VISOKA ŠKOLA

PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

Milan D. Markić

UNIVERZALNI STRUG
Završni rad

Vranje, 2018.
 Kandidat: Milan Markić
Broj indeksa: 285/MI
Studijski program: Mašinsko inženjerstvo
Predmet: Industrijske mašine

UNIVERZALNI STRUG

Vranje, 2018. -Mentor

____________________________
Dr Nebojša Dimitrijević, prof.s.s.
 Univerzalni strug

Apstrakt
U radu je prikazano funkcionisanje univerzalnog struga, opis mašine i način njenog rada, ..

Ključne reči: Univerzalni strug, održavanje, podmazivanje, proračun, ..

Naučna oblast: Mašinsko inženjerstvo

The universal lathe machine

Abstract
The paper presents the functioning of the universal channel, the description of the machine
and the way it operates,

Key words: Universal lathe, maintenance, lubrication, calculation, ..

Scientific discipline: Mechanical engineering

SADRŽAJ

1. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................1
1.1. Naziv glave.................................................................................................................1
1.1.1. Naziv odeljka.......................................................................................................1
1.1.2. Naziv odeljka.......................................................................................................2
1.2. Naziv glave.................................................................................................................2
1.2.1. Naziv odeljka.......................................................................................................2
1.2.2. Naziv odeljka.......................................................................................................3
1.3. Naziv glave.................................................................................................................3
1.3.1. Naziv odeljka.......................................................................................................3
1.3.2. Naziv odeljka.......................................................................................................3
2. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................4
2.1. Naziv glave.................................................................................................................4
2.2. Naziv glave.................................................................................................................4
2.2.1. Naziv odeljka.......................................................................................................4
2.2.2. Naziv odeljka.......................................................................................................4
3. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................5
4. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................6
5. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................7
6. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................8
7. NAZIV POGLAVLJA...................................................................................................9
8. ZAKLJUČAK...............................................................................................................10

i
 Univerzalni strug

1. UVOD
Strug je mašina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala
rezanjem) na kojoj se obrađuju radni predmeti kružnog poprečnog preseka. Kod strugova
glavno kretanje je obrtno kretanje i vrši ga glavno vreteno sa steznom glavom i predmetom
koji se obrađuje, dok je pomoćno kretanje pravolinijsko i vrši ga rezni alat.
Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je moguće
obrađivati predmet i dletom iz ruke. Najprimitivniji strugovi su na nožni pogon. Na osovinu
koja se okreće je namotana guma, a radnim pritiskom pedale okreće osovinu u jednom
pravcu. Pokretanjem osovine guma se zateže i kada se popusti pedala osovina se kreće u
suprotnom pravcu tj. u nulti položaj. Danas strugovi imaju svoj pogonski elektromotor.
Dimenzije strugova variraju od onih koji prave delove za časovnike pa do onih koji prave
pogonske osovine za brodove.
Bolji strugovi mogu imati kopirajući mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji
su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), na kojima je moguće programirati
željeni oblik radnog predmeta koga će potom sami napraviti.
U daljem pregledu ćemo videti poprečni presek univerzalnog struga d16-d18 i njene
delove, proračun, održavanje, podmazivanje i još mnoge druge stvari. Ovakve vrste strugova
se najčešće koriste u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji pošto ima mogućnost realizacije
velikog broja različitih operacija.
Univerzalni strug je u odnosu na druge vrste strugova najčešće u primeni, jer na njemu
mogu da se izvedu sve strugarske operacije, uključujući i izradu navoja. Univerzalni strugovi
mogu biti izvedeni i najčešće se i proizvode sa vučnim i vodećim vretenom.

1.1. Opis mašine i način njenog rada

Ima više tipova i veličina strugova, zavisno od namene i proizvođača. Dimenzije struga
se određuju prema:Najveći prečnik materijala koji može da se postavi u stezne čeljusti(futer)
npr. 7x10 ili 7x12, broj 7 je prvi broj koji označava dimenzije struga.
Najduži materijal koji može da se postavi između steznih čeljusti i centrirača, konjića
struga. Ovo je drugi broj koji označava dimenzije struga. Tako za materijal 7x10 drugi broj bi
bio 10 (10" inča između centara), za 7x12 drugi broj je 12"
Prečnik najvećeg materijala koji može da se obrće iznad suporta. Na strugu 7 to je obično
4". Prečnik rupe glavnog vretena ( u koje može da se uvuče materijal). Na strugu 7 ili bilo koji
strug koji ima #3 Morze konus to je oko 3/4".
Karakteristično za univerzalni strug je da ima široke mogućnosti prilagođavanja raznim
operacijama kao i znatan raspon između minimalnog i maksimalnog broja obrtaja i koraka
pomoćnih kretanja. Osnovni dielovi univerzalnog struga su postolje, pogonski elektro motor,
prenosnik za glavno kretanje, prenosnik za pomoćno glavno vreteno, nosač alata (suport) sa
poprečnim i uzdužnim klizačem, držač alata, pumpa za sredstvo za hlađenje i podmazivanje.
Vratilo dobija pogon ili direktno od elektro motora ili preko kaišnog prenosa.
Na vratilu se nalazi pomerljiva grupa zupčanika 1 I 2 sa uzdužnim klinom. Vratilo II
dobija pogon ili preko zupčastog para 1-3 iIi preko 2- 4. Na vratilo III prenosi se kretanje sa
vratila II preko zupčastih parova 3-6, 4-7 ili 5-8 posredstvom promenljive grupe zupčanika 6-
7-8 sa uzdužnim klinom. Na ovaj način glavno vreteno može da ima 6 raznih brojeva obrtaja.

2
 Univerzalni strug

Slika 1.1. Šematski prikaz univerzalnog struga (delovi struga)

1.1.1. Istorijski pregled razvoja

Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike. Moguće da su već u 2. milenijumu
p.n.e. postojali strugovi za obrađivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga pronađeni su u
7. veku p. n. e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grčkoj mitologiji strug je izmislio
legendarni Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p. n. e. nađene su prve
slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time što je jedan vukao po jednom koponcu,
dok je drugi obrađivao komad sa alatkom. Ovakav koncept struga ostao je manje više do
srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku, slično
pedali, tako da je radnik, koji je obrađivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.
Leonardo da Vinči je takođe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je
išao konopac i tako omogućivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480 potiču i prve slike
jednog struga sa podrškom. Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su sredinom 18.
veka u Velikoj Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i
imali su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mašinstvo, dakle
za obrađivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18.
veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba početka industrijalizacije. Najzad nastao je
moderni konvencionalni strug početkom 19. veka (Henry Maudslay). Prvi takvi strugovi stižu
na primer u Nemačku oko 1810. Strugovi su se kroz 19. vek dalje razvijali, da bi početkom
1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU-vođenjem, tj. pola kompjutizirani. 1970 takođe u
SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi, sad kompletno kompjuterizirani. To znači da radnik
više ne radi klasične radove sa strugom, nego ih kontroliše sa kompjuterom.

3
 Univerzalni strug

1883 godine konstruisan je prvi vertikalni strug. Pored jednovretenih strugova javljaju
se i viševreteni i to horizontalnog i vertikalnog tipa.
1889 godine James Hartness patentira prvi revolver strug .koji je poboljšan po ranijim
kupolama strugova putem veće krutosti, omogućavajuči veču preciznost, veću brzinu i dužim
rezanjem. Hartness je takođe razvio niz veoma naprednih alata da dopuni strug brže. Sve ove
prednosti su dozvolile da bolji delovi budu brže napravljeni, a time je proizvodnja postala
jeftinija, sa čim je njegov strug postoa veoma poželjan kod proizvođača.

Slika 1.1.2. Izgled Modslijevog struga iz 1800. godine

Slika 1.1.3. Izgled Hartness revolver struga iz 1899. godine.

