Professional Documents
Culture Documents
Ne Boj Se Da Se Radujes Andrej Konanos
Ne Boj Se Da Se Radujes Andrej Konanos
НЕ БОЈ СЕ ДА СЕ РАДУЈЕШ
Овде сам навео карактеристичне црте које треба да послуже као знак тога да је
наш живот у складу с духовним животом Цркве. Слушај пажљиво «дубину
срца» где све постаје тихо. Колико често стремиш тамо, толико је већи твој штит
од овоземаљске туге. Чујеш, али се не бринеш. Боли те, али не лудиш. Миран си
и издржљив. Није једноставно сломити те! Нико и ништа не може да те
узнемири! На увреду се не вређаш, не падаш у тугу. Избор је на теби!
1
Живи
Живот без смисла и циља. Тако сваког дана оцењујеш дане које си проживео.
Сатима се мучиш, умараш, досађујеш, остаривши пре времена. Добровољно све
то себи сугеришеш. Постоји решење, постоји излаз! Испуни свој живот лепотом,
своје дружење, свој дом, свој посао. Мењај се.
Ако се мучиш, пронађи оно чему тежиш и спроводи то у живот! Ништа од тога:
самоспознаја, искреност, смелост, промене, покајање – не бива без бола. Али се
више нећеш вратити у јадну прошлост, већ ћеш, напротив, почети да живиш у
дивној будућности.
Ево, причестили смо се – примили смо у себе «живу» Христову Крв, нека оживе
и наша крв, и срце и сав наш живот! То желим и теби, и себи, и целом свету. Јер,
2
Христос је васкрсао учинивши нас достојнима бољег живота, који треба да
проживимо радосно и надахнуто.
Снага је у молитви!
– Да ли се молиш?
Али немој журити да кажеш да се молиш «Богу». Зато што ова молитва није као
наши свакодневни послови. «Молим се, – кажеш, – додирујући Бога» – Онога Ко
је мир и љубав. Погледај доказе праве молитве: мењаш се набоље, срећан си,
лице ти сија, симпатичан си, налазиш се у стању блаженства.
Иако кажеш да се молиш размисли зашто твоје дете не види промену у твојој
души, без обзира на то што о себи говориш као о духовном човеку и што идеш у
цркву. Сетимо се каква је била снага молитве Господа. Кад се Христос молио за
нас на Јордану – Небо се отворило, на Тавору – заблистала је Божанска светлост,
на Маслинској гори – римски војници су падали на земљу. Ето каква је молитва.
Таква молитва доликује и нама. Она нас одваја од буке свакодневне таштине и
окружује нас тишином и миром. Кад си заиста у молитви заборављаш на све:
дан, сат, место, време, храну и потребе. Живиш на другом месту. Као свети
Нектарије, који се «растварао» у неометаној молитви попут тишине морске
бонаце.
Молим се како бих постао као Он, не да бих пребацио на Бога сопствено бреме
патње и брига. Молим се да ме промениш, Христе мој, али не да бих Тебе
«изменио» по угледу на себе.
Али постоји разлог због којег не подносим тишину молитве. Мој разум је обузет
непрекидном бујицом мисли, мој живот је таштина и освајају га добра овог
света.
3
А кад се хладиш за молитву, поткрадаш самог себе, лишаваш себе нечег
значајног и фундаменталног. Биваш напуштен и беспомоћан.
Лако размишљам о молитви, али ми је тешко да је творим. Речи су увек важније од дела.
Опростите.