa. Ne samo da je otpratiš – dodala je. – Moraš da
sačekaš dok ne sedne na svoje mesto. Čuješ li? Moram da budem
uz Helgu ako se nešto desi. Teča Anders je sada tamo – rekla je
tiho.
Zbunjeno je uzdahnula i rekla sinu da ode na spavanje.
Ostavila ga je i izašla u dvorište. Nešto joj pade na pamet.
Otvorila je vrata dvostruke garaže. Sa čuđenjem je primetila da je
sin prekrio opel ciradom. Inače to nije radio. Verovatno nema
snage da ga gleda, pomislila je. Kako je to detinjasto. Upalila je
unutra svetlo. Podigla ciradu. S prednje desne strane je našla ono
što traži.
Udubljenje, polomljen far i podosta oštećenja na laku.
Izgreban dugim, sivkastobelim linijama. Odmahnula je glavom i
ponovo ga prekrila ciradom. Izašla na dvorište. Razmišljala je.
Osetila je kišu na vratu, mokru i hladnu. Brzo je pogledala u
pravcu sinovljeve spavaće sobe, čiji je prozor gledao na dvorište.
Na njemu je videla bledo lice, delimično skriveno iza zavese.

27
BALKANDOWNLOAD
 *
2. septembar.
Helga se trgla i probudila. Dopola se pridigla u krevetu. Na
kratku sekundu je sve bilo kao ranije. Bila je Helga koja se budi u
novom danu.
Onda se setila svega. Stvarnost ju je oborila na dušek. U isto
vreme je začula vrata automobila koja se zatvaraju, i tihe glasove
koji mrmljaju. Neko je prilazio kući. Ležala je kao na iglama i
osluškivala. Prilazili su tako tiho, čula je. Nisu to bili užurbani
koraci, energični glasovi. Ostala je da leži zgrčena u krevetu.
Ostaće tako da leži sve dok se Ida ne vrati kući. Neće se mrdnuti,
neće ni jesti ni piti. Ako bude ležala dovoljno dugo, desiće se
čudo. Ako se ne bude desilo, potonuće kroz dušek. Izgubiće se u
tapacirungu. Drugi mogu da legnu preko nje i spavaju, mogu da
uđu u sobu i šetaju po njoj, ne bi ih primetila. Neće ništa osećati,
nikad više.
Čula je napolju Andersov glas. Korake koji se polako vuku
po sobi. Ulazna vrata koja se nežno zatvaraju. Ako se desilo ono
najgore, svakog trenutka će se pojaviti Anders na vratima i
pogledati je. Neće reći ni reč, samo će se zagledati u nju nemim
vriskom. Potamneće mu pogled, one velike, smeđe oči koje je Ida
nasledila. Ona će ustati i zavrištati tako da okna popucaju, tako
da svi čuju a svet da se zaustavi u svom večnom kruženju. Svi na
ulici će čuti i pitati se. Osetiće ovaj potres u nogama, osetiće da je
svemu došao kraj. Ali sekunde su prolazile, a on se nije
pojavljivao. I dalje se čulo mrmljanje iz dnevne sobe. Znači, nisu
je pronašli, ni živu ni mrtvu, pomislila je Helga. Nada je visila o
koncu. Prstima je grebala po jorganu kako bi je uhvatila i
zadržala.

28
BALKANDOWNLOAD
 Anders Juner je uveo Sejera i Skarea u dnevnu sobu.
– Helga spava – rekao je. Pokušao je da napipa naočare u
džepu košulje. Naočare nisu bile sasvim čiste. Na odeći su se
videli tragovi spavanja na kauču. Ako je uopšte i spavao.
– Šta ćemo sad? – pitao je nervozno. – Niste našli ni bicikl?
– Nismo – reče Sejer.
Jakob Skare je slušao s pažnjom. Plave oči su bile duboko
koncentrisane. Dok je Sejer pričao, detaljno je proučavao Junera.
Povremeno bi nešto brzo zabeležio.
– Šta to znači?
– Ne znamo – reče Sejer.
Juner se protrljao po glavi. Bila je skoro ćelava. Oči su mu
bile velike poput Idinih, a usta malecna. Očigledno je nekoliko
godina mlađi od Helge, sitan i nežan, na granici ženstvenog.
– Ali šta mislite?
Sejer nije žurio s odgovorom.
– Ne mislimo ništa – rekao je jednostavno. – Tražimo.
I dalje su se netremice gledali. Sejer je morao Idinom ocu da
potvrdi ozbiljnost situacije. Upravo mu je to potrebno, zato vrši
takav pritisak.
– Zabrinut sam – rekao je Sejer. – Ne mogu to da prikrijem.
Glas mu je bio nepokolebljiv poput stene. Ponekad je umeo
da očajava zbog svoje smirenosti, ali bio je prinuđen. Ne sme da
popusti pred Junerom.
Idin otac klimnu glavom. Dobio je ono što je tražio.
– Ali, šta se sada dešava? – rekao je zatim, sa iznenadnim
umorom u glasu. – Šta preduzimate kako biste je pronašli?

29
BALKANDOWNLOAD
 – Označili smo potez kojim bi Ida vozila bicikl – rekao je
Sejer. – I moramo da potražimo sve osobe koje su u to vreme bile
u toj oblasti. Zamolimo ih da nas nazovu, i ljudi zovu. Saslušamo
svakog ko je video nešto što bi nas zanimalo, i sve se beleži. Bilo
da je reč o automobilima, biciklima ili pešacima. Nadamo se onoj
jednoj, važnoj informaciji koja bi nam pomogla da napredujemo.
– Ka čemu? – pitao je Juner drhteći.
Spustio je glas u strahu da će Helga čuti. – Kada dete ovako
nestane – nastavio je – tada je logično pomisliti da ju je neko oteo.
Da je iskoristi. Znate za šta. I onda da je se otarasio da ga ne oda.
Toga se plašim! – prošaputao je. – A ne vidim drugo objašnjenje.
Zagnjurio je lice u šake. – Koliko je ljudi zvalo? Je li neko
uopšte zvao?
– Nažalost, veoma mali broj ljudi ju je video – priznao je
Sejer. – Na putu nije bilo mnogo saobraćaja kad je Ida krenula. A
reč je o potezu od nekoliko kilometara. Ali, za takve stvari uvek
treba vremena. Za sada znamo da ju je neko video sa imanja
Sulberg. I druga, manje pouzdana opservacija sa Madsebergea.
Juner odjednom skoči sa stolice. – Bože dragi. Ovo je
strašno!
Sejer je pokušao da zauzda Junerovu paniku ostajući
smiren. Juner se nanovo stropošta na stolicu.
– Helga kaže da Ida nikad ne bi prkosila kad su u pitanju
pravila – reče Sejer. – Ona pravila koja deca treba da poštuju kad
je reč o nepoznatim muškarcima u nepoznatim kolima. Šta vi
mislite o tome?
Juner razmisli. – Ida je veoma otvorena – rekao je. –
Radoznala je i vesela. I ima lepo mišljenje o svima. Ako je srela

30
BALKANDOWNLOAD
nekog ko je fin prema njoj, s ovim ili onim obećanjem, tja, nisam
siguran.
Vrpoljio se dok je pričao. Skidao je i vraćao naočare, nije
mogao da smiri ruke.
Sejer je neko vreme razmišljao o pedofilima koje je sretao
tokom karijere. Često im je dobro išlo s decom, bili su pažljivi,
privlačni i ljubazni. Naučili su veštinu zavođenja, i imali su
posebne sposobnosti da izaberu decu koju je lako prevariti.
Poseban njuh, pomislio je Sejer.
– Znači, možda je dobrovoljno pošla s nekim? – rekao je
naglas.
– Pretpostavljam – reče Juner bespomoćno. – Sve je moguće.
Ali ne mogu da odgovorim na to pitanje sa da ili ne.
Sejer je znao da je Juner u pravu. Skare uze reč. – Da li je
zanimaju dečaci? – pitao je oprezno.
Juner odmahnu glavom. – Pa tek joj je deset. Ali možda
polako počinju da je zanimaju takve stvari. Iako mislim da je
rano.
– A dnevnik? Ima li nešto slično?
– Moraćete kasnije da pitate Helgu – rekao je. – Neću sada
da je budim.
– Vi i Helga – reče Sejer oprezno. – Lepo se slažete?
Juner klimnu glavom. – Da, svakako!
– Juče nas je pozvala ne obaveštavajući vas. Gde ste proveli
veče?
Juner je preplašeno trepnuo. – Na poslu. Tada često
isključim mobilni da bih mogao na miru da radim.
– Radite u smenama? – reče Sejer upitno.

31
BALKANDOWNLOAD
 – Ne. Ali sad više nemam porodicu. Mislim, ne kao pre.
Ispunjavam vreme poslom. Mnogo vremena provodim u
kancelariji. Ponekad i prespavam – rekao je.
– Čime se bavite?
– Reklamama. Radim i na tekstu i na dizajnu. Firma se zove
„Heartbreak“ – dodao je – ako treba da zapišete.
Skare je zapisao broj telefona i adresu radnog mesta. Juner
se raspričao o svom poslu. Kao da beži od svih teškoća i traži
sklonište u svojoj profesiji, tamo bi živnuo. Lice mu je poprimilo
dečački izraz. Okružio ga je onaj iznenadni šarm kakav ljudi
pokazuju kad vole svoj posao i ukaže im se prilika da govore o
njemu.
– Helga ima invalidsko osiguranje – rekao je. – Zbog
migrene. Tako da ja pomažem s alimentacijom i za nju i za Idu.
Lice mu se ponovo smrklo jer se zaglavio, i jer mu se ćerka vratila
u svest.
– Ida je poprilično zrela za dete – reče iznenada.
– Zrela? – reče Sejer. – Kako?
– Uporna je. Puna entuzijazma. Ne sklanja se ni pred kim.
Ima mnogo samopouzdanja – priznao je – i ima veoma visoko
mišljenje o sebi. Ne bi joj nikad palo na pamet da joj neko koga
sretne ne želi sve najbolje, jer je tako navikla.
Juner spusti naočare na sto. Konačno ih je ostavio na miru.
– Mogu li ja nešto da uradim?
– Okupićemo sve koje možemo i krenućemo u potragu –
reče Sejer.
– Lako je okupiti ljude oko takvog zadatka. Svi u okolini su
čuli za Idin nestanak. Vodiće ih profesionalci, i dobiće precizna
uputstva kako treba tražiti.

32
BALKANDOWNLOAD
 – A reka? – reče Juner tiho. Nije mu se dopalo što to glasno
izgovara.
– Naravno da procenjujemo potrebu za pretraživanjem
rečnog korita – reče Sejer. – Ali u prvom krugu će se raditi
potraga na kopnu, a naši ljudi će obići svaku kuću duž puta pa
sve dole do Lajlinog kioska.
– Želim da pođem u potragu – reče Juner.
– Obavestićemo vas o detaljima – reče Sejer. – I gde treba da
dođete. Verovatno ćemo upotrebiti školsko dvorište. Do tada se
starajte za Helgu.
Juner ih je ispratio. Ostao je na stepenicama i gledao ih kako
odlaze. Naslonio je ruke na ogradu i nagnuo se. Oči su mu lutale
po okolini, tamo gde je Ida.
– Nema je već sedamnaest sati – zaječao je. – Prekasno je, i
vi to znate!
Zagnjurio je glavu u šake, drhteći. Sejer se vratio. Uhvatio je
Junera za ruku i jako je stisnuo. Nije mogao ništa drugo da učini.
Onda se vratio do auta. Osećao se kao da okreće leđa davljeniku.

*
Velika grupa ljudi okupila se kod škole u Staklari. Prošla je
cela noć, a na svim licima se mogla iščitati zabrinutost. I dalje je
padala kiša, ali sada slabije. Grupu su činili ljudi iz Crvenog krsta
i Narodne pomoći, bilo je nastavnika i đaka škole, ljudi iz
sportskog kluba i niza drugih udruženja. Neki su bili i sasvim
obični ljudi koji su čuli poziv za pomoć. Jednostavno su izašli iz
svojih kuća i po vlažnom vremenu krenuli u nadi da će biti od
koristi. Mnogi su bili mladi, a upadljivo je bilo preimućstvo
mladića i odraslih muškaraca. Pojavila su se i neka deca, ali su ih

33
BALKANDOWNLOAD
vratili kućama. Emil Johanes je video veliki skup i odgurao je
zeleni trotočkaš pod nadstrešnicu, odakle je mogao da ih
posmatra sa bezbedne udaljenosti. Nikome nije palo na pamet da
ga pita da li bi pripomogao. A ni njemu samom nije padalo na
pamet.
Posmatrao je pse koje su neki vodili na povocu. Ako bi se
neki od njih otrgao, upalio bi motor što brže može i odvezao se.
Ne voli pse.
Grupe tragača su proučavale kartu i slušale informacije od
policije kako treba da se kreču po terenu. Koliko zbijeno da idu,
kako da koriste oči. O važnosti toga da su uvek pažljivo
usredsređeni. Da ne razgovaraju mnogo. Jednu grupu su poslali
gore ka vodopadu, a druga grupa je trebalo da traga duž reke.
Neke su poslali na njive, druge u šumu, a treće na brdašce iznad
grada.
Jakob Skare im je dao poslednja uputstva. – Ne zaboravite
da je Ida mala – rekao je. – Ne zauzima mnogo mesta.
Ozbiljno su klimnuli glavom. Skare ih je posmatrao,
zadubljen u svoje misli. Znao je dosta o tome šta im se mota po
glavi. Mnogo međusobno suprotstavljenih misli. Neki su došli iz
očajanja jer su i sami očevi, i nisu imali snage da pasivno sede i
gledaju u televizor. Neki su došli zbog uzbuđenja, u nadi da će
baš oni pronaći Idu. Naizmenično bi zamišljali da je pronalaze
mrtvu, maštali o tome da upravo oni budu osoba u središtu
pažnje, ili bi maštali o tome da budu osoba koja će je naći živu i
zdravu. Osoba koja će moći da vikne i lepom vešću privuče
pažnju ostalih. Možda da je podignu i donesu je na rukama. Bili
su uplašeni jer je tek nekolicina ikad u životu videla leš, a većina
je bila uverena u to da je Ida mrtva. Nije im bilo prijatno
suočavanje sa sopstvenim mislima, i nestrpljivo su udarali

34
BALKANDOWNLOAD
nogama o asfalt. Neki su na leđima nosili ranac s termosom.
Svako ima oko sokolovo, ili su bar tako mislili, iako ih je Skare
podsetio na bezbrojne potrage u kojima je mnogo ljudi iznova i
iznova prolazilo pored nestalog.
Anders Juner im se pridružio. Malo njih ga je prepoznalo
budući da u Staklari nije živeo već osam godina, i to mu je došlo
kao olakšanje. Pošla su i njegova braća, Ture i Kristijan, kao i
Tome, Helgin sestrić. Bilo je pravo olakšanje kad su konačno
dobili znak za polazak. Sto pedeset ljudi se raštrkalo u grupicama
i krenulo iz školskog dvorišta. Čuli su se prigušeni glasovi. Za
mnoge je doživljaj sam po sebi bio čudesan. Sve vreme gledaju u
zemlju, svaku vlat, koren ili granu, sve nepravilnosti u asfaltu,
sve đubre u jarkovima, bilo je toliko toga. Grupa koju su poslali
da traga duž obale reke sve vreme je bacala poglede ka brzoj
rečnoj struji. Podizali su žbunje i drugo rastinje sa niskim
granama. Istraživali su ulegnuća. I nalazili su razne stvari. Stara
smrskana dečja kolica. Ubuđalu gumenu čizmu. Duž reke su
preovladavale prazne pivske flaše. Povremeno bi napravili
kratku pauzu. Jedna grupa je naišla na mali štagalj. Skoro da se
urušio, i opasno se nakrivio. Pomislili su kako je to dobro mesto
za skrivanje, i zastali su kraj skromne građevine. Nije ni daleko
od puta, nije daleko od njene kuće. Po automatizmu su njuškali
po vazduhu. Jedan čovek se sagnuo i zavukao kroz otvor,
zapravo uzanu pukotinu u trulom drvetu. Zatražio je bateriju, i
dodali su mu je. Zrak svetlosti je treperio po polumračnoj
prostoriji. Srce mu je lupalo tako jako da ga je osetio u
slepoočnici. Ostatak grupe je čekao. Nekoliko dugih sekundi se iz
štaglja nije čuo zvuk. Onda su opet ugledali njegova stopala kad
se unatraške izvukao iz uskog otvora.
– Samo gomila đubreta – izvestio ih je.

35
BALKANDOWNLOAD
 – Valjda si podizao stvari? – uputa drugi. – Možda leži
ispod nečega. Ispod dasaka i tako toga.
– Nije unutra – odgovori čovek i umorno pređe rukom
preko lica.
– Pa rekli su da je lako prevideti stvari. Da proverimo još
jednom? – Nije odustajao.
Čovek koji je promolio glavu u vlažan polumrak kako bi
potražio telo mrtve devojčice, ali ga nije našao, pogleda ga
iznervirano.
– Misliš da zabušavam? – reče.
– Ne, ne. Pogrešno si shvatio. Samo da budemo sigurni.
Nećemo da budemo od onih grupa što samo prođu pored,
hoćemo ovo da obavimo kako treba. Slažete se?
Klimnuo je glavom u znak slaganja. Drugi se zavuče kroz
otvor i pažljivo osvetli baterijom. Gajio je velike nade. Pomisli
kako se čovek nada, pade mu na pamet dok je ležao na mokroj
zemlji, osećajući kako mu se hladnoća uvlači kroz kolena na
nogavicama. Nada se da devojčica leži tu. Jer ako leži, onda je
svakako mrtva. Pa ne nadamo sa valjda da je mrtva. Samo smo
realni. Pomažemo. Izvukao se napolje.
– Prazno – reče. – Na svu sreću.
Izdahnuo je. Grupa pođe dalje.

*
Vili Oterhals nije krenuo u potragu. Sedeo je na podu svoje
garaže s knjigom u krilu. Hladnoća betona se uvlačila kroz
zadnjicu pantalona. Tome je sedeo na radnom stolu kraj zida i

36
BALKANDOWNLOAD
gledao Vilija. I njegova je odeća bila vlažna posle nekoliko sati
koje je proveo na sitnoj kiši. Potraga nije dala rezultata. Sad je
posmatrao opel. Sa stola na kom je sedeo nije mogao da vidi
polomljeno staklo. Mogao je da zamisli kako se ništa nije
dogodilo, da je to samo ružan san.
– Kako je prošlo? – reče Vili ne gledajući ga.
Tome je dugo razmišljao.
– Odvratno – reče. – Samo tako ideš i tražiš. Gomila
nepoznatih ljudi. Svuda traže. Po bunarima i potocima.
– Hoće li sutra nastaviti da traže? – upita Vili.
– Kažu da će tražiti nekoliko dana.
Pogledao je iskosa starijeg drugara. Vili je poprilično koščat,
pomislio je. Imao je mršavo lice sa izbačenom bradom i koščata
ramena. Kroz sintetičko radno odelo nazirala su se špicasta
kolena. Prstom je obrisao prljavštinu s obraza, pokušavajući da
rastumači tekst i slike iz knjige o popravci i lakiranju automobila.
Knjiga je bila stara i već korišćena. Slike su bile umazane uljem.
Neke stranice su bile pocepane na pola, a neko je pokušao da ih
spoji selotejpom. Proučavao je sliku prednjeg stakla, desna strana,
kao na Tomeovom opelu.
– Prvo ćemo morati da šmirglamo – reče Vili odlučno. –
Trebaju nam dve vrste papira, grub i finiji. Skupio je oči i
zagledao se u knjigu. – Broj 180, pa 360. Staklo prvo treba da se
izbrusi suvim šmirglanjem, pa onda ide mokra šmirgla. Treba
nam kocka za šmirglu i ispuna – rekao je. – Nešto za rđu. Pa za
odmašćivanje. Tome, je 1’ pratiš ti?
Tome klimnu glavom. Zapravo je u mislima bio odsutan.
Vili nastavi da čita.

37
BALKANDOWNLOAD
 – Moramo da šmirglamo i oko oštećenja. Ovde piše:
„Počnite u sredini oštećenja i nastavite dalje kružnim pokretima.“
Nađi nešto da zapisuješ. Kad budemo skinuli staklo, moraš da
odeš da kupiš šta nam treba.
– Dobro, mogu da odem da kupim – reče Tome. – Ali
nemam ni prebijene pare.
Vili podiže pogled. – Mogu da ti pozajmim. Pa nećeš
zauvek da ideš u školu? Pre ili kasnije ćeš zarađivati.
Opet spusti pogled na knjigu. – Fali nam i deo alata.
Probaću da pozajmim nešto.
Spustio je knjigu, podigao se na noge i prišao autu. Nagnuo
se nad staklo raširenih nogu, podbočenih ruku. Poput stručnjaka
je proučavao oštećenja. Ramena su se savila kao dva jedra, puna
snage da krenu.
– E pa, Tome, krećemo!
Tome je čuo šuškanje najlonskog odela, i tužno zveckanje
metala u kolima. Povremeno bi začuo duvanje i dahtanje. Stara
opel askona koja je petnaest godina bila u jednom komadu neće
se rastaviti bez mulce.
– Znam jednog tipa na Selovoj pumpi – dahtao je Vili. –
Bastijana. On će mi pozajmiti šta mi treba.
Ima toliko ljudi koje Vili može da pita, pomisli Tome.
– Jebote, Vili – reče s olakšanjem. – Ako ovo uspeš, dužan
sam ti boga oca.
– Vala jesi – nasmeši se Vili.
Oči su mu se zacaklile.
– I popravi malo raspoloženje. Sve će se srediti. Siguran
sam.

38
BALKANDOWNLOAD
 Nastavio je da uvrće i savija metal. Na vratu mu je iskočila
vena.
– Ne, sranje, moram dole.
Zavukao se pod auto i nestao. Ispod krivine točka pojavili
su se dugi, beli prsti.
– U stvari, ništa ne shvatam – reče Tome – jednostavno ne
shvatam. Kako se sve desilo.
Bio je ljut zbog svega što se dogodilo. Lice mu se
zarumenelo.
– Opusti se – reče Vili mirno. – Kao što rekoh, srediće se.
Onda se priseti nečega. – Šta ti je rekla mama?
Tome zaječa. – Previše. Da neće da plate, da ne vole što
svraćam ovamo. Ali znaš, obuzeti su više ovim drugim...
– Da, naravno. Ne, ja nisam ono o čemu tašte maštaju,
oduvek to znam – naceri se Vili. – Ali, jebote, odrastao si. Smeš
sam da biraš s kim provodiš vreme.
– Baš sam to rekao kevi – slagao je Tome. – Nego – setio se –
je li treba da pogledamo kočnice?
– Prekini! – naredi Vili. – Kočnice su vrh. Sad malo da
pripomogneš. Moramo da skinemo staklo. Neće da mrdne.
Pridrži mi!
Tome skoči sa stola. Pokušao je da se pribere. Bilo je pravo
olakšanje što Vili vodi celu stvar. Sam se sebi najviše dopadao u
ulozi šegrta. Ali povremeno je osećao kako ga stariji i
preduzimljiviji drug guši. Kad je Tome konačno dobio vozačku, a
prethodno je prvi put pao i osećao je kako ga zbog toga ponižava
na najrazličitije načine, osetio je da su jednaki na jedan nov način.
Može sam da vozi. Upravo je Vili češljao novine tražeći

39
BALKANDOWNLOAD
upotrebljiv auto za onih dvadeset hiljada koje je Tome uspeo da
uštedi. Samo krizmanje je donelo petnaest hiljada.
– Opel je bezbedan – rekao je Vili samouvereno. – Solidan
motor, naročito na starijim modelima. Za boju te zabole. Ne budi
razmažen. Ako nađeš narandžasti opel u dobrom stanju, onda ga
uzmi.
Ali opel koji su pronašli bio je crne boje. Čak mu je i farba
bila u dobrom stanju. Tome je bio na sedmom nebu. Više nije
mogao da miruje, morao je da se vozi i vozi.
– A policija? – reče Vili oprezno. – Sigurno ih zbog tvoje
sestre od tetke ima na sve strane?
–Da.
– Jesu h pričali s tobom?
– Ne, strašno – tresnu Tome preplašeno. Pustio je na
trenutak i Vili uštinu prst.
– Čoveče, daj koncentriši se! Moraš da držiš dok odvrćem!
Tome je stisnuo svom snagom. Zglobovi na prstima su mu
pobeleli.
– U takvim slučajevima, oko devojčica i slično – duvao je
Vili ispod auta – totalno pomahnitaju. Možda su ispitivali i oca.
Jesu li?
– Ne znam – promrmlja Tome.
– Ali sigurno se dosta raspituju za odnose u porodici – reče
Vili. – Možda se raspituju i za tebe.
Tome klimnu glavom. Osećao se poput lutke slušajući
bujicu reči. Jednim delom ga je umirivala, a delom ga je
uznemiravala.

40
BALKANDOWNLOAD
 – To što si joj brat od tetke je samo po sebi opterećenje. –
smatrao je Vili.
Konačno je ustao. Krilo je skinuto.
– Naročito ako je nikad ne pronađu – rekao je. – Ako nikad
ne otkriju istinu. Zbog takvih stvari ljudi generacijama s
podozrenjem gledaju jedni druge. Znaš da se ovde pre četrdeset
godina desilo ubistvo?
Tome odmahnu glavom.
– Ali znam ja. Neki momak je silovao i ubio devojku od
šesnaest godina. Njihove porodice i dalje ovde žive. Jebote, još to
možeš da vidiš po njima.
– Šta da vidiš? – pitao je Tome. Bio je sve nervozniji.
– Da sve vreme razmišljaju o tome. Da im je jasno da svi
znaju o kome je reč. Da spuste pogled. Takve stvari.
Obrisao je kap znoja sa gornje usne.
– Majka onog momka što ju je ubio ima sad skoro
sedamdeset. I vidi se izdaleka.
– Ja ne vidim – reče Tome. – Ne znam čak ni ko su oni.
Hteo je da drug začepi. Nije mu se dopala sva ta priča o
smrti i propasti. Jedino ga je auto zanimao. Da ponovo bude ceo.
Ceo, sjajan, bez oštećenja na laku, kao pre.

Zna da je lepa, pomislio je Sejer setno. Sedeo je držeći Idinu

sliku u ruci. Činilo mu se da ih sve čuje, hor koji se ponavlja, hor
tetki i ujaka, komšija i prijatelja. Bože mili, kakvo predivno dete!
Setio se svojih tetaka, kad bi ga uštinule za obraz kao da je štene
ili nešto drugo nemušto. A i bio sam takav, prisetio se. Mršav,
stidljiv dečak s predugačkim nogama. Neprekidno je gledao
sliku. Ida se godinama ogledala u tuđim očima i videla u njima

41
BALKANDOWNLOAD
sopstvenu lepotu. Zbog toga je izrasla u samouvereno dete, dete
koje je naviklo da budi divljenje, a možda i zavist. Dete koje je
naviklo da dobije šta god poželi i od prijatelja i od porodice.
Doduše, Helga je delovala odlučno i strogo, Ida je imala jasna
pravila. Nikad ih nije prekršila. Koga je to srela ko je zaglušio
majčina upozorenja? Čime li ju je namamio? Ili ju je samo oborio i
ubacio u kola?
Očaravajuća i zrela, pomislio je. Kombinacija koja mu se
uopšte ne dopada. Zbog toga je ranjiva. Nemoguće je zagledati se
u te smeđe oči, a da se čovek ne razneži. Pokušao je da poveže te
tri stvari. Nežna osećanja prema dražesnom detetu, potom
telesnu žudnju, i na kraju uništenje. Prve dve je shvatao. Mogao je
da shvati čak i momenat požude. Čistotu, slabost koju dete
predstavlja. Glatkoću, neiskvarenost i mekoću, nešto što lepo
miriše, što treperi i drhti. Da si jak i da sam možeš da se
presabereš upravo zbog toga što si odrasla osoba. Ali nije mogao
da pojmi to da se iz majušnog deteta iscedi život. Sav taj panični
život koji se koprca i polako nestaje među rukama. Umorno je
protrljao oči. Nisu mu se dopale sopstvene misli. Zato je okrenuo
broj Sarinog hotela u Njujorku. Nije bila u sobi.
Bilo je kasno uveče. Grad je tinjao kao vatra koja se gasi
između modrih brdašaca. Mogao bi da ode kući i popije jedan
viski. Verovatno će moći da zaspi bez ikakvih problema. Snažno
ga je uznemiravalo to što može da ode na spavanje kad Ide nema
u gustoj pomrčini, dok je Helga uplakanih očiju iščekuje. Najviše
bi voleo da izađe i prošeta. Da luta ulicama otvorenih očiju. Da
bude napolju, tamo gde je Ida. Timovi potrage i dalje nisu imali
nikakvih novosti.
Stresao se kad je neko pokucao na vrata. Jakob Skare
promoli glavu.

42
BALKANDOWNLOAD
 – Zar nisi otišao kući? – upita Sejer. – Šta radiš ovako
kasno?
– Verovatno isto što i ti. Bauljam naokolo.
Osvrnuo se po šefovoj kancelariji. Pod Sejerovom lampom
je stajala figurica od magičnog testa. Predstavljala je policajca u
plavoj uniformi, i napravio ju je Sejerov unuk. Skare je podigao
figuricu i zagledao se u nju.
– Krenula je da buđa – rekao je. – To ti je jasno?
Sejer se pravio da ne čuje. Ne pada mu na pamet da baci
figuricu. Jeste da izgleda malo pokvareno, ali barem ne smrdi.
– Mogu li da pušim na prozoru? – upita Skare.
Strpljivo je čekao odgovor držeći prins u ruci. Kratko
klimanje glavom, i seo je na sims. S mukom je otvorio teški
prozor.
– Ni traga ni glasa – zaključio je, i otpuhnuo dim u
septembarsku noć. – Nisu našli čak ni šnalu.
– Nije imala šta da izgubi – reče Sejer. – Nije nosila sat,
nikakav nakit. Ali zbog jedne stvari mi je drago.
– Stvarno? – reče Skare poraženo.
– Što nismo našli krvavu odeću. Ostavljene dečje cipele na
putu, bicikl bačen u jarak. Sviđa mi se što nema ničega.
– Zašto? – upita Skare začuđeno.
– Ne znam – priznao je Sejer.
– To valjda znači samo da je precizan – reče Skare. – Meni to
ne budi posebnu nadu.
Povukao je dubok dim. – Ovo iščekivanje... – reče. –
Naporno je.
– Za Andersa i Helgu Juner svakako – reče Sejer suvo.

43
BALKANDOWNLOAD
 Skare je ćutao. Da li je ovo prekor? Neprestano je otpuhivao
dim kroz otvoren prozor, ali deo se ipak vraćao i uvlačio u
mračnu kancelariju. Posle je užareni opušak stavio pod mlaz
tekuće vode na lavabou.
– Za večeras je verovatno gotovo?
Sejer je klimnuo glavom i skinuo jaknu s naslona.
– Šta misliš o napisima u novinama? – pitao ga je Skare
kasnije. Stajali su na parkingu ispred Opštinskog suda. Obojica su
zveckala ključevima od auta.
– Novinari su u redu – kazao je Sejer. – Ako gledaš ono što
stvarno pišu. Ali ima i nešto što se zove lejaut. A fotografi imaju
smisla za dramatičnost.
Skare se prisetio slika iz novina od tog dana. Slika Ide, slika
bicikla kakav ima, žute nakamure, i slika trenerke koja je ličila na
onu koju je nosila. I naslov „Ovuda je Ida pošla“. Isprekidane
linije. I slika Lajlinog kioska izbliza.
– Pokrenuli su feljton – rekao je Sejer. – Nadam se da neće
imati previše epizoda.
Oprostili su se uz kratko klimanje glavom. Kad je već
dobrano stigao kući, Sejer je otišao u kuhinju i izvadio džak hrane
za pse. Pas Kolberg, koji je ležao na podu i čekao gazdu, pomerio
se veoma oprezno, ali ga je zvuk suve hrane koja je zazveckala u
metalnoj posudi naterao da ustane. Lagano je dotapkao u
kuhinju. Pas rase leonberger bio je tako star da je prevazilazio sve
statistike. Pogledao je Sejera crnim, nedokučivim pogledom.
Sejeru je bilo teško kad ga tako gleda. Znao je da je pas na izmaku
snaga, da mu treba prekinuti patnju. Uskoro, pomislio je. Ne sad
odmah. Sačekaću da se Sara vrati kući. Odsekao je sebi parče
hleba i stavio na njega kobasicu. Onda je iz frižidera izvadio tubu

44
BALKANDOWNLOAD
majoneza. Načas je zastao vagajući za i protiv. Majonez treba
posmatrati kao nešto čime se ponekad počastiš. Otvorio je
poklopac tube i nešto čudno mu je palo na pamet. Mogao je da
istisne majonez u obliku osmice i sedne da jede, dok je Helgi
Juner bilo dovoljno to što diše.

3. septembar
Sejer se probudio u šest sati. Pas je ležao na podu pored.
Registrovao je slabašan pokret dušeka i podigao glavu. Sekundu
potom je zapištao budilnik ispustivši tri kratka cika. Sejer se
nagnuo preko ivice kreveta i potapšao Kolberga po glavi. Lobanja
se jasno nazirala ispod krzna, pod dlanom je osetio čvorove.
Potom je pomislio na Idu. Odmah mu se pojavila u mislima.
Protegnuo je dugačko telo i pokušao da rastumači svetlost iza
zavese. Ne može, moraće da ustane i baci pogled. Zagledao se u
vlažnu jutarnju izmaglicu, prekrivala je grad poput poklopca. Za
doručak je pojeo dva tosta sa sirom i paprikom. Polako je spustio
psa niz stepenice i prošetao oko solitera. Opet ga je pustio u
dnevnu sobu. Kad je otvorio vrata kancelarije, bilo je 7:15, pod
rukom je nosio sveže novine. ,,I dalje nema traga od Ide.“
Prvi sastanak tog dana protekao je u raspodeli zadataka.
Nije bilo teško podeliti slučaj Ide Juner. U prvom krugu treba
proveriti ranije počinioce. One koji su odslužili kaznu, one koji su
u navedenom periodu imali izlazak, kao i sve one koji su
optuženi, ali nikad nisu osuđeni. Zapravo su svi čekali da neko
naleti na Idino mrtvo i izmrcvareno telo, tako da mogu da krenu
dalje. Njena slika je visila na tabli u sobi za sastanke. Svaki put
kad bi pored nje prošli, kroz telo bi im prostrujao njen osmeh, i u
svemu je postojala tanušna nada da će se iznenada došetati do
majčine kuće uz neverovatno objašnjenje.

45
BALKANDOWNLOAD
 Ako bi zazvonio telefon, a zvonio je neprestano, svi bi se
osvrtali oko sebe, zagledani netremice u onoga ko se javio, kako
bi možda na licu pročitali da li je reč baš o Idi, jer su mislili da to
umeju. I onima koji bi u datom trenutku sedeli u Dežurnoj službi
poskočilo bi u grudima na svaki poziv. Znali su da će kad-tad
doći.
Pokrenuta je nova potraga. Još je bilo otvoreno pitanje da li
da traže po dnu reke. Nisu imali odakle da krenu.
Sejer se odvezao do Helgine kuće. Video je lice gospođe
Juner na prozoru, verovatno je čula kola. Polako je izašao,
namerno polako, kako joj ne bi budio nadu.
– Skoro da sam spremna da dignem ruke – rekla je tiho.
– Shvatam da vam je teško – rekao je. – Ali i dalje tragamo.
– Oduvek sam znala da je Ida isuviše dobra da bi bila
stvarna – rekla je.
– Zar nije stvarna? – rekao je Sejer oprezno.
Helgi je podrhtavala donja usna.
– Bila je stvarna. Sad više ne znam šta je.
Ćutke je ušla u dnevnu sobu. Onda je prišla prozoru.
– Veći deo vremena provodim ovde. Ili sedim u njenoj sobi.
Ništa ne radim. Plašim se da ću je zaboraviti – rekla je zabrinuto.
– Plašim se da će mi iskliznuti iz misli, plašim se da ću
početi da razmišljam i radim stvari i bez Ide.
– Niko od vas sada ne zahteva da nešto radite – rekao je
Sejer.
Seo je na kauč a da ga nije ponudila. Video je da joj je kosa
neoprana, i da nosi istu odeću kao kad su se prvi put sreli. Nije
znao da li ju je uopšte i skidala.

46
BALKANDOWNLOAD
 – Voleo bih da porazgovaram sa vašom sestrom – reče
Sejer.
– Ru? Živi na par minuta odavde, na Madsebergeu. Doći će
kasnije.
– Lepo se slažete? – pitao je.
– Da – nasmešila se. – Oduvek smo se slagale.
– A Idin otac? Anders? Ima dva brata u blizini. Idini
stričevi?
Klimnula je glavom. – Ture i Kristijan Juner. Obojica su
oženjena, imaju porodice. Žive kod hipodroma.
– Jeste li u kontaktu? – hteo je da zna.
Odmahnula je glavom.
– Sa njima ne. Čudno je to. Ono malo rođaka što čovek ima,
skoro nikad ih ne viđa. Ali znam da su juče išli u potragu. Svi
zajedno.
– Da li je neko od njih stupao sa vama u kontakt?
– Ne smeju – rekla je prigušeno. – Verovatno se plaše. Ne
znam kako razmišljaju. I ne želim da znam. Dosta mi je
sopstvenih fantazija.
Skupila se, kao da su joj odjednom iskrsnuh zastrašujući
prizori.
– Ali Ida poznaje braću i sestre od tetke i strica?
– Naravno. Najbolje poznaje Marion i Tomea. Svereovu i
Rutinu decu. Često je kod njih. Voli svoju tetku. To je jedina tetka
koja joj nešto znači.
– A vaš zet? – pitao je. – Čime se on bavi?
– Svere radi u naftnoj industriji i često je odsutan. Skoro da
nikad nije kod kuće. I Anders mnogo putuje. Žale se na sve te

47
BALKANDOWNLOAD
noći koje provode po hotelima i kako im je naporno. Verovatno
im tako odgovara. Onda su oslobođeni svih trivijalnih stvari.
Nije imao komentar na ovo.
– Da li Ida voli teču Sverea? – rekao je tiho. Malo je
poćutala, polako shvativši značenje pitanja. Potom je odlučno
klimnula glavom. – Voli. Osim Andersa i mene, Svere i Rut su joj
najbliža porodica. Godinama odlazi kod njih, i lepo joj je tamo.
Oni su pristojni ljudi.
Ovo je izrečeno s autoritetom. Sejer se osvrnuo po njenoj
dnevnoj sobi. Na zidovima je bilo mnogo Idinih slika, slikanih sa
nekoliko godina razmaka. Na jednoj od slika držala je mačku.
– Veoma je zanimaju životinje – setio se. – Soba ih je puna.
Ova mačka, je i’ otišla?
U sobi je nastao tajac. Sejer je bio potpuno nespreman za
reakciju koju je pitanje izazvalo. Helga se slomila kraj prozora i
rukama prekrila lice. Onda se prodrala ka središnjem delu sobe
glasom koji je prodirao do kostiju.
– To je bila Marionina mačka! Zgazili su je. Ali Ida nikad
nije imala živu životinju. Čak ni miša! Rekla sam ne može. Uvek
samo ne može! Jer ih nisam htela, a sada ne shvatam sopstvenu
škrtost. Da nikad nije imala svoje kuče ili mače, ili nešto što je
tako želela, sve ono za šta je molila i preklinjala, jer ja nisam htela
da se gnjavim sa životinjama, sa krznom, dlakama, prljavštinom,
izmetom i svim što uz to ide! Ali ako se slučajno vrati, dobiće ih
koliko god želi! Obećavam, obećavam!
Zavladala je mrtva tišina. Helga je bila rumena u licu, a
onda je počela glasno da jeca.
– Tako sam glupa – plakala je. – Toliko sam depresivna i
neopisivo očajna da sam pomislila kako ću da nabavim štene, jer

48
BALKANDOWNLOAD
će se tad Ida sigurno vratiti kući. Čuće kevtanje šteneta gdegod
da je i dojuriće kući. Tako razmišljam. Kao neko dete.
– Pa dobro – reče Sejer. – Imate puno pravo da nabavite
štene.
Odmahnula je glavom. – Razmišljam o tako čudnim
stvarima – priznala je. – O nemogućem. – Obrisala je mokre
obraze rukavom jakne.
– Razumem – rekao je Sejer tiho. – Nikad niste bili u
situaciji u kojoj se sad nalazite.
Širom je otvorila oči. – Jesam! Bila sam u ovoj situaciji već
mnogo puta. Oduvek sam se ovog plašila. Bila sam spremna na
ovo. To znači biti majka!
– Pa dobro – rekao je. – Sad ste u situaciji koju ste već
zamišljali. Je li drugačija nego što ste mislili?
– Mnogo je, mnogo gora – zajecala je.

Rut Riks je otpratila ćerku Marion do školskog autobusa.

Sad je posmatrala sina Tomea kako prinosi karton mleka ustima.
Onda ga je izgrdila.
– Tome Eriče! To mi se ne sviđa, i ti to znaš.
Spustio je tetrapak i pošao iz kuhinje.
– Pa uzmi sendvič – rekla je nudeći ga.
– Nisam gladan – promrmljao je.
Čula ga je u hodniku. Vezivao je pertle na patikama.
– Zar nije danas dan kad učiš od kuće? – viknula je. Pošla je
za njim, nije htela da popusti.
– Da, i... ? – rekao je upitno i podigao pogled.

49
BALKANDOWNLOAD
 – Onda računam na to da ćeš učiti – rekla je pomislivši na
poslednju, važnu godinu srednje škole.
– Samo ću prvo da svratim do Vilija. Popravljamo kola.
Porazmislila je malo i pogledala ga. Lice mu je uvek bilo okrenuto
od nje.
– Mnogo se petljaš oko tog ulubljenja – rekla je neodlučno. –
Zaboga, pa to je samo auto.
Nije joj odgovorio, samo je zategao pertle. Oštro, primetila
je.
– Bjern je zvao i tražio te – setila se. – Mislim da je vrlo fin
dečko. Valjda se i dalje družite?
– Naravno – reče Tome. – Ali ne razume se u kola. Kao ni
Helge.
– Da, da. Ali Vili je toliko stariji od tebe. Zar nije bolje da se
družiš sa vršnjacima?
– Pa i družim se – tvrdio je. – Ali treba mi pomoć oko ovih
kola. Vili ima garažu i alat.
Rekao je to ne ustajući. Zavezao je još jedan čvor na belim
pertlama. Prsti su mu drhtali. Rut je to primetila, i blago se
unervozila. Iznenada je osetila da je ovaj sićušni
osamnaestogodišnjak zapravo dečak kog ne poznaje dobro. Bilo
joj je neprijatno. Kad je konačno ustao, lice mu je i dalje bilo
okrenuto od nje. Pipao je po vešalicama tražeći jaknu.
– Tome – rekla je, ovog puta nežnije. – Shvatam da je
bezveze to što se desilo kolima. Ali Ida je nestala. Možda više nije
živa. Ne mogu da shvatim da se toliko ljutiš zbog ulubljenog
auta. Očajna sam zbog toga jer to nije u redu!

50
BALKANDOWNLOAD
 Ovaj izliv osećanja ga je pogodio. Pošao je na vrata, ali ga je
ona ščepala za ruku i naterala ga da se okrene. Na svoje
zaprepašćenje, ugledala je suzu.
– Tome – rekla je preplašeno. – Šta se dešava?
Brzo je rukom prešao preko obraza. – Ma, ima toliko stvari
– rekao je. – Sve ovo s Idom. Nemoj misliti da ne razmišljam o
tome. Danas idu opet u potragu, ali ne znam da li ću imati snage.
– Misliš da je strašno? – reče Rut šapatom.
Tome klimnu glavom. – Svaki put kad pogledaš pod žbun,
srce ti zastane – rekao je.
I onda je otišao. Stajala je u hodniku i slušala kako odlazi.
Koraci su mu bili brzi, kao da trči. Rut se naslonila na zid. Sve je
tako strašno, pomislila je. Ovo nećemo izdržati.

*
Emil Johanes se kao i inače vozio na svom trotočkašu.
Vreme je bilo vedrije, a lak se na septembarskom suncu
presijavao drečavozeleno. Prolaznici su se okretali za
motociklom. Bio je zabavan i drugačiji. Na leđima je nosio stari,
sivi ruksak. Izraz lica mu je bio zatvoren i strog, i ovog trećeg
dana septembra nije mogao da se opusti. Imao je toliko toga na
pameti. Emil Johanes je održavao brzinu na tik ispod četrdeset.
Uši na ruskoj kapi su bile spuštene, a vezice vezane ispod brade.
Prikolica je bila prazna, a crna cirada smotana u rolnu i uvezana
kanapom. Emil je pošao u prodavnicu. Uvek je kupovao u
Džokeru jer je radnja mala, i dobro je znao gde stvari stoje. Nije da
ne može da traži ili prokopa put do onoga što mu je potrebno. Ali
ovde je bilo lakše. Na kasi je uvek bila ista devojka. Navikla se na

51
BALKANDOWNLOAD
to da on ne govori, i nikad ga nije dovodila u neprijatnost.
Dopadalo mu se što je sve isto, a nije morao ni da prolazi kroz
saobraćaj u centru.
Emil je živeo na kraju Topioničke ulice. Pored Hipodroma i
uzbrdo, u prizemnoj kućici sa kuhinjom, dnevnom i spavaćom
sobom. Ispod kuće se nalazio podrum. Nije imao kupatilo, ali
jeste lep vece sa umivaonikom i ogledalom. Kuća je bila čista i
poprilično uredna. Ne zato što je Emil vredan, već zato što je
njegova sedamdesettrogodišnja majka svraćala svake svakcijate
nedelje. Izgled mu je bio zastrašujuć, ali je zavisio malo i od
raspoloženja. Emil kog su ljudi videli je bio trom, plećat i spor
čovek koji ne ume da govori. Čovek koji bi se okrenuo ako ljudi
zure, i koji bi istog trena otišao ako bi mu se neko obratio. Ipak je
bio radoznao, posebno sa bezbedne udaljenosti. Uostalom,
njegova sposobnost govora je bila upitna. Neki su smatrali da je
Emil Johanes naprosto nem. Drugi su smatrali da je prestao da
govori iz čistog inata, jer mu se u detinjstvu desilo nešto strašno.
Ponekad bi preovladale glasine. Neki su spominjali požar u kom
su mu u plamenu poginuli otac i mnogo braće i sestara, dok su
Emili i majka stajali bosonogi u snegu slušajući užasne krike.
Emil je zapravo bio jedinac. Drugi su pak govorili da Emil bez
problema priča kad hoće. A nije skoro nikad hteo. Samo je hteo
da ga ostave na miru. Niko nije lomio glavu oko toga kakve su
misli i snovi naseljavali njegovu glavu. Verovatno je većina
mislila da se tamo ništa ne dešava. Mnogo su grešili. Emil je o
svačemu razmišljao, a uz svaku misao je imao i sliku. Nekad su
bile nepomične, a nekad bi se kretale u njegovoj glavi kao film,
polagano, ili munjevitom brzinom, trepteći kao munja u daljini.
Svaki put kad bi se parkirao ispred prodavnice, ugledao bi špil
karata raširen u lepezu, a na njegovom vrhu je bio džoker. Taj

52
BALKANDOWNLOAD
džoker bi ponekad znao da mu namigne, ili je umeo da se bekelji.
Emil bi se tada prepao i ozlovoljio. Kad bi ušao u prodavnicu i
osetio miris lileba, zamislio bi majčine ruke dok muštra testo za
hleb. Niko nije mesio hleb kao Emilova majka. Dobio bi hleb
svoje, dobro bi ga nalupala, ali, na kraju krajeva, ipak su ga
znojave debele ruke mazile. Kad bi pomislio na majku, osetio bi
njen miris i setio bi se nečega što je nekad rekla ili nekog izraza
koji je poseban za nju. Njenog glasa, oštrog kao nož za hleb,
novog špila karata koji miriše na plastiku, naraslog testa za hleb,
sve je to zauzimalo dosta mesta. U glavi mu se odvijalo toliko
stvari da nije bilo mesta za kontakt s drugima. Svako obraćanje je
doživljavao kao ometanje. Više su mu se dopadale slike. S njima
je uspevao da se nosi. Majka ga je držala pod konac, starala se da
odeća i kuća budu čisti. Emil je prihvatao da majka dolazi, ali
dešavalo se da se iznervira. Sve vreme je govorila bez prestanka.
Čuo bi reči i razumeo ih, ali je smatrao da je većina suvišna. Kao
buka su se valjale ka njemu, i podsetile bi ga na nemirno more.
Kada bi ova bujica krenula, Emil bi se isključio i zainatio se. To joj
nije bio dovoljan razlog da stane. Upozoravala bi ga, prekorevala,
naređivala mu i postavljala zahteve, ali u suštini ga je volela i
zapravo se veoma brinula. Plašila se da će doći sa nekim u sukob,
plašila se da će svojom pojavom zastrašiti ljude. Odavno je bio
isključen, i to je prihvatala. Njen strah je bio vezan i za to da će ga
možda povrediti drugi, zlonamerni pojedinci ili ga dovesti u
situaciju koju ne može da kontroliše. Znala je da se iza
nezainteresovanog izraza lica skriva velika snaga. Videla je to
jedan jedini put. Sumanuti i skoro histeričan bes od kog je Emil
oslepeo i ogluveo. Bio je to košmar koji je uspela da potisne, ali bi
se ponekad pojavio, ponekad u snu. Tada bi se probudila mokra
od znoja, užasnuta događajem, sobom, sinom. Tada bi je

53
BALKANDOWNLOAD
zaprepastila pomisao na to šta sve može da se desi ako se Emil
uplaši ili ga neko napadne. Povremeno bi se očaj javljao u vidu
zvocanja.
– Zar moraš uvek da nosiš tu glupu kapu – govorila bi tada.
– Mogao bi da nabaviš kačket. On bi lepše izgledao. Znam da
misliš da ti je motor veličanstven. Ali, je l’ ti jasno da se ljudi
okreću za njim? Većina ljudi se snalazi sa motorima na dva točka.
Tvojoj ravnoteži ništa ne fali.
Napravila bi mučenički izraz lica koji bi se odbijao o sina.
Onda bi se postidela što ga toliko gnjavi, ali naprosto morala je.
Emil je parkirao svoj trotočkaš ispred Džokem i ušao unutra.
Neko vreme se šetao između gondola na svojim širokim
stopalima izvrnutim ka spolja. Na nogama je nosio debele čizme,
bilo da je leto ili zima. Gornji deo im je bio toliko razvrcan da je
mogao da ih obuje bez otpertlavanja. Preko ruke mu je visila
crvena plastična korpa, nikad nije kupovao toliko da bi mu bila
potrebna kolica. Tog dana je kupio kafu, mleko i slatku pavlaku,
integralni hleb i kutiju starog sira s kimom. Na kasi je uzeo troje
novina. Kasirka je primetila novine. Bio je pretplaćen na lokalne
novine i obično nije kupovao novine iz Osla, ali poslednjih
nekoliko dana jeste. To rade i ostali, pomislila je. Nestanak Ide
Juner zanimao je sve koji su dolazili u malenu prodavnicu. Svi su
imali neko mišljenje o tome šta se dogodilo, a prodavnica je bila
zgodno mesto da se razmene mišljenja. Ukucala je robu, kad se
Emil setio nečeg važnog. Opet je otrapao nazad među gondole i
dogegao se noseći kesu kikirikija. Kasirka se namrštila ugledavši
kikiriki jer je bio u ljusci, i nije joj bilo jasno kako neko želi da jede
kikiriki koji nije oljušten i sitan. Emil je uvek kupovao kikiriki u
ljusci. I danas je namračen, pomislila je. Nikad nije govorio, ali
obično sve dugo traje, kao da je kupovina važna, ritual koji voli.

54
BALKANDOWNLOAD
Sad je platio u žurbi, malo su mu drhtali prsti dok je kopao po
novčaniku tražeći kovanice. Strpao je robu u stari ruksak. Onda je
izašao ne pozdravivši je prinoseći ruku kapi. Vrata su se zalupila.
Mogla je da ga vidi kroz prozor dok opkoračuje motocikl. Kako je
odsutan danas, pomislila je i u istom trenutku se začudila što ovaj
čovek do dana današnjeg nije prozborio ni reči. Emil upali motor.
I dalje je održavao istu brzinu do Hipodroma. Kad se približio
Lajlinom kiosku, ugledao je patrolna kola i dvojicu policajaca.
Ukočio se kao motka. Čvrsto je držao upravljač i demonstrativno
je gledao pravo ispred sebe. Jedan od policajaca je digao pogled
ugledavši neobično vozilo. Emil nikad nije imao kontakta sa
policijom, ali je gajio duboko poštovanje prema svima koji nose
uniformu. Osim toga, motor mu je bio u takvom stanju da bi
trebalo da ga odveze kod automehaničara, ali prima socijalno i
nema novca. Često je pomišljao kako će pre ili kasnije doći neko s
kleštima da mu skine tablice. Na svu sreću, policija je bila zauzeta
drugim stvarima. Tu je ova Ida, traže nju. Znao je to i duboko se
koncentrisao kako ih ne bi ometao. Prošao je pored, i dalje
gledajući kruto ispred sebe, ali je osetio kako ga posmatraju.
Onda je skrenuo desno. Posle nekoliko minuta je skrenuo
levo, u Topioničku ulicu 12 gde stanuje. Parkirao se i prekrio
motor crnom ciradom. Garaža mu je bila puna otpada, više nije
bilo mesta za motor. Ušao je u kuću. U kuhinji je zastao
osluškujući. Na oprezu kao mačka, sva čula na gotovs. Spustio je
kesu na sto i počeo da vadi robu. Otvorio je kesu kikirikija i sipao
ih nekoliko u ruku. Polako je otišao do dnevne sobe. Vrata
spavaće sobe su bila odškrinuta. Bacio je pogled na njih, teško
dišući. Kikiriki se ovlažio u stisnutoj šaci. Na kraju je prišao
prozoru. Tamo je Emil držao kavez za ptice, a na gredici je stajao
sivi papagaj veličine gugutke. Ispuštao je lep, dubok glas kako bi

55
BALKANDOWNLOAD
zaslužio kikiriki. Emil je gurnuo prste između rešetki i spustio
kikiriki u činiju za hranu. Ptica se odmah sjurila, uhvatila
kandžom kikiriki i zabila u njega kljun. Kad je opna pukla, začuo
se suv, krckav zvuk. Tada je zazvonio telefon.
Bila je to majka.
– Da – rekla je – situacija je takva da sam zauzeta i sutra i
prekosutra, pa ćemo morati da spremamo danas.
Emil poče da žvaće. Ali u ustima nije imao ništa.
– Ne mogu dugo da ostanem – nastavila je – jer je večeras
kod Tule klub ljubitelja šivenja, nisam bila prošli put, pa večeras
hoću da idem. Napuniću ti jednu mašinu, pa ti sam prostri veš.
Toliko možeš, je l’ tako? Samo pazi da izgladiš materijal pre
kačenja na konopac, inače će se baš izgužvati. Peglanje ti ne ide
od ruke. Prvo ću da prebrišem podove kod sebe, mislim da ću da
navratim za oko jedan sat.
– Ne – reče Emil preplašeno.
Zamišljao je majku kao mašinu za čišćenje, sad će krenuti
po svim sobama. Zamišljao je vodu koja pljušti, sapun koji se peni
i majčino lice koje se lagano rumeni. Osetio je jaki miris ajaksa,
nelagodu kad se nameštaj pomera sa svog uobičajenog mesta,
svež vazduh koji struji kroz prozore jer ih je otvorila, odvratnu
promaju, nepoznati miris sveže oprane posteljine, zamislio je...
– Znaš da moram – gnjavila je majka. – O tome smo već
pričali!
Glas je počeo da joj podrhtava. Emil je brzo disao u
slušalicu, nije hteo da čuje ono što se sprema da mu kaže.
– Jesi li jeo nešto danas – nastavila je. Tako je brižna,
oduvek je bila. – Mnogo si nemaran kad je u pitanju ishrana. Da li
si čuo za voće i povrće? Mislim da jedeš samo hleb, ali telu treba

56
BALKANDOWNLOAD
više od toga. Emile, trebalo bi da nabaviš neki vitaminski
preparat i uzimaš ga u jesen i zimu. Možeš da kupiš onaj
Melerov. Sigurna sam da ga ne prodaju u Džokeru, a mogu i da ti
ga naručim. Potrebno je samo malo dobre volje, moraš da budeš
malo odgovoran za sebe. I ja zalazim u godine – gnjavila je.
Emil baci kratak pogled na vrata spavaće sobe. Potom
pogleda na sat.
– Jesi li se kupao danas? – nastavila je. – Sam bog zna koliko
vremena prođe između dva pranja kose. Sigurno je i ne opereš
kako treba, nagnut nad lavaboom. A inače... – nastavila je dalje,
ne čekajući odgovor – ... je l’ se dobro obučeš kad ideš u vožnju?
Sad dolazi jesen, moraš da se paziš da ne dobiješ grip. Ako
padneš u krevet, bespomoćan si, a ja ne mogu da trčim do tebe
svaki bogovetni dan. I ovako imam dovoljno posla. Margo Janson
što stanuje pored mene još sedi kraj prozora na stolici, slomila je
kuk. Da joj nije mene, sam bog zna kako bi se snašla. Pitam se ko
će meni priteći kad ne budem više mogla. Da barem imaš ženu,
bila bi to neka nada za dostojanstvenu starost, ali ako je tačno ono
što ljudi govore da svi dobijemo po zasluzi, mora da sam nekad
mnogo grešila a da se ne sećam.
Pripremala se da završi svoj monolog.
– Počni da pomeraš nameštaj. Krpare možeš da obesiš na
gelender napolju, pa ću moći odmah da počnem. Nadam se da će
kola da upale – rekla je zabrinuto – juče nisu nešto htela, pitam se
da možda ne crkava akumulator. Je 1’ imaš spreman prašak i sve
ostalo?
– Ne! – reče Emil. Opet je zamislio majku, sad se pretvorila
u vetar, tornado, pričom bi mu razvejala sve misli, sve one koje se
ne usuđuje da pomisli, skoro da ih je čistila pred sobom, raskrčila
bi sebi put rečima.