4
 Univerzalni strug

Slika 1.1.4. CNC obradni sistem

Slika 1.1.5. CNC strug sa izmenjivačem alata

5
 Univerzalni strug

2. PREGLED SAVREMENIH REŠENJA

UNIVERZALNIH STRUGOVA

Sa razvojem mnogih industrija pa tako i grane mašinstva,od nekada pa do sada je mnogo

toga napredovalo. U današnje vreme postoje savremene mašine za obradu materijala gde je
strug kao začetnik svih mašina najviše napredovao.
U današnje vreme mašinska industrija je nezamisliva bez savremenih CNC (Computer
Numerical Control) mašina. CNC mašine imaju manje-više iste delove kao i stare, ručno
kontrolisane mašine. Bitna razlika je dodatak kontrolne (CNC) jedinice i servo motora na sve
osovine. CNC računa koordinate gde koja osovina treba da bude i kontroliše servo motore
koji kroz kugleni šraf pomeraju alat, ili obrađivani deo. Generalno, većina proizvođača CNC
mašina kupuju kontrolne jedinice koje stavljaju u svoje mašine. Neke od kontrola se
programiraju veoma slično kao druge, dok neke druge su veoma različite.
Savremena rešenja su i mašine za obradu vodenim mlazom,laserom,obradu plazmom i
elektroerozivne obrade.
Karakteristično za obradu abrazivnim vodenim mlazom je da sa povećanjem brzine
rezanja,odnosno brzine pomoćnog kretanja dolazi do povećanja vrednosti parametara
hrapavosti. U koliko se želi bolji kvalitet obrađene površine,obrada se mora vršiti sa manjim
vrednostima brzine rezanja. Brzina rezanja zavisi uglavnom od pritiska vode,vrste materijala
koji se reže,njegove debljine,rastojanja vrha mlaznice od površine radnog predmeta.

Slika 2.1. Univerzalni strug ,, Prvomajska “

6
 Univerzalni strug

Slika 2.2. Savremeni strug sa NC upravljanjem

1967. Proizvode se računarski upravljajni sistemi mašina alatki.

1970. Proizvodese tehnološki sistemi sa robotima.

Slika 2.3. CNC strug

7
 Univerzalni strug

Slika 2.4. Obradni materijal na CNC strugu

8
 Univerzalni strug

3. KONSTRUKTIVNA ANALIZA UNIVERZALNOG

STRUGA

Univerzalni strug se najčešće koristi u pojedinačnoj proizvodnji pošto ima mogućnost

realizacije velikog broja različitih operacija. Radni predmeti su rotacioni i uglavnom su
manjeg prečnika. Univerzalni strugovi mogu biti izvedeni i najčešće se i proizvode sa vučnim
i vodećim vretenom.
Osnovni delovi univerzalnog struga sa vučnim i vodećim vretenom su:

 Postolje struga
 Glava struga
 Prenosnik za glavnom kretanje
 Prenosnik za pomoćno kretanje
 Nosač alata
 Nosač šiljka
 Vučno vreteno
 Vodeće vreteno

Vučno vreteno:
Služi za prenos kretanja na podužnim i poprečnim klizačima. Kako vučno vreteno ne
obezbeđuje dovoljno tačnu zavisnost pomoćnog kretanja od glavnog,to strugovi koji imaju
samo vučno vreteno nisu pogodni za izradu navoja.
Vodeće vreteno:
Je izrađeno sa trapeznim navojem na kome se nalazi dvodelna navrtka vezana za podužni
klizač. Vodeće vreteno omogućava rezanje navoja ili podužnu obradu.

Slika 3.1. Šematski prikaz univerzalnog struga

9
 Univerzalni strug

Slika 3.1:

1) Elektro motor
2) Prenosnik za glavno kretanje
3) Glavno vreteno
4) Stezna glava
5) Prenosnik za pomoćno kretanje
6) Vodeće vreteno
7) Vučno vreteno
8) Nosač alata
9) Stezač alata
10) Konjic

Kod univerzalnih strugova obrtno kretanje elektro-motora prenosi se preko kretanja glavnog
prenosnika na glavno vreteno,a ono preko promenljivih zupčanika i Nortonovog prenosnika
povezano sa vučnim vretenom i vodećeim vretenom. Vučno vreteno preko koničnih
zupčanika,navojnog vretena i navrtke povezano sa poprečnim klizačem kome daje željeni
kod.

Slika 3.2. Mehanizam za držanje i pokretanje noža struga

10
 Univerzalni strug

Tri glavna parametra podešavanja strugu su brzina obrtaja glavnog vretena, brzina
posmaka i dubina rezanja. Ostali faktori kao što su vrsta materijala koji se obrađuje i tip
strugarskog noža imaju, naravno, veliki uticaj ali tri navedena parametra strugar određuje
neposredno pre rada, podešavanjem kontrola na strugu.
Brzina - Odnosi se na brzinu obrtaja glavnog vretena u minutu, ali za strugara je bitna
obodna brzina materijala, tj. materijali većeg prečnika imaće veću brzinu, šipke manjeg
prečnika imaće manju obodnu brzinu.
Brzina posmaka - Odnosi se na brzinu kretanja noža tj. posmaka, na novijim strugovima
brzina posmaka automatski se podešava prema brzini vučnog vretena.
Dubina rezanja - To je debljina zahvata strugarskog noža; veličinu zahvata noža
određuje strugar prema tvrdoći materijala, prečniku i ostalim parametrima rezanja. Važno je
imati u vidu da se prečnik radnog materijala smanjuje za duplu vrednost zahvata noža jer se
sloj materijala skida sa obe strane radnog dela.

Slika 3.3. Parametri rezanja

11
 Univerzalni strug

3.1.Podsklop-nosač alata

Za manje optrećenje noža upotrebljava se nosač alata (kao na slici 13.). Zavrtanj za
pritezanje noža (1) zakačen je svojom glavom za žljeb suporta (2),I uklješten klinom (3) tako
da se ne može okretati. Sferična podloška (4) omogućava da se položaj ploče držača (5)
podesi prema nožu.
Visinsko podešavanje noža je na osnovnoj ploči (1) gde leži podloška u obliku klina (2)
pomoću koje se može menjati visina oštrice noža koji je pritegnut u ovom položaju
zavrtanjem za stezanje (3).

Slika 3.1.1. Nosač noža kod struga

Slika 3.1.1:
1) Zavrtanj
2) Žljeb suporta
3) Klin
4) Sferična podloška
5) Ploča držača

Napredni nosači alata imaju mogućnost izbora 40 pozicija alata,ovaj brzo izmenjivi nosač
alata je najzastupljeniji na evropskom tržištu. Glava nosača se proizvodi u četiri veličine i sa
četiri različitih tipova nosača alata.

12
 Univerzalni strug

3.2. Podsklop konjićType equation here .

Konjić (slika 3.2.1.),predstavlja vrstu malog fiksnog suporta,čiji je zadatak da pridržava

desnu stranu predmeta za vreme njegovog obrađivanja. Šiljak konjića (1) o koj se odupire
predmet usađen je u cilindričnu čauru (2) na čijoj je drugoj strain postavljena matica (3).
Obrtanjem točka (4) pomera se zavrtanj (5) koji se nalazi u čauri sam šiljak konjica. Kada je
šiljak podešen prema dužini predmeta koji se obrađuje,on se učvršćuje u tom svom položaju
pritezanjem rascepa (6) pomoću ručica (7). Konjić leži na istim vođicama postolja (8) kao I
support struga I po njemu se pomera u smeru uzdužne ose struga za veličinu koja odgovara
dužini predmeta u radu. Učvršćivanje konjica na neodređenom mestu se postiže pomeranjem
ručice (9),kojom se pomoću ekscentrične poluge (10) priteže poprečna greda (11). Poprečno
podešavanje položaja šiljka vrši se pomeranjem celog gornjeg dela konjića pomoću zavrtnja
(12).

Slika 3.2.1. Konjić struga

Slika 3.2.1:

1) Šiljak konjića 9) Ručica

2) Cilindrična čaura 10) Ekscentrična poluga
3) Matica 11) Poprečna greda
4) Točak 12) Zavrtanj
5) Zavrtanj
6) Rascep
7) Ručica
8) Vodjica postolja

13
 Univerzalni strug

3.2.1. Podešavanje konjića

-Da bi se podesila preciznost konjića, odviti dva šetougaona zavrtnja koji povezuju telo
konića i donu ploču, podešavanje zavisi od toga šta očekujete u kom smeru, ako je potreban
nagibni prednji, morate odviti – olabaviti podešavajuće zavrtnje pa ih tačno korigovati do
željene preciznosti, a onda instalirati šestougaone zavrtnje i podešavajuće zavrtnje. Nikad ih
nemojte previše zategnuti jer će ručka – Clamping lever otežati, kao što je prikazano na slici
10., prikaz „A“.

