Professional Documents
Culture Documents
Igo
Igo
Шта В. Иго мисли о гротескном? Гротескно је обележје новог доба. Зашто антика није
познавала појам гротескног? Где се гротескно среће, и какав ефекат има на драму?
Ученици одговарају, а професор, по потреби, допуњава њихове одговоре.
Гротеска је необична и чудна, неприродна и нескладна слика. Поступак којом се спајају
наизглед неспојиви садржаји обележје је уметничког дела модерних времена, и то веома
значајно обележје.
„Иго запажа да тек хришћанство доводи свет до истине [...] да лепо постоји упоредо са
ружним, наказно се налази покрај љупког, ниско је наличје узвишеног, зло се удружује са
добрим, светло са сеном.” (П. Пијановић) Гротескно се може уочити у религиозним
представама у поезији, сликарству (лик Сатане и грешника у подземном свету у
Дантеовом Паклу, код Рубенса – ружни лик дворског патуљка)... Не можемо рећи да
антика не познаје гротескно, али га скрива или потискује, пре свега у епском периоду.
Отуда је и комедија у овом периоду запостављена.
Гротескно је, према Игоу, поред узвишеног, најбогатије врело уметности: „Гротескно је
тренутак предаха, предмет поређења, полазна тачка са које се са свежијом и буднијом
перцепцијом можемо винути ка лепом. Уметнички ефекат се гротеском само увећава: када
се нађу на истом месту искреност и лицемерје, наказно и узвишено, тада се више истиче
истина, лепота, љубав, племенитост, чедност.”
Како Иго схвата Аристотелово правило о три јединства? Које јединство је нужно, не
може се мењати, а која у овом времену спутавају драмску радњу? Зашто су правила о
јединству времена и о јединству места неприродна у модерној уметности?
Обележје модерног доба у уметности је, пре свега у драми, раскол са јединствима. Иго је
уверен да јединство места и времена само сметају у драми и одбацује их.
Јединство радње је једино значајно и сви делови треба да му буду подређени. Не постоје
уметнички оправдани разлози због којих би радња драме требало да траје један дан или да
се дешава само на једном месту. Виктор Иго каже да „свака радња има своје трајање, као
што има и своје посебно место.”
Шта Виктор Иго каже о подражавању? Зашто тврди да не треба да постоје узори и
правила који би важили за сваког писца и свако дело? Иго такође каже: „Разбијмо
теорије, поетике, системе!” Колико је ова изјава револуционарна, радикална? Којих се
правила треба придржавати? Одакле треба црпети идеје? Који су то вечити узори?
Протумачите: „Песник треба да прима савете само од природе, од истине и од
надахнућа.” Зашто је онај који подражава сличан паразиту? Документујте то деловима
текста.
Романтичарски дух противи се прописивању правила и спутавању стваралачке слободе.
Иго сматра да уметници не треба да опонашају друге, већ да им инспирација долази од
природе, из њених општих и посебних закона. Општи закони „лебде изнад целе
уметности”, док посебни „ проистичу из околности својствених сваком предмету”.