57
BALKANDOWNLOAD
 – Mogu da ponesem flašu ajaksa – rekla je. – Jedan dan
možemo da prođemo kroz ormane. Ti se nikad ničeg ne setiš.
Koliko puta sam bila kod tebe i zatekla te bez toalet papira? Ne
mogu da nabrojim. Ipak si odrastao. Ali sad prekidam. Ti samo
počni, ja ti skoro stižem.
– Ne! – rekao je Emil. Izgovarao je sve glasnije. Majka je
čula rast u visini tona, bio je neuobičajen. Uvek je odbijao, i to na
sve moguće načine, ali ovo se graničilo s nečim novim. S nekom
vrstom očaja. Namrštila se i stisnula usne. Dodatni problemi joj
nisu potrebni, ni jedan jedini.
– Dolazim! – rekla je.

Rut je uvukla ruke u kaput. Zastala je na pola oblačenja jer

je čula kako lupaju vrata nekog automobila. S kaputom
navučenim na jednu ruku pritisnula je kvaku i otvorila vrata.
Dvorištem je nailazio veoma visok čovek sede kose. Rut ga je
odmah prepoznala. U dnu stepenica je zastao i naklonio se, a
potom je prešao poslednjih nekoliko stepenika. Završila je
oblačenje kaputa i stisnula mu ruku. Bio je toliko visok da je
pored njega izgledala kao devojčica. Skoro da je htela da napravi
kniks.
– Upravo sam bio kod Helge – reče Sejer.
– Ja sam krenula tamo – rekla je brzo.
– Mogu li da vam oduzmem nekoliko minuta?
– Naravno.
Opet je svukla kaput. Išla je ispred njega, otišla u kuhinju.
Tamo je bila ugaona klupa sa jastucima na sedištu.
– Što se Ide tiče... – rekla je Rut očajno – ... tu nema mnogo
mogućnosti, zar ne? – Posmatrala ga je preplašenim pogledom. –

58
BALKANDOWNLOAD
Helga je izgubila svu nadu – jadikovala je. – Ne znam šta će s
nama biti ako se desilo ono najgore. To će je dokrajčiti. Živi samo
za tu devojčicu nakon što se Anders odselio.
Sejer je slušao dok je Rut pričala. Budući da je bila
zabrinuta, pričala je mnogo.
– Nije dobro kad je čovek sam sa detetom – rekla je tužno,
zujeći naokolo po kuhinji, ali ne radeći ništa konkretno. – Dete ne
treba da bude suviše bitno, teško im je s tim da se nose. Kako će
joj biti kad Ida uđe u pubertet i počne da izlazi, to ne mogu ni da
zamislim.
Zbunjeno je zatreptala kad je osvestila ovaj misaoni skok.
– Možete li mi reći nešto o razlogu Helginog razvoda? –
upita Sejer.
Rut ga pogleda razrogačenih očiju. – Zašto to pitate? – reče
začuđeno.
Brzo se nasmešio.
– Ni meni nije jasno. Ali pitam svašta.
Rekao je to toliko jednostavno, spuštenog pogleda, kao da
ga to muči. Poželela je da mu pomogne.
– Ali razvod nema nikakve veze s Idinim nestankom? –
rekla je nesigurno.
Sejer je pogleda.
– I mi tako mislimo. Samo sam radoznao. Je li vam teško da
ispričate?
Oklevala je. – Ne, ne znam ni sama.
Spustila je ruke na sto, kao da simbolično želi da mu
pokaže da su čiste.

59
BALKANDOWNLOAD
 – I... – ponovio je. – Možete li mi reči nešto o razvodu Helge
i Andersa Junera? Vi ste joj sestra. Da li ste bliske?
Klimnula je glavom ne gledajući ga. – Nije da baš znam
bogzna šta – rekla je vrdajući – ali ima veze s nekom ženom.
Anders je imao aferu, a Helga to nije htela da trpi. Izbacila ga je.
Anders je deset godina mlađi od Helge – nastavila je. – Nemojte
me pogrešno razumeti. Anders je pristojan čovek, nije od onih što
jurcaju naokolo i petljaju se sa ženama. Ali, eto, desilo se jednom,
a Helga nije mogla da pređe preko toga. Ona vam je tako, kako
da kažem, konačna u svemu. Jako je nefleksibilna.
– Da li vam je ispričala neke detalje?
Rut pogleda u drugom smeru, i na kraju se zagleda iznad
prozora, u karner zavese. – Verovatno da jeste. Ali nije moje da ih
ovde iznosim. Ti detalji vam ionako nisu od pomoći.
Povukao se i klimnuo glavom.
– Helga kaže da je Ida vezana i za vas i za vašeg muža
Sverea?
Rut opet zamisli Idu, kratku, treperavu sliku žive devojčice,
ovde u kuhinji. Onda trepnu, i slika nestade.
– Navikli smo da svrača – klimnula je glavom. – Sad je tako
tiho kad je nema da dođe. Ona je tip deteta koje primećujete kad
je tu. Ima još tetaka, ujaka i stričeva, ali ih ne posećuje.
– Ima li nekog posebnog razloga što ih ne viđa? – pitao je
Sejer oprezno.
– Valjda je tako ispalo. Andersova braća nikad nisu
pokazivala zanimanje za Helgu i Idu. Imaju valjda svog posla. Ili
možda naprosto nemaju na čemu da grade bliskost. Žive malo
dalje od nas.
– Da li ste zaposleni? – hteo je da zna.

60
BALKANDOWNLOAD
 – Držim neke časove u školi u Staklari – rekla je. – Kad je
neko na bolovanju i tako. Inače sam kod kuće.
– Vaša ćerka Marion, koliko ima godina?
– Dvanaest – reče Rut. – Ide u sedmi razred. Ona i Ida su
često zajedno. Ovo joj je vrlo teško palo, ne znam šta da kažem.
Čita novine i gleda televiziju. Ne možemo ni sasvim da je
poštedimo.
– Nemate šta da kažete – rekao je. – Ne znamo šta se
dogodilo.
Opet ju je zbunio neutralan način njegovog izražavanja, jer
je bila poprilično uverena u to da je Ida mrtva. I ne samo da je
mrtva, već da je umrla užasnom smrću. Najgorom. Uz bol i strah
koji se ne daju zamisliti.
– A vaš sin, Tome Erik? – pitao je.
Na pomen sina je namrštila čelo. – Da, šta s njim? – rekla je.
– Kako se on nosi sa svim što se desilo?
Zbunjeno je odmahnula glavom.
– Loše – priznala je. – Nije od onih što mnogo pričaju o sebi.
Marion i ja svakako pokušavamo. Tome je bio juče u potrazi, i
kaže da je bilo strašno. Moram priznati da sam ga oduvek
smatrala poprilično egoističnim dečakom. Da misli samo na sebe.
Pre neki dan je ulubio auto – nasmešila se. – Ne možete zamisliti
koliko je bio ogorčen. Ima ga tek tri nedelje – dodala je. – A onda
sam naišla ja sa svim ovim drugim ozbiljnim stvarima. Dala sam
mu malo materijala za razmišljanje – završila je. Od pričanja se
zagrejala, obrazi su joj se zarumeneli.
– Da li radi? – hteo je Sejer da zna.
– Ide u završni razred srednje škole. Ne ide mu posebno
dobro, teško da će nastavljati školovanje. Interesuju ga samo

61
BALKANDOWNLOAD
posao i plata, da ima auto i da se druži. Mnogo sedi za
kompjuterom. Ili gleda filmove na videu. Meni je to u redu –
rekla je. – Nisam posebno ambiciozna što se dece tiče. Samo želim
da budu dobro.
– Doživeo je saobraćajnu nesreću s automobilom – reče
Sejer. – Prvog septembra? Da li sam dobro shvatio?
– Jeste – rekla je. – Odvezao se predveče, a došao je kući
kasno noću. Bio je poprilično smrknut, jadničak. Znate kakvi su
momci s automobilima. Ali mislim da sam uspela da ga uverim u
to da je ulubljen auto sitnica u odnosu na to šta nas kao ljude
zaista može da zadesi.
– Rekli ste predveče. Sećate li se kad?
Namrštila se. – Nešto posle šest. Doviknuo mi je iz hodnika.
Upravo su počinjale vesti na TV Norge, obično njih pratim.
– I kuda je krenuo?
– Dosta se druži s dečkom po imenu Bjern. Verovatno je
tamo krenuo – rekla je. – Živi na Fridenlundu.
– Onda ću porazgovarati malo s njim – reče Sejer. – Možda
je usput nešto video. Sad je u školi? – nastavio je.
– Nije – rekla je. – Danas je kod Vilija. Drugog drugara. Ili,
bili su drugari. Pre. Nisam bila nešto oduševljena time, a to sam i
Tomeu rekla. Ali taj Vili ume oko kola. Popravljaju to ulubljenje.
Sejer je sad bio radoznao. – Zašto niste bili oduševljeni?
– Vili je četiri godine stariji – reče Rut. – Izgleda da je bio
umešan u krađu nekog auta, a možda i nešto gore. I to mi se ne
sviđa. Odavno je to bilo. Ali Tome je zapeo da sredi taj auto.
– Vaš muž, Svere... – reče Sejer. – Helga kaže da dosta
putuje?

62
BALKANDOWNLOAD
 – Sad je u Stavangeru – rekla je. – Ali vratiće se za vikend.
Obično mislim da je fino kad je na putu, ne moramo da se
sudaramo iz dana u dan, a deca su velika i snalaze se sama. Ali
sad je teško. Posle svega što se dogodilo. Čujemo se svake večeri.
– Taj Vili... – reče Sejer. – Živi li on u blizini?
– Dalje ka centru. Vili Oterhals. Mislim da se ulica zove
Mlekara, imaju ogromnu žutu kuću i veliku garažu. Živi s
majkom.
– Kažete da je stariji. Da li možda radi negde?
– Radi u kuglani. Barem je radio pre. Ponekad radi u
smenama na onoj Selovoj pumpi pored. Znate, tad ima pristup
alatu. Nije mehaničar, ali nešto je valjda naučio.
Rut se čudila ovom zanimanju za sinovljevog draga. Bacila
je pogled na sat i uzviknula: – Moram da pođem. Helga već čeka!
– Dugo sam vas zadržao – reče Sejer. – Nije mi bila namera.
I ponovo onaj mali naklon. Njegova priroda je ostavila
utisak na nju. Sve u vezi s njim je bilo tako mirno i samouvereno.
Zajedno su izašli iz kuće. Rut je otvorila vrata garaže. Sejer je
bacio pogled na beli volvo i prazno mesto pored njega. Tik uza
zid stajale su četiri gume, verovatno zimske gume koje će se
uskoro stavljati. Nešto otpada, nekoliko kutija na polici. Odmah
do vrata sa kojih je razgledao četiri izlizane gumene patosnice.
Opel, pomislio je. Sin vozi opel.
Zašto toliko pričam?, pomisli Rut.

63
BALKANDOWNLOAD
 Vili Oterhals se znojio. Radna lampa je visila s grede na
krovu, a toplota jake sijalice mu se utiskivala u lobanju. Džepnim
nožićem je ogulio dosta farbe, i počeo je da prosijava sivi metal.
Oštećenje inače nije bilo strašno. Najteže je lakiranje na kraju. Vili
je bio optimističan, ali mu je bila potrebna pauza. Podigao je
zadnjicu na radni sto kraj zida i zapalio cigaretu. Oči su mu bile
tako duboko usađene da su na mršavom licu izgledale kao dve
crne rape kad bi pognuo glavu. Pogled mu je lutao duž zidova
garaže, preko polica s paketima eksera, kutija sa šrafovima i
maticama, svećicama, uljem i različitim alatom. Na najdaljem
zidu je stajala stara apotekarska komoda sa sto minijaturnih
fioka. Niko osim Vilija nije znao šta se u fiokama nalazi. Ako bi
nekom palo na pamet da zaviri, videli bi samo kutije i tegle.
Jedno je sigurno. Nešto od onoga što se nalazi u fiokama može da
se proda na ulici uz veliku zaradu. Pušio je, a oči su mu se
skupile dok je razmišljao. Tad je začuo kako po šljunku krcka
neki automobil. Pojavio se visok, sed čovek. Vili je načuljio uši.
Automatski je bio na oprezu. Uspeo je da namesti začuđen izraz
lica baš kad se Sejer, onako visok, pojavio na ulazu u garažu. Vili
ga je video kao oštra siluetu. Osećaj koji se pojavio bio mu je
poznat, i razmišljao je munjevitom brzinom. Na trenutak je čovek
zastao ne rekavši ništa. Ali radoznalo je posmatrao crni opel, alat
koji je ležao razbacan posvuda, a potom i Vilija.
– Oterhals? – rekao je učtivo.
Vili klimnu glavom. U stomaku mu se stegao čvor. Ovaj što
stoji na vratima i posmatra ga, čovek od skoro dva metra,
policajac je. Bio je uveren u to.
– Popravljaš kola? – pitao je Sejer radoznalo.
– Ne popravljam – reče Vili odbojno. – Ovo je kozmetika.
Sejer priđe nekoliko koraka. Ugleda krilo.

64
BALKANDOWNLOAD
 – Ja sam iz policije – reče. – Gde mogu da nađem Tomea
Erika Biksa?
Uhvatio je Vilijev pogled. U isto vreme je iz džepa izvadio
legitimaciju.
– Nije ovde – reče Vili brzo.
Skočio je sa stola i stao prekrštenih ruku.
– Znaš li gde je? – pitao je Sejer.
Vili se odupro iskušenju da baci pogled u dvorište. Tome je
bio u kiosku. Mogao bi svake sekunde da se vrati.
– Pojaviće se valjda. Ali ne znam kad. Zašto tražite Tomea?
– pitao je.
– Sigurno si čuo za njegovu sestru od tetke.
– Jesam. Strašno.
– Samo sam hteo da proćaskamo. Da li si učestvovao u
potrazi? – pitao je Sejer.
– Nisam. Ali Tome jeste.
Vili napravi nekoliko koraka držeći ruke u džepovima.
– Imao si nesreću s kolima? – nastavi Sejer da ga zamajava,
posmatrajući crni opel.
– Nisu moja kola – reče Vili brzo. – Ne vozim baš toliko loše
da ih čuknem. Tomeova su. Zabio se u bankinu kod mosta. Tek je
dobio vozačku – reče iznervirano, pokušavajući da nabaci prisan
smešak. On vozi već četiri godine i smatra sebe odličnim
vozačem.
– Novajlije za volanom nisu šala – klimnu Sejer glavom. – A
možda je sreća što je pogodio bankinu, a ne nešto drugo?
– Da, strašno – ponovi Vili.

65
BALKANDOWNLOAD
 Bacio je cigaretu na pod. U glavi mu se vrzmalo mnoštvo
misli. Je li ovo slučajnost? Murija u njegovoj garaži. Da li ga je
neko ocinkario? Zavrtelo mu se pred očima, naslonio se na zid.
Hteo je da obriše znoj sa čela, ali je u poslednjoj sekundi uspeo da
zaustavi refleks.
– Tome ima sreće što se razumeš u kola – reče Sejer.
Vili klimnu glavom. Počinje napad panike. Tome svakog
trenutka može da skrene u dvorište vozeći njegov scorpio, noseći
u ruci kokakolu i cigarete. Nije znao gde da usmeri pogled.
Sigurno ne ka Sejerovim sivim očima koje ga ispituju, ne ka
apotekarskoj komodi, ne ka Tomeovom ulubljenom opelu. Na
kraju se zagledao u pod.
Sejer priđe nekoliko koraka, približi se opelu i baci pogled
unutra. Potom je obišao oko auta.
– Izdržljivi automobili, ovi stari opeli – reče znalački.
Vili ćutke klimnu glavom.
– Pa, srešću valjda Tomea drugom prilikom – reče. Onda je
brzo bacio pogled preko ramena, ka zadnjem zidu garaže.
– Uostalom, odlična komoda. Za šrafove i matice?
Vili ravnodušno klimnu glavom, ali ispod radnog odela mu
je srce lupalo kao ludo. Sad će izvući fioku, pomisli Vili, sad će da
počne da vršlja. Zna ko sam. Sve je u sistemu. Jednim klikom
otkriva i sitnice i krupnice. Najviše sitnice, pomislio je Vili, sav
oznojen. Ali Sejer je konačno bio zadovoljan. Napustio je garažu.
Vrata automobila su se zalupila. Vili je i dalje stajao prikovan za
zid i slušao kako veliki volvo startuje. Onda je otišao u rikverc i
izgubio se kroz kapiju. Ostao je malo da stoji kako bi smirio živce.
Tada je opet začuo auto napolju. Bio je to njegov ford scorpio.
Tome je ušao s kesom u ruci.

66
BALKANDOWNLOAD
 – Ko je to bio?
Posmatrao je Vilija sumnjičavim pogledom. Vili je
razmišljao brzo. Tome treba da ostane miran.
– Daj mi kokakolu – rekao je. – Žedan sam kao pas.
Tome mu pruži flašu kokakole, i otvori jednu za sebe.
– Iz policije – reče Vili polako.
Tome preblede. – Otkud to?
Vili baci pogled na Tomea, kratak pogled koji se opet spusti
ka podu. – Tražio te je. Jebote, mislio sam da će mi srce stati.
Buljio je u moju komodu.
– Komodu? – reče Tome ne shvatajući.
– U njoj ima od svega pomalo. Ako shvataš na šta mislim...
– reče Vili.
– Ali zašto je tražio mene? – reče Tome zabrinuto.
– Bože, pa ti si joj brat od tetke – reče Vili. – Naravno da
traže tebe.
Vili otpi pola flaše u jednom gutljaju.
– Smiri se. Hajde da radimo – reče oštro.

*
Elsa Marije Mork je rođena 1929. godine, i još je vozila kola.
Svake godine je polagala proveru vida, i briljirala bi na testiranju.
Imala je oko sokolovo. Nije joj promicao ni vrabac na putu, ni
končić, ni mrvica. Sa sluhom je već išlo malo gore. Ali pošto
nikad nije bila od one sorte što sluša, jedva da je to primećivala.
Stavila je različita sredstva za čišćenje u kutiju u gepeku i krenula
ka sinovljevoj kući. Eh, taj sin, pomislila je, za kog nema nade.

67
BALKANDOWNLOAD
Kao mlada je priželjkivala ćerku, možda dve. I sina na kraju, ali
nije tako ispalo. Samo odjednom jedan besan dečak koji vrišti.
Otac mu je umro kad je Emil Johanes imao sedam godina.
Šokirana time da je majka nečemu što ne razume, nije uspela da
nađe sebi novog muža ili donese još dece na svet. Ali šta je, tu je.
Nije osoba koja bi bežala od svojih obaveza. Ljudi ne smeju da
pomisle da je od onih koji napuštaju druge. Zato je svake nedelje
odlazila u Emilovu kuću i brinula se o njemu. O nameštaju i
odeći. Održavala je distancu bujicom reči, dok joj je pogled
počivao deset centimetara iznad njegove masivne glave. Odgovor
ionako neće dobiti. Sad je razmišljala o telefonskom razgovoru.
Zbog nečega se uzrujao, i u njoj je sve više rastao lagani nemir
kad je skrenula na magistralni put. Budući da je mrzela svako
osećanje koje liči na sentimentalnost, zabrinutost je prerasla u bes.
Ako se i Emil upetljao u nešto, moraće da iscedi iz njega o čemu
je reč i da počisti za njim. Četrdeset i više godina čeka na to da će
se nešto desiti. Sad se pribrala. Mrzela je suze, očajavanje i tugu,
sve što odrasle, trezvene ljude može da pretvori u mekana,
neodređena stvorenja bez snage za delovanjem. Kad bi se to
desilo, postala bi nesigurna. Srce joj je bilo obavijeno skoro
okamenjenom opnom, ali iznutra je umelo da tuče jako, iako su
joj oči bile suve kao dren. Više nije imala čemu da se nada, baš
ničemu, osim smrti. Imala je drugarice, ali nije bila bliska s njima.
Bile su kao zid plača koji bi povremeno koristila, a dozvoljavala je
da i nju koriste u iste svrhe. Dešavalo bi se da se nasmeje, ali tada
često iz čiste zluradosti. Rado je stajala drugima na raspolaganju,
kao komšinici Margo sa slomljenim kukom, ali uvek sa pogledom
mučenika. Ali ipak, kad bi uveče konačno legla, razmišljala bi o
svima onima kojima nije bilo dobro kao i njoj. Tad ne bi mogla da
zaspi jer bi razmišljala o Margo koju boli noga. Sad se brine zbog

68
BALKANDOWNLOAD
Emila. Rekao je ne. To je neprestano govorio, ali dovoljno ga
dobro poznaje da shvati da se nešto desilo. U sebi je mislila da
njen sin ume da govori, a naprosto ne želi. Nikad to nije naglas
rekla nikome, ne bi ni poverovali, a to što je odabrao tišinu
shvatala je kao ličnu uvredu. Manje ju je zanimalo da li je glup ili
ne. Više nije imala snage da se pita. Bio je Emil Johanes i na to je
navikla. Podsetila je sebe samu da će za koju godinu možda ležati
duboko u zemlji, a Emil će se muvati po kući dok se sve ne
zaparloži. U sebi je zamišljala kako se trava i maslačak probijaju
kroz daske na podu njene kuhinje. Možda će ga opština
blagosloviti kućnom pomoćnicom. Ako se neko uopšte bude
usudio da se približi toj natmurenoj prilici. Stresla se, primetila je
da je već septembar i da se pre mraza mora obaviti temeljno
pranje prozora po celoj kući. A uvek može u vodu za pranje da
ubaci malo etilnog alkohola. Elsa je uvek imala rešenje za ovakve
stvari. Skrenula je ispred kuće i izašla iz kola. Otvorila gepek i
podigla plastičnu gajbicu. Onda je jako zalupila poklopac gepeka
i prišla Emilovim vratima. Bila su zaključana. Žilavim telom joj je
prostrujala nervoza od koje se stresla, i toliko jako je zalupala o
staklo da je skoro puklo.
– Daj, Emile! – viknuia je prodorno. – Danas nemam snage
da se igram. Ima još ljudi osim tebe kojima je potrebna pomoć!
U kući je vladala mrtva tišina. Osluškivala je, i još nekoliko
puta lupila po zaključanim vratima. Kad je tresnula kutiju o
stepenice i vratila se do kola, bila je obuzeta besom. Možda je
naopak, ali ona je uvek spremna. Naravno da ima svoj ključ od
sinovljeve kuće. U pretincu je za rukavice, i sad je otišla po njega.
Odlučno je gurnula ključ u bravu. Ili bolje rečeno, do pola. Nešto
je blokiralo ključaonicu. Zabezeknula se stojeći na gornjem
stepeniku, dok je iz sve snage gurala ključ. I dalje neće da uđe. U

69
BALKANDOWNLOAD
isto vreme je bilo veoma teško izvući ga nazad. Šta li to radi, za
ime sveta? Gurnuo je nešto u rupu, ključ je se zaglavio u nečem
elastičnom. U licu se zacrvenela od besa, i ljutnja je počela da joj
se širi telom. Došla je iz predela stomaka, i pre ili kasnije će
udariti u okamenjeno srce. Spustila se niz stepenice, izvadila
sredstva za pranje iz gajbice i stavila je ispod kuhinjskog prozora.
Onda se popela na nju. Kuhinja je bila prazna, ali je gorelo svetlo.
Pomerila je gajbicu do drugog prozora, ka njegovoj spavaćoj sobi.
Tamo su zavese bile navučene. Nije bilo ni najmanjeg otvora kroz
koji bi mogla da proviri. Vratila se do vrata i bacila pogled na
trotočkaš. Kao i obično, stajao je ispod cirade. Znači, kod kuće je.
Emil nikad nije išao peške. Peške nije bio siguran, tad se osećao
izloženo. Ljudima bi moglo pasti na pamet da ga zaustave, da
nešto kažu ili ga nešto pitaju. Po treći i poslednji put je jako lupila
o vrata. Na kraju je odustala. Ostavila je gajbicu, sela u kola i
počela da trubi. Setila se da Emil ima komšije, plašila se da će
neko naići. Netremice je posmatrala zavesu na kuhinji, ali sin se
nije pojavljivao. Elsa je izgubila strpljenje. Izašla je iz kola,
otpešačila do garaže. Unutra je potražila neki alat, ali nije našla
ništa upotrebljivo. Onda se vratila, uletela u sopstvenu kuću i
otišla do telefona.
Baš kad je telefon zazvonio, nešto joj se desilo u grudima.
Stegla su se u veliki čvor. Možda je pao niz stepenice, u podrum.
Možda leži mrtav na podu podruma. Jako je težak. Ne, to su
gluposti, pomislila je. Nešto je zaglavio u ključaonicu. Ne da mi
da uđem u kuću. Onda je neko podigao slušalicu. Nikad ne bi
ništa rekao, samo bi podigao slušalicu, tako da može da krene
njena bujica reči. Emila nije zvao niko drugi.

70
BALKANDOWNLOAD
 Kad se javio, osetila je kako joj olakšanje preplavljuje telo.
Onda je opet prizvala bes, i tu se odmah osetila kao na svom
terenu. Bila je na granici pretećeg. Mora da očisti kuću!
– Emile, toliko valjda razumeš!
Prašina i končići, prljave pruge u lavabou, mrvice u kuhinji,
to su demoni, kidaju je na komadiće i neće se smiriti pre nego što
ih ukloni. Nije mogla noću da spava ako bi mu prozori bili
prljavi. Nije mogla jasno da razmišlja ako mu je kauč pun
smrvljenog čipsa.
– Ima da otvoriš vrata! – dreknula je u slušalicu. – Nemam
ja živaca za ove igrarije! Samo zahvaljujući meni nisi u domu. Idi
i izvadi onu svinjariju koju si nagurao u ključaonicu. Sad krećem.
Za pet minuta sam na stepenicama i ima da otvoriš!
– Ne! – viknuo je Emil.
Spustio je slušalicu. Elsa je neko vreme osluškivala tišinu.
Onda je prešla preko sobe i izašla. Stabilne cipele su udarale o
parket. Ne sme da smanjuje brzinu, ne sme da sedne i porazmisli.
Samo da dela, dela! Da sklanja stvari, govorilo je nešto u njoj.
Dalje, dalje, celim putem do kraja, tamo kuda idemo svi.

Našla je pijuk u zajedničkoj garaži. Onda se odvezla nazad

do Emilove kuće. Stajala je povijenih leđa na gornjem stepeniku
držeći u ruci čekić. Zabila je pijuk u prorez između vrata i štoka, i
krenula čekićem da udara o gvožđe. Elsa je posedovala veliku
snagu, a drvo je bilo rasušeno i staro. Kad je pijuk ušao nekoliko
centimetara, počela je da ga uvrće i savija. Znoj je počeo da lije s
nje. Pomislila je kako neko od komšija može da je vidi, zabrinula
se, ali nije mogla da se zaustavi. Sad je iznutra čula sina, tabanao
je po kući lupajući vratima. U glavi joj je bubnjalo. Odjednom se

71
BALKANDOWNLOAD
začulo glasno pucanje štoka. Vrata su se odškrinula. Pustila je
pijuk, lupio je o stepenik snažno odjekujući. Onda je ušla u kuću.
Emil je stajao u kuhinji, ruke su mu visile niz telo. Pokušala
je da protumači izraz lica, ali nije uspela. Nije ništa govorila. To
se retko dešavalo. Dugo su se netremice posmatrali.
– Objasni mi šta se dešava – rekla je neobično tiho.
Emil joj okrenu leđa. Prišao je radnoj površini i izvadio
kesu kikirikija. Izvadio je jedan, rascepio ga po sredini. Gledao je
sadržaj netremice. Majka se približila korak. Istrgla mu je kesu iz
ruke i vratila je na kuhinju.
– Znam da se nešto desilo – rekla je, ovoga puta glasnije.
Okrenula se i otišla u dnevnu sobu. Tu je naglo zastala, zbunjeno.
– Za ime boga – povikala je. – Spavaš na kauču? A nisi ni
luftirao celu večnost.
Pogled joj je lutao po sobi, a iz bledih zenica je isijavala
velika nesigurnost. – Ovo je strašno – rekla je.
– Ne smeš da ostavljaš ostatke hrane u kanti, moraš da
prazniš kantu svaki bogovetni dan ili će se usmrdeti za nekoliko
sati. Rekla sam ti to mnogo puta. Ako ne paziš na takve stvari,
bude i mnogo muva! A kako tek ova ptica prlja! Moraš da
usisavaš ispod kaveza barem jednom dnevno. Otkad nisi menjao
novine na dnu kaveza?
Je l’ zbog toga ovde tako smrdi?
Onda je pogledala ka vratima spavaće sobe. Nije znala
zašto, ali ju je napred gonio veliki strah. Ka vratima. Korak po
korak. Pogled joj se vratio na jorgan na kauču, pa nazad na vrata
spavaće sobe. Emii ju je pratio trepćući. Na trenutak je zastala
kraj vrata osluškujući. Unutra se ništa nije čulo. Pritisnula je
kvaku. Vrata se nisu mrdnula. Opet se u njoj nešto uzburkalo.

72
BALKANDOWNLOAD
Strah se pojačao. Taj miris, tako prodoran i čudan, mučan i
sladak. Odagnala ga je iz misli i umesto toga se dala u bes. Izašla
je na stepenice po pijuk, uletela tutnjeći po podu. Emil se pribio
uza zid. I on se uplašio. Opet se bacila na savijanje, lupanje i
udaranje. Uz svakim udarac se trzalo i Emilovo teško telo. Ova
vrata je bilo teže razvaliti od ulaznih. Potpuno je poludela od
otpora koji je drvo pružalo. Emil je pognuo glavu. Kada su se
vrata konačno uz lomljavu otvorila, sklopio je oči i pokrio uši.
Elsa Marije je ušla u sobu. Tu je stala kao okamenjena i
posmatrala.

*
Potraga za Idom Juner se odvijala punom parom. Naravno
da će je pronaći. Dete ne može tek tako da ispari. Dete bi negde
ostavili, potpuno ili delimično skriveno. Negde u kraju u kom
živi. Stalno su širili područje na kom traže, i nalazili su veoma
neobične stvari koje bi skupljali u kese. Neka policija odluči šta je
bitno. Zbližili su se ljudi koji jedva da su popričali jedni s
drugima. Idin nestanak je bio poput mreže koja se obavijala oko
njih. Taj osećaj je bio i dobar i strašan. Zajedno učestvuju u
nečemu. A u isto vreme neko zna istinu. Zamišljali su muškarca,
možda dvojicu. Zamišljali su da je u najgorem slučaju to neko
koga poznaju. Ali bolestan je, naravno. Poremećen i opasan.
Možda vreba drugu decu. Povremeno bi se u njima rasplamsao
bes, a povremeno bi ih savladao strah. Ali pre svega su imali
temu za razgovor. Više nisu pričali o vremenu ili o vladi, već o
Idinom ubici. Odrasli su pokušavali da spuste glas kad su deca
bila u blizini, ali nije im uvek polazilo za rukom. Potpuno ih je
ispunjavalo, navaljivalo je na njih sa radija, televizije, iz novina.

73
BALKANDOWNLOAD
Kad bi deca došla u školu, nastavljali su nastavnici. Nisu mogli
od toga da pobegnu, a nisu ni želeli. S mukom su se prisećali
života pre ogromnog potresa koji ovaj događaj predstavlja.
Marion Riks je doručkovala. Gurnula je kašiku u teglu
džema i pažljivo promešala maline. Sve se odvijalo tako polako.
Misli su joj bile negde drugde, kašika se kretala sama od sebe. Rut
pogleda povijenu glavu i oseti tup udar bola duboko u sebi. Šta
da kaže? Koliko Marion može da podnese. Ali ni ja ništa ne
znam, setila se. Ne znam šta se Idi dogodilo. A ipak ne može da
se pretvara da se ništa nije desilo. Trebalo je stvari nazvati pravim
imenom. A Rut je znala prava imena, samo se plašila da ih
upotrebi.
Marion oseti majčin pogled. Konačno je bila zadovoljna
raspodelom malina. Zašto me ne pogleda, pomisli Rut. Zašto ne
smemo da razgovaramo? Trebalo bi da vrištimo naglas, trebalo bi
da se privijemo jedna uz drugu. Da ne puštamo činjenicu da nas
dve imamo jedna drugu. A to se ne podrazumeva. Da li tako
razmišlja Marion? Desilo se Idi, može i meni da se desi. Marion je
polagano žvakala, i spirala mlekom zalogaje hleba. Bila je to
punačka devojčica tamne kose, nije bila mršavica uskih ramena
kao Tome. Zapravo je dosta ličila na Helgu.
Rut pogleda ćerkino lice. Šiške su se podizale poput talasa, i
meko se spuštale niz belo čelo. Jedno oko je imalo slabe mišiće, i
zbog toga je Marion bila malo zrikava na jedno oko. Nije htela da
nosi naočare.
– Marion, kako stoje stvari? – počela je Rut. – Je 1’ mnogo
pričate o Idi u školi?
Ćerka prestade da žvaće.
– Sad manje – reče tiho.

74
BALKANDOWNLOAD
 – Ali razmišljate o tome?
Klimnula je glavom, gledajući u sto.
– A nastavnici? Šta oni kažu?
– Neki mnogo pričaju o tome. Neki ne kažu ništa.
– Ali šta ti misliš? Možda uopšte ne želiš da pričamo o Idi?
Ili hoćeš da pričamo mnogo više? Kad bi mogla da biraš?
Marion razmisli. Zarumenela se u licu koliko joj je bilo
neprijatno.
– Ne znam – reče.
– Ali ako te pitam šta ti misliš? – reče Rut. – O tome što se
desilo? Šta bi mi odgovorila?
Marion dugo nije progovarala. Rut skoro da nije smela da
diše u strahu da će ćerka cenzurisati svoje reči.
– Mislim da nije živa – reče Marion tiho. Toliko je zvučala
ophrvana krivicom, da se Rut steglo u grlu.
– I ja to mislim – rekla je.
I sad je bilo izrečeno. Ono što su svi dobro znali. Svi osim
Helge, pomisli Rut. Helga mora da se nada, ili će joj se telo
slomiti, a sve kosti popucati. Zaustaviće joj se sva krv, a pluća
više neće poželeti da se otvaraju. Skljokaće se kao džak pun
slomljenih kostiju. Rut se zapanjila zbog svojih misli. Toliko je
pred sobom sve jasno videla, i učinilo joj se kako mora da pridrži
sopstveno telo i zadrži organe na mestu. Plašila se da će se
odvojiti od žila i pasti na dno tela. Samo će srce ostati da visi i s
mukom udara.
– Tako me grize savest – reče Marion. – Jer to je kao da sam
digla ruke od nje. A nisam. Stvar je u tome što je prošlo toliko
vremena! Pa svuda su je tražili! – Odgurnula je tanjirić i pognula
glavu. Kosa joj je skrivala lice.

75
BALKANDOWNLOAD
 – Ali nisam stvarno digla ruke – rekla je. – Uveče kad
legnem, nisam još digla ruke. Ali onda se probudim, opet je
svanuo dan, a još je nisu pronašli. Onda pomislim da nije živa.
– Da – reče Rut. – Nadamo se da će se dok spavamo desiti
čudo. Da će neko drugi uzeti stvar u svoje ruke dok se mi
odmaramo, i da će sve srediti. Ali to se ne dešava.
Marion opet privuče tanjirić. Rut pogleda okrugle obraze i
oseti kako joj grudi pucaju od ljubavi. Tolika je bila ta ljubav, da
samo što ne presvisne od očajanja kad pomisli na Helgu. Kad bi
izgubila ovo jedno, ipak bi joj ostalo drugo. A Helga sad nema ni
muža ni dete. Samo telo koje ne može da miruje.
– Tome plače noću – iznenada reče Marion.
Rut razrogači oči. Šta to reče? Tome, osamnaest mu je
godina, zar on noću plače.
– A zašto? – izlete joj.
Marion siegnu ramenima. – Čujem ga kroz zid. Ali neću da
pitam.
Pojela je ostatak hrane i otišla do kupatila da opere zube.
Onda je ponovo izašla, navukla teksas jaknu i podigla školski
ranac. Rut je sedela za stolom zadubljena u misli. Zar je potpuno
pogrešno protumačila sina? Zar je on zapravo osetljiva duša koja
se skriva iza ravnodušne spoljašnosti? Sigurno nije prva koja se
prevarila. Ipak je bilo nečega što ju je uznemiravalo, a nije joj bilo
jasno šta. Nalazilo se na nivou kom nije imala pristupa. Ili se nije
usuđivala da mu pristupi. Baš tada je čula Tomea kako silazi niz
stepenice. Brzo je ustala da bi potapšala Marion po ramenu pre
nego što pođe. To uvek mora da uradi, taj poslednji dodir od
sada znači razliku između života i smrti. Ako ga bude zaboravila,

76
BALKANDOWNLOAD
izgubiće Marion. Pokušala je da shvati taj čudan izraz bojazni, i
odlučila je da bude blaga prema sebi samoj. Vanredno je stanje.
– Svratićeš do Helene, je 1’ tako? – reče.
Marion klimnu glavom.
– Idite uvek u paru. Ne smete da zabušavate.
– Ne zabušavamo – reče Marion ozbiljno.
– Ako se Helene nekad razboli, vrati se kući, pa ću te ja
odvesti. Je li dogovoreno?
– Jeste – reče Marion. – Mogu li da idem sad?
I ode. Sve je bila manja i manja kako se spuštala niz ulicu,
kao što je i Ida bivala sve manja posmatrano iz Helgine kuće.
Tome izađe iz kupatila. Prišla je radnoj površini i krenula da
posluje oko sendviča.
Seo je bez reči i uzeo tetrapak mleka. Opet je pio pravo iz
tetrapaka, ali ovog puta nije ništa rekla. Umesto toga je zaronila u
frižider i izvadila sendvič za užinu koji mu je prethodne večeri
brižljivo sama napravila. Piće će kupiti u školi. Nije joj se
dopadalo to što uz hranu pije kokakolu, ali je odlučila da to
posmatra kao mali problem. Toliko je stvari koje mogu da
pogode mlade ljude. Toliko je iskušenja, toliko teških stvari. Da li
ih neko voli, da li želi da bude s njima? Da li će naći devojku,
posao, stan?
Spustila je užinu kraj njega i prijateljski ga munula u rame.
Treba doznati je li istina to što Marion priča, da noću plače. Nije
reagovao na njen dodir.
– Dolaziš li pravo kući posle škole? – pitala je nehajno.
Pošto mu kola ne rade, mora u škoiu autobusom, a to mu se ne
sviđa.
– Svratiću do Vilija – reče jednako nehajno kao i ona.

77
BALKANDOWNLOAD
 – I danas? Skoro da uopšte ne radiš domaći.
Onda se pokajala što ga gnjavi zbog domaćeg. Uglavnom
mu je škola išla dobro, i mrzela je sebe kad radi to što radi.
Posebno posle svega što se desilo.
– Važno je da se završi – rekao je. – Ne shvatam kako sam
uopšte mogao bez auta.
Namazao je jedno parče puterom, ali nije stigao dalje od
toga. Mazao je i mazao puter, a onda bi ga skinuo nožem.
– Jesi li zvao Bjerna kao što sam ti rekla? – pitala je.
Vrpoljio se na stolici. – Zvaću. Ali moramo da sredimo
auto.
– A Helge? – nastavila je. – Viđaš li njega?
– Da, da. Povremeno.
– A kola? – pitala je. – Hoće li biti lepa kao pre?
Ako hoćeš da dopreš do svoje dece, moraš da dopreš do
onoga što im je važno, pomisli Rut, a ovaj auto je važan.
– Lakiranje je najgore. Vili to nije nikad ranije radio.
– Da. Shvatam.
– Na svu sreću pa je crn – reče Tome. – Sigurno nećemo
promašiti. Crno je crno.
– Jeste – nasmešila se, ali pošto nije podigao glavu da je
pogleda, nije video ljubazan osmeh.
– Moraćeš da se utešiš ovime – rekla je. – Iz svega čovek
nešto nauči. Sad ćeš godinama voziti pre nego što se opet sudariš.
Takve stvari čine ljude opreznim. I tata i ja smo čukali kola. Ja
sam ih čuknula triput. Dvaput sam ja bila kriva – priznala je.
Klimnuo je glavom i ustao od stola. Sendvič je ostao
netaknut.

78
BALKANDOWNLOAD
 – Jasno mi je da se raduješ što će ti Vili popraviti kola – reče
Rut. – Ali ne sviđa mi se što s njim provodiš vreme.
– Znam – reče Tome bezizražajno.
– Nije da ti ne verujem. A sad je već prošlo i dosta vremena
otkad je bio umešan u te stvari. Ali čovek može da bira s kim se
druži – rekla je. – A ja bih u tom slučaju više volela da odabereš
Bjerna ih Helgea.
– Da, da – rekao je Tome iznervirano i gurnuo stolicu na
mesto.
– I, kad auto bude gotov, možeš da prestaneš da ga viđaš. Je
1’ tako?
– Jeste – promrmljao je. – Verovatno da mogu.
Dohvatio je školski ranac i sjurio se u hodnik, pomalo
prebrzo, učinilo se Rut. Pošla je za njim. Ima nešto što je Marion
rekla i što je htela da ga pita, ali ju je isključio. Nije bilo ni
najmanjeg otvora u koji bi mogla da gurne nogu. Skinuo je jaknu
sa kukice i bacio je preko ramena. Brzo je bacio pogled na sat, kao
da žuri nekud. Nije žurio nikud.
Zašto ga ne pitam, čudila se Rut, zašto ga ne zadržim i
pitam? Osetila je sopstveni kukavičluk i posramila se. Otišla je do
kuhinje i zagledala se kroz prozor. Videla je kako Tomeova uska
leđa nestaju kroz kapiju. Sve je toliko teško. Ida, pomislila je.
Jadna, jadna Ida. I onda zaplaka.

*
Skare uze list papira iz štampača. Hteo je da napravi
aviončić. Istovremeno je osluškivao u pravcu hodnika. Sef

79
BALKANDOWNLOAD
odeljenja je davao intervju reporterki sa TV2. Niko ne može da
optuži Holtemana da je šarmom dospeo na poziciju, osećao je
izuzetnu nelagodu pred kamerama, a nije imao ni bogzna šta da
kaže, osim istih onih fraza koje je uvek koristio.
– Da – rekao je – istražujemo ovo kao krivično delo.
– Da li to znači da ste prestali da se nadate da ćete naći Idu
živu? – pitala je reporterka, mlada i plavokosa, odevena u crnu
kabanicu. Nije baš pitanje na koje Holteman može da odgovori
potvrdno. Zato je rekao šta mora.
– Naravno da se nadamo.
Ali nije je pogledao u oči kad je to izgovorio, više su ga
zanimah dugmići njene jakne, bili su drveni i imali su na sebi
posebnu šaru.
– Problem u ovom slučaju je... – nastavio je želeći da završi
što pre, tako da opet može da se povuče u kancelariju – ...to što
imamo manje dojava nego obično u ovakvim slučajevima.
Reporterka je brzo postavila naredno pitanje. – Šta mislite
da je razlog tome? – pitala je. Holteman je porazmislio, a Skare je
opet začuo njegov suv glas. – U svakom slučaju ne znači da ljudi
nisu zainteresovani za slučaj, jer jesu. Naprosto niko nije uočio
ništa što nam može biti od pomoći.
Pokazivao je sve više otpora prema kameri, a reporterka je
pojačala tempo kako bi stigla da postavi sva pitanja sa blokčića.
– Ima li uopšte konkretnih tragova, ili teorija o tome šta se
moglo desiti Idi Juner? – pitala je.
– Naravno da imamo svoje teorije – reče Holteman, opet se
obraćajući dugmićima njene jakne – ali, nažalost, moramo
priznati da je ovo slučaj sa veoma malim brojem tragova.

80
BALKANDOWNLOAD
 Zastao je. Onda je završio celu seansu glasom u koji je
uložio sav svoj autoritet.
– Nešto više u ovom trenutku vam, nažalost, ne mogu reći.
Konačno se vratio u svoju kancelariju. Skare je još savijao
svoj aviončić. Znao je da ni Sejer nije voljan kad treba razgovarati
s novinarima. Ali znao je i da bi Sejer ostavio drugačiji utisak.
Gledao bi reporterku pravo u oči, a glas bi mu bio odlučan i čvrst.
U isto vreme je toliko prisutan, toliko zaokupljen svojim poslom, i
ljudi koji gledaju vesti bi osetili da je ovaj slučaj u dobrim
rukama. Ljudi bi po njegovom licu videli i čuli u čvrstom glasu
da se zaista i lično angažovao. Kao da hoće da im kaže: ja
preuzimam odgovornost za slučaj. Otkriću šta se dogodilo.
Skare je uvek uspevao da ovlada veštinom pravljenja
papirnog aviona. Ali sada se mučio. Papir je predebeo. Prsti su
mu preveliki, a nokti prekratki, nije uspevao da postigne
dovoljno oštre ivice. Zgužvao je list i uzeo nov. Kad je uzeo list
hartije među prste, zatalasao se. Skare se uznemirio. Sejer se
pojavio istog trenutka. Dugo je gledao za reporterkom i njenim
kamermanom koji su upravo u tom trenutku ulazili u lift.
– Juče sam bio na jednoj zabavi – promrmlja Skare, jer je
Sejer na njegovom radnom stolu ugledao kutiju paracetamola i
flašu kokakole.
– Je li bila opasna? – pitao je Sejer i pogledao u pravcu belog
papira koji mu je još treperio među prstima.
– Može se reči – reče Skare uz hrabar osmeh. – Morao sam
da uhapsim nekog tipa.
Sejer je zbunjeno treptao.
– Nisi valjda bio na dužnosti?

81
BALKANDOWNLOAD
 Skare nastavi da savija papir. Odjednom mu je postalo
veoma bitno da uspe da napravi avion. – Je li i tebi kao i meni? –
pitao je. – Da odugovlačiš što više možeš kad treba ljudima da
kažete čime se bavite? Mislim, kad ste među svetom. Na žurkama
i tako to?
– Ne idem često po žurkama – reče Sejer. – Ali poznat mi je
taj problem.
Skare se i dalje bavio papirom. – Na toj žurci je bio jedan
naduvenko. Od onih što o svemu imaju neko mišljenje. Kad sam
mu rekao gde radim, kao da sam dolio uije na vatru. Jednostavno
je planuo. Imao je svoje mišljenje posebno o kaznenom sistemu u
Norveškoj. Sve sam to već i ranije čuo, i obično ne odgovaram.
Ali odjednom sam osetio neodoljivu potrebu da ponizim baš
ovog tipa.
Okrenuo je papir i nastavio da savija. – Raspredao je o
dobro opremljenim norveškim zatvorima, sa sve tušem i podnim
grejanjem, bibliotekama i bioskopima, kompjuterima po sobama.
O koncertima s poznatim izvođačima, o psiholozima i drugom
osoblju koje zatvorenicima stoji na raspolaganju. O teretani,
izletima, izlascima i posetama. Beskrajno nabrajanje dobara za
koje misli da nisu dostupna običnim, časnim ljudima. Ukratko
rečeno: Mislio je da boravak u hotelu i tri obroka dnevno ne treba
zvati kaznom.
– Pa si ga uhapsio?– reče Sejer. Zadržao je osmeh. Prerastao
je takve stvari.
– To je bilo kod jednog mog prijatelja na Fridenlundu –
objasnio je Skare. – On živi u zgradama tamo. Oženjen je, ima
sina. Zbog žurke je dečko bio kod babe i dede. Dečja soba je bila
prazna. Hajde malo da se poigramo, predložih tom idiotu. Ovime
te osuđujem na kaznu zatvora od šest godina. A sve te godine

82
BALKANDOWNLOAD
treba da provedeš u osam kvadrata. Mislio je da je sve to baš
zabavno. Uzeo je čašu za konjak i istog trenutka hteo da pođe.
Morao sam da ga podsetim da u ćeliji nema uživanja u alkoholu.
To mu je bilo jasno, pa je opet spustio čašu, i onda smo celo
društvo odvukli u dečju sobu. Pretpostavio sam da soba ima oko
osam kvadrata, pa je veličina taman. Tražio sam ključ od sobe,
doneli su ga. Onda smo uz mnogo dernjave ubacili budalu
unutra, naravno, nije imao pojma šta ga čeka. U sobi je bila
ležaljka, mali televizor, polica za knjige, nešto stripova, gramofon
i nekoliko ploča. Onda smo zaključali vrata.
Skare se zadovoljno nasmešio i zgužvao još jedan papir.
– A onda? – pitao je Sejer.
– Mi smo nastavili zabavu – reče Skare. Započeo je nov
avion. – Ali nije prošlo mnogo i počeo je da se dernja iz sobe. To
je bilo na drugom spratu – dodao je – pa nije mogao da zbriše
kroz prozor. Pustili smo ga da se dere dokle god smo mogli da
slušamo. Onda sam prišao vratima i pitao ga u čemu je stvar.
Rekao je, prekinite s ovim glupiranjem!
Skare se zadovoljno zakikotao pomislivši na ovo.
– Je I’ misliš da je unutra skučeno? – viknuo sam. – Jeste –
priznao je. – Ostalo ti je zapravo još šest godina – rekao sam – ali
u redu je. Odslužio si dvadeset minuta, a već te hvata panika.
Čuli smo neku lomljavu u sobi, pa smo se malo zabrinuli.
Rekao sam mu da ne pruža otpor, onda će sve biti samo teže.
Samo se prepusti, rekao sam. Prepusti se vremenu. Onda će
prolaziti samo od sebe. Tad je sve u sobi utihnulo, pa smo ga
otključali. Tako smrknutog tipa nikad u životu nisam video.
– Misliš li da je takvo ponašanje dobro za službu? – pitao je
Sejer.

83
BALKANDOWNLOAD
 – Mislim – reče Skare. – Ali znaš, nije znao ni to da su
policija i zatvor dve sasvim različite službe.
– F-16 – reče na kraju i podiže gotov avion.
– Više liči na herkula – reče Sejer.
Skare baci avion. Leteo je u iznenađujuće elegantnom luku i
meko sleteo na pod.
– Šta treba u stvari? – reče i pogleda Sejera.
– Hoću da razgovaraš s Idinim bratom od tetke – rekao je. –
Sa Tomeom Erikom Riksom.
Skare ustade i ode po avion. Ispod trupa mu se nakupila
prašina s poda.
– Ima li tu korisnih informacija?
– Verovatno da nema – priznao je Sejer. – Ali krasni Vili
Oterhals se stvarno unervozio kad sam se pojavio u njegovoj
garaži. Da se čovek zapita zašto. Verovatno sam na krivom tragu.
Ali Tome je pošao od kuće na Madsebergeu oko šest sati. Prvog
septembra. Prema majčinim rečima pošao je do druga Bjerna, koji
živi ovde u centru. Da bi došao do Bjerna, morao je da se vozi
istim putem kojim bi se vozila Ida. Možda je nešto video. Kad je
reč o Viliju Oterhalsu, ima prošlost. Uslovnu kaznu iz 1998. za
krađu auta. Sumnjalo se na zloupotrebu i prodaju narkotika, ali
nikad nije podignuta optužnica. Vozi ogroman ford scorpio i radi
u kuglani. Mislim da Oterhals ne može tako dobro da živi od
takve plate. Možda se usput bavi i drugim radnjama.
– Da li da trošimo vreme na takve stvari, usred Idinog
slučaja?
– Sve dok je ne budemo našli, imamo vremena za ovakve
sporedne tragove. Tome ide u Srednju školu ,,Sv. Halvard“, treća

84
BALKANDOWNLOAD
godina stručne škole, elektro-smer. Dakle, ako se ne osećaš
izuzetno loše, voleo bih da odeš da porazgovaraš s njim.

Skare se parkirao na označeno mesto za posetioce. S leve

strane se nalazio zatvoren bazen. Miris hlora ga je pekao u nosu i
budio pomešana osećanja iz sopstvenog školovanja. Škola se
sastojala od nekoliko posebnih zgrada okrečenih u smeđe, ali
Tome Riks je bio u glavnoj zgradi. Vrata učionice je otvorio
mršav, mlitav tip u farmerkama. Ustuknuo je videvši Skareovu
uniformu.
– Tome Erik Riks? – pitao je Skare.
Momak je viknuo ka unutrašnjosti učionice. Videlo mu se
na licu da zna šta se desilo, da zna za Tomeovo srodstvo s Idom
Juner. Nedugo potom se pojavio Tome. Lice mu je lagano
prebledelo.
– Moramo da popričamo – reče Skare. – Idemo do kola da
sednemo. Trajaće minut.
Tome ga je zbunjeno pratio. Zagnjurio je šake duboko u
džepove i skoro protiv svoje volje seo u kola. Oči su mu
preplašeno odizile po opremi na kontrolnoj tabli. Skare otvori
prozor i zapali cigaretu.
– Pošto si u srodstvu s Idom – reče – i živiš u istoj oblasti.
Osim toga, dosta se voziš autom.
Tome je razmišljao o najrazličitijim stvarima. Bio joj je brat
od tetke. Sad mu se učinilo da upravo izraz „brat od tetke“ zvuči
tako sumnjivo, i da se srodstvo upotrebljava protiv njega.
– Izlazio si i prvog septembra – reče Skare. – Vozio si se sa
Madsebergea ka centru oko šest uveče.

85
BALKANDOWNLOAD
 Pauza. Tome je bio prinuđen da odgovori potvrdno. Zvuči
kao priznanje, osetio je.
– Da posetiš poznanika? – reče Skare.
– Da – reče Tome.
– Kako mu je ime?
Tome nije mogao da pojmi zašto Skareu treba ta
informacija. Nema veze ako odgovori. Pa nema tu nikakve tajne.
Pa ipak je bio zbunjen svime što ih je interesovalo.
– Zove se Bjern – reče Tome na kraju. – Bjern Mire.
– Dobro – reče Skare. Izvadio je beležnicu iz unutrašnjeg
džepa i zabeležio ime.
– Da li bi za sebe rekao da primećuješ stvari? – upitao je.
– Nemam pojma – promrmljao je Tome. Zagledao se u
jednu tačku na kontrolnoj tabli, otprilike tamo gde se nalazi
vazdušni jastuk. Sad mu je bio potreban. Snažan udarac u lice
koji bi ga potpuno sakrio.
– Ako bih te pitao šta si video na putu tokom te vožnje...
Čega bi se setio?
Tome je pretraživao po pamćenju, ali je ćutao.
– Zamolili smo sve koji su se nalazili u tom području prvog
septembra da nam se jave. Potrebno nam je sve što možemo da
dobijemo, posebno zapažanja iz automobila. Nisi nam se nikad
javio?
– Nisam ništa video – reče Tome prosto. – Nemam šta da
prijavim.
– Znači, nisi mimoišao nijedan automobil? – pitao je Skare.

86
BALKANDOWNLOAD
 – Na putu je bilo veoma mirno – reče Tome. – Sigurno sam
sreo neka kola. Ali nemojte me pitati za marke i tako to. Puštao
sam muziku – rekao je.
– Baš me zanima šta – reče Skare zainteresovano.
– Šta sam puštao? To vas zanima?
– Da, moliću lepo – reče Skare jednostavno.
– Ma, od svega po malo – rekao je. – Lu Rid. Eminem.
– Aha – klimnu Skare glavom. Zapisao je čak i to.
Nova pauza. Bila je dugačka. Tome se unervozio od tišine.
– Zašto ste me u stvari izvukli iz učionice?
– Nisam te izvukao – reče Skare. – Pošao si skroz
svojevoljno.
Promenio je temu.
– Tog dana si imao nesreću sa kolima? Je l’ se desila u
Staklari?
Tome je pomno proučavao prljave patike na podu
automobila.
– Ne, kad sam ušao u grad. Glupost – rekao je ljutito. – Bio
sam na kružnom toku. Neka budala me je izgurala u stranu, pa
sam udario u bankinu desnim prednjim farom. Najgore je što je
zbrisao – rekao je.
– Na kom kružnom toku? – pitao je Skare.
– Na kom?
Tome udahnu.
– Na onom kod mosta za grad. U centru.
– Zar ima tamo bankina?
– Ima. Dole prema reci.

87
BALKANDOWNLOAD
 Skare je razmišljao ne bi li se prisetio baš te raskrsnice.
– Da, tačno. Jesi li izlazio iz centra ili si hteo da pređeš na
zapadnu stranu?
– Krenuo sam ka Oslu.
– Znači, govorimo o onom delu bankine koja zavija na
skretanju ka mostu?
– Da.
– Je li bilo mnogo saobraćaja na kružnom toku?
– Malo.
– Neki svedok?
– Svedok? – reče Tome nesigurno. – Pa bilo je automobila.
Ali nisam skroz siguran koliko su videli. Bio je mrak – pojasnio je.
– A prednje krilo? Mnogo oštećenja?
Tome klimnu glavom. – Podosta. Far se razbio. Ali najgore
je ulubljenje.
– Kakva su te kola izgurala?
– Nisam stigao da vidim. Bila su velika i tamne boje.
Izgledala su novo.
– A to se desilo uveče, kažeš?
– Da – reče Tome.
– Šta si radio posle nesreće? Majka kaže da si se kasno
vratio kući. Da je bilo skoro jedan?
– Vratio sam se do Vilija – reče Tome.
Skare poćuta na trenutak, pokušavajući da poveže sve
informacije. Beležnica mu je bila od pomoći. Na listu ispred njega
pisalo je Bjern Mire.
– Do Vilija? – reče naglas. – Zar nisi krenuo do Bjerna?