-Ako mislite da je manuelni točak još krut, iako je pinola konjića fiksirana, to je usled
toga što blok za spajanje se ne može slobodno odpustiti. Moraćete malo da gurnete napred
ručku za fiksiranje, pa će se vratiti u funkciju, slika prikaz „B“.

Slika 3.2.1.1. Podešavanje konjića-centriranje

Nakon dugotrajnog rada, kaiševi će se istegnuti tako da ćete trebati ponovo da ih podesite
ovako:

-Otvorite poklopac na zadnjoj strani

-Odviti navrtanj „A“, spustite motor na adekvatnu visinu i zategnite kaiš

-Zaviti čvrsto zavrtan.

14
 Univerzalni strug

4. PRORAČUN OBRADNOG PROCESA STRUGANJEM,

REZANJEM

Rezanje se sastoji u prodiranju reznog alata u material,u opštem slučaju razlikuju se koso
i ortogonalno rezanje. Ako je pravac relativnog kretanja između materijala I obratka pod
nekim uglom u odnosu na sečivo reznog alata onda je to koso rezanje dok je ortogonalno
specijalan slučaj kosog rezanja,kada je pravac relativnog kretanja između alata I obratka
normalan na sečivo reznog alata.

Slika 4.1. a) Koso, b) Ortogonalno rezanje

Tabela 4.1. Osnovne oznake i formule pri izračunavanju rezanja

15
 Univerzalni strug

Kao parametric procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja

strugotine,factor sabijanja strugotine,relativni klizanje,brzina relativnog klizanja,kvadratno
izduženje,relativna dilatacija I stvarni ili logaritamski stepen deformacije. Stepen deformacije
materijala koji se pretvara u strugotinu se izražava koeficijentima deformacije faktorima
debljine,širine I dužine strugotine i faktorom površine preseka strugotine.

Slika 4.2. Osnovne veličine za određivanje parametara deformisanja strugotine

Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najčešće se koristi factor sabijanja

strugotine koj predstavlja odnos debljine strugotine (as) dubine rezanja (a).
as l s
λ= = (4.1)
a l

Vrednost faktora sabijanja strugotine se može definisati na bazi vrednosti grudnog ugla I
ugla smicanja matematičkom interpretacijom šeme prikazane na slici 4.3.

Slika 4.3. Faktor sabijanja strugotine definisan preko veličine i brzine

16
 Univerzalni strug

Daljim postupkom proračunavanja rezanja slede sledeći važni podaci I obrasci,koji su

neophodni pri izradi proračuna struganja i rezanja:
´ cos ⁡(Φ−γ ) ili OA=
´ a
Iz trouglova OAC I OAB sledi: a s=OA (4.2.)
sin Φ

a
Što znači da je debljina strugotine: a s= cos ⁡(Φ−γ ) (4.3.)
sin Φ

as cos ⁡(Φ−γ )
Prema definiciji factor sabijanja strugotine je: λ= = (4.4.)
a sin Φ

as cos ⁡(Φ−γ )
Iz izraza faktor za sabijanje strugotine je: λ= = (4.5.)
a sin Φ

Odgovarajućim matematičkim transformacijama:

cos ⁡( Φ−γ) cos Φ cos γ +sin Φ sin γ cosγ

λ= = = + sinγ (4.6.)
sinΦ sin Φ tg Φ

cosγ
Sledi ugao smicanja: tg Φ=
λ−sin γ
(4.7.)

Faktor sabijanja strugotine se može definisati I preko brzine rezanja V I brzine klizanja
strugotine po grudnoj površini,na bazi sinusne teoreme primenjene na trouglu OFG.

V st V V V cos ⁡(Φ−γ )
= = sledi = =λ
sin Φ sin ⁡[ 90−(Φ−γ ) ] cos ⁡(Φ−γ ) V st sinΦ
(4.8.)

as V cos ⁡(Φ−γ )
Vrednost faktora sabijanja strugotine: λ= = = (4.9.)
a V st sin Φ

Zavisi od brzine rezanja strugotine,dubine rezanja,debljine strugotine ugla smicanja I

grudnog ugla alata.
Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se odredjuje na tri načina:
 Merenjem brzine rezanja I brzine strugotine
 Zapreminskom metodom
 Masenom metodom
Najjednostavniji postupak određivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na
jednakosti zapremina sloja materijala pre rezanja I strugotine (zapreminska metoda).

as l
V =V s ; a ∙b ∙ l=a s ∙ b s ∙ l s tako da za b s=b sledi : = =λ (4.10.)
a ls

To znači da se postupak svodi na identifikovanje pređenog puta alata ili dužine materijala
pre rezanja.

17
 Univerzalni strug

D ∙ π ∙l 1
l= Merenje dužine strugotine nakon rezanja. (4.11)
S

Slika 4.4 Komponente rezultujuće sile rezanja u obradi struganjem

Cv
v= n x y
K v F i=C b a xi S yi K yi
T a S

Glavna sila rezanja se najčešće najlakše meri I eksperimentalno određuje. Na osnovu

F1
rezultujućeg otpora rezanja F R = odnosno glavne sile rezanja komponente
cos ( ρ−γ )
rezultujuće sile rezanja mogu se definisati relacijama:

sinρ
 Sila trenja ili tangencijalna sila: F T =F R sin ρ=F1 ∙ μ FN (4.12)
cos ⁡( ρ−γ )

cos ρ
 Normalna sila: F N =F R cos ρ=F 1 ∙ (4.13)
cos ⁡( ρ−γ )
 Sila smicanja ili sila u ravni smicanja:
cos ( Φ + ρ−γ )
F S=F R cos ( Φ+ ρ−γ )=F 1 ∙ =μ s F S N (4.14)
cos ( ρ−γ )

 Sila normalna na ravan smicanja:

cos ( Φ+ ρ−γ )
F S N =F R cos ( Φ + ρ−γ )=F1 ∙ (4.15.)
cos ( ρ−γ )

 Sila prodiranja: F 2=F2 tg( ρ−γ) (4.16.)

Jednačinama za proračun najčešće se utvrđuje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi

glavne sile rezanja određuju se i ostale komponente. Najuticajnije veličine na glavnu silu
rezanja su material predmeta obrade i parametric režima obrade pre svih dubina rezanja (a) I
korak (s) tako da je najčešće korišćeni izraz oblika u kome su Ck1,x1 I y1,konstanta I
eksponenti uticaja materijala predmeta obrade,geometrije alata i uslova obrade.

18
 Univerzalni strug

Za proračun glavne sile rezanja koriste se izrazi oblika:

zasnovani na specifičnom otporu rezanja Ks,gde su Ks MPa/mm 2-
specifični otpor rezanja čija vrednost zavisi od geometrije I materijala alata ,materijala
predmeta obrade,vrste obrade itd. i A= aS-mm2-površina poprečnog preseka strugotine.

