Sadržaj

Uvod..................................................................................................................................1
Arhitektonsko-urbanistička analiza lokacije.......................................................................2
Primena betona u savremenoj praksi.................................................................................3
Recipročne konstrukcije prednosti i mane..........................................................................3
Komparativna analiza utroška materijala za stambeno-poslovnu zgradu..........................4
Zaključak...........................................................................................................................6
Uvod
Kroz ovaj rad na konkretnoj studiji slučaja u Ulici Madridskoj broj 1, biće istražene
mogućnosti primene recipročne konstrukcije u zoni međuspratne konstrukcije, umesto
najčešće primenjene armirano betonske pune ploče. Istraživanje će biti sprovedeno iz
aspekta ekonomske isplativosti, pre svega na osnovu utroška materijala pri izvođenju
konstrukcije za analizirani objekat.
Analizirana lokacija u Ulici Madridskoj broj 1, na katastarskoj parceli 13411/2, nalazi se na
opštini Zvezdara, pa samim tim spada u trenutno atraktivne lokacije za izgradnju nekretnina.
Posebno interesantno za ovu lokaciju jeste činjenica da se novoprojektovana zgrada na ovoj
lokaciji mora rešiti tako da 50% bude stanovanje, a 50% poslovanja, što se iz aspekta
arhitekture čini kao izazov radi usklađivanja tipičnog konstruktivnog modula koji se usvaja
kada su u pitanju ove dve namene. Naime, usled poslovanja potrebno je iskoristiti
maksimalni konstruktivni modul 8x8 m, radi što efikasnijeg rešavanja parkiranja u
podzemnoj garaži, a takođe mogućnosti ostvarivanja prostora fleksibilnog programa na
etažama na kojima se odvija poslovanje.
Upravo usled potrebe za ovim rasponom, koji bi najviše odgovarao podzemnim etažama i
nekolicini nadzemnih, potrebno je revidirati da li upotreba komercijalnih konstrukcija ima
svoju alternativu, pogotovu iz aspekta uštede materijala, pa samim tim i veće ekonomske
isplativosti izgradnje objekta.

Ilustracija 1: Položaj parcele 13411/2

1
Arhitektonsko-urbanistička analiza lokacije
Za analiziranu lokaciju važeći je Plan detaljne regulacije za BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA
ZA BLOKOVE IZMEĐU ULICA MIS IRBIJEVE I USTANIČKE, BLOKOVI D23 - D25, D36 - D43 I DEO
D26, Službeni list grada Beograda br. 5/09 [ CITATION Cen09 \l 9242 ] Površina parcele iznosi
601m2, a prema ovom planu moguće je ostvariti sledeće urbanističke parametre:
 Indeks izgrađenosti: 2.5
 Koeficijent zauzetosti: 50%
Ovi parametri predstavljaju najosnovnije numeričke urbanističke parametre kojima se može
odrediti moguća kvadratura budućeg objekta. Indeks izgrađenosti je odnos bruto razvijene
građevinske površine (bruto korisnih kvadrata, najčešće iznad zemlje) i površine građevinske
parcele. Koeficijent zauzetosti je odnos horizontalne projekcije izgrađenog objekta i površine
građevinske parcele, izražen u procentima. Prema ovim parametrima, zadatim planom,
moguće je ostvariti sledeće kvadrature na predmetnoj parceli:

K.P .1 3 4 1 1 /2 K.O. Zv e z d a ra
Ulic a : Ma d rid s ka 1
p o v rs ina pa rc e le m 2 6 0 1 .0 0
in de ks iz g ra đe no s ti 2 .5 0 1 ,5 0 2 .5 0
k o e fic ije n t z a uz e to s ti 0 .5 0 3 0 0 .5 0

ne to k o ris na
ne to ne to k o ris na s a
p ro d a jna / s a s te p e nis te m BRUTO
NIVO / ETAŽA k o ris na s te p e nis te m -3 % u k up na
‚-2 p o d rum 0 .00 445.70 432.7 2 540.90
,-1 p o d rum 0 .00 445.70 432.7 2 540.90
p riz e m lje 150 .86 166.86 162.0 0 202.50
1 s p ra t 198 .24 214.24 208.0 0 260.00
2 s p ra t 198 .24 214.24 208.0 0 260.00
3 s p ra t 198 .24 214.24 208.0 0 260.00
4 s p ra t 198 .24 214.24 208.0 0 260.00
p o v uč e ni s p ra t 198 .24 214.24 208.0 0 260.00

UKUPNO PODZEMNO 0 .00 891.40 865.4 4 1,081.80

UKUPNO NADZEMNO 1,142 .06 1,238.06 1,202.0 0 1,502.50

UKUP NO ZA CEO
OBJ EKAT 1 ,1 4 2 .0 6 2 ,1 2 9 .4 6 2 ,0 6 7 .4 4 2 ,5 8 4 .3 0

Tabela 1: Pregled površina koje je moguće ostvariti na parceli.