88
BALKANDOWNLOAD
 – Ma da, da – reče Tome. Zbunio se na trenutak. – Malo
sam se spetljao.
– To je onaj Vili koji ti pomaže da središ kola?
Razgovaraju međusobno, pomislio je Tome, zapisuju i
raportiraju. Ništa im ne promiče.
– A automobil za koji kažeš da je vozio toliko nemarno da si
zbog njega uništio opel... – reče Skare. – Hoćeš li ga prijaviti?
– Pa rekao sam da je zbrisao – mrmljao je Tome iznervirano.
– I, dobro...? Kojim poslom si pošao u Oslo? – nastavio je
Skare nestrpljivo.
Tome je oklevao. – Nikakvim – priznao je. – Samo volim da
vozim po autoputu. Tad mogu malo da nagazim.
– Naravno. – Skare je s razumevanjem klimao glavom. – Da
pređemo na nešto drugo – rekao je. – Taj bicikl na kom se Ida
odvezla. Znaš li koji je bicikl u pitanju?
– Pojma nemam.
– Verovatno se ne družiš mnogo sa desetogodišnjom
sestrom od tetke. To mi je jasno. Ali boravila je dosta u vašoj kući.
A boja? Da li se nje sećaš?
– Mislim da je žuta.
– Tačno.
– Ali to sam zapamtio iz novina – reče Tome. – Svuda pišu
o žutom biciklu.
– A prvog septembra je nisi video?
– O tome bih obavestio nekoga – reče Tome brzo.
– Da, obavestio bi svakako?
– Naravno!

89
BALKANDOWNLOAD
 Tome se malo uzrujao. U automobilu je bilo tesno, osećao se
kao u zamci.
– Koliko dugo poznaješ Vilija Oterhalsa? – pitao je Skare.
– Dosta dugo – konstatovao je. – Zašto me ovoliko
ispitujete?
– Misliš da je neprijatno? – reče Skare uhvativši mu pogled.
– Pa Vili nema ništa s ovim – reče Tome defanzivno.
– S ovim? – reče Skare nevino. – Misliš, s Idinim
nestankom?
– Da. I ne družimo se više toliko. Samo mi pomaže oko
kola.
Skare frljnu opušak kroz prozor. Onda klimnu glavom u
pravcu školske zgrade. – Je l’ ti lepo ovde?
Tome zinu od čuđenja. – Nije loše. Završavam na proleće.
– Kakvi su ti planovi posle toga?
– Gori ste od moje mame – reče Tome mrzovoljno. –
Nemam nikakve planove. Možda da nađem posao – reče. –
Najviše bih voleo u prodavnici ploča. Ili u video-klubu.
– Potraga za Idom se nastavlja – reče Skare. – Šta misliš,
hoćeš li ići?
Tome se okrenuo i gledao kroz prozor. – Ako keva bude
gnjavila – reče. – Ali nemam posebnu želju.
– Mnogi misle da su potrage uzbudljive – reče Skare.
– Ja ne mislim – reče Tome.

90
BALKANDOWNLOAD
 Konrad Sejer skrenu na parking škole u naselju Staklara.
Sačekala ga je Idina razredna. Visoka i energična plavuša u
četrdesetim. Predstavila se kao Grete Merk.
– I tako, sede i čekaju – rekla je. – Naravno da sam ih dobro
pripremila. A svakako ne treba vas da podsećam da im je tek
deset godina, i znate, u tom uzrastu se brzo preplaše, i ne mogu
baš sve da podnesu. Ali sigurno ste ovo već radili,
pretpostavljam, pa znate sigurno šta ćete reći.
Otvorila mu je vrata, brzo hodajući na veoma visokim
potpeticama. Bila je lepo obučena, nosila je suknju i džemper.
Oko vrata je nosila nekoliko lančića, a zglobove su krasile
narukvice.
– Rekla sam im da smeju da postavljaju pitanja – nastavila
je klizeći hodnicima, a Sejer je osetio onaj poseban miris škole, isti
kao i kad je on bio mah. Linoleum. Sredstvo za čišćenje sa
zelenim sapunom. Oznojena dečja tela. I miris vlažne odeće na
kukicama ispred svake prostorije.
– A i sami znate na šta možete da odgovorite, i kako.
Veoma su nestrpljivi – rekla je. – Nekoliko roditelja me je zvalo.
Neki su pitali da li mogu da prisustvuju, ali sam ih odbila. Nije
takav dogovor.
Sejer je pratio njeno telo koje se njiše, i primetio suknju koja
se talasa oko potkolenica. Bila je nervozna.
– Kad se danas budu vratili kući iz škole, iz njih će cediti
informacije – nasmešila se. – Nadam se samo da će uspeti da
zauzdaju maštu. Deca imaju tendenciju da nakite priču. O tome
sve znam.

91
BALKANDOWNLOAD
 Sejer se smešio ljubazno, ali nije progovarao. A onda, kao
da je iznenada čula bujicu svojih reči, pa je naglo zastala i
zaćutala. Uskoro je otvorila vrata jedne učionice.
Radoznalo ga je posmatralo četrnaestoro mališana. Trebalo
bi da ih je petnaestoro, pomislio je. U redu pored prozora jedna
klupa je bila prazna. Na njoj je gorela sveća. Pogledao je klupu,
sveću i ozbiljna dečja lica. Neki su neskriveno zurili širom
otvorenih očiju. Drugi su se stidljivo zagledali u klupu.
– Da, sad izvolite, katedra je vaša – reče Grete Merk. – Ja ću
za sada sesti ovde. – Otišla je na kraj učionice.
Sejer podiže pogled ka nastavničkom stolu. Nije želeo da
stoji gore. Umesto toga je uzeo stolicu s kraja učionice, proneo je
kroz nizove klupa i seo nasred učionice.
– Zašto ne nosiš uniformu? – upitao je jedan hrabar momak.
A onda se setio da nije podigao ruku. Ruka polete u vazduh, pa
se opet spusti, a neko od dece se zakikota.
Sejer pogleda dečaka. – Toliko dugo radim u policiji da ne
moram – objasnio je.
Bio je to odgovor koji očigledno ne razumeju. Kako to da
neko ima priliku da nosi policijsku uniformu, a onda dobrovoljno
odustane od toga. Sejer je shvatio da im treba bliže objašnjenje.
– U toj uniformi je baš vruće – rekao je. – A košulje grebu.
Deca su se ponovo zakikotala.
– Zovem se Konrad Sejer – rekao je. – I nikad nisam
upoznao Idu. Njena mama kaže da je vrlo pričljiva i živahna
devojčica.
– Ja sam joj najbolja drugarica – reče devojčica u crvenom
džemperu. – Ja se zovem Cešti.

92
BALKANDOWNLOAD
 Ovo obaveštenje je nagovestilo početak rasprave jer ju je
nekoliko devojčica brzo pogledalo, kao da žele da se pobune.
– Konrade? – reče jedan mali debeljko, mašući rukom.
– Da – reče Sejer.
– Hoćete li da tražite Idu u reci?
– Hoćemo – rekao je. – Ali to je teško. Reka je vrlo duboka i
široka, i struja je jaka.
– A onda Ida može daleko da otplovi?
Sejer malo porazmisli.
– Ne znamo da li je Ida pala u reku – rekao je.
– Tako kaže moj tata – tvrdio je dečak.
– Tako znači? – rekao je Sejer i osmehnuo se. – Je 1’ potpuno
siguran?
Dečko zaćuta. – Kaže da nema šta drugo da bude. Kad je
već ne nalaze na kopnu.
– Nadam se da ćemo naći Idu – reče Sejer. – U stvari,
poprilično sam siguran u to.
– Zašto si siguran? – htela je da zna jedna devojčica.
– Zato što ih skoro uvek pronađemo.
Idina nastavnica je pratila iz zadnjih klupa. Svi su hteli
nešto da iznesu, svako je imao neku uspomenu na Idu ili neki
doživljaj sa njom. Svako je hteo da bude onaj ko je najbolje
poznaje. Stalno su skretali pogled ka praznoj klupi. Oni ovo ne
razumeju zapravo, pomislio je Sejer. Prošlo je tek nekoliko dana.
Ne shvataju da će klupa ostati potpuno prazna sve do proleća. A
ako opet bude zauzeta, biće to samo ako se drugi pomere ka
napred.

93
BALKANDOWNLOAD
 Razgovarao je s njima do kraja časa. Zamolio ih je da idu s
nekim u društvu do škole i kući. Rekli su mu da idu autobusom,
ili da ih voze mama i tata. Rekao je da je tako u redu. Pitao ih je
da li je Ida pominjala nešto posebno u vreme pre nego što će
nestati. Da li se ponašala drugačije. Dobro su promislili pre
odgovora. Rekao je, dobro je što razmišljate toliko o tome. Jedna
devojčica je htela da zna da li će Ida dobiti kamen na groblju, čak
i ako je nikad ne budu pronašli.
– To bih zaista voleo – reče Sejer. – Ali sve dok je ne
budemo pronašli, još uvek se nadamo. Ljudi sve vreme nestaju –
reče – a mnogo njih se i vrati.
– Čak i deca? – reče neki dečkić.
Sejer je ćutao. Ne, pomislio je. Ne i deca.
– Učiteljica se danas doterala – konstatovao je jedan
mališan. Grete Merk se zacrvenela.
– Lepo je što ste upalili sveću – reče Sejer.

Holteman, šef odeljenja, pogledao ga je preko stola.

– Korito reke je nedostupno – rekao je – posebno onaj
poslednji potez ka fjordu. Ronioci ne gaje posebnu nadu. Kao da
tragaju za kontaktnim sočivom u bazenu – rekao je mrko.
Ustao je i prišao karti na zidu. Onako kako je grad bio
prikazan na karti, ličio je na upaljenu ranu. Reka je sekla put kroz
pejzaž poput posekotine, a naselje se, onako žuto, nakupljalo po
obali.
– Potez kojim je Ida trebalo da se odveze na biciklu je dug
četiri kilometra. Gde da počnemo?
– Tamo gde se put spušta skroz do obale – reče Sejer. –
Donde može da se odveze auto. Evo – reče i pokaza. – Kod stare

94
BALKANDOWNLOAD
topionice. A ovde vodi kolski put do mesta za ribolov. To je
početak. Na tom potezu ima dosta vegetacije do same obale.
Možda se zapetljala u nju.
– Da li su ekipe pretražile oba ova puta?
– Nekoliko puta – reče Sejer. – Prevrnuli su naopačke svaku
zgradu i šupu. Čak i ostatke stare topionice. Pomerali su čak i
kamenje – rekao je.
Zadubio se u sopstvene misli. U sebi je zamislio delić puta.
– Koliko vremena treba odraslom muškarcu, ako vozi kola, da
zakoči pored Ide na biciklu, natera je da stane, kaže joj nekoliko
reči, izađe iz auta, možda je onesvesti udarcem, ubaci je kola, koja
onda sasvim sigurno moraju biti neka kola za prevoz robe, a
onda ubaci bicikl i odveze se?
Holteman pogleda na sekundaru na svom ručnom satu.
Onda sklopi oči.
– Verovatno je moguće sve to obaviti za manje od minuta –
rekao je posle pauze za razmišljanje. – Možda je auto bio parkiran
uz put. Možda ju je video u retrovizoru. Možda je imao vremena
da se pripremi. Možda je na taj način ovaj manevar, kad ga je
konačno trebalo izvesti, bio smišljen na brzinu.
Sejer klimnu glavom. – Ili ju je možda zaustavio i popričao
na kratko. Dok je čekao prazninu u saobraćaju.
– Tada bi ih neko video. A na tom potezu u šest uveče nema
mnogo saobraćaja – reče Holteman. Pokazao je na kartu. – Ovde
se nalazi zaravan Holtešleta. Na tom potezu nema ni jedne jedine
kuće. Zaravan je duga 900 metara i zavija ovde, kod crkve u
Staklari. Onda opet počinje naselje. Ima nešto u vezi sa tom
zaravni – konstatovao je Holteman – mislim da su je tu pokupili.
– Ali vrlo je pregledna – reče Sejer.

95
BALKANDOWNLOAD
 – Pregledna za počinioca – reče šef odeljenja.
– Odjednom je sam na putu. Koliko god mu seže pogled
nema nijedne kuće, nijednog automobila. A onda ugleda Idu na
biciklu.
– Onda je morao da stigne da vidi ko vozi bicikl – podseti
ga Sejer. – Da bi video da bicikl vozi devojčica, morala mu je biti
prilično blizu pre nego što se odlučio za napad. Možda je prvo
obišao, a onda se okrenuo i vratio.
– Da li smo saslušali svu rodbinu? – pitao je Holteman.
– Ne formalno – reče Sejer. – Ali ispitujemo ih. Oba strica
učestvuju u potrazi. Skare je razgovarao s bratom od tetke. Za
sada nismo u Idinoj porodici našli ništa što pobuđuje pažnju.
Nema nepravilnosti. Obuhvatili smo većinu domaćinstava uz
Idinu rutu. Ljudi su vrlo predusretljivi, ali niko nije ništa video.
– A nema ni nekih tračeva?
– Ne po mom saznanju. Ali ako je ne pronađemo za
nekoliko dana, pojaviće se i oni.

Helgi nešto pade na pamet. Poželela je da uradi nešto

sasvim obično. Prošlo je dosta dana ispunjenih očajavanjem. Ako
nastavi život kao i obično, sve će se vratiti na svoje mesto. Ako
izađe iz kuće po hleb i mleko, Ida će se pojaviti dok bude van
kuće. Telefon će zazvoniti. Desiće se sve ono što se ne događa
upravo zbog roga što toliko iščekuje. Zato je obukla kaput i
napravila spisak za kupovinu. Kao i inače. Ostavila je ulazna
vrata otključana. Ida može samo da ušeta i sedne na kauč. Može
da čita neki strip dok je čeka. Stripovi su ležali na gomili na stolu.
Sad se sve okreće nabolje. Ovog puta će je Ida čekati.

96
BALKANDOWNLOAD
 Parkiraia se ispred Dzokem. Na trenutak je ostala da sedi u
kolima, zagledana kroz prozor. Onda je otvorila vrata i spustila
nogu na asfalt. Pogledala je svoj debeli članak i smeđu cipelu.
Podigla pogled. Skliznuo je ka ulazu u prodavnicu. U sledećem
trenutku se zaledila. Ugledala je žuti bicikl. Počela je da se trese.
Celo telo joj je podrhtavalo. Sjurila se iz auta i krenula ka stalku
za bicikle. Kroz telo joj je prostrujala nagla toplina. U daljini je
primetila da se vrata otvaraju i iz radnje izlazi neka prilika. Stigli
su do bicikla istovremeno. Helga je u neverici zurila u riđokosu
devojčicu, potpuno nepoznatu, namrgođenu devojčicu, dok
obema rukama hvata volan i drmusa bicikl kako bi ga izvukla.
Nakamura. Odgurala ga je na asfalt i prebacila nogu. Baš kao Ida.
Brzo i samouvereno.
– Ne! – povikala je Helga. Potrčala je. Poželela je da zgrabi
prtljažnik i zadrži bicikl, ali nije uspela. Devojčica ju je pogledala
zbunjeno i počela da okreće pedale što je brže mogla kako bi se
udaljila od prodavnice. Helga je jurila za njom. Nije navikla da
trči, bila je teška i nezgrapna.
–Ne! Sačekaj!
Devojčica je vozila sve brže. Tanano telo je okretalo pedale
kao da joj se radi o glavi. Helga je zaostala. Naglo se zaustavila,
pojurila ka kolima i uskočila. Okrenula je ključ, jako turirala
motor i krenula u rikverc. Začuo se jak udarac, i naglo je zakočila.
Iza kola su skliznula kolica za kupovinu, i udarila ih je zadnjim
delom. Svega joj je bilo preko glave. Opet je izjurila tražeći bicikl.
Uskoro će nestati u krivini. Odgurnula je kolica, lagano su se
otkotrljala ka asfaltu. Opet je sela za volan ne gledajući ima li
oštećenja na automobilu. Naglo je skrenula na put. Ugledala je
bicikl taman kad je skretao ka kućama u nizu. Zna taj kraj, sve
ulice su nosile imena životinja, Vučji čestar, Veveričji breg, takva

97
BALKANDOWNLOAD
imena. Sad ga je izgubila iz vida. Zastala je i pošla u rikverc.
Gledala u retrovizor. Gde nestade devojčica? Pa to je Idin bicikl.
Potpuno nova nakamura, žuta i sjajna! Ostavila je upaljen motor i
izašla iz kola. Mirno je stajala i osluškivala. Ali nije čula ništa
osim vetra, i koraka na putu iza sebe. Potpetice koje jako klepeću
po asfaltu. Naišla je žena s kesama. Helga joj potrča u susret.
– Izvinite! – rekla je uzbuđeno. – Poznajete li riđokosu
devojčicu koja živi u ovom naselju? Oko deset-dvanaest godina?
Zena je s oklevanjem pogledala Helgu.
– Riđokosu, kažete? Možda.
– Moram da porazgovaram s njom!
Zena je bila nesigurna. Helga je izgledala pomahnitalo, oči
su joj blistale.
– Da porazgovarate?
– Moram. Važno je!
Helga nije mogla da se savlada, uhvatila je ženu za jaknu i
vukla je.
Zena je ustuknula kako bi se iskobeljala iz Helginog stiska.
–Na Hermelinovoj padini živi devojčica – kazala je. – U najdaljoj
kući. Ima baš riđu kosu.
Otrgla se i izgubila brzim koracima. Helga se vratila u kola.
Lagano je klizila niz put u prvoj brzini. Zastala je na raskrsnici.
Videla je da na znaku piše Hermelinova padina, i videla je
najudaljeniju kuću. Bila je okrečena skoro u crno. Ostala je još
neko vreme da sedi u kolima dok joj se po glavi vrzmala samo
jedna ideja. Da bicikl mora svojoj kući. Mora da stoji u dvorištu
kao i inače. Onda se okrenula, izvezla iz naselja i vratila se kući
što je brže mogla. Na kauču nije bilo Ide koja čita. Sela je na
stolicu i čekala da padne mrak.

98
BALKANDOWNLOAD
 Lagano je pao oko deset sati. Opet se odvezla do Džokem.
Prodavnica je bila zatvorena, a parking prazan. Htela je da pređe
poslednji deo puta peške. Helga je nosila tamnu jaknu, a uz
tamnu kosu jedva da su je mogli videti sa prozora. Putevi su bili
slabo osvetljeni. Našla je kuću, zastala nekoliko metara od nje
zagledana u neosvetljeno dvorište. Na kuhinjskom prozora je
sijala oštra svetlost. Odšunjala se ka uskoj travnatoj stazi i
šmugnula iza kuće. Na zid kuće su bila naslonjena dva bicikla,
nisu se videla sa puta. Velik crn muški bicikl, i Idin mali, žuti.
Prišla mu je i pomilovala sic. Radoznalo je pogledala ka kući. Ko
tu stanuje?
Da li će čuti ako bude gurala bicikl po šljunku? Oprezno je
povukla volan. Zapetljao se u drugi bicikl. Drmnula ga je, i začuo
se kratak tup zvuk kad je volan udario o zid. Helga je zadržala
dah. Da li čuju? Nervozno je odgurala bicikl. Odlučila je da ide
kroz baštu. Gume su se bešumno kotrljale po travi.
Ispred Džokem je bilo osvetljeno. Helga je sada pomnije
proučila bicikl. Bio je Idin. Otvorila je gepek automobila i
pokušala da podigne bicikl. Bio je težak i polovina je ostala da
visi napolju iako ga je gurala i stiskala iz sve snage. Poklopac se
zatvorio samo do pola. Grozničavo je počela da traži lastiš za
prtljag. Nije mogla da ga nađe. Ali imala je zeleni najlonski kanap
za vuču. Drhtavim rukama je razvezala konopac. Bicikl se vrača
kući, Idin je! Krv joj je šumela u glavi, kad je odjednom začula
korake. Uplašeno se ispravila. Iz nekog razloga se osetila kao
lopov. Bio je to stariji čovek, uputio se ka autu.
– Deluje kao da vam je potrebna pomoć – rekao je ne baš
ljubazno.

99
BALKANDOWNLOAD
 Helga stisnu u rukama kabl za vuču. – Moram da odvezem
ovaj bicikl do kuće! – rekla je.
Čovek baci pogled u prtljažnik.
– Nema mesta – konstatovao je. – Vozite pežo 306.
– Znam – rekla je iznervirano. – Nešto će morati da viri. Ali
imam konopac.
Uhvatio je konopac da joj pomogne. – Idete li daleko s tim
biciklom?
– Idem kući! – ponovila je.
– A gde je kuća?
Bio je direktan i efikasan. Od onih koji se umešaju i kojima
je stalo, s pravom koje se podrazumeva. Helga oseti olakšanje.
Ruke su joj visile niz telo, pustila ga je da preuzme i sredi stvar.
– Ulica duvača stakla. Voziću oprezno.
– Moraćete. Plašim se da ćete zagrebati farbu ako ne budete
bili oprezni. Ali, to već znate i sami – rekao je i pokazao na
oštećenja od kolica za kupovinu.
– Briga me za farbu – reče Helga brzo, posmatrajući ga
nervozno dok se bavio konopcem. Nije znala da li je poznaje, da
li zna šta se sve dogodilo. Da li razmišlja o ko zna čemu zbog
žutog bicikla. Ali, bio je vešt. Već je ovo radio, išlo mu je od ruke.
Pogledala je čvorove i pomislila, nikad ih neću razvezati.
Upotrebiću nož u tom slučaju. Čovek je na kraju bio zadovoljan.
Malčice je prodrmusao volan bicikla, jedva da se i mrdnuo.
Zahvalila mu je. Onda se odvezla nazad brzo i neoprezno. Kad je
stigla kući, presekla je konopac makazama za ruže koje je našla u
garaži. S mukom se uspenjala uz stepenice noseći bicikl. Htela je
da ga celog ugura u hodnik. Tu je zastala i promatrala ga. Bilo je

100
BALKANDOWNLOAD
dobro što se bicikl vratio kući. Sad joj nedostaje samo Ida. Prišla
je telefonu i okrenula Sejerov broj.
– Našla sam Idin bicikl – rekla je.

Nešto kasnije se našao u njenom hodniku. Posmatrao je žuti

bicikl pokušavajući da bude taktičan.
– Zašto ste tako uvereni? – rekao je.
Stajala je pred njim drhteći, ali je bila jaka. Lice joj je bilo
odlučno.
– Jer sam ga ja kupila – rekla je. – U Kući sporta. To je Idin
bicikl. Vidim to po visini sedišta, na najnižoj je poziciji, i po
volanu, koji je malo podešen i podignut tako da ne mora suviše
da se naginje unapred. Vidim jer je nov i nema nalepnice. Ida nije
smela da lepi nalepnice na bicikl.
– Voleo bih da je smela – reče Sejer. – Jedna nalepnica bi me
ubedila. Da li je neko u kući čuo da ste ga uzeli?
– Mislim da nije.
Pogledao ju je molećivo. – Ako je ovo zaista Idin bicikl, a
ljudi koji žive na Hermelinovoj padini zaista imaju šta da kriju,
mogu poreći da je ikad stajao na njihovom posedu. Da li me
shvatate?
Stisnula je usta i prkosno gledala u pod. – Imala sam prava
da ga uzmem. Idin je.
– Porazgovaraću sa njima – reče, ovoga puta blaže. – Ali vas
ipak molim da budete spremni i na to da možda grešite. Ako u toj
kući postoji račun za bicikl, to znači da su ga sami kupili svojoj
ćerki. To je popularna marka. I mnogi se odlučuju za žutu.
– Grizla ju je savest! – reče Heiga. – Jasno se videlo!

101
BALKANDOWNLOAD
 Sejeru nije bio problem da zamisli strah koji bi devojčica
mogla da oseti kad očajna žena poput Helge Juner krene da trči i
viče.
– A serijski broj rama? – rekao je mirno. – Svaki bicikl ima
broj. Kad ste kupili bicikl, sigurno ste dobili registracionu karticu.
Da li se sećate?
Namrštila se. – Sećam se – rekla je. – Ali moram da je
potražim.
Otišla je u kuhinju. Sejer je pronašao broj na ramu i zapisao
ga u beležnicu. U 9810447. Onda je pošao za njom. Helga je
prevrtala po fioci.
– Crvena je – rekla je grozničavo – sećam se da je kartica
crvena. Račun je zaheftan iznutra. Koštao je 3990 kruna. Misle da
smo budale – mucala je, dok su oko nje leteli papiri i druge stvari.
– Sećam se da su morali da skrate šipku sedišta za pet
centimetara. Izađite u hodnik da vidite da li je šipka skraćena.
Zato što je Idin sic morao da bude nisko. Izađite da pogledate! –
viknula je i nastavila da traži. Sejer je izašao i pomno proučavao
šipku. Prevukao je prstom po ivici. Bila je odsečena. Vratio se
unutra. Helga je našla registracionu karticu. Otvorila ju je i
pružila mu. Sejerov pogled je klizio između kartice i beležnice.

Naselje mu je bilo poznato kao pristojan deo grada u kom

živi srednja klasa. Našao je ulicu Hermelinova padina i odvezao
se do poslednje kuće. Na prozoru se ukazalo lice. Zena. Virnula je
napolje i ugledala nepoznat automobil. Onda je opet nestala. Sejer
je prišao vratima i pozvonio. Čuo je kako zvono oštro zvoni. Na
vratima se pojavio muškarac začuđenog pogleda. Sejer je pročitao
ime ispod zvona.

102
BALKANDOWNLOAD
 – Hejde? – rekao je učtivo.
Čovek je pogledao patrolna kola.
– Da? O čemu se radi?
Izgledao je kao sušta nevinost. Sejer nije ni mislio da je
ušetao pravo u dvorište čoveka ili ljudi koji su sklonili Idu sa
zemljine površine. Da je Hejde naudio Idi, a zatim poklonio njen
bicikl svojoj ćerki. Ali čuo je i za gore i manje shvatljive događaje
od ovog.
– Konrad Sejer – rekao je i pozdravio ga. – Hteo sam da
porazgovaram sa vama. Imate li porodicu? Ćerku?
Hejde je klimnuo glavom, ali je stajao nepomično.
– Mogu li da uđem? – reče Sejer direktno. Hejde ga je pustio
u hodnik. Iz kuhinje se pojavila žena. Sejer se osmehnuo, ali mu
osmeh nije uzvraćen.
– Zašto tražite Hane? – reče Hejde i pogleda ga.
– Možda je već legla? – reče Sejer izbegavši pitanje.
– Čita u krevetu – čula se majka.
– Bilo bi lepo ako biste otišli po nju – reče Sejer.
Roditelji se zglednuše. – Da odemo po nju? Sad? Ima skoro
jedanaest sati.
– Bilo bi lepo – reče Sejer strpljivo. – Samo hoću da joj
postavim jedno pitanje.
Majka ode dublje u kuću i ubrzo se vrati s riđokosom
devojčicom. Nosila je bademantil preko spavačice i veoma
zabrinuto je ušla za majkom u dnevnu sobu. Sejer joj se ljubazno
nasmešio. Izgleda kao krivac, pade mu na pamet.

103
BALKANDOWNLOAD
 – Ja sam policajac – reče. – Ali ne treba zato da se brineš.
Hteo sam samo da ti postavim nekoliko pitanja – rekao je. – Da li
imaš bicikl žute boje?
Odmah su joj se zarumeneli obrazi.
– Nemam – reče brzo. Dugo je gledala u oca, otac je gledao
nju. Majka je ćutala.
– Zašto to pitate? – reče otac i prekrsti ruke.
– Vaša ćerka je danas po podne viđena kako se vozi na
žutom biciklu – objasnio je Sejer. – Osoba koja ju je videla, pratila
ju je dovde. Našla je bicikl parkiran uza zid.
– Da – reče devojčica naglo. – Ali nije moj!
Sejer je pogleda i klimnu glavom. – Znam – rekao je. – A
sada čekam nastavak.
– Pozajmila sam ga od nekog.
– Od koga si ga pozajmila? – pitao je.
– Od drugarice. – Spustila je pogled ka podu. Otac se
namrštio.
– Kakve veze ima taj bicikl? – reče. – Morate nam valjda
dati neko objašnjenje?
– Dobićete ga – reče Sejer strpljivo. – Ali prvo mi moraš dati
ime te drugarice.
Glas mu je bio blag. Istovremeno je bio oduševljen.
Devojčici je bilo teško. Otac ju je nestrpljivo posmatrao.
– Hane, pa daj mu ime!
Hane nije htela da im se pogledi susretnu. Majka malčice
iskoraknu.

104
BALKANDOWNLOAD
 – Nisi ga valjda ukrala? – rekla je nervozno. – Je li bicikl
ukraden? – Nesigurno je pogledala Sejera. – Hane nije tamo neki
lopov. To sigurno ne mislite?
– Ništa ne mislim – rekao je mirno. – A mogu da vas
obavestim da je bicikl odnet. Odnela ga je ona ista osoba koja je
pratila Hane. Videla si je, je 1’ tako? Vikala je za tobom?
– Jeste – reče devojčica. I dalje je gledala u pod. Rukama je
petljala oko pojasa koji je držao bademantil.
– Zašto nisi stala?
– Tako sam se prepala – rekla je. Glas joj je bio skoro
nečujan. Sejer joj priđe nekoliko koraka. – Važno je da mi kažeš
gde si našla taj bicikl.
I dalje je ćutala.
– Šta nije u redu s biciklom? – rekla je majka. Sejer pogleda
oba roditelja.
– Nijedno od vas dvoje ne zna, dakle, odakle joj bicikl?
– Juče se vratila s njim kući – reče otac. – Bila je kod
drugarice, i dali su joj da ponese bicikl kući. Rekli smo da nikuda
ne sme da ide a da nam ne kaže. Zato smo se naljutili na nju.
Drugarica se zove Kariane. Živi nekoliko minuta dalje. A bicikl
ćemo vratiti.
– Bicikl pripada nestaloj Idi Juner – reče Sejer. – Proverili
smo broj rama. Žena koja je pratila Hane je majka Ide Juner.
Prepoznala ga je.
Gospođa Hejde rukom prekri usta.
– Bože dragi. Bože dragi! – rekla je glasnije. – Gde si ga
našla? Rekla si da je Karianin. Zar nas lažeš?
Hane se rasplaka. Sejer je potapša po ruci.

105
BALKANDOWNLOAD
 – Ne primaj to k srcu. Možda si htela bicikl?
– Da – šmrcala je.
– Poslušaj me. – Sejer je pokušao da joj uhvati pogled, nije
mu bilo lako. – Potrebna mi je tvoja pomoć. Moj posao je da
otkrijem šta se desilo Idi Juner. Možda možeš da mi pomogneš,
ako mi ispričaš kako si došla do bicikla.
Počela je da se trese.
– Neću! – povikala je.
– Nećeš?
Sakrila je lice u zamršenu riđu kosu. Majci je bilo
neprijatno, bila je očajna. – Hane, pa valjda ti je jasno da moraš!
Otac je stajao ne znajući gde da se dene. Kroz glavu su mu
prolazile razne suprotstavljene misli.
– Ali, je li reč o istom biciklu? – reče u neverici. – Da li ste
potpuno sigurni?
Sejer klimnu glavom. Gledao je pognuto telo devojčice. U
tolickom telu ne može biti bogzna kakvog otpora, pomislio je.
Naravno da ćemo te naterati da progovoriš, Hane. Treba samo
malo vremena. Možda nekoliko minuta.
I dalje se nije pomerala. Majka nije uspevala da sakrije
zabrinutost.
– Hane! Plašim se kad si takva. Jesi li ukrala bicikl?
Odgovori mi smesta!
Hane se zatvorila u sebe.
– Ni pod kakvim okolnostima neću ovo posmatrati kao
krađu – osmehnuo se Sejer. – Samo mi ispričaj gde si ga našla, pa
da završimo.

106
BALKANDOWNLOAD
 – Samo je tako ležao. U jarku – rekla je. – Iza
transformatora.
– Ovde, u naselju?
– Skroz dole na Veveričjoj padini. Tamo gde se završava
put.
– Našla si ga juče?
– Da. Prvo sam mislila da je možda neki stari bicikl koji je
neko bacio. Ali bio je skroz nov. Htela sam samo malo da se
provozam i vratim ga, ali sam se predomislila. Onda sam danas
njime otišla do radnje. Onda je naišla ona žena i vikala za mnom.
A nije mi bilo jasno što je toliko poludela zbog bicikla.
Opet je šmrcnula, ali ovoga puta od olakšanja jer je sve
izašlo na videlo.
Sejer klimnu glavom.
– Da – reče – možda smo poludeli zbog bicikla. A sad znaš
zašto. Da li poznaješ Idu Juner?
– Znam ko je – rekla je. – Ali ja idem u sedmi razred. Ne
družimo se s petacima.
– Jasno mi je – reče Sejer.
– Ne uzima se bicikl tek tako – reče otac u pokušaju da
održi kakav takav red. Nije mu se dopadala ova situacija. –
Sigurno ti je bilo jasno da je nečiji! Rekla si da si ga pozajmila. Ne
volim kad nas lažeš!
Hane se skvrčila. – Ali samo je ležao tako, u jarku –
prošaputala je.
Sejer je potapša po ramenu. – U svakom slučaju mi je
veoma drago što si ga pronašla – rekao je. – Toliko smo ga tražili.

107
BALKANDOWNLOAD
 Krenuo je dalje, vozeći se po naselju dok nije našao
Veveričju padinu. Nadugo potom je ugledao transformator.
Nalazio se na samom kraju naselja. Iza transformatora su
počinjale njive. Bilo je isuviše mračno za potragu. Ipak je izašao iz
auta gacajući po mokroj travi. Kakvo neobično mesto da se ostavi
bicikl, pomislio je. Nekako skriveno, iza ove sive kocke od zida, a
s druge strane toliko blizu kuća da će odmah biti pronađen. U
celoj situaciji je bilo nečeg nemarnog. Nečeg slabo promišljenog.
Kao da je potez nekako ishitren.

*
– Razgovarao si s Tomeom Riksom – reče Sejer. – Kakav je
utisak ostavio na tebe?
Skare je zamislio Tomea.
– Skroz običan osamnaestogodišnjak – zaključio je. –
Pomalo nesiguran u sebe. Ima malo odbramben stav. A možda ga
muči sve ovo što se desilo.
– Ništa ti nije pobudilo pažnju?
– Jeste – priznao je Skare. – Malo se spetljao.
– Oko čega se tačno spetljao? – pitao je Sejer strpljivo.
– Pošao je od kuće prvog septembra da poseti druga – reče
Skare. – Bjerna. Tokom večeri je hteo da izađe na autoput da malo
da po gasu. A onda je doživeo nesreću na kružnom toku. Kad
sam pitao šta je radio posle toga, rekao je: Vratio sam se do Vilija.
Kao da se izrekao – reče Skare. – Verovatno je sve vreme bio kod
Vilija. Nisam potpuno siguran šta to znači.

108
BALKANDOWNLOAD
 – Majka se protivi tom prijateljstvu – prisetio se Sejer. –
Možda joj je slagao kuda je krenuo. A onda nakon svega ne
uspeva baš sve da upamti. Jesi li ga ispitao malo detaljnije o
nesreći?
– Jesam. Išao sam da proverim – reče Skare. – Pomislio sam,
ako je udario kola i zgulio nešto farbe, nešto je ostalo na bankini. I
ostalo je.
– Tako znači.
Sejer klimnu glavom. – Niko ti ne može prebaciti da
zabušavaš – nasmešio se.
Onda su obojica zaćutala.
– Gde li ju je, za ime sveta, sakrio? – reče Sejer, posle dugog
razmišljanja. – Obično ih nađemo. Nađemo ih brzo. Posle samo
nekoliko sati. Ili ih nađemo narednog dana. Znamo da delaju
brzo. Dva sata – reče – vremenski je okvir u kom se kreću.
Otmica. Napad. Ubistvo. I na kraju, zadatak da se otarase tela.
Pod pritiskom su. Mesta gde ih kriju su retko kad brižljivo
odabrana. Obično skupe nekoliko grana, iskopaju grob na brzinu,
ali to pretpostavlja da mu je ašov na dohvat ruke.
– A šta ako čeka? – reče Skare. – Možda je ovo nešto drugo.
– Kako to misliš? – upita Sejer.
– Mi razmišljamo na taj način. Ubiju ih, i na brzinu se
otarase tela. Zamislimo da mu se ne žuri. Drži je negde kod sebe,
negde u kući. U kući u koju niko ne svraća.
Sejer klimnu glavom.
– Da – reče. – I to je moguće. Ali, priroda čini svoje – reče
potom. – Nije lako leći na spavanje dok je leš devojčice pod istim
krovom.

109
BALKANDOWNLOAD
 – Ali mi sad ne govorimo o baš običnom čoveku – primetio
je Skare.
– Govorimo – reče Sejer. – Većina stvari nam je zajednička.
Drago mi je što Helga Juner ne može da nas čuje – dodao je.
– Sigurno nas čuje – reče Skare potišteno. – U svojim
košmarima.
Sejer ode do frižidera po kiselu vodu. – A šta je s biciklom?
– reče Skare pun nade. – Mislio sam da je ovo otkriće.
– Na njemu nema nikakvih tragova – reče Sejer očajno.
Otpi nekoliko gutljaja vode. – Ako bih se kladio, uskoro
ćemo je pronaći.
Pogledao je mlađeg kolegu sa velikom ozbiljnošću.
– Helga Juner će nas o svemu zapitkivati. Zahtevaće detalje,
svaku pojedinost. Ti, koji veruješ u boga – reče – pomoli se.
Pomoli se da je leš u takvom stanju da još liči na Idu.

*
Rut je polako stisnula kvaku. Potom je zastala na
odškrinutim vratima posmatrajući Tomeov potiljak. Ležao je
nepomično na jastuku. Diše ujednačeno, ali suviše plitko,
pomislila je. Ne želi da stavi do znanja da je zapravo budan. Nije
stvar u tome da misli kako ima obavezu da se u svakom trenutku
okrene ka njoj, ili da joj sve vreme daje ono što od njega zahteva.
Pa u onom je dobu kad treba da se osamostali i nađe drugi brod
kojim će da plovi. Neće moći da pođe s njim, a i ne želi. Nema ni
prava ni želje da ga prati.

110
BALKANDOWNLOAD
 Uzdahnula je tiho i ponovo izašla. Zatvorila je vrata što je
tiše mogla, i sišla u kuhinju gde je Svere, muž, bio zauzet
ukrštenicom.
– Tuga – reče. – Sedam slova.
– Očajanje, možda – rekla je tiho.
Podigao je pogled. – Zar je to sedam slova?
– Ne znam. Slegnula je ramenima. Muž poče da broji.
– Nešto nije u redu s Tomeom – rekla je i uputila mu
pogled. Prkosan.
– Kako to misliš?
Odložio je novine upisavši prethodno reč grafitnom
olovkom.
– Nešto ga muči.
Nije se bunio. Mnogo odsustvuje od kuče. Na licu mu se
pojavio osećaj krivice. Onda je ispružio jednu ruku i mahnuo joj
da priđe stolici. Sela je na rukohvat.
– Dobro de, majko – reče. – Reci već jednom!
– Zbog nečega je tužan – rekla je. – Marion kaže da noću
plače.
– Dobro – rekao je. – Svašta se dešava. I ti i ja i Marion smo
očajni zbog onoga što se desilo. Verovatno je i Tome, iako nikad
nije imao nikakve veze s Idom.
– Nema – ispravila ga je. – Nema nikakve veze s Idom. Ne
znamo šta se dogodilo.
Potapšao ju je po ruci. – Zar u ovoj prostoriji ne možemo
biti iskreni? Umoran sam od nadanja. Pa sigurno ne misliš da je
Ida još živa? Posle ovoliko vremena?
– Ne mislim – rekla je.

111
BALKANDOWNLOAD
 Na trenutak zavlada tišina. Potom ga je pogledala
molećivo.
– Hoću da porazgovaraš s Tomeom.
Klimnuo je glavom. – Razgovaraću – obećao je. –
Razgovaraću sutra.

*
Vili Oterhals je bio stariji i viši od Tomea. Bio je i pametniji.
Imao je više samopouzdanja. Više novca i bolje ideje. Koristio je
sve što život nudi. Ali nije uopšte bio lenj. U sintetičkom radnom
odelu je prokuvao. Glatka tkanina nije disala, i znoj mu se lepio
za telo. Sklonio je kosu s lica prenaglašenim, umornim pokretom
ruke. Tome treba da vidi koliko rada i umešnosti treba za ovo.
Sam Tome je stajao s kofom u ruci. Gledao je krilo. Konačno
je namešteno iznad levog prednjeg točka, ispupčeno, glatko i fino
bez ijedne senke ili ogrebotine.
– Jebote, kako je dobro – rekao je, van sebe od sreće. Oči su
mu zasuzile.
– Sad možeš da ga opereš – reče Vili zadovoljno.
Tome je klimnuo glavom. U njemu je tinjalo tiho
zadovoljstvo jer je auto ceo. Umočio je sunđer pobožno u vodu
dok se šampon ne zapeni. Krenuo je da sapunja krov auta,
protežući se što više kako bi dosegao do sredine. Na autu ne sme
da bude ulubljenja, ogrebotina na laku, nikakve prljavštine.
Žustro je trljao sunđerom, telo mu je energično obavljalo zadatak,
ruka je pravila ogromne krugove, prljavština se slivala niz
prozore. Ponovo se osetio celim jer je i auto bio ceo. U njemu je
sve došlo na svoje mesto.

112
BALKANDOWNLOAD
 – Inače, šta ima novo? – pitao je Vili radoznalo.
Demonstrativno se naslonio na zid da se odmori i pripalio je
cigaretu. Sad je njegov red da se odmara, neka se drugi malo
oznoji. Ispitivački je promatrao Tomea. Ritmični pokreti sunđera
su prestali, ali nije okrenuo glavu.
– Kako misliš novo? – reče Tome kratko.
Vili je uvlačio dim upalih obraza. Držao je cigaretu između
palca i kažiprsta, onako kako se drži opušak.
– Ništa, samo pitam – rekao je. – Znaš ti na šta mislim.
– Moraćeš da pročitaš u novinama – reče Tome. –
Informisaniji su od mene. Ali izgleda da su našli bicikl.
Nevoljno je razgovarao o sestri od tetke. Sunđer poče opet
da se kreće, ovoga puta brže. – Ja tu, jebote, ne mogu ni da
pomognem ni da odmognem! – povikao je.
Ove reči je izrekao uz iskreno očajanje i podosta inata.
Onda se primirio. Pomislio je na sve te dane koji su prošli. Dobro
mu je išlo sve dok ima dnevne svetlosti, sve dok mu kroz glavu
zuje zvuci raznih poznatih stvari. Uveče je imao kompjuter.
Police pune raznoraznih filmova i muzike. Uvek ima u čemu da
se izgubi. Ali noću bi se, u pomrčini i tišini, zgrčio ispod jorgana i
pretvorio se u mrvicu. Kad mu misli nisu bile nečim okupirane,
razletele bi se u svim pravcima do najstrašnijih mesta. Dešavalo
se da začuje Idin glas ili njeno kikotanje. Svaki put mu je bilo
jednako čudno da nikad više neće svraćati do njih. Osluškivao je
sve vreme dok je prao kola. Čuo je zvuk Vilijevih koraka po
garaži. Vukao je noge. Cipele su se raspadale, bile su neverovatno
prljave. Njegove su bile mokre od vode koja se sliva sa krova
automobila. Na slepoočnicama je osećao svoj puls. Žile na
rukama su se jasno ocrtavale pod kožom jer je stiskao sunđer.

113
BALKANDOWNLOAD
 – Eventualno mogu da shvatim muškarce koji se bacaju na
odrasle žene. Ili tinejdžerke. I samo ih obore. – To reče Vili.
Duboko se koncentrisao na jedan tok misli. – Čak mogu da
shvatim i paniku. Da ih posle naprosto uklone.
Tome je slušao, žustro trljajući sunđerom.
– Ali devojčice – nastavio je Vili. – Šta im one trebaju? Zašto
pomahnitaju i maltretiraju ih? Pa kad smo mladi, mučimo mačke
i crve – rekao je. – Da bismo s tim završili. Čuo sam za nekog tipa
koji je strpao neku devojku u kola. Iskoristio je sav alat dok na
kraju nije bio zadovoljan. Prošao je zapravo kroz celu kutiju za
alat, obrušio se na nju i šrafcigerom, i čekićem i gedorama i svim,
kako bi napravio što više štete, a devojka nije bila velika, i bila je
u očajnom stanju kad su je konačno našli, da tako kažem. Takvi
ljudi su bolesni. Što se mene tiče, takve mogu da zatvore. Ili im
pucaju u potiljak. Da, stvarno to mislim – reče Vili i zastade jer ga
je Tome posmatrao besno. Stezao je sunđer u ruci.
– Umukni! – viknuo je. Sunđer je kapljao, čelo takođe, voda
je prolazila kroz patike, nije mogao jasno da vidi.
– Govoriš o mojoj sestri od tetke! – urlao je promuklim
glasom. Nikad nije imao snage u glasu, a kad se zalaufao, nestalo
je i poslednjeg atoma.
Vili se namršti. – Ne pričam o tvojoj sestri. Nisam tako
mislio.
Gledali su se besno. Vili nikad nije video Tomea da ovako
izgubi prisebnost. Malo se povukao.
– Neke se lakše izvuku – reče. – Samo ih obore na zemlju i...
znaš.
Raširio je ruke kao da se izvinjava.

114
BALKANDOWNLOAD
 Tome je i dalje dahtao posle izliva besa. Hteo je da vrišti.
Hteo je da Viliju nabije sunđer pravo u lice. Pravo u usku vilicu
tako da pena pršti na sve strane. Ali, nije se usudio.
– Smiri se – reče Vili oprezno. Tome je ličio na ručnu bombu
bez osigurača. Oko nozdrva mu je sve bilo belo.
– Da proslavimo večeras? A? Mogu da kupim gajbu piva.
Vili mu okrenu leđa i izađe na svetlo. Mora da uspostavi
blagu distancu. Tome opet podiže sunđer. Nije mu bilo do
slavljenja, ali je osećao da duguje Viliju.
– Naravno. Možda. Završili smo – rekao je.
Vili se sad osećao sigurnije, stajao je podalje.
– Ti si završio – ispravio ga je. – Možda će mi nekad
zatrebati usluga. A onda mogu da pitam tebe, je 1’ tako?
Tomea nešto žacnu. Osećao je da je namamljen u zamku,
sve je bilo zategnuto. Prisila kakvu nikad pre nije osetio. Kao da
održava ravnotežu držeći ruke uz telo, ne sme ničemu da se
približi, ne sme da zapne, da padne. Dragi bože, samo da ne
padne! Sagnuo se da iscedi sunđer i prebrzo se podigao. Zavrtelo
mu se u glavi.
– Izvezi auto kad završiš – naredio je Vili. – Ja odoh po
crevo.
Tome se doteturao u svoju dečačku sobu u dva noću. Tu se
samo skljokao i zaspao ne skidajući odeću. Odmaklo je subotnje
prepodne, a on je i dalje spavao. Rut je stajala na vratima i
posmatrala ga. Spavao je tako dubokim snom koji je ličio na
nesvest. Sad je dosta, pomislila je. Sad će morati da prestane da
zuji naokolo s tim Vilijem. Od toga ništa neće izaći na dobro.
Prišla mu je i prodrmala ga za rame. Malo je zagroktao i
promeškoljio se pod jorganom, ali nije se probudio. Kako je

115
BALKANDOWNLOAD
mršav, pade joj na pamet. Izgleda tako umorno. Otvorila je
prozor. Misli su joj se razletele. Sin joj je preko dana tako ćutljiv.
Mnogo ćutljiviji nego inače. I Marion je bila, ali ne na taj način.
Marion je bila u stanju da razgovara o Idi, ali Tome bi se povukao
kad bi načela tu temu s njim. Verovatno ne ume da se izrazi,
pomislila je. Šta da kaže? I zašto odjednom želi toliko vremena da
provodi s Vilijem? Šta li ih to vezuje? Osetila je kiseli miris piva i
veliku nemoć. Ali, osamnaest mu je godina, pomislila je.
Punoletan je. Sme da kupuje pivo u prodavnici. Noćas je popio
previše, ali to se svima dešava. Zašto sam tako zabrinuta? Jer Ide
nema, pomislila je. Ništa nije kako bi trebalo da bude. Nisam u
stanju da jasno razmišljam.
Vratila se dole.
Svere je sedeo u dnevnoj sobi s kartom. Okretao ju je i
obrtao, spustio prst na područje Madsebergea u kom stanuju, i
pogledao u Rut.
– Tome sigurno neće danas u potragu – rekla je s tužnim
smeškom, jer nije znala kako drugačije da postupi. – Ostaće u
krevetu pola dana, čini mi se.
– Čuo sam ga – reče Svere i klimnu glavom. – Pao je
nekoliko puta dok se penjao uz stepenice. Mislim da su završili
kola. Sigurno su hteli malo da proslave.
– Jeste – reče Rut i sede. Nije joj se dopadalo što sin leži u
krevetu dok komšije i svi drugi tragaju za njegovom sestrom.
Učestvuju čak i njegovi drugovi, i Helge i Bjern. O čemu li
razmišljaju? Pogledala je Sverea.
– Hoćeš li razgovarati s njim?
Svere opet diže pogled s karte.

116
BALKANDOWNLOAD
 – Hoću, hoću. – Skinuo je naočare i spustio ih na sto. Svere
Riks je bio plavokos, nijedno dete ne liči na njega, pomisli Rut.
– Ali, šta da ga u stvari pitam? – rekao je.
– Nemoj da pitaš – rekla je brzo. – Samo razgovarajte o
svemu što se desilo. I on sigurno ima potrebu da razgovara.
– Ne moraju svi po cenu života da pričaju o svemu – reče
Svere svoje mišljenje i složi kartu. – Ne mogu svi da rešavaju
probleme na taj način.
– Ali trebalo bi! – reče Rut potiskujući bes.
Svere je pogleda začuđeno. – Šta nije u redu? – rekao je tiho.
Spustila je pogled u krilo, na ruke, i čula sopstvene misli
kako zuje po glavi kao roj pčela. Potpuno joj se zavrtelo u glavi.
– Ne znam – odgovorila je, jednako tiho kao on.
Između njih zavlada duga tišina, pri čemu je Svere odlučio
da pogled prikuje za sto, dok je Rut vrtela burmu. – Obično se ne
napije – rekla je potom.
– Ne napijam se ni ja – reče Svere. – Ali ipak se desi.
Ponekad. Naprosto je tako. Na šta si mislila?
Opet je vrtela burmu na prstu. – Razmišljam o tim kolima –
rekla je.
– Zašto? – rekao je s nerazumevanjem.
Rut nije umela da objasni. Ali setila se noći prvog
septembra, dok je sedela kraj prozora i čekala. Setila se njegovih
koraka kad je konačno došao kući, skoro da se šunjao uz
stepenice. Setila se njegovih leđa kad je otvorila vrata i
nerazgovetnog glasa.
– Ne znam – rekla je.

117
BALKANDOWNLOAD
 *
Devetodnevna intenzivna potraga nije dala rezultate.
Pretraživanje reke je okončano. Sejer je znao da uskoro moraju da
obustave stvar. Nada je polako nestajala. Više nisu tragali sa istim
žarom, skoro su nasumično šetali ćaskajući, s vremenom o sasvim
drugim stvarima, a ne o Idi i onome što joj se možda desilo.
Postali su normalni, nisu više bili jednako usredsređeni, a pošto
se nada u to da će pronaći Idu smanjila, neki su sa sobom vodili i
decu. Neka dožive makar to, razmišljali su odrasli, da su
pripomogli koliko mogu.
Bilo je nekoliko minuta do osam uveče devetog septembra.
Sejer je zapertlao patike i preko glave navukao fluorescentni
prsluk. Kupila mu ga je ćerka, Ingrid. Bio je zapravo namenjen
jahačima, a na leđima je pisalo: Please pass wide and slow.
Kolberg je ostao u dnevnoj sobi. Dugo je gledao za njim, ali nije
ustao. Žuti prsluk znači brz tempo, a on ga više nije imao.
Umesto toga je zevao polako i dugo, i spustio glavu na šape.
Sejer je trčao brže nego inače. Pomislio je – ako se budem
večeras dodatno pomučio, biće rezultata. Razmišljao je o Idinom
biciklu koji je poslat na tehnički pregled. Na prvi pogled nije
moglo ništa da se primeti. Nije bilo ogrebotina, tragova krvi niti
bilo čega drugog. Ono što je zadesilo Idu naprosto nije dotaklo
bicikl.
Putem su mu se približavala dva deteta. Prvo ga je
zapanjilo to što idu sami. Onda je video odraslu osobu malo dalje
za njima. Ženu. Držala ih je na oku. Deca su nosila kesu. Sad su
zastala i nešto izvukla. Nešto su strpala u usta. Dva deteta sa
kesicom slatkiša. Zašto su tako nezasita? I Ida je krenula ka
kiosku. Nikad nije tamo stigla. Na čelu mu se pojavila velika

118
BALKANDOWNLOAD
tužna bora. Ta vlasnica kioska, Lajla Hegen, rekla je da Ida nije
svraćala. Zašto su odmah prihvatili to objašnjenje? Nesvesno je
usporio, pa je opet ubrzao. Da. Tako su razmišljali jer je žena. Čak
je i simpatična. Ali da li zato automatski govori istinu? Zašto su
manje od pet minuta potrošili na osobu kojoj se Ida zapravo
uputila? Koliko je takvih uvreženih predstava obeležilo istragu?
Verovatno mnogo. Ni on ni Skare nisu pomislili da bliže istraže
tu Lajlu Hegen. Da je vlasnik muškarac, i pri tome osuđivan, ili
da mu nad glavom visi optužnica za blud, možda neka stara,
kakvom bi ga trkeljisanju izložili? Potrčao je još brže. Ovog puta
sa prigušenim besom, jer se probudio. I žena može da proganja
decu. Žena koja stoji za pultom u kiosku svaki svakcijati dan i
skida slatkiše s polica ili ih vadi iz činija. Gumene bombone,
miševe od čokolade i trake od lakrica. Sve to dok posmatra decu
rumenih obraza i suznih očiju.
Trčao je sat i po. Kasnije je izašao iz kade, osetivši da mu se
gornja polovina tela ugrejala, bila je mirna, kao posle treninga.
Bilo je skoro jedanaest uveče, dobrano kasno za bilo koju posetu.
Ipak se odvezao do Helgine kuće. Znao je da će mu otvoriti.
– Nemam ništa da vam saopštim – rekao je brzo. – Ali ako
želite, možemo malo da popričamo.
Još je nosila pletenu jaknu. Zakopčala je samo gornje
dugme. Ostatak je pridržavala rukom. Delovalo je kao da
pokušava da zatvori otvorenu ranu.
– Nisam mislila da imate vremena za takve stvari – rekla je.
Smestili su se u dnevnu sobu.
Pitao se da li Helga misli kako bi mu bilo bolje da traži Idu
po ulicama. Ili je ovo izraz zahvalnosti. Nije mogao da bude
siguran. Glas joj je bio ravnodušan.

119
BALKANDOWNLOAD
 – Šta je sa Andersom? – upita Sejer oprezno. – Svraća li?
– Ne – rekla je kratko. – Ne više. Rekla sam mu da ne mora.
Ide u potragu – rekla je. – Baš svaki dan.
– Znam – odgovorio je Sejer. Pomislio je na ono što če sutra
na jutarnjem sastanku reći Holteman. Potraga će se obustaviti.
Nije to rekao glasno.
– Danas sam legla na patos – rekla je. – Naprosto sam legla
na patos. Nije bilo svrhe da se podižem na kauč. Ili u krevet.
Samo sam ležala na tepihu i disala. Samo sam to radila. Bilo je
dobro. Kad ležite na podu, ne možete niže.
Sejer je desnim uhom pažljivo slušao Helgu.
– Ležala sam i grebala tepih... – nastavila je. – I onda sam
našla nešto okruglo i glatko. Smartiz.
Pogledao ju je tražeći objašnjenje.
– Smartiz – ponovila je. – Čokoladne bombonice presvučene
šećerom. Ima ih raznih boja. Ova je bila crvena, kao tepih. Zato je
nisam ranije videla. Palo mi je na pamet da je Idi ispala dok je
sedela tu gde vi sad sedite. Zamalo da me dokrajči ova
bombonica. Sve što nalazim, sve što je ostalo za njom. Tolike
sitnice. Pomislim koliko dugo ću tako nalaziti stvari. Prisećati se
stvari.
– Izgubili ste nadu? – pitao je.
Razmislila je.
– Ne znam. Da li se vi nadate?
– Apsolutno se nadam da ćemo je pronaći – rekao je. – Ali
strahujem da je prekasno.
Helga se savila na stolici. Sejeru iznenada nešto privuče
pažnju. Bela koverta na stolu. Mogao je da pročita adresu. Bilo je
to pismo za Idu. Helga je pratila njegov pogled.