Slika 4.5. Primer tehnološke karte

Eksperimentalni deo sastoji se u merenjima obavljenim na dva različita mesta,u fabric I u

labaratoriji za obradu rezanjem I alatne mašine. Korišćeni strugovi su “Rudstroj” I “Loram”
PRIMER: merenja su vršena na strugovima ADA, PA 501M. oba struga su istih tehničkih
karakteristika I približno iste starosti. U svrhu lakšeg razlikovanja isti su dalje označeni kao
strug 1 “Rudstroj” I strug 2 “Loram”. Strug je proizveden 1985.godine I više od dve decenije
je intenzivno korišćen u proizvodnji,dok je sa druge strane strug 2 namenjen za labaratoriske
19
 Univerzalni strug

vežbe koje se izvode u okviru nastavnog procesa,te je kao takav praktično sasvim malo radon
korišćen. Cilj istraživanja je pokušati uočiti razliku u kvalitetu kliznih površina strugova.
Eksperiment je obuhvatio merenje parametara hrapavosti na vodećim kliznim površinama
(vođicama),alata navedenih strugova,pomoću mehaničkog uređaja za merenje hrapavosti
Pertrometra M1. Vođice su postavljene na postolje struga koje je izrađeno od kvalitetnog
sivog liva homogenog sastava. Vođice su čelične cementirane I kaljene a njihova tvrdoća
posle kaljenja iznosi

450HB. Merenje hrapavosti je vršeno na obe vođice suporta mašine I po čitavoj njihovoj
dužini. Na prvoj vođici merenje je vršeno na strain A i strain B,dok je na drugoj vođici
merenje vršeno samo po jednoj strain koja je označena kao strana C. broj merenja vođice po
jednoj strain je iznosio 25. Potrebno je naglasiti das u merenja na strugu rađena u pogonu
firme,u vreme radnog vremena,dok su u pogonu susedne mašine čiji je rad praćen vibracijama
koje su se I u izvesnoj meri prenosile I na strug što je sasvim sigurno uticalo I navrednost
dobijenog signala. Ekstremne vrednosti prikazane na dijagramima su sasvim verovatno
podržane I ovom pojavom.

Slika 4.6. Prikaz vodećih kliznih površina na kojima su vršena merenja

U tabeli 4.2. su date vriednosti prosečne hrapavosti Ra za oba struga i po svim mernim
mestima – strana A, B i C. U principu, digitalni zapis merenja, u programskom paketu
MahrSurf XR20 može da se iskaže preko bilo kojeg od većine poznatih parametara
hrapavosti, i prema različitim svjetskim standardima – DIN, JIS itd. Nakon dobijenih srednjih
vriednosti za parametar hrapavosti Ra po čitavoj dužini vođica, pristupa se izračunavanju
srednjih vriednosti parametra Ra po pojedinim zonama vođica alata, kako bi se utvrdilo da li
se vođice više troše u zoni stalnog kretanja nosača alata ili u zonama gde se nosač alata kreće
povremeno ili gotovo nikada. Dužina vođica na oba struga iznosi 2,5 metra. Vođice su pri
merenju parametara hrapavosti podeljene u tri zone:

1) Obuhvata merenje parametara hrapavosti od 1 – 10. U ovoj zoni, čija je dužina

približno 1 metar, nosač alata se gotovo uviek kreće pri radu alatne mašine odnosno
struga. Ova zona vođica je gotovo uvek u upotrebi, zbog toga što se na strugovima
obrađuju komadi manjeg promera.

20
 Univerzalni strug

2) Obuhvata merenje parametara hrapavosti od 11 – 20. U ovoj zoni, čija dužina je

takođe oko 1 metar, nosač alata se nekada kreće po vođici. Ova zona vođice je u
upotrebi samo onda kada se na strugu obrađuju komadi većeg promera
3) Obuhvata merenje parametra hrapavosti od 21 – 25. Ova zona vođice, čija je dužina
oko 0,5 metra se nikada ne koristi pri radu struga

RB Parametar hrapavosti Ra(μm)

Strug I Strug II
A B C A B C

1. 0,24 0,24 1,01 0,07 0,09 0,13

2. 0,15 0,09 0,40 0,06 0,17 0,20
3. 0,11 0,08 0,49 0,13 0,07 0,26
4. 0,08 0,09 0,27 0,16 0,07 0,15
5. 0,06 0,33 0,28 0,10 0,06 0,19
6. 0,09 0,08 0,16 0,13 0,07 0,18
7. 0,03 0,09 0,22 0,06 0,08 0,08
8. 0,05 0,12 0,14 0,06 0,08 0,16
9. 0,05 0,08 0,55 0,08 0,12 0,08
10. 0,05 0,04 0,36 0,06 0,12 0,02
11. 0,08 0,34 0,19 0,12 0,07 0,09
12. 0,10 0,09 0,39 0,05 0,02 0,08
13. 0,08 0,05 1,43 0,09 0,05 0,11
14. 0,05 0,14 0,96 0,09 0,05 0,11
15. 0,11 0,13 0,29 0,09 0,04 0,60
16. 0,12 0,09 0,19 0,10 0,06 0,09
17. 0,13 0,06 0,43 0,10 0,12 0,14
18. 0,11 0,12 0,31 0,17 0,03 0,12
19. 0,04 0,03 0,18 0,18 0,05 0,18
20. 0,10 0,13 0,26 0,14 0,07 0,17
21. 0,20 0,16 0,19 0,09 0,09 0,12
22. 0,13 0,14 0,32 0,27 0,11 0,22
23. 0,11 0,20 0,14 0,31 0,08 0,14
24. 0,21 0,16 0,14 0,29 0,07 0,14
25. 0,29 0,20 0,20 0,27 0,10 0,18
Ra 0,11 0,13 0,38 0,13 0,07 0,15
08 12 08 76 76

Tabela 4.2. Vrednosti dobijene pri merenju

Nakon izračunatih srednjih vrednosti parametra hrapavosti Ra za sve strane i zone na oba
struga, može se konstatovati sledeće:

21
 Univerzalni strug

a) Površina hrapavosti na vođicama je bolja na strugu II, nego na strugu I, što je i logična
posledica veće radne iskorištenosti struga I,
b) Na oba struga površina hrapavosti je najbolja u zoni I na obe vođice, što se može
objasniti uglačavanjem kliznih površina tokom niza godina rada strugova, a takođe i
zbog uspešnog delovanja aditiva u uljima za stvaranje graničnih slojeva a time i
graničnog podmazivanja, čime je isključeno delovanje stick-slip efekta,
c) Na oba struga površina hrapavosti na strani C odnosno vođici 2 je dosta slabija u
odnosu na strane A i B odnosno vođicu 1. Najverovatnijim uzrokom ovakvog stanja
može se smatrati dejstvo momenta sila nastalog kao posledica delovanja sila rezanja u
procesu obrade. Vibracije koje su neizostavan pratilac procesa rezanja dodatno
pospešuju proces narušavanja integriteta površina vođica.

4.1. Primer proračuna snage za postupak skidanja strugotine

Potrebno je izračunati glavnu snagu rezanja kod spoljnjeg uzdužnog struganja uz date
podatke:

kc1.1=1800 N mm-2

a p=2 mm

f =0,3 mm

D=65 mm

n =735 min-1

m c=0,19

κr = 90 o

Pc=Fc*Vc,w

Fc=b*h1-mc*kc1.1=2*0.31-019*1800=1357.6N

Vc=D*π*n=0.065* π*735/60=2.5ms-1

Pc=1357*2.5=3392.5,W=3.39,kW

Glavno vreme kod stuganja: tg=Luk/vf=(l+lu+li)*i/Vf,s(min)

Vf=f*n,ms-1(mm min-1)

22
 Univerzalni strug

tg- glavno strojno vreme, s (min)

Luk- ukupna dužina struganja, m (mm)

lu- dužina potrebnog ulaza, m (mm)

li- dužina potrebnog izlaza. m (mm)

i-potreban broj prolaza

vf- posmična brzina, ms-1 (mm min-1)

f- posmak, mm (m)

n- broj okretaja, s-1 (min-1)

Primer:

Potrebno je izračunati glavno strojno vreme kod struganja uz sledeće podatke:

n=500 min-1
l=322 mm
lu=li=2 mm
f=0.25 mm
i=3
tg=Luk/vf=(l+lu+li)*i/Vf,s(min)
Vf=0.25*10-3,ms-1=125mm mm-1
tg=(322+2+2)*3/125=7.824,min=469,s

23
 Univerzalni strug

Tablica 4.3. specifične sile rezanja i dijagram za mc kod metalostrugarstva

24
 Univerzalni strug

5. ODRŽAVANJE
Osnovno održavanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja po najvećem
obimu sam rukovalac,tehničkog sistema,odnosno koj mogu da obave na licu mesta,prilikom
preuzimanja tehničkog sistema od strane prethodnog rukovaoca ili u toku smene bez nekih
posebnih uređaja I alata. U osnovno održavanje spadaju I postupci: snabdevanje gorivom I
mazivom pranje I čišćenje,zamena tehničkih tečnosti,kontrola osnovnih sastavnih delova
sistema,pomoću jednostavnih sistema,pritezanje olabavljenih spojeva,kontrola funkcionisanja
tehničkog sistema preko komandnih table itd..
Vrlo često se u našoj industriji o ovome malo void računa,pa se događa da su rukovaoci
tehničkih sistema vrlo malo obučeni,pre svega za upravljanje a znatno manje I za održavanje
sistema.
Postupcima održavanja koj se sprovode na višem nivou,na licu mesta I u radionicama I uz
učešće specijalizovanih radnika,obično ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom
održavanju.