Na ovoj tabeli prikazane su vrednosti sa opisanim kalkulacijama. Neto prodajna površina se

odnosi na kvadrate koje će investitior moći da proda po izgradnji objekta (oduzeta
kvadratura koja je iskorišćena na komunikacije). Neto korisna sa stepeništem je kvadratura
numerički dobijena iz odnosa bruto:neto = 1.25:1. Neto korisna sa stepeništem sa
umanjenjem od 3% je kvadratura koja se dobije nakon malterisanja (gubitak površine u
vrednosti od 2cm po obimu svake prostorije). Bruto kvadratura je izražena prema
maksimalnim urbanističkim parametrima, međutim bruto razvijena građevinska površina
BRGP je zbir nadzemnih bruto kvadrata, usled pretpostavke da će korisna površina biti samo
na nadzemnim etažama. Iz tabele je evidentno da usled indeksa izgrađenosti, a kako bismo
ostvarili maksimalnu zadatu spratnost objekta (P+4+Ps), nužno je ostvariti manji koeficijent
zauzetosti od 50%, odnosno 43,36%.

2
Primena betona u savremenoj praksi
Od trenutka kada je armirani beton četrdesetih godina ušao u masovnu upotrebu,
korišćenje tog materijala u konstantom je porastu. Prema izveštaju Inicijative za održivu
primenu cementa (Cement Sustainability Initiative) [ CITATION The09 \l 9242 ] upotreba
betona je veća od 900 miliona tona godišnje samo u Evropi, SAD-u i Japanu. Beton je postao
najpopularniji materijal široke upotrebe zbog svoje izražene polivalentnosti u smislu snage i
postojanosti. Ove osobine učinile su ga pogodnim za komercijalnu upotrebu do te mere da
upotreba betona parira iskorišćenosti svih ostalih građevinskih materijala zajedno.
Bez obzira na to što beton ima relativno mali (manji nego čelik, koji je sastavni deo
armiranog betona) uticaj na životnu sredinu tokom spravljenja i ugradnje, u toku rušenja
betonskih elemenata dolazi do utroška velikih količina energije, pa samim tim i velike emisije
ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku. Unatoč tome što je u nekim
situacijama recikliranje samog betona moguće, taj proces ne smanjuje emisiju ugljen-
dioksida u atmosferu.
Uprkos brojnim dobrim stranama tradicionalne upotrebe betona u pogledu konstrukcije
(pune ploče od betona), njegove ekološke manjkavosti dovode do novih ideja i načina
primene betonske konstrukcije, odnosno do korišćenja recipročnih (uzajamno-nosećih)
betonskih konstrukcija.

Recipročne konstrukcije prednosti i mane

Recipročne (uzajamno-noseće) konstrukcije su nastale u Japanu. Specifičnost ovih
konstrukcija se ogleda u tome da se sastoje iz podjednako opterećenih kratkih štapova.
Svaki štap može biti veoma malih dimenzija u odnosu na raspon koji može da prevaziđe.
Jedna od ključnih prednosti, ogleda se u tome što je svaki element konstrukcije istovetan,
stoga je moguće prefabrikovati konstrukciju u celosti. Arhitekta Picigoni (ita. Pizzigoni) je
jedan od savremenih istraživača koji ispituje kako bi se ponašale recipročne konstrukcije
ukoliko bi bile izvedene u armiranom betonu, montažom u suvom postupku. Takođe,
Picigoni je jedan od prvih koji se bavio oblikovanjem pojedinačnih elemenata konstrukcije
kako bi mogli biti izvedeni u horizontalnoj ravni, iako su ove konstrukcije kroz istoriju bile
korišćene za krovne konstrukcije od drveta.