120
BALKANDOWNLOAD
 – U stvari želim da ga otvorim – rekla je. – Ali nemam
prava. Ne čitam Idina pisma. Neka ga pročita sama, pomislim.
Pismo je od Kristine. Devojčica iz Hamburga, Idina je vršnjakinja.
Dopisuju se skoro godinu dana. Volim ta pisma, Idi zbog njih
bolje ide engleski.
– Zašto želite da ga pročitate? – pitao je.
– Pa moram da joj odgovorim – rekla je izmučeno. – Da joj
objasnim. Ne znam da li imam snage. A ne umem da pišem na
engleskom.
– Mislim da treba da pročitate – rekao je. Nije znao zašto je
to rekao. Ali pismo ga je mamilo. Kao mala, snežnobela tajna sa
stola. S oklevanjem je uzela kovertu. Podvukla nokat pod pregib.
Otvorila je kažiprstom. Sejer je prišao prozoru. Zagledao se u
Helginu baštu. Nije hteo da joj smeta. Osim šuškanja papira nije
čuo ništa drugo. Kad se konačno okrenuo, bilo je zbog toga što se
kratko i začuđeno zakašljala. Sedela je držeći u ruci jedan od
papira. Onda ga je tužno pogledala.
– Ne znam baš engleski – rekla je. – Ali mislim da se
pominje ptica. Da Ida zna neku pticu koja priča. To mi nije jasno.
Sejer je prišao njenoj stolici. Bacio je pogled na pismo.
– Nikad mi nije tako nešto pominjala – reče Helga. – Obično
kad neko ima bilo kakvu životinju, onda o tome priča po ceo dan.
Pokazala je na list.
„Tell me more about the bird. What can he say?“
Sejer je iznova i iznova čitao rečenicu.
– Rikard, dečko iz komšiluka, ima konja koji se zove
Kenonbol – reče Helga. – Ida neprestano priča o njemu, kao i o
Marioninoj mački. Ali nikad nisam čula za pticu. Ne poznajemo
nikog ko ima pticu – tvrdila je. – Ni papagaje, niti bilo šta drugo.

121
BALKANDOWNLOAD
 Zgužvala je ostatak pisma u ruci. Imala je zabrinut izraz
lica.
– Helga... – reče Sejer oprezno. – Ima li još Kristininih
pisama?
Lagano je ustala i otišla na sprat. Nedugo potom se vratila s
drvenom kutijom. Bila je obojena u plavo, i na poklopcu je imala
ukras koji je Ida nacrtala pomalo nespretno. Pružila je kutiju.
Sejer ju je uzeo skoro svečano. Otvorio je poklopac i zavirio
unutra. U kutiji se nalazio debeo svežanj pisama.
– Pročitaću ih sve – rekao je. – Upotrebićemo sve što
nađemo, koliko god da vredi. A ako želite, možemo da nazovemo
Kristine iz Hamburga i objasnimo joj.

Bila je noć kad se vratio u auto. Drvena kutija je stajala na

sedištu pored. Sejer je pogledao ručni sat. Skare je sigurno legao,
pomislio je. Ipak je ukucao broj na mobilnom. Javio se posle
drugog zvona.
Sejer se odvezao do centra i parkirao se. Otišao je do
ajnforta Skareove zgrade i potražio ime kod zvonceta. Nedugo
zatim se začulo dobro poznato brujanje. Sitnim koracima je
ustrčao uza stepenice.
– Imaš samo 72 stepenika – rekao je suvereno, nije bio
zadihan posle stepeništa. – Ja imam 183.
– Pa znam to – reče Skare, pridržavajući vrata. Ugledao je
kutiju.
– Pisma – objasnio je Sejer. – Od Kristine Zajdler iz
Hamburga, poslata Idi Juner u Norvešku. Dopisivale su se
godinu dana. – Pošao je za Skareom u dnevnu sobu.
– Ima li čega u njima? Na to mislite? – reče Skare radoznalo.

122
BALKANDOWNLOAD
 – Za sada smo našli pticu – osmehnuo se Sejer. – Koja ume
da govori. Znamo kakva je Ida sa životinjama. Ali Helga nije
nikad čula za pticu, i misli da je to neobično. Strogo uzev to može
da znači da je Ida nekog upoznala i nije ispričala Helgi.
– Dobro je da imamo za šta da se uhvatimo – klimnu Skare
glavom.
– Podelićemo svežanj – reče Sejer. – Kristine je Idi napisala
24 pisma, a možda je Ida isto toliko napisala Kristine. Poređana
su hronološki. Obrati pažnju na sve u vezi s tom pticom.
Skare privuče podnu lampu do kauča i krenu da okreće
abažur kako bi ka Sejeru bio usmeren najveći deo svetlosti. Posle
ovog dobronamernog poteza se smračio.
– Pa baš si kratkovid – reče Skare uz izvinjenje.
Svako je držao svoj svežanj u krilu. Kutija je ostala u
prozoru, otvorenog poklopca. Na trenutak su se pogledali, bilo
im je neprijatno zbog onoga što se spremaju da učine. Pisma
jedne devojčice drugoj nisu bila namenjena njima. Sejer je već
čitao dnevnike, prelistavao je privatne albume i gledao
videosnimke. Ulazio je u dečje sobe i spavaće sobe odraslih ljudi.
Uvek se osećao nametljivo. Iako je namera bila dobra, iako je cilj
bio da se Ida pronađe, osećao je da ovo nije ispravno. Obojica su
sebe optuživala na isti način. A onda počeše da čitaju. U
Skareovoj dnevnoj sobi je bila potpuna tišina, šuškali su samo
papiri. Kristine iz Hamburga je baratala sa više vrsta papira.
Listovi su bih ukrašeni pticama i cvećem. U nekima su slova bila
u boji, crvena ili plava. Neka su bila ukrašena nalepnicama,
konjima i psima, mesecom i zvezdama.
– Moraćemo ipak da se usredsredimo na Idina pisma – reče
Skare. Dugo su čitali. Obojica su bila dirnuta.

123
BALKANDOWNLOAD
 – Da li vladaš nemačkim? – pitao je Sejer.
– My German is excellent – reče Skare samouvereno.
– A Holteman?
Skare je u glavi procenjivao šefove osobine.
– Ne mislim. Ali Kristine ima deset godina. To znači da joj
roditelji imaju 30–40. Sigurno govore engleski.
– Pozvaćemo ih – reče Sejer. – Jakobe, možeš li ti da obaviš
taj razgovor?
Skare se nasmešio na Sejerovu stidljivu molbu. Sejer je
dobro razumeo engleski, ali je više voleo da ne progovara. Imalo
je veze sa izgovorom, nije bio dobar u tome.
– Aber doch. Selbstverstendlich! – uskliknuo je Skare. Sejer
zakoluta očima.
Opet su se dali na čitanje. Kristinin ton u pismima je bio
učtiv i šarmantan, možda je devojčica poput Ide, uspešna u školi i
savesna.
– Pošto ptica govori... – reče Skare. – Verovatno je reč o
tigrici. Ili većem papagaju.
– Ili o gavranu – reče Sejer. – Gavrani dobro imitiraju.
– Još jedna stvar – prisetio se. Spustio je svežanj pisama na
sto. – Lajla iz kioska.
– Jeste – reče Skare. – I ja sam o tome razmišljao. Imamo
samo Lajlinu reč da Ida nije ni svraćala. To smo uzeli zdravo za
gotovo. Ipak je reč o ženi. Eto koliko smo kratkovidi.
Sejer ga pogleda iznenađeno.
– Zato sam proverio gospođu sa slatkišima – reče Skare,
pomalo nonšalantno, kao da je reč o nečemu što se podrazumeva.
– Lajla Hegen je imala nekoliko sporova s poreskom upravom.

124
BALKANDOWNLOAD
Malo mulja oko vođenja knjiga – nacerio se. – Nema dece, nije
udata, rođena 1968, drži kiosk četiri godine. Pre toga je radila u
socijalnoj službi za zaštitu dece u Oslu. Kancelarijski posao –
dodao je. – Ne na terenu.
Sejer je zadivljeno slušao.
– Ko da otkaz u socijalnoj službi i otvori kiosk? – rekao je
zamišljeno.
– Lajla Hegen – reče Skare. – A ja ću otkriti zašto.
– Jako si bistar, Jakobe – reče Sejer tiho.
– Učio sam od tebe – reče Skare.
Nastade kratka pauza.
– Jesi li poneo duvan? – upita ga potom Skare.
Sejer odmahnu glavom. – Nikad ne nosim duvan. Zašto
pitaš?
– Imam flašu viskija, Famous Grouse.
Sejer je razmatrao ponudu, gledajući odsutno kroz prozor.
Pomislio je, pa mogu valjda da popijem jedan viski. Auto može
da prenoći. Mogu kući peške. Bar jednom.
– Cigarete neću – reče kad mu Skare ponudi paklicu. – Ali
voleo bih jedan viski.
Skare odmah skoči. Dopalo mu se što je šef pristao. Dopalo
mu se što mogu ovako da sede u polumraku i lepo funkcionišu
zajedno. Bezgranično se divio Sejeru. Povremeno bi se osetio
naprosto odabranim. Sejer inače nije bio posebno društven. Viši
inspektor ga je naprosto uzeo pod svoje. Izveo ga je na put i dao
mu zaduženja. Bio je to gest s kojim je umeo dobro da se nosi.

125
BALKANDOWNLOAD
 – Šta je to s devojčicama – reče Sejer. – Dopisuju se godinu
dana i sve se vrti oko životinja? Skoro da se ne pominju ljudi.
Samo zečevi, konji i psi.
– Piše i o gušteru – reče Skare, odlazeći dublje u sobu u
potrazi za čašama. – O iguani koja se zove Igi Pop. Mislim da je
poprilično zabavno.
– Zar su ljudi ostavili na njih tako loš utisak?
Sejer podiže ton jer se Skare udaljio.
– To su devojačke stvari – reče Skare svoje mišljenje. –
Devojčice vole da sređuju. Da pokazuju brigu i budu korisne.
Dečaci se bave drugim stvarima. Dečaci vole stvari koje mogu da
kontrolišu. Kao što je vožnja automobila. Da grade, sklapaju, na
nešto utiču ih time manipulišu. Devojčice se usuđuju da rade
druge stvari, imaju hrabrosti da se nečemu predaju. I manje ih
plaši neuspeh.
Izvadio je flašu viskija iz nekog kredenca. U njoj je ostalo tri
četvrtine sadržaja.
– Kad si počeo da piješ viski? – pitao je Sejer.
– Kad sam upoznao tebe.
Sejer dobi viski. Prineo je čašu nosu. Skare izvadi jednu
cigaretu iz pakliceprinsn i zapali. Sejer se protegnu da dohvati
kutiju s prozora kako bi vratio pisma na mesto. Slučajno pogleda
u dno. Na njemu je bilo nešto meko i lagano.
– Pero – reče iznenađeno, i podiže ga začuđeno. – Crveno
pero.
Skare se zagledao u pero koje je Sejer držao u ruci. Lepo
crveno pero, dugo deset centimetara.
– Ovo nije od tigrice – reče s ubeđenjem. – Nešto veće.
Papagaj. Ara je crvena. Možda od are?

126
BALKANDOWNLOAD
 – Nije ga pokazala Helgi – reče Sejer zamišljeno. – Zašto
nije?
Preko stola mu se pogled susretne sa Skareovim.
– Ja bih pokazao – reče bez zadrške. – Da imam deset
godina i takvo pero. Pokazao bih i vranino pero – tvrdio je.
– I ja bih – reče Sejer. – Pitaću Helgu za svaki slučaj. Ali ovo
pero je zasigurno tajna.
Skare mu je dao kovertu. U nju je pažljivo stavio pero i
gurnuo kovertu u unutrašnji džep. Onda je brzo prošetao
ulicama, podstaknut ovim skromnim pronalaskom. Onda je
morao ponovo da se nasmeši. Crveno pero. Nešto tako
pouzdano. Deca sakupljaju štošta. Bliže su zemlji, pomislio je, i
vide mnogo bolje od nas. Pod svetiljkama je video sopstvenu
senku, prerasla bi u čudovište, pa bi se smanjila na veličinu
patuljka. Svaki put, od jedne svetiljke do druge. Sutra će biti deset
dana. Sutra će košmar Helge Juner trajati već 240 sati. U krevetu
je i čeka. Gleda kroz prozor i čeka. Telefon stoji na stolu dnevne
sobe, jednog trena kao užarena nada, drugog trena skoro crn i
neprijateljski.
Ida ništa više nije čekala. Njeno majušno telo bilo je
zamotano u jorgan na cvetiće. Upravo u trenutku kad je Sejer
otvarao vrata stana na trećem spratu, nekoliko kilometara dalje se
zaustavio automobil i u jarak spustio zavežljaj. Jasno se video na
sivkastozelenoj travi. Samo da svane jutro.

*
10. septembar

127
BALKANDOWNLOAD
 Bilo je sedam sati ujutru. Sejer je stajao kraj prozora dnevne
sobe i posmatrao parking. Upravo je zavezao kravatu i povukao
čvor još jednom ka okovratniku. Tada je zazvonio telefon.
– Našli smo je – čulo se.
Bio je to Skareov glas. Kratko i konačno. – Umotana je u
prekrivač.
– Gde? – reče Sejer. U njemu je nešto potonulo. Bio je
spreman, ali sigurno je ipak gajio neku nadu jer je sad osetio
veliku tugu.
– Kod Lisejurdea. Dovezi se do Predionice. Idi putem 400–
500 metara. Videćeš nas.
Uprkos velikoj grupi ljudi koja se okupila, na licu mesta je
bilo veoma tiho. Ljudi su se polagano kretali, sve je bilo
promišljeno i koncentrisano. Svi su govorili prigušenim glasom.
Sejer je lagano zalupio vrata. Polako je prešao poslednje metre.
– Ko je zvao? – pitao je pogledavši Jakoba Skarea.
– Vozač kamiona. Prvo je prošao pored. Onda se vratio u
rikverc. Kaže da ni sam ne zna zašto, ali se vratio.
Pokazao je ka putu. – Eno ga tamo, puši.
Sejer je zastao kraj malenog zavežljaja. Drugi su se sklonili
u stranu da ga propuste. Pomislio je, ovo smo čekali. I evo ga sad.
Kleknuo je u travu. Zamotuljak sa cvetićima bio je brižljivo
otvoren na jednom kraju. Iz otvora je virilo Idino lice. Oči su joj
bile zatvorene. Koža na obrazima vrlo bleda. Na prvi pogled se
nisu videle nikakve povrede ili rane. Nije bilo crvenih pečata,
povreda lobanje, nigde ni kapi krvi, nikakvog traga bola. Ali
nešto nije bilo u redu. Osetio je duboku zbunjenost. Ovo dete nije
mrtvo deset dana, pomislio je. Možda dan ili dva. Tehničar je
izvadio tapetarski nož iz kofera i prerezao smeđi selotejp koji je

128
BALKANDOWNLOAD
bio obmotan oko zavežljaja. Onda je rastvorio jorgan. Sejer je
začuđeno odmahnuo glavom. Odeća, pomislio je osvrnuvši se
oko sebe, gde je odeća koju je nosila? Trenerka i patike. Evo Ide
kako leži u cvetnom jorganu, a na sebi ima belu spavaćicu.
Bosonoga je. Opet se pridigao. Preplavio ga je čudan osećaj.
Ovako nešto nikad nisam video, pomislio je. U celom svom
životu. Osvrnuo se oko sebe po Lisejurdeu. Pustara. Nema kuće
na vidiku koliko mu oko seže. Nema nikog ko je bilo šta mogao
da vidi. Osoba koja ju je ovde donela obavila je to pod plaštom
mraka. Bila je spuštena, a ne bačena, pade mu na pamet, leži na
leđima. Prizor devojčice u spavaćici bio je upečatljiv. Ceo prizor
je bio pomalo bajkovit. Pomislio je na Helgu Juner, i bilo mu je
drago što će makar moći da vidi mrtvu ćerku. Bila je skoro isto
onako lepa kao inače. Nisu znali ništa o ostatku tela i šta skriva.
Opet je kleknuo. Imala je mala ustašca. Sad su bila bezbojna, ali
na slikama su bila tamnocrvena poput višnje. Kapci su se naduli
na usahlim očnim jabučicama. Na licu nije imala mrlja, ali na
šakama je krv počela da se skuplja u crvene tačkice. Kosa, koja je
na slikama bila bujna i kovrdžava, sad je bila opuštena i
beživotna. Ali inače... Skoro kao lutka, mermerasta i krhka.
– Leš je bio zamrznut – reče patolog Snorason. Ustao je da
protegne leđa. – Zapravo je samo delimično odmrznuta.
Sejer ga pogleda iznenađeno.
– Drugim rečima, možda jeste mrtva već deset dana. Samo
ne deluje tako.
– Zašto zamrznut? – čudio se Sejer gledajući Jakoba Skarea.
Pa upravo je o tome pričao, da mu se možda ne žuri, već da je
skriva negde u kući.
– Hteo je možda da dobije na vremenu. Zbunio se. Ne znam
– reče Snorason.

129
BALKANDOWNLOAD
 – Na vremenu. Zbog čega? Nije pokušao da je sakrije. Evo
je, leži tik pored puta. Hteo je da je pronađemo.
Sejer ugleda nešto u travi i podiže ga. Nešto malecno i belo
kao sneg.
– Paperje? – reče upitnim tonom i baci pogled na Skarea. –
Iz jorgana?
Skare se namršti. Stisnuo je među prstima delić paperja. –
Možda – reče sa sumnjom u glasu. – Ali mislim da ovo nije
perjani jorgan. Ovo je jeftin sintetički jorgan iz Ikee, od onih što se
peru i suše u mašini.
Našao je etiketu s uputstvom za održavanje i pokazao
prstom.
Sejer je tražio po travi. Našao je još komadića belog paperja.
Još je bilo zakačeno za jorgan, ali poneko perce se zalepilo i za
spavaćicu. Kad je pružio ruku da ga dohvati, paperje je poletelo u
vazduh poput cvetića maslačka. Pozvao je fotografa.
– Slikajte spavaćicu – rekao je. – Uhvatite izrez sa crvenom
vrpcom, kao i čipku na rukavima. Slikajte jorgan. Neka se šara
vidi što jasnije. Potražite još neki ovakav jorgan. – Ispružio je
ruku. – Budite pažljivi s jorganom. Ne sme se tresti ih bilo kako
pomicati. Sve čestice koje su na njemu mogu biti značajne.
Onda je povukao Skarea u stranu i prešao nekoliko metara
po vlažnoj travi. Sve vreme je u perifernom vidnom polju imao
beli jorgan. Pogledom je pretražio širok krug, i upamtio svaku
padinu i svaku krošnju. Iz velike grupe ljudi koja je radila na
mestu zločina dopiralo je tiho, ozbiljno brujanje.
U istom trenu su se pojavili prvi automobili. Mediji su došli
po svoje.

130
BALKANDOWNLOAD
 – Kad se spušta potpuni mrak sad u septembru? – pitao je
Sejer. – Oko deset?
– Otprilike tako – reče Skare. – Sviće u sedam ujutru.
Između deset sati sinoć i sedam sati jutros ovim putem se
dovezao automobil. Bilo je potrebno nekoliko sekundi da se Ida
premesti iz automobila u jarak.
– Sve skupa je vrlo lepo – reče Sejer. – Spavaćica. Jorgan.
Način na koji leži. Kako li je razmišljao?
– Ne znam – reče Skare.
– Možda se prečitao krimića – reče Sejer svoje mišljenje. –
Samo nam fali da ispod spavaćice pronađemo pesmu.
– Možemo li da isključimo da je reč o mladiću? –
promrmljao je Skare.
– Čini mi se. Ovo je zrelije. Tinejdžer ne bi uredio nešto
ovako.
– U svemu ovome ima nečeg ženstvenog.
– Slažem se – reče Sejer. – Mrzim Ikeu – dodade. – Prave
toliko prokleto velike količine svega.
– Moraćemo da se usredsredimo na spavaćicu. Deluje
kvalitetno.
– Primetio si i to? – reče Sejer zadivljeno.
– Starinska je – konstatovao je Skare. – Devojčice danas nose
spavaćice sa Vinijem Puom, i takve stvari. Ova izgleda kao da je
iz nekog drugog vremena.
– Ko kupuje spavaćicu iz nekog drugog vremena? –
pomislio je Sejer naglas.
– Možda ljudi iz nekog drugog vremena. Starci – reče Skare.
– Starci?

131
BALKANDOWNLOAD
 Sejer se namršti. Opet su pogledali ka okupljenim ljudima.
– Nadam se da je bio aljkav – reče Sejer. – Niko ne može
svega da se seti.
– Ne deluje posebno aljkavo – reče Skare.
– Slažem se – reče Sejer. – Čućemo šta kaže laboratorija.
Vratio se do Snorasona. Patolog je radio polako i
metodično. Izraz lica mu je bio zagonetan.
– Šta misliš o paperju? – pitao je Sejer.
– Čudno je – reče lekar. – Lepi se za podlogu, a kad se
odvoji, onda se razleti daleko. Nešto joj je i u kosi.
– Jesi li pronašao još nešto?
Bardi Snorason je blago podigao Idinu spavaćicu. – Ne
volim da nagađam – rekao je. – To dobro znaš.
Sejer ga pogleda molećivo. Snorason poče da zavija
spavaćicu duž tela. Moglo se videti da je to radio već mnogo
puta. Imao je posebnu tehniku, posebnu opreznost u rukama.
Sejer je video kako se pojavljuju mršave butine. Video je go
stomak. Nije nosila gaćice. Kako se otkrivao ostatak tela, uhvatila
ga je neobična nervoza. I eto ih. Grudi. Nekako su čudno
usahnule, s blagom primesom druge boje. Snorason je spustio
dva prsta na donja rcbra. Kad je pritisnuo, ceo rebarni sklop se
savio.
– Nešto ju je udarilo – rekao je. – Ili ju je neko šutnuo.
Deluje kao snažan udarac.
Sejer pogleda Idin grudni koš. Tanušan kao ptičje gnezdo.
Zanemeo je.
– Nekoliko rebara je slomljeno. Grozno mi je što to kažem
glasno, ali više bih voleo da je koža negde popucala ili da ima

132
BALKANDOWNLOAD
rane – priznao je Snorason. – Tada bismo imali više šanse da
odredimo uzrok povreda.
Sejer je morao da ustane i svari ovaj prizor. Smrskan grudni
koš mu je bio previše.
– Ono što ju je udarilo, udarilo je velikom silinom – reče
Snorason. – Nešto veliko i teško. Bez oštrih ivica.
Sejer ponovo spusti pogled ka Idi. Pogledom je pratio
oblast drugačije boje, pokušavajući da zamisli šta je
prouzrokovalo tako veliko ulegnuće.
– Velik kamen? – okušao se.
Snorason nije odgovarao.
– Letva? Čizma?
– Nije letva – konstatovao je lekar. – Nešto veće. Nije ni
čizma. Ostao bi otisak pete. Ne vredi nagađati, Konrade. Moram
prvo da je otvorim.
Sejer zaćuta. Snorason ga pogleda. – O čemu razmišljaš? –
pitao je.
– Razmišljam o Helgi Juner – priznao je Sejer. – O tome šta
ću da joj kažem. Pitaće me svašta.
– Reci kako jeste – reče Snorason. – Ne znamo šta se desilo.
– Voleo bih da ne vidi grudni koš – reče Sejer napeto.
– Moraćemo joj dozvoliti ako bude tražila – reče Snorason. –
Slušaj, spremna je. Ne želim da budem ciničan, ali moglo je da
bude gore. Moglo je da bude mnogo, mnogo gore.
Sejer je znao da je lekar u pravu. Zadovoljio se klimanjem
glave u znak odgovora. Nije znao šta je Helga zamišljala u glavi,
ali možda je gore od onoga što sad leži kraj njegovih nogu. Liči na
lutku koja spava. A spavaćica, koja nije njena, bila je u svojoj

133
BALKANDOWNLOAD
jednostavnosti dirljivo lepa. Šta se dogodilo? Gde je bila? Mora da
se odveze do Helgine kuće. Možda sedi na stolici kraj prozora.
Možda joj pogled luta ka telefonu. Pomislio je koliko se Helga
plaši. Pomislio je, pripremila se. Ali još živi u neizvesnosti. Još
nekoliko minuta, pomislio je, u blaženom neznanju.
Mesto je brižljivo obezbeđeno. Nekoliko sati su radili oko
Ide, i pretraživali teren. Kasnije su se Sejer i Skare našli u
kancelariji. Konačno imaju nešto. Fizičke tragove koji se mogu
ispitati i koji ih mogu odvesti dalje. Usred svega, ovo je bilo
olakšanje. Bio je to trenutak koji su čekali, a sad mogu da ga
ostave za sobom i nastave dalje.
– Spavačica je iz Kalide – reče Skare. – Proizvedena u
Švajcarskoj. Odatle uvozimo velike količine pidžama i donjeg
veša, mogu se naći u velikom broju prodavnica.
Sejer klimnu glavom. – Brzo obavljen posao – rekao je s
odobravanjem u glasu. – Jesi li doznao nešto iz Hamburga?
– Nešto jesam.
Privukao je zadnjicu stolu.
– Kristinina majka se zove Rita Zajdler. Pronašla je
poslednje Idino pismo i poslala ga faksom. Preveo sam ga. I malo
ispravio, zbog konteksta. Devojčice baš dobro znaju engleski.
Nisam znao da deca od deset godina tako dobro znaju engleski –
rekao je.
– Pročitaj mi – podstakao ga je Sejer.
– „Draga Kristine“ – poče Skare. – „Hvala ti na pismu.
Danas je ponedeljak, i tada uvek gledam TV-emisiju koja se zove
Pet Rescue. Grupa ljudi ide naokolo i spasava životinje. Danas je
bilo o debelom psu. Skoro da nije mogao da hoda.“

134
BALKANDOWNLOAD
 Sejer pomisli na Kolberga, koji takođe skoro da nije mogao
da hoda. Slušao je bez daha — em je Skare čitao sa uživljavanjem,
em je mislio da je tekst presladak.
„Ljudi iz Pet Rescue su došli po psa, a vlasnik se veoma
naljutio. Rekao je da može da ga hrani koliko hoće jer je pas
njegov. Onda su mu rekli da pas može da umre od srčanog udara
ako ne smrša. Onda su mu dali tri nedelje. Ali kad su se vratili,
pas je uginuo.“
Skare napravi pauzu, pa nastavi.
„Znam papagaja koji ume da govori. Pokušavam da ga
naučim novim rečima, ali dugo mu treba. Mama za to ne zna.
Papagaj se zove Henri. Vrlo je ljut i naopak, ali me ne grize.
Pitaću mamu da mi kupi pticu. Gnjaviću je godinama. Na kraju
će pristati. Ispričaj mi nešto o tvom zecu.“
Skare podigne pogled ka Sejera, pa ga opet spusti ka pismu.
Na kraju je stajalo malo PS.
„Uskoro punim deset godina. Desetog septembra. Pozdrav,
Ida.“
Savio je list.
– Danas joj je rođendan – reče ozbiljno. – Danas, desetog
septembra.
– Znam – reče Sejer.
Skare spusti pismo na radni sto.
– A Helga? – rekao je tiho. – Kako je prošlo s njom? Šta je
rekla?
– Ništa – reče Sejer. – Izgubila je svest.

135
BALKANDOWNLOAD
 Elsa Marije nije kucala. Otvorila je vrata svojim ključem i
ušla u kuhinju. Vrata je, koliko je to bilo moguće, popravio lično
Emil. Stajao je kraj radne površine i petljao oko krpe. Mrvice nisu
htele da se zalepe za krpu, samo ih je pomerao levo-desno po
kuhinji. Na kraju ih je samo obrisao rukom.
– Idi da se provozaš na motora – zahtevala je majka. – Ovo
će potrajati.
Baš kao što je i predvidela, više nije ni zucnuo. Emil je čuo
treperavi prizvuk u majčinom glasu i to ga je uznemirilo. Izašao
je iz kuhinje okrenutih leđa i skinuo jaknu s kukice u hodniku.
Navukao je kožnu kapu na glavu. Majka je gledala za njim.
Gledala je bezveznu kožnu kapu. Telo joj je bilo napeto do
krajnjih granica, svaki pokret joj je zadavao bol. Podsetila je sebe
na to da je pred njom važan zadatak. Pretvoriće se u mašinu za
čišćenje. Probiće se kroz njegovu sobu, i ostaviti za sobom jak
miris ajaksa i hlora. Ovoga puta je u pitanju cela kuća. Skidanje
zavesa, izbacivanje posteljine. Vilice su joj bile stisnute. Emil se
lagano odšunjao u dvorište i seo na motor. Nije hteo da upali.
Nekoliko puta je iznervirano frknuo, i ugledao majčino lice na
prozora. Pokušao je da se naljuti, ali mu nije pošlo za rakom.
Emilu je dugo trebalo. Konačno se motor zakašljao. Dodao je gas,
malo više nego što je bilo nužno, i majčino bledo lice se izgubilo.
Video je kako se zavesa zalelujala i vratila na mesto. Emil je
održavao istu brzinu kao i uvek, četrdeset na sat. Nije imao kuda
da ode, nije imao poznanike koje može da poseti. Nije imao ni
novca u džepu. Ali rezervoar je bio do pola prazan. Mogao je
daleko da ode s pola rezervoara, sve do grada i nazad, a možda
još i do Sulberga. Vodopad je lep. Odvešće se do vodopada.
Sedeće na motoru na ivici i osetiti kako mu kapljice prskaju po
licu. To je često radio. Nije hladno, a jakna je topla. Zakopčana do

136
BALKANDOWNLOAD
kraja. Na rukama je nosio smeđe rukavice, a na nogama debele
čizme.
Posle pet minuta je prošao mormonsku crkvu. Bio je u
stanju da pročita nekoliko kratkih reči, ali nije uvek shvatao
njihovo značenje. Bio je umoran. Majka je danima vikala. Kaži
nešto! gnjavila je, ne razumem te! Želeo je. Osećao je kako su mu
reči negde duboko u glavi. Umeo je da ih sredi i poređa u nizove
koje su zvali rečenicama. Ali nije se usuđivao da ih pusti. Plašio
se da će izaći krivo i pogoršati sve. Nikad mu nije bilo ovako loše
kao sad. Eno Hipodroma s leve strane. Ljudi su ga neprekidno
obilazili. Navikao je na to, na razdražene vozače koji su vozili za
njim i svirali. Emil je bio brži od biciklista, ali sporiji od
motociklista, a zauzimao je i više prostora. Svi su zauzeti. Emil
ne. Pitao se kuda to svi žure. Jednom je video nesreću upravo u
trenutku kad se dogodila. Tutnjava je bila zaglušujuća, prodoran
zvuk metala i čelika koji puca i kida se, stakla koje se lomi i
raspršuje po asfaltu. Upamtio je i tišinu koja je usledila, miris
benzina. Kroz prozor automobila je video glavu na volanu, i krv
koja lije preko kolena na sivim pantalonama. Požurio je da se
vrati kad je čuo sirene. Sad je malo dalje napred video isključenje
za Sulberg. Na vreme je dao migavac za desno i precizno
skrenuo. Malo dalje će opet morati desno, i uskoro je ugledao
vodopad. Prebacio je u drugu i skrenuo ka ivici. Sišao je sa
trotočkaša i prišao ogradi. Nagnuo se preko. Voleo je duboku
tutnjavu vodene mase, voleo je tako da visi preko ivice. Ne, rekao
je, gledaj u vazduh. Osetio je podrhtavanje u grudima. Pokušao je
da napravi ,,u“ usnama. Kroz brujanje vodopada začulo se nešto
nalik hučanju sove. Pognuo je glavu i zagledao se u virove. U sebi
je umeo svašta da kaže. Mogao je da kaže zar nemaš stida, zar si
potpuno sišao s uma?

137
BALKANDOWNLOAD
 Ili, šta za ime sveta da radim s tobom? U sebi je čuo reči, a
muški glas je bio prijatan i lep. Ne kao njegovo grubo ,,ne“.
Pomislio je na majku koja jurca naokolo i prevrće po fiokama i
ormarima. Zapitkivala ga je o svemu i svačemu i dodijavala mu.
Ali štitilo ga je ćutanje. Bio je od granita. Za ovih pedeset godina
se majka okušala s krampom, šilom i dinamitom. Grejala ga je ne
bi li popucao, izlagala ga mržnjenju i probadala rečima oštrim
poput noža. Ali nije progovarao. Uvek je želeo da ćuti.

Dok je Emil Johanes zurio u vodu koja huči, Rut i Svere

Riks su čekali Tomea. Pokušali su da ga dobiju na mobilni, ali nije
se javljao. Rut je zvala i Helgea i Bjerna, ali nije bio kod njih.
Marion je prelistavala album u kom su bile njene i Idine slike. Na
nekoliko slika je bila i mačka. Pregazio ju je školski autobus, i
našli su je u nanosu snega. Bila je spljeskana, i sasvim umeljana u
sopstveni sadržaj. Sad je otišla i Ida. Ostala sam samo ja,
pomislila je Marion. Prstom je prekrila mačku i Idu, ugledavši
sopstveno lice kako sija samo na slici. Konačno su u dvorištu čuli
opel. Rut i Svere se zglednuše. Čuli su kako klize vrata garaže, a
potom se zatvaraju uz udar. Otvara ulazna vrata. Posle toga su
mu čuli korake, nije svraćao u dnevnu sobu. Skoro da nikad ne
svraća, pomislila je Rut. Više je kao stanar koji dođe i prođe,
nezavisno od ostatka porodice. Ustali su i otišli da ga potraže.
Marion je dugo gledala za njima. Onda se ponovo nagnula nad
album.
Svere Riks je lagano pokucao na sinovljeva vrata, i Tome je
otvorio. Već je upalio kompjuter. Sa zvučnika sa strane su
dopirali čudni zvuci, sitno pljuskanje u neujednačenom ritmu,
kao vesele kapljice kiše, pomislili su. U trenutku kad je otac
zakoračio u sobu, začulo se dublje brujanje ispod sveg tog

138
BALKANDOWNLOAD
pljuskanja. Svere se odmah predomislio. Pada sitna kiša, ali će se
uskoro pojačati.
– Tome – rekao je i pogledao sina. – Našli su Idu. Umrla je.
Tome, koji ih je isprva veselo pogledao, skamenio se.
– Gde? – rekao je brzo. – Gde su je pronašli?
Otac ga je ozbiljno pogledao.
– Eh, gde? Negde blizu Lisejurdea. U jarku. Umrla je –
ponovio je. – Helga je imala nervni slom.
– Lisejurde?
Tome pognu glavu. Neko vreme je pomno proučavao šaru
na tepihu.
– Ali... kako je umrla? – rekao je tiho. Lice mu je čudno,
pomisliše. Glas mu je čudan.
– Još ne znaju – reče otac. – Ali otkriće naravno. Ne znamo
detalje – dodao je.
Tome je bio poprilično bled. Nije smislio šta bi rekao. Niko
mu nikad nije došao u sobu sa vešću o smrti. Onda se setio tetke.
– Kako je tetka Helga? – pitao je. Otac pogleda Rut. – Ne
znamo mnogo. Puna je lekova – rekao je.
– Ne može se s njom razgovarati. Možemo li da sednemo na
trenutak? – Rut je sva zgrčena sela na krevet. Otac je ostao na
vratima. Tome je utišao zvuk na kompjuteru. Vrpoljio se na
stolici, bilo mu je neugodno.
– Biće sad sahrana i tako to. Mislio sam da ti nosiš kovčeg –
rekao je Svere. – Ti i ja. Teča Andreas, Ture i Kristijan. I nastavnik
iz škole. Je li to u redu?
Tome automatski klimnu glavom. Onda mu pade na pamet
šta to sve podrazumeva. Moraće da ustane u crkvi i priđe Idinom

139
BALKANDOWNLOAD
kovčegu. Neće biti posebno velik, pomislio je. Posle će morati da
uhvati jednu od ručki i podigne je s petoricom drugih. Osetiće
njenu težinu. Ako bude išao napred, glava će mu biti blizu Idine.
Moraće da ide u istom ritmu sa ostalima, ne sme da se saplete, ili
popusti stisak. Kovčeg sve vreme mora da se drži vodoravno, ili
će Ida možda skliznuti s jednog kraja na drugi. Nije bio siguran.
Ali svanulo mu je koliko je situacija ozbiljna, i stomak ga je
strahovito zaboleo.
– Je l’ to u ređu? — ponovio je otac.
Tome je ponovo klimnuo glavom. Potom je pomislio kako
će upravo nošenje Ide do groba biti prekretnica, jer će videti kako
joj telo zauvek nestaje u zemlji. Tada će možda moći da ostave za
sobom sav taj jad.
Još jednom je klimnuo glavom, ovog puta gledajući oca.
– Tome – reče mu otac uzvrativši pogled. – Nešto moram
da te pitam. Nešto sasvim drugo.
Tomeov pogled postade oprezan, i mlado telo se ukipilo.
Petljao je oko tastature.
– Počeo si opet da se motaš oko Vilija – rekao je. – A znaš da
to ne volimo.
– Ali auto... – krenu Tome.
– Da. Ali sad je gotov.
– Lepo izgleda – reče Tome zadovoljno.
– Onda računam da ćeš jednom za svagda prestati da se
viđaš s njim – reče Svere.
– Ona krađa kola se odavno desila – primetio je Tome. – Zar
će vam uvek to biti adut protiv njega?

140
BALKANDOWNLOAD
 – Ne – reče otac. – Ali za sada jeste adut. Ima drugih sa
kojima možeš da se družiš. Želimo da se stvari dovedu u red.
Toliko se toga desilo. Moramo stvari malo da dovedemo u red.
U sobi zavlada potpuna tišina. Tome nije hteo da mu otac
uhvati pogled.
– A ta nesreća s opelom – reče otac. – Nadam se da nisi pio?
– Da nisam šta? – reče Tome tiho.
Otac ga pogleda molećivo. Čulo se blago zujanje ekrana,
kao i Rutino teško disanje.
– Čuo si šta sam pitao – reče otac tiho. – Zašto se, uostalom,
vozikaš ulicama po noći? Zašto se nisi vratio kući? To mi je čudno
– reče. – Zato te pitam. – Napravio je pauzu. – Marion kaže da
noću plačeš – nastavio je. – Da li te nešto muči?
Tome ovoga puta širom otvori oči. Onda je krenuo u oštar
napad.
– To su budalaštine! – povikao je.
– Ona tako kaže. Da te čuje.
– Je li možda zabranjeno? – reče Tome. Okrenuo je leđa ocu,
i gledao u ekran kipteći od besa.
– Naravno da nije – reče otac. – Samo pitam. Možeš valjda
da mi odgovoriš.
Opet ta tišina i zujanje ekrana. Rut se tresla kao list, a nije joj
bilo jasno zašto. Čula je kako sin ustaje sa stolice. Zastao je ispred
oca, deset centimetara niži.
– Hoću da izađem – rekao je prkosno.
– Tek što si se vratio kući – primeti Svere. – Zašto si se
toliko naljutio?

141
BALKANDOWNLOAD
 – Nisam ljut – reče Tome, pokušavajući da prođe. – Ali baš
me davite!
Otac mu prepreči put.
– Brinemo se – rekao je odlučno. – Hoću da se uverim da je
s tobom sve u redu.
Tome opet pokuša da se probije i izađe iz sobe. Otac mu je
još preprečavao put, masivan i širok kao reza na vratima. Rut je
sedela na krevetu i posmatrala ih. Ruke je spustila među butine.
– Ida je umrla – rekla je naglas. – Možemo li da se ne
svađamo?
Otac se nevoljno sklonio s vrata. Tome se dugim koracima
spuštao niz hodnik, čuli su kako se u prizemlju zatvaraju vrata, a
potom i opel koji startuje.
– Ovo će nas dokrajčiti – reče Rut prekrivajući lice rukama.
– Šta će biti s Helgom? Možda će ostati da leži u bolničkom
krevetu. Koji razlog ima da ustane i nastavi kao pre? Ja ne bih –
rekla je brišući suze. – Jednostavno bih zauvek ostala da ležim.
Svere sede kraj nje. Dugo su tako sedeli u potpunoj tišini. Iz
kompjutera je izbijala plavičasta, bleštava svetlost.

*
– Šta kaže laboratorija? – pitao je Skare radoznalo.
Sejer se lagano okrenuo na stolici. U ruci je držao faks. – Bio
si u pravu što se tiče jorgana – rekao je. – Ispunjen je sintetičkim
materijalom. Paperje koje smo pronašli na jorganu i spavaćici
potiče, dakle, od nečeg drugog. Na primer, od ptice. Teorijski

142
BALKANDOWNLOAD
gledano, u kući u kojoj se Ida nalazila kad je umotana u jorgan
postoji ptica.
– Kakva ptica? – reče Skare žurno.
– Ne mogu da odrede. To je sloj ispod perja. Na njemu
nema korena, ne može da se odredi. Svejedno je, može da bude i
od kokoške – rekao je.
– Ili od papagaja – reče Skare pun entuzijazma. – Šta su još
pronašli?
– Zapravo, našli su dosta toga – reče Sejer. – Između
ostalog, ostatke kikirikija. Nekoliko dlaka koje potiču od Ide, i
dosta neodređenih stvari. Još rade na tome.
– Crveno pero, je l’ ti ovde? – pitao je Skare.
Sejer izvuče fioku pisaćeg stola i izvadi belu kovertu.
– Tri ulice odavde nalazi se prodavnica životinja – reče
Skare.
– Memrn Zoonas. Možda prodaju papagaje. Možda je ptica
koju Ida pominje kupljena u Mama Zoonas. To su skupe životinje,
nemaju svi novca da nabave takvu. Možda imaju spisak svih
prodaja. Sigurno postoji i neko udruženje onih koji drže ptice u
kavezu, možda je tamo član. Ili možda svraća do njih da kupi šta
ptici treba. Nije im potrebna samo hrana. Takve ptice vole čudne
stvari – reče Skare. – Igračke. Vitamine. Stvari koje ne možeš da
dobiješ u bakalnici.
– Tja, šta ti sve ne znaš – reče Sejer zadivljeno.
– Mogu da prošetam – reče Skare i skoči. – Da ti kupim
nešto?
Već je izlazio na vrata. – Možda pacova? Par zlatnih ribica?

143
BALKANDOWNLOAD
 Sejer prestravljeno odmahnu glavom. – Zvao sam
Snorasona – reče potom. – Kaže da je Ida umrla od unutrašnjih
povreda. Kako se zadobiju unutrašnje povrede?
– Visok pad? – predloži Skare. – Moguće je.
– Udarac ili šut nogom – reče Sejer. – Gaženje kolima.
– Ali bicikl je bio neoštećen.
– Možda nije sedela na biciklu u tom trenutku.
– Bože dragi, ne znam. Ali verovatno svi nekad siđemo s
bicikla – reče Sejer. U istom trenutku se počeša po pregibu
kolena. Peckala ga je psorijaza.
Potom je dugo i grubo trljao oči. Pogledao je mlađeg kolegu
koji je još stajao na vratima.
– Popucalo joj je dosta krvnih sudova – reče Skare.

Zbog imena Mama Zoonas je kao vlasnika prodavnice za

životinje zamišljao punačku ženu. Ali u susret mu je izašao čovek
od tridesetak godina i predstavio se kao vlasnik.
– Bjerke – rekao je i pozdravio se. Poseban miris životinja i
hrane za životinje, težak ali ne i neprijatan, ispunjavao je ceo
lokal. Unutra je bilo toplo, a vlažnost vazduha je bila visoka.
– Prodajete ptice? – pitao je Skare i oslušnuo ka drugoj sobi.
Bjerke klimnu glavom. Unutra su se čuli prodorni krici i glasno
cvrkutanje.
Skare je ušao unutra. Zastao je nasred prostorije. Unutra je
bilo žutih, zelenih i plavih tigrica. Kakadua. Ara, jedan gavran,
nekoliko nimfica u različitim bojama, malih crnih indijskih
kosova sa žutim kljunom, i jedan siv i stidljiv papagaj kome nije
znao ime. Ptice su zakreštale još glasnije kad su dva čoveka ušla u
sobu. Skare se odmah zagledao u dve are jer su bile crvene. Ali

144
BALKANDOWNLOAD
boja je bila pogrešna. Ara je bila jarkocrvena, topla nijansa. Idino
pero je imalo prigušeniji i hladniji ton. Na trenutak ga je sve to
kreštanje pomelo.
– Dižu strašnu dreku – reče Skare i pogleda u pravcu
Bjerkea. – Da li su ljudi toga svesni?
– Nisu – osmehnuo se. – Ali nisu svi jednako strašni. A
ovde ih je mnogo. Kakadui su najgori – priznao je – strašno
krešte. A nisu ni mnogo prijateljski nastrojeni.
– Ali ipak ih prodajete? – pitao je Skare.
– Ne – rekao je mrgodno.
– Ali ovde imate dva komada? Sa žutom glavom.
– To su moji primerci – rekao je. – Nisu za prodaju. Ni kad
biste imali sto hiljada.
Skare odmahnu glavom. – Sto hiljada nemam. Zar toliko
vrede?
– Meni vrede – rekao je. – To su najlepše ptice na svetu.
– A šta je sa arom?
– Are su u redu – reče – ali kakadui su bolji.
Skare je šetao od kaveza do kaveza diveći se pticama.
– Šta biste mi posavetovali da kupim kad bih hteo da
nabavim pticu? Nemam iskustva.
Bjerke se odobrovoljio jer je imao prilike da iznese svu
svoju stručnost.
– Nimfu – predložio je. – Ili nešto ovako. – Pokazao je na
sivog papagaja. Skare je odmah video da ima crven rep.
– Boja je malo sumorna – reče Skare. – Ali rep mu je lep.
– Zako, afrički sivi papagaj – reče Bjerke. – Spada u najbolje
pričalice. Vrlo su živahni. Ali papagaj nije kao pas ili mačka.

145
BALKANDOWNLOAD
Neuračunljivi su i čudni. Ja ne volim nešto pse – rekao je i iz
njega pokulja bujica reči, na sreću okoline koja je pokazivala
zainteresovanost. – Postanu tako zavisni od čoveka. A onda sve
vreme moraju napolje. Ali papagaji imaju snažnu ličnost. Ako
morate, možete ih ostaviti za vikend, snaći će se. Kavez nije teško
održavati, nisu probirljivi što se hrane tiče. Malo semenki, kriške
jabuke. Možda kikiriki subotom uveče – nasmešio se.
– Kikiriki? – reče Skare zainteresovano.
– Onaj neslan – reče Bjerke. – Skrckaju ljusku kljunom.
Umeju dobro da stisnu, osetio sam to nekoliko puta za sve ove
godine – priznao je.
Ptičje paperje, ostaci ljuske kikirikija, pomislio je Skare.
Prišao je sivom papagaju i pažljivo osmotrio crveni rep. Ptica je
bila veličine gugudce, predivnih sivoplavih nijansi. Oko očiju je
bila svetlija, skoro bledoroze. Na grudima je perje bilo manje i
okruglo, kao biseri u svim mogućim nijansama sive. Na leđima je
perje bilo tamnije sivo, kao škriljac. Ptica se približila rešetkama i
nakrivila glavu kao da ga mami. Onda je krenula divno da
zvižduće. Skare se zagledao u blistave oči. Dva crna dugmeta bez
ikakvog izraza.
– Moram da porazgovaram s vama o papagajima – reče. –
Ono perje tamo na dnu kaveza, to je paperje, je li tako?
– Tačno tako – reče Bjerke. – Sve vreme odbacuju sloj ispod
perja, ili ih čupaju kljunom. Paperje leti kao semenke i za sve se
lepe. Čistiji oblik đubreta, čini mi se, u odnosu na pseće dlake.
– Sigurno ne prodajete jednog nedeljno – reče Skare. –
Koliko košta jedan ovakav?
– Šest hiljada, manje-više.
– Da li vodite podatke o prodajama?

146
BALKANDOWNLOAD
 – Naravno.
– Da li beležite ime kupca?
– Ne – rekao je. – Ne ime. Zašto bih? Ali svakako da se
nekih sećam. To nije kupovina koju čovek obavi u afektu. Vraćaju
se iznova i iznova, vagaju argumente za i protiv. Malo čitaju po
knjigama, prodiskutuju s porodicom. Takve stvari.
– Postoji li udruženje vlasnika papagaja?
– Postoji. Ali skoro se niko ne učlanjuje. Ja sam, uostalom,
njegov predsednik.
– Kako je to zgodno – reče Skare. – Ako vas pitam koliko ste
ptica prodali ove godine, možete li mi odgovoriti bez gledanja u
knjige?
Razmislio je malo, brojao na prste.
– Tri, čini mi se.
– Nije mnogo?
– Ne živim od toga. Živim od prodaje hrane za životinje, i
od zamoraca, zlatnih ribica i kunića. To ljudi žele. Šteta, jer tako
kratko žive. Ako kupite papagaja, možete ga imati celog života.
Skare se nasmešio. – Zar toliko dugo žive?
– Do pedeset godina. Ljudi pričaju o papagajima koji su
doživeli 120 godina – nasmejao se. – Možda nije istina, ali je moja
poenta da je to veza za ceo život. I ako tako posmatrate, vrede tih
šest hiljada. Zašto se raspitujete toliko o papagajima? – reče
iznenada, više nije mogao da obuzda radoznalost.
– Tražim jednu osobu – reče Skare. – A ta osoba ima
papagaja. Pretpostavljam da živi u ovoj oblasti, a ako živi, možda
je kod vas kupila pticu.
– Tako. Sad mi je jasno – reče Bjerke.

147
BALKANDOWNLOAD
 – Kakvi ljudi kupuju papagaje? – pitao je Skare. – Može li se
reći nešto uopšteno o njima?
– Mislim da ne. Papagaji su životinje za zrele ljude, ali često
ih deca dovuku ovamo. Nisu svesni toga koliko je teško vladati
njima. Onda se razočaraju kad dođu kući jer ne mogu da izvade
pticu iz kaveza i maze je po leđima. Ovo nije baš umiljata
životinja – rekao je. – Dešavalo se da iz čistog očaja vrate pticu.
– Prihvatite je? – reče Skare zapanjeno.
– Naravno. Ako nije istinski dobrodošla, primim je nazad.
Otvorio je vrata jednog kaveza i izvukao sivog papagaja.
Potpuno mirno mu je sedeo na ruci. Perje mu se presijavalo.
– Zako – rekao je oduševljeno. – Ženka. Stara pet meseci.
Lično više volim mužjake. Porastu dosta, rep je tamnije boje i
kljun raskošniji. Ali teže ih je pripitomiti nego ženke. Povremeno
se pojavi pokoji kočoperan mužjak. Ne mogu se koristiti za
razmnožavanje, i pada im vrednost. Jednostavno ubiju ženku
umesto da se pare sa njom. – Nacerio se na tu pomisao, kao da
mu se taj fenomen dopada. – Ali ako prodajem takvog, odmah
kažem. Kad je ptica kod nekog neko vreme, desi se da se
interesovanje smanjuje. Sve više je zapostavljaju, a onda rešavaju
problem griže savesti tako što kupe još jednu. Ponekad se završi
krvoprolićem – nasmešio se.
Počeo je da mazi pticu po glavi.
– Zašto ne leti? – reče Skare začuđeno.
– Ne može da leti. Potkresana su joj krila.
Istog trena Skare izgubi poštovanje prema njemu.
Bjerke objasni. – Samo dok je ovde. Pera sve vreme rastu i
opet će porasti cela.

148
BALKANDOWNLOAD
 – Onda je dobro – reče Skare s olakšanjem. Izvukao je
crveno pero iz džepa i stavio ga ispred Bjerkea.
– Ovo pero... – reče s iščekivanjem. – Šta mislite o njemu?
Bjerke je vratio pticu u kavez i uzeo pero prstima.
– Ovo sigurno potiče od žakoa – zaključio je. – Repno pero.
Verovatno velik primerak.
– Sećate li se kad ste poslednji put prodali nekog? – pitao je
Skare.
– Ooo... – rekao je otežući s odgovorom. – Odavno. Zapravo
se i ne sećam. Ljudi više vole nimfice. Šarenije su.
– Da li sve ptice imaju imena? – pitao je Skare.
Bjerke odmahnu glavom. – Moji kakadui se zovu Kastor i
Poluks. Drugi nemaju imena. Ljudi žele sami da ih smisle. Onda
je glupo ako već imaju ime.
Skareu je bilo jasno. – Da li možete malo da istražite kad
ljudi dođu u kupovinu za svog papagaja? – zamolio je. – Malo ih
ispitajte, budite malo radoznali. Naročito što se imena ptice tiče.
Tražim pticu po imenu Henri – rekao je.

Sejer nije dalje napredovao s hrpom papira na radnom

stolu. Obnevideo je čitajući sve izveštaje, tragajući za nečim što su
možda prevideli. Pokušao je da pronađe smisao ili povezanost,
pokušao da stvori sliku događaja. O kakvom se zločinu ovde
radi, pomislio je. Ceo slučaj je nekako neobičan. Čudan. Ne
prepoznaje ništa iz sličnih slučajeva.
Napustio je kancelariju i seo u auto. Istom brzinom se vozio
ulicom Dramensvejen i posle trideset pet minuta se parkirao
ispred Instituta za sudsku medicinu.
– Tipično za tebe – reče Snorason. – Hajde, samo uđi. Sedi.

149
BALKANDOWNLOAD
 Obraćao se Sejeru onako kako se neko obraća veoma
nestrpljivom detetu. Onda je ugasio lampu za čitanje i zavrteo se
na stolici.
– Kao što sam već rekao – počeo je – Ida je umrla od
unutrašnjeg krvarenja. Bila je izložena udaru nečeg veoma
teškog, ili je udarena velikom silom, ne znamo čime. Ipak je
mogla da poživi još neko vreme.
– Možeš li mi dati predstavu koliko?
– Možda sat ili dva.
Sejer je skinuo jaknu i seo.
– Objasni mi kako valja – zamolio je. – Kako je zadobila
unutrašnje krvarenje i kako je od njega umrla?
Snorason skupi ruke u krilu.
– Slomljeno je nekoliko rebara, a slomljena su na više mesta.
Jedno plućno krilo je perforirano, jetra pokidana. Dakle, krvarila
je iz jetre u trbušnu duplju. Postepeno pada pritisak. U tako maloj
devojčici je možda bilo 2,5 litre krvi. Kad jedna litra ode u
stomak, blizu je smrti. Polako gubi svest. Kad pritisak padne
ispod 40–50, ode s ovog sveta.
– Da li ju je nešto bolelo? – pitao je Sejer. Razmišljao je o
Helgi Juner.
– S perforiranim plućnim krilom? Da. Kad udahne. Boli kao
ubod noža. Bilo joj je muka, osećala se loše. Bila je bleda, oznojena
i žedna.
Snorasonovo lice nije pokazivalo znake osećanja dok sedi i
ovako objašnjava. Skoro da je držao predavanje, i sve dok se drži
svoje struke, lako mu je da osećanja drži podalje.

150
BALKANDOWNLOAD
 – Možda je reč o gaženju – nastavio je. – Na primer, far
motocikla bi bio visine njenog grudnog koša. Ali ima nešto što ne
podržava tu teoriju.
– Kao na primer? – reče Sejer.
– Zamislimo prvo automobil – reče. – Da je Ida išla duž
puta i udarila su je kola, pogodila bi joj cevanice. Polomila bi joj
noge. Posle toga bi joj glava udarila o asfalt, ako je udarena
otpozadi, ili bi naletela na haubu, ako je udarena spreda. A ako je
zgažena dok vozi bicikl, na biciklu bi bilo oštećenja. A njih nema.
Ali deluje skoro kao da je ležala kad je zadobila povrede. A onda
sve ovo pre vodi ka nekom vidu zlostavljanja. Kao udarac ili
šutiranje. U tom slučaju nije stigla da se zaštiti rukama. Na njima
nema nikakvih rana ili drugih povreda. A ako je udarena nogom,
onda je udarena bosim nogama. Cipele bi ostavile traga na ovaj ih
onaj način. Ali pametan je. Presvukao ju je. Njena odeća bi nam
pružila više tragova.
– Znači, misliš da je zato pronađena u spavaćici? Da je
spavaćica sama po sebi manje značajna, da je poenta u čistoj
odeći, bez tragova? – reče Sejer.
– Zar ti ne misliš? – pitao je Snorason. Pružio je ruku da
dohvati plavi termos i sipao sebi kafu u šolju. Sejer se zahvalio.
– Pa mogao je da je golu stavi u jorgan. U ovome ima nečeg
romantičnog – reče Sejer zamišljeno. – Nečeg ženskog.
– Bila je veoma lepo zamotana – reče Snorason. – Obično ih
ne nalazimo tako. Ali ništa u vezi s ovim nije uobičajeno.
– Da li je inače bilo kako zlostavljana?
– Nisam mogao da otkrijem ništa slično. Ali ima štošta što
može da se uradi detetu, što ne ostavlja fizičke tragove.

151
BALKANDOWNLOAD
Uostalom, jorgan je krpljen – rekao je. – Neko ga je zakrpio
veoma detaljno.
– Osoba koja ume da šije – reče Sejer. – Opet taj ženski
aspekt.
– Umetnuto je parče jednobojnog materijala koje može biti
parče čaršava – reče Snorason. – Inače nije bilo ni kapi krvi, ni na
Idi, ni na odeći, ni na jorganu.
– A traka kojom je uvezana? – pitao je Sejer.
– Obični smeđi selotejp za ambalažu koji svi imaju u kući.
– A sadržaj želuca? Šta ste zaključili na osnovu njega?
– Da satima nije jela. Spavaćica... – nastavio je – ...niste ništa
otkrili u vezi s njom?
– Tragamo. Jedna policajka tvrdi da nije kupljena u jeftinom
lancu. Tražićemo po prodavnicama veša.
– Pa nema ih valjda mnogo?
– Pet samo u našem gradu. Tih pet prodavnica ima ukupno
dvanaest zaposlenih. Biće to lep posao za Jakoba Skarea – reče
Sejer. – Dok završi, upoznaće sve butike donjeg veša kao svoj
džep.
– Pa samac je – reče Snorason i nasmeja se. – Možda nešto
može da nauči. Veš se skoro pretvorio u nauku – nasmešio se. –
Znaš li da je veliki deo onoga što devojke nose ispod odeće
nusproizvod raketne industrije?
– Ne – reče Sejer. – O takvim stvarima ne znam ništa.
Ustao je i počeo da navlači jaknu. Snorason isprazni kafu u
jednom gutljaju i odgurnu šolju. – Dobro – reče. – O čemu sada
razmišljaš?