Postoji više tipova održavanja:

a. Osnovno održavanje od strane rukovaoca

b. Preventivni periodični pregled
c. Kontrolni pregled
d. Podmazivanje
e. Tehnička dijagnostika
f. Traženje I otklanjanje slabih mesta
g. Preventivne zamene delova
h. Preventivne periodične opravke
i. Popravljanje I obnavljanje istrošenih delova

Pravilno i redovno održavanje oruđa za rad ima za cilj povećanje njegovog veka trajanja.
Oruđe može održavati, popravljati i podešavati samo stručno i ovlašćeno lice. Radnik koji radi
na održavanju, popravci i podešavanju oruđa ne sme proizvoljno menjati delove oruđa,
menjajući mu tako osobine i funkciju. Pre pristupanja čišćenju, popravkama i dugotrajnim
prekidima, dovod električne struje mora se isključiti na mestu priključka na električnu mrežu.
Manje smetnje mogu se otkloniti u toku rada samo ukoliko se nisu javile u opasnim
prostorima, odnosno u prostorima opasnih kretanja oruđa.

Redovno održavanje obuhvata znatan broj radova i aktivnosti a najznačajnije među njima
su sledeće: redovno i pravilno podmazivanje pogonkih prenosnika snage (ležaji, vratila,
osovine); kontrola stanja alata; kontrola ispravnosti rada upravljačkih uređaja. U slučaju bilo
kakvog kvara na uređaju ili alatu, zaštitnoj napravi ili uređajima za uključivanje, zaustavite
strug i kvar prijavite odgovornom rukovodiocu. Najzastupljenije i najbitnije je: Preventivno i
korektivno održavanje.

25
 Univerzalni strug

5.1. Preventivno održavanje

Preventivni periodični pregled su postupci preventivnog održavanja,čija je namena da se

pravovremeno uči nastajanje (ili već nastala,oštećenja I neispravnosti sastavnih delova
sistema postrojenja). Pri tome se teži da se tehničko stanje delova sistema utvrdi na što
jednostavniji način I uz što manji utrošak rada (ne predpostavljaju se velike demontaže I
ponovne montaže sastavnih delova sistema).
Pregledi se izvode u čitavom životnom ciklusu sistema. Oni su obavezni I pre I posle
izvođenja profila I remonta sistema. Cilj im je određivanje nivoa funkcionalnosti,fizičke
istrošenosti I oštećenja a radi pravovremenog sprečavanja otkaza.
Ako se prilikom obavljanja preventivnog održavanja naiđe na neispravnost koja se može
u kratkom vremenu sa standardnim alatom (koji se obično poseduje) sa znanjem I
veštinom,koje poseduje specijalista za preglede bez većih smetnji za process eksploatacije
otkloniti ,tada se takva neispravnost mora I odkloniti.
Postupke pregleda je poželjno uvek pismeno pripremiti. Ako se radi o nekom
jednostavnom sastavnom delu sistema,pismeni opis je verovatno suvišan. Ako je tehnički
sistem složeniji,teško je pamtiti mnogo kombinacija mesta I radnji koje treba obaviti u
raznim intervalima vremena. Za takve sisteme neophodno je sačiniti opis pregleda za osnovne
(odgovorne) sastavne delove sistema.

Slika 5.1.1. Koncept održavanja prema evropskom standardu

26
 Univerzalni strug

5.1.1. Podmazivanje

Podmazivanje je process dovođenja maziva sa površinom u kretanju. Sistemi za

podmazivanje imaju zadatak da taj process obave sigurno I trajno.
U cilju potpunog razumevanja sistema za podmazivanje I procesa u koj se obuhvataju
sledeće aktivnosti:

 Čišćenje
 Ispiranje kliznih (mazivnih) površina,razvodne instalacije maziva,agregata za dotur
maziva
 Proveravanja stanja maziva (količine,svojstva)
 Dolivanje maziva
 Zamena maziva

U cilju popunjavanja prostora između mašinskih delova koj se dodiruju I nalaze u

međusobnom kretanju (osovina I ležaj,vratila,vođice,itd) a time I smanjuju habanja dovodi se
mazivo u njihov međuprostor.
Osim uloge podmazivanja maziva imaju zadatak da odnose I nepoželjne sastojke iz zone
sprega mašinskih delova,da vrše hlađenje delova I sklopova,(ležajevi,cilindri,klipovi,itd.)
amortizuju udare I vibracije,da prenose snagu I kretanje,vrše zaptivanje (sklopovi,osovine
itd.) sprečavaju koroziju na metalnim delovima.
Sa razvojem tehnike porastao je I značaj maziva,jer je visoka tehnologija danas u
mogućnosti da proizvede vrlo složena maziva za najdelikatnije primene. Maziva se obično
proizvode za određene svrhe,jer nepostoi idealno mazivo koje bi moglo da zadovolji sve
zahteve I namene.
Kao rezultat toga je postojanje velikog broja tipova maziva među kojima se treba znati
snaći I odabrati svrshodno za namenu koja se od njega traži.
Potrebno je obezbediti podmazivanje za vrlo složeni prenosnik I obiman koj ostvaruje pogon
za sva kretanja:
 Za sve ležajeve i masu drugih elemenata
 Potrebno je jasno definisati I označiti sva mesta koja se podmazuju

Slika 5.1.1.1. Šema podmazivanja svežim uljem

27
 Univerzalni strug

Ova šema podmazivanja predstavlja podmazivanje svežim uljem. Da bi se jasno

definisalo šta se podmazuje I ko podmazuje,potrebno je uvesti karton podmnazivanja I
postaviti ga na vidnom mestu.
Proizvođač mašine je omogućio da se preko niza signala prati stanje na mašini,ili neki
eventualni otkaz u cilju sprečavanja većih lomova.
Međutim zbog nepoštovanja svih propisa koje zahteva proizvođač čest je slučaj isključivanja
svih signalnih lampica,premošćavanja sklopki za zaustavljanje mašine,što naravno dovodi do
neuporedivo većeg broja otkaza i većeg zastoja:
Navešću neke sigurnosne uređaja:
 Osiguranje steznih prstenova
 Isključivanje na kraju šipke materijala
 Kandžasta spojnica za posmak I sigurnosna kandžasta spojnica
 Osiguranje ručne krivaje
 Električna kontrola podmazivanja
 Zaštita od prskanja
 Vođica šipke materijala

28
 Univerzalni strug

Tabela 5.1.1.1. Maziva za mašine alatke

29
 Univerzalni strug

5.2. Korektivno održavanje

Korektivno održavanje se može opisati kao ordžavanje koje se preduzima kada je

pojedini deo ili sastav otkazao ili je istrošen. Korektivno održavanje se realizuje nakon
javljanja kvara. Ono se preduzima radi povrata tog dela ili sastava u prvobitno radon stanje.
Ovo je najčešći način održavanja koj se danas primenjuje,a ujedno je i najjeftiniji. Cena
održavanja u ovom slučaju je jednaka 0. Održavanje se vrše tek nakon što kvar nastupi a čest
uz kvar dela nastaje šteta I na oklolnim delovima i uređajima. Osim toga pouzdan sastav sa
ovim održavanjem je pitanje ona je direktno zavisna sa pouzdanošću najslabije komponente.
Zastoi u radu se ne mogu predvideti kao ni vreme potrebno za otklanjanje kvara. Da bi se
izbegli duži zastoji usled kvarova pri ovom načinu održavanja jedina je mogućnost imati sve
rezerne delove u skladištu što znatno poskupljuje održavanje.
Iz navedenog je očigledno da se ovim načinom ne mogu održavati važniji i skuplji delovi ,već
se oni održavaju pojedinim načinom preventivnog održavanja. Korektivno održavanje se
uvek radi bez raspoređivanja i neplanski,ali i za pojedine aktivnosti korektivnog održavanja
se takođe kreiraju planovi održavanja.