Ilustracija 2: Istraživanje arhitekte Picigonija, recipročne konstrukcije od armiranog betona

3
Svojom geometrijskom i funkcionalnom fleksibilnošću, recipročne konstrukcije, ispunjavaju
mogućnosti za različitu primenu istih u praksi. Nepravilan raspored oslonačkih tačaka i
praktična mogućnost montaže ovih konstrukcija čine ovaj sistem veoma pogodnim za
različite projektantske potrebe. Pre svega njihova primenljivost se može ogledati u sve većoj
projektantskoj, ali i upotrebnoj, tendenciji ka fleksibilnim programskim rešenjima.
Moderni tokovi gradnje nalaze veliku primenu ovim konstrukcijama pri postavljanju
privremenih objekata (usled mogućnosti demontaže i ponovne upotrebe već korišćenih
konstruktivnih elemenata). Takođe, moguće je koristiti ove konstrukcije pri gradnji objekata
malih, ali i većih raspona. Ta njihova osobina smanjuje količinu otpada pri rušenju, odnosno
demontaži, promeni forme ili dimenzija objekta.
Recipročne konstrukcije su konstrukcije velikih raspona od kratkih štapova, što omogućava
fleksibilniju projektantsku organizaciju prostora jer se ostvaruje prostor sa malim brojem
oslonaca - stubova. Nasuprot tradicionalnom građevinskom postupku gde se pri izlivanju
betona za oplatu koristi uvek drugi materijal (najčešće drvo ili podesive oplate na bazi
plastičnih materijala), sa ograničenom mogućnošću ponovne upotrebe, recipročne
konstrukcije primenjuju suvi postupak gde je neophodan jedan kalup kako bi se izradio
kratki štap definisanih dimenzija.
Manjak obučenog kadra za postupak montaže ovih konstrukcija je problem koji otežava
masovniju pa samim tim i komercijalnu upotrebu recipročnih konstrukcija u arhitektonskoj
praksi.

Komparativna analiza utroška materijala za stambeno-poslovnu zgradu

Prema priloženoj tabeli mogućih kvadrata moguće je ostvariti 260m 2 po etaži nadzemno, pri
čemu bi bilo optimalno pretpostaviti gabarit etaže u konstruktivnom smislu kao 12x20m, a
samim tim postaviti konstruktivni raster na 4m u podužnom pravcu, dok bi u poprečnom
pravcu mogao biti u ritmu 8, 4, 8m, sa centralnim armiranobetonskim jezgrom 4x4m. Iz
gabarita 12x20m dobija se bruto kvadratura od 240m 2, pri čemu bi se ostalih 20m 2 dobilo
prepustima – erkerima, kako je objekat na uglu pa je moguće ostvariti prepuste na dve
slobodne fasade. Gabarit podzemnih etaža je 18x30m.
Važno je napomenuti da u proračunu iskorišćenog materijala za konstrukciju ove zgrade ući
će sve pozicije od temeljne ploče, preko zidova i stubova, do ploča ostalih etaža, međutim, s
obzirom na to da je Beograd u II seizmičkoj zoni, preporuka je da se u podzemnim etažama
(temeljna ploča, temeljni zidovi, stubovi, ploča nivoa -1 i ploča prizemlja) izvede u livenom
betonu u obe varijante kako bi se omogućila adekvatna sposobnost objekta da prihvati
seizmičke uticaje.
Za ovako usvojena konstruktivna polja potrebne dimenzije konvencionalnih konstruktivnih
elemenata od armiranog betona bi bile sledeće. Temeljna ploča bi morala biti debljine 60cm.
Rasponi ploča su 4m, stoga bi bila potrebna ploča debljine 15cm, Kako su rasponi greda 4m,
odnosno 8m, biće neophodno usvojiti grede dimenzija b/h = 30/60cm. Stubovi bi se mogli
usvojiti prema širini grede, dakle dimenzije poprečnog preseka stubova bi bile 30/30cm.
Debljina zidova armiranobetonskog jezgra i temeljne jame je 20cm.
S druge strane, pri primeni recipročnih konstrukcija razlika je jedino u zoni međuspratnih
konstrukcija, odnosno u količinama iskorišćenog materijala za grede i ploče. Naime, grede
recipročne konstrukcije bi za ove raspone bile potrebnih dimenzija b/h = 15/20cm, kako su

4
gušće i prostornije raspoređene u poređenju sa konvencionalnim armiranobetonskim
gredama. Radi zadržavanja važne karakteristike da rušenje, odnosno demontaža objekta ili
očuvanje mogućnosti za promenu gabarita i forme, bude što efikasnije neophodno je
predvideti takođe montažne ploče preko recipročne konstrukcije, koje bi usled prostorne
geometrijske konfiguracije konstrukcije bile znatno manjih potrebnih dimenzija nego kod
konvencionalnih armiranobetonskih konstrukcija, konkretno je usvojena debljina ploče od
8cm.
Važno je napomenuti, radi što jednostavnije montaže recipročne konstrukcije u zoni
međuspratne tavanice, bilo bi potrebno postaviti obodnu gredu, takođe prefabrikovanu,
radi što jednostavnijeg kačenja fasade i dodatnog obezbeđenja od seizmičkih uticaja.
Izražene vrednosti potrebne količine armiranog betona biće u metrima kubnim:

Tabela 2: Utrošak materijala u metrima kubnim

RFS AB UŠ TE DA
Uku p n o isko rišće n o g ma t e rija la za zid o ve : 1 96.00 1 9 6 .0 0 0
Uku p n o isko rišće n o g ma t e rija la za stu b o ve : 3 1 .3 5 31.35 0
Uku p n o isko rišće n o g ma t e rija la za g re d e : 1 93.92 7 8 8 .5 2 7 5 .4 1 %
Uku p n o isko rišće n o g ma t e rija la za p lo če : 6 00.00 6 8 4 .0 0 1 2 .2 8 %

Tabela 3: Procenat uštede materijala

Kao što je prikazano na tabeli 2 i 3 jasno je da je u pogledu uštede materijala najveća ušteda
na pozicijama greda i ploča, što je bila i namera. Ako se pretpostavi prosečna cena
armiranog betona sa ugradnjom od 150EUR/m 3 ušteda za celu zgradu bi bila 101 790,00
EUR/m3. [ CITATION Trb83 \l 9242 ]
Cena same parcele koju potražuje vlasnik je 450 000 EUR. Cena projektno tehničke
dokumentacije je 50 000 EUR. Cena uređenja gradskog građevinskog zemljišta obračunata
za BRGP je 300 000 EUR. Cena izgradnje objekta sa prosečnom vrednošću od 450 EUR/m 2
bruto kvadrature iznosi 1 170 000 EUR. Međutim, usled rastuće cene nekretnina u Beogradu
za ovu lokaciju se može pretpostaviti cena prodajnog kvadrata u iznosu od 2000 EUR/m 2, pri
čemu bi zarada iznosila 2 284 000, dok bi po parking mestu zarada bila 12 000 EUR, što za 20
parking mesta u garaži, koliko je potrebno za ovaj objekat, 240 000 EUR. Dakle profit
investitora bi bio 554 000 EUR, odnosno 28% od investicije.

5
Zaključak

Primenom recipročnih konstrukcija, iako nastalih u XII veku, ali nikada nisu dostigle
komercijalnu upotrebu, evidentna je ušteda materijala u slučaju njihove primene u
poređenju sa konvencionalnim armiranobetonskim konstrukcijama.
Potreba lokacije, usled odnosa stanovanja i poslovanja 50-50%, je nužnost ostvarivanja
prostora fleksibilnog programa na etažama na kojima se odvija poslovanje, a koji će biti u
skladu sa stanovanjem koje bi se odvijalo na višim etažama. Takođe, usled prednosti
recipročnih konstrukcija koje se tiču montaže, predmet nekog sledećeg istraživanja bi
mogao biti komparacija izlivanja i rušenja betonske konstrukcije naspram montaže
recipročne konstrukcije sa demontažom i preoblikovanjem objekta.
Jasno je da se finansijska ušteda odlikuje u optimizaciji konstrukcije, odnosno korigovanju
iskorišćenog materijala po metru kubnom. Takođe, sledeći korak u istraživanju bi mogao biti
usmeren ka još većem stepenu zaštitne životne sredine, odnosno primeni drvene građe pri
konstruisanju objekta umesto armiranobetonske konstrukcije.
Važno je napomenuti da su cene izvođenja koje su korišćene aproksimativne, dok je cena
lokacije, uređenja gradskog građevinskog zemljišta, projektno-tehničke dokumentacije
tačna.

6
Bibliografija

Centar za planiranje urbanog razvoja. (2009, mart 26). GIS Beoland. Preuzeto sa PDR
BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZMEĐU ULICA MIS IRBIJEVE I
USTANIČKE, BLOKOVI D23 - D25, D36 - D43 I DEO D26, Službeni list grada Beograda
br. 5/09: https://gis.beoland.com/smartPortal/httpproxy?
https://gis.beoland.com/server/rest/services/ObuhvatPlanova/MapServer/1/174/att
achments/1170
The Cement Sustainability Initiative. (2009). Recycling Concrete. Geneva: World Business
Council for Sustainable Development.
Trbojević, B. (1983). Projektovanje organizacije građenja i programiranje izgradnje
građevinskih objekata . Beograd: Građevinska knjiga.