152
BALKANDOWNLOAD
 – U ovom trenutku razmišljam o sledećem – reče Sejer. –
Najveći procenat ljudi koji u ovoj zemlji strada ubije neko koga
poznaju.

*
Tome je čuo zvono na vratima u prizemlju. Strčao je niz
stepenice da otvori. Pojava nepoznatog čoveka na stepenicama ga
je odmah unervozila.
– Konrad Sejer. Policija.
Tome je pokušao da se ispravi.
– Roditelji su mi u bolnici – rekao je brzo. – U poseti su
tetki.
Sejer klimnu glavom. Ovaj mladić je bio nekako potišten i
nervozan. To mu je pobudilo pažnju.
Tome je stajao na otvorenim vratima. Sad je požalio što ih je
uopšte otvarao.
– Ti si verovatno brat od tetke Ide Juner? – pitao je Sejer.
Tome je klimnuo glavom.
– Taman sam pošao – dodao je i pogledao na ručni sat kao
da je u žurbi.
Sejera je zbunila ovolika užurbanost. Kao da mu gori pod
nogama.
– Posveti mi nekoliko minuta – zamolio je nagonski. –
Dobro si poznavao Idu.
Da, pomisli Tome, ja sam joj brat od tetke. Uvek proganjaju
ujake, stričeve i braću. Povukao se u hodnik. Sejer pođe za njim.

153
BALKANDOWNLOAD
 – Veoma mi je žao zbog tvoje sestre – počeo je. Bili su u
dnevnoj sobi. Tomeu nije palo na pamet da mu ponudi da sedne.
Zato su stajali i posmatrali jedan drugog.
– Da – reče Tome i priđe prozoru. Stajao je i pogledom
tražio volvo. Kad bi samo došli da ga spasu iz ovih poteškoća.
Nije imao šta da kaže povodom Ide i svega što se desilo.
– Hteo sam nešto da te pitam – setio se Sejer. – Radi se o
saobraćajnoj nesreći.
Kad je pomenuo auto, Tome se opet unervozio. Sejer je to
primetio. Nije shvatao na šta cilja. Verovatno je vozio pod
dejstvom alkohola. Verovatno je zato prebledeo.
– Oštetio si automobil – reče Sejer – i to se dogodilo na
kružnom toku kod gradskog mosta. Prvog septembra. Onog dana
kad je Ida nestala.
– Da? – reče Tome.
– Na autu si imao ulubljenje i dosta oštećenja farbe. Neko
od naših ljudi je našao ostatke farbe baš na tom mestu kod mosta,
koji možda potiče od tvog automobila.
Tome mu je sve vreme stajao okrenut leđima. Ali sad se
okrenuo.
– Drugim rečima, imamo razloga da poverujemo da je šteta
nastala upravo na način koji si opisao – reče Sejer. – Ipak bih
voleo da mi se taj tok događaja objasni malo detaljnije. Upravo
onako kako se desio. Rekao si da te je u desnu stranu izgurao
drugi automobil?
Tome klimnu glavom. – Neki tip je ušao u kružni tok
paralelno sa mnom. Ali bio je u pogrešnoj traci i vozio je prebrzo.
Mogao sam da biram između toga da ga nateram ulevo ili da
skrenem udesno i udarim u bankinu.

154
BALKANDOWNLOAD
 – Ali nisi ništa prijavio, ili napisao prijavu štete?
– Zbrisao je – reče Tome brzo. – Nisam imao prilike.
– Znači, zbrisao je? – reče Sejer. – Kakav je auto vozio?
Tome je razmislio. – Kako ono beše? Tamnoplavi auto,
poprilično velik. Možda audi ili BMW.
– Šta misliš, zašto je zbrisao?
– Ne znam. Možda je pio.
– Da li si ti pio?
– Ne, ne! Nikad ne vozim pijan.
– Da li ti se uopšte približio autom?
– Nije.
– Da li si preduzeo nešto da dođeš do njega?
– Kako da dođem do njega?
– A svedoci, Tome? Neko je morao to da vidi?
– Pretpostavljam.
– Ali niko nije stao?
– Nije.
Sejer je pustio da se tišina slegne. Netremice je posmatrao
Tomea.
– Da li se često vozikaš naokolo tako kasno uveče, tako
besciljno?
– Besciljno? – reče Tome nesigurno.
– Izgledaš nervozno, Tome – reče Sejer. – Takve stvari me
kopkaju.
– Nisam nervozan – reče brzo.
– Jesi – reče Sejer. – Bled si i nervozan. Nemaš nikakvog
razloga za to, ako stvari stoje naprosto tako da je automobil

155
BALKANDOWNLOAD
pogrešno ušao u kružni tok i izgurao te na stranu, da bi potom
izbegao svaku odgovornost. Trebalo bi da budeš ljut.
– I jesam ljut! – izletelo mu je.
– Nisi uopšte – reče Sejer. – Očajan si.
– Opel je odavno popravljen – reče odjednom. – Kao nov je.
– Baš ste ga brzo sredili – reče Sejer. – Pravo sa kružnog
toka u Vilijevu garažu – nasmešio se. – Da li ti je pomogao ne
tražeći ništa zauzvrat?
– Jeste. – Tome klimnu glavom.
– E, to se zove pravim prijateljem – reče Sejer polagano.
Tome je bio nesiguran. Objašnjenje, zvučaće tako klimavo.
Ne baš uverljivo. Nije prošao kroz objašnjenje kako valja u
glavi, sad izgleda malo verovatno.
– Koliko je tačno bilo sati kad se to desilo? – pitao je Sejer
strpljivo.
Koliko? Tome je razmišljao tako da sve pršti. Zna on dobro
kad se desilo. Bila je skoro ponoć. Bio je mrak. Da kaže u
dvanaest? Pa istina je. Ali šta će biti naredni potez? Bez obzira na
to šta odgovori, Sejer može da iznese novu perspektivu o kojoj
nije razmislio. I sad čeka odgovor, ne može više da petlja, pa je
rekao istinu, da je bilo dvanaest uveče. Sejer je slušao, razmišljao.
Tome se skoro nije usuđivao da mrdne, ali plašio se najgoreg. Da
će za njega tolika istina biti sudbonosna, to što je baš na tom
mestu udario auto, i to baš u ponoć.
– Pošao si iz ove kuće u šest – reče Sejer, polako
zaključujući, kao da može da zamisli celu situaciju.
– Da – reče Tome. I to je istina. Sve je tako prokleto tačno,
pade mu na pamet.

156
BALKANDOWNLOAD
 – Kuda si krenuo?
– Do Bjerna – objasnio je. – Ali nije bio kod kuće. Umesto
toga sam otišao do Vilija.
Opet tačno. Skroz tačno.
– I tamo si ostao... koliko dugo?
– Skoro do dvanaest.
– A onda si se odvezao ka centru. U dvanaest noću?
– Da.
Opet istina, neizdrživa istina.
– Potom si doživeo onu nesreću u kružnom toku. Šta si
tražio u centru tako kasno noću?
– Ništa, samo sam se vozikao. Besciljno – rekao je prkosno.
– Rekao si da si pošao u pravcu Osla. Da li je to tačno?
– Samo da se malo provozam po autoputu – rekao je. –
Nisam mislio da se vozim skroz do Osla.
– Vratio si se kući u jedan ujutru – reče Sejer. – Šta si radio
između dvanaest i jedan?
– Vratio sam se kod Vilija – priznao je. I to je istina.
– Pošto si tamo proveo sve to vreme od šest do dvanaest,
onda si se vratio još jednom kod njega?
– Da. Zbog ulubljenja. Bio sam pod stresom – priznao je. –
Morao sam nekom da pokažem. Vili je morao da pogleda da li
možda može da mi to popravi.
Sve zvuči tako sumnjivo, pomislio je Tome potišteno. Iako
je ovo što govorim istina.
– Koliko dugo poznaješ Vilija Oterhalsa? – pitao je Sejer.
– Nekoliko godina.

157
BALKANDOWNLOAD
 – Da li se mnogo družite?
– Ne više. Moji matorci nisu baš nešto oduševljeni – priznao
je.
– Da li znaš nešto o njegovoj prošlosti? – bio je radoznao
Sejer.
Sad je Tome bio na klizavom terenu. Znao je nešto. Nikad
nije tražio detalje, da se ne bi petljao baš u nešto nezakonito.
Uprkos svemu, bio je pristojan dečko. Ali možda ne bi bilo
uverljivo ako kaže da baš ništa ne zna. Nije dobro ispitivati šta bi
ovaj čovek prihvatio kao valjan odgovor.
– Moram priznati da nemam uvek potpun pregled toga
čime se bavi – reče Tome naposletku. – Samo se držim podalje od
toga.
Sejer se opet povukao, ali je dugo i zamišljeno posmatrao
Tomea. Usred sve te nervoze bilo je nečeg nevinog u vezi s njim.
Nečeg pristojnog.
– Budi oprezan koga biraš za druga – rekao je brižno.
I onda se odvezao.

*
Sve nade su polagali u spavaćicu. To im je najjača karta,
mogli su da je povežu s prodavnicom, a od prodavnice vodi trag
do kupca. Ako budu imali sreće. Skare je usredsređeno koračao
gradskim ulicama noseći kesu u ruci. Tražio je prodavnicu donjeg
veša koja se zvala Ulav G. Hansen. Nalazila se preko puta robne
kuće Magctsine. Jakob nikad nije bio u butiku donjeg veša. Učinio
mu se veoma egzotičnim. Izobilje lepih okruglih činija sa robom,

158
BALKANDOWNLOAD
vrpci i čipki, karnera i mašni. Prekrasne boje. Korseti sa
zadivljujućim pertlanjem, kombinezoni i čarape. Za pultom je
stajala žena srednjih godina pretražujući kutiju svilenih čarapa.
Videla je kovrdžavu glavu u policijskoj uniformi i nasmešila se
predusretljivo. Skare je prišao pultu i pogledao čarape. Bile su od
onih koje na vrhu imaju gumenu traku i stoje same od sebe.
Pogledao je prodavačicu. Obrazovana, negovana i ne
sasvim mlada. Butik zasigurno ima stalne mušterije, a kupci su
verovatno dame zrelih godina kao i prodavačica. Poznaje
zadnjice, grudi i butine i posle nekoliko godina za ovim pultom
sigurno mnogo zna o ljudima koji svraćaju. Šta vole i ne vole, i
kako izgledaju u donjem vešu.
Skare je spustio kesu sa Idinom spavaćicom na pult.
Pažljivo ju je raspakovao. Osušila se i bila je skroz čista, i videlo
se da je nova. Bila je bela, od kvalitetnog gusto tkanog pamuka,
sa crvenom vrpcom oko vrata. Na porubu haljine i na porubu
rukava bila je našivena mala, skromna čipka. To je sve. Na
unutrašnjoj strani je bila oznaka veličine, da je spavaćica veličine
za četrnaest godina. Idi je bila do zemlje.
– Da li vam je poznata ova spavaćica? – pitao je i raširio je
pažljivo po pultu.
Prodavačica je odmah reagovala.
– Naravno. Poznata mi je. – Klimnula je glavom, a Skare je
video po izrazu lica da zna o čemu govori. – Prodavali smo takve.
Uzeli smo četiri komada, veličine od deset do šesnaest. Ostala mi
je jedna, najveća.
Skare zadovoljno klimnu glavom.
– Znači, ova je možda kupljena kod vas?

159
BALKANDOWNLOAD
 Prodavačica je postala radoznala, ali je htela da bude
korektna pa se zato koncentrisala na to da mu odgovori na
pitanja.
– Svakako. Ali možda ju je naručio još neko. Kalidina je.
Mercerizirani pamuk – rekla je s izrazom lica pravog poznavaoca.
– Kalida ima izuzetno lepu robu.
– Bio sam u ostala četiri butika donjeg veša u gradu –
objasnio joj je Skare. – Ne drže ovaj model.
Rukom je blago prešao preko spavačice.
– Verovatno imate još zaposlenih ovde – nastavio je. – Ali
da li se vi lično sećate da ste prodali ovakvu spavačicu, i u tom
slučaju kome ste je prodali?
Porazmislila je. – Samo smo nas dve. Ja radim od deset do
četiri svakog dana. A imam i mlađu ženu koja radi subotom.
Prodala sam najmanje dve. Da vidimo. Jednu sam prodala
muškarcu tridesetih godina. Poklon za rođendan – setila se. –
Želeo je da mu je upakujemo. A drugu je kupila starija gospođa.
Već je dolazila kod nas, pa je poznajem. Sigurno je baka. Mislim,
sudeči po godinama. Kupila je veličinu četrnaest, čini mi se, pa je
to možda ta. – Bacila je ponovo pogled na spavačicu. – Nije bila
sigurna za veličinu. Nije nešto posebno razgledala, uzela je prvu
lepu koju je našla, i nije je trebalo pakovati. Sigurno nije bila za
poklon.
To je pobudilo Skareovu radoznalost.
– Možete li mi reči nešto o njenom izgledu? – pitao je.
– Možda sedamdeset i kusur. Pristojno obučena. Škrta na
rečima.
– Šta je nosila? Da li se sećate?

160
BALKANDOWNLOAD
 – Kaput. Neugledan kaput tamne boje, onaj s kragnom od
astragana. Platila je gotovinom.
Dođavola, pomisli Skare.
– Košta 590 kruna – rekla je. – Ali nije htela račun. To mi se
učinilo čudnim. Naglasila sam joj da joj je potreban račun ako
bude morala da je zameni, ali rekla je da neće menjati. Nije htela
ni ambalažu. Rekla je da to samo pravi đubre. A sećam se njenog
novčanika. Imala je novčanik od krokodilske kože.
– Da li se sećate vremena – pitao je Skare sa sve većom
radoznalošću.
– Mogu da prođem kroz račune. Ali trebaće mi vremena.
– Kažete da ste je već viđali?
– Dolazila je nekoliko puta da kupi čarape i donji veš.
Obično je vrlo pričljiva.
– Znači, mogli biste da se setite lica? Ako bismo od vas to
tražili?
– O, da – rekla je uvereno. – Sigurno da bih.
Skare se zadovoljno nasmešio. Ova žena se može zagrejati,
može je navesti da se svega seti ako joj da dovoljno vremena. Ali
poznavao je i bezgraničnu prilježnost ljudi kad treba da stave na
raspolaganje ono što su primetili. Previše informacija lako može
dovesti do greške i odvesti ih na stranputicu. Zato je tu zastao i
pitao je za nešto drugo.
– Prodali ste još jednu. Ili možda vaša subotnja pomoćnica?
Gde mogu nju da nađem?
Skare je dobio broj koji može da pozove. Složio je spavaćicu
i pošao.
– Hvala vam na pomoći – osmehnuo se. – Možda ću se
vratiti. Da li biste pozvali ovaj broj kad proverite datume?

161
BALKANDOWNLOAD
 Pružio joj je svoju vizitkartu. Onda je pešačkom zonom
otišao do Opštinskog suda. Telefon je zazvonio baš u trenutku
kad je seo za svoj radni sto.
– Spavaćica veličine deset kupljena je 29. avgusta –
obavestila ga je. – A druga, starija žena... kupila je spavaćicu 7.
septembra.
– Hvala vam od sveg srca – reče Skare.

Sejer je upravo odslušao sledeću poruku na telefonskoj

sekretarici:
„Ćao. Sara je. Tebe nikad nema kod kuće. Nedostaješ mi.
Ne sve vreme, ne baš svakog sata, ali ponekad. Posebno noću.
Naročito pre nego što zaspim. A posebno ako popijem malo
crnog vina, a pijem svake večeri. Bila sam na netu da čitam
novine. Reši ovo sa Idom. Ne daj da tip umakne! Njujork je
fenomenalan, ali naporan. Ćao.“
Sedeo je kraj prozora sa čašom u ruci. Preslušao je poruku
dva puta, i na usnama mu je lebdeo neobičan osmeh. Pas se
odmarao kraj njegovih nogu. U pozadini je čuo dubok glas Trejsi
Cepmen. ,,Baby, can I hold you tonight.“ Na zidu je visila slika
njegove pokojne žene Elise. Podigao je pogled i pustio je da mu se
približi, otvorio vrata koja je inače sve vreme držao zatvorenim.
Nikome nije od koristi da i dalje tuguje, to ga samo iscrpljuje.
– Lepa si – promrmljao je i otpio gutljaj viskija. Pogled mu
se zadržao na njenom licu. – I dobro se držiš – dodao je. – Držiš
se bolje od mene.
Odložio je čašu i uzeo paket Tidemanovog duvana, blagi,
broj tri. Počeo je da mota debelu cigaretu. Voleo je da izvadi
prstohvat duvana i da ga čerupa, osećao bi kako su se tanke niti

162
BALKANDOWNLOAD
zamrsile, osetio bi kako se razdvajaju, stavljao bi ih u kanalić koji
je napravio na rizli, i onda pažljivo zavijao debelu cigaretu koja
dobro vuče. Upalio je i duboko povukao dim, dok je slušao Trejsi
Cepmen. Bio je umoran i u sekundi bi mogao da zaspi, ali u
stolici mu je bilo isuviše udobno. Žene, pomislio je sa čuđenjem i
pokušao da sklopi sled misli. Spavaćicu je možda kupila starija
žena. Da li pokriva nekog? Žena je možda zakrpila jorgan. Zašto
to brižljivo zamotavanje? Lep jorgan na cvetiće. Nova novcijata
spavaćica, 590 kruna, kaže Skare. To sigurno znači da je osoba
odgovorna za njenu smrt istovremeno odgovorna osoba, koja
brine za Helgu Juner. Koja konačno može da položi Idu u grob i
napuni kovčeg plišanim životinjama. Da li je tako razmišljala? Ili
on? Ili oni?
Sa dvanaestog sprata je posmatrao grad. Činjenica da
stanuje tako visoko davala mu je osećaj da ima pregled. I
kontrolu, priznao je. Oduvek je voleo da se vozi od Opštinskog
suda, preko magistralnog puta 76, da skrene i vozi se uzbrdo, da
bi se potom uspeo dvanaest spratova i došao na vrh kamenog
tornja koji zove domom. Uvek je voleo da posmatra ljude odozgo.
Ali ponekad mu je, kao sada, to pružalo osećaj usamljenosti. U
mislima se vratio na dom iz detinjstva, u Ulici stari Mellevej kod
Roskildea, gde je umeo da sedi kraj prozora dnevne sobe i gleda
pravo u drvo. Da bude skroz prizemljen.
Završio je cigaretu i ustao. Odneo čašu u kuhinju. Brižljivo
ju je isprao pod česmom. Pas je s mukom ustao i otapkao, kao što
se uvek podrazumevalo, u njegovu spavaću sobu gde je imao
svoj dušek pored kreveta. Sejer je pogasio sve lampe. Jednim
prstom je prešao preko Elizine slike, okrenuo leđa i otišao u
kupatilo. Isprskao je lice hladnom vodom i dugo prao zube.
Starinskom četkicom, iako je u utičnici stajala prikačena

163
BALKANDOWNLOAD
Braunova električna četkica. Dobio ju je od ćerke, ali je nikad nije
koristio. Nije smeo da joj kaže. Otvorio je prozor spavače sobe.
Budilnik je bio navijen na šest. Ugasio je lampu na noćnom
stočiću i sklopio oči. U celoj zgradi su bila 52 stana, u kojima je
stanovalo više od 150 ljudi. Ipak se nije čuo nikakav zvuk.

*
Tome se nije javio kad je video Vilijev broj na displeju
mobilnog telefona. Na njemu je sve vreme stajala poruka.
Postepeno je počeo da se preznojava. Delovalo je kao da neće
odustati, a nemoguće ga je izbeći. Na kraju je seo u opel i odvezao
se do njegovog dvorišta. Kao i obično, bio je u garaži. Scorpio je
stajao sa otvorenom haubom, a preko ivice se jasno videla
Vilijeva zadnjica.
– Nema te, kao da si u zemlju propao? – pitao je kad je
Tome ušetao.
– Nisam, nisam – reče. – Keva i ćale.
– Jebote, punoletan si – rekao je Viii. – Valjda se družiš s
kim hoćeš?
– Naravno – tvrdio je Tome. – Evo me ovde. Zar ne?
Vili se ponovo nagnuo ka motoru. Nije ništa rekao. Tome je
čekao.
– Šta si hteo? – pitao je. Zapravo je hteo da se vrati kući ili
svrati do Bjerna ili Helgea. Ali nije mogao da otkači Vilija tek
tako. Osećao je to. Posle svega što se desilo.
– Mislio sam da odem malo do Kopenhagena – rekao je Vili.

164
BALKANDOWNLOAD
 Uspravio se i iz kese na podu izvukao malo pamučnog
pucvala. Onda je pljunuo u šake i počeo da skida prljavštinu s
prstiju. – Mislio sam da bi voleo da pođeš.
– U Kopenhagen? – reče Tome nesigurno.
– Brod je MS Pearl of Scandinavia – reče Vili. Izvukao je
brošuru iz džepa, a onda je počeo da raspreda o kvalitetima
broda.
Tome nikad nije putovao brodom za Dansku, a nije imao ni
novca.
– Potpuno nov brod – reče Vili oduševljeno. – Pravi kruzer.
Imam neka posla u Kopenhagenu. Možeš valjda da pođeš? –
ponovio je. Zvučalo je kao upozorenje. Tomeu nije bilo prijatno.
Zgrabio je brošuru.
– Uopšte nije nov – rekao je pošto je neko vreme čitao. –
Samo je renoviran.
– Pa to ti je jedno te isto – bilo je Vilijevo mišljenje.
Spustio je brošuru na klupu, gde je završila među krpama
za glancanje i drugim neredom.
– A znaš da možeš da pozajmiš od mene – reče Vili.
Tomeu je nešto drugo palo na pamet. – Neka posla? – rekao
je sumnjičavo. – Nisam deo tvog dilovanja, to znaš.
Zbog poziva je bio nesiguran. Možda Vili ima neke
skrivene namere.
Vili slegnu ramenima. – To je sitnica. Moram da svratim do
jednog bara. Spank – rekao je. – Trajaće nekoliko minuta. Možeš
da me sačekaš negde drugde, ako se plašiš da je situacija opasna.
Ostatak vremena ćemo izlaziti.
– Neću da se upetljam u nešto – reče Tome.

165
BALKANDOWNLOAD
 Rekao je to sa autoritetom u glasu. Ako se Vili u nešto
upetlja, to bi moglo i njega da povuče za sobom. Tome nikad nije
imao devojku, ali je pretpostavljao da će mu biti lakše da nešto
započne ako Viliju okrene leđa.
U istom trenutku je osetio svoje licemerje, udobnost toga
što Vili uvek ima novca. Da hoće da ga časti povratnom kartom
do Kopenhagena. Da je popravio kola bez nadoknade. Bilo mu je
pomalo i primamljiva ideja da pobegne od svega. Atmosfere
potištenosti kod kuće. Policije koja se odjednom pojavi na
vratima. Majke i njenog ispitivačkog pogleda.
– Od petka do nedelje – reče Vili ubedljivo. – Provešćemo
neko vreme na kopnu.
Tome je pokušao da dobije na vremenu.
– Moram da vidim sa svojima. Verovatno će reći ne.
– Reci da ideš sa Bjernom i ostalima.
– Otkriće sigurno – mislio je Tome.
– Sigurno će biti spremni da sarađuju – rekao je Vili. – Samo
im daj instrukcije. Jebote, punoletan si. Zar moraš za sve da tražiš
dozvolu?
– Pa ipak živim tamo. U istoj kući s njima.
Zabacio je glavu stideći se zbog situacije u kući. Tad se setio
da je Vili stariji. Kad ja budem imao dvadeset dve godine,
pomislio je Tome, neću ni živeti sa svojima.
– Naručiću karte – rekao je Vili. – Uzećemo jeftinu kabinu u
potpalublju.
Tome se osećao kao da se uhvatio u lepak. Hteo je da se
odvoji, ali bio je vezan za Vilija. Iste večeri je pitao majku da li
sme da ide brodom za Dansku, sa Bjernom. Pristala je. – Baš lepo
što ste ponovo uspostavili kontakt – rekla je. – Bjern mi se

166
BALKANDOWNLOAD
dopada. Pristojan je dečko. A moraš i ti malo da izađeš. – Tome je
klimnuo glavom. Bjern je obećao da će priteći u pomoć ako bude
neophodno. Naprosto osećam da moram da pođem, objasnio je
drugaru, Vili mi je sredio auto. I insistira da pođem s njim.
Popodne 22. septembra gurali su se u beskrajnom redu
ispred MS Pearl of Scandinavia. Došli su autobusom. Ni jedan ni
drugi nisu hteli da im auto prenoći u Oslu za vikend. Obojica su
preko ramena nosila torbu. Tomeova je bila plavocrvena adidas
torba. Vili je imao crnobelu puminu torbu. Bile su slične veličine i
imale skoro isti sadržaj. Četkicu za zube. Ekstra duksericu.
Vindjaknu. Tome je posle bacio pogled na kabinu. Nije mu se
dopala.
– Prava grobnica – promrmljao je i provirio u uzanu sobu.
– Nećemo ovde provoditi vreme – reče Vili s entuzijazmom.
– Idemo do bara, je li tako?
Bacili su torbe na pod i našli put do bara. Vremenska
prognoza za vikend je bila loša, mada je Vili smatrao da tome
ništa ne fali.
– E, Tome, oluja... to bi bio događaj!
Tome je naručio pivo. Nije hteo da bude oluje. Pogledao je
Vilija preko stola. Svaki put kad bi povukao dim cigarete, gornja
usna bi mu se zategla. Pio je pivo sumanutim tempom. Tome se
odjednom osetio usamljeno, prepušten na milost drugome. Kod
kuće je već bilo dovoljno teško, ali tamo barem ima svoju sobu.
Mogao je uvek da bira. Prijatnu toplotu dnevne sobe, uz mamine
kolače. Ili usamljenost u sobi, uz filmove ili kompjuter. Sad sedi s
Vilijem i mora tako sve do nedelje.
– Brod je težak 40.000 tona – obavestio ga je Vili, i dalje
čitajući brošuru. Osvrtao se oko sebe pogledom prelazeći preko

167
BALKANDOWNLOAD
plafona, a potom ka moru. – Ovde ima mesta za dve hiljade ljudi.
Možeš li to da zamisliš?
– Biće prava katastrofa ako potone – reče Tomi svoje
mišljenje i otpi pivo u malim gutljajima. – Što se mene tiče,
nameravam da proverim gde su prsluci za spasavanje – rekao je.
–I prvi i poslednji.
– Maksimalna brzina dvadeset jedan čvor – držao je Vili
predavanje. – Koliko je dvadeset jedan čvor?
Tome se namršti. – Pojma nemam. Možda četrdeset
kilometara.
– Četrdeset? Ne deluje mnogo.
Vili se zagledao kroz prozor, u lenje, sive talase. Obema
rukama je pridržavao čašu piva.
– S druge strane – pade mu na pamet – ova grdosija od
40.000 tona, kroz talase, nasred mora, četrdeset kilometara na sat.
A možda i po lošem vremenu! Da, dobro gazi.
Popio je još piva. Nervozan je, pomislio je Tome. Radio je
ovo mnogo puta, i sve je uvek prošlo dobro, ali sad je nervozan. I
ja sam. U garažu mu je svraćala policija, i plaši se. Ali mene su
tražili. Možda nas obojicu jure. Stresao se i otpio pivo.
– A inače – reče Vili i pogleda ga iskosa. – Je 1’ vam se
javljala murija još neki put?
Tome je pažljivo vagao šta će da odgovori. Najradije ne bi
uopšte da razgovara o Idi i svemu što se desilo. Ali bilo mu je
teško da se izmigolji.
– Svraćao je pre neki dan viši inspektor. Strašno visok
čovek.
Istog trena podiže pogled ka Viliju. – On vodi ceo slučaj.
Video sam ga na TV-u.

168
BALKANDOWNLOAD
 – Isti onaj što je svraćao u garažu – klimnu Vili glavom.
– Zanimalo ga je sve oko ulubljenja na autu. Kako se sve
tačno dogodilo.
Sad je netremice gledao Vilija. – Proveravali su čak i
bankinu kod mosta. Naprosto su poslali nekog da traži gde je
crna farba od opela!
– Aha? – reče Vili. Bio je toliko radoznao da su mu oči skoro
iskočile iz glave.
– I našli su je – reče Tome. – Ali bio sam strašno nervozan.
– Ali to je istina! – reče Vili odlučno. – Pa ispričao si im
samo istinu!
– Znam. Ali strašno sam bio nervozan.
– A inače? – reče Vili još jednom. – Znaš li dokle su stigli?
– Mislim da imaju neki trag. Baš me zanima šta je. Ništa mi
nije jasno – završio je i znojavom rukom pritisnuo potiljak. Pod
nogama mu je brujao pod, uprkos debelim tepisima. Čudno mu je
bilo, pri pomisli da je na brodu. Nije imao takav osećaj, više se
osećao kao u velikom restoranu u čijem podrumu nešto jako zuji.
Podstanica ili nešto. Tome je vratio ruku na potiljak i počeo da ga
masira. Sedeo je u dnu bara, leđima okrenut zidu, a sa okruglog
prozora iza njega je šibao hladan vetar.

Nije ništa sanjao. Brzo je zaspao, i cele noći ga je pratilo

duboko brujanje motora. Narednog jutra su se iskrcali. Bio je lep
osećaj imati čvrsto tle pod nogama, ali je vetar bio jak. Mladići su
na jakom vetru hodali postrance i ramenima dočekivali najjače
nalete vetra. Tome je nosio vindjaknu s kapuljačom, navukao ju je
preko glave u zavezao. Kad bi ga neko video sa strane, iz
kapuljače je poput tanušnog kljuna virio uzak nos. Vili je u

169
BALKANDOWNLOAD
subotu obavio svoj poslić u baru Spank. Sam je to tako formulisao.
Ništa veliko, samo mala trgovina. Nikome ne škodi. Svoju drogu
je uvaljivao samo onima koji mole i preklinju. Odraslim ljudima.
Uvek istim ljudima. Kako on to vidi, to je dragoceni dodatni
prihod, u kuglani Mestem zarađuje bedno, i koliko sam može da
primeti, niko od onih koje redovno snabdeva drogom nije loše
završio.
– To ti ne možeš da kontrolišeš – bilo je Tomeovo mišljenje.
– Ako dopadne šaka deci. Ako ponekad neko loše završi.
– To je onda na drugima – reče Vili potom. – Ja prodajem
odgovornim ljudima. Šta oni dalje rade, to nije moj problem.
Tome je seo u gostionicu i naručio piletinu s pomfritom.
Vili je usredsređeno otišao noseći puma torbu preko ramena. Nije
izgledala bitno teže kad se vratio posle nepunog sata. Posle toga
su lutali ulicama i posmatrali ljude. U subotu je Tome jednom
pozvao majku kako bi je uverio da su i on i Bjern dobro. A onda
put nazad. Opet su sedeli u bam, i dalje su imali kabinu u
potpalublju. Vili nije Tomeu ništa više govorio o tome šta
trgovina podrazumeva, samo je nonšalantno ubacio torbu u
kabinu. U jednom trenutku tokom večeri je, doduše, negde
zbrisao, da nešto proveri kako je rekao, ali se brzo vratio gore.
Tome je zamišljao da torba, koja inače izgleda obično, ima
dvostruko dno ili skriveni pregradak. To je stvarno bila obična
torba, od jeftinog najlona. Vili je delovao drčno. Tokom večeri se
poprilično napio. Tome je sedeo uz treće pivo, bio je bistre glave.
Nakon nekog vremena se uskovitlao vetar. Ipak, nisu primećivali
talase dok su sedeli u svojim udobnim stolicama. Vili je
odjednom otišao do bara i kupio tri piva u jednoj turi. Bacio se na
prvo.
– Čemu ovo? – reče Tome u neverici. Posmatrao je tri čaše.

170
BALKANDOWNLOAD
 – Sad stiže nevreme – reče Vili – samo malo kasni. Ako
bude strašno, prekinuće posluživanje.
Otpio je ogroman gutljaj. – Putovao sam mnogo puta –
objasnio je – pa znam kako ide.
Tome je u neverici odmahivao glavom. Oprezno je pijuckao
pivo i spremao se da odnese Vilija na spavanje.
– Ima nešto što hoću da te pitam – reče Vili. Kako je veče
odmicalo, počinjao je sve više da govori kroz nos, a lice mu je
poprimilo onaj pijani izraz koji se Tomeu nikako nije dopadao.
– Aha? – reče Tome. Pokušavao je da zvuči kao da mu je
svejedno. Iz nekog razloga se plašio. Očekivao je ovo.
– Mislim, mogao si ovo da očekuješ – reče Vili. – Duguješ
mi uslugu. To jest, recimo dve.
– Kako to? – reče Tome. Odjednom se osetio treznim, i
odgurnuo je čašu kako bi pokazao da je drugačiji. Da ima
kontrolu nad situacijom.
– Prvo ona tvoja čudna priča – reče Vili. – Koja je kod mene,
naravno, na sigurnom. A potom i činjenica da sam ti sredio auto
bez naknade.
– Ali sada ću ti platiti. Da li tako treba da shvatim? – reče
Tome ljutito. Nije trebalo da pođe, u tri lepe. Opet je posegao za
čašom i naglo otpio. Bio je ljut. Bio je to dobar osećaj, sve je lakše
kad si ljut. Bes ubrzava stvari, pokreće krvotok.
– Nemoj da si tako osetljiv – reče Vili. – Ne govorim o
novcu.
– Nisam to pomislio ni na trenutak – reče Tome.
– Samo mala protivusluga – reče Vili. – Poslić. Samo
nekoliko minuta.
Tome je čekao nastavak.

171
BALKANDOWNLOAD
 – Kad se iskrcamo – reče Vili – zamenićemo torbe.
Tome se nagnuo unazad na stolici, a oči su mu bile
razrogačene od straha.
– Ne pada mi na pamet – reče i čvrsto se uhvati za čašu
piva.
Vili se ponovo nasmejao svojim širokim osmehom i nagnuo
se preko stola. – Dozvoli da završim – rekao je.
– Idem do kabine – reče Tome. – Neću ni da čujem. A moja
čudna priča te neće daleko odvesti.
– Aha, neće?
– Razmisli malo, jebote. Ni meni nije jasna. Kako će je
policija onda razumeti?
– Možda su pametniji od tebe – predloži Vili.
– Ne mislim tako. Vršiš pritisak na mene – rekao je Tome
optužujućim tonom.
Vili ga pogleda, prividno povređeno.
– A da nismo možda isti? Znam nešto o tebi. Ti znaš nešto o
meni. Ja to ne zovem pritiskom. Ja to zovem protivuslugom.
Trajaće nekoliko minuta. Prenesi mi stvari preko granice.
– Je li ti misliš da sam ja budala? – reče Tome. – Pijan si –
odbrusio je. – Hajdemo na spavanje. Kasno je. Ionako će da
zatvore. Nije mi više do ovoga.
– Ostalo mi je još piva – šmrcao je Vili. – Mislio sam da ćeš
mi se naći. Pošto sam se i ja našao tebi.
– Mislim da previše tražiš – reče Tome ogorčeno.
– I ti si tražio – rekao je Vili. – Ako malo bolje razmisliš.
Ako zaista razmisliš – rekao je izgovarajući svaku reč
prenaglašeno jasno.

172
BALKANDOWNLOAD
 Tome je zurio kroz prozor pokušavajući da vidi more. Nije
mu pošlo za rukom. Bilo je skoro nepojmljivo da je more odmah
tu ispred. Unutra je bilo svetlo i toplo. Unutra je bilo smeha i
muzike. U jednakim razmacima su se čule bučne salve smeha i
zveckanje čaša. Bilo je i mora koje se talasa, toplih tela, muzike i
ritma, sve skupa tako čudesno osvetljeno da je podsećalo na
ustalasano treperenje. Odjednom je osetio umor. Tako je bio
umoran i jadan posle svega.
– Ponesi pivo na palubu da izađemo malo na vazduh – reče
Vili.
Tome je zinuo. – Usred noći?
– Hoću da gledam oluju – reče Vili.
Otpio je dva-tri velika gutljaja da čaša ne bi bila prepuna.
Izašli su iz restorana i popeli se uza stepenice. Vetar ih je
produvao čim su otvorih vrata ka vetrovitoj palubi.
– U, jebote – reče Tome. – Pada kiša.
– Odlično – vikao je Vili oduševljeno. Stajao je raširenih
ruku, a ledeni vetar mu je duvao pravo u lice. Bilo je ovo izuzetno
osveženje.
– The Perfect Storm! – vikao je.
Tome se skupio osetivši kako vetar udara. Držao se za
ogradu i oprezno se kretao ka krmi. Vili ga je pratio na
nestabilnim nogama.
– Svež vazduh! – brbljao je. – Jebote, ovo će me otrezniti –
mrmljao je u čašu.
Tome je osetio kako mu se slani, vlažni vetar lepi za lice.
Nagnuo se preko ograde. U daljini je video crne, guste talase s
belom penom. Odjednom mu se Vili nije više uopšte dopadao.
Ova priča će ga zauvek pratiti, dokle god poznaje Vilija.

173
BALKANDOWNLOAD
Pojavljivaće se s vremena na vreme. Sad Vili hoće da je iskoristi.
Hteo je da ga natera da prođe kroz carinu s torbom punom droge.
Stresao se i zagledao se u talase. Vili je prišao ogradi. Popeo se na
dve prečke i zagledao u crnu vodu. Bio je viši od Tomea, ali tanak
kao trščica. Kosa mu je bila skroz mokra.
– Šta si tačno kupio? – reče Tome na kraju.
– Ah – viknuo je Vili. Šum mora je zaglušio sav zvuk.
Iznenadna kiša ih pogodi u lice.
– Šta imaš u torbi?
– Nisu sigurno cvetni telegrami – zacerekao se Vili. Ponovo
je otpio iz čaše. Ali iznenada mu iskliznu iz ruke i izgubi se u
talasima. Začuđeno ju je pratio očima.
– Možda sam pogodio nekog bakalara – promumlao je s
nadom. – Posred riblje glavudže.
– Odgovori mi, jebote!
Vili se okrenu i pogleda ga. – Čoveče, baš ti je neko
ponašanje. Zamolio sam te za uslugu, odbio si. Ok, pokazao si se.
Ali u stvari nisam ozbiljno mislio, samo sam hteo da proverim
koliko si lojalan. Nisi položio – izjavio je.
Ovo poslednje je bilo izrečeno uz osmejak, ali Tome ga je
dobro poznavao. U razvučenom glasu je bilo gorčine. Odjednom
se sneveselio.
– Zvaću neku radionicu – reče Tome. – Pitaću koliko
otprilike košta ona popravka. I platiću ti kad budem imao para.
Smatrao je da je ovo častan pokušaj da se između njih
dvojice napravi ravnoteža. Vili nije odgovarao. Nagnuo se preko
ograde. Pogled mu je bio dalek, kao da su ga pijanstvo i šum
mora odveli negde daleko. Tome je odjednom zamislio kako će
mršavo telo prevagnuti preko ograde i nestati u talasima. Kako će

174
BALKANDOWNLOAD
potonuti i odneti priču sa sobom. Da će je odneti sa sobom u grob
kad dođe taj dan. Da je niko drugi ne zna. Samo Vili. Bio je tako
pijan i spor. Potpuno nespreman. Niko ovde ne može da ih vidi.
Tome se zgrozio nad svojim mislima. Odmakao se od
ograde i seo na neku kutiju. Odeća mu je bila mokra. Kiša je
padala sve jače. Setio se da ima samo ove mokre pantalone koje
nosi, i koje se lepe za njega.
Čuo je kako Vili počinje da štuca kod ograde. Jako je
štucnuo četiri-pet puta, a onda se okrenuo i pogledao Tomea. U
mraku, na kiši, dva lica su sijala kao blede lampe, a među njima
se uspostavila tišina koju niko nije imao snage da prekine. Tome
je proučavao lice svog druga i doživeo ga kao oval boje mesečine,
na kom su oči i usta izgledali kao nejasne senke. Kao da je lebdelo
u vazduhu i nije bilo pričvršćeno za ostatak tela. Svaki put kad bi
naišao nalet vetra, kosa bi mu se pomerila na lice i podelila oval
na dva dela. U mraku je zatreptalo nekoliko belih prstiju, a potom
nestalo, kao da ih je mađioničar sklonio nekom magijom.
– Što zevaš tako u mene? – pitao je Vili.

Sedam sati kasnije se Tome probudio sa bolom u potiljku.

Glava mu je bila skoro nepokretna. Nekoliko minuta je otvorenih
očiju ležao na krevetu. U glavi mu je vladala potpuna zbrka. Zar
je sve ovo samo san? Nešto bolno, nešto potpuno nerazumljivo
dopiralo je do njega kao delići svetlosti. Nije znao da li je i dalje
noć ili rano jutro. Da li su na polovini fjorda ili skoro već na
pristaništu. Kabina nije imala prozore. Podigao je levu ruku i
pogledao na sat. Ali to mu je delovalo kao napor za koji nije
sposoban. Ujednačeno brujanje dizelmotora je i dalje bilo
prisutno. Širilo mu se telom poput prijatne vibracije i osetio je
kako mu se uopšte ne da da ustane iz kreveta i izgubi taj osećaj.

175
BALKANDOWNLOAD
Nije čuo ni glasove ni korake. Na kraju je otvorio oči i zagledao se
u plafon. Pokušao je da proguta pljuvačku. Usta su mu bila suva.
Možda smo pristali, pomislio je. Možda su svi drugi putnici otišli.
Ostao si samo ti. Tome Riks, sasvim sam na ležaju kabine, u
potpalublju. Na samom dnu. Mogao bi da se vrati u Kopenhagen.
A onda da se vrati nazad u Oslo. Mogao bi večno da plovi
morem. Da se zatvori u kabinu. Zabravi vrata. Nije hteo da
ustane, da se iskrca na kopno, čak nije hteo ni da bude u svesnom
stanju. Ali nije uspeo da utone nazad u san. Onda su se u daljini
ipak začuli glasovi. To ga je izvelo iz transa. S mukom se pridigao
i spustio noge na pod. Spavao je obučen, sa cipelama. Farmerke
su mu još bile mokre posle boravka na palubi. Nesigurnim
koracima je prišao malom umivaoniku. Isprskao lice hladnom
vodom ne pogledavši se u ogledalo. Obrisao se peškirom. Peškir
je bio krut, učinilo mu se da mu kida kožu. Uzeo je adidas torbu i
izašao. Prošao kroz beskraj dugih, uzanih hodnika. Nije bilo
nikog. Onda je stigao do foajea i našao se usred gomile ljudi. Bila
je to nadiruća masa umornih ljudi, mirisa i glasova. Stao je u
sredinu. Pokušao je da deluje nevidljivo. Spustio je pogled ka
podu. Bio je prekriven itisonom. Pratio je očima šaru i krenuo
ispočetka čim bi završio. Krug, krug, četvorougao, krug. Mašna,
četvorougao pa crta. Masa je krenula ka izlazu. Pustio je da ga
ponese, bez volje. Kroz carinu, gde ga niko nije udostojio
pogleda, i gore ka gradu. Kod trga Egertorge je zastao i postajao
minut. Gledao je u ulaz u metro, beli znak sa plavim T. Pokušao
je da zamisli sliku koju bi kasnije mogao da pokaže drugima. Zar
nije ono Vili nestao niz stepenice? Koščata ramena koja tako
dobro poznaje. Tamnoplava vindjakna? Video je skroz jasno.
Toliko jasno, da će posle moći to da ponovi ako bude neophodno.
Nešto je u njemu počelo da kucka. Osećao se kao da će

176
BALKANDOWNLOAD
eksplodirati. Kuckaće neko vreme, i na kraju će se sve razbucati u
paramparčad. Nastavio je do Univerzitetskog trga. Tamo je stao
da sačeka autobus.

*
U novinama je objavljena slika Idine spavaćice. Dve osobe
su se brzo javile i mogli su da ih provere. Njihove spavaćice su
bile pogrešne veličine. Ali od starije žene koja je bila u kupovini
sedmog septembra, i koja je kupila spavaćicu baš u veličini
četrnaest, nije bilo ni traga ni glasa.
– Da probamo sa crtežom – reče Sejer.
Crtež je napravljen prema zapažanjima prodavačice iz
butika Ulav G. Hansen i objavljen je u novinama. Na crtežu je bila
starija žena velikih ušiju, i buljavih okruglih očiju. Lice joj je bilo
izduženo i markantno, a ako bi se moglo reći da išta izražava,
onda je to bila skepsa. Usne su joj bile prave i uzane, kosa gusta i
zategnuta. Pored slike ovog ženskog lica opet je stajala slika
spavaćice. Sada cela Norveška tačno zna kako je Ida bila obučena
kad su je našli u jarku kod Lisejurdea.
Postojala je velika šansa da nazove neko ko ima ideju.
Čitaoci vole policijske crteže, a ovaj je crtež dobar.
Treći poziv je pobudio Sejerovu pažnju zbog jednog
komentara.
– Poznajem ženu koja veoma liči na nju. Proletos je
napunila sedamdeset tri, a nema ni unučića ni rođaka koji bi
nosili tu veličinu – rekao je glas samouvereno. Zvučao je kao
starija žena. Predstavila se kao Margo Janson.

177
BALKANDOWNLOAD
 – Ona nosi sigurno veličinu četrdeset četiri – nastavila je. –
Poznajem je već dvadeset godina. Održava mi stan. Znate,
slomila sam kuk, i sam bog zna šta bih bez nje. Dolazi svake
nedelje i stvarno ne otaljava. Živi u Giskeu, u onim zgradama sa
po četiri stana. Muž joj je umro pre mnogo godina.
Sejer je slušao i istovremeno zapisivao.
– Ne mogu ni da zamislim da ima neke veze sa ovim Idinim
slučajem, i ne znam zašto joj je slika dospela u novine. Ona je
jedna od najispravnijih ljudi koje poznajem. Ali mnogo liči na
Elsu. Elsu Marije Mork.
Sejer je zapisao ime i adresu.
– Posvuda je ima, čak je i član ženske humanitarne
organizacije. Sposobna žena, to zaista moram da kažem, ne štedi
se. Uz to ima i svojih muka. Ali neću o tome da pričam, jer neću
da podstičem glasine.
Reče Margo Janson.
Sada je Sejerova radoznalost zaista bila pobuđena. Zahvalio
joj se i spustio slušalicu. Možda je Else Marije Mork kupila
spavaćicu. A ako zvanično nema za koga da je kupuje, to je
sumnjivo samo po sebi. Teško mu je bilo da zamisli da je krivac u
ovom slučaju žena preko sedamdeset godina, ali možda pokriva
nekog drugog. Margo Janson reče da joj muž nije živ. Zbog koje
osobe bi starija žena preuzela na sebe toliki rizik? Odgovor je bio
očigledan. Zbog brata. Ili sina.
Trebalo mu je petnaest minuta da se odveze do Giskea. Na
suncem okupanoj padini stajale su četiri građevine na sprat.
Nedovoljno visoko da bi stanari imali bilo kakav lep pogled
na reku, ali ipak zaštićeni brdom iza. Pitomo i prijatno mesto.
Nije bilo bazena s peskom ili tricikala. U ovim kućama stanuju

178
BALKANDOWNLOAD
stariji ljudi koji više ne žele da žive uz graju dece koja se igraju.
Čitao je imena na zvoncima, pronašao njeno ime i pritisnuo
zvono. Žena od sedamdeset tri godine možda teško čuje, ili je
marljiva Elsa zaokupljena usisavanjem. U svakom slučaju je
potrajalo. Možda je prvo bacila pogled kroz prozor. Ili možda
naprosto nije kod kuće. Sejer je stajao na stepenicama i čekao.
Konačno je čuo korake unutra. Oštro klepetanje kao kad neko
hoda po kamenju. Pre nego što je izašao iz kola, još jednom je
dobro pogledao crtež. Urezao mu se u mozak. Strogo lice sa
uskim usnama. Odjednom se pojavila tu pred njim. Telom je već
počela da uzmiče, taman da kao po navici zalupi vrata prodavcu
ili nekom sličnom.
Konrad Sejer se duboko naklonio. Taj naklon je bio njegov
zaštitni znak, gest koji se inače svuda izgubio i primenjivao se
samo u svečanim prilikama. Ostavio je utisak na Elsu Mork, zato
je zastala. Cenila je bonton.
– Konrad Sejer – reltao je učtivo. – Policija.
Trepnula je prestrašeno. Lice joj je bilo zabezeknuto, a
pogled zabrinuto prikovan za sivu plastičnu kesu koju je držao u
ruci.
– Imam nekoliko pitanja – rekao je Sejer i radoznalo
pogledao stariju ženu. Nosila je pantalone i džemper. Odeća je
bila tipična za starije ljude i njihovu potrebu za udobnošću. Nije
morala da se pegla i nije gubila boju, i imala je malo detalja koji
smetaju. Pantalone na njoj su imale pojas sa lastišem i imale su
ušivenu crtu. Nije se za Elsu Mork moglo reći da je pomodarka.
Nije bilo nikakvog nagoveštaja nakita ili bilo čega drugog. Lice je
bilo čisto, a ni vlat kose van kontrole. Shvatio je zašto je Margo
Janson zvala. Žena bez sumnje liči na crtež. Na kraju je otvorila
vrata do kraja i pustila ga u ulaz. Pod je bio od teraca, kako je i

179
BALKANDOWNLOAD
mislio, a Elsa Morlt je nosila klompe. Primetio je miris. Sinulo mu
je da u ovom stanu ima neki poseban miris, moglo se naprosto
namirisati da ovde žive stariji ljudi. Ali nije mogao tačno da
proceni zašto je baš to pomislio. Možda je pre reč o odsustvu
mirisa. U vezi s ovom ženom je bilo nečeg veoma odmerenog, ali
to ne mora ništa da znači. Živi sama, a upravo je u svoj stan
pustila nepoznatog muškarca od metar devedeset šest. Delovalo
je kao da je istog trenutka zažalila.
Pokazala mu je u pravcu zeleno okrečene kuhinje. Klimnula
je ka kuhinjskom stolu, a Sejer je seo na ivicu stolice. Posle toga je
na sto stavio kesu. Sivu kesu bez bilo kakve štampe ili teksta.
Izvadio je spavaćicu i prostro je preko stola. Sve vreme ju je
posmatrao. Njeno lice nije ništa odavalo.
– Ova spavaćica nam je bitna – objasnio je. – I naprosto
treba da razmenim koju reč sa osobom koja ju je kupila.
Dok je govorio, Eisa je sedela na stolici potpuno nepomično.
– Imamo razloga da verujemo da ste bili u jednom butiku i
kupili sličnu spavaćicu. Sedmog septembra. U butiku Ulav G.
Hansen u pešačkoj zoni. Da li je to možda tačno?
Usne su joj se stanjile.
– Ne, Valjda vidite da mi je premala – reče uz razočaran
pogled koji je trebalo da pokaže da mu je odokativna mera
sigurno loša.
– Novine su pre nekoliko dana objavile sliku spavaćice –
nastavio je Sejer. – Zamolili smo ljude da se jave ako su slučajno
videli sličnu ili je kupih. Zvalo je dvoje ljudi. Ali butik je prodao
sve ukupno tri spavaćice – nastavio je. – Evo me kod vas jer je
žena koja radi u Ulavu G. Hansenu dala veoma precizan opis
jednog kupca. Stvar je u tome da ličite na nju.

180
BALKANDOWNLOAD
 Elsa Mork je ćutala. Prsti su se zabijali jedan u drugi na
stolu od ultrapasa. Zanemela je.
– Jeste li videli današnje novine? – rekao je ljubazno. Dodao
je i osmeh. Hteo je da kaže da nije strašno. Ne mislim da ste krivi
za Idinu smrt.
– Jesam – rekla je polako, – Čitam novine.
– A crtež? – osmehnuo se strpljivo.
– Kakav crtež? – rekla je rezervisano. Nije se usuđivala da
ga pogleda.
– Crtež žene, Liči na vas, zar ne?
Elsa je sa čuđenjem odmahnula glavom. – Ne liči ni malo –
reče bez zadrške.
– Znači, videli ste ga? – nastavio je.
– Videla sam ga usput – rekla je.
Sejer je osluškivao da li se iz dubine stana čuje cvrkut ptice.
Nije ništa čuo. Možda je kavez prekriven nečim, čuo je da se ptice
tada ne glasaju jer misle da je noć.
– Radi se o slučaju Ide Juner. Da li vam je poznat?
Vagala je nekoliko sekundi, a onda je odgovorila
podjednako direktno.
– Kao što rekoh, čitam novine – rekla je. – Ali takve stvari
samo preletim. Mislim da su svi ti detalji užasni. Zato ne čitam o
zločinima. Ni o sportu, ni ratne reportaže. A onda nije mnogo
toga preostalo – rekla je ironično – skoro samo emisije na
televiziji.
– Imate li pticu? – pitao je radoznalo.
Stresla se. – Ne – rekla je brzo. – Nikad nisam imala pticu.
Šta će mi?

181
BALKANDOWNLOAD
 – Mnogi drže ptice u kavezu – rekao je. – Pitam jer je od
značaja za slučaj.
– Aha – rekla je. Sedela je povijeno za stolom,
demonstrativno gledajući kroz prozor.
– Ne, ne držim pticu u kući. Izvolite, prošetajte da vidite i
sami. Ptica ne dolazi u obzir – nastavila je – oko njih uvek ima
mnogo đubreta. Semenke, perje posvuda, ne, hvala.
Sejer je razmišljao o onome što je rekla. O semenkama i
perju posvuda. Govori kao da sve zna o tome šta znači držati
pticu. Zar je se već otarasila?
– Poznajete li, možda, nekog drugog ko ima pticu?
– Ne – rekla je brzo. – Ljudi mojih godina nemaju tu vrstu
ljubimca. Imam prijateljicu koja ima mačku. Cela kuća joj smrdi
na mačku. Valjda joj pravi društvo, ali meni ne treba to. Ja ne
sedim po kući i džedžim pored prozora kao ljudi mojih godina.
– To je dobro – rekao je s odobravanjem.
Počeo je da slaže spavaćicu, ali je namerno otezao.
Posmatrala ju je krišom, iskosa.
– Znači, nije vam poznata ova spavaćica? – pitao ju je još
jednom.
– Apsolutno ne – tvrdila je. – Šta bih radila s njom?
– Mogli ste je kupiti nekom drugom – predložio je.
Izbegla je odgovor i usmerila svu svoju snagu na to da
održi nepomičan položaj tela za stolom kao da će je promena
položaja razotkriti.
– Ali lepa je, zar ne? – osmehnuo se Sejer i spustio je u kesu.
Na kraju je drške vezao u čvor.

182
BALKANDOWNLOAD
 – Sigurno je da kupac ima osećaj i za lepotu i za kvalitet. To
kažu žene u stanici – reče s osmejkom.
– Pa naravno – rekla je brzo.
– A i skupa je, 400 kruna – slagao je Sejer.
– O... – reče Elsa Mork. – Pomislila bih da je skuplja.
Sejer ustade od stola.
– Oprostite mi – reče – što vas uznemiravam. Shvatam da
nemate decu tog uzrasta. Ovo je veličina četrnaest. Ali možda je
bila za unuče. Ja imam unuka od jedanaest godina – dodao je.
Malo se opustila i nasmešila.
– Imam sina, doduše, ali prevalio je pedesetu – rekla je. – A
decu neće nikad imati.
I onda kao da je htela da se ugrize za jezik. Sejer nije
reagovao. Sama činjenica da ima sina ne znači ništa. Ali stresla se
zbog priznanja, kao da ga je pominjanjem sina navela na
razmišljanja koja ranije nije imao. Tiho se povukao iz zelene
kuhinje. Nije hteo da je uplaši tražeći sinovljevo ime. Nije velika
stvar da ga pronađe sam. Ispratila ga je do stepenica.
– Još jedna sitnica – setio se. – Imate li kaput mrke boje?
Elsa Mork se opet nasmešila svojim ironičnim osmehom.
– Svaka žena preko sedamdeset ima smeđ kaput – rekla je.
– Sa astrahanskom kragnom? – pitao je.
Vrpoljila se na otvorenim vratima. – Jeste, ima nekakvu
kragnu – promrmljala je. – Da li je ovakva ili onakva, to nisam
sigurna. Star je kaput.
Klimnuo je glavom da shvata.
– Nije mi jasno zašto ste došli ovamo – rekla je iznenada
nežno, zbunjenost je morala da izbije, nije uspela da se uzdrži.

183
BALKANDOWNLOAD
 – Jer ličite na ženu sa crteža – rekao je.
– Ali, niste me nikad upoznali. Neko je sigurno zvao!
Ovo poslednje je bio uzbuđen povik.
– Da – rekao je. – Neko je zvao. Sad idem do narednog na
listi. Odnosno do naredne, mislim. Tako radim. Od vrata do
vrata.
Prešao je nekoliko koraka do automobila i bacio poslednji
pogled.
– Hvala vam na pomoći – rekao je i ponovo se naklonio.
Pogled joj je malo lutao. Shvatila je da je sve gotovo. Jednostavno
može da se vrati u svoju kuhinju. Tamo može da se smesti kraj
prozora i čeka. Sejer se smestio u sedište. Otvorio je novine još
jednom i posmatrao sliku. Znao je da stoji iza zavese i posmatra
ga.