Slika 5.2.1. Istorija rasta očekivanja od održavanja

30
 Univerzalni strug

Održavanje se posmatra kao proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred
definisanim kriterijumima:
 Troškovi,
 Raspoloživost,
 Efektivnost,
 Pouzdanost, itd.
Šire posmatrano, sistem ODRŽAVANJA predstavlja deo poslovnog sistema kroz koji
treba da se integrišu:
 Optimalna organizacija,
 Relevantne tehnologije,
 Informacioni sistem kao osnova objedinjavanja raspoloživih resursa,
 Inženjerska ekonomija.

Slika 5.2.2. Stabla otkaza

31
 Univerzalni strug

5.3. Postavljanje mašine i bezbednost pri radu

Prilikom postavljanja i razmeštaja mašine voditi računa o prilazima, prolazima i

slobodnim površinama oko oruđa, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluživanja i o
državanja, nadgledanja procesa rada.
Obezbediti i propisati mesto za odlaganje sirovina i gotovih proizvoda. Samo
na propisanom mestu isti se i mogu ostavljati. Mašina se priključuje na napon220 V, 50 Hz. 
Napajanje se vrši preko priključnog kabla koji direktno ulazi u priključnu kutiju mašine.
Zaštita od kratkog spoja izvodi se preko osigurača I priključnog sistema elektro-instalacije.
Mašina se sme priključiti samo na instalaciju na kojoj je izvršena zaštita od indirektnog
dodira. Voditi da stezna glava bude bez ispupčenja,potpuno glatka.
Pakne se postavljaju tako da ne vire iz stezne glave. Oko nosača alata potrebno je
postaviti mehaničku zaštitu za sprečavanje ulaska delova tela u opasnu zonu rada. Postaviti
mehaničku zaštitu za sprečavanje odletanja čestica strugotine ili emulzije za hlađenje.

Pre početka rada proveriti:

 Da li su na strugu postavljene sve zaštitne naprave,a naročito ona na remenskom
prenosu
 Da li uređaj za uključivanje deluje ispravno

Pre uključivanja uređaja dobro I sigurno učvrstite predmet obrade u mehanizam za

držanje predmeta obrade. Proverite da li su radni alati na pravilan način učvršćeni. Pre
aktiviranja rada nemoj ted a zaboravite da izvadite ključ iz stezne glave.
U cilju utvrđivanja dali su na univerzalnom strugu primenjene propisane mere zaštite na
radu, Poslodavac je u zakonskoj obavezi da izvrši ispitivanje:

- pre prve upotrebe

- posle rekonstrukcije ili havarije
- pre korišćenja na novom mestu upotrebe
- najkasnije u roku od tri godine od dana predhodnog pregleda i ispitivanja

Periodične preglede i ispitivanja može da vrši preduzeće koje ispunjava propisane uslove,
odnosno poseduje ovlašćenje Ministarstva nadležnog za poslove rada.
Strugotine ne uklanjajte rukama već četkom ili drugim odgovarajućim alatom, ali samo
kada je strug isključen.

32
 Univerzalni strug

5.3.1. Bezbednost pri radu

Potencijalni izvori opasnosti:

A. Opasnost razvodna kutija za pogonsku energiju
B. Opasnost zbog rotiranja
C. Opasnost zbog nehotičnog uključivanja glavnog vretena
D. Opasnost od zahvatanja ili udara stezne glave
E. Radni predmet/opasnost od zahvatanja rotacijom
F. Čeljusti stezne glave/opasnost od izbočenih rotirajućih delova
G. Opasnost od drugih rotirajućih delova
H. Opasnost od alata
I. Vučno vreteno/opasnost od rotiranja
J. Vodeće vreteno/opasnost od rotiranja

Rukovanje sa strugom dozvoljeno je samo zaposlenima koji ispunjavaju posebne uslove

za rada na tim poslovima.
Da je zaposleni obučen za bezbedan i zdrav rad;
Da su na strugu primenjene mere za bezbedan i zdrav rad;
Da zaposleni primenjuje propisana sredstva lične zaštite.

Pri obavljanju poslova sa univerzalnim strugom moraju se koristiti sva propisana lična
zaštitna sredstva kao što su zaštitne naočare, zaštitno odelo, zaštitne cipele, zaštitne rukavice
za poslove čišćenja mašine, antifoni po potrebi i dr. Za vreme rada koristite sva potrebna
propisana lična zaštitna sredstva. Zaštitna odeća koju upotrebljavate pri radu mora biti
pripijena uz telo i zakopčana. Za zaštitu očiju od upadanja letećih čestica upotrebljavajte
zaštitne naočare. Za zaštitu organa sluha koristite antifone.

Zabranjeno:

Rad zaposlenim koji nisu stručno obučeni. Rad bez korišćenja sredstava lične zaštite.
Zabranjeno je ostavljanje ključa u steznoj glavi. Radni, prenosni i pogonski elementi ograđeni
su zaštitnim napravama i kućištem samog oruđa, čime je ograničen i onemogučen pristup tela
ili delova tela radnika. Zaštitne naprave su fiksirane i učvršćene tako da je njihovo
odstranjivanje moguće samo uz primenu odgovarajućeg alata.
Zaposlenima je ZABRANJEN rad na oruđu na kome su uklonjene zaštitne naprave i
poklopci. Zabranjen je rad sa oruđem ukoliko postoji mehaničko oštećenje kablova za
napajanje strujom. Za vreme obrade radnih materijala struganjem nikada ne držite predmet
obrade rukama. Ruke držite daleko od rotirajućih delova na strugu. Ne nosite pri radu kravatu,
prstenje, narukvice, lančiće i sl. Kosa ukoliko je dugačka mora biti skupljena i stavljena pod
kapu.

33
 Univerzalni strug

6. KONSTRUKTIVNA ANALIZA UNIVERZALNOG

STRUGA D16-D18

Osnovni delovi univerzalnog struga sa vučnim i vodećim vretenom su:

- postolje struga
- glava struga
- prenosnik za glavno kretanje
- prenosnik za pomoćno kretanje
- nosač alata
- nosač šiljka
- vučno vreteno
- vodeće vreteno
Kapacitet
- Swing over bed ϕ410mm
- Swing over cross slide ϕ220mm
- Swing in gap diameter x width 640x165mm
- Visina centra 205mm
- Razdaljina između centara 1000mm/1500mm/
2000mm
- Širina ležišta 300mm
- Nosač alata max. deo 25x25mm
- Poprečno kretanje alata 285mm
- Uzdužno kretanje alata 128mm

Kućište glavnog vretena

- Otvor kroz glavno vreteno ϕ58mm
- Priključak za steznu glavu D1-6
- Morze konus u glavnom vretenu Mk-6
- Broj brzina vretena 12
- Raspon brzine vretena 25-2000 o/min

Navoji i posmaci
- Navojno vreteno, prečnik navoj ϕ35mm x 4T.P.I. 6mm
- Navoj – withwort 2-112T.P.I. (60 koraka)
- Navoj metrički 0.1-14mm (47 koraka)
- Navoj diametrical 4-112D.P (50 koraka)
- Navoj modulni 0.1-7M.P (39 koraka)
- Uzdužni posmak, inch 0.0022“-0.0633“/obr (35 koraka)
- Uzdužni posmak, metrički 0.031-1.7mm/obr (35
koraka)
- Poprečni posmak, inch 0.00033“-0.01837“ (35 koraka)
- Poprečni posmak, metrički

34
 Univerzalni strug

Konjić
- Hod pinole konjića 130mm
- Prečnik pinole konjića ϕ60mm
- Konus u konjiću Mk-4

Motor
- Motor glavnog vretena 5.5kw (7,5HP) 3PH
- Motor pumpe za hlađenje 0.1kw (1/8HP)

Težina i mere
- Prostor za mašinu (duž*šir*vis)cm 325x108x1134
- Dimenzije sanduka (duž*šir*vis)cm 330x113x156
- Neto težina 2070kg
- Bruto težina 2450kg

6.1. Konstrukcioni detalji

Slika 6. Šematski prikaz univerzalnog struga d16-d18

35
 Univerzalni strug

1. Ručica promene brzine vretena

2. Ručica brzine brzo/sporo
3. Glavni izbor brzine
4. Ručica napred – nazad
5. Selektor koraka navoja
6. Preklopnik koraka navoja
7. Točak sa izborom od 10 koraka
8. Glavni prekidač
9. Taster kratkog pogona
10. Prekidač pumpre za hlađenje
11. Start prekidač na suportu
12. Ekcentrični graničnici uzdužnog hoda
13. Ručica za uzdužno pomeranje
14. Ručica za poprečno pomeranje
15. Uključivanje graničenja uzdužnog posmaka
16. Ručica aut. posmaka
17. Nožna kočnica
18. Half nut engaged lever
19. Ručica izbora poprečnog ili uzdužnog posmaka
20. Saddle fixture screws
21. Mesto za fiksiranje struga za podlogu
22. Osovina za uključivanje i napred – nazad
23. Osovina za 4-pozicione graničnike
24. Navojno vreteno
25. Osovina za pogon auto posmaka
26. Vijak za podešavanje auto posmaka
27. Telo konjića
28. Ručica za fiksiranje pinole konjića
29. Poluga za fiksiranje konjića
30. Ručica za fiksiranje pinole konjića
31. Klupa sa brušenim prizmama
32. Ručica za uzdužno pomeranje nosača alata
33. Ventil slavine za hlađenje
34. Compound rest
35. Četvorostrani nosač alata
36. Ručica za fiksiranje nosača alata
37. Podeoni merni točak
38. Lampa

36
 Univerzalni strug

6.2. Proračun univerzalnog struga d16-d18

Odrediti eksplatacione troškove univerzalnog struga d16 – d18 sledećih radnih

karakteristika:
Snaga električnog motora 5,5 KW, elektromotor radi 7 sati dnevno, cena jednog kilovata
je 0,02 eura/KWh, faktor stvarnog korišćenja snage motora je 0,8, stepen iskorišćenja
električnog motora je 0,85, stepen iskorišćenja instalacije opreme je 0,85, cena univerzalnog
struga d16 – d18 je 15000 eura, ekonomski vek trajanja je 10000 časova, koeficijent koji
zavisi od uslova u kojima ta oprema radi je 0,6, broj godina za koje kredit treba vratiti je 5,
iznos kamatne stope je 6%, kamatna stopa osiguranja je 2,5%, pouzdanost rada univerzalnog
struga d16 – d18 je 0,8, broj radnih dana u godini je 253 dana, smena traje sedam i po časova i
radi se u jednoj smeni, kalkulativna stopa izdvajanja za potrebne režije je 0,5, dok je
kalkulativna stopa za izdvajanje iz dohodka za socijalno, zdravstvo, vojsku je 0,7,
kalkulativna stopa izdvajanja za zajedničku potrošnju je 0,4, prebačak norme je 20% i uzeti da
je cena jednog radnog sata zaposlenog u proizvodnji 1 evro po času.

Snaga električnog motora

P = 5,5 KW

Faktor stvarnog korišćenja snage

ke = 0,8

Časovi rada elektromotora

te = 7 h

Cena jednog KW električne energije

Ce = 0,02 eura/KWh

Stepen iskorišćenja električnog motora

νem = 0,85

Stepen iskorišćenja instalacije opreme

νi = 0,85

Cena univerzalnog struga d16 - d18

Tnc = 15000 evra

Ekonomski vek trajanja mašine

Vt = 10000 h

Broj radnih dana u toku godine

Brd = 253 dana

Broj smena
ν=1

Trajanje smene
37
 Univerzalni strug

Tsm = 7,5 h

Pouzdanost rada struga

pr = 0,8

Koeficijent koji zavisi od vrste opreme i uslova u kojima ta oprema radi

p = 0,6

Cena jednog radnog sata radnika zaposlenog u proizvodnji

Crs = 1 eura/h

Broj godina za koje treba vratiti kredit

g=5

Kamatna stopa
k = 6%

Kamatna stopa osiguranja

kos = 2,5%

Kalkulativna stopa za izdvajanje za potrebe režije

ks1 = 0,5

Kalkulativna stopa za izdvajanje iz dohodaka za socijalno, zdravstvo, vojsku itd.

ks2 = 0,7

Kalkulativna stopa izdvajanja za zajedničku potrošnju

ks3 = 0,4

Prebačaj norme je 20%

Eksplatacioni troškovi univerzalnog struga d16 – d18

Te = Ta + Tio + Tt + Tdt + Tob + Te + Tm + Tk + Tos + Tld + Tldr + Told + Tzp =

= 1,5 + 0,79 + 0,9 + 0,99 + 0,03 + 0,86 + 0,09 + 0,36 + 0,25 + 1,2 + 0,6 + 1,26 + 0,72
= 9,55 eura/h

Broj sati u toku godine

km = kt * pr = 1897,5 * 0,8 = 1518
kt = Brd * ν * Tsm = 253 * 1 * 7,5 = 1897,5

Troškovi amortizacije
Tnc 15000
Ta = = =1,5 eura /h
Vt 10000

Troškovi investicionog održavanja

( 0,5−0,12 )∗Tnc 0,08∗15000
Tio = = =0,79 eura /h
km 1518

Troškovi tekućeg održavanja

Tnc∗p 15000∗0,6
Tt = = =0,9 eura /h
Vt 10000

38
 Univerzalni strug

Troškovi delova koji se troše

Tdt = (0,06 - ,015) * Tnc = 0,1 * 15000 = 1500 eura/god
1500 1500
Tdt = = =0,99 eura/h
km 1518

Troškovi obrazovanja
Tob = (0,004 – 0,015) * (Tio + Tt+ Tdt) = 0,01 * (0,79 + 0,9 + 0,99) = 0,03 eura/h

Troškovi pogonske energije

P∗ke∗te∗Ce 5,5∗0,8∗7∗0,02 0,62
Te = = = =0,86 eura /h
νem∗νi 0,85∗0,85 0,72

Troškovi maziva
Tm = 0,1 * Te = 0,1 * 0,86 = 0,09 eura/h

Troškovi kamata
Tk = Csr * k = 9000 * 0,06 = 540 eura/god
540 540
Tk = = =0,36 eura/h
km 1518
Vk∗( g+1 ) 15000∗( 5+1 ) 90000
Csr = = = =9000 evra
2∗g 2∗5 10

Troškovi osiguranja
Tos = Tnc * kos= 15000 * 0,025 = 375 eura/god
375
Tos = =0,25 eura /h
1518

Troškovi ličnih dohodaka

Tld = Crs * pn = 1 * 1,2 = 1,2 eura/h

Troškovi ličnih dohodaka režije

Tldr = ks1 * Tld = 0,5 * 1,2 = 0,6 eura/h

Troškovi obaveza iz ličnih dohodaka radnika

Told = ks2 * (Tld + Tldr) = 0,7 * (1,2 + 0,6) = 1,26 eura/h

Troškovi zajedničke potrošnje

Tzp = ks3 * (Tld + Tldr) = 0,4 * (1,2 + 0,6) = 0,72 eura/h

39
 Univerzalni strug

6.3. Problemi i rešenja

Neki od mogućih problema i njihova reševanja su prikazani u tabeli 6.3.