*
Emila Johanesa je malo grebalo grlo. Veoma dugo je stajao
kraj vodopada i groktao. Hučanje vodene mase koje mu je bilo
potrebno da se odvaži istovremeno mu je otežavalo da čuje da li
mu je pošlo za korum ili ne. Da li je uspeo da izgovori
jednostavne reči, da li je uspeo da izgovori o ili a. Sad se vratio
kući. Otišao je do ogledala u kupatilu i napućio usta. Tu nije bilo
vodopada, ali je otvorio hladnu vodu i nagnuo se ka ogledalu.
Kako da objasni? Odjednom ima toliko toga da kaže. Nikad nije
imao potrebe za govorenjem, nikad nije imao bilo kome da se
pravda. Zamisli da tako stojiš kraj vodopada i vičeš, pomislio je i
odmah pocrveneo. Da se odrastao čovek tako igra. Obeshrabreno
je gledao u lavabo u kom je žućkasta voda obojila porcelan u

184
BALKANDOWNLOAD
smeđe. U cevima ja bilo rđe, ali novac od socijalne pomoći nije
bio dovoljan za nove bakarne cevi. Nije ga ni bilo briga. Samo je
majci bilo stalo. Skupljala bi sav beli veš i prala ga u svojoj
mašini. Inače ćeš za nekoliko nedelja imati posteljinu boje čaja,
gnjavila ga je. Emilu nije bilo važno da je posteljina savršeno bela.
Nije mu bilo jasno zašto su takve stvari važne. Majka mu je
dovukla limuntus i rekla da treba da ga sipa u vodu kad pere
sudove. Tada se voda izbistri, govorila bi. Ali nije mogao da se
snađe s tim praškom. A nije ni primećivao da se tanjiru
promenila boja. Zagledao se u ogledalo. Ovo mu nije bila navika,
izbegavao je sam sebe. Nije čestito ni gledao ljude kad se vozio na
motociklu ili se šetao među gondolama u prodavnici. Ali voleo je
da gleda TV. Voleo je kad može da posmatra ljude, a da oni to ne
primete. Mogao je da im se smeje, ili im preti pesnicom a da oni
ne mogu da mu uzvrate. Povremeno bi pravio strašne grimase, a
dešavalo se da im se isplazi. Ali nalazili su se u kutiji zvanoj
televizor i ne mogu da dođu do njega, da se brinu, da ga
zapitkuju. Ipak su bili dobro društvo. Mnogo je gledao TV
Političke debate. Energične ljude koji viču i gestikuliraju, koji se
iznerviraju i zarumene, koji lupaju o sto i mašu rukama kao deca
kad se svađaju. To mu se baš dopadalo.
Kroz šuštanje u kupatilu čuo je telefon. Nevoljno je zabacio
glavu i pustio ga da zvoni. Zvonio je osam puta, a onda prestao.
Iz iskustva je znao da će odmah zazvoniti ponovo. Da zove
mama. Neće odustati.
Zatvorio je vodu i otišao u dnevnu sobu. Neprijateljski je
pogledao telefonski aparat, starinski s okruglim brojčanikom.
Ptica je odmah doskakutala na svojoj gredi i nakrivila glavu.
Možda će se između rešetaka pojaviti nešto jestivo. Emil se
osećao rastrzano između dve potrebe. Da ga majka ostavi na

185
BALKANDOWNLOAD
miru i drži se podalje. U isto vreme je znao da mu je potrebna.
Ponekad su se događale stvari koje nije mogao da sredi. Jednom
su mu isključili struju. Nije imao svetlo uveče, nije imao
televiziju. Ipak je celo veče proveo pred ekranom, i tamo unutra
video svoju siluetu. To je bilo baš dosadno veče, pomislio je Emil.
Majka je morala da nazove elektranu i govori u njegovo ime.
Mislio je da je odlično što majka govori, može da sredi stvari i sve
dovede u red. Opet je zazvonilo. Dugo je čekao. Instinktivno je
okrenuo leđa telefonu kad je podigao slušalicu. Odbojnost koju
majka ne može da vidi.
– Emile! – čuo je da joj je glas veoma napet. – Jesi li video
današnje novine?
Emil je pogledao u sobu gde su današnje novine ležale
netaknute na stolu.
– Ne – rekao je iskreno.
Na dragom kraju je bila mrtva tišina. Ovo se ne dešava
često, pade Emilu na pamet. Sad je bio beskrajno radoznao. Osim
toga se i uplašio. U majčinom glasu je bilo nečeg sudbonosnog,
obično je vladala situacijom.
– Da, ne otvaraj ih. Postaje neizdrživo – jadikovala je, a Emil
je čuo da u glasu nema snage. Prvi put je shvatio da se majka
plaši. To skoro nikad nije video. Ne otkako je bio dečak.
– Dolazila je policija – prošaputala je. – Jesu li svraćali kod
tebe?
Preplašeno je odmahnuo glavom. U istom trenutku je
pogledao u dvorište. Nije se videlo ništa.
– Ne – rekao je.
– Plašim se da će im pasti na pamet da svrate – rekla je. –
Ako budu kucali, ne otvaraj im!

186
BALKANDOWNLOAD
 – Ne – rekao je.
– Ako te zaustave duž puta, samo odmahni glavom i
nastavi dalje. Samo budi onakav kakav si inače – molila ga je. –
Nemoj pokušavati ništa da objasniš, neće ispasti baš dobro, pa je
najbolje ako ne zucneš kao i inače. Brzo će odustati kad shvate
kako stvari stoje. Gledaj u nebo ih zuri u pod, ali nemoj da ti je na
pamet palo da ih puštaš u kuću. I, za ime boga, ne potpisuj
nikakve papire i tako to!
– Ne – rekao je.
– Ako se pojave, obavezno me zovi. Možda je najbolje da
odmah dođem. Upravo su bili ovde. Ako budem kod tebe kad se
pojave, mogu da govorim umesto tebe. Nećeš moći sam, tu se
sigurno slažemo, moraćemo da ih držimo podalje kako god
znamo. Emile, ovoga puta uradi šta ti kažem. Računam na to da
shvataš koliko je ovo ozbiljno. Ne znam koliko će imati obzira, ali
ne računam na to da se podrazumeva da ćeš se lakše provući od
drugih.
Glas joj je bio na ivici pucanja. Emil je noktom čačkao
pukotinu na telefonskom stočiću. Pa uvek prođe lakše od drugih.
Jednostavno ne odgovori. Onda dignu ruke. Uvek dignu ruke jer
nemaju dovoljno strpljenja.
– Bože dragi – čulo se kroz slušalicu. – Ovog puta sam na
ivici da odustanem. Znaš da sam jaka, ali osećam da posustajem,
čak i ja. Emile, šta li će biti s tobom?
Napeto je disala u slušalicu. Emila je često umaralo majčino
davljenje i blebetanje, ali ovo što sad čuje gore je od svega.
– Da li si razmišljao o tome šta može da mi se desi kad sam
izložena ovome? – rekla je. – Emile, sedamdeset tri su mi godine!
Da li si razmišljao o tome?

187
BALKANDOWNLOAD
 – Ne – rekao je. Ako ćemo biti iskreni, nije znao koliko joj je
godina. Uvek je ista, pomislio je. Hteo je da majka spusti
slušalicu. Da sve utihne.
– Dobro – reče majka i s mukom uzdahnu. – Ni s kim ne
razgovaraj. I ne potpisuj ništa. Hoćeš li uraditi šta ti kažem?
Nećeš mi prkositi?
– Ne – rekao je.
Spustio je slušalicu. Otišao je do stola u kuhinji i iz fioke
izvadio nešto starog papira za pakovanje. U prozoru je stajao
patrljak od olovke. Lagano je napisao svoje ime velikim, jasnim
slovima. Stajala su napisana u svom sjaju.
Emil Johanes Mork.
Napolju je bilo sunce. SUNCE. Zapisao je. Mnoge reči su
lake. Napisao je HRANA jer je osećao glad. Neke druge reči su
bile gore. Pomislio je na reč nesporazum, ali je morao da
odustane. Reč SMRT nije bila teška. Posle nekoliko minuta
zgužvao je list i napravio loptu. Dugo ju je gnječio, zbijao i zbijao
papir dok se nije pretvorio u tvrdu kuglicu. Skupio je hrabrost i
otišao u dnevnu sobu. Prvo je otvorio vrata kaveza za ptice.
Držao je papirnu loptu ispred ptice. Ptica je istog trena podigla
nogu i zgrabila loptu. Onda je zdušno počela da kida papir
kljunom. Čuli su se oštri zvuci kidanja, a papir je padao na dno
kaveza u tankim, finim tračicama. Emil je otvorio novine. Onda
ih je polagano prelistavao.
Kad je ugledao crtež, zaledio se. Majku ti tvoju, pomislio je i
zgrčio ramena. Crtež je bio užasan jer liči na mamu, a
istovremeno i ne liči. Namučio se dok je pročitao tekst. Mnoge
reči su mu bile predugačke, ali nešto je uspeo da shvati. Spustio je

188
BALKANDOWNLOAD
novine nervozno se masirajući po glavi. Ovo je potpuno
pogrešno, pomislio je. Ništa ne shvataju.

*
Tome je stigao kući na Madseberge. Otvorio je vrata
hodnika i spustio torbu. U istom trenutku je čuo majčine korake.
Sekundu potom se pojavila i posmatrala ga upitnim pogledom.
Zanimalo ju je kako je prošlo putovanje. Majke vole da znaju
takve stvari. Misle da imaju pravo na to, pomislio je Tome. Imaju
li ga?
Svukao je jaknu. Sve vreme mu je kuckalo u glavi. Mogu da
ispričam istinu, pomislio je, mogu da skočim i dreknem joj pravo
u lice. Da se desilo nešto užasno. Da ne može da poveruje. Tada
bi sve odletelo u vazduh, i u njemu i u majci. Nije to uradio.
Odlučio se za kuckanje. Čuo je sopstveni glas koji kaže da je put
bio lep. Reči su došle same od sebe, i začuđeno je slušao svoj
referat o vikendu u Kopenhagenu, u koji je uključio i vreme, bilo
je vetrovito, dobre sendviče u kafeima i usku kabinu. Onda je
otišao do kupatila. Bilo mu je potrebno dobro pranje zuba. Rut je
dugo gledala za njim.
Činilo joj se da izgleda bledo i umorno, ali momci su
momci, pomislila je. Taj Bjern što je putovao s njim je krajnje
pouzdan, to zna. Tome se dugo zadržao u kupatilu. Pomislila je
da je možda zaspao unutra, na toplom podu, kao što je Marion
često radila kad je bila mlađa. Dugo ga nije bilo. Potpuna tišina.
– Ne spavaš valjda? – viknula je kroz vrata. Malo se
nakašljao i čula je da je voda potekla.
– Ma ne – odgovorio joj je.

189
BALKANDOWNLOAD
 Onda se opet povukla u kuhinju. Pa skoro da je odrastao,
pomislila je. Kakvo pravo imam da tražim da mi podnosi raport
svaki put kad izađe iz kuće? Moraju da se vrate u normalu. Kao
da je Idina smrt potresla celu kuću. Gde god da se okrene, iskoči
neka neprijatnost. Neobično je bled, zar ne? Glas mu je zvučao
mehanički, kao nabubana lekcija. Nikad nije dovodila u pitanje
Tomeovu iskrenost. Uzimala ju je zdravo za gotovo. Isto mišljenje
je imala o Marion i svom mužu Svereu. Da uvek govore istinu.
Ipak ju je uznemiravala pomisao na sina i njegovo ponašanje.
Nešto ju je nagrizalo i bolelo. Snažan osećaj da ga nešto
muči. Snažna intuicija koja joj kaže da laže. To je jer sam
preumorna, pomislila je, nisam u stanju da razmišljam jasno.
Vrtim se u začaranom krugu. Od ovog trenutka moram da
verujem u to da je ono što kaže istina. Od ovog trenutka,
pomislila je.
Krenula je u susret večeri oraspoložena ovom odlukom.
Razmišljala je o tome kako život ponovo teče. Ida je pokopana.
Policija će pronaći krivca. Smirila se. Skuvala je filter-kafu i
stavila nekoliko galeta u mikrotalasnu. Pozvala je Marion.
– Dođi – rekla je – da gledamo vesti.
Sele su jedna do druge na kauč. Rut je jednu ruku prebacila
preko Marioninog ramena. Opet su prikazivali sliku bele
spavaćice.
– Spavaćica je tako lepa – reče Marion.
– Mmm – reče Rut tiho. – Mora da je Helgi čudno da je vidi
na televiziji.
– Šta misliš, zašto su to uradili? – pitala je ćerka i pogledala
majku.
– Uradili šta? Misliš, ubili je? – pitala je Rut.

190
BALKANDOWNLOAD
 – Ne. Zašto su joj obukli spavaćicu?
– Zašto to pitaš? – rekla je Rut.
– Ne znam – rekla je Marion ozbiljno. – Nisam o tome
mnogo razmišljala.
– Svemu se može ući u trag – reče Rut zamišljeno. – Mogu
saznati sve o toj spavaćici. Čudan je život. Skoro ništa ne može da
se sakrije. Istina uvek izađe na videlo. Samo treba malo vremena.
Potapšala je ćerku po okruglom obrazu.
– Da li se plašiš? – pitala je.
– Ne – rekla je Marion.
– Mislim, kad ideš ulicom, a naiđu neka kola?
– Skoro više i ne idem ulicom – podsetila ju je Marion.
– Da – reče Rut – tačno je. Izvini ako te gnjavim. Proći će
samo od sebe.
– Da.
Marion je stavila džem na srcastu galem. Tome je sišao i seo
na stolicu. To se nije često dešavalo. Rut je to cenila. Sve je bilo
tako mirno. Tamnokosa glava je bila zadubljena u časopis.
Marion se najela galeta i sela da radi domaći. Svere je opet bio na
putu, ovoga puta u Londonu.
Tada je zazvonio telefon. Tome nije dao nikakav nagoveštaj
da će se javiti. Rut ode da se javi. Zbunjeno je slušala glas na
drugom kraju. Bila je to odrasla žena. Predstavila se kao Ane
Oterhals, i Rut je shvatila da je to Vilijeva majka. Zbunjeno je
gledala sina jer nije mogla da poveruje u to što čuje. Na trenutak
joj se zavrtelo u glavi, jer je videla da Tome sedi zabrinut zbog
onoga što se upravo događa, mogla je po staklastom pogledu da
vidi da se u tamnokosoj glavi dešava nešto nemoguće.
Nepomično je zurio u časopis, ali nije čitao.

191
BALKANDOWNLOAD
 – Tome – reče Rut s oklevanjem u glasu. – Da li znaš gde je
Vili?
Pogledao ju je plavim, suznim pogledom.
– Vilii. Kod drugara je, mislim. – Rut je pomislila kako mu
je glas nešto utanjio. Držao joj je pogled dve sekunde, pa se
spustio ka časopisu. Rut je prepoznala Ilustrovanu nauku. Tome se
zagledao pravo u sliku egipatskog boga Anubisa. Pomislio je
kako liči na Vilija. Mršavo lice s isturenom bradom. Kao pas.
Opet je začuo kuckanje. Pomislio je kako ga i majka sigurno čuje,
i sestra za trpezarijskim stolom. Ispunjavalo je celu sobu, javljalo
se u obliku kratkih uboda u ušnom kanalu.
Majka je i dalje slušala na telefonu. Nije joj ništa bilo jasno.
– Ne razumem – rekla je Rut u slušalicu. – Tom je bio u
Kopenhagenu sa Bjernom. Bjernom Mireom.
Opet je slušala. Lice joj je tako ogoljeno, pomislio je Tome
kad je opet podigao pogled. Nije voleo da je gleda takvu. Marion
je sedela povijena nad knjigama. I ona je slušala. Čitava atmosfera
u dnevnoj sobi je bila pogrešna, skoro da se nije usuđivala ni da
diše ni da se nakašlje, ni da se mrdne za stolom. U knjizi za
matematiku je bilo kvadrata, trouglova i kocki. Pomislila je kako
je to univerzum u kom ima priliku da se izgubi. I to je i učinila.
– Aha, tako...? – rekla je Rut u slušalicu. Razvlačila je kabl
dok joj je pogled lutao naokolo. – Da – rekla je. – Sačekajte samo
tren. Da pitam...
Pritisnula je slušalicu na grudi i s nevericom posmatrala
sina.
– Vilijeva mama – rekla je. – Nije se vratio kući. Išao je na
put brodom za Dansku. Rekao si da ideš sa Bjernom. Je l’ i Vili
išao s vama? Šta s to dešava? – šištala je.

192
BALKANDOWNLOAD
 – Išli smo samo Vili i ja – rekao je Tome.
Reči su mu bile skoro nečujne. Kuckanje je na trenutak
utihnulo, ali se pojačalo kad je zaćutao.
– Slagao si me? – rekla je drhtavim glasom.
– Jesam – rekao je ravnodušno.
– Ali gde je on? – rekla je, ovoga puta glasnije. – Majka kaže
da se nije vratio. Jeste li zajedno otišli na autobus?
– Rastali smo se u gradu – reče Tome, i dalje pomno
zadubljen u Anubisa. – Otišao je metroom. Sa trga Egertorge. –
Video je pred sobom plavu vindjaknu kako nestaje niz stepenice.
Tu je sliku spremio unapred.
Majka je prenela informacije Vilijevoj majci. I dalje je imala
u očima ogoljen izraz. Najradije bi zalupila slušalicu i obrušila se
na sina. Umesto toga je morala da sluša bujicu reči na drugom
kraju. Vilijevu majku je zanimalo kad su se tačno razišli, šta je Vili
rekao. Nije bilo kraja.
– Uhvatio sam autobus na Univerzitetskom trgu – reče
Tome potpuno istinito. – Vili nije pominjao imena, samo je
šmugnuo. Rekao je da ide do nekog drugara.
Majka je prenosila dodatne informacije. Na kraju je spustila
slušalicu. Samo je stajala i gledala ga.
– Imaš štošta da mi objasniš – rekla je tihim glasom koji je
ulivao strah. Znala je da Marion sluša, ali nije mogla da se
zaustavi. Tome je klimnuo glavom.
– Pitao me je da pođem s njim – priznao je. – Bilo mi je
teško da ga odbijem. Danima je radio na kolima.
– Mislim da je krajnje vreme da počneš da odlučuješ sam –
rekla je Rut strogo. – Moraš da prestaneš da ga puštaš da tako
vlada tobom. Ali najgore je što me lažeš.

193
BALKANDOWNLOAD
 – Da – reče Tome pokorno.
– Ne želim da me lažeš! – rekla je ljutito. – Razočarana sam!
– Dobro – reče Tome. Pustio je da po njemu pljušti, nije ni
pokušavao da se izvuče.
Rut se odjednom rasplaka. Tome je nepomično sedeo na
stolici, a Marion se zabuljila još dublje u udžbenik matematike.
– Tako sam umorna – šmrcala je Rut.
Kad nijedno dete nije ništa reklo, pokušala je da se pribere.
– Ali zašto se Vili nije vratio kući? – nastavila je. – Zašto nije
otišao odmah kući posle tako dugog puta?
Tome je i dalje gledao u časopis.
– Verovatno je imao da obavi neki posao – rekao je. – Ne
mešam se u to. Nije da smo momak i devojka.
– Tako je. – Otezala je. – Samo mislim da je čudno. Da nije
hteo da prvo svrati kući.
Tome je konačno okrenuo list. Rut je razmišljala o Viliju.
Ipak su mu dvadeset dve godine. Sigurno ne treba da se brine za
njega. Ali nešto ju je opet uznemirilo. Nije mogla da se smiri.
Šetala je po kući i počela da rasprema. Bes se opet uzburkao u
njoj, i sinulo joj je da se Tome lako izvukao. Ne želi laži u svojoj
kući, to bi je oneraspoložilo. U hodniku je našla Tomeovu torbu u
kojoj su bili dukserica i jakna. Nekoliko smeđih plastičnih kesa.
Četiri komada, veličine pakovanja za kafu. Stiskala ih je i stiskala.
Pod rukom su bile kao sitne pilule ili tablete. Jezik joj je bio brži
od pameti kad je prišla sinu. Sad je izgledala kao vulkan koji
samo što ne eksplodira. Celo telo joj je podrhtavalo, a obrazi su
bili zažareni.
– Šta si, za ime boga, kupio u Danskoj ?

194
BALKANDOWNLOAD
 Tome pogleda kese. Na tren je zinuo. Lagano mu je
svanulo, penjalo se uz telo od nožnih prstiju, kao larve koje se
migolje. Vili je prošvercovao drogu u njegovoj torbi. Sad je tek
shvatio i hteo je da joj objasni, ali nije mogao da prozbori ni reč.
Rut se raspao ceo svet. Bila je prestravljena, ali se strah
spustio još dublje, da bi se potom podigao u obliku snažnog besa.
Sad se desilo ono najgore, ali ovog puta neće uzmaći. Prišla je
stolu za kojim je sedeo i noktima iscepala kesu. Iskotrljalo se na
stotine tabletica. Zveckale su pored šolja za kafu i kašičica,
otkotrljavši se preko ivice na pod. Zaboravila je da Marion sedi za
trpezarijskim stolom i radi domaći, zaboravila je taktičnost i
oprez, ovo je ozbiljna situacija! Sad će pritisnuti sina jednom za
svagda jer se pokazalo da je sva njena briga opravdana.
Tome je i dalje blenuo. Časopis mu je iskliznuo iz ruku.
Sestru je video kao senku, daleko za trpezarijskim stolom.
– Sad mi je jasno – rekao je pokunjeno.
Rut je prebledela kao krpa.
– Meni nije! – rekla je stisnutih zuba. – I sad ćeš konačno da
mi objasniš šta ti i Vili to petljate!
Tako je valjda kad ljudi ispričaju istinu, celu i potpunu, iz
dubine srca, tad im oči zasijaju posebnim sjajem, nekakvim
bleskom nevinosti koji se ogleda u glasu, on tad zvuči posebno i
pravedno, ubedljivom snagom koja se ne može zanemariti. Tako
je valjda i kad se ljudi plaše, kao što se sada plašio Tome, tada ih
može izbaviti samo čista istina. Zato ona uvek dođe na kraju. Kad
sve dovoljno daleko odmakne. Kad se desi previše užasnih stvari.
Tako je valjda kad čak i smrt prođe kroz sve sobe u kući, tada
samo bezobzirna i do srži cinična osoba može da izusti još jednu
laž. Tako je razmišljala Rut dok je slušala Tomea i njegovu priču. I

195
BALKANDOWNLOAD
poverovala mu je. Ne zato što sam mu majka, pomislila je, već
zato što ga poznajem i mogu da vidim kada laže. A lagao je,
možda više puta. Ali ne i ovaj put. Ispustio je časopis i stisnuo
ruke u krilu. Gledao ju je svojim plavim očima koje bleskaju ovim
svetlom nevinosti, i preklinju, ubeđuju je da sada, ove sekunde,
posle mnogih sumnjivih objašnjenja konačno govori istinu. I Rut
je klimnula glavom. Vili ga je najstrašnije prevario. Tajno je
primorao Tomea da prenese tablete preko carine. Obrisala je
nekoliko suza osetivši kako se ugrejala od napora. Bila je jaka.
Postavila je uslove. Prekinuće kontakt s Vilijem i naći drugo
društvo. Zajedno će baciti tablete u šolju. Zapravo bi trebalo da ih
odnese u policiju, ali pružiće mu još ovu priliku, poslednju. A
kad Vili bude došao po svoju robu, Tome će mu reći istinu. Da se
nalaze negde u kanalizaciji. Ovog puta je Tome klimao glavom.
Gledao je majku pravo u oči i samo klimao svojom tamnokosom
glavom, prisećajući se kako je Vili jednom prilikom otišao iz bara
u kabinu da „nešto proveri“. Sad mu je bilo jasno. Rut mu je
poverovala. Ova njegova popustljivost prema Viliju slaže se sa
slikom koju ima o njemu, nema snage da se nosi sa nekim ko je
četiri godine stariji. To može da mu oprosti. I bila je ubeđena da
Tome nikad nije koristio drogu. To bi primetila. Dugo su
razgovarali o mnogo čemu. Tomeu je bilo jasno da ne može da
ode, prinuđen je da sedi dok majka ne završi. Kad je konačno
ućutala, hteo je da pođe u sobu i opruži se na leđa. Zuriće u
plafon, zatvoriti se u sopstveni svet. A kuckanje će se nastaviti.
Baš čudno, pomislio je, što se ovo dešava. Što sedim ovde na
stolici i klimam glavom. Na stolu su galete i džem. Ako hoću,
mogu da uzmem galetu. Sad je završila. U suštini mi se jedu
galete. U mislima je mogao da prizove ukus slatkog džema i
slanog putera.

196
BALKANDOWNLOAD
 – Neću dugo, dugo da vidim nikakve neprijatnosti – rekla je
Rut. – Čuješ li me?
Tome klimnu glavom. Jadna mama, pomislio je, želeći da
zaplače istog trenutka, ali se držao. Biće vremena za plakanje.
Posle.
Rut se odjednom seti da Marion sedi za stolom.
Usplahireno je otrčala do nje i zagrlila je.
– Marion! – rekla je. – Vili se bavi nezakonitim poslovima.
Pokušava u to da uvuče tvog brata, ali neće moći! Shvataš?
Marion klimnu glavom u pravcu knjige i rukom pokri lice.
Ionako se nije moglo protumačiti ono što na njenom licu piše. Rut
ponovo šmrcnu, i s mukom iznedri hrabar osmeh kako bi
atmosfera bila lagodnija.
– Sve će to proći – rekla je i zagrlila bucmasto telo. Marion
je među njenim rukama bila zdrobljena.
– Sve će biti kao pre. Obećavam ti!

*
Uvek sam bio otvoren i tolerantan. Obično nemam
predrasuda. Time se dičim, pomislio je Konrad Sejer. Svi
zaslužuju priliku. Kad ljude strpate u isti koš, tada nestaje
mogućnost da se uoče nijanse. Ipak se zamislio nad
informacijama s ekrana. Nekako se poklopilo da Elsa Marie Mork
ima neoženjenog sina od pedeset dve godine. Uz to prima
socijalnu pomoć. Dece neće nikad imati, rekla je. Kao da je
poseban i ne može da računa na iste privilegije kao drugi. Tako se
prokleto dobro uklapa. Sejer je bivao sve radoznaliji. Margo
Janson je rekla da Elsa ima svojih muka. Možda je mislila na ovog

197
BALKANDOWNLOAD
sina. Neko vreme je zurio u ime. Delovalo mu je strano, ali je
odlično zvučalo. Ime koje je dato iz ljubavi, a nije dodeljeno
nehajno. Zapisao ga je na ceduljicu i prišao mapi na zidu. Polako i
brižljivo je stavljao crvene i zelene iglice na važne tačke. Idina
kuća u Ulici duvača stakla. Lajlin kiosk. Transformator na kraju
Veveričje padine. Lisejurde gde je Ida pronađena. Kuća Else
Marije Mork, i na kraju sinovljeva kuća. Onda se udaljio
proučavajući rezultat. Iglice su stajale poređane u krug, što je na
terenu bio prečnik od najviše deset kilometara. Izašao je iz
kancelarije i našao Skarea u sobi za sastanke.
– Emil Johanes Mork – pročitao je Skare.
– Topionička ulica, broj dvanaest – reče Sejer. – Je li ti
poznat taj deo gore?
– Pa imam kartu – reče Skare i gurnu ceduljicu u džep
uniforme.
– Hoću da odeš da ga proveriš – reče Sejer. – Otvori četvore
oči. Osmotri kakva kola vozi, ako uopšte i vozi. Živi od socijalne
pomoći – dodao je. – Osoba koju tražimo verovatno ima kombi. U
svakom slučaju je reč o vozilu u kom ima dosta mesta i za
devojčicu i bicikl.
Skare krenu. Poznavao je oblast otprilike, ali je ipak imao
poteškoća. Neko vreme se zbunjeno vozio okolo naokolo, ali na
kraju je našao Topioničku ulicu. Nije bilo doslednosti u brojevima
kuća u uličici, a nije imao pojma kakvu kuću traži. Konačno je
naišao neki dečkić. Skare spusti prozor.
– Broj dvanaest? – pitao je kroz prozor. – Emil Johanes
Mork?
Dečak je nosio skejtbord. Stisnuo ga je čvrsto ispod ruke i
pokazao dalje niz put.

198
BALKANDOWNLOAD
 – Zelena kuća – rekao je radoznalo posmatrajući Skareovu
uniformu. – Ima garaža pored.
– Fino – zahvalio mu se Skare.
– Što ga tražite? – pitao je dečko, otvoreno radoznao.
– Onako bezveze – nasmešio se Skare. – Da razmenimo koju
reč.
Dečko se nasmejao. – Neće ih biti mnogo – zaključio je.
– Je li tako? – reče Skare.
Dečko pridiže skejtbord. Sve vreme mu je klizio niz
sintetičku jaknu.
– Mork ne zna da pričaj.
Skare je sedeo zbunjeno, auto je bio u ieru.
– Ne zna? – rekao je nesigurno.
Dečko se i dalje cerio. – Ali možete da probate!
Dobro sad, pomislio je Skare. U policijskoj karijeri neću
imati većeg izazova. Da ispitam čoveka koji ne ume da govori.
Ubacio je u brzinu i krenuo dalje. Tad je ugledao kuću bez broja
na fasadi. Primetio je garažu, bila je toliko puna otpada da je
vozilo stajalo parkirano u dvorištu. Nije reč o kombiju. Bio je to
trotočkaš s prtljažnikom. Skare izađe iz automobila. S jedne
strane prikolice je bila uvezana cirada. Jedno vreme je posmatrao
motor jer mu je bio poznat. I setio se da je upravo ovaj bicikl bio
parkiran pod nadstrešnicom kad su se skupili ispred škole u
Staklari. Neki čovek ih je pratio iz daljine. Skare je osetio kako
telom počinje da mu se širi nemir. Bacio je pogled na kuću i
pomislio kako je čovek koji u njoj živi već čuo kola i očekuje ga.
Kuća je bila mala i ka ulici je imala dva prozora. Bila je to starija
kuća iz četrdesetih ili pedesetih, a nije loše održavana. Kroz

199
BALKANDOWNLOAD
zavese je video žuto svetlo u kuhinji. Štok vrata je bio oguljen,
kao da je neko pokušao da provali u kuću.
Dok je tako stajao i posmatrao, čudio se. Da li je Ida bila u
ovoj kući? Da li će u tom slučaju primetiti da je bila? Tri puta je
pokucao i sačekao. Vrata su se polako otvorila. Kroz otvor ga je
posmatrao čovek. Kosa mu je bila proređena, bio je nabijen i
glomazan, a lice široko i krupno. Odeća je delovala staromodno,
karirana plavozelena flanelska košulja i stare pantalone od
poliestera. Imao je levis tregere, i bili su zategnuti. Postava
pantalona mu se izvukla preko stomaka. Pogled mu je bio
zatvoren, a otvor na vratima uzan. Skare se predusretljivo
osmehnuo.
– Dobar dan – rekao je. – Jakob Skare. Da li vas prekidam u
nečemu?
Emil je video uniformu. Pogledao je preko ramena ka
unutrašnjosti kuće. Majčine reči su mu odzvanjale u ušima. Od
sada držimo jezik za zubima!
– Ne – rekao je glasno. Glas mu je bio neočekivano snažan.
Sltare se popeo još jedan stepenik. Dečko sa skejtbordom je
očigledno nešto pobrkao. Očigledno govori.
– Vi ste Emil Johanes Mork? – pitao je iščekujući potvrdu.
Nije je bilo. Ali ime je stajalo na poštanskom sandučetu, to je
Skare proverio.
– Idem po komšiluku i postavljam pitanja – nastavio je. –
Ako niste užasno zauzeti?
– Ne, ne – ponovio je Emil klateći se napred-nazad na
ulazu. Skare se osmehivao sve šire. Čovek je bio na oprezu, i nije
izgledao posebno gostoljubivo, ali govori. Verovatno mu ne

200
BALKANDOWNLOAD
dolaze često u posetu. I dalje je prekrivao cela vrata i nije davao
naznake da će se pomeriti.
– Mogu li da uđem na trenutak? – pitao je Skare direktno.
Emil je gledao nadole u prag predano razmišljajući. Majka
je zabranila. Ne, nikoga ne puštaj unutra. Ali ima toliko toga da
objasni. I hoće i neće. Ova sumnja ga je navela da zakorači
unazad, a podne daske su zakrckale pod njegovim nogama.
– Hladnjikavo je napolju – okušao se Skare, pokazujući
ramenima kako se smrzava. Emil je i dalje ćutao. Podvukao je
palčeve pod tregere i povukao ih.
– Fini tregeri – reče Skare i klimnu glavom u pravcu
košulje.
Emil se konačno odlučio i skroz otvorio vrata. Skare mu se
zahvalio i pošao za njim unutra. Ušli su u kuhinjicu. Bila je čista i
uredna, ali se u prostoriji moglo razlučiti nekoliko jasnih mirisa.
Skare je pokušao da ih izoluje, i osetio je jaku mešavinu kafe,
ostataka od ručka, zelenog sapuna, prokislog mleka i znoja
muškarca zrelih godina koji se ne tušira suviše često. Radoznalo
je razgledao oko sebe, video kuhinjski sto s kariranim stolnjakom,
veštačku biljku u prozoru, roze begoniju sa drečavozelenim
listovima, kalendar na zidu gde je današnji datum bio označen
crvenim magnetom. 24. septembar. Emil je otišao do šporeta.
Tamo je stajala posuda za kafu, pocrnela od starosti. Počeo je da
prčka oko poklopca. Skare mu je pogledao u široka leđa. Bio je
jake građe, ali ne mnogo visok, možda 1,75. Baš je hteo da ga pita
da li sme da sedne, kad je tišinu kućice probio prodoran vrisak.
Proleteo je i presekao sobu i završio se zavijajućim, promuklim
krešendom, tako neočekivanim i čudnim da je Skare poskočio i
okrenuo se. Srce mu je sišlo u pete, a krv se zaledila u žilama.
Vrisak je dugo odjekivao među zidovima, bio je toliko jak da je

201
BALKANDOWNLOAD
Skare osetio jasan pritisak na bubne opne. Na trenutak je zastao i
zalelujao se od zaprepašćenja, posmatrajući čoveka kraj šporeta.
Emil nije ni mrdnuo. Skareu polako svanu. Spoznaja je rasla u
njemu pomešana sa strahom i radošću. Bio je to krik ptice.
Posramljeno se nasmejao sam sebi i znatiželjno ušao u dnevnu
sobu. I tamo je, kraj prozora, stajao veliki kavez za ptice. U
kavezu je bila siva ptica. Pokušao je da spusti ramena. U njemu je
sve počelo da radi punom parom. Traže čoveka sa pticom. I eto
ga u dnevnoj sobi Emila Johanesa Morka, gleda pravo u sivog
papagaja. Očaravajuća ptica bezlične boje. Osim repa. Bio je
crven.
– Na smrt si me preplašio – rekao je u pravcu kaveza. Ptica
ga je gledala crnim očima i nakrivila glavu. Skareu nije bilo jasno
kako tako mala ptica može da krešti tako glasno.
– Ume li da govori? – rekao je obraćajući se Emilu.
Emil je stajao podosta iza njega. Posmatrao je Skarea budno,
ali mu nije odgovarao.
Skare priđe bliže. Zagledao se u pticu i pogledao dno
kaveza. Bilo je prekriveno novinskim papirom, a iznad se nalazilo
rešetkasto dno. Bilo je prepuno majušnih belih peraca. Paperje,
pomislio je. Osim belih perca bilo je nešto ptičjeg izmeta, nekoliko
velikih sivih pera i gomila ljuski, koje je Skare prepoznao kao
ljuske od kikirikija. Nekoliko pera se zaglavilo u stranicama
kaveza. Skinuo je jedno. Bilo je lepljivo. Baš su takva našli u
Idinom jorganu. Opet se okrenuo ka Emilu.
– To je žako, zar ne? Kako se zove? – pitao je radoznalo.
Emil i dalje nije odgovarao, ali je klimnuo glavom ka
kavezu. Skare je ugledao mesinganu pločicu s imenom,
pričvršćenu na dnu crnog okvira. Pisalo je „Henri VIII.

202
BALKANDOWNLOAD
 – Henri – prošaputao je Skare. Zavrtelo mu se u glavi.
Stigao je! Ida je bila ovde, u ovoj kući. Uzela je crveno pero ove
ptice po imenu Henri. Sigurno je tako.
– Henri Osmi? – rekao je, ovog puta glasnije. – On je bio
engleski kralj, je l’ tako? To je onaj što je svojim ženama odrubio
glave.
Značaj onoga što je rekao sinuo mu je pomalo prekasno.
Čovek iza njegovih leđa je možda Idin ubica. Skareu nije bilo
ugodno. Stajao je u dnu sobe, kraj prozora, a ćutljivi čovek mu je
preprečavao izlaz ka kuhinji i hodniku. Stajao je nepomično u
sobi s rukama na leđima. Netremice je posmatrao Skarea. Nije se
mnogo razumeo u engleske kraljeve. A onda se vratio u kuhinju.
Skare je pogledom brzo osmotrio malu dnevnu sobu. Video je
televizor i salon. Starinski sto od tikovine. Sofa je bila zelena sa
izuvijanim nogarama. Na zidu je visila tapiserija neusklađenih
boja, velika i zakačena na okov od kovanog gvožđa. Na podu je
bila sintetička krpara. Levo od kaveza je gledao pravo u vrata
koja vode u drugu sobu, možda spavaću. I ova vrata su bila
izgrebana, kao da ih je neko udarao oštrim predmetom. Bio je
toliko uzbuđen da je sve podrhtavao hodajući za Emilom. Samo
mirno, rekao je sebi. Ovome moraš da pristupiš profesionalno.
Pomislio je kako način na koji se upravo u ovom trenutku ponaša
može biti odlučujuć za ostatak slučaja. Istovremeno nije mogao
da zamisli da bi ovom čoveku palo na pamet da pobegne. Kao da
je urastao u pod, kao da je deo pokućstva, nešto što se oduvek
ovde nalazi. Uklapao se uz stari čajnik na šporetu na koji je bila
navučena heklana kapica koja održava toplotu. Uklapao se uz
šarene zidove u kuhinji i luster sa izuvijanim kablom. Emil je stao
pored šporeta. Gledao je u dvorište. Zanimao ga je policijski
automobil. Retko je imao prilike da ih vidi izbliza. Izraz lica mu je

203
BALKANDOWNLOAD
čudan, pomislio je Skare. Ni prazan, ni mrzovoljan, kao da ima
mnogo toga na pameti. Možda ga je ophrvalo sve ovo, sama
poseta. A posetilac nosi policijsku uniformu. Dvaput se okretao
da prouči Skareovu jaknu. Skare je seo preko puta. Zapravo je
hteo odmah da okrene telefon, ali je procenio da je ovo dragocen
trenutak koji se nikad više neće ponoviti.
– Neke od ovih ptica ubijaju ženke – objasnio je Skare. –
Umesto da se pare sa njima. Čuo sam to. Je 1’ on takav? Je 1’ se
zato zove Henri Osmi?
– Ne – promumlao je Emil. Delovalo je da mu nije jasno na
šta Skare cilja. Sad je delovao tužno. Kakav je ovo čovek?
pomislio je Skare. Koji govori samo ne. Je li to slučajnost? Odlučio
je da proveri.
– Ćivite ovde s porodicom? – pitao je.
– Ne – reče Emil. Porodica mu ne treba. Dosta mu je majke,
samo mu fali još ljudi koji mu tabanaju po kući.
– Nemate dece? – nastavio je Skare.
Ne, Emil nije imao dece, ali ako ćemo iskreno, više je voleo
njih nego odrasle ljude. Užasni su gnjavatori, ali govore istinu.
Na primer, da mu je motor glup ili ružan. Dešavalo se da ga mole
da ih provoza u prikolici dok polagano vozi. Tad bi ih odbio.
Skare kratko porazmisli.
– Ali povremeno vam dolazi majka. Elsa Marije?
Ovoga puta je Emil ćutao. Skare se potapšao po džepu
jakne i pokušao ponovo.
– Neće vam smetati da zapalim?
Ne, Emilu ne smeta. Nije navikao na taj miris, ali na neki
način je to za njega bio nov doživljaj. Nije mogao da se seti da je
iko ikad ovako sedeo za stolom i otpuhivao dim u vazduh. Pratio

204
BALKANDOWNLOAD
ga je pogledom. Skare se zagledao u široko lice dok je tragao za
narednim pitanjem.
– Imate li možda pepeljaru?
Emil je nije imao. Ipak je ustao i otvorio vrata gornjeg dela
kuhinje. Skare je ugledao šareni papir za uvijanje poklona koji se
dosta isfronclao po obodu. Emil je odabrao tacnicu za kafu s
okrnjenom ivicom.
– Gde radite? – rekao je Skare nonšalantno, kao da ne zna
da Emil živi od socijaine pomoći.
Tajac. Opet primesa tuge u očima.
– Možda niste zaposleni?
– Ne – reče Emil.
Skare se opet maši džepa.
– Jeste li za cigaretu? Zaboravio sam da pitam.
Pružio je paklicu.
– Ne. Ne!
Snažno odmahivanje glavom i ruka koja se podiže. Skare se
na trenutak zagledao u stolnjak. Zar ume da kaže samo tu jednu
reč? Je li to moguće?
– Da li vam često navraćaju ljudi? – rekao je veselo.
– Ne – rekao je Emil.
– Ali majka vam dolazi, zar ne?
Emil se opet okrenuo i gledao kroz prozor. Ali u glavi mu je
radilo punom parom. Skare je bio zbunjen. Ovaj čovek je možda
odlučujući faktor za inače nerešiv slučaj. Ima pticu baš sa crvenim
repom, koja se zove Henri. Čovek koji govori samo ne. Ili ćuti.
Izopštenik. Koji možda ume da čita i piše, a možda i ne ume. Koji
je možda zaostao u razvoju, neke stvari shvata, ali mu fale reči.

205
BALKANDOWNLOAD
Čovek koji je možda ubio Idu Juner. Opet je pogledao Emila.
Zašto bi za ime sveta uradio tako nešto? Sigurno nije tačno. Emil
je bio veoma defanzivan. Okrenuo je Skareu svoja široka leđa.
Opet je zakačio palčeve za tregere. Sve vreme je posmatrao
dvorište.
– Očekujete nekoga? – rekao je Skare oprezno.
– Ne – rekao je kratko. Ali to nije bila cela istina. Plašio se
da će majčin auto skrenuti ka kući. Ako bude videla policijski
automobil, možda će se uspaničiti i odjuriti tako da sve leti.
Odjednom se reč ponovila sličnim i potpuno metalnim glasom iz
susedne sobe. Ne!
Skare je tek posle sekunde shvatio da je to ptica.
– Henri Osmi ume da priča – rekao je oduševljeno.
Emil je obrisao nos nadlanicom. Skare se vratio u sobu, a
Emil je pošao za njim. Očigledno je hteo da kontroliše šta Skare
radi. Skare se doduše još nije oporavio od šoka. Ljudski glas koji
dolazi od ptice i njegova jačina. Prišao je kavezu. Emil ga je pratio
pogledom. Skare ga je osećao kao senku iza leđa, dok stoji
raširenih nogu, ćutke, s tregerima iz levisa. Ptica se pribila uz
rešetke i strašno šuštala perjem. Zbog toga je izgledala veće.
Skare nije bio siguran šta to znači. Gurnuo je prst u kavez da je
pomazi po glavi. Nežno je nagnula glavu unapred i ispod
mekanog perja je osetio malecnu ptičiju lobanju. Čulo se blago
,,cak“ i osetio je oštar bol. Zapanjeno je povukao prst. Ptica se
munjevito povukla unazad i posmatrala ga, skoro zlo, učinilo se
Skareu. U neverici je proučavao ranu. Na vrhu kažiprsta se videla
okrugla rupa. Lagano se ispunila krvlju. Brzo se okrenuo i
pogledao Emila.
– Sad sam naučio lekciju – rekao je Skare i obrisao čelo.

206
BALKANDOWNLOAD
 – Izgleda da ne voli nepoznate? Da li voli vas?
– Ne – rekao je Emil. Gledao je u pod. Možda je skrivao
osmejak.
– Vi ga možda samo hranite?
Emil je hteo da se vrati u kuhinju. Skare je ostao da
posmatra pticu. Prst mu je užasno pulsirao.
– Emile! – Pošao je za njim. – Da nemate flaster? – rekao je i
mahnuo prstom koji krvari. Naravno da ima. Ima čak i pakovanje
već gotovog hanzaplasta. Pružio je kutiju tako da Skare može da
se posluži.
– Flaster nikad ne treba stavljati u krug, a svakako ne
zatezati – jednolično je ponavljao Skare, toga se sećao sa kursa
prve pomoći. – Ali svejedno moram. Na prstu nemamo mnogo
mogućnosti. – Potražio je osmeh na Emilovom licu. Izostao je.
– Moram nešto da vas pitam – rekao je na kraju. Pažljivo je
proučavao Emila. Stigao je do ozbiljnih stvari. Ipak je pomislio da
je ovo sigurno pogrešna kuća. Sigurno nije onako kako izgleda.
– Poznajete li devojčicu koja se zove Ida? – pitao je.
Emil ovoga puta nije davao nikakav odgovor. Samo je
spustio pogled.
Skare se mučio da nastavi.
– Da li je nekad dolazila ovamo?
I dalje nema odgovora. Kako sad ovo da obavi?
– Emile – rekao je molećivo. – Emile Johanese! Slušajte me.
Ida je bila u ovoj kući. Poprilično sam siguran u to. Da li poričete
to?
– Ne – rekao je Emil Johanes.

207
BALKANDOWNLOAD
 *
Kad je Skare otišao, Emila je spopao nemir. Kako li je
pomislio da če mu ovo poći za rukom, da će ispraviti stvar, ne,
nemoguća pomisao. Sad se strašno pokajao. Istovremeno je imao
neki čudan osećaj zato što je taj čovek sedeo za njegovim stolom.
Kuća je još mirisala na dim cigarete. Na kuhinjskom stolu je
ležala kutija hanzaplasta. Telefon je ponovo zazvonio. Sad nije
hteo da se javi. Izleteo je iz kuče, upalio motor i odvezao se gore
ka vodopadu. Bilo mu je lepo dok se vozi na motoru, na njemu
gospodari situacijom. Bilo je lepo držati se za volan i osećati vetar
na Hcu. Dan je bio siv, a svetlost prijatna. Zelena jakna za vožnju
bila je otkopčana. Već kod crkve se prestrojio u desnu traku.
Uskoro će se odvojiti udesno sama od sebe. U septembru je palo
dosta kiše, vodopad je nabujao i tutnjao je. Dok je stajao na ivici,
osetio je kako mu se brujanje vode širi telom. Parkirao se i
isključio motor, zabacio kapu i pešice prešao poslednjih nekoliko
koraka do ivice. Nije bilo nikog drugog. Svi su sada na poslu.
Emil je nekada imao posao u firmi koja je zapošljavala osobe
ometene u razvoju. Sortirao je šrafove i matice, i stavljao ih u
kutije. Posao je bio lak ali dosadan, a plata mala. Najgori deo su
bili zaposleni. Nikad nije postao jedan od njih. Svi su bili kao
deca. A ja sam odrastao, pomislio je Emil. Ali pošto nije govorio,
kao da bi ga zaboravili. Više je voleo da bude sam u svojoj kući,
nego sam u društvu drugih. Namerno je počeo da brlja s
kutijama. Mešao je šrafove i matice i stavljao previše. Onda su
tražili da napusti posao. Majka se naljutila, seča se. To joj je bilo
najgore, to što joj sin živi od socijalne pomoći. Jedno je to što
nikad neće naći ženu. Jedno je što ne govori. Ali bila bi pobeda za
nju da može da priča o njegovom poslu. Moj sin Emil ima sada

208
BALKANDOWNLOAD
stalni posao, rekla bi tada, dok sedi u klubu ljubitelja šivenja ne
pominjući uopšte vrstu preduzeća. Kad bi mogla da kaže tu
jednu važnu stvar. Da ustaje rano ujutru kao svi drugi ljudi i
odlazi na posao. Emil je uvek rano ustajao. Nije od onih koji se
izležavaju i razvlače. Nikad mu nije bilo teško da potroši vreme.
Zakoračio je ka ivici vodopada. Stajao je toliko blizu da je
na obrazu osetio oblak koji ga hladi. Vodopad nije imao samo
jedan glas. Nakon nekog vremena je mogao da ih razazna
nekoliko. Duboko brujanje sa dna, pa onda drugi, laganiji tonovi
iznad. Čak i žubor najpliće vode koja teče preko kamenja daleko
dole na obali. Kao ceo orkestar, pomislio je Emil, orkestar koji
svira ujednačenim, čudesnim tonovima. Duboki je govorio:
Dolazim, dolazim, potpuno sam nezaustavljivo velik i jak, dok su
svetliji žurili i na sav glas pevali, čekaj nas, evo stižemo, a tanušni
kraj obale su se igrali drugim stvarima, zaboravili bi se i plesali
po kamenju, mešali se u dubokim virovima, žuti i beli od pene.
Sve te boje, pomislio je Emil. Od dubokih sivocrnih do
zapenušano belih. Ujednačena i snažna bujica koja ide ka moru.
Pomislio je na trenutak u kom sva ta voda stigne do cilja. Kad
grune u veliko plavetnilo i lagano se izmeša. Ponekad bi se vozio
do mora kako bi posmatrao upravo to. Ako bi ustao rano, more je
bilo nepomično kao ogledalo. Svaki put bi pomislio da je ovo već
pravo čudo. Da tolika voda tako miruje.
Napućio je usta i pokušao da izgovori reč. Hteo je da se
oproba sa rečju ,,nemoguć“. Izbacio je vazduh iz stomaka i kroz
usta. Setio se da jezik i usne od glasa prave reč. Čuo je nešto
slabašno što je zaličilo na stenjanje. Opet je poterao vazduh,
otvorio je širom usta i kroz brujanje vodopada napeto osluškivao.
Iz grkljana je izašao dugačak, grub glas. Iznervirao se i pokušao
ponovo. Glas mu je tako grub, nije mu bilo jasno. ,,Ne“ je bilo

209
BALKANDOWNLOAD
lako. To ,,ne“ je već bilo gotovo u gornjem delu usta, spremno da
se ispljune, kao koštica višnje. Šta je sa ,,da“? Može li da ga
izgovori? Nije mu se dopadala ova reč baš mnogo, kao da se
nečemu predaje, a to nije hteo. Kako će ikad uspeti da pravi duge
reči? Kao na primer dugačku reč ,,nesporazum“? Pa to je potpuno
nemoguće. Iznervirao se i rastužio. Lice mu je bilo mokro. Tad je
pomislio na ,,s“. To je glas koji može da napravi u prednjem delu
usta, bez tona, samo šištanje, onako kako govori zmija. Pošlo mu
je za rukom! Bio je veoma zadovoljan. A tad treba prekinuti,
pomislio je Emil Johanes. Otapkao je nazad do bicikla. Natakao
kapu na čelo. Upalio motor i izašao na put. Nije video da dva
dečaka leže iza stene i posmatraju ga. Iskrivili su se od smeha.

Posle se vratio u svoju dnevnu sobu. Ne može cele noći da

stoji kraj vodopada. Ne može ni da pobegne, nema gde da se
sakrije. Preostalo je samo da čeka. Trideset minuta kasnije je čuo
brujanje automobila u dvorištu. Emil se oslonio rukama na sims i
navalio se punom težinom. Bila je poprilična. Sims je ulegao i
krckao, kao i podne daske. Nije mamin auto. Bacio je pogled na
pticu. Gurnuo je prst u kavez. Istog trenutka je počela da ga
gricka i liže toplim, crnim jezikom. Bio je grub poput šmirgle.
Onda je došlo kucanje koje je iščekivao, tri oštra udarca. Emil nije
žurio. Proverio je da li ptica ima hrane u obe činijice, vodu i
kockice jabuke. Polako je prišao vratima. Prvo se zbunio.
Policajac je bila žena, to nije očekivao. Nije ništa rekao, samo ju je
posmatrao. Izgledala je u stvari ljubazno. Iz auta je izašao još
jedan policajac, isti onaj kovrdžavi koji mu je već dolazio. Emil je
pogledao hanzaplast na prstu. Kakav tupan, pomislio je Emil. Ali
izraz lica je bio ljubazan. Otvoren i radoznao. Istovremeno su

210
BALKANDOWNLOAD
oboje bili ozbiljni. Emil je shvatio koliko je ozbiljno, ali nije imao
prilike da kaže.
– Emil Johanes Mork? – pitala je policajka.
Klimnuo je glavom i samo čekao.
– Molimo vas da pođete sa nama.
Neko vreme je razmišljao. Skoro da ga je lepo zamolila.
Emil se vratio u kuću. Prvo nešto mora da obavi. Prekrio je
krpom kavez i proverio radijator ispod prozora. Povukao je
zavesu u stranu tako da tkanina ne bude na suncu. Sve je ovo
radio zbog gnjavaže oko opasnosti od požara, o tome je majka
neprekidno govorila. Potom je izašao u hodnik i skinuo zelenu
jaknu za vožnju. Čekali su ga kod automobila dok je zaključavao
vrata. Razmišljao je o majci, da li će i nju pokupiti. Mislio je da
hoće.
Jakob Skare ispruži ruku. Tražio je ključ od kuće. Emil je
oklevao. Majka je sve oprala. Bacila je đubre i raspremila, sve je
prošla. Dao je ključ. Otvorili su mu vrata i pomogli mu da se
smesti na zadnje sedište. Nije se često vozio automobilom.
Osećao se skučeno, nije mogao da oseti strujanje vazduha. Kao da
sedi u kutiji, uznemirio se. Policajka je sela za volan. Niz leđa joj
se spuštala duga, plava pletenica. Bila je svuda jednako upletena,
zategnuta i sjajna kao najlonski konopac. Emil je samo posmatrao.
Bio je to jedan od najlepših prizora koje je video, ali mogla je baš
da ga počasti mašnom.

Elsa Mork je privedena u isto vreme. Htela je da vidi sina, i

skoro da se posvađala kad su je odbili. Kao da je zabrana
kontakta sa sinom nešto nečuveno i potpuno neprihvatljivo.
Pitala je da li smeju da se ophode prema ljudima na takav način?

211
BALKANDOWNLOAD
I rekli su joj – da, smeju. Rekla je da Emila Johanesa uopšte neće
moći da saslušaju, naprosto zato što ne govori, a oni su rekli, da,
znamo. Pitali su je da li sin ume da piše. Izbegavala je odgovor.
Temelj na kom je tako stabilno stajala više od sedamdeset godina
sada se mrvio pod njom. Morala je da se pridrži za zid.
– Ume svoje ime – rekla je potom. – To sam ga naučila. Ali
druge stvari... Ne znam mnogo o tome šta ume, a šta ne ume.
I narednog trenutka se jezivo postidela jer nije bila sigurna.
– Drži novine – setila se. – Ali ne znam šta sa njima radi.
Možda misli da je velika stvar kad svakog jutra ode do sandučeta
po novine kao svi drugi. Možda gleda slike. Možda može da se
snađe s naslovima – rekla je. – Ne znam.
Ogorčeno ih je podstakla. – Moraćete sami da saznate.
Sve joj je delovalo nestvarno. Uzeli su joj kaput i tašnu koju
je čvrsto stezala. Policajka je pružila ruku, Elsa nije puštala. Istog
trenutka je shvatila koliko je situacija smešna. Ali bez tašne se
osećala nago. Posmatrala je dok su sadržaj tašne istresali na sto.
Ogledalce, češalj i maramica. I novčanik od imitacije krokodilska
kože. Stajala je praznih ruku i osvrtala se u nepoznatom
okruženju. Ljudi su dolazili i odlazili. Osećala je da zure u nju.
Dobro da je Emil takav kakav je, pomislila je. Samo neka radi ono
što inače radi. Samo neka drži jezik za zubima.

*
Čekala je u sobi za saslušanja. Sejer je krenuo lagano, noseći
pod rukom fasciklu. Jeste, ona dobro riba, pomislio je. Ali ne baš
tako dobro. Ako je Ida bila u sinovljevoj kući, onda ćemo
primetiti.

212
BALKANDOWNLOAD
 Šta joj se vrzma po glavi? Pomislio je da prvenstveno brine
za Emila. Iako je ne poznaje, ne može da zanemari činjenicu da
ume da bude jaka i izdržljiva. Ceo život je provela sa sinom koji je
drugačiji. Sinom kome je pedeset godina prala i rasklanjala,
raskrčivala i sređivala. Koliko ga dobro poznaje? Koliko je
zaostao? Da li se svojevoljno povukao iz društva? Dešava se da
ljudi to urade, neki imaju dobar razlog. Kakav su život vodili?
Možda i nije vodila sopstveni život jer nikad nije želela ili mogla.
Umesto toga je ulazila u tuđe živote i sređivala. Pomislio je na nju
s poniznošću dok se spuštao hodnikom. Kreće se ka osobi koja se
nikad ranije nije ogrešila o norveški zakon. A istovremeno je
razmišljao o Idi.
Sedela je držeći obe ruke u krilu. Nije se moglo reći da je
Elsa Mork lepa žena. Ali svako ima nešto, pomisli Sejer. Ovoga
puta je primetio njeno držanje. Svesno je sedela pravih leđa.
Snažno lice je pokazivalo borbenost. Ruke, skrivene ispod stola,
bile su crvene i suve od ribanja. Setio se toga iz prvog susreta.
Nosila je tanak džemper s okruglim izrezom i koso sečenu suknju
bez falti. Dosezala joj je do sredine cevanica. Nosila je ravne
cipele na šniranje. Nije imala trajnu, kosa je bila kratka i boje
čelika, pomalo nalik Sejerovoj.
Ljubazno ju je pozdravio i izvukao stolicu. Kratko je
klimnula glavom, ali se nije osmehivala. Lice joj je bilo u
iščekivanju. Ispod sveg tog mira sigurno se nalazi mnogo stresa,
pomislio je Sejer, ali dobro ga skriva. Možda to znači da je navikla
da skriva stvari, da pokazuje svetu čvrstu fasadu, kao ovu koju
sada vidi. Ali reč je o detetu, pomislio je. Preslatkom detetu
smeđih očiju koje liči na Meri Pikford. I Elsa Mork ima dete.
Možda ju je moguće dirnuti.