Tabela 6.3. Mogući problemi i njihova rešenja

40
 Univerzalni strug

6.4. Podmazivanje univerzalnog struga d16-d18

6.4.1. Podrmazivanje kućišta glavnog vretena

Podmazivanje kućišta glavnog vretena – za podmazivanje kućišta glavnog vretena

koristi se sistem pdomazivanja prskanjem. Na kućištu glavnog vretena su kružni žljebovi koji
omogućavaju dotok tečnosti za pdomazivanje, skinite zatvarač sa merice sa uljem. Za drenažu
otpadnog ulja postoji otvor na donjoj desnoj strani kućišta vretena.
Kada kupite mašinu, obavezno proverite da li je kućište glavnog vretena napunjeno uljem
ili nije. Ukoliko nije, napunite ga uljem kao što je prikazano na slici 14. Ulje treba da se
promeni posle mesec dana, a onda svaka dva meseca kako bi omogućili da menjač radi u
optimalnim uslovima.
Ne dozvolite da ulje curi sa poklopca kućišta glavnog vretena, pre nego što zatvorite
gornji poklopac na kućištu glavnog vretena krpom obrišite kontakt površinu i premažite je
masnoćom.
Ne dozvolite da se zapuši sistem za podmazivanje. Curenje prednjeg poklopca na kućištu
glavnog vretena se uglavnom prouzrokuje prepunjavanjem ulja ili zapušivanjem sistema za
podmazivanje. U tom slučaju, prvo skinuti poklopac na kućištu glavnog vretena, a onda
produvati oba otvora za ulje na gornjoj i donjoj strani prednjeg ležišta vretena, istovremeno
zarotirati vreteno koje će ponovo proraditi.

41
 Univerzalni strug

Slika 6.4.1.1. Podmazivanje kućišta glavnog vretena

6.4.2. Podmazivanje menjača i suporta

Podmazivanje menjača i suporta – Menjač se podmazuje kako bi se obezbedilo trajanje

menjača i ležaja. Preporučuje se promena svakih šest meseci.
Dovodni otvor na menjaču: skinuti gornji poklopac, ispod gornjeg poklopca menjača ima
otvor za ulje na kome piše „Oil“ gde se nalazi otvor za dovod ulja, kao što je prikazano na
prikaz.
Odvodni otvor na menjaču: na levoj, donjoj strani je disk sa deseto – koračnom brzinom.
Odvodni otvor je u zavrtnjima sa šestougaonim navrtanjem, kao što je prikazano na prikaz.
Vrsta ulja i vreme promene ulja: ISO UG 68, preporučuje promenu ulja na svakih šest
meseci.
Suport se takođe podmazuje, ako je količina ulja u suportu niža nego centralni nivo
staklene merice, potrebno ga je dopuniti do standardnog nivoa.
Broj model suporta ulje i period promene ulja. Broj modela je način ulja, ISO UG 68,
preporučuje promenu ulja na svakih šest meseci.
Podešavanje ručke slobodnog (labavog) polu zavrtnja. Nakon dugotrajnog rada ručka –
polu zavrtnja će se olabaviti, molimo da je podesite prema dole navedenim upustvima:
-Demontirati uređaj za hvatanje koraka navoja (Remover thread dial indicator) na kojem
se nalaze četiri zavrtnja. Namestite ta četiri zavrtnja pod odgovarajućim pritiskom kako bi se
gurnula ručka.Montirati ponovo uređaj za hvatanje koraka navoja

Podešavanje posmaka (poprečni posmak i uzdužni posmak). Na sredini suporta postoji

konični kumplung koji je uređaj za zaštitu od preopterećenja. Kapacitet bezbednog
(dozvoljenog) opterećenja je oko 12kg. Odgovarajuće opterećenje se može podesiti
šestougaonim zavrtnjem na sredini suporta. Da povećate opterećenje okrenite ga u smeru
kretanja kazaljke na satu. Testiranje valjanosti kapaciteta opterećenja se može uraditi
pritiskom ručke na manualnom točku, za vreme operacije automatskog posmaka kako bi se
videlo da li će automatski da seče pri opterećenju većem od 12kg.Na mestima koji su
naznačeni na slici 15. treba dodavati ulje jedanput dnevno.

42
 Univerzalni strug

Slika 6.4.2.1. Lokacije podmazivanja

Tabela 6.4.2.1. Sa korisnim informacijama za podmazivanje ostalih mehanizama

43
 Univerzalni strug

7. NAJČEŠĆI UZROCI POVREDA

Najčešći uzroci smrti i povreda pri korišćenju struga uključuju:

– Upetljanje odeće u rotirajuće delove struga kao što su (pogonski zupčanici, stezna
glava, rotirajući deo koji se obrađuje).
– Udarac od napukog dela ili zaboravljenog dela sa struga kao što su (glava, alat,
zaboravljen steznik glave…)
– Upetljati se u deo koji se obrađuje, a koji predhodno nije dobro stegnut u glavu struga
ili premašuje dozvoljenu veličinu.

Zona 1 - Deo koji se obrađuje je duži od površine na kojoj treba da bude. Opasnost se
javlja ako se predugačak deo savije prilikom rotacije, time može ugroziti bezbednost radnika.
Savetuje se postavljanje nosača koji će držati produženi deo, smanjenje brzine obrtanja dela
koji se obrađuje, postavljanje zaštitne ograde oko viška dužine dela koji se obrađuje tako da
radnik ne može prići produženom rotirajućem delu.

Zona 2 – Izloženi pogonski zupčanici (poluge, kaiševi, zupčanici). Prilikom rada sa

strugom radnik može da se upetlja u zupčanike i kaiševe. Preporučuje se da župčanici, kaiševi
i poluge budu zaštićeni u kutiji tako da radnik ne može doći do njih. Osigurati da su kontrole
struga odvojene od radne zone tako da radnik nema kontakta sa radnim delovima struga
prilikom podešavanja i korigovanja kontrola. Kontrole moraju biti jasno napisane i označene
tako da radnik ne može da ih pobrka. Ne ostavljati alat na radno površini struga.

Zona 3 – Stezna glava struga. Radnik može da se upetlja u glavu struga i tako povredi
sebe. Zavisno od situacije i tehničkih mogućnosti treba montirati zaštitnu korpu sa bravom na
steznoj glavi struga.

44
 Univerzalni strug

Slika 7.1. Prikaz opasnih zona pri radu sa strugom

8. ZAKLJUČAK

Moderan pristup u samom proučavanju mašina u industriji ukazuje na upoznavanje

tehnoloških procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje budućih stručnjaka,da na osnovu
proračuna vrše izbor adekvatne i standardne opreme. Iz svih prethodno navedenih
karakteristika date mašine-univerzalni strug,može se videti da je njegova upotreba dosta
korisna da u mnogima zamenjuje ljudski rad,a istovremeno je njen rad dosta
pouzdan,efikasan,rentabilan I ekonomičan.
Ovo ukazuje da se uz minimalna ulaganja u remont može i dalje koristiti i vrlo praktično
primenjivati. Međutim kako nauka sve brže napreduje I kako sve više ima inovacija,realno je
očekivati razvoj novih savremenih mašina. Koje će polako ali sigurno potisnuti iz upotrebe i
ustupiti im mesto u proizvodnom ciglusu.
Sa razvojem industrializacije došlo je do naglog porasta upotreba mašina, moderan i
savremen život ne bi bio moguć bez mašina, sve sto nas okružuje je neki proizvod koji je
napravila neka mašina. Iako opasne i lako mogu da dovedu do povreda ako se ispoštuju sva
pravila i propisi o bezbeednosti na radu i ako se poštuju mere sigurnosti koje je proizvođač
mašine propisao rizik od povreda prilikom korišćenja je sveden na minimum.

45
 Univerzalni strug

LITERATURA

[1] Živković Dragan, Mašinski sistemi 1, Visoka tehnička škola, Beograd, 2008 godine

[2] Miodrag Lazić „Tehnologija obrade metala rezanjem“,“Univerzitet u Kragujevcu“

Kragujevac 2002

[3] Aleksandar A.Rac “Maziva I podmazivanja mašina” “Mašinski fakultet”,Beograd 2007

[4] Internet stranica: http://en.wikipedia.org/wiki/James_Hartness

Internet stranica: http://www.gat.co.rs/sr/34.html
Internet stranica: http://www.hollbos.nl/cncstrugovi.php
Internet stranica: http://www.alco.co.rs/
Internet stranica: http://historicgames.com/lathes/treadle.html

46
 Univerzalni strug

47
 Univerzalni strug

48
 Univerzalni strug

49
 Univerzalni strug

50
 Univerzalni strug

51
Univerzalni strug