213
BALKANDOWNLOAD
 Sipao je sebi čašu mineralne vode. Žubor kisele vode je bio
jedini zvuk u tihoj sobi. Bio je odjednom tako jasan. Elsa je čekala.
Sejer otpi gutljaj.
– Ovde je vazduh tako suv – rekao je. – To vam je savet.
Ako se budete osećali umorno, pomaže kad nešto popijete.
Klimnuo je glavom ka flašici koja je stajala blizu nje.
Nije odgovorila. Ljubazan je, ali mora dobro da ga se čuva.
Navikla je na to, oduvek se čuva.
– Da li vam je jasno zašto ste ovde? – počeo je.
Elsa je morala da razmisli. Naravno da zna. Ali trebalo je
izraziti se što je bolje moguće.
– Mislim da znam – rekla je kruto. – Priveli ste i Emila i
mene u vezi sa ovim slučajem. Sa tom devojčicom koju ste našli
na putu.
– Tačno – rekao je držeći je na oku. Za sada joj je pogled
odlučan.
– Možda se sećate njenog imena iz novina? – pitao je.
Oklevala je da glasno izgovori ime, ali ipak jeste.
– Ida – rekla je tihim glasom.
– Da li ste nekada upoznali Idu Juner? – pitao je Sejer.
– Nisam.
Odgovor je bio brz. Mogao je, naravno, biti tačan. Možda je
Idu videla posle smrti.
– Da li vam je poznato da je vaš sin upoznao Idu Juner?
Opet ta negacija, opet s jednakom čvrstinom.
– Živi u svom stanu – rekao je Sejer.
– Ne, opštinski je – prekinula ga je.

214
BALKANDOWNLOAD
 – Dobro. – Sejer klimnu glavom. – Ali živi sam. Često
svraćate i pomažete mu, ali veliki deo vremena provodi sam. Zar
je zaista nemoguće da je Ida mogla boraviti u njegovoj kući bez
vašeg znanja?
Elsa je sad morala da razmisli. Ne sme da bude suviše
sigurna. Sejer je primetio da intenzivno traga za uverljivim
lažima. Sigurno je s pravom nervozna kad pomisli šta sve imaju u
rukavu, a što ona ne zna. Verovatno su pretresli i Emilovu kuću i
njen stan.
– Na to, naravno, ne mogu da odgovorim – rekla je konačno
posle dugog razmišljanja. – Nisam tamo 24 časa dnevno. Ali,
iskreno govoreći, teško mi je da poverujem da bi devojčica
svojom voljom pošla za Emilom. Niko se ne bi usudio.
– Možete li mi detaljnije objasniti kako to mislite? – rekao je
oprezno.
– Ne govori – rekla je. – Vrlo je trom. Izgleda natmureno,
iako nije takav. Lice mu je naprosto takvo.
Sejer klimnu glavom.
– Ali ne možemo prenebregnuti činjenicu da je Ida možda
svraćala u kuću vašeg sina?
– Trenutno mi se u životu dešava toliko čudnih stvari da ne
mogu ništa da prenebregnem! – rekla je ljutito.
Kao da je na trenutak pukla, a onda se opet pribrala. Sejer ju
je gledao ozbiljno. Na sekund je naslutio kakva se snaga u njoj
krije, koliki očaj i strah.
– Događa se da ljudi poput Emila lakše ostvaruju kontakt sa
decom – rekao je blago. – Osećaju se manje ugroženo. Dešavalo se
i ranije.

215
BALKANDOWNLOAD
 Nije imala nikakav komentar na to. Odlučila se za ćutanje.
Palo joj je na pamet da je ćutanje efikasno. A to je shvatao i Emil.
– Vaš sin ima pticu? – rekao je skrećući s teme.
– Da. Papagaja.
– Imate li utisak da mu pričinjava radost?
Osećala je da je ovo bezbedna tema i dopustila je sebi da
mu odgovori.
– Nadam se – rekla je. – Zvižduće i dosta pevuši, i valjda
mu je društvo, kakvo takvo. A treba mu taman toliko nege koliko
je Emil u stanju da pruži.
– Kad sam vas pitao ranije, tvrdili ste da uopšte ne
poznajete bilo koga ko ima pticu. Sećate se?
– Da – reče i ugrize se za usnu.
– Zašto ste to rekli?
– Ne znam – rekla je prkosno.
– Dobro, onda. – Sejer se osmehnuo. – Fin svakako nije.
Jedan od mojih zaposlenih se šeta s ogromnom rupom na prstu.
Slušala je, ali nije joj izmamio osmeh.
– Nikad se nije pripitomio – objasnila mu je potom.
– Zašto nije?
– Ne znam. Ne razumem se u ptice. Imao je deset godina
kad sam ga kupila. Sad mu je skoro šesnaest.
Delovalo je kao da želi da pobegne. Celo telo joj je
podrhtavalo. Nije htela da odgovori, ali joj se dopadao. To ju je
zbunjivalo. Nije često razgovarala s muškarcima. Samo s
komšinicom Margo i ženama iz kluba ljubitelja šivenja. Gde god
da se kretala, bile su sve žene. Sad je slušala ovaj dubok glas,
profesionalan i vrlo korektan, prijatan za slušanje.

216
BALKANDOWNLOAD
 – Uvek mu je tišina – rekla je. – Niko mu nikad ne dolazi. U
radnji su rekli da ptica govori. Pomislila sam da će mu goditi da
ponekad čuje koju reč. Da će ga podstaći malo.
– Šta ptica ume da kaže? – pitao je Sejer radoznalo.
– Oh – rekla je slegnuvši ramenima. – Ćao. Halo. Dobro
jutro. Takve stvari. Prvenstveno ume da pevuši melodije. Pokupi
svašta sa radija i televizije. Iz reklama i tako to.
Gledala je u sto. Krajičkom oka je videla bocu kisele vode.
Na staklu su se skupile kapljice.
– Ne znam koliko ste mislili da nas držite ovde – rekla je –
ali ptici su potrebni hrana i voda.
Sejer je klimnuo glavom s razumevanjem.
– Pobrinućemo se za pticu ako se pokaže da je potrebno –
rekao je.
Znao je da će uspeti da natera Elsu Mork da progovori.
Znao je da ima prevlast. I rastužio se na tu pomisao. Jer upravo se
sada oseća jakom. Odlučila je da neće progovoriti. Nije znala šta
on zna. Nije mogla da smisli lažnu priču jer ne zna šta on ima u
rukavu. A imao je dosta toga. Idin novčanik koji su našli u
pakovanju od krekera u Emilovom kuhinjskom ormariću. Možda
je Emila privukao baš taj novčanik, a Elsa ga je previdela kad je
sređivala kuću. A onda je on sam našao skrovište. U podrumu je
stajao stari zamrzivač. Uspešno su prikupili nekoliko tamnili
dlaka za analizu. Elsa se nije svega setila, skoro niko to ne može.
Sad mirno čeka na stolici, odlučna u nameri da prima ubod za
ubodom, istrpi sav bol i smisli nove odgovore. Umoriće se nakon
nekog vremena, posle nekoliko sati ili dana. Pronicljiva je. Kad
bude shvatila da je poražena, predaće se. Pustio je da tišina malko
potraje i posmatrao ju je sa strane. Sedela je s napetošću u

217
BALKANDOWNLOAD
ramenima i iščekivala. Može dosta da izdrži, pomislio je. Zaista
žilava starica. Prava ratnica.
– Dobićete ženu advokata – rekao je. – I ona ima decu.
– Zaista? – rekla je Elsa.
– Želeo sam da vam bude jasno – dodao je.
Elsa je opet zapala u ćutanje. Trebalo je ovo češće da radim,
pomislila je. Celog života brbljam. Sam bog zna šta sam sve rekla.
– Recite ako vam nešto bude trebalo – rekao je Sejer. Rekao
je to toliko ljubazno da je osetila to kao znak nežnosti. Gledala ga
je s nevericom. Lice joj se otvorilo na trenutak, a onda se zatvorilo
u sumnjičavosti.
– Ne treba mi ništa – rekla je. – Snaći ću se sama. Uvek sam
se snalazila.
Sejer je to znao. Mogao bi sad da je napadne, iznenada i
neočekivano, samo da bi je na tren poljuljao. Ipak nije. Sigurno da
može da je savlada tako da zadrži ponos. Ustručavao se da je
pritisne, ustručavao se da je odvede na neprohodan teren. Nije
želeo da vidi njenu sramotu kad je uhvati u kontradiktornostima.
Najradije bi voleo da je dovede do tačke kad će mu sve ispričati.
Kao konačnu ispovest koja donosi olakšanje.

*
Mediji su dugo nagađali i skoro da su lebdeli u vazduhu u
nedostatku napretka u slučaju Ide Juner. Sada su se skoro pa
obrušili sa velike visine na veoma egzotičan plen. Žena od
sedamdeset i tri godine i njen pedesetdvogodišnji sin sa
posebnim potrebama. To je ostavljalo prostora za dosta

218
BALKANDOWNLOAD
spekulacija. Šta se zaista desilo malenoj Idi, za šta su je tačno
iskoristili? Iako ništa nije nagoveštavalo da je Ida seksualno
zlostavljana, a to je do detalja preneto n svim državnim
novinama, nisu ih mogli zaustaviti. Onda su je zloupotrebili na
neki drugi način. Novinari poznaju veštinu nagoveštaja. Nisu
ništa pisali direktno, ali su prepuštali čitaocima da upotrebe
maštu, što ovi jesu činili. Za sada je veoma nejasno šta se desilo
Idi. Zato su morali da se usredsrede na druge stvari. Ova priča je
bila sočna. Priče o ptici sa zvučnim imenom Henri Osmi lepo
izgledaju u novinama. Ne samo da je osumnjičeni usamljenik, već
poseduje i pticu koja govori, i koja nosi ime ubice. Ide kao
podmazano.
Elsa Mork je bila snažna. Kao i sin, na sva pitanja je
odgovarala sa ne. Idu Juner nisam nikad videla. Ne, nisam kupila
spavačicu. Čovek svašta čini za svoju decu, ali ne baš toliko. Da li
umem da popravljam tkanine? Da krpim i šijem? Naravno. Svaka
žena od sedamdeset tri godine je u tome vešta.
Bila je sigurna i odlučna. Opet su je vratili u ćeliju.
Sejer se zatvorio u kancelariju kako bi u glavi još jednom
prošao saslušanje. Pokušao je da zamisli kako će se Elsa Mork
snaći u zatvoru ako je osude. Praće hodnike, pomislio je, razleteće
se naokolo i prazniti pepeljare u pušionici. Prekinulo ga je
energično kucanje na vratima. Jakob Skare promoli glavu.
– Samo kratka informacija – rekao je, izgledao je kao da će
da se raspukne. Sejer je pokušao da odvrati misli od Else i svega
što se tiče nje.
– Da? – rekao je upitno i podigao pogled.
– Vili Oterhals je nestao bez traga i glasa.

219
BALKANDOWNLOAD
 Ni samom Skareu nije bilo jasno zašto se začudio zbog
prijave nestanka. Zbog prijave koju ljudi zovu prijavom brige
pošto je Oterhalsu dvadeset godina, i sigurno će se vratiti. Sejer
mu nije odmah odgovorio. Onda se setio Oterhalsa iz razgovora
u garaži. Setio se njegovih krivičnih dela i prijateljstva sa
Tomeom. Tomeom Riksom, Idinim bratom od tetke.
– Nestao? Kako nestao? – rekao je kao da ne shvata.
– Majka, Ane Oterhals, je upravo zvala Dežurnu. Vili je u
petak 20. novembra otputovao brodom za Dansku u Kopenhagen
sa Tomeom. Tačnije, putovali su brodom MS Pearl of Scmdinavia.
Tome se vratio kući u nedelju po podne, po planu. Ali Vili se nije
pojavio.
Skare se skljokao na stolicu.
– Zvala je porodicu Biks da ga potraži. Tome kaže da su se
rastali na Egertorgeu. Da je Vili sišao u stanicu metroa, navodno
da ode do drugara. To putovanje u Kopenhagen je možda imalo
cilj – bilo je Skareovo mišljenje. – Ako još diluje drogu, možda je
nabavlja iz Danske. A onda je otišao da je isporuči na neku
adresu u Oslu. Ali ne treba za to mnogo vremena.
– Šta sad ovo znači? – reče Sejer. – Koliko je majka
zabrinuta?
– Kaže da se dešava da ga nema noć dve, ali obično je
nazove. I ne javlja se na mobilni. Uvek se javi. Kao da je u zemlju
propao.
– Ili možda u more? – tresnu Sejer. – Ne, mislio sam na brod
za Dansku – priznao je. – Ljudi stalno padaju s tih brodova.
Moraćemo opet malo da popričamo s Tomeom. Baš čudno –
dodao je i naslonio laktove na radni sto.
– Kako čudno? – pitao je Skare.

220
BALKANDOWNLOAD
 – Tja, te dve bitange – reče Sejer. – Koje se očigledno druže,
iako Rut i Svere Riks pokušavaju to da spreče. Možda se nešto
dešava i možda bi trebalo da proverimo.
Proverio je datum na ručnom satu. Sad kad je završio
razgovor s Elsom Mork, koncentrisaće se na ovu dvojicu. Kao da
ga nešto vuče ka ovim dečacima. Ako preprodaju drogu, to nije
njegova stvar, posebno ne sada. Važnije je da otkrije tok događaja
između Emila i Ide. Zašto ga proganja čudan osećaj da nešto nije
u redu? Zašto su se uopšte pojavili na sceni, kao stalno ometanje?
Obuzet iznenadnom idejom, pozvao je kancelariju brodske
kompanije DFDS u Oslu. Dugo se zadržao na telefonu. Pošto je
razjasnio dosta detalja upravo oko ove plovidbe, spustio je
slušalicu i seo u kola. Nije se najavio unapred. Odvezao se pravo
do Tomeove kuće.

Porodica Riks je upravo završila ručak. Rut je bacala ostatke

jednog i po pileta u kantu za đubre ispod radne površine. Sa
tanjira su klizile kožure i koske, mešale se sa ostalim đubretom.
Miris je bio neprijatan, dan pre toga su ručali ribu. Smrdi na
truljenje, pomislila je Rut. Tome je bio u svojoj sobi. Bio je na pola
Matriksa, ali nije uspevao da prati. Marion je ležala u krevetu i
čitala.
Rut je čula kako u dvorište skreće automobil. Oduprla se
iskušenju da virne kroz prozor. Ne očekuju nikoga. Možda je
prodavac. Ili deca iz komšiluka prodaju srećke za pomoć
rukometnom timu ili školskom orkestru. Možda je neko od
Tomeovih drugara, Bjern ili Helge. Tad je začula zvono na
vratima. Izraz lica joj je bio miran i neutralan kad je otišla da
otvori. Kad je na gornjem stepeniku ugledala Sejera, zastala je i
pogledala ga sa čuđenjem. Iznenada je smislila da ga neće pustiti

221
BALKANDOWNLOAD
unutra. Mislila je na Tomea i sve što se desilo. Svega joj je bilo
dosta, i želela je da sve bude kao pre. Uhapšene su dve osobe, a
Rut je u novinama pročitala da je količina dokaza ogromna. Ida je
sahranjena, a Helgi lagano prolaze dani pomoću lekova. Svi se
polako podižu. Ili je možda došao iz pristojnosti i da pokaže
zainteresovanost. Sve vreme dok je tako stajala i razmišljala, Sejer
je strpljivo čekao.
– Došao sam da razgovaram s Tomeom – rekao je. – Reč je o
Viliju Oterhalsu.
Rut je poželela da kaže da Tome nije kod kuće, ali se setila
crnog opela u garaži. A kad je o Viliju reč, njeno je mišljenje da
mora da vodi računa o sebi, a ne druge da uvlači u svoje
probleme. Stajala je ćutke i rukom se pridržavala za dovratak.
– I dalje se vodi kao nestao – rekao je Sejer jer je posumnjao
da nije do kraja upućena u situaciju.
–I dalje? – rekla je prestravljeno.
I dalje je telom blokirala prolaz. – Da, pa Tome je već
ispričao sve što zna – rekla je u jadnom pokušaju da ga zaustavi
na ulazu. Nije joj pošlo za rukom.
– Želim da čujem to objašnjenje lično od Tomea – rekao je
Sejer odlučno. – Da li je kod kuće? Da li biste otišli po njega?
Ovaj zahtev je izrečen s toliko autoriteta da Rut nije mogla
da se pobuni. Sklonila se s vrata i pustila ga u hodnik. Popela se
na sprat po sina. Sejer je čekao u dnevnoj sobi primetivši da je
potrajalo pre nego što su oboje sišli. Tome je izgledao izmučeno.
Rut je stajala pored i motrila, kao što se deca čuvaju pred
neprijateljem.
– Sigurno već znaš šta se desilo – počeo je Sejer. – Počeću s
ovim pitanjem. Da li ste otišli u Kopenhagen po drogu?

222
BALKANDOWNLOAD
 – Vili... – reče Tome – ...Vili je krenuo da obavi nekakvu
kupovinu. – Rekao je to gledajući u pod, zagledan u svoje čarape.
– Trebalo je samo da mu pravim društvo.
– Da li si video drogu?
– Nisam – tvrdio je Tome.
Nije bio u stanju da pogleda Sejera u oči. Umesto toga je
mrmljao gledajući u patos. – Sigurno ste već razgovarali s
njegovom mamom, pa znate kako stoje stvari.
– Ništa ja ne znam – reče Sejer. – Samo mi je preneto
nekoliko iskaza.
Tome je osetio bockanje negde u glavi, a kuckanje je
krenulo u brzom, nezadrživom tempu. Nije bilo neizdrživo, čak
ga nije ni bolelo. Ali pozlilo mu je kad je pomislio da će ovako
zauvek da kucka. Ako ispriča sve kako se desilo, kuckanje će se
ubrzati i na kraju se završiti paklenom galamom. Ali na taj način
će povratiti tišinu. Tako je razmišljao o svemu što se u njemu
dešava. Sejer je čekao. Mogao je da primeti borbu koja se odvija,
video ju je toliko puta i bila mu je prepoznatljiva.
– Rekao si da si poslednji put video Vilija Oterhalsa kad je
sišao u metro na Egertorgeu – reče Sejer. – Da li je to tačno?
Tome pokleknu. Držao se toliko dugo, držao u sebi toliko
toga, kao da je u stomaku počeo da se razvija grč, stezao se sve
više, zatezao se kao stisak pesnice oko creva. Pomislio je kako
neće moći da izdrži toliki bol, želim samo da se odmorim.
Progovorio je. Grč je odmah malčice popustio. Kao da je kolima
sleteo preko ivice.
– Nije skroz tačno – prošaputao je i prvi put podigao pogled
ka Sejeru. Rut je na ovo priznanje prebledela od straha.
– Kad je bio poslednji put? – pitao je Sejer.

223
BALKANDOWNLOAD
 Nije pretio, već je bio odlučan i jasan.
– Na brodu – reče Tome tiho.
Sad je zaćutao da malčice razmisli. Krajičkom oka je video
majčinu priliku, bila je potpuno nejasnih obrisa, ali je mogao da
oseti njen strah.
– Povratak kući, na brodu – reče Sejer. – Poslednje veče.
Pričaj mi o tome.
– Sedeli smo u baru celo veče – reče Tome.
– Šta bi rekao, koliko ste bili pijani?
Tome malo razmisli. – Vili je bio poprilično pijan – rekao je.
– Ja sam bio prilično trezan. Tri piva – objasnio je. – I pio sam ih
polako.
– Koliko je bilo sati kad ste napustili bar?
– Nisam siguran. Možda ponoć.
– Da li ste otišli pravo u kabinu?
Sad je Tome bio u nevolji. Da li ih je neko video? Znao je da
su svuda na brodu postavljene kamere. Koliko može da se
protegne ka istini, a da ne potone? Pogledao je Sejera pogledom
koji luta tamo-vamo.
– U stvari smo prošetali po palubi – rekao je bojažljivo.
Bitno mu je bilo da se predstavi očajnim, a to mu nije bilo teško s
obzirom na to kako se oseća. Duboko očajan. I naravno,
preplašen, zbog svega što se može desiti, a da on to ne želi. Rut se
nije usuđivala da se pomeri. Pogodio ju je svojevrstan užas.
Vilijev nestanak upada u oči, pomislila je. Problem ne rešava
činjenica da je muškarac, da je odrastao i da vodi računa o sebi.
Nestao je. Majka je nazvala policiju. A Tome je bio bled kao krpa.
– Da li je to bio tvoj predlog?

224
BALKANDOWNLOAD
 – Nije. Vili je morao da izađe na svež vazduh – reče Tome. –
Možda sam morao i ja.
Sejer klimnu glavom.
– Na toj plovidbi je u toj oblasti duvao olujni vetar– rekao
je. – Boravak na palubi usred noći je sigurno bio veoma
dramatičan?
– Bio je. Morao sam čvrsto da se držim za sve što mogu da
dohvatim. Paluba je bila klizava i mokra. I bilo je užasno hladno.
Smrzli smo se do koske.
Sad je govorio odlučnijim glasom jer je to istina, a pamćenje
ga je služilo.
– Jeste li se sporečkali?
Malo je oklevao, i vagao za i protiv.
– Na neki način. Jesmo.
– O čemu je reč?
– Vili je hteo da mu učinim uslugu, ali sam odbio.
– O kakvoj je usluzi reč?
Tome je osetio na sebi majčin pogled.
– Ma, znate. Hteo je da zamenimo torbe. Da prenesem
drogu preko carine.
Rut ispusti vazduh iz pluća. Oči su joj bile prikovane za
sina.
– Kažeš da znaš da se Vili bavio preprodajom droge, ali da
ti nikad nisi učestvovao u tome. Zašto je Vili nakon toliko
vremena sada to od tebe tražio?
– Smatrao je da mu dugujem uslugu – reče Tome.
– Jesi li dugovao?
– Popravio mi je opel. Za džabe.

225
BALKANDOWNLOAD
 – Čini mi se da ti je tražio popriličnu protivuslugu. Šta ti
misliš?
– Isto to. Zato sam odbio. Nije mu se dopalo.
– Nastavi – reče Sejer.
Tome nije smeo da pogleda majku. Pomislio je na sve one
tablete koje su bacili u šolju. Sad se plašila da će je otkriti, ali nije
hteo da oda majku. Umesto toga je s naporom obrađivao različite
zvukove i slike koji su mu se motali po glavi. Sigurno će moći da
ih spoji u verodostojnu celinu.
– Vili je poneo pivo – rekao je. – Na palubu. Šetao se
naokolo s tom čašom u ruci. Iako je duvalo do zla boga, i
okliznuo se nekoliko puta, morao je da se pridržava da ne bi pao.
Ja sam sedeo na kutiji i gledao ga. Bilo mi je ledeno. Hteo sam da
siđem i legnem, ali nije odustajao, penjao se uz konopce, hteo je
da održava ravnotežu i to. Gnjavio je i grozno se ponašao. Na
kraju se popeo na samu ogradu. Popeo se tako visoko da su mu
kolena dodirivala gornju ivicu. Ispala mu je čaša u more, prisetio
se Tome. Setio se Vilijevog zabezeknutog izraza lica kad je čaša
skliznula iz ruke i nestala u moru. Rut se ugrizla za usnu. Kao da
naslućuje nastavak.
– A ti? – reče Sejer.
– Samo sam ga gledao – reče Tome. – Nekoliko puta sam
mu viknuo da mora da siđe, da je opasno. Samo se smejao. Bio
sam mokar i bilo mi je hladno, ali nisam mogao da odem bez
Vilija. Ali on uvek radi šta hoće, ne vredi mu govoriti kad pije.
Sklupčao sam se na kutiji i pokušao da zadržim toplotu. Pokajao
sam se zbog celog puta – priznao je – samo pijančenje i mučenje.
Trebalo je da ostanem kod kuće. I onda sam ustao i rekao, sad

226
BALKANDOWNLOAD
odoh da legnem. Ti radi šta hoćeš. Vili je samo vikao – reče Tome
umorno. – Digao sam ruke i otišao u kabinu.
Sejer je s pažnjom slušao Tomeovo objašnjenje. U isto
vreme je primetio tamnu priliku koja se ušunjala u sobu. Marion,
pomislio je. Sestra. Delovalo je kao da je Rut ne primećuje. Da li
neko pazi na nju, pomislio je pokušavajući da joj uhvati pogled.
Skrenula ga je.
– Šta si potom uradio? – pitao je kako bi podstakao Tomea
da nastavi.
– Legao na ležaj – odgovorio je. – Gledao u plafon. Ležao
sam budan što sam duže mogao. Imali smo samo jednu karticu za
vrata, pa sam čekao da pokuca. Ali nije se pojavio. Mora da sam
posle nekog vremena zaspao. Kad sam se ujutru probudio, nije ga
bilo. Skroz sam se uspaničio, nisam mogao da razmišljam. Nisam
znao kako ću bilo šta da objasnim jer nisam ništa ni video. Iskrcao
sam se sam – prošaputao je.
Pognuo je glavu. To je značilo da želi da Sejer preuzme
dalje i usmerava ga.
– Kažeš... – rekao je Sejer jasno – ...da si se probudio sam u
kabini i da nisi mogao da nađeš Vilija, svog druga. Ali nisi ni u
jednom trenutku obavestio posadu?
– Nisam – rekao je Tome. Neizrecivo slabašnim glasom.
– To moraš da mi objasniš – reče Sejer odlučno.
– U tome je fora – rekao je Tome nesrećno. – Baš sam se
zbunio. Svuda sam ga tražio. Pomislio sam da me možda zeza, da
je prespavao negde drugde na brodu, kod neke ženske ili negde
drugde, ali ga nisam video. A masa ljudi me je samo ponela ka
izlazu. Čekao sam i čekao da se pojavi i dozove me. Ali nisam
ništa čuo. Jednostavno je nestao. Kasnije mi je bilo teže da

227
BALKANDOWNLOAD
objasnim – zamucao je – i izmislio sam ono sa metroom. Da smo
se tu rastali. Ali to je u stvari zato što mi ništa nije jasno. I jer sam
mislio da je grozno što nemam nikakvo objašnjenje.
Rut, koja je sve vreme stajala, morala je da se nasloni na
stolicu.
– Tome, ponašaj se kao odrasla osoba – naredio je Sejer. –
Ako si poslednji put video Vilija dok se teturao po palubi po
olujnom vremenu, a bio je pod dejstvom alkohola, onda je
situacija dramatična. Pogledaj me sad i odgovori. Da li iskreno
veruješ u to da je pao u more?
Tome je prekrio usta rukom. Izbečio je oči. I dalje je
kuckalo, ali sada slabije.
– Toga sam se plašio! – zacvileo je.
– Ne mogu da shvatim da nisi tražio pomoć – priznao je
Sejer. – Pokušavam da shvatim, ali mi je teško.
– Malo sam ovih dana van sebe – reče Tome – sve ovo što se
desilo u porodici, Ida i sve to. Jednostavno mi je previše.
– A onda je Vilijeva majka zvala i tražila ga. A ti i dalje nisi
ništa rekao?
– Bilo je prekasno – zastenjao je Tome. – A ja nisam uradio
ništa loše. Samo sam hteo da se sklonim od svega. Osećam neku
vrstu krivice – nastavio je. – Nije trebalo da ga ostavim.
Razumem ako mi njegova mama prebacuje zbog toga. Ali nisam
uspeo da ga odvedem u kabinu.
– Hmm – reče Sejer ozbiljnim glasom. – Ja razmišljam o
potpuno drugim stvarima.
Tome brzo podiže pogled. Nešto u Sejerovom glasu ga je
uznemirilo.

228
BALKANDOWNLOAD
 – Vili je na put pošao s torbom – izjavio je. – Crnom
sintetičkom torbom sa belom pumom sa strane. Onom koju je
hteo da umesto njega proneseš kroz carinu. Šta si uradio s njom?
Tome je preplašeno treptao.
– Ništa – rekao je zbunjeno.
– Ako je Vili pijan pao preko ograde, za njim bi u kabini
ostala torba. Posle vas ništa nije ostalo. Upravo sam zvao da
proverim. Sve zaboravljene stvari se brižljivo registruju, a u
kabini koju je Vili rezervisao nije nađena najlonska torba. Onda
se. postavlja pitanje: Da li je neko i torbu bacio u more? I zašto?
Tome više nije želeo da odgovara. Mislio je kako je već
dosta toga dao. U njemu je zavladao veći mir. Nije bio potpuno
miran, ali taman toliko da ima osećaj pauze.
– Prva verzija – reče Sejer ozbiljno. – Iskrcavate se zajedno.
Vili se spušta u metro na Egertorgeu. Druga verzija. Ostavljaš ga
na palubi. Pijan je kao majka, tetura se naokolo, ne uspevaš da ga
odvedeš dole, dižeš ruke i odlaziš na spavanje. Sledećeg jutra ga
nema. Doći ću ponovo kod tebe – rekao je Sejer. – U
međuvremenu spremi treću i poslednju verziju.

*
Dani su prolazili. Oterhals se nije pojavljivao, tražili su ga
preko novina. Za razliku od Ide, dobio je samo kratko
obaveštenje. Mladić koji nestane posle plovidbe brodom za
Dansku nikome ne zagolica radoznalost. Odmah donesu
zaključak šta se desilo, i listaju dalje. Sejer je nastavio saslušanja
Else Mork. Kao i obično, sedela je stisnutih kolena, s rukama
sklopljenim u krilu.

229
BALKANDOWNLOAD
 – Zatražili smo veštačenje vašeg sina – reče Sejer. –
Verovatno će potrajati. U međuvremenu moram da pitam vas. Vi
Emila najbolje poznajete. Koliko ima škole?
Elsa je dugo razmišljala. Ništa se ne može prigovoriti
metodama ovog čoveka. Veoma je korektan. Nije to očekivala,
bila je defanzivna. Lepo je razgovarati s nekim ko hoće da
sasluša. U njoj se pojavilo neko novo osećanje sad kad konačno
govori o Emilu. Sakrila ga je, i skoro da ga nije pominjala.
Odgovarala bi jednosložnim rečima dok sedi u klubu ljubitelja
šivenja, a neko pita za njega. Skoro da se pravila da ne postoji, da
nije nikakav problem. Ali jeste bio. I sad je progovorila. A pošto je
prinuđena da razgovara o njemu, vidi ga jasnije.
– Izgurao je u školi dobar deo drugog razreda – rekla je. –
Tad su ga premestili u pomoćni razred. Tu je sedeo sam i
mumlao. Govorio je, ali tek toliko. S vremenom je bivalo sve
manje reči. Umeo je da napiše nekoliko jadnih slova, ili da nacrta
nešto, ali veoma trapavo. Obično je sedeo i grickao olovku. Često,
kad bi se vratio kući iz škole, oko usta mu je bilo skroz crno. Kao
da su ga plašili slova i brojevi. Ali voleo je da se igra – setila se. –
Figuricama. Ili autićima i kockama. Tad bi živnuo.
– Da li mu je nekad rađeno testiranje inteligencije?
– Probali su više puta. Ali sve bi odgurnuo, papire i slike,
sve to što bi dovukli sa sobom.
– Znači, njegov intelektualni kapacitet je praktično
zagonetka? Niko zapravo ne zna? – pitao je.
– Nikad ne sarađuje – reče Elsa. – Nikad nismo dobili jasno
objašnjenje šta mu zaista fali. Jedan lekar je upotrebio izraz
„izrazita povučenost“. To nam ne pomaže. Kad je porastao,
ograničila sam se na sređivanje kuće. Ionako neće da me pusti da

230
BALKANDOWNLOAD
mu se približim. A nemam više snage ni da pokušavam – rekla je
umorno. – Pedeset dve su mu godine. Ono što nisam postigla do
sada, neću nikad.
– A porođaj – bio je radoznao Sejer. – Da li je protekao
normalno?
– Jeste – rekla je. – Nema tu ništa. Ali sam bog zna da je
potrajalo. Bio je velik – rekla je pogleda spuštenog ka stolu, blago
rumenih obraza jer o tome priča nepoznatom čoveku.
– Ako bih vas pitao šta Emila može iskreno da obraduje ili
da ga zaista zainteresuje, ili uostalom, zaista da ga razljuti, šta
biste odgovorili?
Vrpoljila se na stolici. Stolica je udobna, ali znala je da će
dugo sedeti.
– To skoro da ne znam – rekla je. – Uvek je isti. Ako nekad,
a to je retko, pokaže osećanja, onda je to nervoza. Ili inat. Izgleda
da nikad nije raspoložen – priznala je. – Ima li čemu i da se
raduje?
Podigla je pogled ka njemu jer je želela malo saosećanja.
Sejer ustade sa stolice i poče da se šeta po prostoriji. Jednim
delom jer je osećao potrebu, a delom i zbog Else, kako bi mogla
malo da diše. Da ima priliku da nađe zaklon u sopstvenim
mislima. Znao je da ga posmatra dok se šeta, da upravo sad
krišom posmatra njegova leđa. Možda procenjuje odelo,
tamnosivu košulju s crnom kravatom, i svetlije sive pantalone sa
napeglanim crtama.
– A žene? – rekao je posle pauze. – Pokazuje li Emil
interesovanje za žene?
Kao da je i sama pomisao na ovo mogla da joj izmami
osmeh, ali ga je zaustavila.

231
BALKANDOWNLOAD
 – Nikad ne pričamo o takvim stvarima – rekla je. – Ne znam
šta radi kad nisam tu, ali nikad nisam našla časopise ili nešto
drugo što bi ukazivalo na to. Kako bi došao do žene? Ponovila
sam to mnogo puta, da ženu nikad neće imati, i to zna i on.
S očajanjem je odmahnula glavom. – Ni najusamljenije
stvorenje na svetu se ne bi ni u šta upuštalo s Emilom.
Poprilično defetistička tvrdnja, pomisli Sejer, ali nije rekao.
– Da li ste nekad pomislili na to da možda govori kad je
sam? – pitao ju je Sejer. – Da ume više nego što pokazuje?
Slegnula je ramenima. Razmislila o pitanju.
– Da, pomišljala sam na to. U trenucima najvećeg očajanja.
Ali ipak mislim da ne ume.
– Možda priča sa pticom – reče Sejer. – Sa Henrijem
Osmim?
Brzo se osmehnula. – Ta ptica govori ,,ne“ – rekla je. – Kaže
„ne“ kao Emil Johanes.
– A deca? – pitao je. – Da li se slaže sa njima?
– Deca ga se plaše – rekla je odmah. – To dovoljno govori.
Vidite kako izgleda. Smeju mu se, ili ga se plaše. Ne, uopšte se ne
slaže sa decom.
– Znači, dete nikad ne bi dobrovoljno pošlo s njim? Da li to
mislite?
Odlučno je klimnula glavom.
– U Emilovoj kući nije nikad bilo dece – rekla je s velikim
ubeđenjem.
– Jeste – rekao je tiho. – Sigurno da jeste. Ida Juner je
nekoliko puta bila u kući.
– To ne možete da znate! – rekla je očajno.

232
BALKANDOWNLOAD
 – Možemo. Pronašli smo stvari koje na to ukazuju.
Sad se nije usuđivala da ga pogleda. Sopstvene ruke su joj
postale predmet najdubljeg zanimanja.
– Elsa, da li ste vi kupili spavaćicu? – rekao je tiho.
Pažljivo se naslonio na sto i uspeo da joj uhvati pogled.
Oklevala je jer je izgovorio njeno ime. To je bilo neočekivano i
skoro krajnje prisno, i osetila se nekako neobično slabo. Onda je
sebe podsetila na to da je ovo sigurno taktika, i stisnula je usta.
– Zašto bih kupovala spavaćicu?
– Možda ste bili prinuđeni da izbavite Emila iz užasnog
škripca? – rekao je. – Želeli ste da lepo izgleda. Bila je tek
devojčica, i uradili ste ono malo što ste mogli za nju. Zapravo, i
nije bilo tako malo – dodao je.
Nije bilo odgovora. – Svaka majka bi pomogla svom detetu
u teškoj situaciji. A o katastrofi da ne govorimo – primetio je. –
Zar niste samo hteli da pomognete?
– Čistim mu, ništa drugo. Uostalom, to je pola dana posla.
Užasno je aljkav.
Reči kao da su dolazile iz magnetofona, bile su to reči koje
je izgovorila toliko puta da izlaze bez osećanja.
– A ptica odbacuje perje – rekao je Sejer. – Zalepilo se za
jorgan na cvetiće.
Elsa Mork je ćutala kao zalivena.
– Za sada prekidamo – reče Sejer posle nekog vremena. –
Mislim da nam je potrebna pauza.
– Ne, ne! – reče Elsa glasno. Odjednom nije mogla da
podnese pomisao na povratak u ćeliju. Umesto toga je želela da
sedi i priča, da oseti da je ovaj inspektor u sivoj košulji primećuje
i ceni. Htela je da ovaj trenutak potraje. Onda se nagnula preko

233
BALKANDOWNLOAD
stola, i rekla suprotno od onoga što oseća. Mora da zaštiti sebe,
samo što nije smekšala i činilo joj se da celo telo pod njom vene.
– Nastavićemo dok ne završite – insistirala je. – Ne mogu
više da sedim ovde, imam gomilu stvari koje moram da sredim
kod kuće!
– Preklinjem vas da shvatite ozbiljnost situacije – rekao je. –
Mislimo da je vaš sin Emil Johanes prouzrokovao smrti Ide Juner.
Mislimo i da ste mu pomogli da sakrije leš, a potom ga spustili
kraj puta. Pošto vaš sin ne govori, ovo će potrajati. Potrebna nam
je pomoć spolja da bismo ga saslušali, i morate biti spremni na to
da ćete neko vreme provesti u pritvoru.
Ako je i bila iznenađena ovom informacijom, nije to
pokazala. Ustala je i vratila stolicu na mesto. Ispravila je leđa i
stisnula zube. I onda je lagano pala na pod.

Bio je to blag pad. Prvo su joj klecnula kolena. Telo se

okrenulo pola kruga, gornji deo tela i glava su se zaneli unazad
tako da je izgubila ravnotežu. Kad je pala na pod začulo se
kratko, prigušeno kotrljanje. Došla je sebi skoro istog trenutka,
zbunjena, bleda i bilo joj je užasno neprijatno. Kasnije je Sejer
razmišljao o ovome, dok je sedeo u svojoj dnevnoj sobi s viskijem
u ruci. O velikom poniženju koje je taj pad podrazumevao. I
posle, kad te podižu nepoznate ruke. I o trenutku kad se smestila
u ćeliju, na uski ležaj, pokrivena ćebetom.
Sejer je otpijao kratke gutljaje mlakog viskija. Kolberg ga je
njuškom gurkao po cevanici. Sagnuo se i pomazio ga. Pas više
nije uveče drhtao u iščekivanju da će zajedno otići u šetnju. Sejer
je pomislio, najviše bi voleo da ne moraš. Samo bi voleo da ležiš
kraj mojih nogu. Dečko, život ti je jednostavan. Pas je zevao dugo,

234
BALKANDOWNLOAD
vilica mu je krckala, a onda je opet spustio veliku glavu na šape.
Sejer je dugo razmišljao. Ako je zaista onako kako misli, da je
Emil Johanes kriv za Idinu smrt, šta se zaista dogodilo između
njih? Zašto bi povredio jedinu osobu koja ga posećuje?

*
Tog dana je na jutarnjem sastanku bilo naznaka određene
veselosti. Sejer je obznanio da će pokušati da sasluša Emila
Johanesa Morka.
– Mogao bi to biti odličan monolog – primetio je Skare.
Holteman je odlučio da ćuti. Nije od onih koji zbijaju šale kad im
nije vreme, a odavno je prestao da potcenjuje svog najboljeg višeg
inspektora. Sejer nije reagovao. Ako u sobi za saslušanje može da
postigne samo to da sedi i zuri u Emila, onda nema ništa protiv
da malo posedi i zuri. Bolje rečeno, hteo je da shvati.
Posao bi mu bio besmislen kad bi hapsio ljude i terao ih da
priznaju. Najviše voli da zna zašto se završilo tragično, želeo je da
prati tok razmišljanja onog drugog, i da sagleda stvar iz njegove
perspektive. Kad bi hteo, onda bi mogao i da ostavi slučaj.
Doduše, imao je slučajeve u kojima nije dolazio do takve
spoznaje, i uvek bi ga potom ti slučajevi mučili. Ipak, uglavnom
nije bilo tako. Uglavnom su mogli da se shvate. Ali ovo s Idom
mu nije bilo jasno. Svi su je predstavljali kao pouzdanu devojčicu,
lepo vaspitanu i predusretljivu. Naravno da je mogla imati stranu
koju niko ne poznaje. Ili možda nisu hteli da je pominju. Da ne
ukaljaju uspomenu. Deca umeju da budu okrutna. Sejer to zna.
Emil Johanes je čekao u ćeliji. U njemu se sve tumbalo.
Sedeo je za radnim stolom pored prozora, a u krilu su mu bile

235
BALKANDOWNLOAD
preklopljene ogromne šake. Pogled iz ćelije je bio loš, ali je
pomno proučavao i ono malo što vidi. Krovove kuća. Vrh jedne
jele, zadnji točak bicikla. Ogradu i put iza nje, sa malo saobraćaja.
Naišla je neka žena. Emil ju je pomno pratio pogledom. Izgleda
da je krenula negde u kupovinu. Zato su ljudi na ulici, idu u
nabavku za kuću. Majka je, na primer, svaki dan išla u radnju po
nešto. Skoro ništa ne jede, i pazi na svaki dinar. A ipak je morala
do prodavnice, to joj je bio kao ritual, događaj dana. Tako je bilo i
Emilu. Napućio je usne ka prozoru.
– Ne – rekao je glasno. Brzo se okrenuo i bacio pogled ka
vratima. Tamo je bio otvor. Možda neko stoji ispred i gleda
unutra. Onda je pomislio na pticu. Vode i hrane će možda biti za
tri dana. Posle će ptica sedeti na gredici i čekati zvuk koraka.
Dokle god bude imala vode, izdržaće ipak nekako. Ali Emil je
znao da Henri kljunom nekad gricne činiju za vodu. Dešavalo se
da izvuče činiju iz malog držača na rešetkama. Svaki put bi mu se
pokvasile noge, onda bi se smestio na granu jednom nogom, dok
bi drugom mlatarao da se osuši. Emil nije imao mira. Nije
navikao da sedi ovako, ne radeći ništa. Soba je bila tako mala,
tako ogoljena i tuđa. Zato je počeo da se šeta naokolo i pipka sve
redom. Prstima je prešao preko stočića. Na drvetu je bilo mnogo
ogrebotina i oštećenja. Pratio je četiri noge do poda. I linoleum je
bio istrošen i izgreban, ali čist. Prišao je ormaru i pogledao
unutra. Na kukici je visila njegova jakna. U dnu ormara su stajale
čizme, nekako jadne bez pertli. Kleknuo je pored ležaja i tapnuo
po prekrivaču, nekoj vrsti štepanog jorgana sa šarenom
navlakom. Pipnuo je lampu, ali se opekao na abažur. Prstima je
prelazio po polici na zidu, i po prstima mu se nakupila prašina.
Uhvatio je zavesu i opipao tkaninu, pomirisao je. Bila je debela i
kruta. Zavirio je pod krevet. Nije bilo ničega. Na kraju je opet seo

236
BALKANDOWNLOAD
za radni sto. Svuda je prošao. Još jednom je dunuo na prozor.
Mogao je da crta po izmaglici. Mogao je da je obriše rukavom i
nacrta nešto drugo. Kao pišibriši tabla za crtanje. Ali, crtanje mu
nije išlo dobro. Voleo bi da objasni. Znao je da će mu dovući
papir i olovku jer se nadaju da možda ume da piše. Znao je da će
ga zapitkivati o sto stvari jer se nadaju da će im možda
odgovoriti. Ali pisanje mu nije išlo, a nije hteo da sedi i stenje dok
drugi slušaju.

Nije navikao ni da se rukuje. Nije naučio taj mali pokret koji

se zove rukovanje. Sejer mu je pokazao na praznu stolicu, a
krupni čovek je pokušao da se smesti. Morao je da se namešta
kako bi pronašao udoban položaj. Sejer je počeo da priča,
brižljivo birajući reči. Emil je slušao. Ništa na širokom licu nije
ukazivalo na to da ne razume, ali je trajalo. Prvo je trebalo upiti
rečenicu, pa je rastumačiti i razumeti, a reakcija se javljala u
njemu tako što je treptao sivim očima ili pomerao usne. Oči su
mu često tragale za Sejerovim pogledom, ali bi ih pomerio čim bi
mu pogled bio uzvraćen. Gleda me krišom, pomislio je Sejer.
– Ovo možda neće biti lako – počeo je. – Ali, ništa nije
nemoguće. Ja bar volim tako da razmišljam.
Emil je čuo i shvatio. Seo je uspravno očekujući nastavak.
– Devojčica koja se zove Ida Juner nestala je iz svog doma u
naselju Staklara – rekao je Sejer. – To se desilo prvog septembra.
Kasnije je nađena u jarku kod Lisejurdea. Tad nije više bila živa –
rekao je ozbiljnim tonom i istog trenutka bacio pogled na Emila.
Klimnuo je glavom. Dobro, pomislio je Sejer, umeš da klimneš
glavom. I to je nešto.
Emil Johanes je i dalje slušao, prstiju prepletenih na stolu.

237
BALKANDOWNLOAD
 – Kad se dese ovakve stvari, moramo da razjasnimo mnogo
detalja – rekao je Sejer. – Često na mrtvoj osobi možemo da
vidimo šta se desilo. Kod Ide ne možemo. Mnogo nas je radilo na
ovom slučaju, i ne možemo da nađemo rešenje. Čak ni lekari.
Meni je veoma važno da nađem objašnjenje. I zato što mi je to
posao – rekao je – ali i zato što sam radoznao.
Ovde je napravio pauzu. Pošto je govorio polako i
razgovetno, Emil je shvatao šta govori. Sejer je uzeo bombonicu
fišermans frend i gurnuo kesicu ka Emilu, koji je neodlučno
posmatrao sivkastosmeđe pastile. Onda je strpao jednu u usta.
Na licu mu se pojavilo iznenađenje.
– Jeste – reče Sejer. – Ljute su. Skoro da izgubiš dah, je 1’
da?
Emil prebaci pastilu u drugi kraj usta.
– Mi ljudi možemo mnogo da izdržimo – nastavio je Sejer –
samo ako dobijemo objašnjenje. Idina mama nema objašnjenje.
Znaš, teško je – rekao je zamišljeno – kad izgubiš malu devojčicu.
A posle moraš da je sahraniš, a ne znaš zašto.
Emilu Johanesu zasuziše oči, ali je razlog mogla biti i
prejaka pastila koja mu se topila na jeziku.
– Ima mnogo toga što ne smem da kažem – reče Sejer. – U
vezi je sa pravilima. Moraćeš to tako da prihvatiš. Ali našli smo
dosta stvari u ovom slučaju koje tebe povezuju s Idom. Mislimo
da si je poznavao. Možda čak i tvoja majka – nastavio je. – Te se
stvari ne mogu poreći. To su stvari koje se ne mogu nikako
drugačije objasniti.
Spustio je ruke na sto. U odnosu na Emilove grube šake,
Sejerove su bile duge i uske.
Potražio je kod Emila klimanje glavom, ali ga nije dobio.

238
BALKANDOWNLOAD
 – Emile, ti nešto o tome znaš. Ja takođe. Počeću tako što ću
ti nešto ispričati. Znam da je Ida bila u tvojoj kući, ne samo
jednom, već možda više puta ove godine.
Pogledao je Emila. Trebalo je izraziti se pravilno.
Emil se bavio pastilom za grlo.
– Ne – rekao je.
Odgovor je bio razgovetan. Sejer je osetio kako mu telom
struji olakšanje.
– Dobro je – rekao je naglas.
Možda će ovaj nemi čovek uspeti da da izjavu pod pravim
uslovima.
– Ida je bila slatka devojčica – nastavio je Sejer. – Mislim,
ipak među devojčicama postoji razlika. A Ida je bila vrlo slatka.
Emile, šta ti misliš? Da li je bila slatka?
Klimnuo je glavom, skroz se slaže.
– Ima mnogih koji bi voleli da se dočepaju takve devojčice
kad bi imali priliku. Da bi je zloupotrebili. Za ono za šta im treba.
Sigurno shvataš o čemu sada govorim?
Pažljivo je proučavao Emila i primetio da mu pogled malo
beži u stranu.
– Da li shvataš o čemu govorim? – ponovio je Sejer. Emil
opet klimnu glavom.
– Ali kod tebe je bila nekoliko puta. Znači, vraćala ti se. To
sigurno znači da si bio dobar prema njoj. Ipak moram jedno da te
pitam, iako misliš da je teško. Da li si povredio Idu?
– Ne! – rekao je Emil Johanes.
Odjednom se uznemirio. Ruke su mu tapkale po stolu,
podizao ih je ka vratu i petljao oko kragne, a onda su se izgubile

239
BALKANDOWNLOAD
ispod stola i završile na kolenima. Dlanove je počeo da trlja o
tkaninu na pantalonama.
– Ne! – ponovio je. S nekom vrstom besa pravednika,
pomislio je Sejer.
Podsetio je sebe na to da je čovek div u odnosu na tanušnu
Idu, da možda nema uvek kontrolu, da možda ne može uvek da
proceni sopstvenu snagu. Podsetio je sebe na to da ovaj čovek
koji deluje priglupo možda ipak poseduje određeni glumački
talenat. Možda je postao stručnjak da drži ljude podalje od svojih
privatnih stvari tako što se pravi misterioznim. Nagnuo se
instinktivno unapred.
– Da li ste Ida i ti razgovarali? – pitao je.
– Ne, ne – glasio je odgovor. Snažno odmahivanje glavom.
Nisam ni mislio, pomislio je Sejer, počešavši se po potiljku.
– A da te pitam sledeće... – nastavio je. – Ima li bilo šta u
vezi s ovim što se desilo između tebe i Ide zbog čega te grize
savest?
Emil je ovog puta dugo razmišljao. Zaista veoma dugo.
Sejer je strpljivo čekao. Ovaj čovek ne žuri nigde. Ovaj čovek sve
shvata veoma ozbiljno. Želeo je da odgovori ispravno. Ali
trenutno okleva. Sve vreme je u mislima obrađivao sećanja. Sejer
je to video po brzim pokretima očiju, kako lete po unutrašnjim
predelima.
– Ne – rekao je na kraju. Ali ovo ,,ne“ je imalo manje snage.
Pa bila je mrtva kad smo je našli, pomislio je Sejer. Trbušna
duplja joj je bila puna krvi. Telo joj je bilo zamrznuto. Zašto te ne
grize savest? Na trenutak se zavalio u stolicu. Bacio je pogled na
Emila. Pustio je da mu ogromna prilika ispuni celo vidno polje u
iskrenom čuđenju.

240
BALKANDOWNLOAD
 – Ti si stvarno prava zagonetka, Emile.
Emil klimnu glavom, potpuno se slagao.
– I to ti se sviđa! – konstatovao je Sejer.
Tad se Emil konačno osmehnuo širokim, zadovoljnim
osmehom.

Nije bilo mnogo načina da se uđe u njegovu glavu. Nije

znao znakovni jezik, a nervozno je gledao hemijsku olovku i
blokčić ispred sebe na stolu. Na kraju je uzeo olovku i igrao se
poklopcem. Onda ju je spustio. Čekao je mirno, ali to nije bilo od
pomoći. Zauzeo je odbrambeni stav, ali je istovremeno sedeo s
nekakvim osećajem da je u pravu. Imenovali su mu branioca, ali
od njega nije bilo mnogo koristi. Moj klijent nije u stanju da da
izjavu, tvrdio je ne shvatajući više od drugih ko je Emil i šta je
uradio ili nije uradio. Sejer je bio ubeđen u to da je Emil Johanes
kriv. Ali nije mogao da pronađe motiv. Da li je dovoljno
objašnjenje da nije poput drugih? Veštaci su tvrdili da Emil
pokazuje jasne osobine autizma, u meri zbog koje je delimično
zaostao u razvoju. Da li ima prava da lakše pređe upravo preko
ovog dela slučaja jer je Emil čudak, i možda mu uopšte ne treba
motiv? Duboko u sebi je osećao strah da će mu nešto promaći. Da
ima nešto što je pogrešno shvatio.
– Emile, onu spavaćicu je kupila tvoja majka. Ne grešim, je
l’ tako?
Emil skloni pogled, nem kao riba. Štiti majku, pomislio je
Sejer. Ovo je nemoguća situacija. Želi da da iskaz, ali se plaši da
će majka imati problema. Ima toliko stvari o kojima mora da vodi
računa. I premalo reči. Sejer podupre čelo šakom. Osećao je da je
u čudnoj situaciji. U velikom broju saslušanja su sedeli ovako,

241
BALKANDOWNLOAD
ćutke. Sejeru je palo na pamet da će se desiti neko čudo samo ako
bude sedeo dovoljno dugo. Pre ili kasnije će Emil progovoriti.
Naravno, nije bilo osnova da u to poveruje. Da li čezne za
slobodom? Da se vrati Henriju Osmom? Deluje veoma izdržljivo,
jednako žilavo kao majka. Ona je, naravno, najbolji put do
objašnjenja ove priče. Ali nije hteo da je pusti da sama priča iz
dana u dan bez sinovljeve verzije. Možda se razlikuje od njegove.
Vrlo verovatno da je Emil ubio Idu, a posle pozvao majku u
pomoć da sakrije telo. Zajedno su je u panici stavili u zamrzivač
razmišljajući o narednom potezu. Ali zašto bi je tako dobro sakrili
da bi je posle spustili kraj puta, da je svi vide? Sve je delovalo
zbrkano. Bicikl na jednu stranu, Ida na drugu. Gde su joj odeća i
crvena kaciga?
Setio se da ljudske poteze nije uvek lako razumeti, nisu
uvek logični. Ljudi često delaju instinktivno, a tek kasnije moraju
da nađu opravdanje za sebe.
– Da li si ti vozio do Lisejurdea i ostavio Idu pored puta?
Ne, Emil se nije vozio do Lisejurdea.
Svaki put kad bi dao odgovor, iščekivao bi naredno pitanje.
Pogled je umeo da bude poprilično oštar. Krišom je posmatrao
Sejera, pogledom je lutao po sobi, slušao je, nakrivio bi glavu kad
se nešto desi napolju u hodniku. Ponekad bi sam za sebe kratko
klimnuo glavom, kao da vodi unutrašnje beleške. Sejer je mislio
da Emil želi da da izjavu, ali da ne izgubi dostojanstvo koje je
stekao odričući se jezika.
– Mislim da štitiš majku – reče Sejer. – Plašiš se da će biti u
nevolji zbog svega što se desilo. To mi je jasno. Uvek ti je
pomagala. Istovremeno mislim da želiš da mi ispričaš šta se
dogodilo.

242
BALKANDOWNLOAD
 Zagledao se u sive oči.
– Da li grešim?
– Ne – rekao je Emil. Uglovi usana su mu blago
podrhtavali, a prsti su mu igrali u vazduhu. Ponovo ih je prepleo
kad je to shvatio. Sad su mu ruke ležale na stolu, uvezane kao
čvor.
Sejeru nešto pade na pamet.
– Ako mi tvoja majka ispriča sve što se desilo, da li ću tada
imati jasan pregled situacije?
Emil brzo podiže pogled. – Ne, ne – reče užurbano.
– Znači, ima nešto što nije razumela?
Klimnuo je glavom.
– To je baš zanimljivo – reče Sejer. – Uostalom, baš dobro
što klimaš glavom. Ne voliš ništa da priznaš. Ne voliš da
potvrdno odgovoriš na bilo šta. Ali ponekad je ,,da“ veoma važno
– rekao je Sejer.
– Znaš, veoma se plašim da negde ne pogrešim. Ja sam
prilično dobar policajac – rekao je neskromno i zbog toga se Emil
odjednom nasmešio. – Ali, iako sam dobar, ponekad mi je
potrebna pomoć.
Netremice je gledao Emila. – Kao što je i tebi bila potrebna
pomoć kad si shvatio da je Ida umrla.

Posle je opet pomislio na pticu. Možda Henri Osmi ćućori

sam sa sobom u Emilovoj dnevnoj sobi skriven pod prekrivačem.
Možda mu je nestalo vode i pića. Mora da nađe neko rešenje.
Možda može da stoji u stanici. Može da ga čuva Astrid Breningen
s recepcije. To je navodno veoma lako, kazala je Elsa, čak i Emil je
u stanju to da uradi. Bilo je nešto pre jedanaest uveče kad je ušao

243
BALKANDOWNLOAD
u stan. Kolberg je podigao glavu i pogledao ga. Jedna lampa se
ogledala u crnim očima, ali nije ustajao. Skinuo je povodac sa
kukice na zidu. Kolberg je i hteo i nije hteo da pođe.
– Moraš – promrmljao je Sejer. – Moraš da obaviš svoje.
Uskoro će ti samo to preostati.
Šetkali su se lagano oko solitera, dovoljno dugo da Kolberg
razgiba svoje krute zglobove i blago ugreje telo. Sejer pomisli, ni
ti ne umeš da govoriš. Ali sve ove godine komuniciramo bez
poteškoća. Komuniciramo bez reči jer i ne očekujem da iz tebe
izlaze reči. Ima drugih načina na koje te razumem. Moram da
upotrebim neke druge delove sebe kako bih iščitao tvoje signale.
Sedim preko puta Emila i pokušavam da shvatim šta misli. Telo
mu je veliko i snažno, sedi tako mirno ali ipak štošta kaže. Vidim
mu boju kože, dobra je, dosta boravi napolju, lice mu je išibano
vetrom i nevremenom, oči su mu sive kao i moje, samo malo
svetlije. Dosta je dobro negovan, kupa se i češlja. Odeća mu je
pristojna jer se majka stara da je opere. Ponosan je, ima osećaj da
vredi. Zdrav je, telo mu je verovatno jako. U teškoj je situaciji, ali
ne diže dreku. Ne žali se. Mirno sedi i čeka da ga provedem kroz
priču. Vidim mu po očima da se nekad plaši, nekad je pun
entuzijazma, nekad veoma na oprezu. Ne izgleda posebno
opterećen krivicom. Ne deluje kao čovek koji bi bilo kome
naudio. Ne mogu da zanemarim činjenicu da je Ida bila dražesno
dete. Ne mogu da zanemarim činjenicu da je Emil jak. U svima
nama postoji jaka sila, a to je požuda.
Da li se Emil okomio na Idu, ona počela da vrišti, on se
uspaničio? Šta je uradio s majušnim telom što je dovelo do toliko
velikih povreda od kojih je umrla? Sejer je zastao jer je i Kolberg
stao. Nešto je pretraživao po zemlji. Izgledalo je kao vrabac i
očigledno je bio mrtav već neko vreme. S gornje strane je izgledao

244
BALKANDOWNLOAD
netaknuto, ali kad ga je Kolberg prevrnuo njuškom, Sejer je otkrio
da je napola istrulio. Nevoljno je gurnuo pticu u jarak vrhom
cipele. Povukao je povodac želeći da pođe. Približavala se ponoć.
Pomislio je na trenutak mira koji ga kod kuće čeka pred
prozorom, u udobnoj stolici sa psom kraj nogu. I povelik viski.
Uvek bi odvojio vreme za taj trenutak. Ustaljeni ritual koji seže
godinama unazad. Jedna zamotana cigareta. Brižljivo odabran
disk iz police. Pije viski polako i odlebdi. Pogled mu odluta do
Elisine slike. Malo porazmisli o njoj, nekoliko prijatnih misli.
Pade mu na pamet, šta da radim kad psa ne bude bilo, a ja budem
sedeo sam u praznoj sobi. Prestar sam da nabavljam štene. Sara,
pomisli potom. Uskoro se vraća. Ovde je tako tiho. Pogledao je
Kolberga, opterećen krivicom. Evo mene kako razmišljam da te
već nema, pade mu na pamet. Pas je smršao onako kako to rade
stariji psi, krzno mu je postalo preširoko. Sejer se polako vraćao.
Zastao je na trenutak nasred dnevne sobe dok je pas pokušavao
da se vrati na svoje stalno mesto kraj stolice. Bio je to tužan
prizor. Sejer u grudima oseti oštricu očaja. Pas se kretao u krug,
polako i kruto, vrteći se i vrteći oko svog tela. Onda je počeo
lagano da tone ka podu, nesigurno podrhtavajući. Prvo zadnje, a
potom prednje šape. Bilo je očigledno da ga boli kad se uspravlja
i kad se spušta u ležeći položaj. Posle dugotrajnog i nespretnog
manevrisanja konačno se spustio. Poslednja se spustila glomazna
glava. Onda se začuo beskrajno težak uzdah, kao da mu je iz
pluća izašao sav vazduh. Ovako više ne ide, pomislio je Sejer. U
istom trenutku je okrenuo leđa. Nije mogao da pogleda psa u oči.

245
BALKANDOWNLOAD
 Elsa Mork je trošila veliku snagu pokušavajući da zadrži
osećaj kontrole. Jela je i spavala, možda se preispitivala sama sa
sobom. Bila je uspravna i čila, ali ipak pred kraj života. Bila je
toga svesna. Duboko u sebi je imala usađen osećaj časti. Ali borila
se protiv same propasti. Očajanja koje bi nastalo ukoliko izgubi
obraz. Netremice je gledala Sejera kako bi se uverila da će joj
zaista poverovati ako mu ispriča kako stvari stoje. Da li će
razumeti? I u kojoj meri će to osuditi? Bio je prijatan čovek.
Čudila se tome. Kad joj se pojavio na vratima noseći u kesi
spavaćicu, osetila je jaku teskobu. Ovde je bilo drugačije. Ni na
sekund se nije osetila ugroženo.
– Da li ste jednako fini prema Emilu kao i prema meni? –
rekla je iznenada. Sledećeg trenutka su joj se zarumeneli obrazi.
– Lako je biti fin prema Emilu – rekao je Sejer. – On je vrlo
šarmantan čovek.
Ozbiljno je mislio to što kaže. Osetila je da mu veruje.
Elsa je prigušila jecaj. Potez koji liči na to kad se proguta
nešto veliko, malčice preveliko. Plakati može posle, bez svedoka.
Pribrala se.
– Recite mi jedno o Emilu – reče Sejer. – Šta može da ga
razbesni?
Dugo ga je posmatrala.
– Ja – rekla je ogorčeno – kad se pojavim s metlom. Doduše,
nije da se naljuti. Namrgodi se. Ne shvata da se mora.
Pomislila je na sina i osetila se bespomoćno, jer joj je van
dometa kao nikad do tada. Navikla je da ulazi u njegovu kuću
kad god hoće.
Sad nije mogla ni da pazi na njega, ni da ga kontroliše.

246
BALKANDOWNLOAD
 – Ha – rekla je – izgleda da se nikad ne razljuti, ako ćemo
istinu, ali i ne druži se ni sa kim. Ako motor neće da upali, gleda
ga začuđeno. Onda krene da vrti s velikom upornošću. Sve što je
praktično i konkretno, kao što su šrafovi i matice, s tim se dobro
snalazi.
– Ali ako se vratite unazad. Na sve što mu se dešavalo u
životu. Detinjstvo i odrastanje. Da li možete da se setite nečega
što ga je razljutilo?
Ugrizla se za usnu. Razmišljala je o ovom košmaru koji ju je
ponekad pratio. Razmišljala je o osudi koja će doći, pomislila je
kako Sejer upravo želi da mu servira ovaj događaj. Eksplozivan,
destruktivan bes. Ipak je počela da priča. Usred svega toga Elsa je
morala da prizna da je dobila pažnju u meri u kojoj je nije
dobijala godinama. I to od muškarca. Prvi put je pokušala da
rečima oblikuje ovaj doživljaj, i malo je zamucala.
– Imao je osam godina – prisetila se – i igrao se napolju u
dvorištu. Imali smo kućicu u Gulhaugu. Emil je bio prilično
tvrdoglav kad je bio mali. Nije bilo lako naterati ga da sluša. Ali
bio je vrlo plašljiv. Plašio se čak i kokošaka.
Nasmešila se kad je to rekla, a Sejer joj je uzvratio
osmehom.
– Komšija je imao štene – rekla je – mislim da je bio bigl.
Pobegao je od kuće i zalutao u naše dvorište. Videla sam ga s
prozora. Emil se skroz ukočio od straha kad je štene iznenada
dotrčalo. Skočilo mu je pravo na noge da se igra. Pokušao je da ga
otrese, ali nije mogao. Tresao je i tresao, ali iz usta mu nije izašao
nijedan glas. Peglala sam košulje kraj prozora, i shvatila da
moram da izađem i da mu pomognem, ali bila sam iznervirana,
priznajem. Većina dece bi otvorenih ruku prihvatila štene. Ali ne
i Emil. Počeo je da ga šutira – rekla je i zastenjala. – Nosio je

247
BALKANDOWNLOAD
debele čizme, nikad nije ništa drugo hteo da obuje osim debelih
čizama, pomislio bi čovek da se plaši svojih prstiju, ali je ipak
krenuo da šutira. Udarao je poprilično jako.
Morala je malo da predahne kad joj se pred očima ukazao
prizor. Od slika joj je krenula blaga mučnina. – Stene je pobeglo i
samo se treslo ležeći na zemlji – rekla je. – Nisam više mogla da se
mrdnem, toliko sam se strašno uplašila. Ali nije prekinuo da
šutira. Kao da ga je spopalo neko ludilo, ja sam samo stajala i
pokušala da se pokrenem, ali čvrsto sam stisnula peglu i kao da
nisam mogla da verujem šta vidim. Štene je letelo na sve strane, a
Emil je trčao za njim pokušavajući da ga šutne i zgazi što jače
može. Potpuno sam se zaledila – rekla je tresući se – nikad u
svom životu nisam videla nešto slično. Kad sam konačno izašla,
od njega skoro ništa nije ostalo. Iz kuhinje sam uzela plastičnu
kesu i ubacila kuče u nju lopatom. Onda sam ga zakopala u bašti.
Ništa nisam rekla Emilu, nisam znala šta da kažem, nisam mogla
čak ni da ga pogledam.
S očajanjem je rukom prešla preko lica.
– Komšija nikad nije shvatio šta se desilo sa štenetom.
Grabuljama sam prekrila krv na zemlji peskom, i uvela Emila
unutra. Pravila sam se da se nikad nije desilo. Ali posle toga –
rekla je, konačno se usudivši da ga pogleda u oči – posle toga sam
ga stavila pod svoje, jer sam ga videla. Posle toga je smeo da radi
samo ono što mu kažem.
Sejer je svario priču tako što je posedeo neko vreme u tišini.
Nije mu se dopalo to što čuje.
– Drugim rečima, razljuti se kad se oseti ugroženo ili se
plaši – rekao je na kraju. – A plaši se mnogih stvari. Branio se uz
velik bes.

248
BALKANDOWNLOAD
 – Govorimo o štenetu – rekla je umorno.
– To možda nije bitno – rekao je utešno. – Ljudi se svačega
plaše. Zar niste videli odrasle, stabilne ljude kako potpuno izgube
pribranost kad u sobu uđe osa?
Elsa je morala da se nasmeši.
– Ali Ida mu sigurno nije bila pretnja? – reče Sejer, kao sam
za sebe. Elsa se stresla. Zbunjeno je odmahnula glavom
pokušavajući da ga isprati. Sad se sve odvijalo tako brzo. Htela je
da se povuče, ali nije stigla, samo joj je izletelo: – Ne znam! Nisam
bila tu kad se desilo. A on ne može da odgovori!
Onda je u sobi zavladala mrtva tišina. Polako joj je svanulo
šta je rekla, i začudilo ju je što nije osećala veći stepen očaja. Ovo
mu je sve vreme bio cilj, pomislila je. Sigurno sam znala od
početka, samo sam se pravila da ne shvatam.
– Recite mi šta ste videli – zamolio ju je Sejer.
Polako je digla ruke. Skoro da se prepustila istini.
Objašnjenje je došlo, trapavo i nervozno, ali ni jednog trenutka
nije posumnjao u istinitost onoga što mu govori.
– Ponekad odem do Emila bez najave – priznala je. –
Moram priznati da to radim namerno. Da bih proverila. A sad
znate da ima razloga da ga proveravam. I tako sam i uradila.
Davno je to bilo. Nekoliko meseci, čini mi se. Jako se uznemirio
kad sam se iznenada dovezla ispred kuće. U bašti je stajala
devojčica. Hranila je pticu. Dešava se da Emil po toplom vremenu
izgura kavez napolje da Henri bude malo na suncu i svežem
vazduhu. Bila sam baš zabrinuta. Pomislila sam na glasine koje bi
se mogle raširiti ako neko vidi devojčicu kod Emila. Pitala sam je
kako se zove i gde živi. Rekla je da živi u Staklari. Rekla mi je da
je izašla da vozi bicikl i da je čula pticu kako cvrkuće. Ne znam

249
BALKANDOWNLOAD
da li ju je Emil uopšte i primetio, kao da se svako bavio svojim
poslom. Ona pticom, a on biciklom. Rekla sam joj da se drži
podalje i da više ne dolazi. Nije mi odgovorila. U stvari,
pogledala me je prkosno i samo se osmehnula. Ali, odvezla se na
biciklu i više je nisam viđala.
Elsa se promeškolji u stolici. – Ne pre ove katastrofe –
prošaputala je.
– Znači, ne znate da li je Ida tada prvi put bila tamo? – pitao
je Sejer.
– Nisam pitala. Pa znate da ne odgovara. To je bio jedini
put da sam ih tako zatekla. Brinula sam se dosta, ali sam
potisnula. I onda sam jedno veče sedela i gledala vesti. Drugog
septembra. Gledala sam sliku nestale devojčice. Odmah sam je
prepoznala. To je ona što je dolazila kod Emila. Naravno da je
slučajnost, rekla sam sama sebi, ali sam se zabrinula. Toliko sam
se zabrinula da nisam čak ni smela da odem da proverim. Ne pre
trećeg septembra. Tad sam išla da spremam. Zato i dolazim –
dodala je – i da vidim da li je sve u redu. Ali tog dana, trećeg
septembra, došla sam, dakle, da spremam. Prvo sam ga pozvala.
Bio je nemoguć u razgovoru. Često kaže ,,ne“ kad ga nazovem i
najavim mu dolazak, ali me baš briga. Ali tog dana je bio
drugačiji. Uplašen. Skoro očajan – prisetila se. – Posumnjala sam.
A onda sam se uznemirila – priznala je – jer s Emilom nikad ne
znate. A uplašila sam se zbog devojčice koja je nestala. Zato sam
pošla da obavim šta treba, i da vidim da li se nešto dešava.
Zabrinuto je pogledala preko stola u Sejera.
– Zaključao je vrata – rekla je. – I u ključaonicu stavio neku
budalaštinu. Ne znam šta, možda žvaku. Pokušala sam da
gurnem ključ, ali nije išlo. Vratila sam se kući po nešto čime
mogu da razvalim vrata. Tako me je bilo strah – rekla je – kao da

250
BALKANDOWNLOAD
se konačno desilo ono čega sam se uvek plašila. I onda sam
naprosto razvalila vrata, nisam se više obazirala ni na šta. Ni na
vrata, koja su delimično oštećena, ni na komšiluk koji me možda
vidi. Kad sam konačno ušla u kuhinju, ponašao se čudno. Bio je
tako prkosan i mrzovoljan. Primetila sam da mu je jorgan na
kauču i pomislila, zašto, za ime sveta, ne spava u svom krevetu? I
svuda je bio neki čudan miris, strašno je smrdelo. Htela sam da
uđem u spavaću sobu, ali mi nije dao. Cimnula sam vrata, i ona
su bila zaključana.
Sad je prinela jednu ruku srcu, i gornji deo tela joj se
pognuo u stolici. – Spopala me je takva teskoba – rekla je – nije mi
bilo jasno šta to krije od mene. Zahtevala sam da mi otključa.
Rekla sam, poznajem te, znam kad si u problemu, a sad jesi!
Morala sam da razvalim vrata pijukom. I kad su se vrata naglo
otvorila, i kad sam videla šta mu leži na krevetu, samo što se
nisam onesvestila.
Stisnula je usne i zaklonila usta rukom, kao da želi da spreči
da iz njih izađe još reči. Sejer je sedeo potpuno nepomično i
čekao. Onda je nastavila.
– Smesta sam je prepoznala. Ali nije mi bilo jasno kako je
završila u Emilovom krevetu. Delovala je nepovređeno, nije bilo
rana, ni krvi, ali ipak je bila mrtva, vrisnula sam. Nisam mogla da
se kontrolišem. Emil Johanes je pokrio uši i vrištao sa mnom,
vikao je „ne, ne“, kao i inače. Tako mi se vrti u glavi – rekla je
iznenada. Klonula je na sto.
– Odmorite se malo – rekao je Sejer. – Udahnite što dublje
možete, i odmorite se malo.
To je i uradila. Sejer je čekao. Razmišljao je o strahu koji
sigurno oseća. Nije teško zamisliti kako neko usled takvog
događaja može iracionalno da postupi. Shvatao je paniku i

251
BALKANDOWNLOAD
očajanje. Ali pomislio je na to da je ona sigurno i preduzimljiva
žena koja je sve uspela da sprovede. Uprkos strahu, panici i
očajanju, uspela je da dela. Svesno, hladno i metodično.
– Podigla sam joj odeću – nastavila je Elsa. – Grudi su joj
bile potpuno smrskane, kao da ju je neko šutnuo; pogledala sam
Emila jer mi je to bilo poznato, shvatila sam da ju je šutnuo, ali je
porekao. Rekao je ne, ne, a nije mi bilo jasno zašto bi je šutnuo.
Bila je preslatka mala devojčica. Baš onakva kakvu sam želela za
sebe – zajecala je – kad sam bila mlađa. Ali je nisam dobila.
Dobila sam samo ogromnog, prkosnog dečaka koji nikad nije
hteo da govori. Nikad nije hteo da se druži sa drugima. I sad je
dovukao sa sobom kući devojčicu i udario je nogom. Kao
onomad kad je šutirao psa, i kad nisam mogla da shvatim!
Opet je zaćutala. Sejer je stvarao sopstvene slike onim
redom kako je Elsa pričala.
– Pošto nikad ne bih dobila odgovor od Emila, odlučila sam
da brzo delam i da odustanem od pokušaja da uopšte shvatim,
osim da imam sina koji nije kako treba, i da se desilo nešto
potpuno užasno. Obeščastio je i sebe i mene, i to nisam mogla da
podnesem. Ne sad, kad sam stara i uskoro ću u grob. Tako sam
želela da umrem bez ovakve katastrofe – jecala je. – Čvrsto sam
ga držala i pazila ne njega sve ove godine baš kako se nešto
ovakvo ne bi desilo. A onda se desilo.
– Ispričajte mi šta ste uradili – reče Sejer.
– Trebalo mi je vremena da nađem rešenje – rekla je. –
Izgrdila sam Emila, rekla sam, sad ćeš da uradiš šta ti kažem, i
nećeš ni da zucneš jer je ovo kraj za nas oboje ako te neko otkrije.
Ići ćeš u zatvor, vikala sam, a i ja s tobom. Sad ćeš da sarađuješ,
ako već nikad ranije nisi. Tako se čudno ponašao – prisetila se –
stajao je uspravno kao kolac, i nije mi bilo jasno zašto nije više

252
BALKANDOWNLOAD
van sebe. Doduše, bio je van sebe, ali ne onako kao onda sa psom.
Delovao je zbunjeno. Kao da ni njemu nije jasno sve što se
događa. Samo se zatvorio u sebe, a nisam imala snage da tragam
za objašnjenjima. Odeća je morala da leti. Više nije bila čista –
rekla je i pogledala ga – i baš je smrdela. Našla sam Emilov letnji
jorgan u sobici i zamotala je u njega. Tražila sam da isprazni
zamrzivač u podrumu. Taj zamrzivač je ionako poluprazan, pa je
posao brzo obavljen. Razmišljala sam samo o jednoj stvari, da
niko ništa ne sazna. Da moram da uradim pravu stvar, i uklonim
sve tragove za Emilom. Odneo ju je u podrum i spustio unutra.
Onda se izgubio uza stepenice – setila se – dok sam ja zatvarala
poklopac. Kad sam se popela, ljuljao se u stolici, a njegova
brbljiva ptičurina je samo drečala, spopala me je želja da je
izbacim kroz prozor, tako je bila glasna. Dugi prodorni krici. Kao
sudnji dan – rekla je očajno.
– Ćutljivi Emil koji se ljulja u stolici, smrad u kuči, i ptica
koja dreči. Poželela sam da mi pamet odleti iz glave – priznala je
– ali nije odletela.
Posegnula je za flašom kisele vode i počela da je vrti po
stolu. Možda je žedna. Ali nije imala snage da je podigne, a onda
i sipa u čašu koja je stajala pored. Poruka iz mozga nije stizala do
njene ruke, samo je neprestano vrtela flašu. Sejer ju je pažljivo
izvukao iz njene ruke i pomogao joj. Konačno je otpila gutljaj
hladne kisele vode.
– Setila sam se da moramo opet da je obučemo. Nešto novo,
bez naših tragova. Nisam htela da je pronađete golu. Pomislila
sam na njenu majku, kako će joj biti strašno. Posle nekog vremena
sam otišla kući. Odlučila sam da joj kupim haljinu. Sad je glupo
kad o tome razmislim – rekla je i ogorčeno se nasmešila. – Da sam
je kupila u Lindeksu ili H&M-u, ne biste me našli. U tim

253
BALKANDOWNLOAD
radnjama uvek ima mnogo ljudi, a u njima rade mlade devojke.
Skoro da i ne pogledaju mušteriju. Ali otišla sam do Ulava G.
Hansena – rekla je. – Jer tamo obično idem. Posle sam se vratila
do Emila iako je bila skoro noć. Nisam se uzdala skroz u to šta bi
mogao da uradi. Ali i on je samo sedeo u stolici. Rekla sam da
ćemo urediti tako da je nađu, ali da moramo da sačekamo.
Moramo pažljivo da isplaniramo. Onda sam se setila bicikla.
Rekli su na televiziji da je nestala na žutom biciklu. Emil ga je
sakrio iza kuće. Na volanu je visila crvena kaciga. Spustili smo ga
u podrum. Jedne noći sam naprosto odgurala bicikl. Morao je da
ode što dalje od naše kuće. Bacila sam ga iza nekog
transformatora i znala sam da će ga brzo pronaći. Onda smo
pričekali nekoliko dana. Kacigu sam zakopala iza kuće u leju sa
cvećem. Naći ćete je tamo – rekla je i podigla pogled – kod
podrumskog prozora koji ima pukotinu.
Sejer je pribeležio nešto i izgledalo je kao da joj se dopada
što se sve tačno zapisuje, baš onako kako je ispričala. Učtivo je
sačekala dok nije završio, pa je nastavila jednakim tempom kao
ranije. – Sve vreme sam odlagala. Bilo je nemoguće otvoriti
poklopac. Sve dok je u zamrzivaču, bezbedni smo. Nismo mogli
ni da je vidimo ni da je namirišemo. Skoro da sam mogla da
zamislim da je sve strašan košmar. Dok ste vi čekali i čekali. Ali
mnogo sam razmišljala o njenoj majci i shvatila sam da bi i njoj i
nama bilo bolje da pronađete Idu. Tako da može da je sahrani.
Šokirali smo se kad smo otvorili zamrzivač. Bila je skroz kruta u
onom jorganu. Emil je prišao i hteo je da je pomiluje po obrazu,
ali se izbezumio kad je shvatio da je hladan kao kamen. Nismo
mogli da joj obučemo spavačicu – rekla je. – Nisam o tome dobro
razmislila. I onda smo morali opet da čekamo, dok se, znate, da,
dok joj se telo malo ne opusti. Dugo je trajalo. Nekoliko puta sam

254
BALKANDOWNLOAD
bila na ivici nervnog sloma. Onda smo je obukli. Bilo je naporno.
Pomislila sam na sve što čete pronaći, sve ono što ostavljamo za
sobom. Sve vreme sam koristila usisivač. Onda smo je opet
zamotali u jorgan, i na kraju selotejp. Emil ju je odneo do kola,
kasno uveče. Dok sam se vozila do Lisejurdea, sedeo je u dnevnoj
sobi i čekao. Bilo je to usred noći. Tamo sam je spustila u jarak,
odmah uz put.
Zaćutala je. Izraz lica joj je bio prazan, kao da su nestala sva
osećanja. – Ali jedne stvari se sećam – dodala je. – Mislila sam da
je lepa u toj spavaćici.
I onda se Elsa ispraznila. Opet je oborila glavu, kao kad se
iščekuje presuda. Kao da je završila. Nema više osećanja i očaja.
Ali Sejer je znao da će joj se sve vratiti. Možda ne baš svakog sata
do kraja života. Možda svake noći, u vidu strašnih košmara. Ali u
ovom trenutku je bila prazna. Nije joj ništa rekao o tome šta je
očekuje.
– Da li vam je lakše kad ste mi ispričali šta se desilo? –
rekao je tiho.
– Jeste – priznala je. Bio je to šapat. Legla je preko stola i
zaječala. Pustio ju je da sedi. Nigde ne žure.
– Znam da sam kriva za nešto strašno – rekla je posle dugo
vremena. – Ali već je bila mrtva kad sam došla, i nisam mogla da
je vratim u život. A Emil ne može u zatvor, zar ne? Samo sam
pokušala da ga spasim od katastrofe.
Eto, pomislio je Sejer, košmar se već javlja u njoj.
Zabeležio je poslednje beleške. Iskreno je dala izjavu, i Sejer
joj je verovao u potpunosti. Ipak se setio Emila, i tvrdnje da
majčina verzija možda nije istinita.
– Da li vam je ipak nejasno koliko i meni? – rekao je.

255
BALKANDOWNLOAD
 Opet se okrenula i pogledala ga s nesrećnim izrazom lica.
– Nisam skroz sigurna.
– Zašto bi Emil povredio Idu?
– Ne znam – ponovila je.
– Da li ste sami tragah za objašnjenjem?
Suvom šakom se pomilovala po obrazu.
– Verovatno nisam želela da znam – rekla je umorno.
– Ja želim – reče Sejer. – Morao je imati neki razlog.
– Nije kako treba – nastavila je kao da će to objasniti sve što
im u ovom trenutku nije jasno.
– Da li smatrate svog sina neuračunljivim? – hteo je da zna.
– Ne zapravo. Ne.
– Ili možda mislite da ga poznajete, čini vam se da je vrlo
predvidiv i da ga uprkos svemu shvatate?
– Da.
– Da li vas je često iznenađivao neshvatljivim radnjama ili
reakcijama?
– Nikad – prošaputala je – osim onda sa štenetom.
– Dakle, samo ta jedna epizoda?
– Da.
– Pa zašto bismo ga onda mi smatrali neuračunljivim?
Slegnula je ramenima. Kao da čeka bliže objašnjenje svega
što je čeka. Pogledao ju je ozbiljno.
– Bićete optuženi za krivično delo. Siguran sam da shvatate
– rekao je.
– Shvatam – rekla je oborenog pogleda.

256
BALKANDOWNLOAD
 – Branilac će vam pomoći kako god bude mogao. Izjaviće
upravo ovo što ste vi izjavili meni, da ste pomogli sinu da prikrije
zločin. Sud će se izjasniti o vašoj krivici, a kasnije i kazni. Da li
vam je jasno?
– Jeste – rekla je.
Klimnula je glavom sama za sebe.
– Da li biste se bolje osećali ako bi se odnos između Emila i
Ide razjasnio do kraja?
– Ne znam – rekla je nesigurno. – Možda ga je zavitlavala
zbog nečeg.
Sejer baci pogled na nju i istog trena se uhvati za ono što je
rekla.
– To mu se ne dopada? – pitao je.
– Emil je ponosan – rekla je.
Odveli su je u ćeliju. Sejer je prišao prozoru. Tamo je stajao i
odmahivao glavom. Trebalo bi da oseti neku vrstu olakšanja ili
nekakvo zadovoljstvo. Trebalo bi da oseti da su se sve kockice
složile, da je stigao do kraja, da je obavio svoj deo posla. Ali nije
osećao nikakvo zadovoljstvo. Bilo je nečeg što ga iritira. Odbacio
je nemir. Naterao je sebe da izađe iz kancelarije. Zatvorio je vrata
izuzetno pažljivo. Ima toliko stvari koje treba obaviti. Mora da
napiše detaljan izveštaj. A Vili Oterhals se i dalje vodi kao nestao.
Vest o Elsinom priznanju se brzo raširila celim gradom.
Ljudi su se opet opustili. Od sina nisu ništa očekivali, a nije ni
trebalo. Majka je dala iskaz. Slučaj su smatrali rešenim. Ne i Sejer.
Sledećeg jutra, kad je zamakao za staklena vrata
Opštinskog suda, pala mu je na pamet nova ideja. U jednom od
salona na prijemnom odeljenju je sedela mlada majka s
bucmastim detetom. Dete je imalo kovrdžavu kosu i okrugle

257
BALKANDOWNLOAD
obraze, a Sejer nije mogao da dokuči da li je dečko ili devojčica.
Ali primetio je da je sto preplavljen šarenim igračkama. Astrid
Breningen, koja sedi na recepciji, napunila je kutiju starim
stvarima svojih tmučiča. Dešavalo se da se na vratima pojave
deca koja moraju da sačekaju majku ili oca koji prijavljuju krađu
auta ili slično. Sejer je u prolazu bacio pogled na sto. Bilo je tu
ljudskih figura, životinja i automobila, i nešto što je ličilo na
bager. Brodića i zgrada, raznih mašina i alata. Plejmobil, prolete
mu kroz glavu. Takvima se i njegov unuk igrao kao mali. Još se
mogao kupiti u prodavnicama. Nešto mu je palo na pamet,
upravo u trenutku kad je dete posegnulo za psima, jedan je bio
crn, drugi smeđ, i udarao jednim o drugog na stolu. Malo su
poskakivali, a posle se razvila poprilična tuča pasa. Iz crvenih
napućenih usta smeštenih između okruglih obraza dolazio je
energičan lavež. Dete je lajalo umesto oba psa, visoko i duboko
lajanje. Sejer se okrenuo, skoro da je napravio odlučnu piruetu na
uglancanom podu i opet se izgubio.

Trideset minuta kasnije je ušao u sobu za saslušanja. Emil je

ugledao kesu koju je Sejer držao u ruci.
– Nisu sok i kolači – osmehnuo se Sejer. – Još je bolje od
toga.
Emil je klimnuo glavom. I dalje je zurio u kesu.
– Dugo sam razgovarao s tvojom mamom – rekao je Sejer. –
Ispričala mi je dosta toga. Znam da nećeš progovoriti. Ali sam
mislio da možeš da mi pokažeš.
Uzbuđeno je gledao Emila. Onda je sadržaj kese istresao na
sto. Emil je razrogačio oči. Onda je iznenada postao nesiguran.

258
BALKANDOWNLOAD
Uplašio se da će nešto morati uspešno da obavi, a neće mu poći
za rukom.
– Samo ako želiš – reče Sejer ohrabrujućim tonom. –
Plejmobil – objasnio mu je. – Lepe su, je 1’ da?
Figurice su ležale na hrpi na stolu, na tračku svetlosti koja je
koso dopirala kroz prozor. Devojčica u žutoj haljini i sa crnom
kovrdžavom kosom. Figura muškarca i figura žene. Motocikl,
televizor, nešto nameštaja, između ostalog krevet. Biljka u saksiji,
i među svim tim figuricama mala, bela kokoška.
– Henri Osmi – objasnio mu je Sejer i pokazao kako
kokoška tapka po stolu. Emil je skeptično žmirio. Sejer je počeo
da ih razdvaja i slaže. Radio je veoma polako, u tišini, sve vreme
posmatrajući Emila. Sad je obratio pažnju, a na licu mu se
pojavila naznaka entuzijazma.
Sejer je podigao figuricu devojčice i držao je u ruci. Haljina
je bila boje žumanceta, s tankim bretelama na ramenima. – Ida –
rekao je i pogledao Emila. – Gledaj. Kosa se skida – rekao je.
Skinuo je kosu figurici kao kad se skida poklopac i vratio je na
mesto jednim klikom. – Mogu da menjaju kosu. Kao što ljudi
menjaju perike – osmehnuo se. – Ali ovu nećemo da sklonimo.
Ida je imala crnu kosu, je 1’ tako?
Emil je klimnuo glavom. Dugo je posmatrao figuricu.
Moglo se videti da naporno radi, da smešta Idu koju je nekad
poznavao u ovu plastičnu figuricu.
– Emil Johanes – reče potom Sejer i podiže figuru muškarca.
Korpulentan radnik u plavom radnom odelu, sa šlemom na glavi.
– Da skinemo šlem – predložio je Sejer. Stavio je čoveka
pored Idine figurice. Onda je rasporedio nameštaj po sećanju, što
je bolje mogao.

259
BALKANDOWNLOAD
 – Ovo je tvoja kuća – rekao je i nacrtao kvadrat na stolu. – U
tvojoj smo dnevnoj sobi, tu su sto i stolice. Televizor. Biljke u
saksijama. Ovde je tvoja spavaća soba, u njoj je krevet. Evo
kuhinje, sa čajnikom i frižiderom. Evo ljudi koje poznaješ. Tvoja
mama i Ida. Evo Henrija. Nisu imali papagaje – rekao je kao da se
izvinjava.
Emil je pogledao šareni enterijer. Sejer je stavio kokošku na
stolicu.
– Da li ti je poznato? – pitao je.
Emil s oklevanjem klimnu glavom. Počeo je da premešta
stvari kako bi sve bilo tačno.
– Bolje poznaješ svoju kuću od mene – priznao je Sejer. –
Tako da se uzdam u tebe. Da krenemo – rekao je s entuzijazmom.
– Ne sećam se kad sam se poslednji put ovako igrao
figuricama – priznao je. – Mi odrasli se više ne igramo. Mislim da
je to u stvari glupo, jer kad se igraš, kažeš dosta toga. Evo Ide –
objasnio je – evo i tebe. Stojite u tvojoj dnevnoj sobi, možda, jer je
Ida došla u posetu. Evo tvoje mame. Još nije stigla, pa ćemo da je
sklonimo. Evo možda ovde. Pomerio je figuricu Else ka ivici stola.
Nosila je crvenu haljinu, a kosa joj je ličila na smeđu tokicu.
Figurice su stajale uspravno, ruke su im visile niz telo. Tri
plastične figurice koje se nestrpljivo posmatraju. Jasno je da će se
nešto dogoditi. Neme figurice su bile vrlo dramatične.
– Mislio sam da možeš da mi pokažeš – zamolio ga je Sejer.
– Pokaži mi šta se desilo. Emil je pogledao na sto, a posle
toga u Sejerovo lice. Opet se zagledao u figurice. Ovo razume. To
su opipljive, jasne stvari koje mogu da se pomeraju. Ali nešto je
nedostajalo. Nešto zbog čega nisu počinjali. Sejer ga je uporno
gledao tražeći objašnjenje.

260
BALKANDOWNLOAD
 – Nisam našao bicikl za devojčice – rekao je. – Ali došla je
kod tebe na biciklu, zar ne? Ili ste se sreli napolju?
Emil nije ništa rekao. Samo je posmatrao figure.
– Nisam našao ni trotočkaš kakav ti imaš. Samo crveni
motocikl. Možeš li ipak da mi pokažeš?
Emil se nagnuo preko stola. Jedna šaka je bila otvorena.
Namestio ju je kao veliku činiju, ogromnu, toplu krivinu i
pomerao je ka sredini stola, iznad svih figurica. Podsetila je Sejera
na kran koji Emilova ruka skoro mehanički pokreće, i koji se
zaustavio tačno iznad male Ide u žutoj haljini. Povremeno bi u
uglovima usana zacoktao jezikom, a na čelu su mu se pojavile
duboke brazde raznih oblika. Onda je podigao drugu ruku,
dvama prstima napravio pincetu i podigao Idu. Visila je na jednoj
ruci. Pažljivo ju je spustio u otvoreni dlan. Samo je sedeo i zurio.
Ništa se nije desilo. Sejer se duboko koncentrisao. Očigledno je da
Emil nešto želi da pokaže.
– Podigao si Idu – konstatovao je. Emil je klimnuo glavom.
Idina figurica je ležala na leđima u njegovoj velikoj šaci.
– Podigao. Odakle? – pitao je Sejer.
Emil je zabacio telo ne ispuštajući figuricu. Pogled je opet
počeo da mu luta. Šta sam izostavio? Pomislio je, ima nešto što ne
može da nađe.
– Da li možeš da staviš Idu tačno na mesto na kom je ležala
kad si je podigao? – pitao je.
Emilova ruka se ponovo pokrenula. Skroz ka ivici stola, što
je dalje mogao od onoga što predstavlja njegovu kuću. Tu je
pažljivo spustio Idinu figuricu. Sejer je fascinirano posmatrao
scenu koja se odvija na lakiranoj površini stola.

261
BALKANDOWNLOAD
 – Daleko si od kuće – reče Sejer. – Našao si Idu negde
drugde? Našao si je napolju?
Emil klimnu glavom. Zgrabio je motocikl koji je trebalo da
predstavlja njegovo veličanstveno vozilo. Pomerao ga je s dva
prsta i nije stao dok nije stigao do ivice, do Ide. Podigao je
figuricu, podigao je na noge i pomerio je unapred, kao da se
tetura. Onda ju je pustio da padne. Kad se plastična figurica
prevrnula, sto je blago zazveckao. Odatle je hteo da je podigne na
bicikl. Nikakva poteškoća. Figuricama su noge pokretne, ali Emil
nije to hteo. Hteo je po svaku cenu da Idu namesti na motocikl u
ležećem položaju. Bilo mu je teško, i svaki put bi skliznula.
Pokušavao je iznova i iznova.
– Podigao si Idu – reče Sejer – i stavio je nazad na trotočkaš.
Emil konačno klimnu glavom.
– Zašto leži?
Emil razmaknu ruke u stranu, uzvrpoljio se.
– Bila je povređena, je li tako? – pitao je Sejer. – Jesi li je
zgazio? Je l’ tako bilo?
– Ne. Ne! – Emil je strašno mahao rukama. Jednim prstom
je držao Idu tako da mirno leži na motoru, a drugom ga je lagano
gurao preko stola. Sve do svoje kuće. Tu je podigao Idu i položio
je na krevet.
– Mislim da polako shvatam – reče Sejer. Naglo je ustao i
prišao zidu. Zagledao se u veliku mapu grada.
– Emile – rekao je – dođi ovamo. Pokaži mi gde si tačno
našao Idu!
Emil je sedeo i posmatrao kartu. Lice mu je imalo
prestrašen izgled.

262
BALKANDOWNLOAD
 – Pomoći ću ti – reče Sejer ohrabrujuće. – Gledaj! Ovde smo
sada. Usred grada. Sve ovo žuto je grad – objasnio je – a ova
široka plava traka je reka. Ovde preko živiš ti. Ova linija je tvoja
ulica, Topionička. Kuća ti je otprilike... – nagnuo se ka karti i
pokazao – ...ovde! – rekao je odlučno. – A kad se voziš do grada,
ideš ovuda.
Prstom je pokazao kuda se vozi kako bi mu pokazao put.
– A Ida... – rekao je nastavljajući da traži po karti – ...ona je
došla odavde. Njena kuća je u Staklari, i vozila je bicikl ovuda.
Ovom crnom linijom. Sve do Holtešlete. Krenula je do Lajlinog
kioska. Da li me razumeš?
Emil je postiđeno gledao u sto. Podigao je belu kokošku i
gnječio je šakom tako da je figurica sva bila mokra od znoja.
Nije prepoznavao svoj kraj na bledoj, dvodimenzionalnoj
verziji.
– Idu su udarila kola, je 1’ tako? Da li si video šta joj se
desilo?
Emil klimnu glavom.
Sejer je bio toliko uzbuđen da je s naporom održavao privid
pribranosti. – Nemam auto za tebe. Nisam razmišljao. Da li si
video taj auto? Da li si ga sreo?
Novo klimanje glavom.
Sejer je prišao stolu. – Ali njen bicikl... – rekao je zamišljeno
pogledavši Emila. – Žuti bicikl. Bio je ceo kad smo ga našli. Znači,
nije bila na biciklu kad ju je udario auto.
Emil je razgledao sve igračke od plastike. U dnevnoj sobi je
našao cvet u saksiji, izvadio ga i stavio ga pored Ide.
– Sišla je sa bicikla da bere cveće? – pitao je Sejer.
Emil opet klimnu glavom.

263
BALKANDOWNLOAD
 Uspela je da pređe nekoliko koraka, pomislio je Sejer. A
onda se srušila. To si video. Nisi mogao da prođeš i da se praviš
kao da se ništa nije desilo. Onda si je podigao i stavio u prikolicu,
zajedno sa žutim biciklom. Ali ne govoriš. I nisi znao gde stanuje.
Odjednom si se našao na biciklu sa devojčicom u prikolici.
Najbolja stvar koja ti je pala na pamet je da je odvezeš svojoj
kući. I u svoj krevet.
– Je l’ bila živa kad si je stavio u krevet?
Emil opet prstima napravi pincetu. Imala je malecni otvor.
– Jedva? Je 1’ umrla dok si posmatrao, Emile?
Smrknuto je klimnuo glavom.
– Šta si onda uradio?
Emil je zgrabio crveni motocikl i odvezao se.
– A posle, kad si se vratio kući, zvala je mama – reče Sejer. –
Ali sve je pogrešno shvatila.
Ustao je i prešao na Emilovu stranu stola. Sad mu je
potrebna samo jedna stvar, jedan jedini odgovor da dođe do cilja.
Skoro da nije smeo da progovori.
– Emile, auto. Kakav je bio auto? Možda se sećaš boje?
Emil energično klimnu glavom. Tražio je među figuricama.
Na kraju se odlučio za figuricu Ide u žutoj haljini. Žuta,
pomislio je Sejer. I to je početak. Ali Emil joj je skinuo kosu.
Ostala je da se ljulja na stolu. Crna, sjajna ljuštura.

*
Soba za saslušanja je ličiia na običnu kancelariju sa svetlim,
bezličnim nameštajem. Nije bila ni prijatna ni zastrašujuća. Ali

264
BALKANDOWNLOAD
kad su se vrata zatvorila, Tome je osetio da su zidovi kao mreža.
Polagano se stezala oko njega. Čekao je satima. A šta kad bi
naprosto prestao da govori? Da li će uspeti u tome? Ali ako bude
ćutao, neće moći da iznese svoje karte na sto, svoje olakšavajuće
okolnosti.
– Znam šta se desilo – rekao je Sejer. – Ali nedostaje mi
nekoliko detalja.
– Odlično – reče Tome napeto. – Kad nešto niste primetili.
– Možda shvatam više nego što misliš – reče Sejer. – Ako
grešim, slobodno me ispravi.
Tome je okrenuo glavu u stranu i pokazao bled obraz.
– Ne možeš pobeći od ovoga – reče Sejer. – Nemoj da praviš
tu grešku.
Tome je u dubini svoje duše osećao da nije kriminalac. Da li
se svi tako osećaju? Svi koji ovde, na spratu iznad, služe svoju
kaznu. U Okružnom zatvoru. Ova pomisao je bila toliko
zastrašujuća da se borio da dođe do daha.
– O čemu razmišljaš? – pitao je Sejer.
– Ni o čemu – reče Tome tiho. Ali u glavi mu je strašno
kuckalo. Možda je najbolje da pusti da bomba eksplodira. Tišina
nakon toga će ličiti na olakšanje koje čovek oseti posle duge
mučnine kad konačno povrati, tako mu se barem činilo.
– Muka mi je – rekao je naglas.
– Otpratiću te do toaleta – reče Sejer. – Ako moraš.
– Ne – rekao je.
– Nije ti muka?

265
BALKANDOWNLOAD
 – Jeste. Ali brzo će proći. – Odmakao se od stola za kojim su
sedeli. Pregibom kolena je odgurnuo od sebe stolicu. Onda se
nagnuo preko kolena.
– Udario sam Idu kolima – rekao je.
– Znam – reče Sejer ozbiljnim glasom.
Tome je ostao da sedi nagnut unapred. – Bicikl joj je bio
parkiran uz ivicu – rekao je. – Nasred Holtešlete. Video sam ga
izdaleka. Napušten bicikl. Žut. Pomislio sam kako je čudno što
samo stoji tako parkiran. Nisam video ljude. Nije bilo kola –
rekao je tiho. – Nisam ni vozio brzo, nikad ne vozim brzo!
Glas mu je pukao i pretvorio se u tanko pištanje.
– Hteo sam da promenim CD – priznao je. – Morao sam
malo da se sagnem i bacim pogled, možda sekundu-dve. Stavio
sam CD u plejer i pojačao. Pogledao unapred. Neko je ispuzao iz
jarka sa cvećem ili tako nečim u ruci. Malo sam skliznuo ka ivici.
Čuo se tup udarac, i odletela je u stranu. Naglo sam zakočio i
pogledao u retrovizor. Video sam da leži na leđima u jarku.
Tome je zastao. Sad kad se prisećao tih trenutaka, bilo mu je
kao da stoji nad ponorom. Osećao je teskobu, poput hiljadu
trepetavih krila u telu. Krenula su od stopala, razlila se na
cevanice, proletela kroz stomak i srce pre nego što su zalepršala
na njegovom licu. Posle toga se ukočio.
– Prvo sam hteo da krenem u rikverc – rekao je – ali mnogo
sam se tresao. Morao sam malo da posedim i dođem sebi. Onda
sam u retrovizoru video da je ustala. Stoji na svoje dve noge.
Malo se ljulja, ali stoji! – povikao je. – Onda mi je neko naišao u
susret. Motor na tri točka.

266
BALKANDOWNLOAD
 Tome je na trenutak razmišljao o nečem drugom, pokušao
je da oseti da li se kuckanje u glavi možda zaustavilo. Bio je
uveren da je sad slabije.
– Čovek na biciklu – reče Sejer. – Emil Johanes. On ne
govori. Znao si to, zar ne?
– Baš je to bilo najgore od svega – reče Tome. – Jer neki
kažu da ponekad govori, a ponekad je nem.
Podigao je pogled pun krivice. – Pošto sam ovde, svakako
je nešto uspeo da kaže.
– Jeste – reče Sejer. – Uspeo je. Da li je bila Vilijeva ideja da
napravite veče ulubljenje? Da li si mu se poverio?
Tome je klimnuo glavom. – Rekao je da će tako biti lakše
ako neko bude postavljao pitanja. Lakše je govoriti o nečemu što
je istina. U slučaju da budete proveravali auto. Zapravo mi je
samo napukao desni far.
– Niko te nije izgurao na kružnom toku?
– Nije.
– Zašto si otišao s njim u Dansku?
– Dokle god smo zajedno, mogao sam nekako da ga
kontrolišem. Dugovao sam mu uslugu. Bilo mi je teško da ga
odbijem.
– Voleo bih da čujem istinu o toj plovidbi – reče Sejer.
Tome je osluškivao tragajući za zvukom u svojoj glavi.
Kuckanje se opet pojačalo.
– Posvađali smo se gore na palubi – rekao je. – Hteo je da
prenesem njegovu torbu kroz carinu, a ja nisam hteo. Naljutio se.
Sišao sam u kabinu i legao. Kad sam se probudio, nije ga bilo. Baš
me briga gde je, dosta mi je Vilija za ceo život!

267
BALKANDOWNLOAD
 Stisnuo je pesnicu kao da prkosi sudbini, a na uskim
obrazima su se pojavili crveni pečati. – Udario sam Idu kolima,
ali to je bila nesreća. Pojavila se iznenada iz jarka i izašla pravo na
put! Znam da je trebalo da stanem, ali video sam da je sve prošlo
dobro. Šta je onaj drugi tip posle radio s njom, za to ne možete
mene da optužite!
Sejer postupi isto kao Tome. Odgurnu stolicu dalje od stola.
Dodatni prostor mu je omogućio da prekrsti noge.
– Jeste li to pomislili? Da ju je Emil Johanes oteo i ubio?
– Nije bilo nikakvog drugog objašnjenja – reče Tome.
– Ida je umrla od povreda koje je zadobila u sudaru s tvojim
automobilom – objasnio mu je Sejer. – Udario si je u grudni koš.
Zbunjivalo me je to što je bicikl netaknut, ali sad mi je jasno. Emil
je hteo da joj pomogne. Podigao ju je s puta i stavio u svoj krevet.
I u njemu je umrla.
Tome je s mukom blago odmahnuo glavom, kao da odbija
da poveruje u to što čuje.
– Obojica ste napravili niz grešaka – rekao je Sejer. – Ali za
razliku od Emila Johanesa, ti imaš potpune kapacitete. Ti si kriv
za Idinu smrt.
Zavladala je stravična tišina. Tišina koju je Tome
priželjkivao ispunila mu je celu glavu. Bila je tako potpuna da mu
je pokuljala na usta kao vata. Jezik mu se zalepio za nepce, bio je
potpuno suv. Očajnički je počeo da grebe prstima po sedištu. Bilo
je presvučeno krutim meblom, moglo je delovati kao da želi da se
ukopa u šipku koja drži stolicu.
– Tome – zamolio ga je Sejer. – Gurni ruke u džep.
Tome je poslušao. Opet je zavladala tišina.

268
BALKANDOWNLOAD
 – Kad je reč o Viliju Oterhalsu – reče Sejer – on će se
naravno pojaviti. Pre ili kasnije. U ovom ili onom obliku.
Tome je pokušao da proguta vatu umesto da je ispljune.
Opet mu je bilo muka.
– Potrajaće možda – nastavi Sejer. – Ali znam da će se
pojaviti. Dok si stajao na palubi i gledao ga kako se pijan tetura –
da li si tada razmišljao o činjenici da zna tvoju strašnu tajnu?
– Nisam razmišljao. Smrzavao sam se – rekao je Tome.
– Pokušajmo još jednom – reče Sejer. – Da li je pao preko
ograde, a ti si to video kao dragocenu priliku da ga se konačno
otarasiš?
– Ne znam šta se desilo – rekao je Tome. – Odjurio sam u
kabinu i legao.
– A onda i ta torba, Tome. Šta si s njom uradio?
– Posada ju je sigurno ukrala – promrmljao je. – Uostalom,
bila je puna tableta. Mogu da se prodaju na ulici za ogroman
novac.
– Ne tablete koje je Vili kupio u Spanku – primetio je Sejer.
– Jer njih je tvoja majka bacila u šolju.
Tome je nastavio da pritiska stolicu. Činilo mu se da je sve
ovo neverovatno, da je sve samo igrica. On je beli miš u centru
lavirinta. A Sejer je ogromna mačka koja se polako približava.
– Šta se desilo Viliju? – ponovio je Sejer.
Vili, Vili, Vili, čuo je Tome kao slabašni eho koji nestaje.
Konačno je skliznuo u tišinu. Kao da unatraške upada u
šaht. Ovde je lepše, pomislio je vedro. Ovde se čuju samo moje
disanje i slabašni saobraćaj napolju.
Sad neću reći ništa više.

269
BALKANDOWNLOAD
 *
Broj ljudi koji svaki dan ulazi na vrata Opštinskog suda je
ogroman. Istog trenutka bi ugledali lepu pticu u kavezu kakav joj
dolikuje. Prijatno je cvrkutala svakom ko bi naišao. Po Henrija su
otišli u marici, jedinom vozilu dovoljne visine da se u njemu
prenese veliki kavez. Henri je brzo učio. Skare ga je naučio da
zvižduće naslovnu melodiju serije „Dosije iks“, a osim toga i pet
čuvenih tonova iz filma „Bliski susreti treće vrste“. Astrid
Breningen je održavala kavez. Dosipala je semenke i vodu u
činijice, i menjala novinski papir na dnu kaveza. Dugo vremena
su se u novinama pojavljivale Idine slike. Henri je mogao da je
posmatra sa svoje letvice. Skare je za radoznale prolaznike
nabavio kartonski znak. Čuvajte prste! Ipak je bilo dosta onih koji
nikad ne nauče lekciju. Stalno je neko svraćao u zajedničku
prostoriju po hanzaplast. Holteman, šef odeljenja, koji je
posedovao većinu osobina koje dobar šef treba da ima, kao što su
mudrost, temeljitost, autoritet i preciznost, ali koji nije imao
smisla za humor, neprestano je napominjao da pticu treba
prebaciti u prodavnicu životinja i da tamo treba da ostane dok se
slučaj ne okonča. Svaki put kad bi prošao pored kaveza,
namrgođeno bi pogledao Henrija. Henri je možda bio mali. Henri
možda nije bio pametan, ali je kao sve druge životinje osetio
animozitet koji isijava iz sedog čoveka s naočarima. I svaki put
kad bi se Holteman okrenuo, Henri bi mu uzvratio pevušenjem
melodije ,,You are my sunshine, my only sunshine“.
Dva muškarca i jedna žena su punom parom spremali
odbranu u slučaju Ide Juner. Niz olakšavajućih okolnosti je bio
beskonačan. Reč je o nezrelom tinejdžeru koji nije ništa uradio sa

270
BALKANDOWNLOAD
zlom namerom. Ida je ipak ustala posle sudara i uspravila se na
noge. Reč je o odgovornoj majci koja je htela da sačuva svoju čast
i svog sina sa smetnjama u razvoju, koji pak nije mogao da snosi
odgovornost ni za šta. Kad je reč o Viliju Oterhalsu i njegovom
nestanku, bila je to neshvatljiva zagonetka koja će verovatno
ostati nerešena sve dok ga ne pronađu, bilo živog bilo mrtvog.
Tome je stavljen u pritvor. Ležao je zgrčen na zatvorskom
ležaju, dok su mu ruke poput poklopca prekrivale lice. Šta ću
ovde? razmišljao je. U instituciji, zajedno sa lopovima i ubicama?
U glavi mu je i dalje kuckalo. Morao je da se probija sekundu po
sekundu. Često je pokušavao da se izgubi u snovima, da krišom
nagrize brdo vremena koje ga očekuje. Smanjuje se, rekao bi sam
sebi. Smanjuje se toliko polako da ne mogu da primetim, ali se
smanjuje.

Zima je bila nemilosrdna. Dugi periodi izrazite hladnoće.

Helga Juner je još uvek boravila u svom svetu. Sestru više nije
viđala. Tome je pregazio Idu, i sad čeka presudu. Sve vreme se
radilo o Tomeu. Razmišljala je o tome da je Rut sve vreme znala.
Zamišljala je razne strahote.
Jednoga dana se pojavio Sejer. Helga se obradovala što ga
vidi. Bio je veza sa Idom koju nije mogla da pusti. Sejer je ugledao
bucmasto štene koje joj se mota oko nogu. Pozvala ga je da uđe,
skuvala mu kafu, i neko vreme su ćutke sedeli. I samo njegovo
prisustvo je Helgi bilo dovoljno, i negde duboko u sebi se nadala
da će zauvek ostati u kontaktu. Želela je to da kaže naglas, ali se
nije usudila. Umesto toga ga je krišom pogledala i palo joj je na
pamet da su mu misli okupirane veoma važnim stvarima.
– O čemu razmišljate? – pitala je oprezno.

271
BALKANDOWNLOAD
 Istog trenutka se začudila. Kao da je izvirila iz skrovišta u
kom je tako dugo boravila. Prvi put od Idinog nestanka se
zabrinula za drugog čoveka.
Sejer joj je uzvratio pogled.
– Razmišljam o Marion Riks – rekao je. – Vašoj sestričini.
Nije joj lako.
Helga je pognula glavu. U sebi se stidela. Toliko je
razmišljala o Tomeu, a onda o Rut i Svereu. Optuživala ih.
Izbegavala. Na Marion je zaboravila.
– Maltretiraju je u školi – rekao je Sejer.
– Da li ste razgovarali s njom? – rekla je Helga zabrinuto.
– Razgovarao sam s jednom nastavnicom. Ona mi je
ispričala.
Helga prekri lice rukama. Štene joj je grizlo papuču.
– U svakom slučaju, Marion nije kriva – rekla je umorno.
– Nije. A možda bi joj bilo potrebno da to čuje. Ali vi morate
to da kažete. Da li čete imati snage?
– Da – reče Helga i podiže pogled. – Imaću.
Štene pusti papuču, podvuče se pod sto i dođe do Sejera.
Počelo je energično da ga vuče za nogavicu.
– I ja imam psa – rekao je tiho. – Ali star je. Skoro da više
nije u stanju da hoda. Moram da ga odvedem do veterinara –
priznao je – imam zakazano sutra posle podne. A moram kući da
mu to kažem.
Blago je odgurnuo štene. Helga se zbunila.
– Hoćete li ostati sasvim sami? – pitala je.
– Neću – rekao je. – Nije baš dotle došlo.
– Možete da nabavite novog! – rekla je oduševljeno.

272
BALKANDOWNLOAD
 – Nisam siguran – rekao je s oklevanjem. – Ne mogu da ga
zamenim.

Helga je dugo po Sejerovom odlasku šetala i razmišljala. I

kad se sledećeg dana probudila, i dalje je razmišljala o njemu.
Kad je palo veče, a plavi sumrak se spustio na njenu kuću, znala
je da mu je pas uginuo. Podigla je štene u krilo. Visilo joj je u
rukama, onako toplo i glatko. Zagnjurila je lice u bucmasto
telašce i udahnula miris. Ne, nije zamena. Samo nešto što može
da se dodirne. Volela je da mu savija ušice ka glavi, pa kad ih
pusti da poskoče. Volela je šapice sa preslatkim jastučićima.
Volela je da oko prsta vrti glatki rep. Dugo bi tako sedela ispred
peći i posmatrala plamen.
Ali došao je mart, pa april. Tad je sve popustilo poput brane
koja puca, i započelo je jako i naglo topljenje. Sve se slivalo
nizbrdo, s krovova je lilo. Helgina bašta se polako pomolila.
Počelo je da niče po lejama, tanušno i svetlozeleno. Povremeno bi
dolazila Marion. Volela je da vodi štene u šetnju.
Ljudi su provirili iz svojih pregrejanih kuća, otvarali
prozore i vrata. Krenuli su u prirodu, okrećući lica ka suncu.
Svaki put bi se iznova desilo čudo. Oni u najboljoj kondiciji su
kretali ka moru gde je vazduh još bio prohladan. Ali nije im se
dopadalo hučanje talasa i njihovo zapljuskivanje obale. Deca su
tragala za oblucima. Majke su rukama pljeskale po vodi, ježeći se
i smejući se. Ka kopnu je duvao prohladan povetarac. Povremeno
bi naišao talas koji je hteo malo da se pokaže, i dodatno zahuči
dok udara o obalu. Žena s detetom je gledala ka pučini.
– Gledaj, eno broda! – povikala je. – Tanker. Ogroman je!

273
BALKANDOWNLOAD
 Dečak je pogledom pratio brod. Nije mogao da vidi penu
kod pramca, bio je predaleko. Izgledalo je kao da beskonačno
traje dok nije krenuo prvi talas. Ogromna sila je potiskivala vodu
u stranu, a veliki talasi su rasli i valjali se ka kopnu sve većom
jačinom.
– Upomoć – viknula je majka – moramo dalje na kopno!
Dečak je vrištao od radosti. Uz smeh su se povukli unazad,
uzbuđeni od sve te siline. S mesta na kom su stajali nisu mogli da
vide leš koji se polako lelujao ispod površine vode. Približavao se
neupitno. Talasi su snažno zapljuskivali, a po obrazima im prsnu
ledeni mlaz vode. Žena se nasmejala zvonkim, iskričavim
smehom.

274
BALKANDOWNLOAD